ELEKTROMOTORI JEDNOSMERNE STRUJE

Elektrormotor jednosmerne struje sastoje se od statora I rotora.Na statoru se

nalaze stalni magneti ili namotaji zice koji se napajaju jednosmernom
strujom. Na rotoru se nalaze namotaji koji se takodje napajaju jednosmernom
strujom.
Elektromotor jednosmerne struje moze se posmatreti kao uredjaj kome se na
ulaz dovodi pobudu u vidu elektricnog napona. Moguce je izmeniti uloge
rotora I statora. U tom slucaju se na rotoru nalaze parovi stalnih magneta a
na statoru namotaji kroz koje protice struja. Dobra osobina motora
jednosmerne struje pre svega je u tome sto se njime lako upravlja
menjanjem napona napajanja. Primenjuje na elemente gde se zahtevaju
precizna kretanja. Nedostatak je problem komunikacije. Elektronka
komutacija omogucava motorima znatno vece radne brzine izbegnutno je
trosenje cestica.

MOTORI NAIZMENICNE STRUJE

Asinhroni motori za naizmenicnu struju sastoje se od rotora I statora. Na
statoru se nalaze namotoji koji se prikljucuju na izvor naizmenicne struje.
Rotor motora je kratko spojen dakle na komutatoru I cetkica. Kavezni rotor
sastoji se od cetki koje sun a krajevima povezane provodnikom-prstenovima.
Rotor moze biti obloka solje sto omogucava smanjenu masu I inerciju. U
slucaju monofaznog napajanja statora dobija se pulsirajuce magnetno polje.
Ovakvo polje koje nije obrtno moze se posmatrati kao superpozicija dva
obrtna polja. Ova obrtna magnetna polja nazivaju se direktno I inverzno
polje.Karakteristika svih industrijskih motora je njihova teznja da se obrcu
konstantnom brzinom. U dobre osobine asinhronih motora svrastavamo
njihovu jednostavnu konstrukciju I dobar pogonski moment. Nedostatak je
slozenost upravljanja ukoliko se zeli menjanje brzine.
Sinhroni motori za naizmenicnu struju ima trofazne namotaje na statoru dok
je rotor ili u obliku stalnog magneta ili u obliku namotaja napajanih
jednosmernih strujom. Statorski namotaji se napajaju trofaznom strujom
stvara u motoru obrtno magnetno polje sinhrone brzine. Ovo polje deluje na
polove stalnog magneta stvarajuci momenat oko osovine motora.

KORACNI MOTORI
Nazvani su tako zato sto se krecu praveci niz diskretnih uglavnih pomeraja
koraka. S obzirom na to da se upravlja diskretna pomeranja na ovo motora

su veoma pogodni za sprezanjam sa upravljackim racunarom. Obicno se

koriste kod roboti manjuh nosivosti I za pomocna kretanja alatnih masina.
Kad se kroz namotaje AA prolazi struja kraj A postoje juzni pol
elektromagneta. Rotor se stalnim magneto tad ace se postaviti tako da mu
severni pol bude naspram tacke A. Ako se struja propusta kroz namotaje BB I
ostavi se da tece kroz AA tada ce I A I B biti juzni pol.

MOTORI SA UNUTRASNJIM SAGOREVANJEM

Sus motori su u mnogim oblastima ljudske delatnosti glavni proizvodjaci
energije. Primenjuje se u drumskom vodenom I zeleznickom saobracaju.
Prednosti:
-

Ekonomicnost
Mala masa u odnosu na razvijenu snagu
Neizvesnost od izvora energije

Nedostaci:
-

Komplikovanost gradnje
Nesamostalan pocetak rada
Nemogucnost preopterecenja

KLIPNI MOTORI SUS

Motori sus su toplotni motori koji hemijsku energiju goriva putem
sagorevanja pretvaraju u potencijalnu energiju produkta sagorevanja. Ta
energija se sirenjem posredstvom odgovarajuceg motornog mehanizma
pretvara u korisnu mehanicku energiju. Podele motora sus:
-

Prema
Prema
Prema
Prema
Prema
Prema

vrsti primenjivog goriva: motore na tecna gasna I cvrsta goriva.

principu stvaranja odnosno paljenje smese: na oto I dizel motore
nacinu rada: dvotaktni I cetrvorotaktni
primeni metode: automatski avionski brodski
velicini: laki I teski
smeru kretanja: jednosmerni levohodni I reverzibilni

Sus moti se dele na cetri grupe:

-

Cetvorotaktni oto motori

Cetvorotaktni dizel motori
Dvotaktni oto motori
Dvotaktni dizel motori

Krajnji polozaj klipa je polozaj u kome se menja smer njegovog kretanja

odnosno kada je klip najmanje tj. Najvise udajen od ose obrtanja kolenastog
vratila. SKP ili GMT jeste polozaj u komese klip nalazi na najvecoj udaljenosti
o dose kolenastog vratila. UKP ili DMT jeste polozaj u kome se klip nalazi na
najmanjoj udaljenosti od ose kolenastog vratila. Hod klipa pretstavlja hod klip
izmedju dve mrtve tacke. Kompresiona zapremina je zapremina cilindra kada
se klip nazali u spoljasnjem krajnjem polozaju. Radna zapremina je
zapremina cilindra izmedju spoljasnjeg I unutrasnjeg polozaja klipa. Stepen
kompresije pretstavlja odnos ukupne I kompresione zapremine jednog
cilindra motora.

PRINCIP CETVOROTAKTNOG OTO MOTORA

Oto motor je dobio naziv po ovom konstruktoru nemackom inzinjeru Nikolasu
Otou koji je ovaj motor konstruisao 1876 godine. U oto motoru se stvara
smesa goriva I vazduha u karburatoru dakle izvan cilindra dok se smesa pali
svecicom.Radni ciklus se odvija u cetri takta.

PRINCIP RADA CETVOROTAKTNOG DIZEL MOTORA

Dizel motor dobio je ime po svom konstruktoru nemackom inzinjeru Rudolfu
Dizelu koji je ovaj motor konstruisao 1893 godine. U cilindru dizel motora
stvara se smesa goriva I vazduha pri ubrizgavanja goriva a smesa se pali
samopaljenjem usled visoke temperature pri sabijanju. Radni ciklus se I ovde
odvija u cetiri takta.

CENTRIFUGALNE PUMPE
Centrifugalne pumpe sluze za usisavanje I potiskivanje tecnosti radi
transportovanja I dobijanje zeljenog pritiska. Centrifugalne pumpe imaju
sledece prednosti:
-

Nemaju ventile
U pogonu rade mirno I bez vodenih udara
Mogu raditi I sa necistim tecnostima
Zauzimaju manje prostora
Automatska regulacija

VRSTE POGONSKIH MASINA

Svaka savremena industrijska masina se sastoji iz radnih organa I pogona
istih. Strukturna sema pogonskih sistema industrijske masine ukljucuje
sledece komponente I to:

Pogonsku masinu
Prenosnik
Radni organ

Masinski pogonski sistemi se najcesce odredjuju prema broju pogonskih

motora I kinematickoj semi pogonskog sistema. Prema broju motora
podeljeni su na:
-

Jednomotorni masinski pogonski motori

Visemotorni masinski pogonski sistemi
Grupni pogoni

Jednomotorni masinski sistemi indu pogon takav da je svaka industrijska

masina snabdevena individualnim motorom.
Visemotorni masinski sistemi se koriste svude gde se za pokretanje radnih
mehanizma jedne industrijske masine koriste posebni motori.
Grupni pogon se koristi onda gde se iz jednog pogonskog motora posredtvom
mehanickog prenosi pokrecu nekoliko posebnih industrijskih masina.

SEMA POGONSKOG SISTEMA

Kinematska sema se projektuje u zavisnosti od namene I uslova rada
masinskog sistema. Prenos snage od pogonskog motora do radne masine
treba da zadovolji niz funkcija od kojih su najvaznije:
-

Smanjenje ili povecanje brzine na random organu

Smanjenje ili povecanje obrtnog momenta
Promene putanje ili karaktera kretanja
Promena pravca kretanja
Promena radnji kretanja
Regulacija I promena brzine
Zastita delova I sklopova masine od loma I preopterecenja

KLASIFIKACIJA PRENOSNIKA
Najvaznije karakteristike svakog prenosnika:
-

Ugaona brzina na ulaznom I izlaznom vratilu

Broj obrtaja
Obrtni moment
Snaga
Prenosni odnos
Stepen korisnog dejstva

Prema principu rada:

-

Mehanicki elektricni hidraulicki pneumatski prenosnici

Prema promenjivosti prenosnog odnosa: prenosici sa konstantnim preosnim

odnosom, sa stepenastim prenosom snage I prenosnici sa kontinualnom