Visoka Skola Primenjenih Strukovnih Studija Vranje

Seminarski rad
Predmet:

Organizacija proizvodno-poslovnih sistema

Tema: Komanditno drustvo

Profesor:
Dr. Ljiljana Stosic Mihajlovic.
Dipl.men. Milos Nikolic, sar. u nas.

Vranje,Januar,2016

Student:
Marko Tasic 230/Mi

Sadrzaj
UVOD.........................................................................................................................................3
1. PRIVREDNI I NEPRIVREDNI SUBJEKTI..........................................................................4
1.1. Pojmovno odreenje.......................................................................................................4
2. DRUTVA I NJIHOVA OBELEJA......................................................................................5
3. RAZVRSTAVANJE PRIVREDNIH DRUTAVA.................................................................7
4. KOMANDITNO DRUTVO.................................................................................................9
4.1. Prednosti i nedeostaci......................................................................................................9
4.1. Osnivanje.........................................................................................................................9
4.1.1. Ugovor o osonivanju...............................................................................................10
4.1.2. Registracija.............................................................................................................10
4.2. Odnosi lanova drutva..................................................................................................11
4.2.1. Prava i obaveze komplementara.............................................................................11
4.2.2. Prava i obaveze komanditora..................................................................................11
4.2.3. Odnosi komplementara i komanditora....................................................................12
4.3. Promene u drutvu.........................................................................................................13
4.3.1. Promena registracije................................................................................................13
4.3.2. Pristupanje novog komplementara ili komanditora................................................13
4.4. Spoljnotrgovinsko komanditno drutvo.........................................................................14
5.DRUSTVO SA OGRANICENOM ODGOVORNOSCU.....................................................16
5.1.POJAM DRUSTVA SA OGRANICENOM ODGOVORNOSCU.................................16
ZAKLJUAK...........................................................................................................................19
LITERATURA..........................................................................................................................20

UVOD
Definie se kao drutvo u kome deo lanova drutva odgovara za obaveze drutva
celokupnom svojom imovinom i upravlja poslovima drutva (komplementari), a deo lanova
odgovara za obaveze drutva samo u visini uloenih sredstava (komanditori). Ono je samo
jedan modalitet ortakog drutva u kome komplementari imaju poziciju slinu lanovima u
ortakom drutvu, a komanditori poziciju lanova drutva sa ogranienom odgovornou.
Komanditno drutvo se sastoji minimum od dva lana, i to dva lana koja pripadaju razliitim
kategorijama. Maksimalan broj lanova nije odreen, ali obzirom na prirodu njegovog
nastajanja i karakter upravljanja u njemu, radi se o drutvu sa malim brojem lanova. Nastaje
ugovorom o osnivanju. Imovina drutva formira se osnivakim sredstvima lanova osnivaa
drutva, a kasnije se moe poveavati ili smanjivati u zavisnosti od poslovanja drutva.
Osnivanjem, lanovi drutva postaju njegovi vlasnici, ali ono to su uneli u imovinu postaje
imovina drutva. Komanditori ne mogu samostalno raspolagati svojim udelima u drutvu
prema treim licima, ve samo uz saglasnost svih lanova drutva.
Veliina uloga u drutvu nije jedini kriterijum za raspodelu dobiti i snoenje gubitka,
ve se vri u skladu sa njihovim pravima i obavezama. Jednaki ulozi moraju voditi veem
ueu u dobiti komplementara u odnosu na komanditore. U snoenju gubitka, komplementari
odgovaraju za obaveze celokupnom svojom imovinom, dok komanditori odgovaraju samo
uloenim sredstvima.
Funkciju upravljanja drutvom vre svi ili jedan komplementar ili poseban organ ili
spoljne specijalizovano lice, ali nikada komanditor. Isto vai i za poslovodstvo.
Komanditorima se ak ograniava i pravo uvida u poslovne knjige, pravo zahtevanja
godinjeg bilansa, postavljanja pitanja upravi i sl. u odnosu na istovetna prava komplementara
koji ne uestvuju u upravljanju i voenju poslovanja.
Komanditno drutvo se moe transformisati u neko drugo ili preduzee sa jednim
vlasnikom, uz uslov da se poloaj ranijih poverilaca ne pogorava takovom transformacijom i
da komplementari prema njima i dalje odgovaraju neogranieno.

1. PRIVREDNI I NEPRIVREDNI SUBJEKTI

1.1. Pojmovno odreenje
Privredni subjekt U sirem smislu to je ono lice koje obavlja privredne delatnosti
koje su profitabilne prirode, kao i ono lice koje obavlja druge poslove od znaaja za
profitabilne subjekte (privredne komore, poslovna udruzenja..), odnosno i profitna i
neprofitna lica. U uzem smislu privredni subjekt je samo ono lice koje obavlja delatnost u
cilju sticanja dobiti. To su fizika i pravna lica ciji je cilj poslovanja lukrativne prirode. Nae
zakonodavstvo ga definie kao pravno ili fizicko lice koje obavlja delatnost proizvodnje i
prometa roba i usluga na tritu radi sticanja dobiti i koje je registrovano u registru.
Neprivredni (graanski) subjekti Razlikuju se od privrednih subjekata jer ovi
podleu pravilima trgoviskog prava i osnivaju se radi sticanja dobiti, dok neprivredni subjekti
podleu graanskom pravu i nastaju radi ispunjenja razliitih ciljeva.
Graanski subjekti su graanska drutva koja obavljaju poslove graanskog prava, ona
nemaju pravni subjektivitet, nad njima se ne moze pokrenuti steaj. U skorije vreme se dolazi
do irenja trgovinskog prava na tradicionalne poslove graanskog prava kao i na pravni status
graanskih subjekata (npr. priznaje im se svojstvo pravnih lica). Graanski, neprivredni
subjekti mogu se organizovati u razlicitim organizacionopravnim oblicima: graanska
drutva, udruenja, ustanove, zadubine, fondacije
Privredna (trgovako) drutva To je lice koje ima pravni subjektivitet, koje se
osniva osnivakim aktom od strane pravnih ili fizikih lica, domacih ili stranih, radi
obavljanja neke trgovinske delatnosti a sve sa ciljem sticanja dobiti.
Preduzea - U pravnoj teoriji preduzeu se ne priznaje pravni subjektivitet. Ono se
analizira kao ekonomska kategorija tj.kao privredna aktivnost ili preduzetnistvo. U odnose sa
treim licima ne stupa preduzee vec nosilac preduzea koji je pravno lice.
Tradicionalna pravna teorija preduzeu nije priznavala svojstvo pravnog lica pa je
zbog toga izostao razvoj koncepcije prava preduzea. Takoe teorija je razliito posmatrala
preduzee u objektivnom smislu (def.: preduzee je skup objektivnih elemenata, telesnih i
bestelesnih kojima se obavlja trgovinska delatnost) i subjektivnom smislu (def: preduzee je
delatnost trgovca ili skup lica cija je delatnost udruena radi sticanja ekonomskih ciljeva).
Postoje i misljenja koja preduzee tretiraju kao predmet svojine odnosno kao objekt
prava (npr.u Rusiji).

Preduzee u ekonomskom smislu moe biti pravno organizovano kao kolektivni,

zajedniki, ortaki privredni subjekt za obavljanje neke privredne delatnosti (tzv. kolektivni
preduzetnik), ali i u formi privrednog subjekta fizikog lica individualnog preduzea (tzv.
individualni preduzetnik).
U trgovakom pravu zapadnih zemalja preduzee nije subjekt prava i nje pravno lice.
U francuskoj teoriji je isticano da je kod preduzea subjekt sam trgovac ili trgovacko drutvo,
dok pojam preduzea sluzi da obelezi trgovaku imovinu kojom trgovac obavlja delatnost.
U socijalistickim pravnim sistemima preduzee se smatra pravnim licem.
Uporedno pravni pristup - Svaki pravni sistem svojim normama odreuje koja su to
lica privredni subjekti i pod kojim uslovima sticu to svojstvo. U naelu postoje 3 sistema:
1. Germanski sistem privrednim subjektima smtra organizacione oblike u vidu
drutva i u vidu udruenja. Oba se mogu osnivati sa lukrativnim ili nelukrativnim ciljevima.
Trgovaka su drutva i udruenja osnovana sa lukrativnim ciljem, i obrnuto.
2. Romanski sistem u privredne subjekte ubraja trgovaka drutva koja se bave
trgovinskim poslovima i individualnog trgovca. U francuskoj se za odreivanje trgovakog
drutva koristi termin societe. Pod ovim pojmom podvodi se i graansko drutvo (drutvougovor) i trgovako drutvo(drutvo-institucija). Obe vrste drutva se osnivaju ugovorom i
kao takva sticu svojstvo pravnog lica.
3. Anglo-americki sistem ovde imamo 2 podsistema:

anglosaxonski koji poznaje company, koje odgovara evropskom drutvu kapitala, i

partnership, koji odgovara ortackom drutvu u kontinentalnom pravu.

americki sistem koji poznaje corporation, koja odgovara kontinentalnom trgovakom
drutvu i partnership.

2. DRUTVA I NJIHOVA OBELEJA

Zakonom o privrednim drutvima dominantno se ureuju privredna drutva kao
pravna lica, koja mogu biti organizovana u vise posebnih pravnoorganizacionih oblika, dok se
individualni preduzetnici, kao fizika lica ureuju sa samo pet zakonskih lanova.
Zakonodavac pojmovno odreuje privredno drutvo kao pravno lice, koje osnivaju
osnivakim aktom fizika ili pravna lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti.
Zakonom o privrednim drutvima su predviena 4 pravnoorganizaciona oblika
privrednih drustava: ortako, komanditno, drutvo sa ogranienom odgovornou i

akcionarsko (otvoreno i zatvoreno) drutvo. Meutim, posebnim zakonom mogu se ureivati i

posebne pravne forme drustava kao sto su banke, osiguravajue kompanije, javna preduzea.
U nekim pravnim sistemima postoje posebni zakoni za svaki pravnoorganizacioni
oblik (Nemaka, Austrija), u nekim zemljama se donose posebni zakoni za drutva kapitala
(Rusija) a u nekim posebni zakoni za drutva lica i drutva kapitala (Engleska).
U naoj pravnoj teoriji se privredno drutvo uvek smatralo subjektom prava a ne
objektom prava. Zbog toga mu se uvek priznavalo svojstvo pravnog lica. U pravnoj teoriji
prilikom pojmovnog odreenja privrednog drutva posebno se istiu dva njegova elementa:
materijalni (imovina) i personalni (fizicka ica).
Obeleja privrednog drutva:
a) Privredno drutvo je organizovan skup fizikih lica njgova pravna organizacija je
ureena osnivakim i drugim aktima drutva. U aktima je odreen njegov pravnoorgan oblik,
organi upravljanja, imovina, atributi.
b) Privredno drutvo ima svoju delatnost ono obavlja svoju trgovinsku delatnost a
samo izuzetno se moze registrovati i za obavljanje neke neprivredne delatnosti. Ono moe
obavljati i vise delatnosti ako je za njih registrovana.
c) Privredno drutvo ima svoju imovinu poetnu imovinu obezbeuju osnivai
svojim ulozima. Ulog moe bit novac, stvari, hov, prava potraivanja a nekad i rad i
usluge. Imovinu ine i naknadni ulozi novih lanova.
d) Privredno drutvo je profitabilan pravni oblik cilj osnivanja privrednog drutva je
obavljanje privredne delatnosti kako bi se stekla dobit. Uvek ima lukrativne ciljeve a samo
izuzetno neprofitne ciljeve (npr. zatita zivotne sredine)
e) Privredno drutvo je samostalni pravni subjekt nema apsolutne samostalnosti jer
drava svojim propisima odreuje nacine nastanka, odreene pravne oblike Ali je privredno
drutvo samostalno u: odluci o osnivanju, samostalno vodi poslovnu politiku, samostalno
organizuje svoje delove, samostalno bira svoj pravnoorganizacioni oblik, samo bira ime, znak,
logo, samostalno bira organe upravljanja i na kraju samostalno je u sticanju dobiti akli i u
snoenju rizika.
Zajednika svojstva privrednih subjekata:
-

Sva privredna dutva imaju status pravnog lica

Privredno drutvo ima status subjekta registracije
Privredno drutvo je profitabilni pravni oblik
Privredna drutva mogu obavljati poslove samo iz delatnosti za koju su registrovane
Sva privredna drutva su meusobno ravnopravna
Sva privredna drutva moraju imati svoje atribute za identifikaciju
Svi moraju postovati kolektivne ugovore i prava zaposlenih
6

Sva privredna drutva morju imati organe upravljanja

Svako privredno drutvo mora imati svoje tekuce racune
Svako drutvo mora imati osnivacki akt i druge akte koje zakon zahteva.

3. RAZVRSTAVANJE PRIVREDNIH DRUTAVA

Privredna durstva se mogu razvrstati prema razliitim kriterijuma:
Prvo, privredna drutva se mogu razvrstati prema nainu odgovornosti vlasnika
kapitala za obaveze drutva. Na osnovu ovoga sva privredna drutva su razvrstana u drutva
kapitala (kompanije, korporacije) kod ovog drutva akcenat se stavlja na kapital, kad
drutvo nema dovoljno sredstava da namiri svoje obaveze tada ide pod stecaj. U linu
imovinu vlasnika se ne dira. Vlasnici snose rizik poslovanja samo do visine unetih uloga) i
drutva lica (trgivaki ortakluci) ovde je situacija obrnuta. Kada drutvo lica nije u stanju da
namiri svoje obaveze, za iste odgovaraju lanovi sredstvima u linoj svojini, osim
komanditora. Odgovornost ortaka je solidarna i neogranicena.
Drugo, privredna drutva se razvrstavaju i prema veliini (mala, srednja, i velika).
Mala pravna lica (mala preduzea) su ona lica koja na dan sastavljanja finansijskih izvetaja
ispunjavaju najmanje dva od sledea tri kriterijuma:
1) da je prosean broj zaposlenih do 50,
2) da je godinji ukupan prihod nizi od 2.500.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti,
3) da je prosena vrednost imovine niza od 1.000.000 evra.
Srednja pravna lica (srednja preduzea) su ona lica koja na dan sastavljanja
finansijskih izvestaja ispunjavaju najmanje dva od sledea tri kriterijuma:
1) da je prosean broj zaposlenih od 50 do 250,
2) da je godinji ukupan prihod od 2.500.000 do 10.000.000 evra,
3) da je prosena vrednost imovine od 1.000.000 do 5.000.000 evra.
Velika pravna lica (velika preduzea) su ona lica koja ispunjavaju sledece kriterijume:
1) da je prosean broj zaposlenih vei od 250,
2) da je godinji ukupan prihod vei od 10.000.000 evra, da je prosena vrednost imovine
vea od 5.000.000 evra.
Tree, privredna drutva se mogu razvrstati i prema vremenu trajanja. Pravilo je da se
drutva osnivaju da bi trajnije obavljala privrednu delatnost radi sticanja dobiti. Meutim,
nekada se drutva mogu osnivati i radi obavljanja nekog konkretnog posla ili stvarenja nekog
7

odreenog cilja. U tom sluaju njihovo postojanje je vremenski ogranieno, jer nakon
obavljenog posla ili ispunjenog cilja prestaje da postoji.
etvrto, privredna drutva mogu biti samostalna privredna drutva, preduzea
(samostalni subjekti u smislu da su van svake grupacije preduzea) ili mogu biti nesamostalna
privredna drutva, preduzea (mogu se nalaziti u sastavu neke grupacije).
Peto, privredna drutva se razvrstavaju i prema vrsti delatnosti, tako postoje privredna
drutva u oblasti industrije, saobraaja, trgovineMeutim, jedno drutvo moe obavljati i
vie delatnosti ako ispunjava propisane zakone, to su drutva sa vie delatnosti.
Sesto, privredna drutva se razvrstavaju i s obzirom na poreklo kapitala, da li je
domaeg ili stranog porekla. Postoji i meovito poreklo kapitala, tada se gleda ko je veinski
vlasnik. Ako je vie od 50% domai kaptal, onda je preduzee domaeg porekla i obrnuto.
Sedmo, privredna drutva se razvrstavaju i prema broju osnivaca. Drutvo moe
osnovati jedno lice (fiziko ili pravno) jednopersonalno drutvo, a moe ga osnovati vie
lica visepersonalno drutvo.
Osmo, u zavisnosti od nacina nastanka drutva, privredna drutva se dele na ona ona
koja nastaju slobodno, izrazenom voljom njegovih osnivaca, uz saglasnost nadlenog organa i
ona koja nastaju po sili zakona (ex lege).
Deveto, polazei od pravnog subjektiviteta, pravi se razlika izmeu drutva-ugovori
(drutva koja nemaju pravni subjektivitet) i drutva-institucije (drutva sa pravnim
subjektivitetom).
Deseto, polazei od naina iskaivanja kapitala, privredna drutva se mogu razvrstati
na drutva na udele (ortako, komanditni i doo) i drutva na akcije (akcionarsko i komanditno
drutvu na akcije).
Jedanaesto, polazei od naina osnivanja, drutva se dele na drutva sa javnim upisom
akcija (otvoreno akcionarsko i komanditno drutvo na akcije) i drutvo bez javnog upisa
(ortako, komanditno, doo i zatvoreno akcionarsko drutvo).

4. KOMANDITNO DRUTVO

Komanditno drutvo je ortakluk stvoren zakonom sa jednim ili vie ortaka

(komplementara) i jednim ili vie lica koja odgovaraju ogranieno do visine uloga
(komanditora). Status komplementara u ovom drutvu odgovara polozaju ortaka, i oni imaju
ista prava, dunosti i obaveze. Komanditori s druge strane su na mnogo naina vie poput
invetitora nego ortaka. Nas zakon u l.10,st.1 odreuje komanditno drutvo kao drutvo
jednog ili vie lica koja se zovu komplementari i jednog ili vie lica koja se zovu komanditori
i kolektivno se nazivaju firma. Komplementari su neogranieno solidarno odgovorni za sve
obaveze drutva. Komanditori odgovaraju za obaveze drutva do visine svojih uloga. Ulozi
komanditora mogu biti u novcu ili u stvarima i pravima koja s procenjuju.

4.1. Prednosti i nedeostaci

Prednosti komanditnog drutva su:
1. ograniena odgovornost komanditora
2. prenosivost udela u drutvu
3. poreske pogodnosti
4. trajnost poslovanja i
5. raznoliki izvori kapitala
Nedostaci komanditnog drutva su:
1. neograniena odgovornost komplementara za obaveze drutva
2. zabrana upravljanja poslovanjem drutva
3. komanditno drutvo moe biti subjekt oporezivanja
4. formalnosti i regulatorni zahtevi za izvetavanjem
5. znaajni pravni i organizacioni trokovi

4.1. Osnivanje
Polazeci od pojma komanditnog drutva, kao drutva koje mora imati 2 vrste lanova,
to sa stanovita osnivanja znai da moraju postojati najmanje 2 lica,o d kojih jedno mora biti
u svojstvu komplementara, a drugo u svojtvu komanditora. Komplementari odnosno
komanditori mogu biti kako fizika tako i pravna lica. Iz odreenja pojma komanditnog
drutva proizilazi da moraju postojati najmanje 2 lana drutva, po jedan iz svake kategorije
lanova.
9

4.1.1. Ugovor o osonivanju

Na Zakon ne pominje izricito osnivacki akt KD, ali iz ugovorne prirode drutva, kao i
drugih odredbi zakona, moe se zakljuiti da je to ugovor. Prema nasem zakonu ne postoji
obaveza da se ugovor o osnivanju prilozi uz prijavu za njegovu registraciju.
Ugovor o komanditnom drutvu treba da obuhvati celokupan sporazum izmeu svih
lanova drutva i komplementra i komanditora. Neka od vanijih pitanja koja trebaju biti
ureena sporazumom o Komanditnom Drutvu su sledeca: naziv KD, imena i adrese lanova i
oznaenje njihovog statusa, delatnost drutva, sedite drutva ,trajanje drutva, ulozi lanova u
kapitalu drutva, odgovornost lanova meusobom i prema treim licima, dunost lanova
drutva, upravljanje poslovima drutva, prenos udela, promene lanova usled istupanja,
iskljuenja ili smrti, podela profita i gubitaka, prestanak druva i dr pitanja.
4.1.2. Registracija
Nas zakon propisuje obavezu registracije KD. ZOPD-registracija KD-a, za razaliku
od OD-a, je obavezna i uslov je da bi se komanditori mogli pozivati na svojstvo ogranicene
odgovornosti. U protivnom, svi lanovi KD-a u pogledu njihovog polozaja, po ovom zakonu,
smatraju se ortacima.
Registracija KD-a vri se dostavljanjem izjave ili ugovora potpisanog od strane svih
lanova drutva CRPS-a koji sadri sledee podatke:
1. naziv drutva i oznaku da je drutvo osnovano kao komanditno,
2. sedite drutva
3. rok na koji se drutvo osniva i datum poetka obavljanje delatnosti,
4. ime, prezime i matini broj, odnosno naziv svakog lana drutva,
5. ime svakog lica koje ima svojstvo komanditora,
6. ulog komanditora i da li je ulog u novcanom ili nenovcanom obliku.

4.2. Odnosi lanova drutva

KD se sastoji vise nego od jedne vrste lanova i ovi lanovi su podvrgnuti razliitim
zakonskim pravima i obavezama, pri emu jedno isto lice moe biti u poloaju samo jedne
10

kategorije lanova. ak i kada se jedno lice javi u svojstvu komplementara i komanditora u

istom drutvu, ono e u tom sluaju imati sva prava i obaveze komplementara, dok e samo
njegov ulog u drutvo kao komanditora uivati zastitu na isti nacin kao ulog bilo kojeg drugog
komanditora.
4.2.1. Prava i obaveze komplementara
Prava i obaveze komplementara ista su kao i prava i obaveze ortaka u
ortakluku, odnosno na njih se primenjuju odredbe koje vaze za OD. Pravo na voenje poslova
drutva je lino pravo svakog komplementara,k oje se nemoe prenositi na tree lice, osim
ako se sa tim saglase svi komplementari ili ako se to izriito predvidi ugovorom. Za razliku od
komanditora,

komplementari

odgovaraju

za

obaveze

drutva

linom

imovinom.

Komplementar ima i obavezu lojalnosti drutvu i podleze pravilima za sluaj krsenja zabrane
konkurencije drutvu koja vaze za ortake. Samo komplementari upravljaju sa poslovanjem
komanditnog drutva.
ZOPD (Zakon o privrednim drutvima) se opredeljuje da upravljanje drutvom pripada
pripada komplementarima, propisujui pravilo da: odluke o redovnom poslovanju KD donose
se prostom veinom glasova komplementara, ukoliko ugovorom o osnivanju nije drugaije
predvieno.
4.2.2. Prava i obaveze komanditora
Komanditor je vie vien kao investitor, nego kao stvarni ortak u drutvu.Ima malo
prava od onih koja su data ortacima u ortakluku, i primereno tome malo obaveza. Nihova
osnovna obaveza je da unesu uloge u drutvo koji prema ZOPD-u mogu biti u novcu ili
stvarima i pravima koja se procenjuju,a nemogu biti u radu ili uslugama. ZOPD ustanovljava
zabranu povlacenja uloga i propisuje da: Tokom trajanja drutva komanditor nemoe,
posredno ili neposredno, povlaiti ili primate natrag bilo koji deo svog uloga, u protivnom,
odgovoran je za obaveze firme do visine uloga koji je povukao ili primio natrag.
Polozaj komanditora bitno je odreen izricitom zakonkom odredbom da: komanditor
ne ucestvuje u upravljanju poslovanjem drutva i nije ovlaen da zakljucuje ugovore koji
obavezuju drutvo. Ovo znai da se komanditori nemog u protiviti voenju poslova drutva
od strane komplementara ukoliko se ono vri na ugovoreni nacin. Komanditori iskljueni iz
voenja poslova drutva ne treba da znai da nemaju pravo na tubu za oduzimanje
11

poslovodstva odreenom komplementaru ovlaenom na poslovodstvo ako on tee povredi

neku svoju dunost ili ako se pokae nesposobnim za vrenje poslovodstva. Komanditori
imaju ogranienu odgovornost. Rizik komanditora ogranien je na iznos njegovog uloga u
drutvo. Postoje situacije u kojima se zakonim izjednaava odgovornost komanditora sa
odgovornou komplementara za obaveze drutva. U zakonima se navodi isticanje imena
komanditora u nazivu drutva, jer se time komanditor deklarise kao javni lan drutva, u kom
svojstvu se nalaze samo komplementari.
Drugi sluaj kada komanditori mogu biti u opasnosti da izgube njihov status
ograniene odgovornosti, komanditori nemaju pravo da uestvuju u upravljanju drutvom,
jeste ako zaista uestvuju u upravljanjem poslovanjem drutva. U tom slucaju komanditor e
biti odgovoran kao komplemetar za sve obaveze drutva koje su nastale u periodu u kojem je
uestvovao u upravljanju poslovanjem drutva.
Komanditori nemaju pravo da upravljaju poslovanjem drutva. Njima su zakonom
generalno dodeljena izvesna prava, ukljuujui zakonsko pravo na obavetavanje u pogledu
poslovanja drutva, i stim u vezi i ovlaenje da izvrse uvid u poslovne knjige drutva u bilo
koje razumno vreme. ZOPD komanditor moe, u bilo koje vreme, sam ili preko predstavnika,
ispitati knjigovodstvo drutva i utvrditi stanje i mogunosti razvoja poslovanja drutva i ova
pitanja razmatrati sa ostalim lanovima drutva.
ZOPD priznaje komanditoru prava na obavetavanje, i stim u vezi, utvruje pravo da
vri uvid sam ili preko predstavnika u knjigovodstvo ili poslovanje drutva.
4.2.3. Odnosi komplementara i komanditora
Komplementari duguju fiducijarnu dunost komanditorima, jedini komplementar KDa duguje komanditorima ak veu dunost nego to je redovno nametnut ortacima, posebno
kada komplementar ima veinski udeo u drutvu. Dunost komplementara, koji vri potpuno
upravljanje i ima kontrolu nad poslovanjem drutva, moe se uporediti sa fiducijarnim
odnosom korporativnog direktora prema akcionarima.

4.3. Promene u drutvu

4.3.1. Promena registracije

12

Od posebnog je znacaja stalno azuriranje odreenih podataka

koji su obavezno

predmet registracije i publikacije. ZOPD komanditno drutvo je duno da u roku od 7 dana

od dana promene, dostavi CRPS-apropisanu izjavu kojom se konstatuju promene u svim
sluajevima kada se u drutvu promeni:
1. naziv drutva
2. sediste drutva
3. vreme trajanja drutva,
4. lan drutva ili podaci o lanovim drutva,
5. visina uloga komanditora,
6. vrsta odgovornosti lanova drutva.
Registracija promene se vri na obrascu propisanom uputstvom o nacinu rada CR I
obrascima za upis, koji je istovetan obrascu za poetnu registraciju, s tim sto se ovom
prilikom markira opcija za promenu podataka data u zaglavlju ovog formulara. Za
neblagovremeno izvrenje ove obaveze ovim zakonom propisane su kaznene sankcije.
4.3.2. Pristupanje novog komplementara ili komanditora
Uslovi za prijem novog komplementara variraju u nacionalnim zakonima. ZOPD
sadri generalno pravilo za prijem novih lanova, kao modifikaciju u odnosu na opsta pravila
u ortakluku: za sticanje svojstva lana drutva nije potrebna saglasnost komanditora.
Nakon registracije KD-a neko lice moe pristupiti drutvu kao komanditor direktnim
sticanjem udela od postojeeg komanditora. Sticalac udela postaje lan drutva u obim u
kojem je prenosilac na njega preneo prava. ZOPD-komanditor moze,uz saglasnost
komplementara preneti svoj udel u drutvu, a sticalac udela postaje lan drutva sa svim
pravima komanditora.Novi komanditor moe prvenstveno biti primljen saglasno odredbama
ugovor o KD-u.
Kako prenos udela dovodi i do promene lana drutva, to ova promena podlee ne
samo obaveznoj registraciji, ve i obavezi publikacije. ZOPD kae da ukoliko se udeo
komanditora prenese na trece lice, obavestenje o tome dostavlja se sluzbenom listu RCG na
objavljivanje, a prava po osnovu tog udela stiu se danom objavljivanja tog obavetenja.

4.4. Spoljnotrgovinsko komanditno drutvo

Pod pojmom spoljnotrgovinskog komanditnog drutva, podrazumeva se organizaciona
forma spoljnotrgovinskog drutva lica koje se osniva ugovorom 2 ili vie lica u cilju
13

obavljanja ST delatnosti, pod zajednikom firmom, kod kojih je najmanje jedno lice
odgovorno neogranieno, solidarno, za obaveze spoljnotrgovinskog drutva (komplementar),
rizik najmanje jednog lica ogranien je na iznos ugovorenog uloga (komanditor).
Komplementar moe biti samo fiziko lice, a komanditor fiziko i pravno lice.
Ulog komanditora u ST komanditnom drutvu moe biti u novcu, stvarima i pravima.
Ulog komanditora u stvarima i pravima, procenjuju ovlaeni procenjivai ili samo jedan, sem
kad novana vrednost takvih stvari i prava ne prelazi iznos od 3000 US$, u dinarskoj
protivvrednosti, po kursu na dan unoenja uloga kada u procenu u tom sluaju obavljaju
osnivai. Komplementar upravlja komanditnim STD i vodi poslove komanditnog STD.
Komanditor ne moe voditi poslove komanditornog STD. Takoe, on se ne moe protiviti
voenju poslova komanditornog STD od strane komplementara, sem kad su u pitanju poslovi
izvan delatnosti ovog drutva. Komplementari u zastupanju komanditnog STD u svemu
imaju identian status sa lanovima ortakog STD. Meutim, kada se radi o poloaju i statusu
komanditora ne postoji u teoriji i zakonodavstvu jedinstven stav da li on moe da se pojavi
kao punomonik ili prokurista komaditnog STD.
Spoljnotrgovinsko komanditno drutvo koje pre svega nastaje kao STD intuitu
personae i na osnovu meusobne povezanosti i njihovih linih osobina komplementara, daje
prevagu o sutini ovog STD kao STD lica, jer svojstva komanditora tu nisu toliko ni izraena.
Naime, komanditori u STD uestvuju sa odreenim kapitalom, njihovo uestvovanje u
spoljnotrgovinskom komanditnom drutvu nije vezano za njihovu linost i njihova lina
svojstva. Komanditori su iskljueni iz prava upravljanja u drutvu. Oni, ne mogu samostalno
raspolagati ni svojim udelima u komanditnom STD, ve im je i za to potrebna saglasnost svih
lanova spoljnotrgovinskog komanditnog drutva (pod uslovom da Ugovorom o osnivanju
nije drugaije predvieno), a to je i bitna osobina spoljnotrgovinskog drutva lica.
Spoljnotrgovinsko komanditno drutvo se osniva na bazi ugovora lanova
spoljnotrgovinskog komanditnog drutva koji osnivaju isto drutvo. Ovaj ugovor predstavlja i
osnivaki akt odnosno konstitutivni akt spoljnotrgovinskog drutva.
Zakon o preduzeima ne zahteva nikakav zakonski minimum sredstava, odnosno
kapitala za osnivanje ovog drutva. Iz toga proizilazi da poetna sredstva za rad ovog STD
svojim ugovorom o osnivanju spoljnotrgovinskog komanditnog drutva odreuju komanditori
i komplementari, bez obzira to komplementari odgovaraju za obaveze ovog STD
neogranieno i solidarno. Ovo je potrebno iz razloga to spoljnotrgovinsko komanditno
drutvo mora imati imovinu da bi moglo da posluje.

14

Raspolaganje udelom u drutvu Kako se radi o dve kategorije lanova

spoljnotrgovinskog komanditnog drutva, onda je potrebno razlikovati udeo u kapitalu ovog
drutva (komplementara i komanditora) i udeo u lanskim pravima (komplementara i
komanditora). Visina tih udela zavisi od ugovora i isti ne moraju biti jednaki, kao i izmeu
lanova iste kategorije, tako i unutar obe kategorije lanova, tj ne moraju biti jednaki udeli
komplementara sa komanditorima, kao ni u okviru komplementara, tj komanditora jednaki
udeli svakog lana.
Prava komplementara Zakon o preduzeima izriito predvia da komplementar
upravlja spoljnotrgovinskim komanditnim drutvom i vodi poslove drutva, odnosno da
komanditor ne moe voditi poslove spoljnotrgovinskog komanditnog drutva. Komanditor, po
ovom zakonskom reenju, ne moe se protiviti voenju poslova spoljnotrgovinskog
komanditnog drutva od strane komplementara, sem kada su u pitanju poslovi izvan delatnosti
ovog dru.
Prava komanditora mada komanditori, u osnovi imaju ulogu lanova ovog drutva sa
ogranienom odgovornou, ipak se njihova uloga u komanditnom STD razlikuje od pozicije
lanova STdoo , jer su oni iskljueni iz upravljanja i vienja poslova u STD , koji su povereni
komplementarima. Obaveze komanditora iz same zakonske stilizacije proizilazi da
komanditor nema obavezu upravljanja spoljnotrgovinskim komanditnim drutvom i voenja
poslova u STD. Uloga upravljanja drutvom po pravilu je u svim komanditnom STD, kod
svih zemalja, poverena komplementarima i spoljnim licima, menaderima prokuristima, ali
ne i komanditorima. To vazi samo za poslove koji spadaju u redovnu delatnost komanditnog
STD, dakle o poslovima koji su registrovani kao delatnost spoljnotrgovinskog komanditnog
drutva. Odgovornost komanditora - komanditno STD i poverioci komanditnog drutva mogu
podneti tubu protiv komanditora koji nije uplatio ili nije uneo u ugovoreni ulog, tj. deo tog
uloga, u kojem sluaju, komanditor odgovara samo do visine neizmirenog uloga. U ovom
sluaju, svi komanditori odgovaraju solidarno. Sporazum lanova spoljnotrgovinsko
komanditno drutvo kojim se komanditor oslobaa plaanja uloga (delimino ili u celini ili se
odlae plaanje uloga) ne proizvodi pravno dejstvo prema poveriocima ija su potraivanja
nastala do upisa sporazuma u registar. Kad se komanditoru vrati ulog u odnosu prema
poveriocima, smatra se da ulog nije vraen.
Odgovornost komplementara odgovornost komplementara, koji moe biti samo
fiziko lice u spoljnotrgovinsko komanditno drutvo je neogranieno solidarna za nastale
obaveze drutva.

15

Nas zakon o preduzeima da u sluaju smrti lana spoljnotrgovinskog komanditnog

drutva ili prestanka jednog ili vie komanditora (ali ne i svih), spoljnotrgovinskog drutva ne
prestaje da postoji. Na mesto komanditora koji je umro ili je prestao da postoji (na pr. , usled
transformacije) dolaze njegovi pravni sledbenici (kad je re o pravnom licu), tj njegovi
naslednici (kada se radi o fizikom licu) izuzev, kad lana spoljnotrgovinsko komanditno
drutvo prestaje da postoji putem steaja ili likvidacije, jer tada nema pravnog sledbenika.

5.DRUSTVO SA OGRANICENOM ODGOVORNOSCU

5.1.POJAM DRUSTVA SA OGRANICENOM ODGOVORNOSCU
Mada se svrstava u drustva kapitala,DOO je vrsta hibridnog entiteta koji je neki prelaz
izmedju ortakluka I akcionarskog drustva I pruza mnoge prednosti jednog I drugog drustva.
POJAM DRUSTVA-DOO ima mnoge karakteristike korporacija (komapnija),ukljucujuci
svojstvo pravnog lica I ogranicenu odgovornost svih clanova.Uz to,ono tkdj.ima mnoge
slicnosti sa ortaklucima.Ovo drutvo odgovara za svoje obaveze neograniceno celokupnom
svojom imovinom,dok clanovi uopste neodgovaraju trecim licima,vec samo snose rizik
poslovanja drustva do visine svog uloga.
Nas zakon daje definiciju:DOO mogu osnovati fizicka ili pravna lica,ulaganjem
novcanih ili nenovcanih sredstava u drustvo radi ostvarivanja profita,a njegovi osnivaci
odgovaraju za obaveze drustva do iznosa svojih uloga.Ulozi osnivaca cine pocetni
kapital drustva.Ova definicija istice nekoliko bitnih elemenata:
1.da ovo drustvo ima osnovni kapital,koji se formira pocetnim ulozima osnivaca-koji mogu
biti novcani I nenovcani;
2.da je svrha drustva ostvarivanje profita,cime je zakon stao na stanoviste da se ovo drustvo
mora baviti trgovackim poslovima I time postavio ogranicenje u pogledu svrhe osnivanja
drustva,sto znaci da se ovo drustvo ne bi moglo osnivati za neku drugu ,zakonom dopustenu
svrhu;
3.da clanovi ovog drustva odgovaraju ograniceno za obaveze drustva-tj.do visine njihovih
uloga.
KARAKTERISTIKE DRUSTVA-DOO je nekorporativni poslovni entitet zasnovan na
konceptu slobode ugovaranja.Karakteristike bilo kojeg DOO zavise od ciljeva njegovih
clanova I zakona zemlje u kojoj se formira.Vecina ovih DOO ima zajednicke karakteristike
ukljucujuci
svojstvo
pravnog
lica,ogranicenu
odgovornost
clanova,fleksibilno
upravljanje,postojanje osnovnog kapitala,kontinuitet postojanja,ogranicenu prenosivost
udela,ogranicenje broja clanova I propisane formalnosti za osnivanje I finansisko
izvestavanje.
POSEBAN PRAVNI ENTITET-DOO ima svojstvo pravnog lica.Ovo svojstvo se stice
upisom u odgovarajuci registar,sto pretpostavlja ispunjavanje propisanih formalnosti.To znaci
da clanovi drustva nemogu biti tuzeni za dugove ovog drustva,niti drustvo moze biti tuzeno za
licne dugove njegovih clanova.
OGRANICENI RIZIK CLANOVA-Vlasnici DOO-a u pravilu nemaju licnu odgovornost za
obaveze ovog drustva.Oni samo snose rizik za poslovanje drustva,koji je ogranicen na visinu
njihovih uloga koji su uneli u drustvo prilikom osnivanja ili kasnijeg povecanja kapitala.Za
preuzete obaveze prema trecim licima odgovara samo drustvo I to celokupnom svojom
imovinom.

16

OSNOVNI KAPITAL-DOO ima osnovni kapital,koji se satoji od ulga njegovih

clanova.Minimalni iznos ovog kapitala propisan je zakonom,I varira od zemlje do
zemlje.Kapital ovog drustva je podeljen na udele za razliku od AD-a,kod kojeg je kapital
podeljen na kacije.
FLEKSIBILNO UPRAVLJANJE-Upravljanje DOO vrlo je fleksibilno.Zakoni redovno
dopustaju vlasnicima DOO da sami dizajniraju upravljacku strukturu ovog drustva.U
pravilu,kod ovog drustva svi ili deo clanova ucestvuje u upravljanju I rukovodjenju
drustvom,I retko je upravljanje ovim drustvom odvojeno od vlanistva,kao sto je to skoro
redovan lucaj kod AD-a.Ali oni mogu odluciti da upravljanje povere pojedincu,odboru ili
vecini vlasnika.Odluke u DOO u pravilu se donose od strane clanova koji drze vecinu udela u
drustvu,osim ako je ugovorom ili statutom odredjeno drugacije.
TRAJNOST POSTOJANJA-Zakoni obicno pruzaju mogucnost da ovo drustvo moze
postojati trajno.Osim ako je ugovorom o osnivanju propisano da se drustvo osniva na
odredjeno vreme I d ace prestati kada nastupi odredjeni buduci datum ili dogadjaj.Smrt ili
istupanje jednog ili vise clanova iz drustva ne uzrokuje nuzno prestanak DOO.
OGRANICENJE PRENOSA UDELA-Zakoni uobicajeno propisuju ogranicenja za prenosa
vlasnistva nad udelima clanovima u DOO.Clanovi DOO ne smatraju se suvlasnicima imovine
drustva,jer je imovina posedovana od samog drustva.Clan moze,u pravilu,preneti svoj udeo u
drustvo ili ustupiti njegova prava na udeo u raspodeli profita na drugo lice.Jedno lice moze
postati clan DOO samo ako zameni clana ili bude primljen u drustvo na nacin kako je to
propisano ugovorom I statutom drustva.
FORMALNOSTI ZA ORGANIZOVANJE-DOO se u pogledu osnivanja u mnogim
elementima priblizava AD.Ugovor o osnivanju I statut su akta koja se obavezno zahtevaju I
moraju se registrovati.Uz to,DOO je podvrgnuto obavezi godisnjeg finansijskog izvestavanja
nametnuoj zakonom.
5.2.PREDONOSTI I NEDOSTACI DOO
PREDNOSTI DOO-a su:
1.ogranicena odgovornost za sve vlasnike;
2.minimalna ogranicenja u pogledu clanstva;
3.vece mogucnosti za povecanje kapitala;
4.fleksibilnost upravljanja i
5.povoljan poreski tretman.
NEDOSTACI DOO-a su:
1.mogucnost probijanja vela pravne licnosti;
2.formalnosti prilikom osnivanja;
3.drustvo nema pravo da uputi javni poziv za upis udela;
4.obaveza dostavljanja podataka I dokumenata I finansijskih izvestaja i
5.ogranicena prenosivost vlasnickih udela.
5.3.OSNIVANJE DOO
Za osnivanje ovog drustva neophodno je ispuniti propisane materijalne I formalne
uslove.One su mnogo jednostavnije nego kod osnivanja AD.Sto se tice osnivanja DOO to se
moze govoriti samo o simultanom osnivanju.Sukcesivno osnivanje kod ovog drustva ne
dolazi u obzir,sto je u skladu sa posebnom prirodom ovog drustva.
NAZIV DRUSTVA-DOO posluje pod zajednickim nazivom,koji moze sadrzati ime nekog od
clanova ili upucivati na delatnost drustva.Postoje 2 tipa zahteva u pogledu naziva ovog
drustva,koja moraju biti ispunjena I u ugovoru I u statute drustva.Prvo ZOPD propisuje:naziv
DOO obavezno sadrzi oznaku DOO,dok upustvo o radu CR I obrascima za upis u clan 5
propisuje da naziv DOO mora da sadrzi:ime drustva I reci koje oznacavaju oblik
drustva,odnosno skracenicu ovih reci.Drugo ZOPD propisuje: da se naziv DOO mora
razlikovati od drugih naziva upisanih u doticni registar,sto trazi da se pre registracije
17

proveri da li je preferirani naziv drustva raspoloziv za upotrebu na podrucju

odredjenog registra.
OSNIVACI I CLANOVI-Danas vecina zakona propisuje da DOO mogu osnovati fizicka ili
pravna lica I da ga moze osnovati jedno ili vise lica.
ZOPD odredjuje da ovo drustvo moze imati najvise 30 clanova.TO znaci,da u slucaju
povecanja broja clanova preko 30 ovo drustvo se mora transformisati u AD.
Osnivaci DOO ujedno su I clanovi ovog drustva,a lica koja kasnije stupe u drustvo imaju
pravni polozaj clanova drustva,a ne osnivaca.
OSNIVACKA AKTA-ZOPD prihvata koncept obaveznosti dva konstitutivna akta za
osnivanje DOO:ugovora o osnivanju I statuta.Treba imati u vidu da se ugovor javlja kao
osnivacki akt kada ovo drustvo osniva vise lica,dok ako ga osniva jedno lice onda se
osnivacki akt javlja u formi odluke o osnivanju.Statut mora da bude u skladu sa osnivackim
aktom.ZOPD ne uredjuje nacin izmene ovih akata pa ce vaziti rezim njihove izmene
utvrdjenim u tim aktima,ali ovaj zakon propisuje da je drustvo duzno da dostavi CRPS-a sve
izmene I dopune osnivackog akta,statute ili drugog dokumentau roku od 7 radnih
dana od dana izvrsenih izmena.
Ugovor o osnivanju moraju potpisati svi osnivaci,odnosno njihovi pismeno opunomoceni
zastupnici.
Kroz obaveznost statuta naglasava se priroda ovog drustva kao drustva kapitala,za razliku od
prava pojedinih zemalja po kojima DOO ima samo osnivacki akt,cime se naglasavaju obelezja
drustva lica I time istice razlika u odnosu na AD.
ZOPD-odredjuje minimalnu I obaveznu sadrzinu statuta,prema kojem:statut drustva sadrzi:
1.naziv drustva;
2.sediste drustva I adresu na koju se salju zvanicni dopisi;
3.osnivnu
delatnost drustva, 4.podatak da je drustvo osnovano kao DOO I iznos kapitala, 5.pravila
postupanja I postupak imenovanja clanova odbora direktora,ukoliko su izabrani,imenovanja
clanova rukovodecih I izvrsnih organa,njihova prava I obaveze,razresenje I raspodelu
ovlascenja izmedju tih organa;
6.odredbe o nacinu promene iznosa kapitala,ukoliko nisu
utvrdjene zakonom;
7.lica ovlascena za zastupanje drustva,kolektivno ili pojedinacno;
8.uslove iz clana 65 ovog zakona.

ZAKLJUAK
18

Komanditno drutvo je drutvo vie lica koja mogu biti komanditori i komplementari
koji obavljaju odreenu delatnost pod zajednikim poslovnim imenom i iji je cilj sticanje
profita. U ovom drutvu barem jedan ortak odgovara neogranieno i solidarno za obaveze
prema poveriocima drutva, a bar jedan odgovara ogranieno do visine svog uloga u drutvu.
Ovo je kljuno obeleje ovog tipa preduzea koje ga ini razliitim od ortakog drutva.
Komanditno drutvo za svoje obaveze odgovara svojom celokupnom imovinom. Sa
stanovnitva odgovornosti prema treim licima komanditno drutvo ima dve vrste lanova, to
su komplementari i komanditori.

Komplementari vode poslovanje drutva i odgovaraju za njegove obaveze

neogranieno solidarno, tanije celokupnom svojom imovinom.

Komanditori ne uestvuju u voenju poslovanja drutva i ogranieno, u visini svog

uloga, odgovaraju za obaveze drutva.

lanovi ovog drutva mogu da budu pravna i fizika lica, bez obzira na to da li se radi o
komplementarima ili komanditorima. Komplementari imaju isti status kao i ortaci u ortakom
drutvu, to znai da rade u drutvu, vode drutvo i odgovaraju neogranieno solidarno za
obaveze drutva. Ovo nije sluaj sa komanditorima koji nemaju obavezu da rade u drutvu, a
nemaju obavezu ni da odgovarju za obaveze drutva, oni su obavezni samo da unesu odreeni
ulog u drutvo na osnovu koga uestvuju u raspodeli ostvarene dobiti ili pokrivaju gubitke. Za
sticanje lanstva u ovom tipu drutva nije potrebna saglasnost komanditora.

LITERATURA

19

Drakuli M., Osnovi Poslovnog prava, Beograd, 2001

Srdi M.: Poslovno i finansijsko pravo, aak 2006.

Kosti .: Osnovi organizacije preduzea, Beograd, 1992.

Slubeni glasnik RS. br. 125/2004 - Zakon o privrednim drutvima

http://sh.wikipedia.org

http://www.mpravde.sr.gov.yu

20