1.

Upoznavanje radne organizacije

1.1.Lina karta preduzea
Skraen poslovni naziv
preduzea:
Pun poslovni naziv:

SZP Zavarivac a.d. Vranje u restrukturiranju

Specijalizovano zavarivacko privredno drustvo Zavarivac a.d. u
restrukturiranju

Adresa:

Radnicka br. 7

Grad:

Vranje

Opstina:

Vranje

Okrug:

Pcinjski

Maticni broj:

7205180

PIB:

100404119
Agencija za privatizaciju 63,185 %;Mali akcionari 35,75%;Pravna lica
1,058%

Vlasnika struktura:

Istorijat
Davne 1970., Evgenije Lienko i jo dvadeset dvojica ljudi vrsnih majstora i strunjaka, otisnulo se
na plovidbu ka istom cilju osnivanje, razvoj i afirmisanje zavarivakog preduzea. U Vranju je
formirano preduzee pod imenom Specijalizovano zavarivako preduzee Zavariva. Imenom i
simbolom SZP Zavariva precizno je zacrtan program i razvoj delatnosti preduzea. Nije sluajno
opredeljenje za delatnost zavarivanja i montau elinih konstrukcija, jer su ove delatnosti u to vreme,
bile deficitarne na tritu..

Prva iskustva su plenila i obeavala. Zavarivai su bili na ceni, pa su duh i ime Vranja poeli da
osvajaju prostore bive Jugoslavije. Reala su se gradilita irom tadanje SFRJ. Time Zavariva na
velika vrata ulazi u poslovni svet.
Nedugo zatim Zavariva je poeo da osvaja trita od Skandinavije do Severne Afrike i
Bliskog Istoka.
Rejting i ekspanzija firme poprimili su razmere koje su zbunjivale privrednike tog doba. Sa 15
godina Zavariva je ve imao etiri fabrike. U proteklih skoro 40 godina sredstva za egzistenciju, u
njemu je sticalo preko 10 000 ljudi.
Pouzdanost i kvalitet rada garantuju hiljade kilometara zavarenih spojeva koji traju, i danas
vezuju elemente raznih rezervoara, podmornica, brodova, kotlova, dimnjaka, elinih
konstrukcija raznih objekata, mostova, kontejnerskih jedinica itd

1.2.Proizvodni program
Raznovrsnost proizvodnje uslovljava angaovanje itavog tima strunjaka iz raznih oblasti koji se stara
o pouzdanosti, kvalitetu, funcionalnosti i trajnosti proizvoda. itav proces projektovanje, izrada,
kontrolisanje, montaa, servisiranje vri se u skladu sa nacionalnim zakonima i vaeim nacionalnim i
evropskim standardima.

U sastavu Sektora proizvodnje nalaze se tri pogona:

- Pogon za izradu specijalne

- Pogon za izradu elinih

opreme PSO radne povrine 6.000m2

konstrukcija ELIK radne povrine 6.000m2

- Pogon za proizvodnju AL bravarije povrine 300m2 u sklopu pogona PSO

Osnovna delatnost sektora proizvodnje je:

- Izrada eline konstrukcije

i eline bravarije svih vrsta

- Izrada montanih objekata

kontejnerskog tipa raznih gabarita i namena

- Izvodjenje krovopokrivakih

i limarskih radova

- Izrada Al bravarija
- Izrada instalacije

centralnog grejanja

- Izrada instalacije vodovoda

i kanalizacije

- Izrada elektroinstalacije

jake i slabe struje

- Izrada gasnih stanica i

gasne instalacije

- Izrada opreme za hemijsku

industriju

- Izrada opreme za naftnu

industriju

- Izrada opreme za

prehrambenu industriju

- Izrada kotlarnice veih

snaga

- Izrada opreme za elektrane

i rudnike

- Izrada opreme za eliane i

elezare

- Izrada razne vrste

rezervoara, silosa, dimnjaka

- Izrada opreme za asfaltne

baze

- Izrada opreme za cementare

- Izrada kotlarnice prenosne
-

tj. kontejnerskog tipa

Izrada kotlova svih tipova snage od 2o kw do 5 MW na sve vrste energenata

1.3.Organizaciona struktura
SZP ZAVARIVAC AD Vranje predstavlja sloen organizacioni sistem. Ta sloenost proistie iz
poslovne, programske i tehnoloke zaokruenosti i specifinosti svakog njenog dela.
Kompaniju sainjavaju Organi upravljanja i 4.sektora:

Proizvodni sektor;
Logistka;
Komercijalni sektor;
Sektor finansija, ljudskih resursa i uslunih delatnosti;
Sektor kvaliteta
a) Logistika, koju ine:
Mainsko odravanje i energana;
Elektro sluba;
Graevinska operativa;
Saobraaj i pedicija.

b) Komercijalni sektor ine:

Nabavka (u njenom sastavu su i magacini repromaterijala);
Domaa prodaja (u njenom sastavu su maloprodaja i zajednika prodaja, kao i magacini
proizvoda primarne i finalne proizvodnje);
Inostrana prodaja;
Marketing i razvoj
c) Sektor finansija, ljudskih resursa i uslunih delatnosti ine:
Finansijska operativa i obraunska sluba;
Raunovodstvo i plan i analiza;
Pravni, opti i kadrovski poslovi ( u sastavu ove celine su i slube i lica u ijoj nadlenosti su
poslovi zatite imovine i lica i ivotne sredine)
d) Sektor kvaliteta ine:
Obezbeenje kvaliteta
Kontrola kvaliteta (kontrolori) i
Laboratorija

1.4.Rukovodea struktura
Organi upravljanja su:

Skuptina akcionara, kao organ vlasnika

Generalni direktor, kao organ poslovoenja
Nadzorni odbor, kao organ nadzora
Izvrni odbor

Uprava na elu sa Generalnim direktorom ( u daljem tekstu Direktor), zamenikom generalnog

direktora, pomonikom generalnog direktora, komercijalnim direktorom i tehnikim direktorima

primarne i finalne proizvodnje upravlja poslovnim sistemom i koordinira rad svih funkcionalnih
celina u cilju realizacije definisanih ciljeva i poslovne politike

2.Snimanje proizvodnog procesa

2.1.Marketing u prodaji proizvoda i usluga
Marketing je deo komercijalnog sektora i funkcionie kao integrisani marketing i prodaja, to znai da
je primenjen Marketing concept permanentno odvijanje marketing procesa kroz faze: definisanje
marketing politike analiza tritadefinisanje marketing ciljevadefinisanje marketing
strategijeanaliza i definisanje marketing varijabilisprovoenje marketing kontrole.
Ciljevi integrisanog marketinga i prodaje odgovaraju Ciljevima kvaliteta i vezani su za : profit, prihod
od prodaje, jedinicu prodaje, trino uee i socijalnu odgovornost.

Korporativni cilj aktivnosti vezane za poboljanje statusa akcija, tj.vrednosti za

vlasnika (iznos dividende);

Ciljevi za poslovne jedinice Poveanje proizvodnje / prodaje za definisani procenat za

svaku radnu jedinicu.

Marketing ciljevi

Zadravanje stalnih korisnika kreiranje poslovnih odnosa, bolje predstavljanje proizvoda,

prednosti i sl.

Poveanje trinog uea ukupno i za pojedine proizvode za definisani procenat;

Ciljevi prodaje

Ostvariti prihod od prodaje u definisanom iznosu,

Ostvariti prihod od prodaje na domaem i stranom tritu u definisanim iznosima,

Ostvariti prihod od prodaje odreenih proizvoda u definisanim iznosima;

Ostvariti prihod od prodaje u maloprodaji, sa definisanim iznosima za svaku radnu jedinicu,

Ostvarivanje definisanih ciljnih vrednosti prosene dobiti za programe proizvoda i vrste

prodaje.

o
o
-

o
o
o
o

o
o
o
o

2.2.Obezbeenje standarda
EN ISO 3834 (ISO 3834) je evropski (meunarodni) standard kreiran od strane profesionalaca u
zavarivanju koji: - se odnosi na upravljanje procesima proizvodnje zavarivanjem - specificira zahteve
koji se odnose samo na kvalitet zavarenog proizvoda - podstie aktivni pristup menadmenta i kontrole
kvaliteta zavarenog proizvoda u radionicama ili na mestu izgradnje, orijentisan na proizvod/proces takoe, on je sistem za fabriku kontrolu aktivnosti pri izradi proizvoda Standard EN ISO 3834 nije
sveobuhvatni sistem menadmenta kvalitetom, ali prua definitivnu listu posebnih elemenata i
organizaciju kontrole koja je potrebna na mestima gde se koristi zavarivanje. Razvijen je sa ciljem da
identifikuje sve faktore koji mogu da utiu na kvalitet zavarenog proizvoda i koji zahtevaju kontrolu u
svim fazama pre, za vreme i nakon zavarivanja. EN ISO 3834 Zahtevi kvaliteta pri zavarivanju
topljenjem metalnih materijala se sastoji iz est delova:
1 / 2 Standard EN ISO 3834
EN ISO 3834-1:

Kriterijumi za izbor odgovarajueg nivoa zahteva kvaliteta

EN ISO 3834-2:

Opti zahtevi kvaliteta

EN ISO 3834-3:

Standardni zahtevi kvaliteta

EN ISO 3834-4:

Osnovni zahtevi kvaliteta

EN ISO 3834-5:
Dokumenti sa kojima je neophodno usaglasiti tvrdnju o usaglaenosti zahteva
kvaliteta ISO 3834-2, ISO 3834-3 ili ISO 3834-4
CEN ISO/TR 3834-6: Uputstva za implementaciju ISO 3834
Srpski standard SRPS EN ISO 3834 je u celosti prihvaen evropski standard EN ISO 3834 (est
delova), a moe se nabaviti u Institutu za standardizaciju Srbije.

2.3.Kontrola kvaliteta
Kontrola kvaliteta je deo sektora kvaliteta. ine je:
- kontrolori vre meufaznu i finalnu kontrolu poluproizvoda i proizvoda u radnim jedinicama;
- inspektori kontrole vre inspekcijsku kontrolu proizvoda;
- laboratorija vri laboratorijske analize po nalogu u okviru fizike i hemijske laboratorije;
- komisija za kontrolu ulaznih materijala vri kontrolu nabavljenog materijala kada magacioner
uoi odstupanje u odnosu na kvalitet naruenog materijala.

2.4.Razvoj konstrukcija,alata,opreme

1. Montaa elinih konstrukcija male, srednje i velike nosivosti; krovne, za mostove,

nadstrenice, pasarele
2. Montaa, povezivanje montano-demontanih kontejnerskih jedinica raznih gabarita i namena:
boravinih, poslovnih kontejnera, kontejnera za skladitenje odgovarajuih materijala,
kontejneri pekare, kontejneri kotlarnice i drugo
3. Ugradnja elemenata graevinske limarije, krovopokrivaki radovi
4. Instalacija opreme za kotlarnice, putanje u rad kotlarnica raznih tipova i snaga
5. Montaa opreme za asfaltne baze
6. Montaa opreme za cementare
7. Montaa rezervoara i druge specijalne opreme: vertikalni, horizontalni, ukopavajui, sferni, cilindrini,
rezervoari za teni naftni gas (TNG), sa ravnim, plitkim ili dubokim dancima, sa ili bez izolacije
8. Instalacija cevovoda za razvod tehnikih gasova niskog, srednjeg i visokog pritiska
9. Instalacija meaa i druge opreme za prehrambenu industriju
10.Montaa opreme za petrohemijsku industriju
11. Pruanje svih vrsta usluga u oblasti zavarivanja i drugo
Izvor struje za zavarivanje ili napajanje za zavarivanje su takvi ureaji koji daju na mjestu
zavarivanja elektrinu struju sa karakteristikama pogodnim za zavarivanje. Najee se koristi
napajanje sa konstantnom jainom struje i drugi tip, napajanje sa konstantnim naponom. Kod
elektrolunog zavarivanja, duina elektrinog luka je u direktnoj vezi sa naponom, dok je sa jainom
struje direktno povezan unos topline na zavarenom spoju.
Napajanje sa konstantnom jainom struje se esto koristi za rune postupke zavarivanja, kao to je TIG
postupak i elektroluno zavarivanje sa obloenom elektrodom. To je vano, jer je vrlo teko odravati
elektrodu mirno, a time se razmak i napon mijenjaju. Napajanje sa konstantnim naponom se ee
koristi za automatske postupke, kao to je elektroluno zavarivanje taljivom icom u zatiti aktivnog ili
inertnog plinom (MIG ili MAG). Kod tih procesa duina elektrinog luka se odrava konstantnim,
mijenjajui jainu struje po potrebi. Na primjer, ako je ica i osnovni materijal preblizu, pojaa se
jaina struje, pa se dio ice istopi, i time vraa prvobitni razmak.
Vrsta elektrine struje kod elektrolunog zavarivanja isto igra vrlo vanu ulogu. Procesi sa potronim
elektrodama, kao to je elektroluno zavarivanje sa obloenom elektrodom, uglavnom koristi

istosmjernu struju, ali elektroda moe biti pozitivno ili negativno nabijena. Kod zavarivanja, pozitivno
nabijena anoda e imati veu koncentraciju zagrijavanja i zavar e biti dublji. Ako je elektroda
pozitivno nabijena, onda e to rezultirati u pliem zavaru. Postupci sa stalnim elektrodama, kao to je
TIG postupak, moe koristiti istosmjernu ili izmjeninu struju. Kod istosmjerne struje, zavar e biti
dublji ili plii, ovisno ako je elektroda pozitivna ili negativna. Izmjenina struja e stvoriti srednje
dubok zavar. Nedostatak izmjenine struje da se elektrini luk mora stalno ponovo paliti, kada jaina
struje bude nula, u svakom ciklusu, rijeen je sa specijalnim ureajima koji stvaraju kvadratni val,
umjesto normalnog sinusnog vala.
Elektrode za zavarivanje
Elektrode za zavarivanje mogu biti gole (ugljeni ili metalni tap, ica ili traka), obloene (metalna
jezgra, a obloga mineralni materijal) ili punjene (mineralna jezgra i metalna obloga) ili nekih drugih
oblika. Dodatni materijali i elektrode za elektroluno zavarivanje (i druge naine zavarivanja)
su standardizirani za pojedine naine zavarivanja i prema vrsti osnovnog materijala. Priprema,
odnosno oblici dodirnih povrina koje se zavaruju (zavareni spoj) i njihovih rubova, je standardizirana
za pojedine naine zavarivanja i prema vrsti osnovnog materijala

2.5.Prototip,laboratorije,modeliranje

Prototipom (gr.: protos = prvi) se nazivaju predserijski proizvodi najee namijenjeni za

ispitivanja i testove prije prelaska u serijsku proizvodnju. U principu, jedan prototip ne mora
niti tehniki niti optiki odgovarati gotovom serijskom proizvodu, ali mu slui kao osnova. Kao
primjer, moemo uzeti Airbag (zrani jastuci u autima, iako nisu punjeni zrakom) iji su prototipi
bazirali na zranom punjenju, dok serijski proizvodi imaju male ali eksplozivne kapsule, pri ijoj se
eksploziji unutranjost jastuka puni sagorijelimplinovima. Temperature koje pri tom nastaju, ponekad
opre lice vozaa ili nekog od suvozaa, ali se je testovima na prototipu moglo dokazati da je takvo
punjenje uinkovitije nego punjenje zrakom. Pri eksploziji, sagorijeli plinovi se u jastuku bre prostiru
nego to bi to bilo mogue zranim punjenjem.
Poto pri pravljenju prototipa jo ne postoje pogoni za serijsku prizvodnju, oni su skoro uvijek skuplji
nego serijski proizvodi. U novije vrijeme, pravljenje prototipa se sve vie zamjenjuje raunarskim
simulacijama tako da je prvi, gotovi serijski proizvod ustvari prototip.
, :

1.
2. /
3. / (,
, .)


:
1.

:




Tehnike modeliranja delova od lima:

Napredne tehnike modeliranja delova od lima

Modeliranje sklopova od lima

Modeliranje delova od lima u kontekstu sklopova

Multy body delovi od lima

Automatsko odreivanje razvijanje forme delova od lima

Izrada tehnike dokumentacije

Kreiranje specijalnih utiskivaa za razliite vrste prosecanja, probijanja i

oblikovanja delova od lima

Konverzija standardnih delova u delove od lima

Konstruisanje zavarenih konstrukcija

Automatizovani postupak konstruisanja reetkastih konstrukcija korienjem baze
standardnih profila (ISO, DIN, ANSI,).
Definisanje baze standardnih profila.
Modeliranje i oznaavanje zavarenih spojeva.
Automatsko generisanje krojnih lista i tabela varova.
Automatsko dodavanje rebara i ojaanja.
Izrada tehnike dokumentacije.
Optimizacija utroka materijala kroz specijalizovane softvere Lantek Profile Cut
and Nesting

2.6.Tokovi materijala,uzoraka za analizu

Oblikovanje tokova materijala

Putanje materijala kroz proizvodni sistemtokovi materijala TOK MATERIJALA - koji ini skup
postupaka promena stanja projektovanih na na in da omogu e transformaciju ulaznih materijala u
izlazne proizvode potrebnog i dovoljnog kvaliteta. Ako u sistemu nema kretanja-nema toka materijala,
nema ni proizvodnje koliko predmeta rada toliko tokova materijala
Oblikovanje tokova materijala moe da se vri na osnovu dva prilaza:
Pojedinani,
Grupni
Pojedinani prilaz davno je osmiljen. Za svaki od proizvoda i njihovih delova razrauje se
konstrukciona i tehnoloka dokumentacija. Za svaki se proizvod projektuje tok i svaki proizvod se
pojedinano prati
Oblikovanje prostorne strukture moe da se vri na osnovu dva prilaza:
Procesnom,
Predmetnom

2.7.Proizvodna oprema,labaratoriska oprema

MIG/MAG zavarivanje je proces zavarivanja koji danas u vodeim industrijskim zemljama ima
najveu zastupljenost.
Evo objanjenja skraenica MIG/MAG.
MIG = Metal inert gas (zavarivanje metala u inertnom gasu, npr u istom argonu),
MAG = Metal active gas (zavarivanje metala u aktivnom gasu, na primer u istom CO2 gasu ili u
meavini argona i CO2 ili meavini argona i O2...).
S obzirom da je kod nas u Srbiji, a takoe u jo nekim zemljama, donedavno bilo zastupljeno najee
zavarivanje u CO2 gasu ovo zavarivanje se jo uvek esto argonski zove CO2 zavarivanje, pa ak i

u situacijama kada se uopte ne koristi CO2 npr pri zavarivanju aluminijuma kada se koristi ist argon
(upueni stvarno kau ...CO2 zavarivanje aluminijuma...).
Oprema i za MIG i za MAG je ista, jedino se menja gas koji se prikljuuje na aparat.
Specifinost procesa je da je poluautomatski (bolje reeno delom manuelni a delom automatski), tj ica
se dodaje automatski, jo su neki parametri automatski kontrolisani, a zavariva kontrolie drugi deo
parametara pre svega voenje pitolja.

ema procesa MIG/MAG zavarivanja

Izgled robusnog MIG/MAG aparata STEL MAX 503 (500 A) sa odvojenim dodavaem za icu TOP
504 XM i vodenim hlaenjem pitolja. Aparat ima hladnjak u obliku cigle/tunela i 4 velika ventilatora i
faktor snage 0.8. Namenjen za teke uslove rada.
STEL je jedan od najpriznatijih OEM proizvoaa aparata na svetu (proizvodi za druge brendove
ukljuujui nekoliko tzv premium brendova).

TER Multi Plus 250 K (250 A), trenutno najmoniji pulsni MIG/MAG aparat na svetu na monofaznoj
struji.
Teak je 24 kg, dodava ice (za velike koture od 15-18 kg) je integrisan u kuite, za vazduno hlaen
pitolj, postoji mogunost prikljuivanja Push-Pull pitolja
Poseduje izuzetno efikasne pulsne (i duplo pulsne) programe za AlSi i AlMg ice 1.0 mm ali i za 1.2
mm to je jedinstveno u klasi monofaznih aparata, kao i za ice 1.0 mm za crni elik i nerajui elik.
Na ovaj aparat se dugo ekalo, trenutno bez konkurencije u klasi.

Radiografska kontrola (kratica: RK) je vrsta kontrole bez razaranja, koja pri
kontroli kvalitete metodama prozraavanja u praksi koristi rendgenske zrake ili gama zrake.
Rendgenske zrake nastaju pri naglom koenju ubrzanog snopa elektrona nametalnoj ploi (antikatodi
u rendgenskoj cijevi), dok gama zrake nastaju prilikom spontanog raspada nestabilnih atomskih
jezgri (prirodnih radioaktivnih materijala i radioaktivnih izotopa). Oba su zraenja u
biti elektromagnetska zraenja. Rendgenske i gama zrake ostavljaju trag na filmskoj
emulziji (industrijske folije), na emu se i zasniva radiografska kontrola i ispitivanje greaka u
unutranjosti materijala. Izvor rendgenskog zraenja je rendgenska cijev s vakuumom, prikljuena na
visok napon do 400 kV (za prozraivanje elinih predmeta do 70 mm debljine).
Radiografska kontrola se obino koristi za otkrivanje pogreaka zavarenih spojeva, poroznosti,
ukljuaka troske, neprovarenog korijena. Teko je otkrivanje plonih pogreaka poput pukotina (mogu
se otkriti samo pukotine poloene u smjeru zraenja). Ionizirajue zraenje moe uzrokovati tetne
posljedice kod ljudi i ostalog ivog svijeta, pa je pri radiografijiobvezatno provoenje mjera zatite na
radu s izvorima ionizirajueg zraenja, te pri transportu i skladitenju radioaktivnih materijala. [1]

Snimka radiografske kontrole zavarenog spojagdje se vidi da je unutranjost materijala pregorjela

2.8.Proizvodni process,process pruzanja usluga,metodologija rada

u laboratoriji
Tehnoloka ispitivanja imaju prvenstveno proizvodni karakter i imaju za cilj utvrdjivanje
ponaanja materijala pri odgovarajuoj obradi u hladnom ili toplom stanju.
Ovim ispitivanjem se utvrdjuje, odgovarajuim postupkom, sposobnost tehnoloke obrade
pomou odgovarajuih pokazatelja. U redjim sluajevima se dobijaju i medjusobne veze ili brojne
vrednosti povezane sa svojstvima otpornosti i sposobnou deformacije.

ISPITIVANJE ICA I TRAKA

Ispitivanje naizmeninim previjanjem
Cilj je ispitivanja odredjivanje sposobnosti naizmeninog previjanja ica i traka od tankih limova.

Ureaj za ispitivanja
Uredjaj za ispitivanje, prikazan na slici, omoguuje da se odgovarajui uzorak naizmenino
previja za 90 i ponovo ispravi, uz istovremeno registrovanje broja previjanja do loma uzorka.
a) Ispitivanje ica
Uzroci ica debljine od 0.3 mm i vie viestruko se previjaju naizmenino na jednu a zatim na
drugu stranu, u istoj ravni za 90, do loma ili propisanog broja previjanja preko oslonaca poluprenika
zaobljenja R (preporuke date u tabeli po JUS.C.A4.018/85).
Debljina ice
Ridijus zaobljenja
Odstojanje
Duina epruvete
d0
R
h
L
mm
mm
mm
nm
03 do 0.5
1.25
25 do 50
od 0.5 do 0.7
1.75
od 0.7 do 1.0
2.5
od 1.0 do 1.5
3.75
od 1.5 do 2.0
5
50
od 2.0 do 3.0
7.5
50do75
Od 3.0 do 4.0
10
od 4.0 do 6.0
15
od 6.0 do 8.0
20
Karakteristika ovog ispitivanja je, zaokruen na ceo broj, broj previjanja.

Uslovi koji se moraju ispuniti pri ispitivanju su:

1 Uzorak-epruveta za ispitivanje je rukom ispravljeni komad ice ili nit raspletenog ueta
potrebne duine (cca 150 mm),
2 Na osnovu podataka iz prethodne tabele, ili po dogovoru, odabere se poluprenik
zaobljenja R i odstojanje h,
3 Ispitivanje se vri na sobnoj temperaturi izmedju 10-35C tj . 235 C izuzev posebnih zahteva.
4 Uzorak se sa jednim krajem privrsti u steza uredjaja, tako da se prilikom ispitivanja ne
pomera ili uvija, a drugi se kraj postavlja u vodjicu.
5 Uvreni uzorak se previja odgovarajuom ruicom oko valjka za 90 i ponovo vraa u
prvobitni poloaj, sve do loma ili propisanog broja previjanjaj pri emu se ne mora
zaustavljati u po-etnom poloaju,
6 Previjanje treba vriti brzinom jednog previjanja u sek.
8. lepitivanje traka od tankih limova (debljine < 3 mm)
Ova ispitivanja se vre takodje viestrukim previjanjem epruvete od prvobitnog poloaja
naizmenino na jednu i drugu stranu do loma, ili propisanog broja previjanja, na sobnoj temperaturi
preko valjka poluprenika R(l; 2,5; 5; 7,5 i 10 mm dogovorno).
Smatra se da je lom nastao ve pri pojavi pukotine dubine 1/2 debljine epruvete.
Debljina epruvete je jednaka debljini lima od koga je epruveta uzeta. Povrine epruvete moraju
ostati neobradjene. irina epruvete je 205 mm (za ue traka se koristi u stanju isporuke). Epruveta ne
sme imati okrzane ivice, to se spreava turpijanjem. Ostale preporuke su iste kao i za ispitivanje ice.
Ispitivanje ice uvijanjem (torzijom)
Ispitivanje po JUS.C.A4.016/85 ima za cilj odredjivanje broja uvijanja ice datog prenika i
kvaliteta. Koriste se prvenstveno nove ice ili niti metalnog ueta da bi se proverila ujednaenost
osobina ice.
Epruveta se uvruje u uredjaj, tako da se obezbedi dovoljna duina L i uvija oko svoje uzdune
ose pomou jedne obrtne eljusti. Pri uvijanju ne sme doi do savijanja epruvete i promene odstojanja
izmedju eljusti maine.
Broj uvijanja, koji se oznaava sa N predstavlja n-obrtaja za 360 oko ose. Za nov materijal broj
uvijanja odredjen je od strane proizvodjaa. Za ve koriene ice (mehaniki oteene zbog habanja,
uvijanja ili korozije, odnosno nehomogenosti materijala) ocenjuje se smanjeni broj N. Ispitivanje je
zadovoljilo ako je postignut propisani broj uvijanja, bez obzira na mesto prekida.

Ndzivni prenik
d0, mm
0.5 do 1.0
1.0 do I.5
1.5 do 3.0
3.0 do 5.0
5.O do 7.0

Stobodna duina

Brzina uvijanja

L, mm
200 d0

v, broj uvijinja/s
3
I.5
1
0.5
0.25

100 d0
50 d0

U suprotnom, ne zadovoljava ako se prelom javi pre propisanog broja uvijanja na odstojanju

manjem od 2d od ivice eljusti.

Brzina uvijanja (prema prethodnoj tabeli) ne dovodi do zagrevanja ice, koje bi uticalo na broj
uvijanja.
Ispitivanje ice namotavanjem
Ispitivanjem se odredjuju osobine elinih, bakarnih i aluminijumskih ica pre nika 0.1-10.0
mm, kao i njihovih legura u deformisanom stanju, kao posledica namotavanja, odnosno odmotavanja
ice (JUS.C.A4.019/85) .
ica dovoljne duine se namotava u gustim zavojcima, oko trna propisanog preseka, u
propisanom broju zavojaka za dati proizvod. Trn je cilindrian tap; pa stoga moe biti i komad same
i-ce koja se ispituje, ako prenik ice odgovara propisanom preniku trna.
Namotavanje i odmotavanje se vri brzinom jednog zavojka u sekundi, pri temperaturi 10-35C,
bez uvijanja ice za vreme namotavanja. Nakon toga, vri se vizuelni pregled i utvrdjuju eventualne
pojave prskanja ili lokalnog kidanja ice.
U posebnom sluaju se mogu izvriti i druga dopunska ispitivanja. Npr.: ispitivanje ice u
odmotanom stanju zatezanjem, itd,
ISPITIVANJE SAVIJANJEM
Ispitivanje elika savijanjem
Vrsa polufabrikata

Debljina**
a

Dimenzije epruvete* u mm
irina
b

Duina
L

Za poluproizvode i kovane
20S
materijale
Limovi i profili debljine
a=S
S > 25mm
255
Valjani materijal debljine
25
5a+150
S > 25mm
ili 505
Okrugli elik ili poligonalni
Uzorak ipke
(upisani) presek do <5O
neobraen
Okrugli elik ili poligonalni
Uzorak sipke
(upisani) presek >50
od 2050
* - Ivice epruveta se zaobljuju sa radijusom r=0.1 a
** - Navesti upotrebljeni odnos irine prema debljini radi eventualnog poreenja rezultata

Ovo ispitivanje po JUS.C.A4.005/85 se koristi za ocenu sposobnosti savijanja elinih

polufabrikata do propisanog ugla. Ispitivanje se vri na epruvetama, najee pravougaonog poprenog
preseka, ije su dimenzije prema vrsti polufabrikata date u prethodnoj tabeli.
Epruveta se savija na posebnom uredjaju iji je ematski prikaz dat na slici. Uredjaj se sastoji iz
dva medjusobno paralelna oslonca poluprenika R (na koje se postavlja epruveta) i valjka prenika D
(kojim se savija epruveta).

Shema savijanja
Dimenzije oslonaca i valjka za pritiskivanje date su u tabeli.
Debljina epruvete
Poluprenik oslonca
Odstojanje meu
a
R
osloncima
mm
mm
mm
2
25
D +3a
>2
50
* - Zavisno od kvaliteta odreuje se standardom kvaliteta
elika Duina oslonca i valjaka vea od irine epruvete
Dimenzije a odnosno R mogu se i drugaije propisati

Prenik utiskivaa*
D
mm
0.5a 3a

Uslovi ispitivanja
Ispitivanje se vri u hladnom stanju pri temperaturi 10-35 C ili drugim, zavisno od zahteva,
Kao ugao savijanja se usvaja ugao pojave prve vidljive prskotine. Ako se prskotina ne pojavi

nastavlja se savijanje preko odgovarajueg umetka, ili bez njega, dok krakovi epruvete ne budu
medjusobno paralelni.
Ako se epruveta obradjuje skidanjem strugotine, iz polufabrikata debljine vee od 25 mm, onda se
to vri po duini epruvete i obradjena strana se postavlja u zonu pritiska.
Ocena sposobnosti na savijanje je veliina ugla a koji je propisan.

Ispitivanje bakra i bakarnih legura savijanjem

Ispitivanje se vri na isti nain kao i ispitivanje elika savijanjem, s tom razlikom da se za
serijska ispitivanja mogu primeniti i uredjaji za savijanje oblika V-bloka. Oblik i dimenzije V-bloka za
savijanje epruveta dati su na sledeoj slici.
Prostorni ugao V-bloka odgovara propisanom uglu savijanja sa dozvoljenim odstupanjem
1,

Shema savijanja
Ispitivanje lakih metala i hjihovih legura savijanjem
Ispitivanje lakih metala i njihovih legura savijanjem moe se vriti na jedan od sledea tri naina:
Prvi nain: Isto kao i ispitivanje elika savijanjem.
Drugi nain: Kraj epruvete, irine 20 mm i manje, stee se izmedju dve paralelne ploe (od kojih
je jedna zaobljena propisanim poluprenikom zaobljenja R i savija se rukom na stranu zaobljene ploe.

Previjanje lima
Trei nain: Ispitivanje tankog materijala se vri runim savijanjem do oblika slova U i
dopunskim savijanjem stegom, dok se ne postigne razmak izmedju unutranjih povrina krakova
jednakih prenika savijanja.

ISPITIVANJE LIMOVA I TRAKA IZVLAENJEM

Ocena sposobnosti izvlaenja lima naj ee se vri metodom Eriksena.
Po ovoj metodi epruveta se izvlai loptastim utiskiva em prenika D = 20
mm u specijalnom uredjaju, koji omogu uje da se izmeri dubina izvlaenja
K u mm (kod izvesnih uredjaja i veliine sile F u daN u trenutku nastajanja
prskotine).
Epruveta se izradjuje od limova i traka debljine 0.5 do 2 mm, a u
posebnim sluajevima i od limova 0.5 do 0.2 mm. Deblji limovi od 2 mm se
ne ispituju.
Dimenzije epruvete su zavisne od dimenzija uredjaja za ispitivanje i
kreu se od 7070 do 9090 mm, Epruveta ne sme biti po ivicama
deformisana, a ni prethodno podvrgnuta bilo kojoj vruoj ili hadnoj obradi i
udarima ekia u cilju ispravljanja.
Uslovi i tok ispitivanja

Debljina epruvete pre ispitivanja se meri sa tanou 0.01 mm.

Epruveta, premazana tankim filmom maziva, pritee se pritezaima

uredjaja (1 i 2). Utiskiva (3) se dovodi u dodir sa epruvetom bez udara,
to je ustvari i poetni poloaj utiskivaa i lineara za merenje dubine,
Utjskiva se utiskuje u epruvetu bez trzaja, sa brzinom 5-20 mm/min.
Brzina se smanjuie pri zavretku ispitivanjaida bi se moment prekida
epruvete tano odredio.
Kao poetak prskanja materijala uzima se pojava dovoljno otvorene
pukotine kroz celu debljinu epruvete - da svetlost prodje kroz nju (slika
dole levo), to se uoava preko ogledala ili direktno, U. ovom trenutku
ispitivanje se prekida, a to je prethodno propraeno padom otpora
prodiranja.

Shema uredjaja

Izgled otiska

Ureaj sa ogledalom

Ureaj sa merenjem sile

Savremen ureaj za ispitivanje sposobnosti izvlaenja

Oitavanje dubine prodiranja utiskivaa (K) se vri na linearu sa tanou 0.01 mm i predstavlja
sposobnost ispitivanog lima za izvlaenje. Dopunska ocena je i izgled povrine kalote otiska i oblik
razaranja kalote lima. Pod dobrom povrinom se smatra glatka povrina kalote, a nepovoljna je
hrapava i krupnozrna.
Utiskivanje se vri u sredinu epruvete. U sluaju primene limenih traka medjusobno odstojanje
centara mora da je min. 90 mm.
Za svaki materijal proizvodja lima garantuje dubinu izvlaenja (K), prema odgovarajuem
standardu, koju daje u obliku dijagrama ili u katalozima svojih proizvoda.

2.9.Informacioni sistem
() , , ,
.
, ,
,
,
. ,
, ;

; ,
, ,
.
(), .
,
. ,
, ,
. ,

2.10.Nabavka,sirovine,hemikalije

:
1.
2.
3.

,

..

a) ,
.
b) :
1. ,
2. .

:
1. ,
2. /,
3. .
/ ( ),
, :
1. ,
2. ,
3. ( ),
4.
5. .

2.11.Transport(unutrasnji I spoljasnji)
Centar za transport i logistiku je stvoren po ugledu na sline nauno istraivake institute i departmane u
Evropi a direktno je rezultat dugogodinje saradnje sa nemakim Univerzitetima (Tehnikim
Univerzitetom u Minhen-u (FML), Univerzitetom Otto von Guericke u Magdeburg-u, Tehnikim
Univerzitetom u Dresdenu i Tehnikim Univerzitetom u Karlsrue-u. Kao takav Centar je izrastao u
racionalnu organizacionu jedinicu koja sa relativno malim brojem ljudi pokriva veoma obimnu naunu i
strunu oblast integriui pritom znanja iz mnogih oblasti (logistike, saobraaja, konstruktivnog
mainstva, menadmenta, ekonomije, elektronike...).
Centar za transport i logistiku se u svojim svakodnevnim aktivnostima u velikoj meri oslanja na
naprednu imformatiku infrastrukturu koju ine dve raunarske uionice opremljene savremenim
raunarima. Svi raunari su povezani u fakultetsku raunarsku mreu i imaju pristup Internetu sa svih
lokacija. Takoe, instalirana je oprema za beini pristup mrei ime je studentima omogueno da se
prikljue na mreu i Internet sa sopstvenih laptop raunara, palm raunara, mobilnih telefona ili drugih
ureaja. Centar ima razvijene sopstvene elemente za uvanje podataka. Pored mnogobrojnih licenciranih
aplikativnih softvera kupljenih od strane Fakulteta, Centar poseduje sopstvene licence za softverske
pakete: MS Office Professional Edition 2003, MS Office Project 2003, softverski paket za
upravljanje mernim instrumentima HBM Catman Expres, kao i softverski paket za CAD/FEA - MSC
Nastran 2004.
Centar za transport i logistiku ima razvijene odnose sa institucijama u Gradu i Zemlji kao i
privredom (Philip Morris - Ni, JKP Mediana Ni, Ni-Ekspres Ni, elezbice Srbije, RTB Bor...).
Centar je u svojoj kratkoj istoriji realizovalo brojne eksperimentalne i razvojne projekte za privredu:
Projekat sanacije dilatacije T8 na cjevovodu C3 HE -Peruica - Crna Gora 20072008;
Ispitivanje naponskog stanja u karakteristinim presjecima cjevovoda C3 u HE Peruica Crna
Gora 20072008;
Ispitivanje izvoznih maina u Servisnom i Izvoznom oknu rudnika bakra RBB Bor 2006/2010;
Analiza kontinualno reetkaste strukture dizalice Q=25 t u rudniku bakra RBB Bor 2005;
Rekonstrukcija i tehnika reenja mosnih dizalica Fering Q=5 t/24m u AD Zavariva
Vranje 20042006;
Rekonstrukcija havarisane strele autodizalice Liebher Q=110 t u rudniku bakra Majdanpek
2004.
Projekat rekonstrukcije linije za transport gotovih proizvoda Knauf Insulation, Surdulica 2007
Na bazi stvorenih referenci, dugogodinjeg iskustva nastavnika i saradnika i opreme kojom
raspolae, Centar ima viziju da u skoroj budunosti postane Institut, nalik svojim uzorima u zemljama
Evropske unije. Centar za transport i logistiku bie nezaobilazni partner privredi jugoistone Srbije.

2.12.Energetika
,
.
.
.

, , .

, .

 ,
.
(, , ) (
) (, ,, ,
).
, ,
.
,
.
.
(-) ,
( , , , ).

3.Analiza proizvodnog procesa i procesa pruzanja usluga

3.1Problemi u proizvodnom procesu i procesu pruzanja usluga
Svaki tehnoloki postupaknosi stalnu opasnost od nastajanja odreenih greaka. S obzirom na veliki broj
utjecajnih imbenika na kvalitetu zavarenih spojeva, na tu je opasnost potrebno obratiti posebnu
pozornost kako pri izradi zavarene konstrukcije, tako i u njenoj primjeni. Postoje razliite klasifikacije
greaka u zavarenim spojevima, a jedna od njih je sljedea (EN 26520): greke u zavarenim spojevima
koje mogu nastati u izradi i greke u zavarenim spojevima koje mogu nastati u eksploataciji.
Greke u zavarenim spojevima koje nastaju u izradi mogu se podijeliti s obzirom na:

Uzrok nastajanja greake: konstrukcijske greke, metalurke greke i tehnoloke greke;

Vrstu greake: plinski ukljuci, ukljuci u vrstom stanju, naljepljivanje, nedostatak provara,
pukotine i greke oblika i dimenzija;

Greke poloaja: unutranje greke, povrinske i podpovrinske greke i greke po cijelom

presjeku;

Greke po obliku: kompaktne greke, izduene greke, otre greke (jako izraeno zarezno
djelovanja), zaobljene greke (manje izraeno zarezno djelovanje), ravninske greke (moe se
zanemariti trea dimenzija greke) i prostorne greke (uzimaju se u obzir sve tri dimenzije greke);

Greke po veliini: male greke, greke srednje veliine i velike greke;

Greke po brojnosti: pojedinane greke, uestale greke i gnijezdo greaka.

3.2.Problemi sa opremom za rad

Brzina dovoda ice je verovatno najvanije podeavanje na vaem aparatu i sigurno podeavanje gde ete
imati najvie posla. Mnogi problemi MIG zavarivanja nastaju upravo zbog nepravilno podeene brzine
ice. Vi moete imati dobar var pri nepravilno podeenoj jaini struje, slab ili prevelik prodor vara, ali
var e jo uvek izgledati dobro! Nepravilno podeena brzina ice, i ne moete uopte da varite..!

Uopte za tanje metale ica se podesi na najmanju brzinu koju aparat ima, zavarivaka struja se smanjuje
ako je brzina ice manja, tako se tanji metali mogu sporije variti i imati bolju kontrolu procesa.
Mogue je smanjiti brzinu ice smanjujui razmak kontakta i radnom metala. Ovo moe dovesti do
pregrevanja kontaktnog vrha i zaustaviti dovod ice, ali moe biti korisna tehnika na nekim mestima, za
krai period i to ako je kontakt predimenzionisan u odnosu na icu. Za varenje u uglovima poveaj
brzinu ice. Ovo smanjuje duinu luka i omoguava variocu da vari direktno u liniju ugla nego da se luk
gubi po stranama. Ako se radi vertikalno potrebno je blago poveati brzinu ice u odnosu na ista flat
podeavanja.
Brzina ice i razliiti tipovi aparata
Brzina ice e se poveati automatski ako se povea zavarivaka struja. Za male hobi aparate moraete
runo podesiti brzinu ice jer je dopremanje ice nezavisno od podeavanja struje. Skuplji aparati imaju
automatsku regulaciju brzine ice u odnosu na struju a dugmad su samo za dodatno fino podeavanje.
Ispupcen var
Ako se primeti izboen oblik varnog ava onda to znai da su podeavanja MIG aparata previe slaba za
debljinu materijala koji se vari. Drugim reima, zavarivaki luk nema dovoljno visoku temperaturu i
amperau da bi omoguio prodiranje vara u bazni metal. Da bi se varni av "spustio" i obezbedilo
dovoljno prodiranje vara u bazni metal potrebno je podesiti pravilnu jainu struje (amperau) za zadatu
debljinu baznog metala. Ako je amperaa pravilno podeena treba proveriti napon luka (voltau). Ako je
napon luka suvie slab to obino dovodi do drugog problema tj. razbacivanja materijala. Sa druge strane
ako je napon luka(voltaa) suvie visok, varilac nee moi da kontrolie ceo proces, i var e imati
tendeciju progorevanja. Jedan od naina da se proveri pravilna voltaa je sluanjem. Ispravan zavarivaki
luk ima svoj odreen zvuk. Naprimer u kratkospojnom lunom nanosu materijala, zavarivaki luk e
imati postojan zujei zvuk. Pri visokoj amperai u sprejnom nanosu materijala, luk e imati pratei
zvuk. Zvuk zavarivakog luka moe ukazati na problem, stalno itanje ukazuje da je voltaa suvie
visoka i da moe doi do progorevanja baznog metala, dok glasan praskajui zvuk moe ukazati na nisku
voltau.

3.3.Zastoji i kvarovi
Ako se ica ne doprema dovoljno ili se ne odmotava glatko ili ako varilac uje pucketave zvuke u
kablovima pitolja, onda to moe da ukazuje na problem dopremanja ice do pitolja. Glavni problemi
dovoda ice su u podeavanjima aparata i odravanju aparata. Uobiajena navika meu variocima je da
podese prevelik izlaz ice iz pitolja to moe da dovede i do drugih problema, nestabilan luk, poroznost
vara i nekvalitetan varni av. Proverite da li je kontaktni vrh pitolja u radnom stanju, i da li je izlaz ice
odgovarajui za prenik ice koji koristite. Vizuelno proverite da li je radni deo, kontaktni vrh unutar
dizne istroen (postao jajast), ako jeste zamenite ga. Voica pitolja kroz koju se ica doprema mora
odgovarati preniku ice sa kojom se radi. Voica mora biti oiena ili ukoliko se ica ne doprema
glatko treba biti zamenjena. ienje voice vri se jednostavno produvavanjem kompresorom pod
niskim pritiskom. Istroen pitolj. Ako pitolj tokom rada postaje ekstremno vru na jednom
odrednjenom mestu, to pokazuje na unutranje oteenje pitolja i mora se zameniti. Proverite da li je
pitolj dovoljno veliki za zavarivaki posao koji radite. Varioci vole da koriste male pitolje jer su oni
laki za dranje u ruci i rukovanje, ali ako je pitolj previe mali za debljine metala koje varite on e se
pregrevati. Valjci prenosnici ice mogu biti istroeni i moraju se zameniti. Moe se vizuelno utvrditi da li
su ljebovi na valjcima, prenosnici ice istroeni i da li je potrebna zamena. Proverite da li je
pokretljivost valjaka pravilno podeena. Takoe proverite da su valjci i cev za dopremanje ice dovoljno
blizu i da li ica nesmetano prolazi kroz cev. Na nekim aparatima kalem sa icom je podeljiv i treba ga
podesiti da ica neometano prolazi kroz cev. Deava se da se ica i dalje odmotava nakon to je obara
pitolja-plamaenika osloboen, nepravilno podeena tenzija valjaka prenosnika ice i ica po inerciji
nastavlja da izlazi iz pitolja. Opet treba pravilno podesiti i uskladiti odmotavanje kalema i lebastih

valjaka prenosnika ice

3.4.Odrzavanje kalibrisanje
PREDMET
Ova procedura regulie odgovornosti, aktivnosti I nosioce aktivnosti koje sprovode prilikom odravanja
maina I opreme u organizaciji.

PODRUJE PRIMENE
Procedura se odnosi na odravanje maina I opreme u svim proizvodnim pogonima.
ODGOVORNOST
ef odravanja odgovoran je da sve proizvodne maine i oprema u organizaciji budu odravane u skladu
sa ovom procedurom.
Glavni inenjer odravanja je duan da sprovodi postupak za praenje i starosti maina i opreme, da
izrauje planove za periodinu proveru i obezbedi uvoenje i voenje Kontrolne knjige za odravanje
maina i opreme sa svim prateim evidencijama (kartonima).

DOKUMENTI
Zapisnik o prijemu maine/opreme
Kontrolna knjiga za odravanje maine/opreme
Lista rezervnih delova
Plan i program obuke za odravanje maina/opreme
Plan osnovnog odravanja maina/opreme
Lista osnovnog odravanja maine/opreme
Karton podmazivanja maine/opreme
Karton o redovnim i vanrednim pregledima maine/opreme
Karton o remontu maina
Termin plan odravanja maine/opreme
Prijava otkaza/neispravnosti maine/opreme
Karton otkaza/neispravnosti maine/opreme
Plan remonta maine/opreme
Izvetaj o zastojima u proizvodnji

3.6.Strucno obuceni kadrovi

-Direktor inzinjeringa
-Glavni inzinjer razvoja

-Inzinjer razvoja
-Inzinjer za zavarivanje
-Tehnolog u sektoru inzinjering
-Tehnolog

4.Zakljucak
Moderniji materijali zahtijevaju precizniju i kvalitetniju opremu za zavarivanje te kvalitetniju i precizniju
opremu za praenje i registraciju parametara zavarivanja. Klasina oprema za zavarivanje i kontrolu
parametara zavarivanja teko moe zadovoljiti postavljene uvjete. Pored dananjih ureaja za snimanje
statike karakteristike sve vie se zahtjeva na ureajima za praenje dinamike karakteristike parametara
zavarivanja. Snimanje , praenje i registracija dinamikih parametara zavarivanja danas je izvediva "Online monitoring" ureajem. Taj ureaj daje tone vrijednosti glavnih parametara zavarivanja (napona i
jakosti struje zavarivanja) u vrlo kratkim vremenskim intervalima.
Kvaliteta zavarenog spoja je ovisna o zvuku. Ovisno o zvuku iskusni zavariva (bez promatranja
elektrinog luka) moe zakljuiti izvodi li se zavarivanje kvalitetno ili dolazi do pojave pogreke. Obrada
snimljenih zvunih signala je novost u podruju zavarivanja. Cilj eksperimentalnog dijela bio je
odreivanje karakteristinih frekvencija (podruje frekvencija) za odreeni postupak zavarivanja.
Dobiveni rezultati za MAG postupak zavarivanja pokazuju karakteristine frekvencije od 3500 4500
Hz. Kod TIG zavarivanja uestale su frekvencije od 3000 Hz, a kod REL zavarivanje pojavljuju se
frekvencije u podruju od 4000 5000 Hz. Uz propisivanje parametara za odreeni postupak zavarivanja
mogla bi se i propisati karakteristina frekvencija (podruje frekvencija) odreenog postupak zavarivanja
te na taj nain bi se smanjila mogunost nastajanja pogreke. Praenje dinamikih parametara
zavarivanja "On-line monitoring" ureajem te praenje zvunih signala zasigurno e u budunosti
zamijeniti veinu sadanjih metoda kontrole parametara zavarivanja te nas pribliiti "zavarivanju bez
pogreke"

Sadrzaj
1.Upoznavanje radne organizacije......................................................................................... 1
1.1.Lina karta preduzea.................................................................................................. 1
1.2.Proizvodni program....................................................................................................... 2
1.3.Organizaciona struktura............................................................................................... 3
1.4.Rukovodea struktura................................................................................................... 3
2.Snimanje proizvodnog procesa........................................................................................... 4
2.1.Marketing u prodaji proizvoda i usluga.........................................................................4
2.2.Obezbeenje standarda................................................................................................ 5
2.3.Kontrola kvaliteta......................................................................................................... 5
2.4.Razvoj konstrukcija,alata,opreme.................................................................................5
Elektrode za zavarivanje................................................................................................. 7
2.5.Prototip,laboratorije,modeliranje.................................................................................. 7
2.6.Tokovi materijala,uzoraka za analizu............................................................................9
2.7.Proizvodna oprema,labaratoriska oprema....................................................................9
2.8.Proizvodni process,process pruzanja usluga,metodologija rada u laboratoriji............13
2.9.Informacioni sistem.................................................................................................... 21
2.10.Nabavka,sirovine,hemikalije..................................................................................... 21
2.11.Transport(unutrasnji I spoljasnji)...............................................................................22
2.12.Energetika................................................................................................................ 22
3.Analiza proizvodnog procesa i procesa pruzanja usluga...................................................23
3.1Problemi u proizvodnom procesu i procesu pruzanja usluga.......................................23
3.2.Problemi sa opremom za rad...................................................................................... 23
3.3.Zastoji i kvarovi.......................................................................................................... 24
3.4.Odrzavanje kalibrisanje.............................................................................................. 24
3.6.Strucno obuceni kadrovi............................................................................................. 25
4.Zakljucak.......................................................................................................................... 26