UNIVERZITET U TRAVNIKU

FARMACEUTSKO-ZDRAVSTVENI FAKULTET U TRAVNIKU

Receptor za antigene na t limfocitima (tcr) i pomone molekule

-Seminarski rad-

Kandidat

Mentor

Huda Hajjir-Kari

Prof.dr. Izet Eminovi

Sarajevo,Juni 2016.

Receptor za antigene na t limfocitima (tcr) i pomone molekule

T limfociti reaguju na peptidne fragmente proteinskih antigena koji su iskazani na APCs.

Zapoinjanje odgovora podrazumeva:

specifino prepoznavanje antigena,

adheziju T limfocita na APCs,
transdukciju signala do T elija.

Za svaki od ovih dogadjaja su odgovorni razliiti setovi molekula na T limfocitu. U narednom

tekstu e biti opisane osnovne karakteristike molekula ukljuenih u prepoznavanje, adheziju i
transdukciju signala na T limfocitima. T limfociti imaju dvojnu specifinost: oni
prepoznaju polimorfne rezidue MHC molekula (MHC restrikcija tj. da prepoznaju sopstvene
MHC molekule) i prepoznaju antigene koji su iskazani tim molekulama (specifi nost).
Receptor koji prepoznaje peptid-MHC kompleks je receptor za antigene na T limfocitima
(TCR).
On je klonalno distribuiran tj. klonovi T elija sa razli itim specifi nostima ekspresuju razliite
receptore za antigene. Biohemijski signal koji se ostvaruje nakon prepoznavanja antigena
(vezivanja TCR + peptid-MHC) se ne prenosi samim TCR nego su u taj proces ukljueni
proteini koji su nekovalentno vezani za antigenski receptor (CD i ) TCR kompleks.
Za prepoznavanje antigena i prenos signala (signaling) su odgovorna dva seta molekula:

visoko varjabilni TCR na T limfocitima i membranski Ig na B limfocitima i signalni

proteini (CD i lanci na T elijama kao i Ig i Ig u B elijama).
T elije ekspresuju i druge membranske receptore koji ne prepoznaju antigene ali
doprinose stabilizuju vezivanje T elija za APCs,
odgovoru T elija na antigene (adhezione molekule koje adhezione molekule koje
reguliu migraciju i druge). To su pomone molekule.

Struktura TCR
TCR koji se ekspresuje na CD4+ elijama pomo nicama i CD8+ citoliti nim T limfocitima
je heterodimer sastavljen od dva transmembranska, polipeptidna lanca ( i ), kovalentno
povezana disulfidnim vezama. i lanci se sastoje od N-terminalnog varijabilnog domena
(V),konstantnog domena (C), hidrofobnog transmembranskog domena i kratkog
citoplazmati nog domena. V domeni i lanaca sadre regione visoke varijabilnosti
(hipervarijabilne domene ili CDRs; engl. complementarity-determining regions). Tri
CDRs na lancu su rasporedjena pored tri slina regiona na lancu tako da formiraju region
TCR-a koji specifi no prepoznaje peptid-MHC kompleks. U i lanacu, CDR3 ima najve u
varjabilnost i najvie dopri-nosi ukupnoj varjavilnosti TCR-a. V domen lanaca sadri i
CDR4 koji ne doprinosi vezivanju za antigen ali se vee za mikrobijalne produkte tzv.
superantigene. Oba TCR lanca, kao i teki i laki lanci Ig, su kodirani multiplim genskim
segmentima koji podleu somatskim rekombinacijama tokom maturacije T limfocita.

struktura TCR-a

C domeni i lanaca sadre regione koji imaju rezidue cisteina koje doprinose medjusobnom
disulfidnom povezivanju dva lanca. Transmembranski (hidrofobni) domen sadri rezidue
pozitivno naelektrisanih aminokiselina, kao to je lizin u lancu, i lizin i arginin u lancu. Ove
rezidue interaguju sa negativnim reziduama u transmembranskim regionima drugih
polipeptida koji formiraju TCR kompleks (CD i ). Oba lanca, imaju kratke citoplazmati ne
repove (5-12 ostataka aminokiselina). Kao i membranski Ig na B limfocitima, ovi
citoplazmati ni regioni su previe kratki da bi imali funkciju u transdukciji signala. Ovu
funkciju vre molekule koje su fizi ki povezane sa TCR-om i grade TCR kompleks.
Iako molekuli TCR-a i imunoglobulina pokazuju strukturnu sli nost, mogu se zapaziti i zna
ajne razlike izmedju ova dva tipa molekula. TCR se nikada ne sekretuje iz elije i on sam ne
ispoljava efektorne reakcije. Umesto efektornih reakcija, TCR inicira signale koji aktiviraju
efektorne funkcije T limfocita. Takodje, za razliku od Ig, lanci koji grade TCR imaju uvek isti
C region (ne postoje razli ite klase molekula u zavisnosti od razli ite ekspresije C regiona, kao
kod Ig tj. ne postoji isotype switching).
T elijski receptor (TCR)

Imunoglobulin (Ig)

Komponente
Broj Ig domena

i lanci
Jedan V i jedan C domen u svakom lancu

Broj CDRs

Tri u svakom lancu za vezivanje antigena; etvriti

hipervarijabilni region u lancu (nepoznata
funkcija)
CD3 i
10-5-10-7 M

Teki i laki lanci

Teki lanac: jedan V domen, tri od etri C domena
Laki lanac: jedan V domen I jedan C domen
Tri u svakom lancu

Udruene signalne molekule

Afinitet za antigen (Kd)
Promene nakon elijske aktivacije
Produkcija sekretovane forme
.
Zamena izotipova
.
Somatske mutacije

Ne
.
Ne
.
Ne

Ig i Ig
10-7-10-11 M (sekretovani Ig)
Da
.
Da
.
Da

UlogaTCR-a u prepoznavanju peptid+MHC kompleksa i lanci TCR-a specifi no

prepoznaju peptid-MHC kompleks preko CDR-a.
Mesto preko koga se ostvaruje interakcija sa antigenom je ravna povrina koju formiraju
CDRs, i lanca. Zapanjuju a je injenica da bo ni lanci samo jedne ili dve aminokiseline antigeni
nog peptida, vezanog za MHC, ostvaruje kontakt sa TCR-om. Ovo ilustruje neverovatnu

sposobnost T limfocita da razlikuju razli ite antigene na osnovu samo par/nekoliko razlika u
aminokiselinskim ostacima. Afinitet TCR-a za MHC-peptid kompleks je mala. Konstanta
disocijacije (Kd) za interakciju TCR-a i MHC-peptid kompleksa varira izmedju 10-5 10-7
M. Ovaj mali afinitet je verovatno razlog postojanja pomo nih molekula tj. postojanja potrebe
za stabilizacijom adhezije izmedju T elija i APCs. TCR i pomo ne molekule na T elijama
formiraju sa svojim ligantima na membrani APCs supramolekularne stru-kture tzv.
imunoloke sinapse. Formiranje sinapsi inicira signal koji se prenosi u eliju.

komponente TCR kompleksa

Sve elije koje ekspresuju TCR su MHC ograniene, u smislu da ekspresuju ili CD4 ili CD8
koreceptor. Malobrojna populacija T limfocita, ekspresuje marker karakteristi an za NK elije.
To su NK-T elije. TCR lanac na NK-T elijama ima ogranien diverzitet TCR prepoznaje
lipide koji su vezani za CD1 molekule. Ostale elije koje prepoznaju lipide+CD1 komplekse i
na njih reaguju produkcijom citokina kao to su interleukin-4 i interferon su: CD4+, CD8+, ili
CD4-, CD8- T elije.

CD3i proteini
CD3 i proteini su nekovalentno povezani sa TCR heterodimerom. Kada TCR prepozna
antigen, ovi proteini prenose signal (ogovorni su za signalnu transdukciju) koji vodi ka
aktivaciji T elija. CD3 molekula se sastoji iz 3 proteina: , i . TCR kompleks, takodje sadri i
disulfidno povezan homodimer lanaca. CD3 i proteini su identi ni na svim T elijama,
nezavisno od njihove specifi nosti, to je vezano za njihovu funkciju prenosa signala, a ne
prepoznavanja antigena.
Struktura CD3i proteina
Kao to je ve spomenuto CD3 proteini se sastoje od tri CD3 proteina to su , i lanci. Nterminalni ekstracelularni regioni ovih lanaca sadre Ig-sli an domen pripadaju Ig
superfamiliji. Transmembranski domeni, sva tri CD3 lanca, sadre negativno naelektrisani
aspartat koji se vee za pozitivno naelektrisane rezidue transmembranskog domena i lanaca
TCR-a. odrava kompleks intaktan. Citoplazmaticni domeni , i lanaca (od 44-81 ostataka
aminokiselina) sadre po jednu kopiju konzervisane sekvence vane za transmisiju signala
immunoreceptor tyrosine-based activation motif (ITAM). ITAM ima centralnu ulogu u

signalingu preko TCR kompleksa. On je takodje, nadjen, na citoplazmati nim regionima

drugih membranskih proteina limfocita koji su uklju eni u proces transdukcije signala ( lanci
TCR kompleksa, lanci Ig i Ig membranskih Ig na B limfocitima, kao i kod nekoliko Fc
receptora). lanci su izgradjeni od: kratkog ekstracelularnog regiona (9 aminokiselinskih
ostataka), transmembranskog regiona koji sadri negativan aspartat i duga kog citoplazmati
nog repa (113 ostataka aminokiselina koje imaju 3 ITAMa). lanac je takodje povezan sa
signalingom drugih receptora na limfocitima (Fc receptor na NK elijama).
Za ekspresiju TCR kompleksa potrebna je sinteza sve tri komponente.

ekspresija TCR
kompleksa

Funkcije CD3i proteina

CD3 i proteini povezuju prepoznavanje antigena i biohemijske dogadjaje koji dovode do
funkcionalne aktivacije T limfocita.Posle prepoznavanja antigena dolazi do fosforilacije
tirozinske rezidue ITAMs u citoplazmati nom repu CD3 i proteina. Fosfotirozin postaje vezno
mesto za adapterne proteine i za tirozin kinazu sa Src homologim 2 domenom (SH2), uklju
uju i i ZAP-70 kinazu, koja se vee za lanac, kao i Fyn kinazu koja se vee za CD3.
Aktivacija ovih kinaza aktivira put signalne transdukcije koji vodi ka promenama ekspresije
gena u T elijama.

TCR
TCR je drugi tip TCR-a koji se ekspresuje na malom broju T elija. To je disulfidno vezan
heterodimer koji je, takodje, povezan sa CD3 i proteinima. i TCR lanci se sastoje od
ekstracelularnog Ig-sli nog V regiona i C regiona, hidrofobnog transmembranskog domena, i
kratkog citoplazmati nog repa.
TCR se povezuje sa istim CD3 i lancima kao iheterodimer. Veina elija koje ekspresuju
TCR ne ekspresuju CD4 i CD8.
Vie od 50% intraepitelijalnih limfocita su limfociti koji ekspresuju TCR .
TCR ne prepoznaju peptid-MHC komplekse, nego prepoznaju drugaije forme antigena. Neke
elije koje imaju TCR prepoznaju male fosforilisane molekule, alkil-amine ili lipide, koje su
iskazane neklasi nim MHC I-slinim molekulima.

Pomone molekule
T elije ekspresuju nekoliko integralnih proteina membrane, koji imaju vanu ulogu u
odgovoru T limfocita na antigene. Svi ovi proteini se esto nazivaju pomo ne molekule.

Pomone molekule na T limfocitu

Pomone molekule imaju nekoliko zajedni kih osobina koje determiniu njihovu ulogu u
imunom odgovoru:

pomone molekule T limfocita reaguju sa ligandima koji se nalaze na membrani

drugih elija kao to su: APCs, endotelne elije krvnih sudova i u ekstracelularnom
matriksu;
pomone molekule su nepolimorfne i nepromenljive (identi ne na svim T elijama i kod
svih individua jedne vrste);
mnoge pomone molekule prenose signale u unutranjist T elija tako da su zna ajne za
regulaciju funkcije T limfocita (najbolje pru eni CD8 i CD4 koreceptori);
vezivanje pomonih molekula za ligande na povrini APCs pove ava adheziju izmedju
T limfocita i APCs;
vezivanje pomonih molekula za endotelijalne elije i proteine ekstracelularnog
matriksa je odgovorno za homing i zadravanje T elija u tkivima;
pomone molekule su korisni elijski markeri za identifikaciju T elija u normalnom I
patolokom tkivu.

Adhezija Signaling
CD4

T4 ( ovek)

55-kD monomer

Ig

L3T4(mi)

T limfociti

Klasa II MHC

ograni eni na

klasu MHC II
CD8

T8 ( ovek)

ilidimer;

Ig

T limfociti

Lyt2(mi)

78-kD lanac;

ograni eni na

32- do 34-kD b

klasu MHC I

Klasa I MHC

200

lanac
CD28

Tp44

Homodimer od

Ig

90 CD4+ T

B7-1 (CD80), B7-2

0,4

(CD86)
elija, 50

44-kD veli ine

CD8 T elija

lanaca
CTLA-4

Homodimer od

(CD152)

lanaca veli ine

Ig

Aktivirane T

B7-1

elije

B7-2

Leukociti

Nepoznat

90 T elije

LFA-3

10-20

Leukociti,

Intracelularna

0,1

trombociti

adheziona

33- do 34-kD;
moe biti
monomer;
90 je
intracelula-ran
CD45R

T200; zajedni ki

180-220-kD

antigen

monomer;

leukocita

citoplasma-tske
fosfataze

CD2

T11, antigen

50-kD monomer

Ig

povezan sa

ovek), NK

funkcijom

elije

leukocita (LFA) 2
LFA-1

CD11aCD18

Dimer od 180-

Integrin

kD lanca, 95kD lanca

molekula (ICAM)-1
ICAM-2
ICAM-3

L-selektin

CD62L, Mel-14

150-kD

Selektin

Leukociti

monomer
CD44

Pgp-1

Ugljeni hidrati kao

105

ligandi na HEV

80-200 kD

Limfociti,

monomer

granulociti

Proteini matriksa

CD4 i CD8 koreceptori ukljueni u aktivaciju T limfocita

CD4 i CD8 su proteini koji se vezuju za nepolimorfni region MHC molekule i uklju eni su u
prenos signala tj. zajedno sa signalom TCR kompleksa iniciraju aktivaciju T elija. Zreli T
limfociti ekspresuju ili CD4 ili CD8 molekule. CD4 i CD8 reaguju sa MHC molekulama kada
TCR specifi no prepozna peptid-MHC kompleks na povrini elije koja iskazuje antigene.
Struktura CD4 i CD8 koreceptora
CD4/CD8 su transmembranski glikoproteini,lanovi Ig superfamilije.CD4 se ekspresuje kao
monomer, na povrini perifernih T limfocita, timocita, a prisutan je i na mononuklearnim
fagocitima i nekim dendritskim elijama. Ima 4 ekstracelularna Ig-sli na domena, hidrofobni
transmembranski domen, i citoplazmati ni rep (38 ostataka aminokiselina). Preko svoja dva
N-terminalna Ig-sli na domena, vee se za 2 domen MHC molekula klase II.
CD8 su disulfidno povezani heterodimeri, sastavljeni od CD8 i CD8 lanca. Oba lanca imaju
jedan ekstracelularan Ig-sli an domen, hidrofobni transmembranski region, i citoplazmati ni
rep (25 aminokiselinskih ostataka). Ig domen CD8 se vezuje za nepolimorfni 3 domen MHC
molekula klase I. Neke elije ekspresuju CD8 homodimere (izgleda da imaju drugaciju
funkciju), dok je populacija T limfocita koja ekspresuje CD8 heterodimer mnogo ve a.
Funkcija CD4 i CD8 koreceptora
CD8 koreceptori se selektivno vezuju za MHC molekule klase I. Kao to je poznato, ova klasa
molekula se ekspresuje na svim nukleiranim elijama i uglavnom je vezana za prezentaciju
intracelularnih antigena. CD4 koreceptori se selektivno vezuju za MHC molekule klase II,
koji se ekspresuju na APCs i vezani su za prezentaciju ekstracelularnih antigena. T elije koje
ekspresuju CD4 koreceptor (i ograni ene su na interakciju sa MHC II molekulama) produkuju
citokine, nazivaju se T elije pomo nice. T limfociti koji ekspresuju CD8 koreceptor (i ograni
eni su na interakciju sa MHC I molekulama) su citotoksi ni (citoliti ni; CTL) T limfociti uklju
eni u eliminaciju intracelularnih antigena. CD4/CD8 doprinose transdukciji signala nakon
prepoznavanja antigena. Signalni put koji se aktivira vezivanjem za CD4/CD8 koreceptore se
uklju uje u aktivaciju specifi ne familije Src kinaza tzv. Lck koja je nekovalentno vezana za
citoplazmati ni rep CD4 i CD8 koreceptora. Prenos signala je posredovan Lck kinazom. Veza
CD4/CD8 i Lck je neophodna za maturaciju i aktivaciju T limfocita. Kada TCR prepozna
antigen, CD4/CD8 koreceptori se veu za odgovaraju e MHC molekule. Ovo vezivanje
pribliava koreceptor i njegovu Lck, do TCR komple-ksa, a Lck fosforilie tirozinske ostatke
ITAM-a u CD3 i lancima i tako inicira aktivaciju T elija.

Lck signalni put u T

limfocitima

CD28 i CTLA-4: receptori koji reguliu aktivaciju T elija

Kao to je poznato, za proliferaciju i diferencijaciju B i T limfocita u efektorne elije su
potrebna dva ekstracelularna signala. Prvi signal je obezbedjen vezivanjem za antigen-specifi
an receptor (u slu aju T elija to je vezivanje peptid-MHC molekula za TCR i koreceptore
CD4/8). Drugi signal je obezbedjen vezivanjem za molekule koje imaju zajedni ni naziv
kostimulatori. Najbolje definisani kostimulatori za T limfocite su proteini B7-1 (CD80) i B7-2
(CD86) koji se ekspresuju na profesionalnim APCs. Receptor za ove proteine na T
limfocitima je molekula CD28. Ovaj receptor se ekspresuje na CD4 T elijama (~90%) i na
CD8 T elijama (~ 50% kod ljudi i na svim naivnim elijama pacova). CD28, je membranski
protein koji obezbedjuje sekundarni signal potreban za aktivaciju T limfocita tj. zajedno sa
signalima poreklom od TCR kompleksa uestvuje u aktivaciji T elija. CD28 je homodimer
izgradjen od 2 lanca koji imaju Ig-sli ne domenime.

Interakcija B7 liganda i CD28/CTLA-4 receptora

Vezivanje B7 molekula (APCs) za CD28 signal koji indukuje ekspresiju anti-apoptotikih

proteina, stimulie produkciju faktora rasta i drugih citokina i stimulise proliferaciju i
diferencijaciju T elija. Vezivanjem B7 molekula sa membrane APCs, za CD28 receptore T
limfocita, indukuje se ekspresija anti-apoptoti kog proteina, stimulie produkcija faktora rasta
i drugih citokina, i promovie proliferacija i diferencijacija T elija.

Stumulacija proliferacije i diferencijacije T limfocita

Na T limfocitima je otkriven jo jedan receptor za B7 molekule, a to je CTLA-4 (CD152).

Ovaj receptor je strukturno homolog CD28 receptorima, ali se ekspresuje na aktiviranim
CD4+ i CD8+ T elijama. Funkcija ovog receptora je da inhibie aktivaciju T elija tj. u
estvuje u terminaciji odgovora T limfocita.
CD45 i CD2: molekuli koji u estvuju u signalnoj transdukciji
CD45 je protein, tirozin fosfataza, koja ima ulogu u regulaciji tirozin kinaza tokom rane
aktivacije T elija. CD2 je membranski molekul T limfocita koji doprinosi adheziji i ima
ulogu u prenosu signala

Pomone molekule
Adhezione molekule T limfocita: integrini, selektini, CD44

Neke pomone molekule T limfocita, funkcioniu kao intercelularne adhezione molekule koje
imaju zna ajnu ulogu u interakciji T elija sa APCs, kao i u procesu migracije T limfocita na
mesto infekcije.
Integrini su heterodimerni proteini, koji se ekspresuju na leukocitima, a nijhovi citoplazmati
ni domeni su u kontaktu sa citoskeletom. Postoje dve podfamilije integrina. Pripadnici obe
familije ekspresuju konzervisane lance ( 1 ili CD18 i 2 ili CD29), povezane sa razli itim
lancima. Naj e e adhezivne molekule koje se ekspresuju na T limfocitima su 1 integrini,
takodje poznati i kao VLA (engl. very late activation) i 2 integrin, esto zvan i LFA-1 (engl.
leukocyte function-associated antigen-1). Integrini T elija LFA-1 i VLA-4 se vezuju za
ICAMs i VCAM-1 na povrini drugih elija. Ove adhezivne interakcije su zna ajne za stabilnu
interakciju T elija i APCs, kao i za migraciju T elija iz krvi u tkiva. Integrini su odgovorni i
za zadravanje antigen stimulisanih T elija u limfoidnim organima, kao i na perifernim
mestima infekcije.

Subjedinice
1

Ime

Ligandi

Funkcije

VLA-1 (CD49aCD29)
VLA-2 (CD49bCD29)
VLA-3 (CD49cCD29)
VLA-4 (CD49dCD29)

Kolagen, laminin
Kolagen, laminin
Fibronektin, kolagen, laminin
Fibronektin, VCAM-1, MadCAM-1

VLA-5 (CD49eCD29)
VLA-6 (CD49fCD29)
CD49gCD29
CD49hCD29
CD51fCD29
CD11aCD18(LFA-1)

Fibronektin
Laminin
Laminin
?
Vitronektin, fibronektin
ICAM-1, ICAM-2, ICAM-3

CD11bCD18(MAC-1, CR3)

CD11cCD18(p150,95;CR4)

iC3b, fibrinogen, factor X, ICAM1

iC3b; fibrinogen

Adhezija elija za matriks

Adhezija elija za matriks
Adhezija elija za matriks
Adhezija elija za matriks;
homing; kostimulacija T elija?
Adhezija elija za matriks
Adhezija elija za matriks
Adhezija elija za matriks
?
Adhezija elija za matriks
Adhezija leukocita na
endotelijum; T elija-APC
adhezija; kostimulacija T el
Adhezija leukocita i fagocitoza;
adhezija elija za matriks
Adhezija leukocita i fagocitoza;
adhezija elija za matriks
Adhezija i agregacija trombocita

1
2
3
4
5
6
7
8
v

GPIIb/IIIa (CD41CD61)

3IIb

LPAM-1

Fibrinogen, fibronektin, von

Willebrand factor, vitronektin,
trombospondin
Fibrinogen, fibronektin, von
Willebrand factor,
trombospondin,
fibronektin,osteopontin, kolagen
Laminin
Vitronektin
Fibronektin
Fibronektin, VCAM-1, MadCAM-1

HML-1

E-kadherin

Vitronektin receptor
(CD51CD61)

CD49fCD104

46
5
6
7
E

Adhezija elija za matriks

Adhezija elija za matriks

Adhezija elija za matriks
Adhezija elija za matriks
Vra anje limfocita u mukozna
limfoidna tkiva
Zadravanje intraepitelijalnih T
elija

Aviditet integrina za svoje ligande se pove ava nakon delovanja hemokina na T elije, kao i
posle stimulacije T elija kroz TCR kompleks. Ekspresija integrina se pove ava posle TCR
stimulacije, a ekspresija liganada za integrine na APCs, je pove ana posle stimulacije sa
inflamatornim citokinima.
Selektini su karbohidratni vezuju i proteini, prisutni na membranei leukocita, endotelijalnih
elija i trombocita. Osnovna funkcija im je da reguliu migraciju leukocita u razli ita tkiva.
Selektin koji se ekspresuje na leukocitima (L-selektin) je prisutan i na naivnim T limfocitima,
i njegova ekspresija se smanjuje kod aktiviranih oblika. L-selektin je uklju en u navodjenje
naivnih limfocita u limfne vorove, tokom njihove migracije. Dva druga selektina tzv. Eselektin (koji se ekspresuje na endotelnim elijama) i P-selektin (na trombocitima i endotelnim
elijama) se brzo produkuju na endotelnim elijama nakon aktivacije sa citokinima tokom
inflamatorne reakcije.
CD44 su odgovorni za retenciju T elija u ekstravaskularnom prostoru na mestima infekcije,
kao i za vezivanje aktiviranih i memorijskih elija za endotel u tkivima koja su zahvaena
inflamacijom.

Efektorne molekule T limfocita

T limfociti ekspresuju mnoge druge molekule koje su uklju ene u njihove efektorne funkcije.
Aktivirani CD4+ T limfociti ekspresuju povrinski protein, CD40 ligand (CD40L ili CD154)
koji se vezuje za CD40 receptor na B limfocitima, makrofagama, dendritskim elijama i
endotelnim elijama i aktivitra ih. Drugim re ima CD40L je zna ajan medijator mnogih
efektornih reakcija T elija pomonica, kao to je stimulacija B elija da produkuju antitela i
aktivacija makrofaga da unite fagocitirane mikroorganizme.
Aktivirane T elije, takodje ekspresuju ligand za Fas receptor. Vezivanje Fas-a, za a Fas ligand
T elija, dovodi do apoptoze T limfocita. Ovaj proces ima naro it zna aj u eliminaciji T
limfocita, nakon ponavljane stimulacije antigenima. Angaovanje Fas liganda, takodje,
obezbedjuje jedan od puteva kojim CTLs eliminiu ciljne elije.

Literatura
1. Abbas AK & Lichtman AH (2002): Basic Immunology. WB Saunders Company.
2. Abbas AK & Lichtman AH (2005): Cellular and Molecular Immunology. WB
Saunders Company
3. Abbas AK & Lichtman AH (2006-2007): Osnovna imunologija: funkcionisanje i
poreme aji imunskog sistema. Drugo obnovljeno izdanje. Data Status, Beograd.
4. ConnMP & Means AR (2000): Principles of Molecular Regulation. Humana Press.
5. Edgar JDM (2006): Master Medicine: Immunology. Elsevier Churchill Livingstone.
6. Janeway CA, Travers P, Walport M, Shlomchik MJ (2005): Immunobiology 6ed: The
Immune System in Health and Disease with CD-ROM. Churchill Livingstone.
7. Lodish H, Berk A, Matsudaira P, Kaiser CA, Krieger M, Scott MP, Zipursky LS &
Darnell J (2004): Molecular Cell Biology. WH Freeman and Company.