Hemoekologija riba

Veliki broj istraivanja pokazao je raznovrsnost uloga hemijske

komunikacije. Uoeno je da su hemijski signali ukljueni u orjetaciji, navigaciji
,obeleavanju teritorije, prepoznavanju vrste,pola ili jedinke, indukciji fizioloke
spremnosti za parenje, udvaranje kao I interakciju izmeu roditelja I mladih. Takoe
alarmne supstance isputene iz osteene koe izazivaju ponaanje izbegavanja, dok
feromoni osim uloge u privlaenju partnera mogu imati efekat I u prepoznavanju
voda kod nekih anadromnih vrsta.
Povratak kuci migratornih riba anadromnog tipa ( uzvodne migracije) je
klasian primer olfaktorne orijentacije u prostoru. Brojni eksperimenti sa lososom
otkrili su nekoliko aspekata njihovog mehanizma orijentacije: ribe mogu biti nauene
da razlikuju mirise razliitih tokova; instinkt za povratak na teritoriju sa koje su
potekle je umanjen kod eksperimentalnih riba sa anosmijom; miris se ui u ranom
periodu ivota; miris se pamti nakon samo nekoliko dana u odreenoj vodi.
Bentosne juvenilne jedinke lososa (Parr) obeleavaju njihov supstrat, ljunak,
verovatno fekalnim materijalom. Izvor materijala je gastrointestinalni trakt. Kada
imaju izbora, Parr vole miris svog soja, ali ih privlai I miris drugog soja, ako je to
jedino dostupno. To ukazuje na hijerarhijski poredak hemijskog prepoznavanja u
rasponu od bratskog soja do vrsta. Izvan sezone migracije, losos ne reaguje na te
mirise, to ukazuje na ulogu u orijentaciji.Neki eksperimenti ne podravaju
feromonsku hipotezu: Atlantskom lososu ne trebaju jedinke iste vrste kao znak za
povratak od mora do uvale slanevode u kojoj su puteni kao juvenilne jedinke. Oni
su se vratili na mesta putanja slobodnom voljom, ali nee nastaviti odatle u
slatkovodne basene gde su se izlegli.
Neke vrste riba mogu da prepoznaju srodnike to se smatra povoljnim za
uenje, izbegavanje predatora, te izbegavanje inbridinga. Da li ribe prepoznaju
srodnikemoezavisiti od naina uzgoja. Kod Salvelinus alpinus, samo ribe koje su
uzgajane sa srodnicima kasnije preferiraju vodu koja mirie na srodnike pre vode od
nesrodnih riba. One odrasle u izolaciji ne diskriminiu ova dva mirisa.
Juvenilne jedinke Europske jegulje (Anguilla anguilla) migriraju uzvodno rekama. Za
testiranje da li bi mogle pratiti srodnike mirise, juvenilne jedinke su uzete iz reke
Arno u Italiji I izloene vodi u kojoj su druge juvenilne jegulje ivele 8 meseci. Oni su
privueni ovim stimulusom mnogo vie od nekontaminirane vode ili voda u kojoj je
ivela druga vrsta riba.Meutim, ispitivane ribe mogu preferirati miris srodnih
jedinki samo na 2 minuta. Nakon tog vremena, pokreti ispitivanih riba postaju
sluajni.
Ribe uglavnom obeleavaju teritoriju urinom I izluevinama,Juvenilni atlantski losos
(Parr) biva privuen ekstraktom iz ljunka nad kojim su rasle juvenilne jedinke iste
vrste. Pretpostavlja se da fekalni materijal slui kao "mirisna oznaka" kod ove vrste.
Primeeno je da Phoxinus laevis bee od povreenog lana grupe nakon
napada predatora kao to je tuka, Esox Lucius. Kasnijim eksperimentima utvreno
je da se iz oteene koe riba isputa alarmna supstanca koja upozorava ostale
lanove grupe da je u blizini predator. ak I neutralna hemijska supstanca moe
izazvati alarmni odgovor kod ribe, ako su je doivele zajedno sa pravim alarmnim
signalom. Asterropteryx semipunctatus su nauile da povezuju novu hemijsku
supstancu iz ribe koja nije grabljivica sa opasnou, nakon to je ova neutralna
napomena predstavljena zajedno sa ekstraktom koe svee ubijenejedinke iste vrste
koji je sadrao alarmni feromon.

Svi feromoni mujaka riba su steroidi. Mnoge hemikalije mujaka ribe

otputanjem privlae enke, podstiu ih da se mreste I spreavaju njihovu
agresiju.Mujak afrikog soma, Clarias gariepinus, proizvodi u svojim semenim
kesicama seksualni feromon koji privlai I podstie ovulaciju enki. Jedano posebno
aktivno jedinjenje 5-pregnan-3, 17, diol-20-on glukuronid izaziva najjae
elektrine reakcije u mirisnom epitelu enki.
Izvor enskih feromona moe biti tenost jajnika, jaja, sluz, urin, ili koa.
enka zlatnog karaa(Carassius auratus) sintetie gonadalni steroid 17a,
20dihidroksipregnenon koji uzrokuje konano dozrevanje jajne elije. Ovaj hormon,
plus 17, 20-dihidroksipregnenon sulfat I androstendion se oslobaaju u vodu I
utiu na mujake. Prva dva jedinjenja stimuliu proizvodnju mlea I seksualne
aktivnosti mujaka, a androstendion inhibira ovepostupke. Mujaci izloeni 17,20P
e oploditi vei postotak jaja od kontrolnih mujaka. enke su takoe vrlo
osetljivena 17,20P jer moe stimulisati ovulaciju. Najverovatnije je da oba pola
isputaju 17,20P. Ekoloki, smatra se da ovaj "biseksualni" feromon usklauje
proizvodnju mlea I ovulaciju i time koordinie mrest u lokalnim populacijama.
Meu ribama nalazimo neke od najjaih otrova meu ivotinjama.
Razlikujemo pasivno otrovne ribe I aktivno otrovne ribe. Pasivno otrovne
jednostavno imaju toksine u svojim tkivima, obino poreklom iz nekog drugog
izvora, kao to je njihova hrana. Aktivno otrovne ribe proizvode otrov, pa su razvile
mehanizme za pranjenje isputanje ili ubrizgavanje toksina. Vie od 500 vrsta riba
moe otrovati ljude I druge ivotinje koje ih koriste u ishrani.Meu najotrovnijim od
svih morskih ivotinja je fugu riba (napuhaa). Fugu ribe preuzimaju alkaloidne
toksine kao to je tetrodotoksin od algi (Shewanella sp.) I bakterija. Nervni otrov
nalazi se u jetri, polnim lezdama, crevima I koi ali ne i u miiima. Dakle, meso je
obino jestivo, pod uslovom da drugi organi ne kontaminiraju meso tokom obrade.
Rod Tetraodontiformes ima vrlo otrovne ribe u familijama Diodontidae,
Canthigasteridae, a moda Molidae i Triodontidae. Oko 250 vrsta riba ima razliite
vrste aparata za ubrizgavanje otrova. Rae I korpion ribe spadaju u ovu kategoriju.
Rae imaju aoke na kraju svog repa, s otrovnim lezdama na zubcima du celog
repa I lea.Savreno kamuflirana kamena riba (Scorpaenidae) uklapa se u stene I
korale I izuzetno je otrovna. Na svom lenom peraju, one imaju 13 igliastih bodlji
sa otrovnom lezdom u njihovoj bazi, a koristi ih za obranu.
Brojni eksperimenti sa ekstraktima plena su razjasnili stimulans koji
usmeravaju ribe da se hrane. Ove studije su pokazale: ekstrakt organizama plena
privlai grabljivice; predatori mogu razlikovati ekstrakt razliitih vrsta plena;
frakcije ekstrakta plena takoe izazivaju odgovor; smee aminokiselina su takoe
aktivne; pojedinane aminokiseline mogu izazvati reakciju; Bioloka aktivnost se
smanjuju od potpunog ekstrakta preko smee aminokiselina do pojedinanih
aminokiselina; svaka predatorska vrsta reaguje na drugu smeu jedinjenja obino,
aminokiseline s tri do est ugljenikovih atoma I njihovih derivata mogu posluiti kao
hemijski signali za predatorske ribe.

Trajkovi Milica B16/2014