INSTITUT ZA UPOREDNO PRAVO

PRAVNI FAKULTET UNIVERZITETA UNION U BEOGRADU

EKOLOGIJA I PRAVO

Beograd, 2012.

INSTITUT ZA UPOREDNO PRAVO,

Beograd, Terazije 41
Pravni fakultet Univerziteta UNION
Beograd, Goce Deleva 36

EKOLOGIJA I PRAVO

Urednice:
Prof. dr Aleksandra avoki,
dr Ana Kneevi Bojovi
Recenzenti:
Prof.dr Vesna Raki-Vodineli
Prof.dr Slaana Jovanovi
Dr Jovan iri
Dizajn korice i prelom:
Ana Rankovi

ISBN 978-86-80059-81-5
Tira 300 primeraka

tampa GORAGRAF

SADRAJ

UVODNA NAPOMENA.................................................................................7
Ivan Joksi
KRIVINOPRAVNA ZATITA IVOTNE SREDINE
U ZAKONODAVSTVU I PRAKSI..........................................................................20
Mirko Votini
Veljko Turanjanin
KRATAK KOMPARATIVNI PRIKAZ EKOLOKIH KRIVINIH
DELA U SRBIJI I REPUBLICI SRPSKOJ................................................................34
Ana Batrievi
KRIVINO DELO NEZAKONITOG
RIBOLOVA U REPUBLICI SRBIJI.........................................................................48
Sergej Uljanov,
STANDARDI INTERPOL-a U BORBI PROTIV
EKOLOKOG KRIMINALA..................................................................................68
Nataa Mrvi-Petrovi
Zdravko Petrovi,....
ODGOVORNOST DRAVE ZA EKOLOKE TETE............................................88
Katarina Jovii
SLOBODNA TRGOVINA I ZATITA
IVOTNE SREDINE: (NE)REIVI SUKOB?........................................................102

Nataa Tanjevi
Ana Opai
ZATITA IVOTNE SREDINE U KRIVINOM PRAVU
REPUBLIKE SRBIJE I PODSTICAJI EVROPSKIH INTEGRACIJA...................120
Milo Vasiljevi
uro M. uri
HARMONIZACIJA PROPISA REPUBLIKE SRBIJE
U OBLASTI ZATITE IVOTNE SREDINE SA PRAVOM EU..........................134
Dragan Prlja
Danica Stepi
Danilo Savovi
UPRAVLJANJE OTPADOM - MEUNARODNI PROPISI
SA POSEBNIM OSVRTOM NA REGULATIVU EVROPSKE UNIJE.................150
Olga Vasilijevi
Svetozar Vasilijevi
ZATITA VODA, S POSEBNIM OSVRTOM
NA PRAVO EU I SRPSKO PRAVO.......................................................................168
Milo ivkovi
Marko Milenkovi
ZNAAJ PROCENE UTICAJA ZA URBANISTIKO PLANIRANJE...............184
Vladimir Miki
ZATITA IVOTNE SREDINE
U UPOREDNOM USTAVNOM PREGLEDU.......................................................212
Marko Dimitrijevi
PORESKI PODSTICAJI U FUNKCIJI ZATITE IVOTNE SREDINE.............230
Milo Miloevi
Monika Miloevi
OPOREZIVANJE MOTORNIH VOZILA
U REPUBLICI SRBIJI............................................................................................242
Stanko Maleti
EKOLOKI ZNAAJ RECIKLANE UMETNOSTI ..........................................262

TAB LE

OF CONTENTS

INTRODUCTORY REMARK.....................................................................13
Ivan Joksi
ENVIRONMENTAL CRIME - LEGISLATION AND PRACTICE.........................20
Mirko Votini
Veljko Turanjanin
BRIEF COMPARATIVE REVIEW OF ENVIRONMENTAL
CRIMES IN THE REPUBLIC OF SRPSKA AND SERBIA....................................34
Ana Batrievi
CRIMINAL OFFENCE OF ILLEGAL FISHING....................................................48
Sergej Uljanov
STANDARDS OF INTERPOL IN COMBATING
ENVIRONMENTALCRIME....................................................................................68
Nataa Mrvi-Petrovi
Zdravko Petrovi
STATE RESPONSIBILITY AND LIABILITY
FOR ENVIROMENTAL DAMAGES......................................................................88
Katarina Jovii
FREE TRADE AND ENVIRONMENTAL PROTECTION:
A CONFLICT THAT CAN(NOT) BE SOLVED?...................................................102

Nataa Tanjevi
Ana Opai
SERBIAN ENVIRONMENTAL PROTECTION
IN CRIMINAL LAW AND INCENTIVES
OF EUROPEAN INTEGRATION..........................................................................120
Milo Vasiljevi
uro uri
HARMONIZATION OF THE LEGISLATION
OF THE REPUBLIC OF SERBIA ON
ENVIRONMENT WITH THE EU LAW................................................................134
Dragan Prlja
Danica Stepi
Danilo Savovi
WASTE MANAGEMENT INTERNATIONAL LEGISLATION
WITH A SPECIAL FOCUS ON EU LAW .............................................................150
Olga Vasilijevi
Svetozar Vasilijevi
PROTECTION OF WATER WITH SPECIAL REFERENCE
TO THE LAW OF EU AND SERBIAN LAW.........................................................168
Milo ivkovi
Marko Milenkovi
IMPORTANCE OF IMPACT ASSESSMENT
FOR URBAN PLANNING ....................................................................................184
Vladimir Miki
COMPARATIVE CONSTITUTIONAL ANALYSIS
OF THE ENVIRONMENTAL PROTECTION.......................................................212
Marko Dimitrijevi
TAX INCENTIVES FOR ENVIRONMENTAL PROTECTION ............................230
Milo Miloevi
Monika Miloevi
TAXATION OF MOTOR VEHICLES IN THE REPUBLIC OF SERBIA.............242
Stanko Maleti
ECOLOGICAL IMPORTANCE OF RECYCLING ART.......................................262

Uvodna napomena
Spoznavi sve vei znaaj ekolokog prava kako u meunarodnom tako i u
unutranjem pravu, Pravni fakultet Univerziteta UNION u Beogradu i Institut za uporedno pravo u Beogradu odluili su da organizuju konferenciju Ekologija i pravo.
Budui da se radi o interdisciplinarnoj oblasti u kojoj je neophodna saradnja pravnika,
ekonomista i drugih strunjaka koji se bave zatitom ivotne sredine i posledicama
njenog zagaenja, organizatori su pozvali uesnike da se na konferenciji pozabave i
analizom sabranih naunih i tehnikih podataka i problema u praksi, koja je neophodna u izradi propisa. Plod takvih razmatranje je i ovaj zbornik koji predstavlja skup
najboljih radova iz razliitih oblasti o zatiti ivotne sredine, koji su predstavljeni
na konferenciji. Kako je to i bila namera organizatora pozivu su se odazvali i mnogi
koji nisu pravnici, a strunjaci u oblasti ekologiji kojisu svojim strunim zvanjima
doprineli boljem razumevanju problema u praksi.
Najvei broj radova u zborniku posveen je kazneno pravnoj zatiti ivotne
sredine, to iznova pokazuje snaan razvoj ove pravne oblasti u poslednjih nekoliko godina, posebno na nacionalnom planu. U Republici Srbiji ekoloko pravo predstavlja jednu od grana koja je poela intenzivno da se razvija od 2000. godine, ali
sve do 2004. godine ova oblast nije predstavljala jednu od prioritetnih reformskih
oblasti. Meutim, proces pristupanja Evropskoj uniji je nesumnjivo ubrzao razvoj
ove pravne discipline i to posebno onog dela koji se odnosi na uspostavljanje kazneno pravnog okvira za zatitu ivotne sredine. Kada govorimo o kazneno pravnoj
zatiti ivotne sredine, valja napomenuti da se 2004. godine usvajaju etiri sistemska
zakona,1 a potom Krivini zakonik kojim se po prvi put sistematizuju krivina dela
protiv ivotne sredine u jednu glavu i Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivina
Zakon o zatiti ivotne sredine, Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu, Zakon
o proceni uticaja na ivotnu sredinu i Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne
sredine.
1

dela,2 kojim se predvia krivina odgovornost pravnih lica. tavie, Republika Srbija je 2008. godine ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju sa EU, to
je dodatno ubrzalo zakonodavnu inicijativu u ovoj materiji. Tako se zaokruivanje
kazneno pravnog okvira nastavlja zakonodavnom aktivnou u ovoj materiji u 2009.
i 2010. godini usvajanjem velikog broja tzv. sektorskih zakona, kojima se dodatno
popisuju privredni prestupi i prekraji koji se odnose na razliite aspekte ureenja,
unapreenja i zatite ivotne sredine.3
Opti pregled krivinih dela sistematizovanih u Krivinom zakoniku Srbije
predstavljen je u radu Krivino-pravna zatita ivotne sredine u zakonodavstvu i
praksi, u kome Ivan Joksi kritiki analizira bia najvanijih krivinih dela i ukazuje na nepotpunost krivino pravne zatite ivotne sredine u okviru glave XXIV
Krivinog zakonika. Kako bi pokazao rezultate u praksi, autor ispituje statistike
podatke o sankcionisanju za ova krivina dela, koji pokazuju blagu kaznenu politiku
u ovoj oblasti.
Autori Mirko Votini i Veljko Turanjanin predstavili su iscrpnu uporedno pravnu analizu krivinih dela protiv ivotne sredine, predvienih u Krivinom
zakoniku Srbije i Krivinom zakonu Republike Srpske, imajui u vidu da se radi
o susednim zemljama koje imaju vrlo slian krivino pravni sistem. Poredei
bia krivinih dela autori zakljuuju da krivini zakoni sadre odreeni broj istih
krivinih dela, polazei od zajednikog dela koje se u oba zakonodavstva naziva
zagaivanjem ivotne sredine, ali da Krivini zakon Republike Srpske nudi irolikiji
spektar krivinih dela protiv ivotne sredine. U odnosu na zapreene kazne dolazi se
do zakljuka da Krivini zakonik Srbije predvia znaajno stroe kazne u odnosu na
one zapreene Krivinim zakonom Republike Srpske. Rad obiluje i statistikim podacima o izvrenim krivinim delima protiv ivotne sredine, koji omoguuju strunoj
javnosti da se upozna i sa empirijskim rezultatima istraivanja.
Budui da se najvei broj krivinih prijava susreu za krivino delo pustoenja
uma iz lana 274 KZ, umske krae iz lana 275KZ, nezakonit lov iz lana 276KZ
i nezakonit ribolov iz lana 277KZ Ana Batrievi je analizirala krivino delo nezakonitog ribolova koje zajedno sa drugim kriminalnim aktivnostima, ugroava bezbednost ljudi i hrane i utie kako na opstanak vodenih ekosistema tako i na odrivost
Sl. glasnik RS broj 97/08.
Npr. Zakon o zatiti od nejonizujuih zraenja, Zakon o zatiti od jonizujueg zraenja i
nuklearnoj sigurnosti, Zakon o ambalai i ambalanom otpadu, Zakon o upravljanju otpadom, Zakon
o zatiti vazduha, Zakon o zatiti od buke u ivotnoj sredini.
2
3

nacionalnih ekonomija. Kako se u Republici Srbiji lov ribe protivno vaeim propisima kvalifikuje ili kao kao krivino delo, ili kao prekraj prema Zakonu o zatiti i
odrivom korienju ribljeg fonda autor se detaljno pozabavio osnovnim karakteristikama ovog krivinog dela, njegovim odnosom sa odgovarajuim prekrajima, kao
i mehanizmima dravne reakcije na ove nezakonite aktivnosti. Od posebnog znaaja
su pregled i analiza meunarodnih pravnih akata kojima se neposredno ili posredno
ureuje ribolov, od kojih posebno mesto zauzimaju regionalni meunarodni dokumenti. Ne manje vana je i kritika analiza postojeih zakonskih reenja, kao i preporuke neophodne za prevenciju, suzbijanje i sankcionisanje nezakonitog ribolova u
budunosti.
Bavei se meunarodnim aspektima ekolokog kriminala, autor Sergej Uljanov u svom radu prikazuje Program za borbu protiv ekolokog kriminala, koji je
razvio INTERPOL. Autor takoe ukazuje na globalne i regionalne akcije koje su
preduzete u okviru ove meunarodne policijske organizacije, te na protokole i radnu
metodologiju kojima se policijske aktivnosti drava lanica usmeravaju radi lake
borbe protiv ekolokog kriminala.
Imajui u vidu sve vee ekoloke katastrofe koje imaju prekogranine razmere
Nataa Mrvi-Petrovi i Zdravko Petrovi u istoimenom lanku analiziraju odgovornost drave za ekoloku tetu. Kako bi objasnili pojam odgovornosti za ekoloku
tetu, autori na prvom mestu analiziraju pojam ekoloke tete i njenu osobenost u
odnosu na druge vrste tete. Autori potom objanjavaju razvoj ustanove odgovornosti
drave za tetu od poetka evropskih drava do danas, da bi utvrdili elemente koji
dovode do odgovornosti drave za ekoloku tetu. Posebna panja se posveuje propisima usvojenim u okviru EU i Saveta Evrope kojima se ureuje ova materija, kao i
sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava. Autori zakljuuju da je odgovornost
drave za ekoloku tetu osobena utoliko to proima oblasti privatnog i javnog prava
i dovodi do specifine integracije graansko-pravne i javno pravne odgovornosti.
U radu Slobodna trgovina i zatita ivotne sredine: (ne)reivi sukob? Katarina Jovii razmatra odnos izmeu naela slobodne trgovine, na kome poiva
meunarodna trgovina, i zatite ivotne sredine, a sve u svetlu prakse organa za
reavanje sporova Svetske trgovinske organizacije. Iako izmeu ovih dveju ideja mora da postoji meusobna komplementarnost, autor, analizirajui dva poznata
predmeta Sluaj tune i delfini, i Sluaj kampi i morske kornjae, ukazuje na
nespremnost Svetske trgovinske organizacije da se ozbiljnije posveti zatiti ivotne
sredine u meunarodnoj trgovini. Ipak, sve vei pritisak javnosti i organizacija za
unapreenje ivotne sredine polako poinje da menja nain donoenja odluka u okviru GATT-a i STO. Autor zakljuuje da je pored garantovanja delotvornije zatite
ivotne sredine u okviru Svetske trgovinske organizacije neophodno postii dogovor

10

o minimumu harmonizacije standarda za tite ivotne sredine na globalnom planu,

to bi dovelo do uspostavljanja univerzalnih principa zatite ivotne sredine, koji bi
trebalo da se tite razliitim trgovinskim merama.
U svetlu budueg pristupanja Evropskoj uniji i sve znaajnijeg razvoja
krivinog prava u EU, kao jednoj od relativno novih oblasti delovanja u kojoj Unija
pokuava da ostvari odreeni stepen usklaivanja nacionalnih prava, Nataa Tanjevi
i Ana Opai u svom radu Zatita ivotne sredine u krivinom pravu Republike Srbije i podsticaji evropskih integracija posebnu panju posveuju razvoju ekolokog
prava u Evropskoj uniji i pokuajima kodifikacije krivino pravne zatite u oblasti
ivotne sredine, usvajanjem Direktive o zatiti ivotne sredine putem krivinog prava. Kako bi analizirali stanje krivino pravne zatite u Srbiji, autori su analizirali
i tekoe u otkrivanju i dokazivanju ekolokih krivinih dela, to je potkrepljeno
odgovarajuim statistikim podacima. Na ovaj nain se omoguuje sagledavanje situacije u Srbiji i zahteva koji se stavljaju pred nju u postupku pristupanja Uniji.
U radu Harmonizacija propisa Republike Srbije u oblasti zatite ivotne
sredine sa pravom EU, Milo Vasiljevi i uro uri analiziraju ostvaren napredak
u ovoj oblasti i ocenjuju da su horizontalni propisi u velikoj meri usklaeni sa propisima EU, dok je neophodno uloiti vee napore u vezi sa propisima o vodama, zatiti
vazduha i zemljita. Autori su se takoe pozabavili razmatranjem izvora finansiranja mera za zatitu ivotne sredine i kljunim faktorima zagaenja, kako bi utvrdili
glavne izazove sa kojim se Srbija suoava u ovoj oblasti koji se prevashodno sastoje
u poveanju ulaganja sredstava za zatitu ivotne sredine i jaanju upravnih i sudskih
kadrova.
Jedan od uslova pristupanja Evropskoj uniji jeste i usklaivanje unutranjeg
prava sa pravom u materiji ivotne sredine. Propisi EU u oblasti upravljanja otpadom
predstavljaju veliki izazov za Srbiju, to se vidi iz analize ovih propisa u radu Dragana Prlje, Danice Stepi i Danila Savovia Upravljanje otpadom - meunarodni
propisi sa posebnim osvrtom na regulativu Evropske unije. Autori ukazuju na sve
vei znaaj meunarodnog prava u ureenju odnosa izmeu pojedinaca i organa vlasti, to se objanjava znaajem zatite ivotne sredine. Kako bi olakali razumevanje
procesa usklaivanja, u radu su analizirani najvaniji propisi EU koji ureuju oblast
upravljanja otpadom i predstavljeni su izazovi za dravne organe u njihovoj primeni.
Usklaivanje domaih zakona i propisa sa propisima EU koji ureuju zatitu
voda takoe predstavlja jedan od velikih izazova za Republiku Srbiju. U radu
Zatita voda, s posebnim osvrtom na pravo EU i srpsko pravo Olga i Svetozar
Vasiljevi analiziraju evoluciju zatite vode na meunarodnom nivou i ukazuju na
najznaanije usvojene meunarodne dokumente, kao i propise usvojene na region-

11

alnom nivou u okviru Evropske unije. Od posebnog znaaja je ocena usklaenosti

unutranjih zakona i propisa sa propisima EU, budui da autori ukazuju na potrebu
daljeg usklaivanja sa Okvirom direktivom o vodama, posebno u odnosu na zatitu i
korienje voda. Analiza pokazuje da je neophodno i usklaivanje izmeu nekoliko
sistemskih zakona, koji takoe ureuju odreena pitanja u vezi sa zatitom voda, sa
Zakonom o vodama. Konano, autori napominju da pored harmonizacije zakona i
propisa, Republika Srbija mora da odvoji znaajne investicije za ovu oblast i da uspostavi delotovoran sistem upravljanja.
Imajui na umu znaaj strateke procene uticaja na zatitu ivotne sredine i
sloenost propisa EU u ovoj materiji, Milo ivkovi i Marko Milenkovi su u radu
Znaaj procene uticaja za urbanistiko planiranje razmatrali njen uticaj na urbanistiko planiranje u Srbiji. Polazei od hipoteze da urbanistiko planiranje predstavlja imanentno ograniavanje prava svojine na zemljitu, autori podvrgavaju kritikoj analizi pravni okvir strateke procene uticaja na ivotnu sredinu i urbanistikog
planiranja u Srbiji i njegovu usklaenost sa meunarodnim i propisima EU u ovoj
materiji. Jedan od parametara ove analize jeste i uticaj urbanistikog planiranja na
povoljnu poslovnu klimu za investiranje, to je od posebnog znaaja za zemlje u tranziciji. U radu se ukazuje na odreeni stepen neusklaenosti izmeu Zakona o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu i Zakona o planiranju i izgradnji, posebno
u odnosu na uee javnosti u svim fazama povezanim s izradom strateke procene
uticaja. Autori zakljuuju da je Srbija uspostavila osnove sistema strateke procene
uticaja, ali apeluju na osavremenjivanje modela uea javnosti, kao i odreeni stepen
fleksibilnosti u izradi planskih dokumenata, kako oni ne bi predstavljali nepotrebnu
investicionu barijeru.
Ustavne garancije prava na zatitu ivotne sredine oduvek su zaokupljale
panju strune javnosti. Vladimir Miki u radu Zatita ivotne sredine u uporednom
ustavnom pregledu ukazuje na razliitost ureenja materije zatite ivotne sredine
u evropskim i svetskim ustavima, to znaajno utie na sadrinu prava na ivotnu
sredinu, kao i njegovu sudsku zatitu. U odnosu na pravo na ivotnu sredinu, posebna
panja je posveena uporednopravnoj analizi kruga titulara ustavnog prava i nosilaca ustavne obaveze zatite ivotne sredine. Autor, meutim, zakljuuje da i pored
znaajnih pomaka u garantovanju ovog prava, veliki broj ustava i dalje ne sadri pravo na zdravu ivotnu sredinu, to se objanjava vremenom u kome je ustav usvojen,
jemstvom ovog prava u okviru prava na zdravstvenu zatitu ili odsustvom politike
volje.

12

Interdisciplinarnost ivotne sredine ogleda se i u injenici da je zatita ivotne

sredine nala svoje mesto i u materiji poreskog prava. Poreski podsticaji u funkciji
zatite ivotne sredine jesu najbolji odgovor na sve prisutnije negativne uticaje industrijske proizvodnje i razvoja. U svom radu Poreski podsticaji u funkciji zatite
ivotne sredine Marko Dimitrijevi objanjava znaaj ekolokih poreza kao najboljeg
naina za borbu sa novim ekolokim izazovima. Takoe se ukazuje na ogranieno dejstvo novog trenda ,,ozelenjivanja tradicionalnih poreskih instrumenata, kod kojih
se sistemom poreskih podsticaja doprinosi posrednom ouvanju ivotne sredine.U
odnosu na ekoloko oporezivanje u Srbiji u radu se zakljuuje da sistem nije dobro postavljen i da je neophodno nastaviti sa ekolokom poreskom reformom, koja
zahteva saradnju dravnih organa i graana u svim aspektima poreskih podsticaja u
funkciji zatite ivotne sredine.
U svom radu Oporezivanje motornih vozila u Republici Srbiji Monika
Miloevi i Milo Miloevi razmatraju poreze i naknade na motorna vozila u Republici Srbiji, kao i ostale fiskalne mere u oblasti transporta, koje su od ekolokog
znaaja. Analizirajui sistem oporezivanja motornih vozila sa trendovima u ovoj
oblasti u okviru Evropske unije, autori predlau postepeno ublaavanje socijalne uz
istovremeno jaanje ekoloke komponente ovog sistema.
U radu Ekoloki znaaj reciklane umetnosti autor Stanko Maleti promovie
ideju na nastajanja otpada. Polazei od meuzavisnosti ekologije i reciklane umetnosti, autor objanjava pojmove reciklane umetnosti, ekoloke umetnosti i odrive
umetnosti, te prikazuje istorijski razvoj reciklane umetnosti i faktore koji su na nju
uticali, sa posebnim osvrtom na uticaj nauke i zakonodavstva. Autor takoe oslikava
mogunosti uticaja na podizanje ekoloke svesti putem reciklane umetnosti.

13

Introductory note

Recognising the growing importance of environmental protection law both

on the national and international scale, the Union University Faculty of Law and the
Institute of Comparative Law in Belgrade have decided to organise a conference entitled Environmental Protection and Law. Since this is an interdisciplinary area that
requires the cooperation of lawyers, economists and other specialists engaged in environmental protection and managing the consequences of pollution, the organizers
have called the participants to analyse the collected scientific and technical data and
issues concerning practical problems, which is critical for drafting better regulations.
The results of these efforts are presented in this compilation, which features the best
papers that were presented at the conference covering various areas of environmental
protection. Following the organisers intentions, the conference was also attended
by a number of non-lawyers who are experts in other aspects of environmental protection. Their expertise has largely contributed to better understanding of practical
problems.
The majority of papers in this collection is dedicated to the penal-law aspect
of environmental protection, which is once again a clear testament of the strong development of this issue over the past year, particularly on the national level. In the
Republic of Serbia the law of environmental protection is a branch of law that had
started to develop more intensively as of 2000, but was not a priority reform areas
until 2004. However, the EU accession process has undoubtedly sped up the development of this legal discipline, particularly the part relating to the establishing of a
penal-law framework for environmental protection. It is important here to note that
in 2004 four system statutes were adopted,4 followed by the adoption of the Criminal
Code, which has systematised all criminal offences against the environment under
a single heading for the first time, and the adoption of the Legal Persons Liability

Environmental protection Act, Environmental Impact Strategic Assessment Act, Environmental Impact Assessment Act, Integrated Prevention and Control of Environmental Pollution Act
4

14

for Criminal Actions Act.5 In addition, in 2008 the Republic of Serbia ratified the
Stabilisation and Association Agreement with the EU, which has additionally accelerated legislative initiative in this field. The completion of the penal-law framework
continued in 2009 and 2010 by the adoption of a number of so-called sector statutes,
which additionally prescribe commercial transgressions and offences related to various aspects of organisation, promotion and protection of the environment.6
A general overview of criminal offences as systematised in the Serbian Criminal Code is presented in the paper called Environmental Crime - Legislation and
Practice, in which the author Ivan Joksic critically analyses the elements of the most
important criminal offences and stresses that the penal-law protection of environment
as prescribed in Heading XXIV of the Criminal Code is incomplete. In order to show
practical results, the author investigates statistical data on sanctions pronounced for
these criminal offences, where lenient penal policy is detected.


The authors Mirko Vostinic and Veljko Turanjanin have provided an exhaustive comparative analysis of criminal offences against the environment as prescribed
in the Criminal Code of Serbia and the Criminal Act of the Republic of Srpska, given
that these two are neighbouring countries with similar criminal law systems. Comparing the elements of criminal offences the authors conclude that the criminal statutes
include a certain number of identical criminal offences, starting from the joint offence
entitled as environmental protection in both legislations, but that the Criminal Act of
the Republic of Srpska offers a more diverse spectrum of criminal offences against
the environment. When it comes to prescribed sentences it can be concluded that the
Serbian Criminal Code envisages considerably stricter sanctions compared to those
prescribed in the Criminal Act of the Republic of Srpska. The paper includes comprehensive statistical data on committed criminal offences against the environment,
which enable legal professionals to be aware of the empirical results of the research.
Given that the largest number of criminal reports relates to criminal offences
of devastation of forests from Article 274 of the CC, forest theft from Article 275 of
the CC, illegal hunting from Article 276 of the CC and illegal fishing from Article
277 of the CC, Ana Batricevic has analysed the criminal offence of illegal fishing,
which, in combination with other criminal activities, seriously endangers the security
Republic of Serbia Official Gazette No. 97/08
Such as Protection from Non-Ionizing Radiation Act, Protection from Ionizing Radiation and
Nuclear Safety Act, Packaging and Package Waste Act, Air Protection Act, Protection from Environmental Pollution Act, and the like
5
6

15

of people and food, questioning not only the survival of entire ecosystems but also the
sustainability of the national economies. Given that in the Republic of Serbia, fishing
that is conducted contrary to valid legal provisions is considered either as a criminal
offence, in accordance with the Criminal Code of the Republic of Serbia, or as a misdemeanour, according to the Law on Protection and Sustainable Use of Fish Stock,
the author has analysed the fundamental characteristics of this criminal offence, its
relation with similar and related misdemeanours, as well as the existing mechanisms
of state reaction to these illegal activities. The overview and analysis of international
legal acts governing fishing either directly or indirectly is of particular importance;
special attention is given to regional international documents. Equally important are
the authors critical analysis of existing legislative solutions and recommendations
for steps that might improve the prevention, suppression and punishment of illegal
fishing in the future.
Dealing with international aspects of environmental crime, in his paper the
author Sergej Uljanov represents the Programme for Combating Environmental
Crime, developed by INTERPOL. The author also reviews global and regional actions taken within this international police organisations and elaborates on the protocols and work methodology used to direct streamline police activities of the member
states in order to facilitate the combat against environmental crime.
Bearing in mind the growing scale of cross-border environmental disasters,
Natasa Mrvic-Petrovic and Zdravko Petrovic analyse state liability for environmental
damage in their paper. In order to explain the concept of liability for environmental
damage, the authors primarily analyse the notion of environmental damage and its
specificities when compared to other types of damage. The authors go on to explain
the development of the institute of state liability for damage from the beginnings of
European states to present day, in order to determine the elements resulting in state
liability for environmental damage. Special attention is given to regulations adopted
within the EU and the Council of Europe governing this subjectmatter, and also to
the jurisprudence of the European Court of Human Rights. The authors conclude that
state liability for environmental damage isparticular inasmuch as it incorporates elements of private and public law and results in a specific integration of civil law and
public law liability.
In her paper Free Trade and Environmental Protection: A Conflict that
Can(not) be Solved?, Katarina Jovicic examines the relationship between the principle of free trade, on which international trade is based, and environmental protection,
all in the light of the practice of the WTO Dispute Settlement Body. Even though
these two ideas should be complementary, analysing two famous cases - the Tunadolphin case and the Shrimpturtle case- the author shows the lack of readiness on the part

16

of the World Trade Organisation to deal more seriously with the issue of environmental protection in international trade. However, the growing pressure coming from the
public and environmental protection organisations has slowly started to change the
manner in which decisions are adopted within the GATT and the WTO. The author
concludes that, in addition to guaranteeing more effective environmental protection,
it is necessary to reach an agreement within the WTO on the minimum level of harmonisation of environmental protection standard at the global level, which would
result in establishing universal principles of environmental protection, which should
be protected in different trade measures.
In the light of future EU accession and increasing development of criminal
law in the EU, as one of relatively new areas in which the EU attempts to accomplish
a certain degree of harmonisation of national laws, in their paper entitled Serbian
Environmental Protection in Criminal Law and Incentives of European Integration
Natasa Tanjevic and Ana Opacic give special attention to the development of criminal
law in the European Union as envisaged by the Directive on the Protection of the Environment through Criminal Law. In order to analyse the situation in regard to criminal law protection in Serbia, the authors have analysed the difficulties in discovering
and proving environmental crimes, which is substantiated by relevant statistical data.
This provides a clear outlook on the situation in Serbia and the demands it faces in
the EU accession process.
In their paper Harmonisation of the legislation of the Republic of Serbia on
Environment with EU law Milos Vasiljevic and Djuro Djuric analyse the progress
made in this area and concludethat horizontal regulations are largely harmonised with
EU regulations, whilst more efforts should be made with regards to regulations governing water, protection of air and soil. The authors have also considered the sources
of financing environmental protection and key pollution factors, in order to determine
the main challenges Serbia faces in this area, which primarily consist in increased
investment in environmental protection and strengthening the capacities of courts and
administrative authorities.
One of the conditions for EU accession is to harmonise national law with
that of the EU in the field of environment. EU regulations on waste management are
a considerable challenge for Serbia, which is clearly shown in the analysis of these
regulations in the paper by Dragan Prlja, Danica Stepic and Danilo Savovic Waste
Management - International regulations with special outlook on EU law. The authors point out the increasing importance of international law in regulating the relations between individuals and state authorities, which is explained by the importance
of environmental protection. In order to facilitate the harmonisation process, the paper analyses the most important EU regulations governing waste management and
presents the challenges the state authorities face in their application.

17

Harmonisation of national laws with EU regulations governing water protection is also a considerable challenge for the Republic of Serbia. In the paper Water
Protection, with Special Outlook on EU law and Serbian Law Olga and Svetozar
Vasilijevic analyse the evolution of water protection at the international level and
indicate the most important international documents adopted, including the regulations adopted at the regional level, and within the European Union. The assessment of
compatibility of national regulations with those of the EU is of particular importance,
given that the authors stress the need for further harmonisation with the Framework
Water Directive, particularly with respect to the protection and use of waters. The
analysis shows it is also necessary to harmonise several system statutes that also
regulate certain issues related to water protection, with the Waters Act. Finally, the
author emphasise that harmonisation of regulations should be accompanied by considerable investments and that the Republic of Serbia needs to set up an effective
management system.
Bearing in mind the importance of strategic environmental impact assessment and the complexity of EU regulations in this field, Milos Zivkovic and Marko
Milenkovic have considered its influence on urban planning in Serbia in their paper
Importance of Environmental Impact Assessment for Urban Planning. Taking as
the point of departure the hypothesis that urban planning is an immanent limitation
of property rights on land, the authors critically analyse the legislative framework of
strategic environmental impact assessment and urban planning in Serbia and its compatibility with international and EU regulations in this field. One of the parameters of
this analysis is the impact of urban planning on favourable investment climate, which
is of particular importance for countries in transition. The paper points out that there
is a certain degree of incompatibility between the Strategic Environmental Impact
Assessment Act and the Planning and Construction Act, particularly with regards
to the participation of the public in all phases related to the drafting of the strategic
impact assessment. The authors advocate for the modernisation of the public participation model and for a certain degree of flexibility in the drafting of planning documents, so as to prevent them becoming an unnecessary barrier to investment.
Constitutional guarantees of environmental protection have always been a
focus of legal experts. In the paper named Comparative Constitutional Analysis of
Environmental Protection the author Vladimir Mikic points out the differences in
regulation of the subject-matter of environmental protection in European and other
constitutions, which has an impact on the contents of the right to environment and
its court protection. When it comes to the right to environment, special attention is
given to the comparative analysis of the circle of holders of the constitutional right
and those who have the constitutional obligation of environmental protection. However, the author concludes that despite considerable improvements in guaranteeing

18

this right, a considerable number of constitutions still do not include the right to
healthy environment, which is explained by the time in which such constitutions were
adopted, the guarantee of this right within the right to the protection of health or a
lack of political will.
The interdisciplinary nature of environment is also reflected in the fact that
environmental protection is also regulated by tax law. Tax incentives aimed at protecting the environment are the best response to increasingly negative influences of
industrial production and development. In his paper Tax Incentives aimed at Environmental Protection Marko Dimitrijevic explains the importance of ecological
taxes as the best way to combat new ecological challenges. He also indicates the limited effects of the new trend of making traditional tax instruments green, whereby
a system of tax incentives is used to contribute to indirect preservation of the environment. With respect to ecological taxation in Serbia, the author concludes that the
system is not established well and that it is necessary to continue with ecological tax
reform, which requires cooperation of state authorities and citizens in all aspects of
tax incentives aimed at environmental protection.
In their paper Taxation of Motor Vehicles in the Republic of Serbia Monika
Milosevic and Milos Milosevic consider taxes and charges to motor vehicles in the
Republic of Serbia, as well as other fiscal measures in the field of transport, which are
of importance to the environment. Analysing the system of taxation of motor vehicles
and the trends in this field within the European Union, the authors propose gradual
moderation of the social component coupled with the strengthening of the environmental component of this system.
In Environmental Importance of Recycling Art the author Stanko Maletic promotes the idea of non-accummulation of waste. Starting from the interconnections
between environmental protection and recycling art, the author explains the notions
of recycling art, eco-art and sustainable art. The author also provides an overview
of the historic development of recycling art and factors that have influenced it, with
particular attention to the influence of science and legislation. Finally, Stanko Maletic
shows how environmental awarness can be promoted through recycling art.

Ekologija i pravo

20

KRIVINOPRAVNA ZATITA IVOTNE SREDINE

U ZAKONODAVSTVU I PRAKSI
Doc. dr Ivan Joksi*
Pravo na zdravu ivotnu sredinu pripada grupi prava tree generacije kojima
se na meunarodnom nivou prua pravna zatita. Kasnije pojavljivanje ovog prava,
koje se vezuje za drugu polovinu 20. veka, uslovljeno je nauno-tehnolokim razvitkom
sa kojim poinje naruavanje ivotne sredine. U znaajnom broju meunarodnih
i regionalnih instrumenata postavljeni su normativni okviri pravne zatite ivotne
sredine u smislu izgradnje adekvatnih mehanizama za njihovo potpunije regulisanje.
Meutim, sistem pravne zatite kroz donoenje i ratifikaciju meunarodnih i evropskih
instrumenata nije u stanju da uspostavi potpunu kontrolu nad svim faktorima
zagaenja ivotne sredine. Zato je ivotna sredina predmet krivinopravne zatite
kroz inkriminisanje svih radnji i postupaka kojima se ona zagauje ili ugroavaju
prava ljudi na zdravu ivotnu sredinu.

Polazei od znaaja, karaktera i perspektive zatite ivotne sredine autor
e ukazati na zakonodavne mogunosti njene krivinopravne zatite. Pored toga,
u radu e biti prikazani rezultati istraivanja do kojih je autor doao na osnovu
dostupnih statistikih podatka u Republikom zavodu za statistiku Srbije i materijala
prikupljenih iz sudske prakse.
Kljune rei: meunarodni instrumenti, evropski instrumenti, ivotna sredina,
krivinopravna zatita, kaznena politika, sudska praksa.

1. Uvodna razmatranja
Razvoj ljudskog drutva prepoznatljiv je u optem napretku nauke i tehnike
koja je u funkciji stvaranja uslova za bolji i kvalitetniji ivot. Ubrzana industrijalizacija, uslovljena nauno tehnolokim dostignuima, doprinela je razvoju savremenih tehnologija u svim privrednim granama a posebno u industriji. Korienje
savremenih izvora energije, izgradnja industrijskih kapaciteta, stvaranje velikih gradskih centara sa izdvojenim industrijskim zonama, stvorili su uslove za kvalitetniji
ivot ljudi. Meutim, pozitivne strane privrednog razvoja proizvode odreene negativne efekte koji utiu na naruavanje prirodne ravnotee i direktno nanose tetu pri*

Pravni fakultet za privredu i pravosue Univerzitet Privredna akademija Novi Sad

Krivinopravna zatita ivotne sredine u zakonodavstvu i praksi

21

rodnom okruenju u kojem ljudi ive i rade. Tako je ivotna sredina, kao prirodno
okruenje, najtee pogoena razvojem tzv. prljavih tehnologija u okvirima postojeih
industrijskih kapaciteta svake drave.
Za razumevanje zagaivanja ivotne sredine neophodno je ukazati na vezu
koja postoji izmeu nauno tehnolokog progresa, industrijalizacije i korienja
prirodnih resursa. Naime, razvoj nauke i tehnike doprinosi veoj produktivnosti rada
i efikasnijoj iskorienosti postojeih prirodnih kapaciteta i resursa. Nadalje, ubrzana
industrijalizacija, koja kao zajedniki imenitelj ima primenu postojeih dostignua na
nauno tehnikom polju, zahteva poveanje iskorienosti ivotne sredine i njeno
preimenovanje u industrijske namene. Najzad, prethodno navedeni procesi mogu biti
ostvarivi samo ukoliko postoje dovoljni kapaciteti u domenu korienja prirodnih
resursa.
Iako pozitivni efekti opteg drutvenog progresa, uoljivi u poveanju stope
zaposlenosti i porastu ivotnog standarda, opravdavaju znaajno korienje prirodnih
resursa neophodno je ukazati na prisustvo negativnih tendencija na polju krenja normi
unutranjeg prava. S obzirom na postojanje velikog broja propisa kojima se regulie
oblast zatite ivotne sredine, u skladu sa najavljenom tematikom rada, poseban oblik predstavljaju mogunosti njene krivinopravne zatite. Meutim, neophodno je
ukazati na prisutnu klasifikaciju tri vrste ekolokih delikata i to: prekraji, privredni
prestupi i krivina dela. S obzirom da krivino zakonodavstvo predstavlja poslednju liniju odbrane drutva od kriminaliteta, tim pre to je sluaj sa krivinopravnom
zatitom ivotne sredine.
Krivina dela protiv ivotne sredine mogue je klasifikovati u tri kategorije:1
- prava ekoloka krivina dela koja se nalaze u odredbama KZ Srbije
(lan 260-277.) kojima se titi ivotna sredina u celini,
- neprava ekoloka krivina dela koja se nalaze u odredbama KZ Srbije
ali u okviru krivinih dela koja pripadaju drugim grupama,
- sporedna ekoloka krivina dela koja se nalaze van KZ Srbije u odredbama sporednog zakonodavstva.
Teorijska razmatranja o ekolokim krivinim delima ne treba meati sa
ekolokom kolom prisutnom u kriminologiji. Prema uenjima ekoloke kole,
zloin se objanjava i dovodi u neposrednu vezu sa funkcijom drutvene promene
ija manifestacija se vezuje sa promenama okoline. Navedeno se posebno odnosi
na laiki deo javnosti u kome je prisutna pojava poistoveivanja ekolokih krivinih

Dragan Jovaevi, Ekoloki kriminalitet u Srbiji teorija, zakonodavstvo, praksa, U: Zbornik

Ekologija i pravo, Ni, 2011, str. 234-235.
1

Ekologija i pravo

22

dela u krivinopravnom smislu i uenja pripadnika ekoloke kole u kriminologiji.2

Pored teorijskog odreenja, ideja o zatiti ivotne sredine je dobila ideoloku
i politiku dimenziju poznatija kao ekologizam. Prema shvatanjima ekologista,
ovek nije gospodar prirode, pa zato nema pravo njene neograniene eksploatacije.
Politiki cilj ekologista je stvaranje jednakih mogunosti svih ivih bia u pogledu
korienja prirodnih resursa (voda, hrana, vazduh, energetski izvori).3

Pravna zatita ivotne sredine u Srbiji datira vie decenija unazad u okviru
razliitih zakonskih akata. Primenjivani su razliiti oblici odgovornosti pravnih lica
koji su se kretali od prekrajne i odgovornosti za privredne prestupe, pa sve do skorijeg uvoenja krivine odgovornosti.4 Pored toga, sa donoenjem novog Krivinog
zakonika Srbije predviena je posebna grupa krivinih dela protiv ivotne sredine
(glava XXIV).5
Apostrofiranje i proirenje mogunosti zatite ivotne sredine u krivinom zakonodavstvu Srbije rezultat je viedecenijskih teorijskih razmatranja. Postojala je dilema da li je ivotnoj sredini potrebno dodeliti pravni subjektivitet u krivinopravnom
smislu, te da li je istu potrebno tititi odredbama krivinog zakonodavstva. Odgovor
na ove i sline dileme sastojao se u isticanju sveukupnog znaaja i interesa koje
pojedinac i drutvo imaju od zdrave i krivinim zakonodavstvom zatiene ivotne
sredine.6

Miomira Kosti, Delinkventno podruje prilog uenju ekoloke teorije, U: Zbornik Ekologija
i pravo, Ni, 2011, str. 42-43.
3
Slobodanka Konstantinovi Vili, Natalija uni, Ekofeminizam: razumevanje odnosa feminizma i ekologije, U: Zbornik Ekologija i pravo, Ni, 2011, str. 28.
4
Sa donoenjem Zakona o odgovornosti pravnih lica za krivina dela (Slubeni glasnik RS,
br. 97/08), po prvi put je u Srbiji uvedena mogunost utvrivanja krivine odgovornosti pravnih
lica. Meutim, Zakonom se ne propisuje za koja krivina dela moe krivino odgovarati pravno lice,
odnosno odgovorno lice u pravnom licu, tako da ona mogu odgovarati, uz ispunjenje propisanih uslova, za krivina dela predviena Krivinim zakonikom ili posebnim zakonom. U tom smislu, nema
nikakvih prepreka da pravno lice krivino odgovara za krivina dela protiv ivotne sredine. Ivan Joksi,
Krivinopravni aspekt odgovornosti pravnih lica, Pravo teorija i praksa, br. 7-8/2010, str. 139.
5
Krivini zakonik, Slubeni glasnik RS, br. 85/05-111/09.
6
Zoran Stojanovi, Krivinopravna zatita ivotne sredine, Pravni ivot, br. 9/1995, str. 293-294.
2

Krivinopravna zatita ivotne sredine u zakonodavstvu i praksi

23

2. Zatita ivotne sredine u krivinom zakonodavstvu

Krivinopravna zatita ivotne sredine predstavlja krajnje sredstvo njene
zatite u situaciji kada se ostali vidovi pravne zatite pokazuju neefikasnim i nedvoljnim.7 ivotna sredina kao objekt krivinopravne zatite predstavlja veoma sloen
pojam. Pod ovim pojmom potrebno je uvrstiti uvanje prirode i prirodnih bogatstava,
istoe vazduha, voda i zemljita, uvanje flore i faune, zatitu od razliitih oblika
zagaivanja, tetne buke, vibracija itd.8
U literaturi se postavlja pitanje da li se ivotna sredina titi radi nje same,
odnosno da li je zatita ivotne sredine sama sebi cilj? Odgovor na ovo pitanje je negativan jer zatitni objekt u krivinom pravu ne moe biti fizika stvar, ve odreena
apstraktna vrednost. Sledstveno tome, osnovni cilj zatite ekolokih dobara treba da
bude zatita prava oveka na ivotnu sredinu.9
U teoriji su prisutni razliiti modaliteti sistematizacije krivinih dela protiv
ivotne sredine koji su uslovljeni odabranim kriterijumima. Prema naem miljenju
najprihvatljivija je unutranja sistematika krivinih dela protiv ivotne sredine u etiri
podgrupe:10
- opta grupa krivinih dela protiv ivotne sredine (zagaenje ivotne
sredine lan 260. KZS, nepreduzimanje mera zatite ivotne sredine lan
261. KZS, protivpravna izgradnja i stavljanje u pogon objekata i postrojenja
koji zagauju ivotnu sredinu lan 262. KZS, oteenje objekata i ureaja za
zatitu ivotne sredine lan 263. KZS, oteenje ivotne sredine lan 264. KZS,
unitenje, oteenje i iznoenje u inostranstvo zatienog prirodnog dobra lan
265. KZS, povreda prava na informisanje o stanju ivotne sredine lan 268.
KZS),
- krivina dela u vezi sa opasnim materijama (unoenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno preraivanje, odlaganje i skladitenje opasnih materija lan 266. KZS, nedozvoljena izgradnja nuklearnih postrojenja lan 267.
KZS),
- krivina dela protiv biljnog i ivotinjskog sveta (ubijanje i muenje
ivotinja lan 269. KZS, prenoenje zaraznih bolesti kod ivotinja i biljaka lan
270 KZS, nesavesno pruanje veterinarske pomoi lan 271. KZS, proizvodnja
U skladu sa tezom da krivino pravo predstavlja poslednji stub odbrane drutva od kriminaliteta sasvim je razumljivo i opravdano shvatanje da se normama krivinog prava moe pruiti najpotpunija zatita ivotne sredine.
8
Dragan Jovaevi, op. cit., str. 237.
9
Zoran Stojanovi, Obrad Peri, Krivino pravo posebni deo, Slubeni glasnik, Beograd, 2002,
str. 220-221.
10
Bora ejovi, Krivino pravo opti i posebni deo, Dosije, Beograd, 2006, str. 582-583.
7

Ekologija i pravo

24

tetnih sredstava za leenje ivotinja lan 272. KZS, zagaivanje hrane i vode
za ishranu, odnosno napajanje ivotinja lan 273. KZS, pustoenje uma lan
274. KZS, umska kraa lan 275. KZS),
- krivina dela u vezi sa lovom i ribolovom (nezakonit lov lan 276.
KZS, nezakonit ribolov lan 277. KZS).
U grupi krivinih dela protiv ivotne sredine prisutan je veliki broj krivinih
dela kojima se, pored zatite ivotne sredine stricto sensu, titi i biljni i ivotinjski svet.
Stoga emo izdvojiti krivina kojima se primarno11 titi ivotna sredina od razliitih
oblika njenog naruavanja ili ugroavanja. U tom smislu, neophodno je ukazati na
osnovne odredbe krivinog zakonika kojima se odreuje kriminalna zona radnji i
ponaanja koja ulaze u sastav krivinih dela protiv ivotne sredine. Zajednika odlika krivinih dela kojima se primarno titi ivotna sredina uoljiva je kroz prisustvo
blanketnih odredbi koje ine sastavni deo posebnih zakona iz oblasti zatite ivotne
sredine u najirem smislu rei.12
Krivinopravna zatita ivotne sredine u okvirima glave XXIV Krivinog
zakonika nije potpuna. Preciznije, itava oblast zatite od buke nije obuhvaena
krivinopravnom zatitom tako da se ona, jo uvek, regulie na nivou prekrajne
zatite.13
Tipino ili opte krivino delo, u okviru grupe krivinih dela protiv ivotne
sredine, jeste zagaenje ivotne sredine (lan 260. KZS).14 Osnovni oblik krivinog
dela postoji kada uinilac krei propise o zatiti, ouvanju i unapreenju ivotne
sredine zagadi vazduh, vodu ili zemljite u veoj meri ili na irem prostoru. Radnja
krivinog dela je posledino odreena i sastoji se u irokoj lepezi naina izvrenja.
Meutim, potrebno je da se preduzetim radnjama ostvari posledica krivinog dela
tako to se krenjem propisa o zatiti, ouvanju i unapreenju ivotne sredine zagadi
Pod krivinim delima kojima se primarno titi ivotna sredina obuhvatiemo samo dela od
lana 260. do lana 268. Krivinog zakonika Srbije. Ostala krivina dela iz ove grupe neposredno se tiu
krivinopravne zatite biljaka, ivotinja i uma.
12
Krivinopravna akcesornost u odnosu na upravnopravne propise koja se javlja u postojeem
reenju, iako se radi o blanketnim odredbama, ne zadaje vee probleme iz dva razloga. Prvo, bie
krivinog dela obuhvata samo krenje propisa o zatiti i unapreivanju ivotne sredine (krenje propisa
koji se odnose samo na unapreenje ivotne sredine praktino ne dolazi u obzir, s obzirom na posledicu
koja se zahteva), a ne i postupanje protivno pojedinanim upravnim aktima. Drugo, upravnopravnim
propisima relativno precizno je predvieno ta predstavlja zagaenje, i po pravilu su odreene maksimalne granine vrednosti dozvoljenog zagaivanja. Zoran Stojanovi et al., Pravna zatita ivotne
sredine, Nauna knjiga, Beograd, 1990, str. 35.
13
Zoran Stojanovi, Komentar Krivinog zakonika, Slubeni glasnik, Beograd, 2009, str. 605.
14
Krivinoprvn ztit ivotne sredine u vidu ove inkrimincije nije celovit. Iko se zgenje
ivotne sredine smtr optim krivinim delom iz grupe krivinih del protiv ivotne sredine, nisu
obuhveni svi mogui prvci njene ztite, ko to je ztit od buke. Zoran Stojanovi, Obrad Peri,
Krivino pravo posebni deo, Slubeni glasnik, Beograd, 2002, str. 221.
11

Krivinopravna zatita ivotne sredine u zakonodavstvu i praksi

25

vazduh, voda ili zemljite u veoj meri ili na irem prostoru (stav 1.). Najzad, krenje
propis iz sporednog zkonodvstv, kojim se regulie oblst ivotne sredine, kroz
ztitu, uvnje i unpreenje, govori nm o kcesornoj ulozi krivinog prv u
odnosu n relevntne odredbe uprvnog zkonodvstv.
Pored umiljajnog (stav 1.) i nehatnog (stav 2.) izvrenja krivinog dela, propisana su jo dva oblika. Naime, trei oblik (stav 3.) i etvrti oblik (stav 4.) postoje
ako je usled dela iz stava 1. ovog lana dolo do unitenja ili oteenja ivotinjskog
ili biljnog sveta velikih razmera ili do zagaenja ivotne sredine u toj meri da su za
njegovo otklanjanje potrebni due vreme ili veliki trokovi. Pored zpreene kzne
ztvor i novne kzne, u odredbi stv 5. istog ln, predvien je mogunost d
sud izrekne uslovnu osudu i odredi obvezu uiniocu d u odreenom roku preduzme
propisne mere ztite, ouvnj i unpreenj ivotne sredine.
Krivino delo nepreduzimanje mera zatite ivotne sredine (lan 261. KZS)
specifino je kako u supstancijalnom smislu, tako i u odnosu na mogueg uinioca.
Naime, osnovni oblik krivinog dela postoji kada slubeno ili odgovorno lice ne
preduzme propisane mere zatite ivotne sredine, ili ne postupi po odluci nadlenog
organa o preduzimanju mera zatite ivotne sredine. U ovoj situaciji kanjivo je
samo nepostupanje, odnosno pasivan odnos uinioca koji se nalazi na poziciji
slubenog, odnosno odgovornog lica. U sluaju nehatnog izvrenja krivinog dela
(stav 2.) predvieno je blae kanjavanje uinioca. Meutim, kada doe do nastanka
tete (stav 3.), usled nepreduzimanja propisanih mera iz stava 1., onda je ostvareno
bie krivinog dela zagaenje ivotne sredine (lan 260. KZS).
Krivino delo protivpravna izgradnja i stavljanje u pogon objekata i postrojenja koja zagauju ivotnu sredinu (lan 262. KZS) moe uiniti slubeno ili
odgovorno lice koje krei propise o zatiti, ouvanju i unapreenju ivotne sredine
dozvoli izgradnju, stavljanje u pogon ili upotrebu objekata ili postrojenja ili primenu
tehnologije kojima se u veoj meri ili na irem prostoru zagauje ivotna sredina
(stav 1.). Tei oblik krivinog dela (stav 2.) postoji ako je usled dela iz stava 1. ovog
lana dolo do unitenja ivotinjskog ili biljnog sveta velikih razmera ili do zagaenja
ivotne sredine u toj meri da su za njegovo otklanjanje potrebni due vreme ili veliki
trokovi. U ovom, kao i u prethodnim krivinim delima, potrebno je u konkretnom
sluaju utvrivati meru (velike razmere, due vreme ili veliki trokovi), odnosno intenzitet unitenja i zagaenja biljnih i ivotinjskih vrsta i ivotne sredine.
Krivino delo oteenje objekata i ureaja za zatitu ivotne sredine (lan 263.
KZS) postoji kada se otete, unite, uklone ili na drugi nain uine neupotrebljivim
objekti ili ureaji za zatitu ivotne sredine. Tei oblici, u zavisnosti od prisustva
umiljaja ili nehata, postoje ako je dolo do zagaenja vazduha, vode ili zemljita u
veoj meri ili na irem prostoru. Najtei oblici krivinog dela predviaju nastupanje
tekih posledica kojima dolazi do unitenja ili oteenja ivotinjskog ili biljnog sveta

Ekologija i pravo

26

velikih razmera ili do zagaenja ivotne sredine u meri da su za njegovo otklanjanje

potrebni due vreme ili veliki trokovi (stav 5. i 6.).
Krivino delo oteenje ivotne sredine (lan 264. KZS) sadri posledinu
radnju koja se odnosi na iskoriavanje prirodnih bogatstava, izgradnju objekata,
izvoenje radova ili preduzimanje nekih drugih radnji. Meutim, delo je blanketnog
karaktera, jer se navedene radnje (iskoriavanje prirodnih bogatstava ili preduzimanje odreenih radova) moe preduzimati pod uslovima i u skladu sa odgovarajuim
propisima.15

3. Politika izricanja krivinih sankcija za krivina dela

protiv ivotne sredine u Srbiji
Obezbeivanje najveeg stepena pravne zatite ivotne sredine ogleda se u
domenu meunarodnih i evropskih instrumenata kroz odreivanje kriminalne zone
kojom su obuhvaene sve radnje pravnih i fizikih lica kojima se ivotna sredina,
kao objekt zatite, povreuje ili ugroava. Pored toga, u unutranjem zakonodavstvu
je propisan itav katalog krivinih dela kojima se inkriminiu radnje usled kojih se
ostvaruje bie pojedinih krivinih dela.16
Meutim, neophodno je ukzti n dosdnje rezultte postignute n terenu
snkcionisnj, odnosno voenj kznene politike za krivina del protiv ivotne
sredine u Srbiji. Podseanja radi, esto se najkvalitetniji zakoni kojima se reguliu
pojedini aspekti drutvenog i linog ivota mogu u praksi obesmisliti njihovom neadekvatnom primenom ili pak njenim izostajanjem. Stoga se, kao po pravilu, treba rukovoditi injenicom da i najbolji propisi koji se ne primenjuju ili nedovoljno primenjuju gube smisao i znaaj koji su im dodelili njihovi tvorci.

Zoran Stojanovi, Komentar Krivinog zakonika, str. 613.

Iskorak u pravcu potpunije zatite ivotne sredine u Srbiji predstavlja donoenje Nacionalnog programa zatite ivotne sredine iz 2010. godine. Nacionalni program predstavlja najvaniji
strateki dokument iz oblasti zatite ivotne sredine za naredni desetogodinji vremenski period. U
vizuri njegovih tvoraca Nacionalni program bie realizovan Akcionim planom, kojim e se obezbediti
pravni i institucionalni osnov za brojne projekte u procesu pribliavanja Evropskoj uniji i korienje
kofinasirajuih sredstava iz budeta RS i predpristupnih fondova EU. Nacionalni program zatite
ivotne sredine predstavlja sredstvo za reavanje prioritetnih problema u oblasti zatite ivotne sredine
u zemlji, a ujedno doprinosi pridruivanju Srbije Evropskoj uniji. Citirano prema: Nacionalni program zatite ivotne sredine sredstvo reavanja prioritetnih problema. Izvor: http://www.kombeg.org.
rs/Komora/OpstaA.aspx?veza=1995, pristup sajtu 10.06.2012. godine.
15
16

Krivinopravna zatita ivotne sredine u zakonodavstvu i praksi

27

Primenjivost krivinopravnih odredbi kojima se titi ivotna sredina

posmatraemo kroz petogodinji vremenski period 2006-2010. godine.17 Istraivanje
obuhvata teritoriju Srbije, odnosno kaznenu politiku sudova poev od 2006. godine
to se poklapa sa stupanjem na snagu novog Krivinog zakonika. Navedeni vremenski period predstavlja optimalni rok kako bismo mogli izvui validne zakljuke u pogledu (ne)uspenosti sudova da adekvatno sankcioniu uinioce krivinih dela kojima se neposredno ugroava ivotna sredina. Metodoloki pristup u istraivanju kree
se u pravcu prikupljnj i obrde sttistikih podtk i nlize pojedinih primer iz
sudske prkse odbrnih sudov. Korienje statistike grae bazirano je na dostupnim sadrajima u saoptenjima i biltenima publikovanim u Republikom zavodu za
statistiku Srbije.18
U narednoj tabeli prikazaemo ukupn broj osuenih punoletnih lic z grupu
krivinih del protiv ivotne sredine, ko i brojni odnos osuenih prem pojedinim
krivinim delim.
Tbel 1. Obim i dinmik osuenih punoletnih lic z krivin del protiv
ivotne sredine u vremenskom periodu 2006-2010. godine
rivin del
Zgenje ivotne sredine l. 260. KZS
Nepreduzimnje mer ztite ivotne sredine l. 261. KZS
Protiv. izgrdnj i stvlj. u pogon obj. i postrojenj koj zguju
ivotnu sredinu l. 262. KZS
oteenje objekt i urej z ztitu ivotne sredine l. 263. KZS
Oteenje ivotne sredine l. 264. KZS
Unitenje, oteenje, iznoenje u inostranstvo i unoenje u Srbiju zt.
prirodnog dobr l. 265. KZS
Unoenje opsnih mterij u Srbiju i nedozvoljeno prerivnje,
odlgnje i sklditenje opsnih mterij l. 266. KZS
Nedozvoljen izgrdnj nuklernih postrojenj l. 267.
Povred prv n informisnje o stnju ivotne sredine l. 268. KZS
Ubijnje i zlostvljnje ivotinj l. 269. KZS
Prenoenje zrznih bolesti kod ivotinj i biljk l. 270. KZS
Nesvesno prunje veterinrske pomoi l. 271. KZS
Proizvodnj tetnih sredstv z leenje ivotinj l. 272. KZS
Zgivnje hrne i vode z ishrnu, odnosno npjnje ivotinj
l.273. KZS
Pustoenje um l. 274. KZS
umsk kr l. 275. KZS
Nezkonit lov l. 276. KZS
Nezkonit ribolov l. 277. KZS
ukupno:

2006

2007

2008

2009

2010

/
/
6

1
/
10

/
2
6

/
2
6

/
2
5

/
/
1
7
/
2

/
/
13
1
/
4

/
/
27
/
/
2

/
/
28
1
/
/

/
/
22
/
/
1

/
74
813
71
32
1009

1
61
730
50
43
917

3
70
612
43
49
819

2
69
616
45
65
835

/
19
218
16
48
333

1
2
/

/
3
/

3
2
/

1
/
/

/
1
1

RZS je, u momentu pisnj ovog rd, publikovo poslednje sttistike podtke z 2010.
godinu tko d su nm obreni podci z ovu godinu njsveiji. Ndlje, u pogledu strukture izreenih
krivinih snkcij u prethodnim godinm (2006, 2007, 2008 i 2009.) prisutn je opti trend blge
kznene rekcije nih sudov. Nvedeno nm ukazuje d se krivin del kojim se titi ivotn sredin
ne doivljvju ko del vee drutvene opsnosti, te d se objekt njihove ztite nedovoljno vrednuje
u smislu mogunosti i domet njihove krivinoprvne ztite. Prem nem miljenju to je posledic
reltivno ksnog osmostljivnj ove grupe krivinih del u nem krivinom zkonodvstvu, tnije
s donoenjem novog Krivinog zkonik koji je stupio n sngu 01. jnur 2006. godine.
18
Izvor: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=146 pristup sajtu
30.06.2012. godine.
17

Ekologija i pravo

28

N osnovu prikznih sttistikih podtk RZS uoljiv je opdjui trend

broj osuenih punoletnih lic z celu grupu krivinih del protiv ivotne sredine,
s blim oscilcijm n relciji 2008-2009. godin. Meutim, znjnije je prtiti
tendencije u kznenoj politici z pojedin krivin del protiv ivotne sredine. U tom
pogledu uoljiv je potpuni disblns u voenju kznene politike sudov u Srbiji, tj. u
pitanju je svesno favorizovanje pojedinih (lakih) krivinih sankcija.19
S obzirom da se poslednji dostupni statistiki podaci za Srbiju odnose na 2010.
godinu, u narednom izlaganju emo analizirati stanje u kaznenoj politici za krivina
dela protiv ivotne sredine u ovoj godini. Najpre je neophodno ukazati na prisustvo
odreenog stepena nedoslednosti usled disparitetnog odnosa sudske prakse prema
uiniocima ove grupe krivinih dela. Najvie izricana krivina sankcija jeste uslovna
osuda tko to je izreeno ukupno 218 uslovnih osud. Pri tome, uslovna osuda je
izricana najvie za dva krivina dela: umska kraa (ukupno 147) i nezakonit ribolov
(ukupno 29). U odnosu na ostala krivina dela zanemarljiv je broj izreenih uslovnih
osuda, to dodatno govori o selektivnoj favorizaciji ove krivine sankcije samo kod
pojedinih krivinih dela kojima se stricto sensu ne ugroava ivotna sredina.20
Novana kazna predstavlja krivinu sankciju koja se po uestalosti u izricanju
i primeni nalazi odmah posle uslovne osude. Tako je u 2010. godini izreeno ukupno
Slina istraivanja su sproveli pripadnici Beogrdskog centra z ljudsk prv u pogledu sudske prkse pred optinskim krivinim sudovim u Srbiji za itavu grupu krivinih del protiv ivotne
sredine. N osnovu dobijenih rezultt iz sprovedenog istrivnj izvedeni su sledei zkljuci: 1.
Vein optinskih sudov (sd osnovnih) u Srbiji ne potuje odredbe Zkon o slobodnom pristupu
informcijm od jvnog znj koje se odnose n hitno postupnje i dostvljnje informcij koje
se odnose ivotnu sredinu. U svojim odgovorim sudovi nisu potovli odredbe Zkon o slobodnom
pristupu informcijm od jvnog znj, te nisu odgovrli u zkonskom roku od 48 sov od
prijem zhtev, pojedini sudovi nisu odgovorili n zhteve, neki sudovi nisu potovli zkonsku
odredbu o oslobnju od plnj tkse te su trili nkndu z dostvljnje informcij o ivotnoj
sredini; 2. N osnovu odgovor sudov u pogledu broj i vrst postupk u vezi s ekolokim krivinim
delim, postoji znjn broj sudov pred kojim se ne vodi ovkv vrst postupk-u 37 optin u
Srbiji se ne vodi postupk niti postoji presud z ekolok krivin del. U toku 2008. godine donet
je smo jedn presud z krivino delo zgenj ivotne sredine od ukupno 12 presud u ovoj oblsti
donetih tokom 2008. godine. Sttistik pokzuje d se njvei broj krivinih postupk vodi povodom
krivinog del umske kre iz ln 275. KZ; 3. Ko snkciju sudovi izriu uslovne osude ili niske
novne kzne. Iz nvedenih rzlog, istrivi su izveli zkljuk, bzirn n rezulttim iz prikupljenog sttistikog mterijl, d je ztit ivotne sredine pred krivinim sudovim nedelotvorn. Videti:
Milo Stopi, Jovana Zori, Prvo n zdrvu ivotnu sredinu u prksi Evropskog sud z ljudsk prv,
Beogrdski centr z ljudsk prv, Beograd, 2009, str. 52-53.
20
Opti trend preestog posezanja za uslovnom osudom u praksi naih sudova odnosi se na
laka krivina dela. Iako u poetku zamiljena kao supstitut za kratkotrajne kazne lienja slobode ova
sankcija je ubrzo stekla epitet najpoeljnije krivine sankcije. Ivan Joksi, Uslovna osuda kao najee
izricana krivina sankcija, U: Zbornik radova Savremene tendencije razvoja pravnih sistema drava u
regionu, Novi Sad, 2012, str. 541.
19

Krivinopravna zatita ivotne sredine u zakonodavstvu i praksi

29

70 novanih kazni.21 Ako nlizirmo broj izreenih novnih kzni kroz odmerene
novne iznose ond je situcij slede: od 100.000 do 200.000 dinr ukupno 1; od
10.000 do 100.000 dinr ukupno 64, do 10.000 dinr sveg 5 novnih kzni. Jednom reju, tendencij bleg knjvnj z ov krivin del ogled se i u velikom
procentu izreenih novnih kzni u niem iznosu.
Kazna zatvora je na treem mestu po uestalosti u izricanju i primeni u naoj
sudskoj praksi. Naime, ova kazna je izreena u ukupnom broju od 33, od eg je
njvei broj krtkotrjnih kzni ztvor do 2 mesec (ukupno 14), 2-3 mesec (ukupno 9), 3-6 meseci (ukupno 5), 6-12 meseci (ukupno 3), 1-2 godine (ukupno 1) i 2-3
godine (ukupno 1). U pogledu zatvorskog kanjavanja dominira izricanje i primena
zatvora u kraem trajanju to se, kao i kod prethodno obraenih krivinih sankcija,
uklapa u opti trend blage kaznene politike, odnosno politike ee primene kazni
zatvora u kraem vremenskom trajanju.
Druge krivine snkcije izreene su u zntno mnjem broju od prethodnih.
Tko je rd u jvnom interesu izreen u 5 sluj, sudsk opomen, tkoe, u 5
sluaja, dok je u 2 sluj lice progleno krivim osloboeno od kzne, smo u
jednom sluju je izreen sporedn kzn.
N osnovu prikznih sttistikih podtk nesumnjivo je d uslovn osud
dominir u sistemu krivinih snkcij izreenih z krivin del protiv ivotne sredine. Moemo ukzti n disproporciju i u pogledu ostlih krivinih snkcij u smislu
svesnog izbegvnj njihove gornje grnice i priblivnje donjoj to je sluj kko
kod novne kzne tko i kod kzne ztvor. Jednom reju, potrebno je unaprediti
postojei sistem krivinopravne zatite ivotne sredine kroz pravilnu zastupljenost
svih krivinih sankcija kako bismo mogli ostvariti svrhu krivinih sankcija kako na
specijalno preventivnom tako i na generalno preventivnom planu.

Punoletni uinioci krivinih delPrijve, optuenj i osude (2010.), Bilten RZS, br. 546,
Beogrd, 2011, str. 64.
21

Ekologija i pravo

30

4. Zakljuak
Preispitivanje mogunosti pravne zatite ivotne sredine poslednjih decenija
postaje opti trend u savremenom drutvu. Donoenje velikog broja meunarodnih
i regionalnih, a naroito evropskih, instrumenata refleks je pojaane potrebe da se
potpunije zatiti ovekovo prirodno okruenje. Podseanja radi, na nivou Evropske
unije do sada je doneto ukupno 681 razliitih akata kojima se titi ivotna sredina i
dobra koja su u neposrednoj vezi sa ouvanjem zdrave ivotne sredine.22 Pored toga,
znaajan broj meunarodnih i regionalnih konferencija posveeno je unapreenju
zatite ivotne sredine.
No, pravna zatita ivotna sredina kroz sistem normativnih akata kojima se
na opti nain reguliu odnosi u vezi sa zdravom ivotnom sredinom, nije u stanju
da obezbedi njenu potpunu zatitu. Stoga se, najpre na teorijskom, a potom i na zakonodavnom planu, pokree incijativa za normiranjem radnji i postupaka kojima se
ivotna sredina neposredno ugroava. U tom smislu, u gotovo svim krivinim zakonodavstvima u svetu, propisuju se krivina dela kojima se neposredno ali i posredno titi pravo oveka na zdravu ivotnu sredinu.
U Srbiji je sa donoenjem novog Krivinog zakonika izdvojena posebna grupa
krivinih dela protiv ivotne sredine. Meutim, u sastavu ove grupe postoje krivina
dela kojima se ivotna sredina neposredno, odnosno primarno titi ali, s druge strane,
prisutna su krivina dela kojima se ona titi na posredan nain kroz zatitu biljnog i
ivotinjskog sveta i sl. Najzad, ivotna sredina se titi i u okviru krivinih dela koja
pripadaju drugim grupama prema pretenom objektu zatite.
Zajednika ili opta karakteristika krivinih dela protiv ivotne sredine odnosi
se na njihov blanketni karakter. Stoga je u ovom delu prisutan akcesorni karakter
krivinopravnih u odnosu na norme iz drugih grana zakonodavstva. Pored toga, u
upotrebi su odreeni standardi (u veoj meri, na irem prostoru i sl.) ije znaenje
treba potraiti u okviru drugih zakonskih i podzakonskih propisa kao i pojedinih
(krovnih) meunarodnih i regionalnih (evropskih) instrumenata.
Politika izricanja krivinih sankcija za krivina dela protiv ivotne sredine
u Srbiji belei oscilirajue trendove. Optimalan vremenski rok u ijim okvirima je
mogue sprovesti istraivanje kaznene politike i sudske prakse vezujemo za period
poetka primene novog Krivinog zakonika (2006.), pa sve do nama dostupnih podataka RZS (2010.). U oznaenom vremenskom periodu pratili smo obim i dinamiku
broja osuenih punoletnih lica za grupu krivinih dela protiv ivotne sredine. Rezultati istraivanja potvrdili su prisustvo opadajueg trenda broja osuenih lica sa
blaim oscilacijama tokom 2008-2009. godine.
Vodii kroz EU politike - ivotna sredina, (ur. Nataa Dragojlovi i Tanja Mievi), Evropski
pokret u Srbiji, Beograd, 2011, str. 54.
22

Krivinopravna zatita ivotne sredine u zakonodavstvu i praksi

31

U pogledu strukture izreenih krivinih sankcija, u poslednje obraenoj 2010.

godini, uoljivo je prisustvo blage kaznene politike. Najee izricana krivina
sankcija je uslovna osuda, zatim novana kazna, kazna zatvora itd. Pri tome se kazna
zatvora, kao najtea vrsta kazne, izrie u kraem vremenu (do 2 meseca, 2-3 meseca
itd.). Celokupna graa do koje smo doli sprovodei istraivanje potvrdila je polaznu
tezu da je na terenu sankcionisanja krivinih dela protiv ivotne sredine prisutan trend
blaeg kanjavanja uinilaca krivinih dela, to je potpuno u skladu sa prisustvom
opteg trenda blage kaznene politike naih sudova i u odnosu na druga krivina dela.

5. Literatura
1. Vodii kroz EU politike - ivotna sredina, (ur. Nataa Dragojlovi i Tanja
Mievi), Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2011;
2. Jovaevi, D., Ekoloki kriminalitet u Srbiji teorija, zakonodavstvo, praksa, U:
Zbornik Ekologija i pravo, Ni, 2011;
3. Joksi, I., Krivinopravni aspekt odgovornosti pravnih lica, Pravo teorija i praksa,
br. 7-8/2010;
4. Joksi, I., Uslovna osuda kao najee izricana krivina sankcija, U: Zbornik
radova Savremene tendencije razvoja pravnih sistema drava u regionu, Novi
Sad, 2012;
5. Kosti, M., Delinkventno podruje prilog uenju ekoloke teorije, U: Zbornik
Ekologija i pravo, Ni, 2011;
6. Konstantinovi Vili, S., uni, N., Ekofeminizam: razumevanje odnosa
feminizma i ekologije, U: Zbornik Ekologija i pravo, Ni, 2011.
7. Nacionalni program zatite ivotne sredine sredstvo reavanja prioritetnih
problema. Izvor: http://www.kombeg.org.rs/Komora/OpstaA.aspx?veza=1995,
pristup sajtu 10.06.2012. godine;
8. Stopi, M., Zori, J., Prvo n zdrvu ivotnu sredinu u prksi Evropskog sud z
ljudsk prv, Beogrdski centr z ljudsk prv, Beograd, 2009.
9. Stojanovi, Z. et al., Pravna zatita ivotne sredine, Nauna knjiga, Beograd,
1990;
10. Stojanovi, Z., Krivinopravna zatita ivotne sredine, Pravni ivot, br. 9/1995;
11. Stojanovi, Z., Peri, O., Krivino pravo posebni deo, Slubeni glasnik,
Beograd, 2002;
12. Stojanovi, Z., Komentar Krivinog zakonika, Slubeni glasnik, Beograd, 2009;
13. ejovi, B., Krivino pravo opti i posebni deo, Dosije, Beograd, 2006;
14. Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivina dela Slubeni glasnik RS, br.
97/08;
15. Krivini zakonik, Slubeni glasnik RS, br. 85/05-111/09.

32

Ekologija i pravo

ENVIRONMENTAL CRIME - LEGISLATION AND PRACTICE

The right to healthy environment belongs to the third generation rights which
are awarded protection on international level. The later occurrence of this right, which
took place in the second half of the 20th century, was instigated by the scientific and
technological development, which had set off environmental pollution. A considerable
a significant number of international and regional instruments have set a normative
framework of legal protection of the environment in terms of building adequate
mechanisms its more complete regulation. However, the system of legal protection
through the adoption and ratification of international and European instruments is
unable to establish full control over all factors of environmental pollution. This is why
the environment is the subject of criminal protection - all activities and procedures
that are or threatening peoples right to a healthy environment are incriminated.
Given the importance, nature and environmental perspectiv,e the author will
point out the legislative possibilities of legal protection. In addition, the paper presents
results of research to which the author made on the basis of available statistical data
in the RSO and relevant jurisprudence.

Key words: international instruments, European tools, environment,
protection of criminal law, penal policy, jurisprudence.

Ekologija i pravo

34

KRATAK KOMPARATIVNI PRIKAZ EKOLOKIH KRIVINIH

DELA U SRBIJI I REPUBLICI SRPSKOJ

Mirko Votini*
Veljko Turanjanin**

U ovom radu autori se bave uporednopravnom analizom krivinih dela iz

grupe krivinih dela protiv ivotne sredine, poznatijim kao ekolokim krivinim
delima, koja su zakonodavnim promenama s poetka XXI veka u oba zakonodavstva izmetena i regulisana u posebnom odeljku pod nazivom Krivina dela protiv
ivotne sredine materijalnih zakona u krivinim zakonodavstvima. Pravo na zdravu
ivotnu sredinu predstavlja jedno od osnovnih ovekovih prava koje je zagarantovano pre svega ustavnim propisima ove dve drave, preko niza drugih akata do krajnje,
krivinopravne zatite, koja se primenjuje u momentu kada je preventivna aktivnost
ostala bez uspeha, nadjaana razliitim oblicima nacionalnog i transnacionalnog
ekolokog kriminaliteta. U lanku autori daju prikaz krivinih dela u ove dve susedne
zemlje, meusobno ih poredei, i to kako radnje izvrenja tako i zapreene krivine
sankcije, a potom analiziraju statistike podatke o izvrenim krivinim delima, pokrenutim postupcima i izreenim krivinim sankcijama, posebnu panju posveujui visokom procentu izreenih upozoravajuih sankcija za ovako teka krivina dela.
Kljune rei: ekoloki kriminalitet, krivina dela protiv ivotne sredine, Srbija, Republika Srpska, statistiki podaci

1. Uvodne napomene

Ekoloki kriminalitet predstavlja vid savremenog kriminaliteta koji ima za

posledicu zagaivanje vode, vazduha i zemljita u veem obimu ili na irem podruju,
ime se dovodi u opasnost ivot i zdravlje ljudi ili prouzrokuje unitenje biljnog i
ivotinjskog sveta veih razmera, a koji je karakteristian po ekspanziji, tamnoj bro*
Pripravnik u Osnovnom javnom tuilatvu u Kraljevu i doktorant na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu
* *
Saradnik u nastavi na krivinopravnom smeru na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu; E-mail: turanjaninveljko@gmail.com

Kratak komparativni prikaz ekolokih krivinih dela u Srbiji i Republici Srpskoj

35

jci, organizovanosti i kriminalitetu belog okovratnika.1 Meutim, zbog samih karakteristika ekolokog kriminaliteta jasno je da je isti iroko rasprostranjen, povezujui
lica iz razliitih drava, zbog ega je dolo do nastanka transnacionalnog ekolokog
kriminaliteta, za koji u teoriji jo uvek nema usaglaene definicije, budui da razliiti
kriterijumi definisanja dovode i do razliitih definicija. Uopteno, moemo rei da
transnacionalni ekoloki kriminalitet obuhvata krivina dela protiv ivotne sredine
sa meunarodnom ili globalnom dimenzijom, kao i odreene vrste prekograninih
transfera, te krivina dela povezana za zagaenjem (vode, vazduha i tla) i krivina
dela protiv biljnog i ivotinjskog ivota (ukljuujui kako ilegalan transfer ivih
ivotinja tako i prekogranini prevoz slonove kosti).2 Transnacionalni ekoloki kriminalitet obuhvata trgovinu i krijumarenje biljaka, ivotinja, prirodnih bogatstava i
sredstava za zagaivanje koji su zabranjeni ili su u suprotnosti sa propisima ustanovljenim multilateralnim sporazumima o ekologiji i/ili nacionalnim propisima.3 Prema
odreenim podelama, sva inkriminisana ponaanja protiv ivotne sredine moemo
grupisati u pet grupa: ilegalno odlaganje otpada, promet i odlaganje otrovnog otpada i
nuklearnog materijala, protivzakonita sea uma i zagaenje ivotne sredine, ilegalna
trgovina supstancama koje zagauju vazduh i nezakonit lov i ilegalna trgovina nezakonito ulovljenim ivotinjama.4 Ovim vidom kriminaliteta dolazi do ugroavanja i/
ili oteenja ivotne sredine, a samim tim i do naruavanja jednog od osnovnih prava
oveka.
Pravo na zdravu ivotnu sredinu predstavlja jedno od temeljnih prava oveka,
koje je garantovano pre svega Ustavom Srbije5 i Ustavom Republike Srpske,6 a potom
zatieno odgovarajuim zakonima u razliitim granama zakonodavstva. Prvenstveno, zatita ivotne sredine se ostvaruje merama predvienim upravnim propisima,
gde se kao najznaajniji izdvajaju Zakon o zatiti ivotne sredine Srbije7 i Zakon o
zatiti ivotne sredine Republike Srpske8, dok se krivino pravo, kao to to najee
biva, javlja kao ultima ratio, i to kada preventivna aktivnost na spreavanju vrenja

Mile Matijevi, Specifinosti suzbijanja ekolokog kriminaliteta, 1st International Conference

ECOLOGICAL SAFETY IN POST-MODERN ENVIRONMENT, Banja Luka, 2009, 1
2
Rob White, Transnational Environmental Crime Toward an eco-global criminology, New
York, 2011, 3
3
Olmo Forni, Mapping Environmental Crimes, Freedom From Fear Magazine, March, Turin,
2010, 34
4
Ragnhild Sollund, Introduction: Towards a Greener Criminology u Ragnhild Sollund, Global
Harms Ecological Crime and Speciesism, New York, 2008, 2
5
lan 74. Ustava Republike Srbije, Slubeni glasnik RS broj 98/2006.
6
lan 35. Ustava Republike Srpske, Slubeni glasnik Repubike Srpske broj 28/1994.
7
Zakon o zatiti ivotne sredine, Slubeni glasnik RS broj 135/04.
8
Zakon o zatiti ivotne sredine, Slubeni glasnik Republike Srpske broj 53/02 i 109/05.
1

Ekologija i pravo

36

ovih krivinih dela, koja u svakom sluaju mora biti jaka,9 ne dovede do pozitivnog
rezultata, odnosno, kada se prekorae granice do kojih se sme zagaivati ivotna
sredina.10 Meutim, ukoliko krenemo od visokog procenta izreenih uslovnih osuda
u Srbiji i Republici Srpskoj izvriocima ekolokih krivinih dela, a za koja se u uporednom pravu izriu znatno stroe kazne, opravdano se postavlja pitanje da li se i u
kojoj meri u zatiti ivotne sredine moe raunati na krivino pravo u ovom momentu.11 Pojedina krivina dela iz ove oblasti su bila poznata 70-ih godina XX veka, ali
su tek poetkom novog stolea izdvojena u posebnu grupu, pri emu je u Krivinom
zakoniku Srbije to Glava XXIV, dok ih je zakonodavac u Republici Srpskoj grupisao
u XXXIII glavu Krivinog zakona, ime dolazi do postepenog razvoja ekolokog
kaznenog prava.12
Krivini zakonik Srbije13 i Krivini zakon Republike Srpske14 sadre irok
dijapazon krivinih dela (koja su veinom blanketna) kojim se titi ivotna sredina,
pri tom ih sadrinski delei na na dve grupe, pri emu u prvu grupu spadaju krivina
dela kojima se titi ivotna sredina kao dobro od opteg znaaja, dok u drugu grupu
potpadaju krivina dela kojim se tite pojedinana prirodna dobra. Pri tom, primarni
zatitni objekat jeste ivotna sredina, odnosno, pravo oveka na zdravu ivotnu sredinu, u kom pravu se ovaplouje i cilj inkriminacija, jer je ovde presudan znaaj koji
ivotna sredina ima za oveka.15 Pojedina krivina dela iz ove grupe moe izvriti
samo odreeno lice, dok druga dela moe izvriti svako lice. Takoe, ukoliko krenemo od subjektivne strane svih dela primeujemo da mogu biti izvrena i umiljajno i
nehatno, to je rezultiralo propisivanjem razliitog iznosa zapreene kazne za njihovo
izvrenje. Zbog obima rada ovde e biti spomenuti samo najnuniji podaci, budui da
svestrana analiza ovog pitanja zahtjeva daleko vei prostor.

Sreko Kosanovi, Ekoloki kriminalitet, Beograd, 2009, 46.

Bora ejovi, Krivino pravo opti i posebni deo, Beograd, 2006, 582.
11
Stefan Samardi, Krivinopravna reakcija u oblasti zatite ivotne sredine, Zbornik radova
Pravnog fakulteta u Novom Sadu, vol. 45, broj 3/2011, 737-758.
12
O ekolokom kaznenom pravu pogledati, na primer, Vladan Joldi, Ekoloko kazneno pravo osnovanost i mogunosti razvoja, Pravna rije, broj 23/2010, Banja Luka, 229-240.
13
Krivini zakonik Srbije, Slubeni glasnik Srbije broj 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09.
14
Krivini zakon Republike Srpske, Slubeni glasnik Republike Srpske broj 49/03, 108/04,
37/06, 70/06 i 73/10.
15
Tako i u: Zoran Stojanovi, Komentar Krivinog zakonika Srbije, Beograd, 2007, 600 i Milo
Babi, Ivanka Markovi, Krivino pravo posebni dio, Banja Luka, 2007, 340, te Petar Rakoevi,
Krivinopravna odgovornost zbog zagaenja ivotne sredine, Glasnik Advokatske komore Vojvodine,
vol. 71, broj 4, 2011, 202 i Nihad Uki, Rade Bioanin, Mirsada Badi, Krivino-pravni i ekonomski
aspekti zatite i unapreenja ivotne sredine, Pravna rije, broj 23/2010, 213-337. U potonjem izvoru
pogledati takoe i o drugim izvorima zatite ivotne sredine.
9

10

Kratak komparativni prikaz ekolokih krivinih dela u Srbiji i Republici Srpskoj

37

2. Krivinopravne inkriminacije u Srbiji i Republici Srpskoj

Zakoni o kojima je re u ovim izlaganjima sadre odreeni broj istih krivinih
dela (iako se kod pojedinih primeuju blage oscilacije kada se radi o radnji izvrenja),
polazei od zajednikog koje se u oba zakonodavstva naziva zagaivanje ivotne
sredine, a koje je osnovno i opte krivino delo dok se sva druga krivina dela iz
ove glave posmatraju kao posebna krivina dela koji su oblici ispoljavanja osnovnog
u pogledu ivotne sredine ili nekog njenog elementa.16 Iako bi ovom pitanju trebalo posvetiti znatno obimniji rad od naeg, ovdje emo samo u kratkim crtama da
izloimo lepezu krivinih dela predvienih krivinim zakonodavstvima Srbije i Republike Srpske.17
Krivina dela koja su predviena Krivinim zakonikom Srbije (u daljem tekstu: KZS) su: Zagaivanje ivotne sredine (lan 260), Nepreduzimanje mera zatite
ivotne sredine (lan 261), Protivpravna izgradnja i stavljanje u pogon objekata i
postrojenja koja zagauju ivotnu sredinu (lan 262), Oteenje objekata i ureaja za
zatitu ivotne sredine (lan 263), Oteenje ivotne sredine (lan 264), Unitenje,
oteenje, iznoenje u inostranstvo i unoenje u Srbiju zatienog prirodnog dobra
(lan 265), Unoenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno preraivanje, odlaganje i skladitenje opasnih materija (lan 266), Nedozvoljena izgradnja nuklearnih
postrojenja (lan 267), Povreda prava na informisanje o stanju ivotne sredine (lan
268), Ubijanje i zlostavljanje ivotinja (lan 269), Prenoenje zaraznih bolesti kod
ivotinja i biljaka (lan 270), Nesavesno pruanje veterinarske pomoi (lan 271),
Proizvodnja tetnih sredstava za leenje ivotinja (lan 272), Zagaivanje hrane i
vode za ishranu, odnosno napajanje ivotinja (lan 273), Pustoenje uma (lan 274),
umska kraa (lan 275), Nezakonit lov (lan 276) i Nezakonit ribolov (lan 277).
Krivini zakon Republike Srpske (u daljem tekstu: KZRS) nudi neto
drugaiju i arolikiju, ali i iru, krivinopravnu zatitu ivotne sredine, te predvia
sledea krivina dela protiv ivotne sredine: Zagaivanje ivotne sredine (lan 415),
Zagaivanje ivotne sredine otpadnim materijama (lan 416), Ugroavanje ivotne
sredine bukom (lan 417), Protivpravna izgradnja i stavljanje u pogon objekata i postrojenja (lan 418), Oteenje objekata i ureaja za zatitu ivotne sredine (lan 419),
Unitenje ili oteenje zatienog prirodnog dobra (lan 420), Proizvodnja tetnih
sredstava za lijeenje ivotinja (lan 421), Zagaivanje hrane i vode za ishranu,
odnosno napajanje ivotinja (lan 422), Nepostupanje po propisima za suzbijanje
Dragan Jovaevi, Zatita ivotne sredine, Beograd, 2005, 37.
O irini i raznovrsnosti ekolokih krivinih dela svedoe i druga zakonodavstva u zemljama
u okruenju. Na primer, o krivinim delima protiv ivotne sredine u Crnoj Gori pogledati: Branko
Vukovi, Vesna Vukovi, Krivinopravni aspekt zatite ivotne sredine, Pravna rije, broj 23/2010,
289-301.
16
17

Ekologija i pravo

38

bolesti ivotinja i bilja (lan 423), Nesavjesno postupanje u prometu pesticida (lan
424), Nesavjesno pruanje veterinarske pomoi (lan 425), Neovlaeno obavljanje
veterinarskih usluga (lan 426), Unitenje zasada (lan 427), Neizvrenje odluke o
mjerama zatite ivotne sredine (lan 428), Unoenje opasnih materija u Republiku
Srpsku (lan 429), umska kraa (lan 430), Pustoenje uma (lan 431), Izazivanje
poara (lan 432), Muenje i ubijanje ivotinja (lan 433), Iznoenje u inostranstvo
posebno zatienih biljaka i ivotinja (lan 434), Uzurpacija nekretnina (lan 435),
Nezakonit lov (lan 436) i Nezakonit ribolov (lan 437).
Prvenstveno, KZRS predvia unekoliko iru zatitu same ivotne sredine,
propisujui, s jedne strane, pored osnovnog krivinog dela ugroavanja ivotne
sredine, i krivino delo ugroavanja ivotne sredine otpadnim materijama, ime je
onemogueno podvoenje radnji preraivanja, odlaganja ili prevoza radioaktivnih
materija, a ime se ugroava vazduh, voda ili zemljite u meri da moe izazvati opasnost po ivot i zdravlje ljudi, odnosno ugroziti opstanak biljaka, ivotinja i uma,
pod krivino delo ugroavanja ivotne sredine. KZRS takoe predvia, po naem
miljenju, jo jedno bitno krivino delo koje ne sadri i KZS, a radi se o krivinom delu
ugroavanje ivotne sredine bukom, ija se radnja sastoji u protivpravnom stvaranju
buke (kako od strane pojedinaca tako i od strane razliitih industrijskih postrojenja)18
koja moe biti opasna po zdravlje ljudi, pri emu je predvien i nehatni oblik izvrenja
ovog krivinog dela. S druge strane, KZS-om je propisano krivino delo nepreduzimanja mera zatite ivotne sredine, koja inkriminacija ne postoji u krivinom zakonodavstvu Republike Srpske, ali i krivino delo oteenja ivotne sredine, ija se
radnja sastoji u oteenju ivotne sredine protivpravnim iskoriavanjem prirodnih
bogatstava, izgradnjom objekata, izvoenjem radova ili na neki drugi nain oteenju
ivotne sredine. Na kraju, KZS posebno inkriminie uskraivanje podataka ili davanje lanih podataka o stanju ivotne sredine propisujui kao krivino delo povredu
prava na informisanje o stanju ivotne sredine, dok KZRS inkriminie nepostupanje
po odluci nadlenog organa o preduzimanju mera zatite ivotne sredine.
Oba zakonska teksta inkriminiu unitenje i oteenje zatienog prirodnog dobra, ali KZS propisuje kao krivino delo i iznoenje u inostranstvo zatieno
prirodno dobro u sklopu ovog krivinog dela, to KZRS, naprotiv, ini propisujui
posebno krivino delo. U ovoj oblasti KZRS predvia jo jedno krivino delo, a
radi se o delu uzurpacije nekretnine koja je proglaena za dobro od opteg znaaja,
spomenik kulture, prirodnu retkost ili drugo prirodno bogatstvo, pri emu je kumulativno zapreeno izricanje kazne zatvora i novane kazne. Takoe, u obe drave
kanjava se i za unoenje opasnih materija u zemlju, s tim to se i u vezi sa ovim
Boris Stupar, Osnovni pravni aspekti zatite ivotne sredine u Republici Srbiji, preuzeto sa
adrese http://www.besplatnapravnapomoc.rs/prilozi-saradnika, pristup: april 2012. godine .
18

Kratak komparativni prikaz ekolokih krivinih dela u Srbiji i Republici Srpskoj

39

krivinim delom srbijanski zakonodavac odluio za ire i detaljnije inkriminisanje. I

ne samo to. KZS iri polje kanjavanja povodom ovog pitanja, pa propisuje i krivino
delo nedozvoljene izgradnje nuklearnih postrojenja, koja inkriminacija nije poznata u
zakonodavstvu Republike Srpske.
to se tie krivinih dela koja za zatitni objekt imaju ivotinje, pored
zajednikih dela, KZRS predvia i, po nama, veoma bitno krivino delo, a radi se o
neovlaenom obavljanju veterinarskih usluga od strane lica koje za to nema potrebnu strunu spremu. Naime, budui da se u svakoj oblasti titi odreeno dobro od
neovlaenog bavljenja od strane lica koje nema potrebnu strunu spremu (nadripisarstvo, nadriapotekarstvo, nadrilekarstvo), to je i ovoj oblasti neophodno postojanje
takve zatite.19 Ovim zakonskim tekstom je takoe inkriminisano nepostupanje po
propisima za suzbijanje bolesti ivotinja i bilja, ime dotiemo oblast krivinopravne
zatite biljaka, u kojoj KZRS nudi znatno iru zatitu nego to je to sluaj sa KZS-om.
Pre svega, KZRS predvia krivino delo nesavesnog postupanja u prometu pesticida,
gde je posredni zatitni objekt ovek, jer se izvrenjem radnje ovog krivinog dela
stvara opasnost po ivot ili zdravlje ljudi, odnosno po ivotnu sredinu. Zatim, pored
osnovnih krivinih dela iz oblasti uma - umske krae i pustoenja uma,20 a koji su
sadrani u oba zakonodavstva, KZRS sadri i krivina dela unitenja zasada i izazivanje poara (pri emu se jasno propisuje da je u pitanju umski poar).

3. Propisane kazne prema KZRS i KZS

to se tie propisanih kazni za izvrenje ekolokih krivinih dela, KZS i
KZRS predviaju razliite posebne maksimume i minimume, pri emu se izdvaja
stroi pogled srbijanskog zakonodavca povodom veeg broja pitanja. Teoretski posmatrano, moemo rei da sva krivina dela koja su sadrana u oba zakonska teksta moemo podeliti u tri grupe, pri emu u prvu grupu ulaze krivina dela za ije
izvrenje KZS predvia stroe kanjavanje, dok bi u drugu grupu ulazila dela za koja
KZRS predvia stroe kanjavanje. Konano, u treu grupu bi potpadala ona krivina
Krivino delo nadriveterinarstva identinog naziva postoji u crnogorskom krivinom
zakonodavstvu.
20
O ogromnim razmerama vrenja ovih krivinih dela pogledati na primer: Branko Glavonji,
Nelegalne see i trgovina drvetom u Srbiji stanje i problemi, preuzeto sa adrese www.beomark.
com/, pristup: april 2012. godine i Emsad Pruan, eval Konjali, Iskustva, prevencija i mjere
potiv nezakonitih postupanja u umarstvu Srednjobosanskog kantona, etrvta godinja zajednika
konferencija o umarstvu BiH, Sarajevo, 2011. O umskoj krai u Bosni i Hercegovini pogledati
takoe i: Sikira Hajrudina, Krae u zakonodavstvu Bosne i Hercegovine, specijalistiki rad odbranjen
na Panevropskom univerzitetu Apeiron, Banja Luka, 2009, 56-57
19

Ekologija i pravo

40

dela gde su propisane ujednaene kazne. Zbog obima rada neemo ulaziti u analizu
odredaba svakog krivinog dela koje je sadrano u oba zakonska teksta, ve samo
pojedinih. Pri tom, kod odreenog broja krivinih dela (tanije, kod 6 krivinih dela)
KZS sadri odredbu koja nije sadrana u krivinom zakonodavstvu Republike Srpske, a to je da ukoliko sud izrekne uslovnu osudu za konkretno krivino delo, tada isti
moe odrediti obavezu uiniocu da u odreenom roku preduzme odreene propisane
mere zatite, ouvanja i unapreenja ivotne sredine.
Ukoliko krenemo od osnovnog krivinog dela iz ove oblasti, zagaenja ivotne
sredine, primetiemo da za osnovni oblik krivinog dela KZS predvia kaznu do 3
godine zatvora, predviajui pri tom kanjavanje i za nehatno izvrenje krivinog
dela sa zapreenom kaznom zatvora do jedne godine, dok KZRS za osnovni oblik predvia kao glavnu kaznu zatvora do 2 godine ili novanu kaznu, predviajui
kanjavanje za nehatno vrenje dela propisivanjem jednogodinje kazne zatvora ili
novane kazne, a za tei oblik je propisana kazna zatvora od jedne od pet godina
(predviajui kanjavanje i za nehatno vrenje dela, za koje je propisana novana
kazna ili kazna zatvora od 6 meseci do 2 godine). Kada je u pitanju krivino delo protivpravne izgradnje i stavljanja u pogon objekata i postrojenja koja zagauju ivotnu
sredinu, s jedne strane, KZS za osnovni oblik predvia izricanje kazne zatvora od 6
meseci do 5 godina, a za tei oblik od jedne do osam godina zatvora. S druge strane,
KZRS predvia neto blae kanjavanje propisujui za izvrenje osnovnog oblika
ovog krivinog dela kaznom zatvora od 3 meseca do 3 godine, a teeg zatvorskom
kaznom od jedne do pet godina.
Jedno od krivinih dela za koje KZRS predvia stroe kanjavanje jeste
krivino delo ubijanja i zlostavljanja ivotinja,21 gde je u ovom zakonskom tekstu
predvieno izricanje kazne zatvora do jedne godine ili novane kazne, dok je za tei
oblik predviena kazna zatvora od 3 meseca do 3 godine. Meutim, KZS za osnovni oblik predvia novano kanjavanje ili kaznu zatvora do est meseci, dok je
za tei oblik propisana takoe novana kazna ili zatvor do 3 godine. Za najee
izvravano krivino delo iz ove oblasti, umsku krau, KZRS takoe previa neto
stroe kanjavanje, propisujui za osnovni oblik dela kanjavanje novanom kaznom
ili kaznom zatvora do 2 godine, nasuprot KZS-u koji predvia takoe novanu kaznu,
ali je kazna zatvora limitirana na jednu godinu. Zatim, za tei oblik krivinog dela
KZRS predvia kanjavanje kaznom zatvora od 6 meseci do 5 godina i novanom kaznom kumulativno, dok KZS predvia alternativno kanjavanje novanom kaznom
ili kaznom zatvora do 3 godine (s tim to ovaj zakonski tekst predvia kanjavanje i
Pogledati: Ana Batrievi, Koje su pravne posledice zlostavljanja ivotinja u Republici
Srbiji, preuzeto sa adrese http://humansforanimals.co.uk/Batricevic_Zlostavljanje_zivotinja_pravne_
posledice.html, pristup: april 2012. godine, kao i: Ana Batrievi, Dometi i implantacija Zakona o
dobrobiti ivotinja u pravnom sistemu Republike Srbije, Pravna rije, broj 23/2010, 353-366
21

Kratak komparativni prikaz ekolokih krivinih dela u Srbiji i Republici Srpskoj

41

za pokuaj izvrenja oba oblika dela).

Povodom odreenog broja krivinih dela oba zakonodavca propisuju isto
ili veoma slino kanjavanje. Ukoliko uzmemo za primer krivino delo nesavesnog
pruanja veterinarske pomoi, zapaziemo da KZRS i KZS propisuju za osnovni oblik izvrenja dela novanu kaznu ili kaznu zatvora do dve godine, dok je za nehatni
oblik izvrenja ovog krivinog dela propisana novana kazna ili kazna zatvora do 6
meseci. Takoe, u oba zakonska teksta propisano je na istovetan nain kanjavanje
za izvrenje krivinog dela pustoenja uma, tako to je osnovni oblik krivinog dela
za koji je propisana novana kazna ili zatvor do jedne godine, dok je za tei oblik
propisana iskljuivo zatvorska kazna od tri meseca do tri godine. Zatim, u ovu grupu
krivinih dela spada i krivino delo nezakonit lov, koje inae sadri osnovni oblik
i tri tea oblika izvrenja. KZS i KZRS predviaju za osnovni oblik kanjavanje
novanom kaznom ili kaznom zatvora do 6 meseci, a za prvi tei oblik propisana je
novana kazna ili kazna zatvora do jedne godine. Za naredni tei oblik predvieno je
kanjavanje novanom kaznom ili zatvorom do dve godine, a za najtei oblik propisana je zatvorska kazna u trajanju do tri godine (s tim to i za izvrenje ovog oblik
dela KZRS predvia mogunost izricanja novane kazne).

4. Statistiki podaci o izvrenim krivinim delima protiv

ivotne sredine
U Srbiji je za period 2006-201022 godine prijavljeno ukupno 9.384 lica za
izvrenje krivinih dela protiv ivotne sredine, odnosno, redom po godinama, 2006.
godine 2009 lica, 2007. godine 1831. lice, 2008. godine 1895 lica, 2009. godine 2081.
lice, te 2010. godine 1568 lica.23 Za navedene periode optueno je ukupno 5.701 lice,
i to 2006. godine 1430 lica, 2007. godine 1203 lica, 2008. godine 1083 lica, 2009.
godine 1068 lica, a 2010. godine 917 lica.24 Od ovog broja, osueno je 3.913 osoba,
odnosno, redosledom po navedenim godinama: 1009, 917, 819, 835 i 333 lica.25 Ukoliko za primer uzmemo 2010. godinu, neophodno je navesti da je od 333 osobe koje
su pravnosnano osuene za izvrenje krivinih dela iz grupe ekolokih krivinih
dela najvei broj osuen za izvrenje krivinog dela umske krae (218), a zatim za
nezakonit ribolov (48), ubijanje i zolostavljanje ivotinja (22), pustoenje uma (19),
Ovaj period za analizu se uzima iz jednostavnog razloga to do donoenja Krivinog zakonika Srbije 2005. godine nije postojala posebna grupa krivinih dela protiv ivotne sredine.
23
Punoletni izvrioci krivinih dela u Republici Srbiji, 2010, Republiki zavod za statistiku,
Bilten 546, Beograd, 2011.
24
Ibid.
25
Ibid.
22

Ekologija i pravo

42

nezakonit lov (16), unitenje, oteenje, iznoenje u inostranstvo i unoenje u Srbiju

zatienog prirodnog dobra (5), oteenje ivotne sredine (2), te za nepreduzimanje
mera zatite ivotne sredine (1), protivpravnu izgradnju i stavljanje u pogon objekata
i postrojenja koja zagauju ivotnu sredinu (1) i proizvodnju tetnih sredstava za
leenje ivotinja (1).26
U istoj godini izreene su 33 zatvorske kazne, 70 novanih kazni, 218 uslovnih
osuda, 5 kazni rada u javnom interesu, 5 sudskih opomena, dok su 2 lica oglaena
krivim a osloboena od kazne. to se tie zatvorskih kazni, mahom su iznosa do 2
meseca (14), dok je zatvorskih kazni u trajanju 2-3 meseca izreeno 9. Zatim, 5 kazni
je izreeno u trajanju 3-6 meseci, 3 kazne u trajanju 6-12 meseci, a po jedna zatvorska kazna na period 1-2 godine, odnosno, 2-3 godine.27 Iznosi izreenih novanih
kazni variraju, ali je najvii procenat kazni izreen u rasponu 10.000-100.000 dinara,
dok je na iznos do 10.000 dinara izreeno 5 kazni, a svega jedna kazna u rasponu
100.000-200.000 dinara.28 Izreene krivine sankcije su blago stroe u odnosu na
2009. godinu, u kojoj je izreeno, s jedne strane, 10 zatvorskih i 37 novanih kazni,
dok je s druge strane izreeno 97 uslovnih osuda i 11 mera bezbednosti.29 Inae, interesantno je zapaziti da je sauesnitvo izrazito retko prilikom izvrenja ovih krivinih
dela, dok su izvrioci u 2010. godini, od 333 osuena lica u 115 sluajeva bila lica sa
zavrenom srednjom kolom, a 128 lica je imalo zavrenu samo osnovnu kolu, ali
koji podatak je bio oekivan s obzirom na vrstu izvrenih krivinih dela.30
to se tie krivinih dela protiv ivotne sredine iji su izvrioci maloletna
lica, u 2010. godini zabeleeno je 28 prijavljenih krivinih dela, i to za jedno krivino
delo zagaenja ivotne sredine i 3 krivina dela ubijanja i zlostavljanja ivotinja,
zatim za 20 krivinih dela umske krae, i za po dva krivina dela nezakonitog lova
i nezakonitog ribolova.31 Meutim, optueno je 10 lica, odnosno, 8 maloletnika za
izvrenje krivinog dela umske krae, a 2 maloletnika za izvrenje krivinog dela
nezakonitog ribolova. Pri tom, protiv 2 maloletnika je obustavljen postupak pred
veem, dok je ostalim optuenim licima izreena sankcija. U pitanju je 1 lice koje
ima 14 godina, 4 maloletnika od 15 godina i 5 maloletnika od po 16 godina.32 PrIbid.
Ibid.
28
Ibid.
29
Aleksandra avoki, Danijela Trajkovi, Analiza statistikih podataka o kaznenopravnoj
zatiti ivotne sredine u Srbiji, preuzeto sa adrese www.osce.org/sr/serbia/, pristup: april 2012.
godine, 16.
30
Punoletni izvrioci krivinih dela u Republici Srbiji, 2010, Republiki zavod za statistiku,
Bilten 546, Beograd, 2012.
31
Maloletni izvrioci krivinih dela u Republici Srbiji, 2010, Republiki zavod za statistiku,
Bilten 546, Beograd, 2012.
32
Ibid.
26
27

Kratak komparativni prikaz ekolokih krivinih dela u Srbiji i Republici Srpskoj

43

venstveno, pravnosnano su osuena 3 starija maloletnika, kojima su izreene mere

upozorenja i usmeravanja, i to 1 sudski ukor za krivino delo umske krae, dok su
preostalim maloletnicima izreene posebne obaveze za izvrenje po jednog krivinog
dela umske krae i nezakonitog ribolova. to se tie 5 mlaih maloletnika osuenih
za izvrenje krivinog dela umske krae, izreene su 2 mere upozorenja i usmeravanja (jedan sudski ukor i jedne posebne obaveze), i 3 mere pojaanog nadzora od
strane roditelja, usvojioca ili staraoca.33
U Republici Srpskoj, broj prijavljenih punoletnih lica ne odstupa znaajnije
od utvrenih statistikih podataka u Srbiji. Tako, u 2006. godini ukupno je potvreno
597 optunica protiv 1.216 prijavljenih lica, dok je doneto 497 osuujuih presuda, a izreeno 10 zatvorskih kazni, 241 novana kazna i 417 uslovnih osuda. Naredne, 2007. godine, potvreno je 465 optunica protiv 1.131. lica, a doneto je 445
osuujuih presuda, na osnovu kojih je izreeno 5 zatvorskih kazni, 51 novana i 389
uslovnih osuda.34 Zatim, 2008. godine je potvreno 266 optunica protiv 1.017 prijavljenih lica, a osueno je 312 lica, dok je izreeno 10 zatvorskih kazni, 22 novane
kazne i 280 uslovnih osuda.35 Sledee, 2009. godine, potvreno je 378 optunica protiv 1.339 prijavljenih lica, a doneto je 330 osuujuih presuda, pri emu je izreeno
12 kazni zatvora, 38 novanih kazni i 281 uslovna osuda. Konano, 2010. godine su
potvrene 324 optunice protiv 1.229 lica, dok je doneto 320 osuujuih presuda,
pri emu je izreeno 18 kazni zatvora, 45 novanih kazni i 257 uslovnih osuda.36 Do
podataka o izvrenim ekolokim krivinim delima maloletnih lica nismo uspeli doi.

5. Zakljuna razmatranja
Pravo na zdravu ivotnu sredinu predstavlja jedno od najbitnijih ovekovih
prava zagarantovanih Ustavom Srbije i Ustavom Republike Srpske, a koje se u direktnoj srazmeri sa svojim znaajem i naruava. O znaaju ovog prava, ali i najraznovrsnijim formama naruavanja istog svedoi irok dijapazon predvienih krivinih dela
protiv ivotne sredine u oba zakonodavstva. Krivina zakonodavstva Srbije i Republike Srpske sadre visok procenat krivinih dela istog naziva, ali sa ne tako esto
jednakim propisanim kaznama za njihovo izvrenje, te isto tako u oba zakonodavstva
inkorporisana su krivina dela koja ne postoje u drugom zakonodastvu. S tim u vezi,
primeujemo da u oba zakonodavstva postoje krivina dela sa identinim kaznama
i rasponom u kome se izriu, te krivina dela koja su stroe zapreena po KZRS,
Ibid.
Statistiki godinjak Republike Srpske iz 2009. godine.
35
Ibid.
36
Statistiki godinjak Republike Srpske iz 2011. godine.
33
34

44

Ekologija i pravo

odnosno, KZS. Iako konstantno irenje obima krivinopravnih inkriminacija nije

esto opravdano, smatramo da je ivotna sredina dobro koje mora biti zatieno na
sve mogue naine.
Meutim, bez obzira na razlike u propisanim kaznama, moe se konstatovati
da su sudovi priblino ujednaeni u kanjavanju za ova krivina dela. Naroito pada
u oi injenica da meu izreenim krivinim sankcijama dominiraju uslovne osude,
koje ovde pokazuju i dokazuju svoju punu upotrebljivost. Ali, da li su ovo krivina
dela za ije izvrenje je opravdano izricati uslovne osude u ovako visokom procentu? Krivina dela protiv ivotne sredine u svim komparativnim zakonodavstvima se
smatraju veoma tekim krivinim delima za izvrenje kojih se izriu visoke kazne,
i to kako novane tako i zatvorske. No, ini se da svest naroda sa ovih prostora jo
uvek nije dostigla neophodni nivo kako bi se stvorio pravi pristup ouvanju prirode,
to prati i relativno nizak nivo represivne delatnosti. Zakonodavci iz Republike Srpske i Srbije su krivinopravno trasirali put izdvajanjem ekolokih krivinih dela u
posebnu grupu, ime su pokazali ozbiljnost koja treba da se posveti zatiti ivotne
sredine, koja je ugroena prvenstveno delovanjem jednog faktora oveka. Budui
da izvrenjem ovih krivinih dela nije neposredno ugroen ovek, isti mnogo lagodnije prilazi njihovom izvrenju nego to je to sluaj sa nekim drugim delima. Dodatna
olakavajua okolnost u svesti izvrilaca moe da postane upravo znanje o blagom
kanjavanju. Uprkos injenici da i sam zakonodavac prilikom propisivanja pojedinih
krivinih dela inicira izricanje uslovne osude, to ne sme, kao to se sudei prema
dostupnim statistikim podacima deava, da se pretvori u pravilo. Krivina dela protiv ivotne sredine su teka dela koja mora da prati odgovarajue stroe kanjavanje.
Analizom statistikih podataka iz prethodnih godina mogli bismo da zakljuimo se
lagano podie svest o teini dela, to se ogleda u viem procentu izreenih zatvorskih
kazni i u njihovom trajanju, i to kako u Republici Srpskoj tako i u Srbiji. Takoe,
zabrinjavajua je injenica da je kriminalitet maloletnika zastupljen i u ovoj oblasti,
makar sudei prema podacima iz Srbije, budui da do podataka za Republiku Srpsku,
na alost, nismo uspeli doi.

Kratak komparativni prikaz ekolokih krivinih dela u Srbiji i Republici Srpskoj

45

6. Literatura
1.

Babi Milo, Markovi Ivanka, Krivino pravo posebni dio, Banja Luka,
2007;
Batrievi Ana, Koje su pravne posledice zlostavljanja ivotinja u Republici
Srbiji, preuzeto sa adrese: http://humansforanimals.co.uk/Batricevic_
Zlostavljanje_zivotinja_pravne_posledice.html, pristup: april 2012. godine;
Batrievi Ana, Dometi i implantacija Zakona o dobrobiti ivotinja u pravnom
sistemu Republike Srbije, Pravna rije, broj 23/2010;
avoki Aleksandra, Trajkovi Danijela, Analiza statistikih podataka o
kazneopravnoj zatiti ivotne sredine u Srbiji, preuzeto sa adrese www.osce.
org/sr/serbia/, pristup: april 2012. godine;
ejovi Bora, Krivino pravo opti i posebni deo, Beograd, 2006;
Forni Olmo, Mapping Environmental Crimes, Freedom From Fear Magazine,
March, Turin, 2010;
Glavonji Branko, Nelegalne see i trgovina drvetom u Srbiji stanje i
problemi, preuzeto sa adrese www.beomark.com/, pristup: april 2012. godine;
Hajrudina Sikira, Krae u zakonodavstvu Bosne i Hercegovine, specijalistiki
rad odbranjen na Panevropskom univerzitetu Apeiron, Banja Luka, 2009;
Jovaevi Dragan, Zatita ivotne sredine, Beograd, 2005;
Joldi Vladan, Ekoloko kazneno pravo osnovanost i mogunosti razvoja,
Pravna rije, broj 23/2010, Banja Luka;
Kosanovi Sreko, Ekoloki kriminalitet, Beograd, 2009;
Matijevi Mile, Specifinosti suzbijanja ekolokog kriminaliteta, 1st
International Conference ECOLOGICAL SAFETY IN POST-MODERN
ENVIRONMENT, Banja Luka, 2009;
Pruan Emsad, Konjali eval, Iskustva, prevencija i mjere potiv nezakonitih
postupanja u umarstvu Srednjobosanskog kantona, etrvta godinja
zajednika konferencija o umarstvu BiH, Sarajevo, 2011;
Rakoevi Petar, Krivinopravna odgovornost zbog zagaenja ivotne
sredine, Glasnik Advokatske komore Vojvodine, vol. 71, broj 4, 2011;
Samardi Stefan, Krivinopravna reakcija u oblasti zatite ivotne sredine,
Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, vol. 45, broj 3/2011;
Sollund Ragnhild, Introduction: Towards a Greener Criminology u Sollund
Ragnhild, Global Harms Ecological Crime and Speciesism, New York,
2008;
Stojanovi Zoran, Komentar Krivinog zakonika Srbije, Beograd, 2007;
Stupar Boris, Osnovni pravni aspekti zatite ivotne sredine u Republici Srbiji,
preuzeto sa adrese http://www.besplatnapravnapomoc.rs/prilozi-saradnika,

Ekologija i pravo

46

2.
3.

pristup: april 2012. godine;

Uki Nihad, Bioanin Rade, Badi Mirsada, Krivino-pravni i ekonomski
aspekti zatite i unapreenja ivotne sredine, Pravna rije, broj 23/2010;
White Rob, Transnational Environmental Crime Toward an eco-global
criminology, New York, 2011;
Vukovi Branko, Vukovi Vesna, Krivinopravni aspekt zatite ivotne
sredine, Pravna rije, broj 23/2010.

BRIEF COMPARATIVE REVIEW OF ENVIRONMENTAL

CRIMES IN THE REPUBLIC OF SRPSKA AND SERBIA

In this paper the authors deal with the comparative analysis of crimes from
the group of crimes against the environment, known as environmental crimes, which
were, in the course of legislative changes from the beginning of XXI century, relocated and regulated in the separate section entitled Crimes against environment
of substantive law in criminal legislations in both jurisdiction. The right to a healthy
environment is one of fundamental human`rights, which are guaranteed, primarily,
by constitutional provisions of these two countries, and also through a series of other
laws, and finally, by the ultimate, criminal protection, which applies in the moment
when preventive activity remained without success, overcome by various forms of national and transnational environmental crimes. The authors give a review of crimes
in the two neighboring countries, comparing them with each other, both in terms of
enforcement actions and prescribed criminal penalties, and then analyze statistics on
the criminal offenses, initiated proceedings and imposed criminal sanctions, devoting special attention to the high percentage of suspended sentences imposed for such
serious crimes.
Key words: environmental crimes, crimes against environment, Serbia, Republic of Srpska, statistics

Ekologija i pravo

48

KRIVINO DELO NEZAKONITOG RIBOLOVA U

REPUBLICI SRBIJI

Ana Batrievi*

Nezakonit, neregulisan i neprijavljen ribolov je globalni problem i izaziva niz

negativnih ekonomskih, socijalnih, ekolokih i pravnih posledica. Ova pojava, esto
povezana sa drugim kriminalnim aktivnostima, ugroava bezbednost ljudi i hrane,
dovodei u pitanje ne samo opstanak ekosistema ve i odrivost ekonomija zajednica
iji prihodi direktno zavise od eksploatacije ribljeg fonda. Zbog toga su razliiti neprihvatljivi oblici ribolova zabranjeni i kanjivi na nacionalnom i meunarodnom nivou.
U Republici Srbiji se lov ribe protivno vaeim propisima u zavisnosti od okolnosti
kvalifikuje ili kao krivino delo, ili kao prekraj prema Zakonu o zatiti i odrivom
korienju ribljeg fonda. Autor analizira osnovne karakteristike ovog krivinog dela,
njegov odnos sa odgovarajuim prekrajima kao i mehanizme dravne reakcije na
ove nezakonite aktivnosti.Takoe, autor ukazuje na prednosti i nedostatke vaeih zakonskih reenja u ovoj oblasti i predlae neophodne korake, koji bi mogli unaprediti
prevenciju, suzbijanje i sankcionisanje nezakonitog ribolova, u skladu sa relevantnim
meunarodnim standardima.
Kljune rei: nezakonit ribolov, krivino delo, prekraj, riblji fond, ivotna
sredina, meunarodni standardi

1. Uvod
Kao i divlja, ribe i druge vodene ivotinje imaju veliki znaaj za ivotnu sredinu, a samim tim i za opstanak itavog oveanstva. Ribarstvo predstavlja znaajnu
privrednu granu1, a ribolov jo uvek vai za nezamenjiv izvor mesne hrane2.
Postoji vie vrsta zakonitog ribolova: 1) privredni lov polno zrelih primeraka riba udiarskim, mrearskim i samolovnim alatima, radi stavljanja ulovljene ribe

Istraiva saradnik u Institutu za kriminoloka i socioloka istraivanja

Zoran Stojanovi, Komentar krivinog zakonika, Slubeni glasnik, Beograd, 2006, str. 625.
2
Nikola Viskovi, Kulturna zoologija to je ivotinja ovjeku i to je ovjek ivotinji, Naklada Jesenski i Turk, Zagreb, 2009, str. 176.
*
1

Krivino delo nezakonitog ribolova u Republici Srbiji

49

u promet(lan 2. stav1. taka 16.) 3; 2) rekreativni lov polno zrelih riba udiarskim
i pomonim mrearskim alatima radi zadovoljenja potreba graana za rekreacijom (lan 2. stav 1. taka 18 ZZOKRF); 3) sportski oblik rekreativnog ribolova
koji se odnosi na takmiarski ribolov kao sportsku aktivnost (lan 2. stav 1. taka
29. ZZOKRF); 4) sanacioni ribolov koji se preduzima radi spreavanja razvoja
alohtonih vrsta ili prenamnoavanja pojedinih vrsta riba na ribarskom podruju (lan
2. stav 1. taka 28. ZZOKRF); 5) ribolov u naunoistraivake svrhe koji mogu
obavljati samo organizacije koje su registrovane za struna i nauna istraivanja iz
oblasti ribolovnog ribarstva, ihtiologije, ribarstvene biologije ili ekologije kopnenih
voda (lan 46. stav 2. ZZOKRF) i 6) elektroribolov koji se sprovodi kao posebna
vrsta ribolova u naunoistraivake svrhe ili u sluaju izlovljavanja ribe radi poribljavanja ili spaavanja ribe sa poplavljenog podruja (lan 47. ZZOKRF ).
elja pojedinaca za ostvarivanjem imovinske koristi, podstaknuta rastuom
tranjom oveanstva za proizvodima od ribe i drugih vodenih ivotinja, dovela je
do neumerenog, neracionalnog, stihijskog i neodrivog eksploatisanja ihtiofaune
irom sveta. Iako i nauka i politika upozoravaju na ugroenost ribljeg fonda zbog
prelova4, paralelno sa legalnim i kontrolisanim korienjem resursa ribe i drugih
vodenih ivotinja, u mnogim vodama se sprovodi nezakonit, neregulisan i neprijavljen ribolov, neretko povezan sa drugim kriminalnim aktivnostima. Ova pojava ima
razmere globalnog problema, ije posledice ne pogaaju samo riblji fond kao integralni deo ivotne sredine, ve i ekonomski razvoj i opstanak zajednica zavisnih od
ribolova kao privredne grane, ali i bezbednost hrane i ljudi.5
U najirem smislu, nezakonit ribolov obuhvata ribolovne aktivnosti sprovedene: 1) od strane domaih ili inostranih brodova u vodama pod jurisdikcijom bilo
koje drave bez njene izriite dozvole i protivno njenim zakonima ili drugim propisima; 2) od strane brodova koji nose zastavu drave lanice relevantnih organizacija za
upravljanje u oblasti ribarstva i to krenjem mera ouvanja i upravljanja (propisanih
meunarodnim pravom ili od strane navedene organizacije i prihvaenih od strane
drave zastave broda) ili 3) krenjem nacionalnih zakona ili meunarodnih obaveza,
ukljuujui i obaveze drava lanica relevantnih organizacija za upravljanje u oblasti

Zakon o zatiti i odrivom korienju ribljeg fonda, Slubeni glasnik RS, br. 36/09. (u
daljem tekstu: ZZOKRF)
4
Nikola Viskovi, op.cit., str. 176.
5
U tom smislu videti: Review of Impacts of Illegal, Unreported and Unregulated Fishing on
Developing Countries, Final Report, Marine Resources Assessment Group, London, 2005, izvetaj
preuzet sa adrese http://webarchive.nationalarchives.gov.uk/+/http:/www.dfid.gov.uk/pubs/files/
illegal-fishing-mrag-report.pdf 4. novembar 2011.
3

Ekologija i pravo

50

ribarstva.6 Pored nezakonitog, razlikuju se i neprijavljen i neregulisan ribolov, koji

takoe mogu (ali ne moraju u svakom sluaju) biti zabranjeni zakonom7. Neprijavljen ribolov se odnosi na ribolovne aktivnosti koje: 1) nisu prijavljene ili su pogreno
prijavljene nadlenim dravnim organima, protivno nacionalnim zakonima i drugim
propisima ili 2) su preduzete na podruju pod nadlenou relevantne organizacije za
upravljanje u oblasti ribarstva, a nisu prijavljene ili su pogreno prijavljene, protivno
postupku prijavljivanja koji se primenjuje u toj organizaciji.8 Neregulisan ribolov
ukljuuje ribolovne aktivnosti sprovedene: 1) na podruju relevantne organizacije iz
oblasti ribarstva od strane brodova bez nacionalnosti ili brodova zastave drave koja
nije lanica te organizacije ili drugog ribarskog entiteta, protivno merama te organizacije usmerenim na ouvanje i upravljanje ribljim fondom ili 2) u podrujima ili u
odnosu na riblje fondove za koje ne postoje odgovarajue mere ouvanja ili upravljanja, pod uslovom da su ribolovne aktivnosti sprovedene na nain koji nije u skladu
sa meunarodnim obavezama drava u pogledu ouvanja ivih morskih resursa.9
Iako sa 88.361 km2 Republika Srbija ini samo 2,1% kopnene teritorije Evrope, bioloka raznovrsnost ivih organizama, ukljuujui i ribe i druge vodene
ivotinje, u naoj zemlji je izuzetno visoka. U prilog tome govori i procena da se
na podruju Republike Srbije nalazi ak 51% faune riba Evrope.10 Inae, riblje bogatstvo Srbije obuhvata 94 vrste riba, od kojih je treina ribolovno atraktivna.11 Bez
obzira na postojanje tako velikih potencijala za razvoj ribarstva kao privredne grane
i ouvanje ribljeg fonda kao integralnog dela ivotne sredine, nezakonit, neregulisan
i neprijavljen ribolov i dalje predstavlja ozbiljnu pretnju opstanku mnogih vrsta riba
i u naoj zemlji.
Raspoloivi statistiki podaci pokazuju da je krivino delo nezakonitog ribolova jedno od ee prijavljivanih krivinih dela protiv ivotne sredine u Republici
Srbiji. Naime, 2007. godine je u naoj zemlji prijavljeno ukupno 68 uinilaca12 tog
International Plan of action to Prevent, Deter and Eliminate Illegal, Unreported and Unregulated Fishing, Food and Agriculture Organization of the UN, Rome, 2011, tekst preuzet sa adrese
http://www.fao.org/docrep/003/y1224e/y1224e00.HTM 4. novembar 2011.
7
Denzil Miller, Illegal, Unreported and Unregulated Fishing, u: Stop Illegal Fishing in
Southern Africa, Stop Illegal Fishing, Gaborne, 2008, str. 2.
8
Ibid.
9
Ibid.
10
Strategija bioloke raznovrsnosti Republike Srbije za period od 2011. do 2018. godine,
Slubeni glasnik RS, br. 13/11.
11
Predrag Simonovi, edomir Mijovi, Vera Nikoli, Saa Mari, Pregled odrivog ribarstvenog korienja ribljeg fonda Srbije, u: Zbornik radova ivotna sredina ka Evropi Simpozijum sa
meunarodnim ueem, Beograd, 2005, str. 78.
12
Statistiki bilten Punoletni uinioci krivinih dela Prijave, optuenja i osude 2007, br.
502, Republiki zavod za statistiku, Beograd 2009, str. 16.
6

Krivino delo nezakonitog ribolova u Republici Srbiji

51

krivinog dela, 2008. godine je prijavljeno skoro duplo vie, tanije 112 lica13, 2009.
godine 111 lica14, da bi u 2010. godini taj broj spao na 63 prijavljene osobe15. Karakteristike krivinog dela nezakonitog ribolova, kao i okolnosti pod kojima ono moe
biti izvreno, doprinose postojanju znaajnog procenta tamnih brojki kriminaliteta16
u toj oblasti. Iz toga proizlazi pretopstavka da je navedena pojava u naoj zemlji
znatno ozbiljnija i zastupljenija nego to se moe zakljuiti samo na osnovu analize
zvaninih statistikih podataka, te da njenom otkrivanju, dokazivanju, spreavanju,
sankcionisanju i suzbijanju treba posvetiti znatno vie panje, kako na teorijskom
tako i na praktinom planu.

2. Meunarodni dokumenti od znaaja za spreavanje

nezakonitog ribolova
Za zatitu riba i drugih vodenih ivotinja relevantne su odredbe mnogih
meunarodnih dokumenata posveenih zatiti ivotne sredine uopte, kao i ivotinja,
u vidu njenog integralnog dela. Pored toga, do sada je usvojen i vei broj meunarodnih
dokumenata, ije su odredbe od direktnog ili indirektnog znaaja za regulisanje ribolova, odnosno za prevenciju, suzbijanje i sankcionisanje razliitih oblika nezakonitog ribolova, od kojih se veina odnosi na problematiku nezakonitog ribolova na
moru, dok je manji broj njih posveen regulisanju renog ribolova.
Od meunarodnih (univerzalnih i regionalnih) instrumenata posveenih zatiti
ivotne sredine, a u okviru nje i ivotinjskog sveta, pa i ihtiofaune, najvaniji su:
1) Konvencija o meunarodnom prometu ugroenim vrstama divlje faune i flore iz
1973. godine17, 2) Konvencija o ouvanju migratornih vrsta divljih ivotinja iz 1979.
godine18, 3) Konvencija o ouvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih stanita

Statistiki bilten Punoletni uinioci krivinih dela Prijave, optuenja i osude 2008, br.
514, Republiki zavod za statistiku, Beograd, 2010, str. 16.
14
Statistiki bilten Punoletni uinioci krivinih dela Prijave, optuenja i osude 2009, br.
529, Republiki zavod za statistiku, Beograd, 2010, str. 17.
15
Saoptenje: Punoletni uinioci krivinih dela u Republici Srbiji, 2010. br. 201., Republiki
zavod za statistiku, Beograd, 15.07.2011, str. 6.
16
Slobodanka Konstantinovi Vili, Miomira Kosti, Kriminologija, Pelikan print, Ni, 2009,
str. 70 71.
17
Zakon o potvrivanju Konvencije o meunarodnom prometu ugroenih vrsta divlje faune i
flore, Slubeni list SRJ Meunarodni ugovori, br. 11/01.
18
Zakon o potvrivanju Konvencije o ouvanju migratornih vrsta divljih ivotinja, Slubeni
glasnik RS - Meunarodni ugovori, br. 102/07.
13

Ekologija i pravo

52

iz 1979. godine19, 4) Konvencija o biolokoj raznovrsnosti iz 1992. godine20 i 5) Konvencija o zatiti ivotne sredine putem krivinog prava iz 1998. godine21.
Od meunarodnh dokumenata ije su odredbe posebno vane za regulisanje
ribolova na moru po svom znaaju se izdvajaju: 1) Konvencija o ribolovu i ouvanju
biolokih bogatstava otvorenog mora iz 1958. godine22, 2) Konvencija o pravu mora
iz 1982. godine23, 3) Sporazum o promovisanju usklaivanja ribarskih brodova na
otvorenom moru sa meunarodnim merama ouvanja i upravljanja iz 1993. godine24,
4) Sporazum o implementaciji odredaba Konvencije o pravu mora koje se odnose na
ouvanje i upravljanje fondovima tzv. lutajuih i visoko migratornih ribljih vrsta
iz 1995. godine25. Poseban znaaj meu njima imaju meunarodni izvori posveeni
zatiti pojedinih vrsta riba i drugih morskih ivotinja kao to su: 1) Konvencija o
osnivanju meuamerike Komisije za tropske tune iz 1949. godine26, 2) Sporazum
izmeu Norveke, Danske i vedske o merama za ouvanje zaliha kampa, evropskih
jastoga, norvekih jastoga i kraba iz 1952. godine27, 3) Meunarodna konvencija za

Zakon o potvrivanju Konvencije o ouvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih stanita,
Slubeni glasnik RS - Meunarodni ugovori, br. 102/07.
20
Zakon o potvrivanju Konvencije o biolokoj raznovrsnosti, Slubeni list SRJ - Meunarodni
ugovori, br. 11/01.
21
Convention on the Protection of the Environment through Criminal Law, Strasbourg,
4.11.1998, European Treaty Series No. 172., konvencija preuzeta sa adrese http://conventions.coe.int/
Treaty/en/treaties/html/172.htm 25. februar 2012.
22
Konvencija o ribolovu i ouvanju biolokih bogatstava otvorenog mora, Slubeni list SFRJ
Meunarodni ugovori, br. 4/65.
23
Zakon o ratifikaciji Konvencije o pravu mora, Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori, br. 1/86.
24
Agreement to Promote Compliance with International Conservation and Management Measures by Fishing Vessels on the High Seas, of 24 november 1993, sporazum preuzet sa adrese http://
www.Fao.Org/Legal/Treaties/012t-E.Htm 1. novembar 2011.
25
Agreement for the Implementation of the Provisions of the United Nations Convention on
the Law of the Sea of 10 December 1982 relating to the Conservation and Management of Straddling
Fish Stocks and Highly Migratory Fish Stocks, New York, 4 August 1995, United Nations, Treaty
Series, vol. 2167, p. 3., sporazum preuzet sa adrese http://treaties.un.org/doc/Publication/UNTS/Volume%202167/v2167.pdf 9. novembar 2011.
26
Convention between the United States of America and the Republic of Costa Rica for the
establishment of an Inter-American Tropical Tuna Commission, Washington, 31.05.1949., United
Nations Treaty Series, Vol. 80, Registration No. I-1041, konvencija preuzeta sa adrese http://treaties.
un.org/doc/Publication/UNTS/Volume%2080/volume-80-I-1041-English.pdf 2. avgust 2011.
27
Agreement between the Governments of Norway, Denmark and Sweden concerning measures
for the protection of the stocks of deep-sea prawns (Pandalus borealis), European lobsters (Homarus
vulgaris), Norway lobsters (Nephrops norvegicus) and crabs (Cancer pagurus), Oslo, 07.03.1952.,
United Nations Treaty Series, Vol. 175, Registration No. I 2302, sporazum preuzet sa adrese http://
treaties.un.org/Pages/showDetails.aspx?objid=080000028014df74 2. avgust 2011.
19

Krivino delo nezakonitog ribolova u Republici Srbiji

53

ouvanje atlantskih tuna iz 1966. godine28 i 4) Konvencija za zatitu plavorepe tune

iz 1993. godine29.
Regulisanje ribolova u zemljama Evropske unije deo je Opte politike ribarstva Evropske unije (Common Fisheries Policy of EU), sadrane u preko 300 propisa kojima se, izmeu ostalog, reguliu nain, mesto i vreme vrenja ribolovnih
aktivnosti kako bi se izbegla preterana eksploatacija resursa, obezbedila ekonomska
i socijalna stabilnost zajednica koje zavise od ribolova i smanjio negativan uticaj
ribolova na morski ivi svet.30 Kao najvaniji propisi Evropske unije u ovoj oblasti
mogu se izdvojiti sledee direktive: 1) Direktiva o ouvanju i odrivom eksploatisanju ribljih fondova u skladu sa Optom politikom ribarstva iz 2002. godine31, 2)
Direktiva kojom se osniva sistem prevencije, suzbijanja i eliminisanja nezakonitog,
neprijavljenog i neregulisanog ribolova iz 2008. godine32 i 3) Direktiva o uspostavljanju sistema kontrole kako bi se obezbedila usklaenost sa pravilima Opte politike
ribarstva iz 2009. godine33.
Za nau zemlju su, budui da nema izlaz na more, najznaajnije odredbe
International Convention for the Conservation of Atlantic Tunas, Rio de Janeiro, 14.05.1966.,
United Nations Treaty Series Vol. 673, Registration No. I 9587, konvencija preuzeta sa adrese
http://treaties.un.org/doc/Publication/UNTS/Volume%20673/volume-673-I-9587-English.pdf
3.
avgust 2011.
29
Convention for the Conservation of Southern Bluefin Tuna, Canberra, 10.05.1993., United
Nations Treaty Series vol. 1819, Registration No. I 31155, konvencija preuzeta sa adrese http://
treaties.un.org/doc/Publication/UNTS/Volume%201819/volume-1819-I-31155-English.pdf 3. avgust
2011.
30
Common Fisheries Policy of EU, dokument preuzet sa adrese http://www.cfp-reformwatch.
eu/2009/12/the-background/ 31. oktobar2011.
31
Council Regulation (EC) No 2371/2002 of 20 December 2002 on the conservation and
sustainable exploitation of fisheries resources under the Common Fisheries Policy, Official Journal
of the European Communities L 358/59, dokument preuzet sa adrese http://eur-lex.europa.eu/
LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2002:358:0059:0080:EN:PDF 9. novembar 2011.
32
Council Regulation (EC) No 1005/2008 of 29 September 2008 establishing a Community system
to prevent, deter and eliminate Illegal, Unreported and Unregulated Fishing, amending Regulations
(EEC) No 2847/93, (EC) No 1936/2001 and (EC) No 601/2004 and repealing Regulations (EC) No
1093/94 and (EC) No 1447/1999, Official Journal of the European Union L 286/1, dokument preuzet
sa adrese http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:32008R1005:EN:NOT 9.
novembar 2011.
33
Council Regulation (EC) No 1224/2009 of 20 November 2009 establishing a Community
control system for ensuring compliance with the rules of the common fisheries policy, amending
Regulations (EC) No 847/96, (EC) No 2371/2002, (EC) No 811/2004, (EC) No 768/2005, (EC) No
2115/2005, (EC) No 2166/2005, (EC) No 388/2006, (EC) No 509/2007, (EC) No 676/2007, (EC) No
1098/2007, (EC) No 1300/2008, (EC) No 1342/2008 and repealing Regulations (EEC) No 2847/93,
(EC) No 1627/94 and (EC) No 1966/2006, Official Journal of the European union, L 343 , 22/12/2009
P. 0001 0050, dokument preuzet sa adrese http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=
CELEX:32009R1224:EN:HTML 9. novembar 2011.
28

Ekologija i pravo

54

sledeih meunarodnih dokumenata koji se odnose na reni ribolov: 1) Sporazuma

o ribarstvu u vodama Dunava izmeu vlade FNRJ, Narodne Republike Bugarske,
Rumunske Narodne Republike i Saveza Sovjetskih Republika iz 1958. godine34,
kome su naknadno pristupile Narodna Republika Maarska i Savezna Republika
ehoslovaka35 i 2) Konvencije o saradnji na zatiti i odrivom korienju reke Dunav iz 1994. godine36, pri emu treba naglasiti da se ta konvencija moe primeniti na
pitanja ribarstva i unutranje plovidbe samo u onoj meri u kojoj su problemi zatite
vode od zagaivanja uzrokovani tim aktivnostima37.

3. Krivino delo nezakonitog ribolova u Krivinom zakoniku

Republike Srbije
U pozitivnom krivinom zakonodavstvu nae zemlje, krivino delo nezakonitog ribolova sistematizovano je u okviru XXIV poglavlja Krivinog zakonika, koje je
posveeno krivinim delima protiv ivotne sredine. Sve do 1. januara 2006. godine,
kada je vaei Krivini zakonik Republike Srbije stupio na snagu, ovo krivino delo
svrstavano je u krivina dela protiv privrede ().38 To znai da se njime prvenstveno
titilo ribarstvo kao privredna grana, a kroz to, privredni interesi zemlje, odnosno
privredni sistem i njegovo pravilno funkcionisanje39.
Iz poglavlja Krivinog zakonika u okviru kojeg je krivino delo nezakonitog
ribolova sada sistematizovano proizlazi da je njegov objekt zatite ivotna sredina,
odreena kao skup prirodnih i stvorenih vrednosti iji kompleksni meusobni odnosi
ine okruenje odnosno prostor i uslove za ivot ljudi.40 Meutim, kao i krivino delo

Uredba o sporazumu o ribarstvu u vodama Dunava izmeu vlade FNRJ, Narodne Republike Bugarske, Rumunske Narodne Republike i Saveza Sovjetskih Republika, Slubeni list FNRJ
Meunarodni ugovori, br. 8/58.
35
Vladan Joldi, Konvencije od znaaja za zatitu ivotne sredine i interesa Republike Srbije,
Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, Beograd, 2006, str. 66 68.
36
Konvencija o saradnji na zatiti i odrivom korienju reke Dunav, Slubeni list SRJ
Meunarodni ugovori, br. 2/03.
37
Vladan Joldi, op.cit., str. 130 131.
38
lan 163. Krivinog zakona Republike Srbije, Slubeni glasnik SRS, br. 26/77, 28/77,
43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89, 21/90, i Slubeni glasnik RS, br. 16/90, 26/91, 75/91,
9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/02, 11/02, 80/02, 39/03, 67/03.
39
Nikola Srzenti, Ljubia Lazarevi, Miroslav orevi, Aleksandar Staji, Boidar Kraus,
Komentar Krivinog zakona Republike Srbije, Savremena administracija, Beograd, 1991, str. 401.
40
lan 3. stav 1. taka 1. Zakona o zatiti ivotne sredine, Slubeni glasnik RS, br. 135/04
i 36/09.
34

Krivino delo nezakonitog ribolova u Republici Srbiji

55

nezakonitog lova (lan 276.)41, ono se moe okarakterisati kao vieobjektno, budui
da se njime pored ivotne sredine, odnosno ribljeg fonda kao njenog integralnog dela,
i dalje titi i ribarstvo kao privredna grana.42 Dakle, ispravno bi bilo kao objekt zatite
ovog krivinog dela odrediti pre svega riblji fond kao deo ivotne sredine, a zatim i
ribarstvo kao vanu privrednu delatnost.43
Kao i ostala krivina dela protiv ivotne sredine, i krivino delo nezakonitog
ribolova je blanketnog karaktera, te je za objanjenje pojedinih pojmova iz njegovog
bia potrebno poznavanje propisa iz oblasti ribarstva, od kojih je najznaajniji Zakon
o zatiti i odrivom korienju ribljeg fonda, ali i niza podzakonskih akata. Izmeu
ostalog, tim zakonom su definisani i pojam ribarstva kao privredne grane, i ribljeg
fonda, kao vrednosti koja se ovom inkriminacijom titi. Prema Zakonu o zatiti i
odrivom korienju ribljeg fonda, riblji fond obuhvata sve vrste riba, mekuaca,
rakova i ostalih akvatinih organizama koji se tite i odrivo koriste (lan 2. stav. 1.
taka 23. ZZOKRF). Inae, riblji fond u ribolovnim vodama (kopnenim vodama
bilo prirodnim ili vetakim, tekuim ili stajaim) (lan 2. stav 1. taka 26. ZZOKRF)
nalazi se u dravnoj svojini (lan 1. stav 3. ZZOKRF). Istim zakonom, odreeno je
da ribarstvo ine sve aktivnosti usmerene na zatitu i odrivo korienje, lov i promet
ribljeg fonda (lan 2. stav 1. taka 21. ZZOKRF).
Krivino delo nezakonitog ribolova ima jedan osnovni i dva tea oblika.
Osnovni oblik ovog krivinog dela ini lice koje lovi ribu ili druge vodene
ivotinje za vreme lovostaja ili u vodama u kojima je lov zabranjen (lan 277. stav
1. KZ). Radnja izvrenja osnovnog oblika jeste lov ribe ili drugih vodenih ivotinja.
Pri tome je, da bi postojalo krivino delo nezakonitog ribolova, potrebno da je radnja izvrenja preduzeta ili u odreeno vreme za vreme lovostaja ili na odreenom
mestu u vodama u kojima je lov zabranjen. Lovostaj je vremenski period u kojem
se pojedine vrste riba, osim riba gajenih u ribnjacima, ne mogu loviti niti stavljati u
promet (lan 2. stav 1. taka 11., ZZOKRF). Ustanovljavanje lovostaja za sve ili pojedine vrste riba na odreenom ribarskom podruju (odnosno prirodnoj ili vetakoj
ribolovnoj vodi ili njenom delu koji ini hidroloku, bioloku i ekonomsku celinu
za zatitu i odrivo korienje ribljeg fonda (lan. 2. stav 1. taka 20. ZZOKRF))
spada u posebne mere koje se preduzimaju radi ouvanja i zatite ribljeg fonda (lan
21. stav 1. ZZOKRF). Lovostaj se uspostavlja odgovarajuim aktom podzakonskog
karaktera naredbom ministra zaduenog za poslove ivotne sredine i prostornog

Krivini zakonik, Slubeni glasnik RS, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09 (U daljem
tekstu: KZ).
42
Zoran Stojanovi, op.cit., str. 625.
43
Dragan Jovaevi, Sistem ekolokih delikata ekoloko kazneno pravo, Pravni fakultet u
Niu Centar za publikacije, Ni, 2009, str. 291.
41

Ekologija i pravo

56

planiranja.44 Mesta na kojima je ribolov zabranjen takoe se odreuju odgovarajuim

propisima.45
Krivino delo je dovreno i u sluaju da riba ili druge vodene ivotinje nisu
ulovljene.46 Dovoljno je da neko lovi ribu ili druge vodene ivotinje za vreme lovostaja ili u vodama u kojima je ribolov zabranjen, bez obzira na to da li je neku od
tih ivotinja u konkretnom sluaju zaista i ulovio. Za razliku od sadanjeg zakonskog reenja, Krivini zakon Republike Srbije uslovljavao je postojanje prvog oblika
krivinog dela nezakonitog ribolova nastupanjem objektivnog uslova inkriminacije okolnou da je ribolovom koji se vri zabranjenim sredstvima pouzrokovano
uginue ribe u velikom broju. Za drugi oblik tog krivinog dela bilo je dovoljno da je
riba lovljena na nain koji je tetan za njeno rasploavanje, bez obzira na to da li je
usled takvog naina ribolova dolo do njenog uginua ili nije.47
Prvi tei oblik krivinog dela nezakonitog ribolova sastoji se u lovu riba ili
drugih vodenih ivotinja na nedozvoljen nain odnosno upotrebom nedozvoljenih
sredstava eksplozivom, elektrinom strujom, otrovom, sredstvima za omamljivanje
ili na drugi nain koji je tetan za razmnoavanje tih ivotinja ili kojim se te ivotinje
masovno unitavaju (lan 277. stav 2. KZ). Dakle, tei oblik razlikuje se od osnovnog
po nainu ili sredstvu kojim se ribe ili druge vodene ivotinje love.48 U pitanju su
zabranjeni naini i zabranjena sredstva, koji su blie odreeni Zakonom o zatiti i
odrivom korienju ribljeg fonda. Prema odredbama tog zakona, izriito je zabranjeno loviti ribu: 1) u vreme mresta i lovostaja; 2) neposredno rukom; 3) eksplozivom i
drugim rasprskavajuim sredstvima; 4) harpunom; 5) ostima; 6) podvodnom pukom
i drugim zabranjenim ili nedozvoljenim sredstvima i alatima; 7) vatrenim orujem; 8)
strujom; 9) vetakim izvorom svetlosti; 10) hemijskim i drugim sredstvima koja ubijaju, truju ili omamljuju ribu; 11) nou, ako su u pitanju mladica, lipljan i pastrmka i
12) potezanjem, odnosno kaenjem udicom za telo ili grabuljanjem (lan 20. stav 1.
take 1., 2., 3. i 13. ZZOKRF).
Kao i kod osnovnog oblika krivinog dela nezakonitog ribolova, za postojanje prvog teeg oblika tog krivinog dela nije potrebno da je dolo do ulova ribe
ili drugih vodenih ivotinja. Naime, ulov ribe, ili drugih vodenih ivotinja, odnosno
njihovo unitavanje (osim unitavanja ovih ivotinja u veoj koliini, to ini kvaliNaredba o ustanovljavanju lovostaja za pojedine vrste riba na ribarskom podruju ili delu
ribarskog podruja i o zabrani lova riba koje nemaju propisanu veliinu, Slubeni glasnik RS, br.
17/09, 36/09 i 104/09.
45
Stevan Lili, Mirjana Drenovak, Ekoloko pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu,
Centar za izdavatvo i informisanje, Beograd, 2010, str. 67.
46
Zoran Stojanovi, op.cit., str. 625.
47
Nikola Srzenti, Ljubia Lazarevi, Miroslav orevi, Aleksandar Staji, Boidar Kraus,
op. Cit,.str. 454 455.
48
Zoran Stojanovi, op.cit., str. 625 626.
44

Krivino delo nezakonitog ribolova u Republici Srbiji

57

fikatornu okolnost kod drugog teeg oblika ovog krivinog dela, o emu e posebno
biti rei), predstavlja dalju posledicu koja nije obuhvaena biem krivinog dela. Ta
posledica, meutim, moe biti od znaaja prilikom odmeravanja kazne uiniocu.49
Drugi tei oblik krivinog dela nezakonitog ribolova ini lice koje lovi ribu ili
druge vodene ivotinje vee bioloke vrednosti ili u veoj koliini ili pri lovu uniti
veu koliinu riba ili drugih vodenih ivotinja (lan 277. stav 3. KZ,). Kod drugog
teeg oblika krivinog dela nezakonitog ribolova moemo razlikovati dve situacije.
U prvoj situaciji je u pitanju lov ribe ili drugih vodenih ivotinja vee bioloke vrednosti ili u veoj koliini, odnosno na nain koji je usmeren na lov vee koliine ribe
ili drugih vodenih ivotinja. Koje ribe ili druge vodene ivotinje imaju veu bioloku
vrednost odreeno je odgovarajuim propisima, dok je faktiko pitanje kada se radi
o njihovoj veoj koliini.50 Pri tome treba naglasiti da za postojanje ovog oblika nije
neophodno da je radnja izvrenja preduzeta za vreme lovostaja ili u vodama u kojima
je ribolov zabranjen. Za razliku od prve situacije, u drugoj situaciji se za postojanje
teeg oblika krivinog dela nezakonitog ribolova upravo zahteva da je prilikom ribolova zaista i unitena vea koliina ribe ili drugih vodenih ivotinja.51
Krivino delo nezakonitog ribolova moe biti uinjeno samo sa umiljajem
kao oblikom krivice52. Umiljajem uinioca treba da bude obuhvaena svest o sredstvu i nainu na koji se riba lovi.53
Uinilac krivinog dela nezakonitog ribolova moe biti svako lice.54 Ipak,
priroda tog krivinog dela, kao i nain i okolnosti pod kojima se ono ini ukazuju
na veu verovatnou da e se kao njegov uinilac javiti upravo lice koje je na neki
nain ukljueno u vrenje nekog oblika ribolova. Ukoliko je krivino delo nezakonitog ribolova uinjeno prilikom vrenja nekog od navedenih oblika ribolova, postoji
verovatnoa da e se kao njegov uinilac pojaviti ribar, odnosno lice koje se bavi
privrednim ribolovom i ulovljenu ribu stavlja u promet (lan 2. stav 1. taka 19.
ZZOKRF), ili ribolovac, odnosno lice koje se bavi rekreativnim ili sportskim ribolovom (lan 2. stav 1. taka 24. ZZOKRF). Ipak, to ne iskljuuje mogunost da se kao
uinilac ovog krivinog dela pojavi i bilo koje drugo lice. Inae, procenjuje se da broj
rekreativnih ribolovaca i ribolovaca koji se bave privrednim ribolovom u naoj zemlji iznosi oko 100.000, uz odreena variranja na godinjem nivou, a navedena cifra

Zoran Stojanovi, op.cit., str. 626.

Ljubia Lazarevi, Komentar Krivinog zakonika Republike Srbije, Savremena administracija,
Beograd, 2006, str. 705.
51
Zoran Stojanovi, op.cit., str. 626.
52
Ibid.
53
Ljubia Lazarevi, op.cit. str. 705.
54
Ibid.
49
50

Ekologija i pravo

58

smatra se jednim od pokazatelja ribolovnog pritiska.55

Kada se riba lovi eksplozivom, otrovom ili elektrinom strujom, mogu biti
ostvarena i obeleja bia krivinog dela izazivanja opte opasnosti (lan 278. KZ).
U takvom sluaju e postojati idealni sticaj krivinog dela nezakonitog ribolova
i krivinog dela izazivanja opte opasnosti, te e se, na osnovu primene principa
inkluzije, smatrati da postoji samo krivino delo izazivanja opte opasnosti.56 Ako
je tom prilikom drugom licu naneta teka telesna povreda ili je prouzrokovana smrt
drugog lica, delo treba kvalifikovati kao tei oblik izazivanja opte opasnosti koji bi,
po principu inkluzije, konsumirao krivino delo nezakonitog ribolova.57
Za osnovni oblik krivinog dela nezakonitog ribolova propisana je novana
kazna ili kazna zatvora do 6 meseci, a za tei oblik dela kazna zatvora 3 godine. Pored
kazne, od uinioca ovog dela oduzimaju se i ulov i sredstva za ribolov (lan 277. KZ
). Kao i u sluaju krivinog dela nezakonitog lova, priroda ove mere nije sporna kada
se radi o sredstvima nezakonitog ribolova tada e biti rei o izricanju mere bezbednosti oduzimanja predmeta. Ali, u odnosu na ulov bi se moglo postaviti pitanje da li
e se on oduzeti na osnovu primene mere bezbednosti oduzimanja predmeta ili na osnovu primene mere oduzimanja imovinske koristi pribavljene krivinim delom, koja
je i prema optim odredbama obavezna. Premda bi se moglo zastupati i shvatanje
da su ulovljene ribe ili druge vodene ivotinje predmeti koji su nastali izvrenjem
krivinog dela, ipak bi u odnosu na njih trebalo primeniti meru oduzimanja imovinske koristi. Moglo bi se tvrditi da ulovljene ribe ili druge vodene ivotinje nisu isto
to i ive, odnosno da se njihovo svojstvo izvrenjem krivinog dela nezakonitog
ribolova bitno menja. U tom kontekstu bi se ulov mogao smatrati predmetom koji je
nastao izvrenjem tog krivinog dela. Meutim, treba uzeti u obzir da ribe ili druge
morske ivotinje ne moraju biti ubijene da bi se smatrale ulovljenim dovoljno je da
su one na bilo koji nain uhvaene, to znai da se njihvo svojstvo u takvom sluaju
nee promeniti izvrenjem krivinog dela.58 U skladu sa tim, ima vie osnova da se
ulovljena riba ili druge vodene ivotinje tretiraju kao imovinska korist pribavljena
krivinim delom nezakonitog ribolova nego kao predmet (produkt) koji je nastao
izvrenjem tog krivinog dela.59

Strategija bioloke raznovrsnosti Republike Srbije za period od 2011. do 2018. godine,

Slubeni glasnik RS, br. 13/11.
56
Ljubia Lazarevi, op.cit., str. 705.
57
Ibid.
58
Uporediti: Zoran Stojanovi, op.cit., str. 624 625.
59
Uporediti: Ana Batrievi, Krivino delo nezakonitog lova, u: Kriminal i dravna reakcija:
fenomenologija, mogunosti, perspektive, Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, Beograd,
2011, str. 425 426.
55

Krivino delo nezakonitog ribolova u Republici Srbiji

59

4. Odnos krivinog dela nezakonitog ribolova sa prekrajima

prema Zakonu o zatiti i odrivom korienju ribljeg fonda
Budui da, kao to je ve istaknuto, krivino delo nezakonitog ribolova predstavlja krivino delo blanketnog karaktera, za pravilno razumevanje i primenjivanje
te inkriminacije neophodno je poznavanje odgovarajuih zakonskih i podzakonskih
propisa iz oblasti ribarstva, ali i drugih pravnih akata iz sfere zatite ivotne sredine.
Osim toga, izuzetno je vano razgraniiti sluajeve nezakonitog ribolova u kojima e
dolaziti u obzir primena krivinog prava od situacija u kojima e biti primenjivani
propisi iz oblasti ribarstva, ije su kaznene odredbe prekrajnopravnog karaktera.
Naime, od toga e zavisiti i nadlenost organa zaduenih za voenje postupka i izricanje sankcije60, ali i vrsta i visina sankcije61 koja e u datoj situaciji moi da se
izrekne uiniocu licu koje vri ribolov na neki od zakonom zabranjenih naina.
Zakon o zatiti i odrivom korienju ribljeg fonda usvojen je 2009. godine,
a njegovim stupanjem na snagu prestao je da vai Zakon o ribarstvu iz 1994. godine62. Odredbama Zakona o zatiti i odrivom korienju ribljeg fonda ureeno je
u upravljanje ribljim fondom u ribolovnim vodama, koje obuhvata zatitu i odrivo
korienje ribljeg fonda kao prirodnog bogatstva i dobra od opteg interesa (lan
1. stav 1. ZZOKRF) i to u skladu sa principom odrivog korienja, koji doprinosi
ouvanju diverziteta ihtiofaune i ekolokog integriteta vodenih ekosistema (lan 1.
stav. 2. ZR). Smisao navedenog Zakona sastoji se u unapreenju stanja ribljeg fonda
u naoj zemlji i stvaranju uslova za struno upravljanje tim podrujima, to bi trebalo
da doprinese ouvanju autohtonog diverziteta njene ihtiofaune.63
Zakon o zatiti i odrivom korienju ribljeg fonda poznaje vie vrsta ekolokih
prekraja64. Neki od njih se sastoje upravo u vrenju razliitih vidova nezakonitog
ribolova, te u pojedinim sluajevima moe doi i do identiteta injeninog stanja,
kada e se postaviti pitanje da li jedno isto nedozvoljeno ponaanje treba tretirati
kao krivino delo nezakonitog ribolova (koje kao tee apsorbuje prekraj65) ili kao
prekraj u smislu tog zakona.
Izmeu ostalog, Zakon o zatiti i odrivom korienju ribljeg fonda zabranlan. 79. i 91. Zakona o prekrajima, Slubeni glasnik RS, br. 101/05, 116/08, 111/09 i
lan 2. Zakonika o krivinom postupku, Slubeni list SRJ, br. 70/01 i 68/02 i Slubeni glasnik RS,
br. 58/04, 85/05, 115/05, 85/05, 49/07, 20/09 i 72/09.
61
Mitar Kokolj, Prekrajno pravo, Privredna akademija, Novi Sad, 2007, str. 51 60., i Dragan
Jovaevi, Krivino pravo, Opti deo, Nomos, Beograd, 2006, str. 194 196.
62
Zakon o ribarstvu, Slubeni glasnik RS, br. 35/94, 38/94 i 101/05 (U daljem tekstu: ZR).
63
Zoltan Vig, Tamara Gajinov, Stanje i perspektive ekolokopravne regulative u Srbiji, Fakultet
za evropske pravno politike studije, Novi Sad, 2011, str. 105.
64
Dragan Jovaevi, Sistem ekolokih delikata ekoloko kazneno pravo, op.cit.str. 218.
65
Dragan Jovaevi, Krivino pravo, Opti deo, op.cit., str. 80 81.
60

Ekologija i pravo

60

juje ribolov: 1) u vreme mresta i lovostaja; 2) neposredno rukom; 3) eksplozivom i

drugim rasprskavajuim sredstvima; 4) harpunom; 5) ostima; 6) podvodnom pukom
i drugim zabranjenim ili nedozvoljenim sredstvima i alatima; 7) vatrenim orujem;
8) strujom; 9) vetakim izvorom svetlosti; 10) hemijskim i drugim sredstvima koja
ubijaju, truju ili omamljuju ribu; 11) nou ako su u pitanju mladica, lipljan i pastrmka
i 12) potezanjem, odnosno kaenjem udicom za telo grabuljanjem (lan 20. stav
1. take 1., 2., 3. i 13. ZZOKRF). Njime je zabranjeno loviti ribu koja nema propisanu veliinu ili za vreme lovostaja (lan. 21. stav. 1. ZZOKRF), kao i loviti ribu u
podrujima odreenim za riblja plodita ili vriti druge aktivnosti koje ometaju mrest
i kretanje riba (lan. 23. stav. 3. ZZOKRF). Pored toga, navedeni Zakon zabranjuje obavljanje ribolova bez odgovarajue dozvole, u zavisnosti od vrste ribolova (l.
33., 38., 39. st. 5. ZZOKRF) i korienje ili posedovanje aparata za elektroribolov
(osim u Zakonom odreenim i regulisanim sluajevima) (lan. 47. ZZOKRF). Sva
opisana injenja se smatraju prekrajima i za njih su Zakonom o zatititi i odrivom
korienju ribljeg fonda propisane odgovarajue prekrajne sankcije novane kazne. U sluaju da se kao uinilac nekog od tih prekraja javi fiziko lice, njemu se
moe izrei novana kazna u rasponu od 25.000 do 50.000 dinara (lan 57. stav 1.
take: 2., 3., 4., 10., 11., 12. i 14. ZZOKRF).
Pored novane kazne, uiniocu navedenih prekraja moe se izrei i zatitna
mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili bili namenjeni za izvrenje
prekraja ili su nastali njegovim izvrenjem, a moe mu se odrediti i zatitna mera
zabrane ribolova (lan. 57. stav. 2. ZZOKRF)

5. Zakljuak
Vrenje ribolova na nain koji nije usklaen sa meunarodnim i nacionalnim
zakonskim ili podzakonskim aktima, poznato kao nezakonit, neregulisan i neprijavljen ribolov, predstavlja globalni problem koji izaziva ozbiljne socijalne, ekonomske, ekoloke i bezbednosne posledice u mnogim regionima irom sveta. Nezakonit
ribolov dovodi se u vezu i sa vrenjem drugih krivinih dela, kao to je nezakonit
promet tako ostvarenim ulovom, poreska evazija, ali i sa vrenjem ozbiljnih krivinih
dela protiv ivota i tela, i to naroito u sukobima izmeu ilegalnih ribolovaca i predstavnika vlasti i lica koja se ribolovom bave na legalan nain. Priroda ribolovnih
aktivnosti otvara prostor da se navedeno krivino delo vri na teritorijama koje se
nalaze pod jurisdikcijom vie razliitih drava te se, u tom kontekstu, bez preterivanja
moe konstatovati da ova negativna pojava ne poznaje granice.
Problem nezakonitog ribolova postoji i u naoj zemlji, to pokazuju i podaci
Republikog zavoda za statistiku koji se odnose na broj lica koja su poslednjih godina

Krivino delo nezakonitog ribolova u Republici Srbiji

61

prijavljena, optuena i osuena za ovo krivino delo. Meutim, prilikom procenjivanja razmera te pojave u Republici Srbiji, treba imati na umu i pretpostavku (sasvim
opravdanu) da su tamne brojke kriminaliteta u ovoj oblasti izuzetno velike. Kao jedan
od razloga za takve procene moe se navesti i okolnost da se ovo krivino delo, slino
kao i krivino delo nezakonitog lova, moe vriti u okviru i iza paravana potpuno
zakonitih, prijavljenih i na odgovaraju nain organizovanih ribolovnih aktivnosti,
bilo privrednih, bilo sportskih.66
Prebacivanje krivinog dela nezakonitog ribolova iz grupe krivinih dela protiv privrede u grupu krivinih dela protiv ivotne sredine, kao to je uinjeno i sa
krivinim delom nezakonitog lova, pokazuje da je na zakonodavac promenio i shvatanje o tome koje drutveno dobro odnosno vrednost najpre treba da bude zatieno
tom inkriminacijom. Za razliku od ranijeg reenja, prema kome je krivinim delom
nezakonitog ribolova zatita prvenstveno pruana privrednom sistemu nae zemlje,
odnosno ribarstvu kao privrednoj grani, sada se njime na prvom mestu titi ivotna
sredina, tanije, ihtiofauna kao njen integralni deo, pa tek onda ribarstvo kao privredna grana. Navedena izmena svakako predstavlja izraz promenjene drutvene svesti,
a i shvatanja zakonodavca, o znaaju koji ivotna sredina kao celina, ali i svi njeni
integralni delovi voda, vazduh, zemljite i biljni i ivotinjski svet imaju za opstanak
i razvoj itavog oveanstva.
Prilikom razmatranja mera prevencije i sankcionisanja krivinog dela nezakonitog ribolova, kao i odgovarajuih prekraja u smislu Zakona o zatiti i odrivom
korienju ribljeg fonda, treba ukazati i na injenicu da ouvanje i unapreenje
razliitih aspekata ivotne sredine, a posebno onih ivotinjskih vrsta koje se smatraju
ugroenim, predstavljaju i obaveze koje je naa zemlja na sebe preuzela ratifikacijom
meunarodnih instrumenata iz te oblasti kako onih koji su usvojeni pod okriljem
Ujedinjenih nacija tako i onih koji su usvojeni pod okriljem Saveta Evrope. Iako naa
zemlja nije lanica Evropske unije, za nju su dokumenti ove regionalne organizacije
posveene organizaciji i ureenju ribarstva kao i suzbijanju, prevenciji i eliminisanju
nezakonitog, neregulisanog i neprijavljenog ribolova takoe od izuzetnog znaaja,
ako se ima u vidu nastojanje da se na pravni, ali i drutveni sistem, uskladi sa standardima koji postoje u zemljama lanicama Evropske Unije.
Meutim, ratifikovanje meunarodnih dokumenata i konstituisanje adekvatnih normativnih okvira predstavlja samo polaznu pretpostavku za ouvanje i
unapreenje stanja ivotne sredine i svih njenih integralnih delova, ukljuujui i riblji fond, kao izuzetno vaan prirodni resurs. Naime, sutinski napredak u pravcu
ouvanja i unapreenja bogatstva ihtiofaune mogu je samo ukoliko se navedeni
Uporediti: Robert Muth, John Bowe, Illegal Harvest of Renewable Natural Resources in
North America: Toward a Typology of the Motivations for Poaching, u: Society and Natural Resources,
br. 11 /1998, str. 15.
66

Ekologija i pravo

62

pravni akti u praksi zaista i primenjuju. U tom smislu, posebno treba insistirati na promovisanju, kroz razliite vidove edukacije ribolovakih udruenja i njihovih lanova,
ali i opte javnosti, pre svega putem medija, o znaaju ihtiofaune i neophodnosti njenog odrivog, odnosno umerenog eksploatisanja u skladu sa relevantnim propisima
zakonskog i podzakonskog karaktera. Kroz edukaciju treba ukazati i na sve tetne
ekonomske, socijalne, ekoloke, zdravstvene i bezbednosne posledice koje mogu biti
izazvane vrenjem krivinog dela nezakonitog ribolova i svih drugih aktivnosti koje
su sa ovim vidom kriminalnog ispoljavanja povezane. Takve negativne posledice su
u nekim delovima sveta ve uoene, a svest o njihovoj dalekosenosti moe doprineti
racionalnom, a samim tim i zakonitom, korienju ribljeg fonda i kod nas.67
Zbog trenutne nezamenljivosti ribolova kao izvora ljudske hrane, ali i zbog
opte neosetljivosti ljudi na stradanje veine vodenih ivotinja, za sada ne postoji
pritisak zoofila za zabranu ribolova, kakav postoji u pogledu zabrane kopnenog lova.68 Dakle, moe se oekivati da e se ribolov, sa svim negativnim posledicama koje
proizvodi u odnosu na ivotnu sredinu, sprovoditi i u budunosti, te je neophodno da
se osigura njegovo vrenje u skladu sa zakonom i na nain koji e najmanje ugroziti
ne samo opstanak ribljeg fonda, ve i ivota i zdravlja ljudi.

6. Literatura
1. Ana Batrievi, Krivino delo nezakonitog lova, u: Kriminal i dravna reakcija:
fenomenologija, mogunosti, perspektive, Institut za kriminoloka i socioloka
istraivanja, Beograd, 2011;
2. Denzil Miller, Illegal, Unreported and Unregulated Fishing, u: Stop Illegal
Fishing in Southern Africa, Stop Illegal Fishing, Gaborne, 2008;
3. Dragan Jovaevi, Sistem ekolokih delikata ekoloko kazneno pravo, Pravni
fakultet u Niu Centar za publikacije, Ni, 2009;
4. Dragan Jovaevi, Krivino pravo, Opti deo, Nomos, Beograd, 2006;
5. Ljubia Lazarevi, Komentar Krivinog zakonika Republike Srbije, Savremena
administracija, Beograd, 2006;
6. Mitar Kokolj, Prekrajno pravo, Privredna akademija, Novi Sad, 2007;
7. Nikola Viskovi, Kulturna zoologija to je ivotinja ovjeku i to je ovjek
Review of Impacts of Illegal, Unreported and Unregulated Fishing on Developing Countries,
Final Report, Marine Resources Assessment Group, London, UK, 2005. godine, izvetaj preuzet sa
adrese http://webarchive.nationalarchives.gov.uk/+/http:/www.dfid.gov.uk/pubs/files/illegal-fishingmrag-report.pdf , 4. novembar 2011.
68
Nikola Viskovi, op.cit.,str. 176.
67

Krivino delo nezakonitog ribolova u Republici Srbiji

8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.

18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.

63

ivotinji, Naklada Jesenski i Turk, Zagreb, 2009;

Nikola Srzenti, Ljubia Lazarevi, Miroslav orevi, Aleksandar Staji,
Boidar Kraus, Komentar Krivinog zakona Republike Srbije, Savremena
administracija, Beograd, 1991
Predrag Simonovi, edomir Mijovi, Vera Nikoli, Saa Mari, Pregled
odrivog ribarstvenog korienja ribljeg fonda Srbije, u: Zbornik radova ivotna
sredina ka Evropi Simpozijum sa meunarodnim ueem, Beograd, 2005;
Robert Muth, John Bowe, Illegal Harvest of Renewable Natural Resources in
North America: Toward a Typology of the Motivations for Poaching, u: Society
and Natural Resources, br. 11 /1998;
Slobodanka Konstantinovi Vili, Miomira Kosti, Kriminologija, Pelikan print,
Ni, 2009;
Stevan Lili, Mirjana Drenovak, Ekoloko pravo, Pravni fakultet Univerziteta u
Beogradu, Centar za izdavatvo i informisanje, Beograd, 2010;
Vladan Joldi, Konvencije od znaaja za zatitu ivotne sredine i interesa
Republike Srbije, Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, Beograd,
2006;
Zoltan Vig, Tamara Gajinov, Stanje i perspektive ekolokopravne regulative u
Srbiji, Fakultet za evropske pravno politike studije, Novi Sad, 2011;
Zoran Stojanovi, Komentar krivinog zakonika, Slubeni glasnik, Beograd,
2006;
Krivini zakonik, Slubeni glasnik RS, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09;
Krivini zakon Republike Srbije, Slubeni glasnik SRS, br. 26/77, 28/77,
43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89, 21/90, i Slubeni glasnik RS,
br. 16/90, 26/91, 75/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98,
10/02, 11/02, 80/02, 39/03, 67/03;
Zakon o prekrajima, Slubeni glasnik RS, br. 101/05, 116/08, 111/09;
Zakonik o krivinom postupku, Slubeni list SRJ, br. 70/01 i 68/02 i Slubeni
glasnik RS, br. 58/04, 85/05, 115/05, 85/05, 49/07, 20/09 i 72/09;
Zakon o zatiti ivotne sredine, Slubeni glasnik RS, br. 135/04 i 36/09;
Zakon o zatiti i odrivom korienju ribljeg fonda, Slubeni glasnik RS, br.
36/09;
Zakon o ribarstvu, Slubeni glasnik RS, br. 35/94, 38/94 i 101/05;
Strategija bioloke raznovrsnosti Republike Srbije za period od 2011. do 2018.
godine, Slubeni glasnik RS, br. 13/11;
Zakon o potvrivanju Konvencije o meunarodnom prometu ugroenih vrsta
divlje faune i flore, Slubeni list SRJ Meunarodni ugovori, br. 11/01;
Zakon o potvrivanju Konvencije o ouvanju migratornih vrsta divljih ivotinja,
Slubeni glasnik RS - Meunarodni ugovori, br. 102/07;
Zakon o potvrivanju Konvencije o ouvanju evropske divlje flore i faune i

64

Ekologija i pravo

prirodnih stanita, Slubeni glasnik RS - Meunarodni ugovori, br. 102/07;

27. Zakon o potvrivanju Konvencije o biolokoj raznovrsnosti, Slubeni list SRJ Meunarodni ugovori, br. 11/01;
28. Konvencija o ribolovu i ouvanju biolokih bogatstava otvorenog mora,
Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori, br. 4/65;
29. Konvencija o saradnji na zatiti i odrivom korienju reke Dunav, Slubeni
list SRJ Meunarodni ugovori, br. 2/03;
30. Zakon o ratifikaciji Konvencije o pravu mora, Slubeni list SFRJ Meunarodni
ugovori, br. 1/86;
31. Uredba o sporazumu o ribarstvu u vodama Dunava izmeu vlade FNRJ,
Narodne Republike Bugarske, Rumunske Narodne Republike i Saveza Sovjetskih
Republika, Slubeni list FNRJ Meunarodni ugovori, br. 8/58;
32. Naredba o ustanovljavanju lovostaja za pojedine vrste riba na ribarskom
podruju ili delu ribarskog podruja i o zabrani lova riba koje nemaju propisanu
veliinu, Slubeni glasnik RS, br. 17/09, 36/09 i 104/09;
Convention on the Protection of the Environment through Criminal Law,
Strasbourg, 4.11.1998, European Treaty Series No. 172., konvencija preuzeta sa
adrese http://conventions.coe.int/Treaty/en/treaties/html/172.htm 25.februar 2012;
Review of Impacts of Illegal, Unreported and Unregulated Fishing on Developing Countries, Final Report, Marine Resources Assessment Group, London, 2005.,
izvetaj preuzet sa adrese http://webarchive.nationalarchives.gov.uk/+/http:/www.
dfid.gov.uk/pubs/files/illegal-fishing-mrag-report.pdf , 4. novembar 2011;
- International Plan of action to Prevent, Deter and Eliminate Illegal, Unreported and Unregulated Fishing, Food and Agriculture Organization of the UN, Rome,
2011, tekst preuzet sa adrese http://www.fao.org/docrep/003/y1224e/y1224e00.
HTM 4. novembar 2011;
Agreement for the Implementation of the Provisions of the United Nations
Convention on the Law of the Sea of 10 December 1982 relating to the
Conservation and Management of Straddling Fish Stocks and Highly Migratory
Fish Stocks, New York, 4 August 1995, United Nations, Treaty Series, vol. 2167,
p. 3., sporazum preuzet sa adrese http://treaties.un.org/doc/Publication/UNTS/
Volume%202167/v2167.pdf 9. novembar 2011;
Convention between the United States of America and the Republic of Costa
Rica for the establishment of an Inter-American Tropical Tuna Commission,
Washington, 31.05.1949., United Nations Treaty Series, Vol. 80, Registration No.
I-1041, konvencija preuzeta sa adrese http://treaties.un.org/doc/Publication/UNTS/
Volume%2080/volume-80-I-1041-English.pdf 2. avgust 2011;
Agreement between the Governments of Norway, Denmark and Sweden concerning
measures for the protection of the stocks of deep-sea prawns (Pandalus borealis),

Krivino delo nezakonitog ribolova u Republici Srbiji

65

European lobsters (Homarus vulgaris), Norway lobsters (Nephrops norvegicus) and

crabs (Cancer pagurus), Oslo, 07.03.1952., United Nations Treaty Series, Vol.
175, Registration No. I 2302, sporazum preuzet sa adrese http://treaties.un.org/
Pages/showDetails.aspx?objid=080000028014df74 2. avgust 2011;
International Convention for the Conservation of Atlantic Tunas, Rio de Janeiro,
14.05.1966., United Nations Treaty Series Vol. 673, Registration No. I 9587,
konvencija preuzeta sa adrese http://treaties.un.org/doc/Publication/UNTS/
Volume%20673/volume-673-I-9587-English.pdf 3. avgust 2011;
Convention for the Conservation of Southern Bluefin Tuna, Canberra, 10.05.1993.,
United Nations Treaty Series vol. 1819, Registration No. I 31155, konvencija
preuzeta sa adrese http://treaties.un.org/doc/Publication/UNTS/Volume%201819/
volume-1819-I-31155-English.pdf 3. avgust 2011;
Common Fisheries Policy of EU, dokument preuzet sa adrese http://www.cfpreformwatch.eu/2009/12/the-background/ 31. oktobar2011;
Council Regulation (EC) No 2371/2002 of 20 December 2002 on the conservation
and sustainable exploitation of fisheries resources under the Common Fisheries
Policy, Official Journal of the European Communities L 358/59, dokument preuzet
sa adrese http://eurlex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2002:358:00
59:0080:EN:PDF 9. novembar 2011;
Council Regulation (EC) No 1005/2008 of 29 September 2008 establishing
a Community system to prevent, deter and eliminate Illegal, Unreported and
Unregulated Fishing, amending Regulations (EEC) No 2847/93, (EC) No
1936/2001 and (EC) No 601/2004 and repealing Regulations (EC) No 1093/94
and (EC) No 1447/1999, Official Journal of the European Union L 286/1,
dokument preuzet sa adrese http://eurlex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.
do?uri=CELEX:32008R1005:EN:NT, 9. novembar 2011;
Council Regulation (EC) No 1224/2009 of 20 November 2009 establishing a
Community control system for ensuring compliance with the rules of the common
fisheries policy, amending Regulations (EC) No 847/96, (EC) No 2371/2002, (EC)
No 811/2004, (EC) No 768/2005, (EC) No 2115/2005, (EC) No 2166/2005, (EC)
No 388/2006, (EC) No 509/2007, (EC) No 676/2007, (EC) No 1098/2007, (EC) No
1300/2008, (EC) No 1342/2008 and repealing Regulations (EEC) No 2847/93, (EC)
No 1627/94 and (EC) No 1966/2006, Official Journal of the European union, L 343
, 22/12/2009 P. 0001 0050, dokument preuzet sa adrese
http://eurlex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:32009R1224:EN:H
TML 9. novembar 2011;
33. Statistiki bilten Punoletni uinioci krivinih dela Prijave, optuenja i osude
2007, br. 502, Republiki zavod za statistiku, Beograd 2009. godine;
34. Statistiki bilten Punoletni uinioci krivinih dela Prijave, optuenja i osude
2008, br. 514, Republiki zavod za statistiku, Beograd, 2010. godine;

66

Ekologija i pravo

35. Statistiki bilten Punoletni uinioci krivinih dela Prijave, optuenja i osude
2009, br. 529, Republiki zavod za statistiku, Beograd, 2010. godine;
36. Saoptenje: Punoletni uinioci krivinih dela u Republici Srbiji, 2010. br. 201.,
Republiki zavod za statistiku, Beograd, 15.07.2011. godine.

CRIMINAL OFFENCE OF ILLEGAL FISHING

Illegal, unregulated and unreported fishing represents a global problem, which

causes a series of negative and harmful economic, social, environmental and legal
consequences. This phenomenon, often linked to other forms of criminal activities,
seriously endangers the security of people and food, questioning not only the survival
of entire ecosystems but also the sustainability of the economies of the communities
whose incomes directly depend on the exploitation of fish stocks. That is the reason
why nowadays various unacceptable forms of fishing are prohibited and punishable on
both national and international levels. There are several international legal sources
of universal and regional character (such as various conventions, agreements,
regulations, decisions etc.), which are aimed at establishing fundamental standards
of acceptable and sustainable fishery and declaring which methods and means of
fishing are supposed to be prohibited, in order to achieve and maintain the optimal
level of fish stocks worldwide and to protect and preserve endangered species of
aquatic animals. In the Republic of Serbia, fishing that is conducted contrary to valid
legal provisions is considered either as a criminal offence, in accordance with the
Criminal Code of the Republic of Serbia, or as a misdemeanour, according to the Law
on Protection and Sustainable Use of Fish Stock. The author of this paper analyses
fundamental characteristics of this criminal offence, its relation with similar and
related misdemeanours, as well as the existing mechanisms of state reaction to these
illegal activities. Moreover, the author highlights the advantages and disadvantages
of current legislative solutions in this field, suggesting necessary steps that might
improve the prevention, suppression and punishment of illegal fishing, in compliance
with relevant international standards.

Key words: illegal fishing, criminal offence, misdemeanour, fish stocks,
environment, international standards

Ekologija i pravo

68

STANDARDI INTERPOL-a
U BORBI PROTIV EKOLOKOG KRIMINALA
mr Sergej Uljanov*
Ekoloki kriminal predstavlja ozbiljan problem, koji je u porastu na
meunarodnom planu u svojim brojnim raznovrsnim vidovima. U irem smislu
ugroavanje ivotne sredine predstavlja ilegalnu eksploataciju svetske flore i faune,
dok zagaenje podrazumeva trgovinu i raspolaganje otpadom ili resursima suprotno
odredbama nacionalnih zakonodavstva i meunarodnog prava. Meunarodni prefiks
ovog spektra kriminalnih aktivnosti neminovno je uslovio reakciju Meunarodne
organizacije kriminalistike policije INTERPOL, koja je napore policija 190 drava
svojih lanica usmerila metodoloki, tipoloki i standardizovano na nain koji e
autor prikazati u ovom radu. Panja autora usmerena je i na povezanost ekolokog
kriminala sa drugim oblicima nedozvoljenih aktivnosti, kao to su: falsifikovanje
putnih dokumenata, korupcija, pranje novca i krvni delikti. Opasnost injenice da
se ekolokim kriminalom, prevashodno u njegovim vidovima ugroavanja ivotne
sredine i zagaivanja, bave organizovane kriminalne grupe privuene mogunostima
visoke zarade uz nizak stepen rizikovanja otkrivanja od strane organa krivinog
gonjenja, INTERPOL pokuava da suzbije posebnim Programom za borbu protiv
ekolokog kriminala, koji e posebno biti razmatran kao jedno od teita predmetnog
rada. Autor e takoe prikazati aktivnosti INTERPOL-a kroz njegove radne grupe
i operacije, koje zajedniki vode drave lanice ove meunarodne organizacije
u nastojanjima da to vie umanje tetnost kriminalnih aktivnosti usmerenih na
ugroavanje i unitavanje ivotne sredine savremenog oveka.

Kljune rei: INTERPOL, ekoloki kriminal, ivotna sredina, kriminalistika
policija, organizovani kriminal

1. Uvod

Savremeni svet u totalu svojih meridijana predstavlja prostor za izvrenje
kriminalnih aktivnosti, koje svojom brzinom, sofisticiranou, promenljivou,
Slubenik Uprave za meunarodnu operativnu policijsku saradnju MUP-a Republike Srbije i
istraiva saradnik Instituta za uporedno pravo u Beogradu; e-mail: sputnik970@gmail.com
*

Standardi Interpola u borbi protiv ekolokog kriminala

69

prilagodljivou, brutalnou, profitnou i konstantnom pristutnou prevazilaze

nacionalne, regionalne i kontinentalne geografsko-politike parametre. Vremenski i
prostorno neuslovljene organizovane kriminalne grupe nameu svoje delovanje na
meunarodnom planu. Resursi ovekove ivotne sredine, svojom raznovrsnou i
lukrativnim potencijalom, postali su meta ilegalnih radnji per se. Svetska zajednica,
kao izraz svoje brige za ugroavanje i unitavanje svog prirodnog okruenja,
u odbranu civilizacijske egzistencije ulae znaajne napore kroz delovanje
Meunarodne organizacije kriminalistike policije INTERPOL. Meunarodnost kao
odlika drutevno opasnih radnji i meunarodnost kao odgovor 190 drava lanica
INTERPOL-a ine mozaik socijalne, normativne, kulturne, konfesionalne, politike
i ekonomske interakcije kriminalnih grupa i kriminalistike policije u uem odnosno
organa krivinog gonjena u irem smislu. Ekoloki kriminal doslovno predstavlja
seenje egzistencijalne grane na kojoj sedi savremeni ovek, koji kriminalnim radnjama
svesno unitava sopstveno prirodno okruenje, iako je i sam njegov neizostavni
inilac. Mogunost brze i visoke zarade predstavlja dovoljan razlog za iroku lepezu
kriminalnih aktivnosti, tako razornih po ivotni potencijal, kako oveanstva, tako i
postojeih biljnih i ivotinjskih vrsta bez kojih bi opstanak ljudi bio nemogu. Ipak,
INTERPOL kao izraz elje za zatitom bazine bioloke osnove dananjeg sveta,
svojim standardima, protokolima i radnom metodologijom objedinjava i usmerava
policijske aktivnosti svojih drava lanica radi spasenja budunosti oveka kroz
prizmu ouvanja njegove ekoloke perspektive.

2. INTERPOL

INTERPOL je najvea svetska meunarodna policijska organizacija sa
190 drava lanica. Osnovan 1923. godine u Beu, sada sa seditem u Lionu, on
omoguava saradnju kriminalistike policije van nacionalnih granica i prua podrku
svim organima, agencijama i organizacijama kojima je cilj borba protiv meunarodnog
kriminala. Kao deo svoje internkontinentalne i integrativne svrhe, INTERPOL tei da
obezbedi meunarodnu policijsku saradnju i meu svojim dravama lanicama, koje
meusobno nemaju diplomatske odnose.

Tekue aktivnosti ove meunarodne organizacije bazirane su na njene etiri
kljune funkcije:
- da obezbedi bezbedan i zatien globalni komunikacioni sistem pod nazivom
I-24/7, koji omoguava povezanost policija drava lanica i putem koga se
neprekidno u realnom vremenu razmenjuju informacije od policijskog znaaja, a koje
se prevashodno odnose na kriminalne aktivnosti i njihove izvrioce;
- da pomogne policijski posao i posao organa za primenu zakona u svojim dravama

Ekologija i pravo

70

lanicama, to podrazumeva operativnu podrku ukljuujui i slanje ekspertskih

timova u sluajevima velike hitnosti i kriznim situacijama, zbog ega je u okviru
Generalnog sekretarijata INTERPOL-a formiran poseban Komandni i koordinacioni
centar;
- da unapredi sredstva i radnu metodologiju kriminalistike policije kroz obavljanje
obuke policijskih slubenika u cilju podizanja nivoa infrastrukture bezbednosti
svojih drava lanica i daljeg tehnikog, komunikacionog i informatikog razvijanja
kapaciteta meunarodne policijske saradnje, kao i
- da prua pomo drava lanicama u identifikovanju izvrilaca krivinih dela i
otkrivanju zloina i to putem sistema centralizovanih baza podataka i upotrebom
sofisticirane analitike obrade podataka.1

Zahvaljujui navedenim odlikama i ciljevima INTERPOL-a, ova meunarodna
policijska organizacijama u mogunosti je da doprinese naporima nacionalnih
policijskih slubi svojih drava lanaica da utvrde identitet delinkvenata, rasvetle
okolnosti pod kojima je izvreno neko krivino delo, lociraju i lie slobode begunce
i meunarodne zloince, te vode efikasnu borbu protiv meunarodnih kriminalnih
aktivnosti, a naroito terorizma i u poslednje vreme ekolkog kriminala.

Svaka od drava lanica INTERPOL-a ima svoj Nacionalni centralnih biro,
koji predstavlja nacionalnu kontakt taku za odvijanje meunarodne policijske
saradnje sa drugim dravama lanicama INTERPOL-a. Takoe, Nacionalni centralni
biro je komunikaciono povezan sa Generalnim sekretarijatom INTERPOL-a u Lionu
u kome se nalazi ve navedeni Komandni i komunikacioni centar, kao i baze podataka
formirane u skladu sa postojeim linijama rada kriminalistike slube. Na taj nain
nacionale policije drava lanica mogu posredstvom zatienog komunikacionog
sistema INTERPOL-a razmeniti sve vrste podataka, audio i video zapise, DNK
profile, otiske prstiju i fotografije lica, te ostale policijski vane podatke. Kako bi
ova razmena informacija bila mogua, postavljeni su INTERPOL-ovi standardi
prema kojima se ona odvija i koji odreuju temelj i okvire za smisleno i efikasno
odvijanje meunarodne policijske saradnje INTERPOL-ovih drava lanica. Prema
ovim standardima odreeni su i pojmovi i tipologija kriminalnih aktivnosti, pa tako i
ekolokog kriminala i njegovih brojnih oblika.

https://www.interpol.int/Public/icpo/about.asp, 20.06.2012.

Standardi Interpola u borbi protiv ekolokog kriminala

71

3. Ekoloki kriminal

Ekoloki kriminal predstavlja ukupnost kriminalnih aktivnosti usmerenih
na krenje odredbi nacionalnih i meunarodnih zakona i sporazuma, kojima se
obezbeuju ouvanje i odrivost ivotne okoline u svetu, bioloke raznovrsnosti
biljnih i ivotinjskih vrsta ili prirodnih resursa.2

Ova vrsta nedozvoljenih radnji predstavlja ozbiljan meunarodni problem,
koji moe posredno ili neposredno uticati na nacionalnu ekonomiju, bezbednost
drave ili egzistenciju stanovnitva. Uticaj ekolokog kriminala moe se ostvariti
na vie naina, od iscrpljivanja prirodnih bogatstava i unitenja stanita do gubitaka
ljudskih ivota.

Sa aspekta motivacije za deliktno ponaanje ekoloki kriminal je visoko
profitno ilegalno delovanje sa malim stepenom rizika, zbog neadekvatnih istranih
kapaciteta uzrokovanih nedostatkom posebno obuenih organizacionih jedinica
organa krivinog gonjenja, odsustvom normativa ili slabou sistema njhove primene,
kao i neefikasnom i blagom kaznenom politikom.

Uoeno je su izvrioci ekolokih delikata aktivni i u drugim oblastima
kriminala, zbog ega se ekoloki kriminal posmatra kao vrsta kriminalnih aktivnosti
u najveem broju sluajeva povezanih sa izvrenjem krvnih delilkata, falsifikovanja
dokumenata, upotrebom falisfikovanih putnih isprava, korupcijom, ilegalnim
posedovanjem i nedozvoljenom upotrebom oruja, gusarstvom, krijumarenjem
opojnih droga i ilegalnom migracijom. Ovo jasno ukazuje na potrebu zajednikog
rada organa za primenu zakona razliitih nadlenosti, od policije, tuilatva i sudstva
do carine i raznih vrsta inspekcijskih slubi i to kako na nacionalnom tako i na
meunarodnom planu na multidisciplinaran nain.

Uslovljen magnitudom individualnog kriminalnog ponaanja ili grupnim
uticajem miljea drugih vrsta meusobno nepovezanih krivinih dela, ekoloki kriminal
ima poguban uticaj na osnovne vrednosti savremenog drutvenog ivota razarajui
ekonomsko, socijalno, bezbedonsno i ekoloko tkivo dananjih dravnih zajednica.
esto skriven i teko uoljiv ekoloki kriminal brzo prelazi granice nacionalnih
drava inei svojim trvama svetsko stanovnitvo, bez obzira na geografsku poziciju
viktimiziranih oblasti.

Borba protiv ekolokog kriminala podrazumeva prethodno sagledavanje
i razumevanje njegovih brojnih oblika, naina izvrenja i veza sa drugim vrstama
kriminalnih akivnosti. Neophodnost tipologije ekolokih delikata bila je jedan od
izazova sa kojima se suoio INTERPOL. Angaovanje eksperata i aktivnosti radnih
grupa drava lanica INTERPOL-a urodiile su plodom, to je doprinelo formiranju
2

https://www.interpol.int/Public/EnvironmentalCrime/Default.asp, 20.06.2012.

Ekologija i pravo

72

INTERPOL-ove tipologije ekolokih kriminalnih aktivnosti i omoguilo efikasnije

angaovanje INTERPOL-ovih analitikih, informatikih i tehnikih kapaciteta
u borbi protiv ove vrste ilegalnih radnji. Na ovaj nain INTERPOL je uspeno
usmerio svoje potencijale radi pomoi nacionalnim policijskim slubama da, najpre,
amortizuju tetne posledice ekolokog kriminala, te da potom onemogue izvrioce
ovih ilegalnih radnji da ostvaruju visoke profite odnosno da poveaju mogunost
njihovog lienja slobode i sankcionisanja, rasvetle ovakva specifina krivina dela
i doprinesu ouvanju, spasenju i unapreenju ekolokih ivotnih uslova oveka i
biljnih i ivotinjskih vrsta, tih esencijalnih parametara dananje civilizacije.

4. INTERPOL-ova tipologija ekolokih delikata

U svrhu bolje preglednosti, preciznije analize i unapreenja borbe protiv
ekolokog kriminala na svetskom planu, INTERPOL-ova tipologija podrazumeva
sledee vrste ekolokog kriminala:
1. Unitavanje biljnih i ivotinjskih vrsta, koje podrazumeva:3
1.1 Ilegalnu trgovinu ugroenim vrstama

1.2 Iscrpljivanje ribolovnih resursa

1.3 Ilegalnu seu uma
2. Zagaivanje ivotne sredine, koje ima sledee moduse:4

2.1 Zagaivanje vode

2.1.1 Zagaivanje vodnih tokova

2.1.2 Zagaivanje okeana

2.1.2.1 Izlivanje nafte iz plovila

2.1.2.2 Drugi vidovi brodskog zagaivanja

2.2. Zagaivanje tla

2.2.1 Neuklanjanje elektronskog otpada

2.2.2 Neuklanjanje industrijskog otpada

2.2.3 Ilegalan prevoz opasnog otpada

2.2.4 Ilegalno odbacivanje opasnog otpada

2.2.5 Neuklanjanje upotrebljene i zaostale municije

2.3 Zagaivanje vazduha
3. Ostale vrste ekolokog kriminala, od kojih su najopasnije:5

3.1 Promene i naruavanje klime

3.2 Kraa prirodnih resursa
https://www.interpol.int/Public/EnvironmentalCrime/Wildlife/Default.asp, 20.06.2012.
https://www.interpol.int/Public/EnvironmentalCrime/Pollution/Default.asp, 20.06.2012.
5
https://www.interpol.int/Public/EnvironmentalCrime/Others/Default.asp, 20.06.2012.
3
4

Standardi Interpola u borbi protiv ekolokog kriminala

73

3.3 Razni vidovi zloupotrebe aktivnih uzronika ekoloke opasnosti

3.3.1 zloupotreba infektivnih bolesti

3.3.2 zloupotreba parazita

3.3.3 zloupotreba invazivnih vrsta

3.3.4 zloupotreba modifikovanih ivih organizama

3.3.5 zloupotreba patogena

3.3.6 zloupotreba toksinih materija

3.3.7 zloupotreba biolokih agenasa

U skladu sa navedenom strukturom tipologije ekolokih kriminalnih aktivnosti
upoznaemo se i sa njihovim terminolokim odreivanjem prema standardima
INTERPOL-a.

Ugroavanje biljnih i ivotinjskih vrsta jeste uzimanje, trgovina, eksploatisanje
i posedovanje svetskih resursa flore i faune protivno nacionalnim i meunarodnim
zakonima i sporazumima. Ova vrsta ekolokog kriminala razlikuje se od tradicionalnih
kriminalnih aktivnosti, jer oteenu stranu ine ilegalno eksploatisane biljne i
ivotinjske vrste, a ne pojedinac ili grupa ljudi. Svetska zajednica u najveem broju
sluajeva nije svesna opasnosti ove vrste kriminalnih aktivnosti, sve dok one ne
dovedu u pitanje opstanak ilegalnim radnjama ugroenih biljnih i ivotinjskih vrsta.
ak i tada javnost postaje zabrinuta za efekat ove vrste ekolokog kriminala po ljude,
dok se primarne rtve nalaze u drugom planu.

Zagaivanje ivotne sredine izvrava se rukovanjem, transportom, trgovinom,
posedovanjem i odlaganjem otpada ukljuujui opasan otpad ili njegove izvore
protivno nacionalnim i meunarodnim zakonima i sporazumima, to moe dovesti
do nanoenja ekoloke tete velikog obima. Za razliku od prethodne vrste ekolokog
kriminala, zagaivanje ivotne sredine moe neposredno za rtve imati ljudska bia,
obzirom na po oveka opasnu prirodu otpadnih materija. Ove kriminalne aktivnosti
naruavaju zdravlje i nanose ekonomsku tetu svojim rtvama. Naposletku,
zagaivanje ivotne sredine ima globalno tetno dejstvo, jer otpadne materije bivaju
prenoene vazdunim strujanjima i vodnim tokovima, kao to mogu biti umiljajno
transportovane od svog izvora u jednoj dravi do taaka destinacije u drugim dravama,
koje nemaju tehnike niti pravne kapacitete za regulisanje propisnog postupanja sa
ovim izvorima ekoloke opasnosti. Pod odreenim okolnostima i u izvesnom smislu
ove otpadne materije mogu direktno doprineti naruavanju klime i njenim ekoloki
neprimerenim promenama.

Ekologija i pravo

74

5. Odgovor INTERPOL-a

Godine 1992. na 61. Generalnoj skuptini INTERPOL-a odlueno je
donoenjem rezolucije6 da se obrazuje radna grupa pod imenom Odbor za ekoloki
kriminal. Sainjen od istrailaca i policijskih rukovodilaca iz drava lanica
INTERPOL-a i funcioniui pod pokroviteljstvom ove meunarodne organizacije,
ovaj Odbor nastoji da otkrije probleme koji se javljaju u vezi sa istragama ekolokog
kriminala i da pronae mogua reenja.

injenica je da je ekoloki kriminal rastui fenomen, koji ine brojne i
raznovrsne kriminalne aktivnosti sa nedvosmislenim meunarodnim dijapazonom.
Do sada su uoeni problemi koordinacije i saradnje u zajednikim istragama voenim
od strane vie drava lanica INTERPOL-a, u najveem broju sluajeva zbog razlika
u normativnim reenjima i vrsti organa nadlenih za bavljenje ovom vrstom problema.
Zbog navedenog INTERPOL svake druge godine organizuje sastanak Odbora za
ekoloki kriminal, poznatog kao Konferencija radne grupe za ekoloki kriminal.
Odbor je oformio dve radne grupe radi pruanja podrke dravama lanicama
INTERPOL-a u borbi protiv ekolokog kriminala.7 Ove radne grupe obrazovane su
prema kriterijumu dve dominantne grupe ekolokih kriminalnih aktivnosti, od kojih
se prva odnosi na ugroavanje biljnih i ivotinjskih vrsta, a druga na zagaivanje
ivotne sredine.

Kroz aktivnosti pomenutih radnih grupa Odbora za ekoloki kriminal, kao
meunarodna organizacija INTERPOL pomae svojim dravama lanicama na
sledee naine:
- omoguava pristup policijama i organima za primenu zakona na svetskom planu;
- omoguava pristup postojeim asocijacijama organa za primenu zakona u oblasti
ekolokog kriminala, kao i onim koje su u razvoju;
- omoguava pristup organizacionim jedinicama Ujedinjenih nacija;
- omoguava pristup i koordinaciju rada nadlenih organa pojedinane drave lanice;
- omoguava pristup forenzikim ekspertskim timovima na meunarodnom planu;
- omoguava najiru policijsku meunarodnu saradnju;
- olakava globalnu podrku u razmeni informacija;
- izdaje prirunike i uputstva, koji se mogu primeniti na meunarodnom nivou.8

INTERPOL obezbeuje i kreira podrku nadlenim organima drava lanica
obezbeujui eksperte za ekoloki kriminal, koji pomau koordinaciju istraga
Rezolucija INTERPOL-a broj AGN/61/RES/12.

http://www.interpol.int/Crime-areas/Environmental-crime/Environmental-CrimeCommittee, 21.06.2012.
8
Environmnetal Crime Programme, Strategic plan 2009-2010, pg. 5, https://www.interpol.
int/Public/EnvironmentalCrime/Manual/strategicplan.pdf, 21.06.2012.
6
7

Standardi Interpola u borbi protiv ekolokog kriminala

75

ekolokog kriminala, bez obzira da li se ona vodi od strane jedne ili vie drava
lanica ove meunarodne ogranizacije.

Tokom 2009. godine Generalni sekretarijat INTERPOL-a sainio je Program
za ekoloki kriminal (INTERPOL Environmental Crime Programme), koji je
obuhvatio sve oblike ekolokih ilegalnih aktivnosti u polje rada jedne odreene
INTERPOL-ove jedinice.9 Od svog nastanka drave lanice INTERPOL-a, koje su
ovim Programom obuhvaene, uspele su da koordiniraju svoje aktivnosti na suzbijanju
ekolokog kriminala na globalnom i regionalnom planu, da realizuju obuke u pogledu
naina komunikacije prema INTERPOL-ovim standardima, da obezbede protokole
u postupanju sa podacima na svetskom nivou, da razviju radnu metodologiju organa
za primenu zakona u oblasti ekolokog kriminala, da uspeno usmere meunarodne
policijske akcije u borbi protiv ovih vrsta kriminalnih aktivnosti i da organizuju i
odravaju meunarodne konferencije i saradnju po pitanju borbe protiv ekolokih
delikata.

U periodu od poslednje tri godine INTERPOL-ov odgovor na problem
ekolokog kriminala moe se sagledati kroz sledee globalne i regionalne operacije
organa za primenu zakona INTERPOL-ovih drava lanica:
- Operacija RAMP,10 voena globalno, usmerena na ilegalnu trgovinu i nedozvoljeno
posedovanje ugroenih vrsta gmizavaca i vodozemaca, obuhvatila je udruene napore
51 drave lanice INTERPOL-a. Vrednost zaplenjenih ivotinjskih vrsta i produkata
koji potiu od njih nastalih na nedozvoljen nain, procenjuje se na vie od 25 miliona
evra. U ovoj operaciji otkriveni su naini krijumarenja ovih, ali i drugih ivotinjskih
vrsta i njihovih produkata, kao to su: koe ivotinja iz porodice maaka, sokolovi,
neke zatiene vrste medveda i vukova. Uspenost ove operacije proistekla iz velikog
truda, pokazala je da postoje naini borbe protiv ekolokog kriminala, koji se pre
svega baziraju na meunarodnoj policijskoj saradnji i koordinaciji drugih organa za
primenu zakona, a prema standardima INTERPOL-a olienim u vidu Programa za
ekoloki kriminal.
- Operacija TRAM,11 koja se odvijala na globalnom planu, bila je fokusirana na
ilegalnu trgovinu tradicionalnih medikamenata baziranih na produktima ivotinjskih
vrsta. Ovu INTERPOL-ovu operaciju zajedniki je vodilo 18 drava lanica,
a vrednost zaplenjenih proizvoda iznosi preko 10 miliona evra. Ova operacija
predstavlja odgovor na predloge drava lanica za izbor cilja akcije, to je podrano
informatiko-analitikim kapacitetima INTERPOL-a. Veliki napor uloen je u
podizanje javne svesti o opasnosti po ivotinjski svet, koju predstavlja nekontrolisana
Environmnetal Crime Programme, Strategic plan 2011-2013, pg. 6, https://www.interpol.int/
Public/EnvironmentalCrime/Manual/strategicplan.pdf, 21.06.2012.
10
Ibid.
11
Ibid.
9

Ekologija i pravo

76

proizvodnja tradicionalnih medikamenata. Naravno, taj napor bio bi uzaludan bez

odlune intervencije policije i drugih organa za primenu zakona.
- Regionalne operacije HAZ i HAZ 212 odnosile su se na ilegalan transport
opasnog materijala u pograninoj zoni Kanade, oblast Ontario, sa amerikim
dravama Njujork i Miigen. Ove operacije su bile brze. Za vreme njihove realizacije
izvreno je 663 inspekcije, pokrenuto 16 istraga i otkriven 201 sluaj krenja propisa
o prenosu opasnog materijala.
- Operacija TIGRE,13 regionalnog tipa, voena je radi suzbijanja eksploatacije
tigrova. U toku ove operacije lieno je slobode 25 lica osumnjienih za uestvovanje
u nedozvoljenoj trgovini tigrovima, kao jednom do najugroenijih ivotinjskih
vrsta dananjice. Uspeh ove akcije bio je potpomognut optom informisanou o
ugroenosti tigrova i svetskim ekolokim zahtevom za njihov spas.
- Operacija MOGATLE,14 kao regionalna, za cilj je imala zatitu slonova i nosoroga
od ilegalnih trgovaca slonovaom i nosorogovim rogom. Voena je na teritoriji 6
drava na jugu Afrike. U toku ove operacije pronaena je i zatvorena ilegalna fabrika
za obradu slonovae i zaplenjeno je blizu 400 kilograma slonovae i rogova nosoroga,
sa trinom vrednou od preko jednog miliona amerikih dolara. Tom prilikom
slobode je liena 41 osoba.
- Operacija COSTA15 rezultat je aktivnosti organa za primenu zakona 6 afrikih
drava na regionalnom planu i predstavlja do sada najobimniju operaciju za borbu
protiv ilegalne trgovine slonovaom. Kao njen rezultat zaplenjeno je vie od 2 tone
slonovae, a slobode je lieno vie od 100 osoba.

Navedene operacije, a pre svega regionalnog profila, pokazale su da neposredni
izvrioci policijske dunosti i drugih slubi za primenu zakona mogu ostvariti blisku
saradnju, bez obzira na kulturoloke razlike i drugaije radne metodologije.

6. Izazovi i reenja u borbi protiv ekolokog kriminala

INTERPOL-ov Program za ekoloki kriminal sainjen je u skladu sa
injenicom da je savremeni svet suoen sa brojnim promenama u svom prirodnom
okruenju. Neke od tih promena su jasno odreene, dok se druge razvijaju i u porastu
su. Ovakav izazov opasnosti po svetsku ekoloku ravnoteu, prema navedenom
INTERPOL-vom Programu, moe se umanjiti prevazilaenjem distance koju organi
za primenu zakona imaju prema javnom mnjenju, ekolokim aktivistima, akademskim
Ibid.
Ibid.
14
Ibid.
15
Ibid.
12
13

Standardi Interpola u borbi protiv ekolokog kriminala

77

krugovima i nosiocima politike aktivnosti.16 Uspostavljanje komunikacije izmeu

ovih pet kategorija subjekata, koji se bave problemom ekolokog kriminala, pojaalo
bi njihovu meusobnu saradnju i koordinaciju njihovih za sada fragmentarno
baziranih napora. Time bi se izbeglo i dupliranje istovrsnih aktivnosti i ponavljanje
ogranienja, kojima su takve akcije sputane. Neophodno je da se putem INTERPOLovog programa podigne svest svih zainteresovanih subjekata o znaaju uloge organa
za primenu zakona za borbu protiv ekolokog kriminala. Bez konkretne policijske
aktivnosti u srazmerama meunarodne saradnje, opada znaaj naunog, normativnog
i upravnog aspekta truda za zatitu prirodne sredine, ime se ovaj problem pojaava, a
ekoloki balans postaje izloeniji tetnim uticajima kriminalnih aktivnosti. Dokazano
je da su organizovane kriminalne grupe aktivne u vrenju ekolokih delikata, povezane
sa vrenjem drugih vrsta kriminalne aktivnosti, kao to su lienje ivota, korupcija,
prevara, pa ak i terorizam. Predmetni INTERPOL-ov Program izraz je policijskog
postupanja zasnovanog na obavetenosti i brzoj razmeni podataka, koja dovodi do
prepoznavanja i sinergije u zajednikim meunarodnim operacijama drava lanica
INTERPOL-a u borbi protiv ekolokog kriminala i drugih vrsta delikata neposredno
povezanih ili proisteklih iz ekolokih kriminalnih aktivnosti.

Aktuelni projekti17 INTERPOL-ove jedinice za borbu protiv ekolokog
kriminala, zasnovani na Programu za ekoloki kriminala, vie su nego oigledan
primer primene ideja okupljenih u formi ovog Programa. Konkretni projekti podrani
su kroz partnerstvo sa raznovrsnim meunarodnim subjektima, kao garantima budeta
za njihovo ostvarivanje.
6. 1. Projekat Law Enforcement Assistance for Forests-LEAF

Projekat LEAF18 nastao je kao izraz saradnje INTERPOL-a i Ekolokog
programa Ujedinjenih nacija u vidu njihove zajednike inicijative za ouvanje klime
suzbijanjem ilegalne see uma i srodnih kriminalnih aktivnosti. Nedozvoljeno
unitavanje umskih povrina i ilegalna trgovina drvetom su vidovi tekih
oblika meunarodnog organizovanog kriminala, koji uzrokuje unitenje stanita,
istrebljivanje biljnih i ivotinjskih vrsta, klimatske promene i putem kojeg se
ostvaruje protivpravni profit u visini onog koji potie od trgovine i krijumarenja
opojnim drogama. Nosioci ekolokih kriminalnih aktivnosti esto se dovode u vezu sa
korupcijom, krijumarenjem i nasiljem, a njihove ilegalne radnje naruavaju poreski
sistem, doprinose krahu politikog kursa i izazivaju post-konfliktnu destabilizaciju.
Ibid., 8.
http://www.interpol.int/Crime-areas/Environmental-crime/Projects, 22.06.2012.
18
http://www.interpol.int/Crime-areas/Environmental-crime/Projects/Project-LEAF,
22.06.2012.
16
17

Ekologija i pravo

78

Bez odlune i koordinirane primene zakona nije mogue obezbediti odrivost umskih
resursa u svetu, niti omoguiti preradu ugljenika.

Ciljevi ovog projekta su da se u dravama lanicama INTERPOL-a formiraju
Nacionalne zdruene jedinice za ekoloku bezbednost19 (National Environment
Security Task Forces-NESTs), koje bi osigurale institucionalizovanu saradnju
nacionalnih ekolokih slubi, INTERPOL-a i zainteresovanih meunarodnih
partnera; da se vode operacije za suzbijanje kriminala, seenje krijumarskih ruta i
sprovodi primena meunarodnih i nacionalnih normi radi zatite uma i da se domet
ovog projekta proiri kroz podizanje svesti o znaaju globalnog isputanja toplote,
ouvanju biodiverziteta i zatiti od naruavanja i unitavanja svetskog ekolokog
balansa.

Realizacija projekta LEAF podrazumeva neophodnost razmene
kriminalistiko-obavetajnih podataka, analize ovih informacija radi identifikovanja
i lienja slobode kriminalaca i uoavanje naina izvrenja kriminalnih aktivnosti;
izvoenja obuka i izgraivanje kapaciteta kako bi se ojaala funcionalnost organa za
primenu zakona; voenja regionalnih operacija, a pre svega u oblasti renih slivova
Amazona, Konga i na podruju Jugoistone Azije i razvijanja efikasnog i pragmatinog
programa za primenu zakona radi zatite umskih resursa u budunosti kroz svrhovite
prirunike, jasne strukture delovanja i unapreivanje praktinog postupanja.
6.2. Projekat PREDATOR20

Ovim projektom INTERPOL-a tei se pruanju podrke i unapreivanju
kapaciteta nadlenih organa, a pre svega organa za primenu zakona, drava lanica
INTERPOL-a, sa ciljem ouvanja tigrova kao ugroene ivotinjske vrste koristei
postojeu politiku volju za angaovanjem ovih organa da omogue profesionalni
razvoj i vetine svojih slubenika u navedenu svrhu. Ovaj projekat odnosi se na
koordinirane aktivnosti nadlenih organa: Bangladea, Butana, Kambode, Kine,
Indije, Indonezije, Laosa, Malezije, Mijanmara, Nepala, Ruske Federacije, Tajlanda i
Vijetnama.

Realizacija projekta PREDATOR osmiljena kroz odravanje seminara
rukovodilaca policijske i carinske slube, tako to su ovi seminari podrani od strane
Meunarodnog konzorcijuma za borbu protiv unitavanja biljnih i ivotinjskih vrsta
(International Consortium on Combating Wildlife Crime-ICCWC) i rezultat su
Zdruena jedinica sainjena je od policijskih, carinskih i ekolokih strunjaka koji ostvaruju saradnju na suzbijanju kriminalnih aktivnosti, koje predstavljaju pretnju za drutveni, poltiki,
ekonomski i ekoloki sistem.
20
http://www.interpol.int/Crime-areas/Environmental-crime/Projects/Project-PREDATOR,
22.06.2012.
19

Standardi Interpola u borbi protiv ekolokog kriminala

79

saradnje izmeu Konvencije o meunarodnoj trgovini ugroenim biljnim i ivotinjskim

vrstama (Convention on International Trade in Endangered Speices of Wild Fauna
and Flora-CITES21), INTERPOL-a, Kancelarije Ujedinjenih nacija za opojne droge
i kriminal (United Nations Office on Drugs and Crime-UNODC22), Svetske banke
(World Bank) i Svetske carinske organizacije (World Customs Organization-WCO).
Potom sledi izrada stratekih i taktikih analitikih izvetaja, koja slui kao osnova
za obavetajno usmeravanje i analize. Sledei korak u ostvarivanju ovog projekta
podrazumeva implementaciju principa vladavine prava i strateku primena zakona,
to je praeno kreiranjem web stranice sa predmetnim sadrajem i obrazovanjem
zdruenih jedinica (NESTs).
6.3. Projekat WISDOM23

INTERPOL-ov projekat WISDOM posveen je borbi protiv kriminalnih
aktivnosti koje ugroavaju opstanak slonova i nosoroga. Nastao je kao izraz
neophodnosti pruanja podrke i ojaavanja kapaciteta za primenu zakona radi
ouvanja navedenih ivotinjskih vrsta.

Dometi ovog projekta odnose se na jaanje politike volje za reavanjem
predmetnog problema, omoguavanje delovanja dravnih nadlenih organa,
pospeivanje profesionalnog znanja, unapreivanje radne metodologije organa za
primenu zakona, realizovanje praktinih i svrhovitih jasno odreenih aktivnosti,
izgradnju kapaciteta za borbu protiv ovog vida ekolokih kriminalnih aktivnosti,
razvoj kriminalistiko-obavetajnog policijskog sistema, ostvarivanje operativnih
inicijativa, irenje opsega zatite slonova i nosoroga, te uspostavljanje Nacionalnih
zdruenih jedinica za ekoloku bezbednost (NESTs) meusobno povezanih na
regionalnom i meunarodnom nivou kroz delovanje Nacionalnih centralnih biroa
drava lanica INTERPOL-a u kojima su ove NEST jedinice deo strukture organa za
primenu zakona.

Radi realizacije projekta Wisdom predviene su sledee regionalne
koordinirane aktivnosti organa za primenu zakona afrikih drava lanica INTERPOL-a
usmerene na borbu protiv ekolokog kriminala, koji ugroava opstanak slonova i
nosoroga kroz davanje prioriteta u razmeni informacija i prikupljanju kriminalistikoobavetajnih saznanja; naglaavanje znaaja u obrazovanju Nacionalnih zdruenih
21

godine.

Poznata kao Vaingtonska konvencija, potpisana 1973. godine, stupila na snagu 01.07.1975.

Kancelarija Ujedinjenih nacija za opojne droge i kriminal, koja je nastala 1997. godine i
organizaciono pripada Grupi Ujedinjenih nacija za razvoj (United Nations Development Group).
23
http://www.interpol.int/Crime-areas/Environmental-crime/Projects/Project-WISDOM,
22.06.2012.
22

Ekologija i pravo

80

jedinica za ekoloku bezbednost (NEST); proirivanje mree afrikih drava lanica

INTERPOL-a, koje uestvuju u ostvarivanju predmetnog projekta; povezivanje
saradnje organa za primenu zakona afrikih i azijskih drava lanica INTERPOL-a
posredstvom ovog projekta i ohrabrivanje nadlenih organa drava nocilaca projekta
WISDOM u vrenju kontrolisanih isporuka, kao esencijalne policijske aktivnosti u
borbi protiv ugroavanja slonova i nosoroga

Predvieni ciljevi projekta WISDOM mogu se predstaviti kroz potrebu za
razvojem u poveanjem efikasnosti principa vladavine prava u pravcu kvalitetnijeg,
pre nego obimnijeg, postupanja krivinog pravosua i organa za primenu zakona. Ovi
ciljevi mogu se ispuniti primenom metodologije ocena stanja, planiranje delovanja,
preispitivanje postignutog, kao putokaza za zajedniki rad nadlenih organa
Bocvane, Malavija, Mozambika, Tanzanije, Zambije i Zimbabvea u statusu nosilaca
navedenog projekta, ali i Kenije i Junoafrike Republike u svojstvu mentorskih
drava koje tehniki, ekspertski i logistiki doprinose uspenosti realizacije projekta
WISDOM.

Da bi navedeni projekti INTERPOL-a u borbi protiv ekolokog kriminala
bili realizovani, te da bi organi za primenu zakona drava lanica bili u mogunosti
da ostvare preko potrebnu meunarodnu saradnju u borbi protiv ekolokih delikata,
neophodno je razmenjivati informacije preko za to predvienih kontakt taaka, koje
e biti logistika podrka policiji, tuilatvu, krivinom pravosuu i carinskoj slubi.
Re je o dva INTERPOL-ova temeljna instituta borbe protiv ekolokih kriminalnih
aktivnosti, a to su ekoloke poruke (Ecomessages) i Nacionalne zdruene jedinice za
ekoloku bezbednost (NESTs). Ovi instrumenti INTERPOL-a od kljune su vanosti
za uspeh njegovog Programa za ekoloki kriminal, pa e im u narednim redovima biti
posveena panja zbog znaaja koji imaju za predmetnu problematiku kao neodvojivi
deo standarda INTERPOL-a u borbi protiv ekolokog kriminala.

7. Ekoloka poruka

Da bi se prevazili problemi u komunikaciji i razmeni podataka, uzrokovani
razliitim infrastrukturama i nadlenostima organa za primenu zakona drava
lanica INTERPOL-a, te izbegao zastoj u obavetavanju i koordiniranju zajednikih
aktivnosti na spreavanju i suzbijanju ekolokih kriminalnih aktivnosti, drave
lanice zatienim komunikacionim sistemom INTERPOL-a u mogunosti su da
meusobno kontaktiraju u realnom vremenu putem Ekolokih poruka.24
http://www.interpol.int/Crime-areas/Environmental-crime/Information-management,
23.06.2012.
24

Standardi Interpola u borbi protiv ekolokog kriminala

81

Pored toga to formalno ine osnovnu jedinicu za razmenu podataka Ekoloke
poruke faktiki ine osnovu za bazu u koju se mogu pohranjivati podaci sadrani u
ovakvim porukama, to daje mogunost za kvalitetnu analitiku obradu informacija o
rutama, trendovima, modusima i izvriocima ekolokih delikata. Ekoloke poruke
sadre podatke o svim vidovima ekolokog kriminala, a posebno o prekograninom
krijumarenju otpada i njegovom nedozvoljenom odlaganju, prekograninom
krijumarenju radioaktivnih materija i ilegalnom prometu biljnih i ivotinjskih vrsta.

Ekoloke poruke su standardizovane prema kriterujumima INTERPOL-a25
i sadre striktno utvrene segmente u koje se unose odreene vrste podataka. Na taj
nain mogu se lako povezati kriminalistiki sluajevi ukoliko se nekoliko poruka
odnosi na istog izvrioca ili nain i mesto izvrenja ekoloke kriminalne aktivnosti.
Takoe, podaci iz Ekoloke poruke uporeuju se sa informacijama iz drugih baza
podataka u Generalnom sekretarijatu INTERPOL-a, pa se tako moe utvrditi da je
izvrilac npr. krijumarenja slonovae, takoe i lan neke teroristike grupe ili da se
dovodi u vezu sa falsifikatorima putnih isprava.

U praksi, saznanja organa za primenu zakona drave lanice INTERPOL-a
unose se u Ekoloku poruku, koju Nacionalna zdruena jedinica za ekoloku
bezbednost (ukoliko je formirana) odnosno organ za primenu zakona in concreto
(npr. carina) dostavljaju Nacionalnom centralnom birou INTERPOL-a te drave
lanice, koji ovu Ekoloku poruku zatienim komunikacionim kanalom upuuje
Generalnom sekretarijatu INTERPOL-a. Po zaprimanju Ekoloke poruke u
Generalnom sekretarijatu INTERPOL-a vri se poreenje podataka iz ove poruke
sa postojeim saznanjima, koja se nalaze u bazama podataka ove meunarodne
organizacije.

Sadraj Ekoloke poruke26 ine sledee vrste podataka, koji se odnose na:
1. Ekoloki delikt

1.1 Kratak opis ekolokog delikta

1.2 Kodirani naziv

1.3 Pravni opis ekolokog delikta uz navoenje prekrenog normativa i
predviene sankcije
2. Mesto i nain otkrivanja ekolokog delikta

2.1 Mesto gde je ekoloki delikt otkriven (npr. ime luke ili grada). Ukoliko
je delikt izvren na otvorenom moru, potrebno je naznaiti razdaljinu u odnosu na
poznatu referentnu taku (npr. neki rt ili ostrvo).

2.2 Opis na koji nain je otkriven delikt (npr. u toku vrenja carinske kontrole,
Prema Rezoluciji INTERPOL-a broj AGN/63/RES/12.
Ecomessage, Reporting System for Environmental Crime, Forms and Instructions,
INTERPOL in partnership IFAW, pp. 5-6., http://www.interpol.int/Crime-areas/Environmental-crime/
Information-management, 23.06.2012.
25
26

82

Ekologija i pravo

na osnovu dojave saradnika i sl.).

2.3 Grad, drava gde je delikt otkriven
3. Datum i vreme kada je ekoloki delikt otkriven
4. Objekat krijumarenja

4.1 Ilegalni otpad (navesti prirodu otpada i mesto gde nastaje),

Radioaktivne materije (navesti prirodu ovih materija),

Biljne ivotinjske vrste (navesti nauni i uobiajeni naziv krijumarene
vrste sa naznakom da li je iva ili ne, te opisom njenog dela ili ploda, njenog pola,
starosti i dr.)

4.2 Koliina i procenjena vrednost (navesti jedinice mere i vrstu valute)
5. Identifikacioni podaci lica u vezi sa ekolokim deliktom (ukoliko se vie lica
dovodi u vezu sa deliktom, za svako od njih se taka 5. Ekoloke poruke mora
posebno popunjavati)

5.1 Datum lienja slobode

5.2 Prezime (po roenju)

5.3 Ime (imena)

5.4 Pol

5.5 Lani lini podaci, koje lice koristi

5.6 Datum i mesto roenja

5.7 Nacionalnost

5.8 Adresa

5.9 Podaci o putnoj ispravi ili linoj karti (navesti brojeve dokumenata, mesto
i datum njihovog izdavanja, rok njihovog vaenja)

5.10 Zanimanje

5.11 Funkciju koju obavljla u pravnom licu iz take 6.

5.12 Drugi podaci: telefonski brojevi, broj faksa, marka vozila, uloga lica u
izvrenju delikta (npr. kurir, diler i dr.)
6. Pravno lice u vezi sa ekolokim deliktom (ukoliko se vie pravnih lica dovodi
u vezu sa deliktom, za svako od njih se taka 6. Ekoloke poruke mora posebno
popunjavati)

6.1 Vrsta (navesti zakonsku kvalifikaciju pravnog lica)

6.2 Naziv (navesti pravni naziv i poslovni naziv pravnog lica)

6.3 Aktivnosti pravnog lica

6.4 Adresa sedita pravnog lica i kontaktni podaci (broj telefona i faksa)

6.5 Registracioni broj pravnog lica

6.6 Adresa ekspoziture pravnog lica i kontaktni podaci (broj telefona i
faksa)
7. Transportna sredstva i ruta (navesti to vie detalja o sredstvima i rutama transporta
krijumarenih ekolokih zatitnih objekata)

Standardi Interpola u borbi protiv ekolokog kriminala

83

8. Lokacije u vezi sa zatitnim objektom

8.1 Drava i grad izvora (za biljne i ivotinjske vrste navesti dravu porekla u
skladu sa Konvencijom CITES, to znai dravu sa ije teritorije je iz divljine, legla
odnosno plantae otuena biljna ili ivotinjska vrsta radi krijumarenje i ilegalnog
prometa; u obzir dolazi prema carinskim kriterijumima i drava na ijoj teritoriji je
dolo do finalnog razvoja biljne ili ivotinjske vrste; ukoliko zatitni objekat potie iz
mora, neophodno je navesti more umesto drave)

8.2 Drava porekla (navesti dravu odakle je zatitni objekat ilegalno izvezen)

8.3 Drava (drave) tranzita (navesti sve drave na ruti o kojima ima saznanja)

8.4 Drava i adresa destinacije (navesti destinaciju naznaenu na transportnim
dokumentima i pravu destinaciju, ukoliko je poznata)
9. Dokumenti u vezi sa ekolokim deliktom (navesti vrste dokumeta ukljuujui
odobrenja, transportna dokumenta, dozvole, potvrde, fakture i dr.; navesti da li su ovi
dokumenti u konkretnom sluaju originalni ili falsifikovani)
10. Organ za primenu zakona (navesti naziv i adresu ovog organa, njegovu primarnu
odgovornost u konkretnom sluaju i podatke o kontaktnim brojevima telefona i faksa
ovog organa, kao i podatke o kontakt osobi ispred ovog organa)
11. Nain izvrenja ekolokog delikta (opisati nain izvrenja precizno navodei
tehnike skrivanja, naine pakovanja, moduse falsifikovanja dokumenata i dr.,
te moguu vezu sa drugim sluajevima; priloiti kopije falsifikovanih i drugih
dokumenata i fotografije (npr. kontejner u kome je skrivena krijumarenja ivotinjska
vrsta) koje prikazuju navedene moduse izvrenja ekolokog delikta)
12. Dodatne informacije u vezi sa ekolokim deliktom (navesti druge detalje u vezi
sa konkretnim sluajem, za koje se smatra da su od znaaja)
13. Podaci koji se zahtevaju (navesti podatke koji su potrebni postpupajuem
nacionalnom organu za primenu zakona od inostranog partnera, kao to su npr. podaci
iz stranih kriminalistiko-operativnih evidencija u vezi sa kriminalnim aktivnostima
fizikog odnosno ilegalnim aktivnostima pravnog lica, sa detaljima koji se odnose na
sluajeve lienja slobode fizikog lica odnosno na registrovano krenje propisa od
strane pravnog lica (npr. neke transportne firme)).

Moe se zakljuiti da poruka sa ovako standardizovanim sadrajem ini
osnovu za uspostavaljanje INTERPOL-ovog sistema za obavetavanje o sluajevima
ekolokog kriminala i gradivnu jedinicu za funkcionalnu bazu podataka, koja
omoguava kvalitetan analitiki rad i mogunost povezivanja veeg broja sluajeva
radi ustanovljavanja veza i odnosa meu nosiocima ekolokih kriminalnih aktivnosti,
prepoznavanja i uoavanja karakteristinog naina izvenja, doprinosa rasvetljavanju
ove vrste delikata i sagledavanja realnog stepena drutvene opasnosti ove vrste
nedozvoljenih radnji. Ekoloka poruka predstavlja rezultat rada organa za primenu
zakona drave lanice INTERPOL-a, koji sistematskim radom Nacionalne zdruene

Ekologija i pravo

84

jedinice za ekoloku bezbednost prema INTERPOL-ovim standardima dobija kvalitet

osnovnog inioca za borbu protiv ekolokog kriminala sa stanovitva meunarodne
saradnje policije, ali i drugih organa za primenu zakona.

8. Nacionalna zdruena jedinica za ekoloku bezbednost

Ova jedinica jeste zbirni izraz napora organa za primenu zakona u borbi
protiv organizovanog kriminala i finalni kreator sadraja Ekolokih poruka. U
njenom sastavu nuno je da se nalaze policijski islednik vieg ranga, kriminalistiki
analitiari koji pruaju taktiku kriminalistiko-obavetajnu podrku i vre poslove
strateke kriminalistiko-obavetajne analitike, instruktor za obuavanje organa za
primenu zakona u oblasti ekolokog kriminala, tuilac, finansijski ekspert, forenziar
i druga struna lica ija znanja su potrebna za borbu protiv ekolokog kriminala.

Nacionalna zdruena jedinica za ekoloku bezbednost ima dvosmernu
saradnju sa policijskim organizacionim jedinicama, carinskom slubom, agencijama
za zatitu prirodne sredine i drugim specijalizovanim organima za primenu
zakona. Eksternu podrku ova jedinica dobija od regionalnih partnera i nevladinih
organizacija. Prikupljena saznanja svih svojih navedenih partnerskih subjekata
Nacionalna zdruena jedinica za ekoloku bezbednost u formi Ekoloke poruke
dostavlja, posredstvom Nacionalnog centralnog biroa INTERPOL-a matine drave,
Generalnom sekretarijatu ove meunarodne organizacije.

Mrea ovih jedinica predstavlja garant za sigurnu, kvalitetnu i brzu razmenu
podataka, koji mogu biti standardizovani prema kriterijumima INTERPOL-a i
pojaati efikasnost borbe protiv ekolokog kriminala na svetskom planu.

9. Zakljuak

Obzirom da je ukupnost raznolikih kriminalnih aktivnosti koje ine
fenomenoloki volumen ekolokog kriminala, sutinski nosilac drastine drutvene
opasnosti po savremene civilizacijske tokove i egzistencijalnu osnovu ivog sveta,
a time i oveanstva, meunarodna zajednica odgovorila je na ovaj ozbiljan izazov
aktivnostima organa za primenu zakona iji rezultati su upodobljeni standardima
INTERPOL-a. Ovi standardi su neophodni kao zajedniki imenilac uniformno
odreen u razmeni podataka i njihovoj analitikoj obradi, jer ih se nuno pridravaju
sve drave lanice ove meunarodne organizacije.

Stav Generalnog sekretarijata INTERPOL-a je da je unitavanje biljnog i
ivotinjskog sveta deliktima iz ekolokog miljea de facto globalna kraa na tetu

Standardi Interpola u borbi protiv ekolokog kriminala

85

oveanstva, zbog ega borba protiv ekolokog kriminala mora imati meunarodni
obim i radi svoje svrhovitosti i efikasnosti biti definisana jedinstvenim parametrima
na svetskom nivou. INTERPOL kao meunarodna organizacija omoguuje
standardizovanje zajednikih napora organa za primenu zakona svojih drava lanica
i to: strateki primenom Programa za ekoloki kriminal, taktiki putem kreiranja
i razmene Ekolokih poruka i operativno kroz multidisciplinarno definisani rad
Nacionalnih zdruenih jedinica za ekoloku bezbednost.

Realna opasnost ekolokog kriminala po dananji svet je tolika da protivmere
oveanstva ne smeju imati zavrnicu Vavilonske kule. INTERPOL-ovi standari u
borbi protiv ekolokih delikata, za sada, obezbeuju zrno nade da svet moe biti bolje
mesto u kome e ovek najzad poeti da potuje svoje prirodno okruenje u kome
ivi i od koga zavisi njegova dalja egzistencija.

10. Literatura
1. Dragan ukanovi, Sergej Uljanov, eljko Jovi, Multilateralni vidovi saradnje
u Jugoistonoj Evropi u oblasti spreavanja ekolokih katastrofa i suzbijanja
ekoterorizma, Suzbijanje kriminala u okviru meunarodne policijske saradnje:
zbornik radova sa nauno-strunog skupa sa meunarodnim ueem,
Kriminalistiko-policijska akademija i Fondacija Hanns Seidel, Beograd, 2011,
str. 69-78.
2. Sergej Uljanov, Zvonimir Ivanovi, Meunarodne policijske oraganizacije, Strani
pravni ivot, broj 2/2010, str. 65-84.
3. The INTERPOL Environmental Crime Programme - Strategic Plan 2009-2010,
INTERPOL General Secretariat. Lyon, 2008
4. The INTERPOL Environmental Crime Programme - Strategic Plan 2011-2013,
INTERPOL General Secretariat, Lyon, 2010
5. The INTERPOL Environmental Crime Programme - Project LEAF, INTERPOL
General Secretariat, Lyon, 2012
6. The INTERPOL Environmental Crime Programme - Project PREDATOR,
INTERPOL General Secretariat, Lyon, 2011
7. The INTERPOL Environmental Crime Programme - Project WISDOM, INTERPOL
General Secretariat, Lyon, 2012
8. Vladimir Uroevi, Sergej Uljanov, Zvonimir Ivanovi, Fokusi u saradnji
kriminalistikih policija sa aspekta Nacionalnog centralnog biroa INTERPOL-a
Beograd, Bezbednost, Godina LII, broj 1/2010, str. 62-73.

86

Ekologija i pravo

STANDARDS OF INTERPOL
IN COMBATING ENVIRONMENTAL CRIME

Environmental crime is a serious and growing international problem, and
one which takes many different forms. Broadly speaking, wildlife crime is the illegal
exploitation of the worlds wild flora and fauna, while pollution crime is the trading and
disposal of hazardous wastes or resources in contravention of national and international
laws. The international prefix of this variety of criminal activities necessarily caused
a reaction of International Criminal Police Organization INTERPOL which has been
focusing efforts of its 190 member countries methodologically, typologically and
standardized in the way the author is about to show in the article. The author directs
his attention to connections between environmental crime and other forms of illegal
activities, such as: forging of travel documents, corruption, money laundering and
offences against life and limb. Danger of fact that environmental crime, especially
its forms like wildlife and pollution crime, is carried out by organized criminal
networks drawn by the high profit possibilities and low risk to be detected by law
enforcement, is combated by INTERPOL efforts to implement its Environmental
Crime Programme, which is one of key issues explored in this paper. Activities of
INTERPOL through its working groups and operations, jointly driven by member
states of the organization aimed at minimizing the detrimental effects of criminal
activities regarding endangering and destruction of nowadays mans environment, is
presented by the author, as well.

Key words: INTERPOL, environmental crime, environment, criminal
police, organized crime

Ekologija i pravo

88

ODGOVORNOST DRAVE ZA EKOLOKE TETE

Prof. dr Nataa Mrvi-Petrovi*
Prof. dr Zdravko Petrovi**
U radu se analizira odgovornost drave za ekoloke tete. Autori konstatuju da
je potreba zatite kolektivnih interesa na ouvanju ivotne sredine dovela do specifine
integracije graanskopravne i javnopravne odgovornosti. Tako se i kod odgovornosti
drave prepliu elementi odgovornosti za krenja obaveza preuzetih meunarodnog
prava i graanskopravne odgovornosti za tetu. Za razliku od modela tradicionalne
graanskopravne odgovornosti koji se sa teko moe koristiti kod ekolokih teta,
odgovornost drave po meunarodnom pravu za ekoloke tete je primarna kada
do ekolokog udesa doe na njenoj teritoriji zbog propusta na prevenciji udesa ili
prilikom kontrole preduzimanja opasnih delatosti ili upotrebe opasnih sredstava
kojima se ugroava ivotna sredina. Odgovornost drave paralelno postoji uz
odgovornost onoga ko rukuje opasnim sredstvom ili preduzima opasnu delatnost.
Navodei razliite izvore meunarodnog prava, autori ilustruju takvu dihotomiju
odgovornosti drave za ekoloke tete. Osoben je nain naknade ekolokih teta, koji,
zbog potrebe to vee disperzije rizika, ukljuuje osiguranje od odgovornosti, javno
obeteenje ili finansijske garancije posredstvom banaka ili meunarodnih fondova
iz kojih se isplauje odteta rtvama ekolokog udesa.
Kljune rei: odgovornost drave, naknada tete, pravo na ivotnu sredinu, osiguranje
od ekolokih teta.

1. Uvod
Ekoloke tete (tete po ivotnu sredinu) su po svemu sudei najvee propratno zlo naglog tehnikog i tehnolokog razvoja savremenog drutva. Zatita ivotne
sredine predstavlja skup razliitih postupaka i mera koji spreavaju ugroavanje
ivota i zdravlja ljudi, ouvanje biljne vegetacije i ivotinjskog sveta u ciju odranja
bioloke ravnotee. Kako je zatita ivotne sredine u direktnoj vezi sa opstankom
oveka i drugih ivih bia na planeti, od velikog je praktinog znaaja na koji e
* Redovni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Union
** Advokat, redovni profesor Univerziteta Sigmun Freud u Beu.

Odgovornost drave za ekoloke tete

89

nain biti osmiljen pravni okvir koji e omoguiti spreavanje takvih pojava i saniranje tetnih posledica (u meri u kojoj je to uopte mogue).
Pravni okvir koji treba da omogui delotvornu zatitu ivotne sredine, temelji
se na reafirmaciji preventivnog pristupa. Tako se u prvom redu nastoji ustanoviti
odgovornost odreenih fizikih ili pravnih lica za preduzimanje preventivnih mera
i kontrole nad upotrebom stvari ili obavljanjem onih optekorisnih aktivnosti koje
nose pojaani rizik od izazivanja ekolokog udesa. Kada se radi o otklanjanju tetnih
posledica, poto su ekoloke tete teko procenjive i nadoknadive, pravna zatita se
vie usmerava na ustanovu osiguranja (kako bi se obezbedila disperzija rizika na
to vei broj subjekata) nego to se primenjuju klasini mehanizmi graanskopravne
odgovornosti za tetu, svojstvene obligacionom pravu.
U ovom radu se ograniavamo na odgovornost drave za ekoloke tete. To je
zanimljivo teorijsko pravno pitanje koje ima nesumnjiv praktini znaaj. Reavanje
tog pitanja, meutim, zavisi u prvom redu od osobenosti teta nastalih prilikom
ekolokih udesa, jer od toga zavise mogunosti njihovog popravljanja. Time se moe
objasniti zbog ega je tradicionalni pravni model graanskopravne odgovornosti i
naknade tete potisnut u drugi plan kada se govori o naknadama za tete izazvane
ekolokim udesima.

2. Osobenosti teta povezanih sa ekolokim udesima

Ekoloke tete su danas nerazdvojno povezane sa preduzimanjem mnogobrojnih privrednih i industrijskih delatnosti, u toj meri da se manje tete te vrste toleriu,
ukoliko ne prelaze neke uobiajene granice. Otuda e se pitanje naknade postaviti
samo kod onih teta koje premauju te granice i tako dovode do velikih tetnih posledica (povreda ili smrti lica, velikih materijalnih teta, znaajnih oteenja ivotne
sredine, visokih trokova sanacije teta i slino).
Druga znaajna osobenost ekolokih teta tie se naina njihovog nastanka.
Po pravilu one nastaju iz dozvoljene, drutveno korisne aktivnosti koje ukljuuju
rizik od pojave teta po ivotnu sredinu. Radnja je, prema tome doputena, ali je povezana sa uveanim mogunostima nastanka ekolokih teta. Nastupanje ekolokih
teta po pravilu ne zavisi iskljuivo od volje tetnika: on je najee svestan rizika od
tete koja njegovom radnjom moe nastati, ali ni za njega nastupanje tete nije uvek
predvidljiv dogaaj. Ako bi se dogodilo da onaj ko preduzima opteopasne delatnosti
namerno kri tehnike i pravne standarde postupanja, to bi omoguilo uspostavljanje
klasinih pravnih vidova odgovornosti tetnika za graanski delikt i krivino delo
uinjen sa krivicom. Ali, priroda ekolokih teta je takva da prioritet postaje prevencija tete i otklanjanje tetnih posledica, dok utvrivanje odgovornosti dolazi u drugi

Ekologija i pravo

90

plan.

Trea odlika ekolokih teta odnosi se na nain njihovog uzrokovanja, jer se

u praksi dogaa da propuste ini niz subjekata koji se povezano bave rizinim delatnostima. U takvim uslovima stie se dejstvo vie uzroka nastanka ekolokog udesa,
tako da je teko opredeliti odgovornost samo jednog subjekta, pa e se najee primenjivati pravila o solidarnoj odgovornosti vie zagaivaa.
Najvanija prepreka primeni tradicionalnog graanskog modela naknade tete
vezana je za spornu nadoknadivost ekolokih teta. Na obim tetnih posledica teko
moe uticati onaj ko izaziva tetu. Pri tome tete nisu samo vezane za lica i imovinu,
nego i za ivotnu sredinu. esto su nemerljive, a kada se i mogu odrediti teko je sagledati sve njihove vidove i pun obim. Jer, tetne posledice se ne ograniavaju na one
koje nastaju prilikom ekolokog udesa, nego mogu nastati kumulativno, postepeno ili
zakasnelo (i to posle dugog niza godina), to obesmiljava primenu institut naknade
tete koja treba, da bi bila pravina, da odgovara ukupnom obimu pretrpljene tete.
Iz ovog razloga, umesto naknade tete, kao tipine deliktne graanske sankcije (ali
nepodesne u ovim sluajevima) koristi se ee ustanova osiguranja koja moe da
se zameni ili kombinuje sa obeteenjem iz javnih fondova1. Upravo ovu osobenost
ekolokih teta naglaava Pajti, koji konstatuje da tetne posledice koje nastaju u
ivotnoj sredini nemaju za posledicu graanskopravnu odgovornost upravo zato to
se ne mogu uvek podvesti pod pojam tete u graanskopravnom smislu, tj. nisu merljive tete koje nastaju (samo) na zatienim pravnim dobrima u vidu ugroavanja ili
povrede linih imovinskih ili neimovinskih dobara nekog fizikog ili pravnog lica,
nego i na prirodi2.
Poslednja osobenost tetnih dogaaja koji dovode do ugroavanja ivotne
sredine jeste da pojedine opteopasne delatnosti proizvode razliite tetne posledice (ako ih poredimo po vrstama i obimu), pa se tako razlikuju tete od izlivanja
Za razliku od instituta naknade tete koja treba da odgovara visini prouzrokovane tete i
da obezbedi primerenu satisfakciju oteenom, javnopravno obeteenje (kao uostalom i naknada iz
osiguranja) omoguavaju delimino popravljanje tete. Znaajna razlika izmeu naknade tete i javnopravnog obeteenja tie se reima u kome se dodeljuje odteta. U ovom drugom sluaju izostaje
odgovornost drave za tetu nego se drava iz razloga celishodnosti samoinicijativno obavezuje na
isplatu odtete (koja je esto tarificirana i nikada ne moe da odgovara celokupnoj pretrpljenoj teti)
i daje je ex gratiae (o ovome vie u: N. Mrvi-Petrovi, N. Mihailovi, Z. Petrovi, Vanugovorna
odgovornost drave za tetu priinjenu njenim graanima, Vojnoizdavaki zavod, Institut za uporedno
pravo, Beograd, 2003, str. 212-214.) Kod ekolokih teta, slino drugim situacijama u kojima drava
nastoji da obezbedi pojaanu zatitu lica stradalih u masovnim nesreama, prirodnim katastrofama,
ratnim sukobima, prilikom teroristikih napada i slino, podesniji je i ee se primenjuje institut
javnih obeteenja, nego klasini put naknade tete kroz graansku parnicu pokrenutu protiv drave
i tetnika.
2
B. Pajti, Ekoloka odgovornost, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 2011,
god.. 45, br. 3, str. str. 518.
1

Odgovornost drave za ekoloke tete

91

ili izbacivanja opasnih materija, rizici od teta izazvanih nuklearnim postrojenjima ili
korienjem jonizujueg zraenja, tete od genetski modifikovanih proizovoda, tete
nastale prevozom opasnih materija (po kopnu ili pomorsko-renim putevima) itd.
Nastanak tete zavisie od vrste opasne delatnosti, ali i od vremena i mesta preduzimanja takve delatnosti. Oigledno da isti pravni model odgovornosti za tetu nee
uvek biti primenjiv u svim ovim situacijama, pa zato i ne udi to je u meunarodnom
pravu pravna regulativa upravo prilagoena svakom od ovih posebnih sluajeva. Na
koji nain se u taj model uklapa drava, ako je subjekt odgovornosti?

3. Specifinosti odgovornosti drave za ekoloke tete

Odgovornost drave za tete ex delicto prouzrokovane tekovina je novijih
vremena. Mogunost da drava graanskopravno odgovara za tete je po pravilu
izuzetna, jer se suprotstavlja konceptu suvereniteta drave, koja kao najjai pravni
subjekt u drutvu treba da namee pravnu odgovornost drugim subjektima, ali teko
moe sama sebe da podvrgne toj odgovornosti. Zato su najvanija ogranienja uvek
ona koja dravu obavezuju na naknadu tete u sklopu zatite ustavom garantovanih
prava i sloboda graana ili potovanja obaveza prihvaenih na osnovu meunarodnih
ugovora.
Tokom razvoja evropskih drava od XIX veka do danas, odgovornost drave
za tetu razvijala se, uz postupno proirenje i dopunjavanje, i obuhvatala sledee oblike:
1. uzgrednu i izvedenu (supsidijerno-akcesornu) odgovornost drave za tetne
posledice nezakonitih radnji slubenih lica, ako tetnik nije mogao lino da odgovara
po pravilima o odgovornosti za tzv. line greke;
2. direktno-akcesornu odgovornost za tetu za tzv. greke slube ako se nije
mogao identifikovati konkretni tetnik (slubeno lice) ijim je radnjama prouzrokovana teta;
3. originernu (izvornu) odgovornost drave za razliite postupke predstavnika
najviih politikih vlasti na meunarodnopravnom nivou (preduzete prema drugim
dravama ili stranim dravljanima;
4. originernu odgovornost drave za protivpravne postupke prema stranim
dravama na meunarodnom nivou;
5. originernu odgovornost drave za sve greke njene uprave kojima nastane
teta (objektivna odgovornost)3.
C. D. Bezzola, Der Einfluss des Privaten auf die Entwickung des ffentlichen Schadenersatzrechts, Dissertation, Zrrich, 1960, str. 57. i sl.
3

Ekologija i pravo

92

Kada su u pitanju ekoloke tete, odgovornost drave je specifina zbog toga

to oigledno mora biti utemeljena na nekim drugim principima mimo osnovnog rimskog naela neminem laedere i upravo podrazumeva najire vidove izvorne (primarne)
odgovornosti za protivpravne postupke prema stranim dravama na meunarodnom
nivou i za sve greke uprave kojima nastane teta od ekolokog udesa. tavie, kod
ekolokih teta je esto u meunarodnim aktima predviena tzv. vikarijska odgovornost drave, koja je inae sporna u teoriji, a pod kojom se podrazumeva odgovornost
za sve to se dogodi na teritoriji dotine drave.
Kako se vidi, vanost zatite pravnog interesa na zdravu ivotnu sredinu
namee potrebu da se uspostave dopunski mehanizmi i to u vidu odgovornosti
na meunarodnom nivou i to na dva polja: u sklopu meunarodnog privrednog i
meunarodnog javnog prava. U prvom segmentu se radi o sistemu odgovornosti
drave za tete koji se uspostavlja prihvatanjem meunarodnih ugovora u vezi sa
rizicima od nastanka teta koje mogu imati regionalne, transnacionalne pa i planetarne razmere. U domenu javnog prava drava sa jedne strane ima obaveze prema drugim dravama da potuje meunarodne ugovore koji sadre standarde u pogledu zatite ivotne sredine, a sa druge strane, garantuje graanima zatitu prava na
ivotnu sredinu u okviru zatite ljudskih prava i osnovnih sloboda (na nacionalnom i
meunarodnom nivou).
U oblasti ekolokih teta ubrzano se razvija odgovornost drava na
meunarodnom nivou za krenja obaveza predvienih standardima univerzalnih i regionalnih organizacija, kroz odluke Meunarodnog suda pravde4, Evropskog suda
za ljudska prava, Evropskog suda pravde5 i mehanizme nadzora nad potovanjem
potpisanih konvencija OUN, dokumenata SE i EU.
Primera radi, principom 21. Deklaracije usvojene na Konferenciji OUN
posveenoj zatiti ivotne sredine, odrane u tokholmu 1972. godine (tzv.
tokholmska deklaracija), predvieno je da su drave obavezne da obezbede takve
uslove da se pod njihovom jurisdikcijom ili kontrolom ne prouzrokuje teta ivotnoj
sredini druge drave ili oblastima van nacionalne jurisdikcije.6 Deklaracija o ivotnoj
sredini i razvoju, prihvaena 1992. na Konferenciji u Rio de aneiru (tzv. Rio Deklaracija) reafirmisala je isti princip koji kasnije proklamovan i u nizu drugih konvencija
Jedan od poznatijih sudskih sluajeva je spor izmeu Maarske protiv Slovake (GabkovoNagymaros Project, 1997 I.C.J. 7, 53 (odluka Meunarodnog suda pravde od 25. septembra 1997.
godine).
5
O uslovima za procenu odgovornosti za tetu po tzv. komunitarnom pravu i sudskoj praksi
Evropskog suda pravde u domenu odtetnog prava vidi detaljnije u: N. Mrvi-Petrovi, N. Mihailovi,
Z. Petrovi, op. cit., str. 114-124.
6
Conference on the Human Environment, Stockholm, 5-16. 6. 1972, Report of the United
Nations Conference on the Human Environment, U.N. Doc. A/CONF.48/14/REV.1 (1, 1, 1973).
4

Odgovornost drave za ekoloke tete

93

Organizacije ujedinjenih nacija koje se odnose na zatitu ivotne sredine7. Brojne

konvencije koje se odnose na zabranu upotrebe nuklearnog naoruanja i kontrolu
korienja atomske energije takoe sadre odredbe po kojima su drave potpisnice
po meunarodnom pravu odgovorne za bilo kakav propust dune panje uinjen prilikom lociranja i rada nuklearnih postrojenja, kao i transporta i odlaganja nuklearnog
otpada (ukljuujui tu i prekogranine tete koje time mogu nastati). Osim drava,
odgovorni su i rukovaoci nuklearnim objektima i prevoznici ako bi svojim aktivnostima iz namere ili nepanje prouzrokovali zagaenja ivotne sredine8.
Na meunarodnom nivou odgovornost drave za tete se temelji na injenici
krenja meunarodnog prava i nastaje pod uslovom da joj se takva krenja mogu pripisati. Prema tome i odgovornost za ekoloke tete proizilazi iz krenja odgovarajuih
obaveza propisanih prihvaenim meunarodnim aktima, a zasniva se na potrebi
zatite kolektivnog interesa na ouvanju zdrave ivotne sredine. Potreba da se na
ovaj nain predvidi odgovornost drave za ekoloke tete proizilazi iz injenice da
rizici od pojedinih ekolokih teta (na primer za tete na Antarktiku, u okeanima, u
vazdunom prostoru) pogaaju itavo oveanstvo, pa tako postoji mogunost da
svaka drava, a ne samo ona neposredno pogoena tetnim posledicama ekolokog
udesa zatrai sudsku zatitu pred Meunarodnim sudom pravde, to se prihvata u
pomenutom dokumentu Meunarodne pravne komisije koji nosi naziv Nacrt pravila
o odgovornosti drave za meunarodne protipravne akte9. Odgovornost ex delicto
ne bi obezbedila adekvatan mehanizam zatite od ovakvih teta, jer se tetni dogaaj
Videti, na primer, princip 2 tzv. Rio Deklaracije (Report of the United Nations Conference
on Environment and Development, vol. I, U.N. Doc. A/CONF.151/26/REV.1(VOL.I), 01. 1. 1993.,
l. 194(2) United Nations Convention on the Law of the Sea, 10. 12. 1982, 1833 U.N.T.S. 3, l. 4
Convention on Biological Diversity, 5. 6. 1992, 1760 U.N.T.S. 79, l. 13, Convention on the Transboundary Effects of Industrial Accidents, 17. 3.1992, 2105 U.N.T.S. 457. Convention on Nuclear
Safety, June 17, 1994, S. Treaty Doc. No. 104-6 (1995), 1963 U.N.T.S. 293. Sline odredbe u kojima
se predvia odgovornost drave za injenja i neinjenja postoje i u lanovima 1 i 2. Nacrta odredbi
o odgovornosti drava za meunarodne protipravne akte (dokument Meunarodne pravne komisije
UN): Draft Articles on Responsibility of States for Internationally Wrongful Acts, G.A. Res. 56/83,
Annex art. 1, U.N. Doc. A/RES/56/83 (12. 12. 2001).
8
Detaljna analiza meunarodnih konvencija koje predviaju obaveze drave u vezi sa kontrolom korienja nuklearne energije sadrana je u referatu: A Kiss, State Responsibility and Liability
for Nuclear Damage, report presented as part of the Conference on the Human Right to a Safe and
Healthful Environment and the Responsibility under International Law of Operators of Nuclear Facilities, 2006, pp. 67-83, dostupno na: http://www.law.du.edu/documents/djilp/35No1/State-Responsibility-Liability-Alexandre-Kiss.pdf (pretraeno 12. 6. 2012).
9
J. Carney, Third State Remedies for Enviromental Damage to the Worlds Common Spaces
in: F. Francioni and T. Scovazzi (eds.), International Responsability for Enviromental Harm, Kluwer
Law International, Hague, 1991, str. 147-177, R. Lefeber, The Legal Need for an Antarctic Enviromental Liability Regime in: D. Vidas (ed.), Implementing the Enviromental Protecting Regime for the
Antarctic, Kluwer, Hague, 2000, str. 186-187.
7

Ekologija i pravo

94

po pravilu ne tie samo dve strane (tetnika i oteenog), nego tetne posledice trpe i
ostali graani iz te i drugih drava, pa ak i sav ivi svet i priroda, pri emu su esto
takve posledice nemerljive, nepopravljive i u punoj meri se ispoljavaju tek znatno
kasnije posle ekolokog udesa.
Po slinim principima i dokumenti Saveta Evrope i Evropske unije ureuju
odgovornost drave za ekoloke tete. Za evropske drave je u tom pogledu najvanija
Konvencija o odgovornosti za tete nastale aktivnostima opasnim po ivotnu sredinu
(tzv. Lugano konvencija)10. Ovom konvencijom predvia se odgovornost bez krivice
(strict liability) za ekoloke tete koje nastaju preduzimanjem opasnih delatnosti ili
korienjem opasnih stvari. Ovom konvencijom ureena je odgovornost drave u
onom delu u kome se predvia da se konvencija odnosi na delatnosti koje preduzimaju javne vlasti. tetni rizici mogu poticati od opasnih supstanci, genetski modifikovanih proizvoda, opasnih mikro-organizama ili opasnog otpada. Interesantna je
veza izmeu Lugano Konvencije i direktiva Evropske unije, jer se u Aneksu I navode
opasne supstance uz poziv na odgovarajue direktive Evropske unije). Rizici od teta
nastalih opasnim otpadom odnose se na mesta na kojima se otpad ostavlja, spaljuje,
reciklira, na postupke rukovanja otpadom ili njegovog saniranja (prema Aneksu II)
kao i na obezbeenje mesta namenjenih trajnom skladitenju.
Prema lanu 2(5) Konvencije primarna odgovornost je na subjektu koji se u
Konvenciji naziva rukovaocem (operator). Rukovalac odgovara za ekoloke tete do
kojih doe pri vrenju njegove delatnosti ili u vreme ili tokom perioda kada je bio u
obavezi da nadzire preduzimanje takve opasne delatnosti. Definicija se podjednako
odnosi na pojedince, ortake ili tela ustrojena po privatnom ili javnom pravu (bilo da
su preduzea ili ne), ukljuujui tu i dravu ili neku njenu konstitutivnu jedinicu lan 2(6).
Po prirodi stvari, primarna odgovornost drave nastae u sluaju neprimene
ili neadekvatne primene preventivnih mera ili proputanja u vezi sa nadzorom na
vrenjem opasnih delatnosti koje preduzima rukovalac.
Konvencija predvia u lanu 2(7c) da su nadoknadive tete one koje se ispolje
na licima (zbog smrti ili pretrpljenih telesnih povreda) i na imovini, kao i tete po
ivotnu sredinu. U nadoknadivu tetu su ubrojeni i trokovi preventivnih mera i bilo
kakav gubitak ili teta nastala od preventivnih mera - lan 2 (7d), pri emu preventivne mere, kako je odreeno u lanu 2(9) predstavljaju sve razumne mere preduzete
od bilo kog lica kako bi se nakon ekolokog udesa spreila teta ili uticalo da teta
bude manja. tete po ivotnu sredinu ukljuuju i tzv. trokove spasavanja kvaliteta
ugroene ivotne sredine to ukljuuje trokove popravljanja oteenih ili zamene
Convention on Civil Liability for Damage resulting from Activities Dangerous to the Environement (Lugano Convention) (ETS No. 150), otvorena za potpisivanje i ratifikovanje 21. 6. 1993.
godine (Srbija je nije potpisala).
10

Odgovornost drave za ekoloke tete

95

nekih unitenih komponenti ivotne sredine (. 2(8)).

Izuzetni su i vrlo restriktivni uslovi pod kojima se odgovorno lice moe osloboditi odgovornosti (lan 8), upravo zbog toga to se radi o svojevrsnoj objektivnoj
odgovornosti. Upravo zato odgovornost postoji im se dokau dve okolnosti: da je
nastala tzv. nadoknadiva teta upotrebom opasne stvari ili iz opasne delatnosti na
koju se konvencija odnosi i da je postupak rukovaoca u uzronoj vezi sa ekolokom
tetom. U lanu 10 Konvencije se, meutim, naglaava da treba ceniti da je kod pojedinih opasnih delatnosti prirodno povean rizik od izazivanja teta. est sluaj kod
ekolokih teta je viestruka uzronost, kada se, prema lanu 11, mogu primeniti
pravila o solidarnoj odgovornosti niza rukovalaca koji u nastanku tete uestvuju.
Dobro poznate tekoe koje smanjuju mogunost uspenog saniranja tetnih
posledica ekolokih incidenata utiu i na mehanizam naknade kakav predvia Lugano konvencija. Kao i nizu drugih konvencija koji se tiu odgovornosti za ekoloke
tete (na primer: Briselska konvencija o graanskoj odgovornosti za tete usled
zagaivanja naftom, Beka konvencija o graanskoj odgovornosti za nuklearne tete
ili Konvencija o graanskoj odgovornosti za tete prouzrokovane za vreme prevoza
opasne robe drumom, eleznicom i brodovima unutranje plovidbe) tako je i u Lugano konvenciji prioritet dat model upravljanja rizikom. Ovakva disperzija rizika je
neophodna zbog toga to tete izazvane zagaenjem ivotne sredine mogu biti tako
velikih razmera, da ni oteeni ni lice odgovorno za tetu ne bi mogli da je podnesu
svojom celokupnom imovinom11. Prema lanu 12 ove konvencije strane ugovornice
treba da predvide osiguranje od odgovornosti za rukovaoce ili druge naine finansijskog obezbeenja za priinjene tete (iz bankarske garancije ili potvrde koju izdaju
meunarodni fondovi, a kojima se garantuje isplata novanog obeteenja do iznosa
granice odgovornosti)12.
Rokovi zastarelosti utvreni su prema lanu 17. na tri godine od dana saznanja
za tetu ili identitet zagaivaa (relativni rok), odnosno najkasnije trideset godina od
dana kada se dogodio udes kojim je teta izazvana (apsolutni rok).
Lugano konvencija se, meutim, ne odnosi na tete prouzrokovane nuklearnim
udesom, niti na tete nastale u prevozu opasnih supstanci (osim kada se radi o gasovodima ili unutranjem transportu unutar lokacije na kojoj se manipulie opasnim
supstancama ili otpadom). Drugo, Lugano konvenciju su potpisale drave: Kipar,
11

str. 4.

B. Peanac, Pravna priroda osiguranja od ekolokih teta, Tokovi osiguranja, 2007, br. 2,

Osiguranje od odgovornosti moe biti kako dobrovoljno tako i obavezno. ini se da bi

uvoenje obaveznog osiguranja od odgovornosti za zagaaa reilo problem, ali strunjaci upozoravaju da u tom pogledu postoje znatne tekoe koje umanjuju efikasnost takvog osiguranja kod ekolokih
teta (P. uleji, Zagaivanje ivotne sredine i osiguranje, Pravni ivot, 2000, god. 49, br. 11, str.
471).
12

Ekologija i pravo

96

Finska, Grka, Irska, Italija, Lihtentajn, Luksemburg, Holandija i Portugalija, ali

nema ni jedne ratifikacije, tako da jo uvek nije stupila na snagu. Utiliko bi trebalo da
je znaajnija pravna regulativa Evropske unije, u okviru koje se ve uobliava ono to
bi mogli nazvati evropskim pravom ivotne sredine (European Enviromental Law).
Direktiva o ekolokoj odgovornosti iz 2004. godine13 uspostavlja okvir zatite
ivotne sredine, zasnovane, kao i Lugano konvencija na principu zagaiva plaa
i prioritetu prevencije ekolokih teta, uz potovanje naela odrivog razvoja. Za razliku od Lugano konvencije, ova direktiva regulie sistem odgovornosti za ekoloke
tete nastale industrijskim zagaenjem. Slino drugim meunarodnim dokumentima
i u direktivi se namee finansijska odgovornost rukovaoca koji preduzima opasne
delatnosti u cilju smanjenja nastanka rizika od ekolokih teta. Direktiva predvia
obaveze rukovaoca na prevenciji teta i uspostavljanju preanjeg stanja na kontaminiranim lokacijama ili u sluajevima gubitka biodiverziteta. Za neprimenu ili
pogrenu primenu direktive mogu biti odgovorne i drave lanice Evropske unije,
kako pokazuju primeri iz prakse Evropskog suda.
Odgovornost drave za vanugovorno prouzrokovane tete neprimenom ili
pogrenom primenom direktiva Evropske unije generalno kroz jurisprudenciju Evropskog suda pravde se razvija poseban institut sjedinjavanjem meunarodnopravne
odgovornosti drave (responsibility in international law) i vanugovorne odgovornosti
za tetu pred institucijama Unije (non-contractual liability). Na taj nain se uobliava
novi pravni fenomen vanugovorne odgovornosti drava lanica Evropske unije za ona
krenja tzv. prava Evropske unije kojima je pouzrokovana teta drugim lanicama,
Evropskoj uniji ili privatnim strankama14. Otuda i Pajti istie da se zatita ivotne
sredine na osnovu akata Evropske unije javlja istovremeno i kao graanskopravno i
javnopravno podruje, pri emu se graanskopravna zatita javlja kao preventivna i
posledino-restitucijska15.
Iako od sporednijeg znaaja u odnosu na temu ovog rada, potrebno je naglasiti da se u okviru Evropske unije ve niz godina preduzimaju aktivnosti na harmonizaciji odtetnih prava drava lanica, pa su 2005. godine predstavljeni Principi
vropskog odtetnog prava16 na osnovu kojih bi ubudue trebalo usklaivati zakonodavstava drava lanica. Osnovni razlog je vezan za injenicu da su kroz dosadanje
EC Directive 2004/35/EC on Environmental Liability with Regard to the Prevention and
Remedying of Environmental Damage (OJ L 143, 30. 4. 2004, p. 56759) - Direktiva 2004/35/EC
Evropskog parlamenta i Saveta o odgovornosti za ekoloku tetu u vezi sa zatitom i otklanjanjem
ekoloke tete.
14
J. B. Lee, In Search of a Theory of State Liability in European Union, 1999, Harvard Jean
Monnet Working Paper, 9/99.
15
B. Pajti, op. cti., str. 517-518.
16
Tekst smernica dostupan je na elektronskoj stranici Evropske grupe za odtetno pravo na
adresi: http://www/egtl.org/.
13

Odgovornost drave za ekoloke tete

97

zakonodavne aktivnosti Saveta Evrope i Evropske unije, bez prethodno zauzete jasne
teorijske postavke u vezi sa principima odtetnog prava ve propisani uslovi odgovornosti i pojedini delikti, kako bi se obezbedila sloboda rada i privreivanja, sloboda
kretanja, ujednaili uslovi za pruanje odreenih usluga, obezbedila zatita potroaa
ili spreio nastanak ekolokih teta. Slian proces se zapaa i kroz zakonodavnu delatnost tela Evropske unije, u okviru koje je odgovornost za tetu regulisana u oblastima ouvanja ivotne sredine i zatite potroaa od proizvoda sa nedostatkom koji
mogu uzrokovati telesne povrede, oteenja zdravlja ili smrt17. tavie, za razliku od
navedene konvencije Saveta Evrope koja jo nije stupila na pravnu snagu, navedene
direktive, kao obavezni propisi Evropske unije, morale su ve da budu prihvaene i
primenjene u nacionalnim zakonodavstvima drava lanica Evropske unije.
Primeri uspostavljanja meunarodne odgovornosti drave za ekoloke tete
ukazuju na jo uvek prisutnu dihotomiju pravnih odredbi. Odredbe iz meunarodnih
dokumenata (posebno Evropske unije) formalno spadaju u meunarodno privredno
pravo, ali zadiru i u oblasti javnog prava, pa tako prisustvujemo tendenciji neobine
integracije graanskopravne i javnopravne odgovornosti drave: krajnji rezutat je
uestalo uvoenje reima paralelne odgovornosti za rukovaoca (onoga ko preduzima
opasne delatnosti ili koristi opasne stvari pri emu nastaje teta) i drave koja treba
da kontrolie takve delatnosti ili nadzire upotrebu opasnih stvari.18
Ostaje da razmotrimo na koji nain drava moe odgovarati zbog krenja ljudskih prava propisanih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama.
Pravo na ivotnu sredinu pripada pravu na solidarnost ili pravu tree generacije. Pravu na solidarnost pripadaju: pravo na razvoj, mir, zdravu ivotnu sredinu,
korienje rezultata zajednikog naslea oveanstva, pravo na komunikaciju i pravo
na samoopredeljenje. Pravo na zatitu ivotne sredine predstavlja garanciju da prirodni ovekovi ivotni prostori nee biti previe oteeni ili ak potpuno uniteni.19
Pored navedene Direktive 2004/35/CE tu se mogu pribrojati: Directive 2006/21/EC of the
European Parliament and of the Council of 15 March 2006 on the management of waste from extractive industries and amending Directive 2004/35/EC - Statement by the European Parliament, the
Council and the Commission (OJ L 102, 11.4.2006, p. 1534), Council Directive 85/374/EEC of 25
July 1985 on the approximation of the laws, regulations and administrative provisions of the Member
States concerning liability for defective products (OJ L 210, 7.8.1985, p. 2933), Directive 1999/34/EC
of the European Parliament and of the Council of 10 May 1999 amending Council Directive 85/374/
EEC on the approximation of the laws, regulations and administrative provisions of the Member States
concerning liability for defective products (OJ L 141, 4.6.1999, p. 2021).
18
T. Gehring, M. Jachtenfuchs, Liability for Transboundary Enviromental Damage Towards a
General Liability Regime?, European Journal of International Law, 1993, no. 1, str. 104, 106.
19
Vie o pravu solidarnosti u: V. Dimitrijevi, M. Paunovi, M., Ljudska prava, Beogradski
centar za ljudska prava, Beograd, 1996.
17

Ekologija i pravo

98

Pravo na zdravu ivotnu sredinu je u tesnoj vezi sa pravom na ivot i zdravlje, te je Evropski sud za ljudska prava vie puta naglaavao da lan 2 Evropske
konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama koji sadri garantiju neprikosnovenosti prava na ivot nalae dravama ne samo da se uzdre od namernog ili
nezakonitog liavanja ivota i ve i da preduzimaju odgovarajue mere kako bi osigurale ivote onih koji se nalaze pod njenom jurisdikcijom. Posebno je znaajno da
postoji pravina ravnotea izmeu konkretnog interesa pojedinca i zajednice kao celine. Drava ne moe odgovarati za svaku pretpostavljenu pretnju ivotu odreenog
pojedinca, ali e odgovarati ako je znala ili morala znati za takvu pretnju u vreme
postojanja stvarnog i neposrednog rizika po ivot pojedinca, a propustila je da preduzme mere kojima bi se taj rizik izbegao.20
U nekoliko postupaka koji su se vodili pred Evropskim sudom za ljudska prava,
isticano je da neuspeh drave da kontrolie industrijsko zagaenje predstavlja krenje
lana 8 Evropske konvencije, kada postoji ozbiljno ometanje privatnog ivota. Sluaj
Lopez Ostra protiv panije, br.16798/9021 (1999) bio je prvi sluaj sudski razmatrane
povrede prava ljudskih prava kao posledice ekoloke tete. Zatita pred Evropskim
sudom za ljudska prava zahtevana je iz sledeih razloga. U mestu Lorka u paniji bio
je otvoren veliki broj fabrika kone industruje. Jedna je bila udaljena samo dvanaest
metara od kue podnosioca zahteva, Lopeza, a fabrika je isputanjem dima i tekih
mirisa zagaivala okolinu, te je okolno stanovnitvo poelo da oboleva. Vlada je razmestila nekoliko stanovnika i zatvorila neke od fabrika, ali je to bilo nedovoljno da bi
se otklonio rizik po ljude. Evropski sud za ljudska prava je utvrdio povredu privatnog
i porodinog ivota, pa ak i u sluaju da nije ozbiljno ugroeno njihovo zdravlje.
Drava nije uspela da uspostavi pravinu ravnoteu izmeu ekonomskog interesa
grada i pojedinanog interesa pojedinca na mirno uivanje imovine i potovanja
prava na privatnost i porodini ivot. Pored materijalne tete (umanjenje vrednosti
imovine, trokovi selidbe) dosuena je i nematerijalna teta za bol i uznemirenost
koje su nastale zbog radikalnih promena u nainu ivota podnosioca predstavke i
konstantnog praenja pogoranja zdravlja njegovih potomaka strepnja za njihovo
zdravlje uz naknadu za smetnje prouzrokovane isparavanjima, bukom i smradom.

Iz obrazloenja presude u sluaju Oneryildz protiv Turske, predstavka br. 48939/99, presuda
od 30. 11. 2004. godine, 2004-XII.
21
Lpez Ostra v. Spain, presuda od 9. 12. 1994, A 303-C.
20

Odgovornost drave za ekoloke tete

99

4. Zakljuak
Odgovornost drave za ekoloke tete uspostavlja se uporedo na meunarodnom
i nacionalnom nivou i proima oblasti privrednog, tj. privatnog i javnog prava.
Zato se moe govoriti o sui generis pravnoj odgovornosti koja nastaje objektivno,
bez obzira na to da li je teta usled ekolokog udesa priinjena protivpravnom ili
doputenom radnjom preduzetom na njenoj teritoriji. Svaka pravna odgovornost
podrazumeva obavezu subjekta koji joj podlee da trpi neku pravnu sankciju. U
ovom sluaju obaveza drave, koja se uspostavlja uvek paralelno uz odgovornost
rukovaoca opasnom stvari ili zagaivaa koji preduzima opasnu delatnost, jeste da iz
posebnih fondova obeteti rtve ekolokog udesa ili da na druge naine, u skladu sa
meunarodnim propisima i nacionalnom pravnom regulativom, obezbedi finansijsku
sigurnost kako bi se sanirale tetne posledice ekolokih udesa. U odnosu na druge
drave i oveanstvo u celini, odgovornost drave za ekoloke udese do kojih doe na
njenoj teritoriji je originerna (izvorna) i primarna i temelji se na obavezi potovanja
obaveza prihvaenih meunarodnim sporazumima. Ovo malo istraivanje imalo je za
cilj da pokae razliitosti u vidovima odgovornosti drave za ekoloke tete, zavisno
od toga pravnog izvora kojim je regulisana. Bilo bi dobro kada bi ove protivrenosti
mogle da budu otklonjene de lege ferenda (naroito imajui u vidu aktivnosti koje se
u tom pogledu preduzimaju u okviru Evropske unije i Saveta Evrope).

5. Literatura
1. Bezzola, C.D., Der Einfluss des Privaten auf die Entwickung des ffentlichen
Schadenersatzrechts, Dissertation, Zrrich, 1960.
2. Carney, J., Third State Remedies for Enviromental Damage to the Worlds
Common Spaces in: F. Francioni and T. Scovazzi (eds.), International
Responsability for Enviromental Harm, Kluwer Law International, Hague, 1991,
str. 147-177.
3. Gehring, T., Jachtenfuchs, M., Liability for Transboundary Enviromental Damage
Towards a General Liability Regime?, European Journal of International Law,
1993, no. 1, str. 92-106.
4. Dimitrijevi, V., Paunovi, M., Ljudska prava, Beogradski centar za ljudska
prava, Beograd, 1996.
5. Kiss, A., State Responsibility and Liability for Nuclear Damage, report
presented as part of the Conference on the Human Right to a Safe and Healthful
Environment and the Responsibility under International Law of Operators
of Nuclear Facilities, 2006, pp. 67-83, dostupno na: http://www.law.du.edu/

100

Ekologija i pravo

documents/djilp/35No1/State-Responsibility-Liability-Alexandre-Kiss.pdf
(pretraeno 12. 6. 2012).
6. Lee, J.B., In Search of a Theory of State Liability in European Union, 1999,
Harvard Jean Monnet Working Paper, 9/99.
7. Lefeber, R., The Legal Need for an Antarctic Enviromental Liability Regime
in: D. Vidas (ed.), Implementing the Enviromental Protecting Regime for the
Antarctic, Kluwer, Hague, 2000, str. 181-187.
8. Mrvi-Petrovi, N., Mihailovi, N., Petrovi, Z, Vanugovorna odgovornost
drave za tetu priinjenu njenim graanima, Vojnoizdavaki zavod, Institut za
uporedno pravo, Beograd, 2003.
9. Pajti, B. Ekoloka odgovornost, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom
Sadu, 2011, god.. 45, br. 3, str. 517-531.
10. Peanac, B., Pravna priroda osiguranja od ekolokih teta, Tokovi osiguranja,
2007, br. 2, str. 3-13.
11. uleji, P., Zagaivanje ivotne sredine i osiguranje, Pravni ivot, 2000, god..
49, br. 11, str. 467-477

STATE RESPONSIBILITY AND LIABILITY FOR

ENVIROMENTAL DAMAGES
This paper analyzes the responsibility of the state and liability for environmental
damage. Authors noted the need to protect the collective interests regarding the
preservation of the environment led to the specific integration of civil and public
law responsibilities. It is the responsibility of the state and the intertwined elements
of accountability for human rights violations and liability. State is responsible in
the same way as any other operator for damages resulting from an environmental
accident. That is strict liability. However, when it comes to responsibility for violations
of international law (including those provisions relating to environmental protection),
the state still has the primary responsibility for failure in the application of preventive
measures to prevent environmental accidents or lack of control over the performance
of hazardous activity or use of dangerous means which threaten the environment.

Key words: state responsibility, liability, compensation, environmental law,
environmental damage insurance.

Ekologija i pravo

102

SLOBODNA TRGOVINA I ZATITA IVOTNE SREDINE:

(NE)REIVI SUKOB?
dr Katarina Jovii*
Politika slobodne trgovine, na kojoj poiva meunarodna trgovina, moe
negativno da utie na ivotnu sredinu jer nekontrolisani ekonomski rast esto vodi
njenom zagaenju i iscrpljivanju prirodnih resursa. Ovu politiku promovie i titi
Svetska trgovinska organizacija, koja je u vie predmeta u kojima se izjanjavala o
odnosu izmeu slobodne trgovine i zatite ivotne sredine, prednost dala trgovini.
Takvo postupanje izazvalo je, a i danas izaziva, nezadovoljstvo ne samo pokreta za
zatitu ivotne sredine, koji tokom poslednje dve decenije kontinuirano sprovode aktivnosti na nacionalnom i meunarodnom planu sa ciljem da ukau na dramatnost
sukoba slobodne trgovine i zatite ivotne sredine, ve i ire meunarodne javnosti.
Pod uticajem njihovih aktivnosti i pritisaka danas je postalo sasvim jasno da se taj
sukob mora reiti na nain koji bi omoguio da se i slobodna trgovina i zatita ivotne
sredine dalje razvijaju tako da jedna drugu ne iskljuuju, jer su obe nune za dalji
opstanak i razvoj oveanstva. U ovom radu se ovo pitanje razmatra prevashodno
kroz analizu stavova GATT-a i Svetske trgovinske organizacije u dva spora koja su
privukla izuzetnu panju meunarodne javnosti, koja su poznata kao Sluaj tune i
delfini, i Sluaj kampi i morske kornjae, dok se u zakljuku ukazuje na principe
na kojima bi se moglo traiti reenje za sukob izmeu slobodne trgovine i zatite
ivotne sredine.
Kljune rei: slobodna trgovina, meunarodna trgovina, zatita ivotne sredine, Opti sporazum o carinama i trgovini, Svetska trgovinska organizacija.

1. Uvod
Slobodna trgovina u najoptijem smislu podrazumeva meunarodnu razmenu
dobara i usluga koja nije optereena merama dravnog protekcionizma.1 Iako na prvi
Istraiva saradnik Instituta za uporedno pravo u Beogradu
Protekcionizam se moe odrediti kao ekonomska politika koja titi, odnosno favorizuje
domae proizvoae. Ova politika se sprovodi razliitim merama, na primer, carinana, premijana,
uvoznim kvotama itd. O nastanku i razvoju protekcionizma videti vie: Vuleti, V., Protekcionizam i
slobodna trgovina u vreme globalizacije, u, Sociologija Vol. XLVI, Filozofski fakultet, Beograd, 2004, str.
48-55.
*

Slobodna trgovina i zatita ivotne sredine: (ne)reivi sukob?

103

pogled izgleda da slobodna trgovina i zatita ivotne sredine nemaju dodirnih taaka,
one nesumnjivo ostvaruju meusobne uticaje, od kojih je najvaniji taj to nekontrolisani ekonomski rast, koji je povezan sa politikom slobodne trgovine, esto prati
poveanje zagaenja ivotne sredine i iscrpljivanje prirodnih resursa. To je posebno
izraeno u dravama sa slabije razvijenom ekonomijom, koje su spremne da, zarad
dobijanja proizvoda konkurentnih na meunarodnom tritu, to toleriu.
O odnosu izmeu slobodne trgovine i zatite ivotne sredine se dugo vremena
nije vodilo rauna, ali kako su njihovi meusobni uticaji postajali sve oigledniji oni
su se, devedesetih godina prolog veka, nali u centru panje meunarodne javnosti.
Do toga je dolo pod neposrednim uticajem spora poznatog u meunarodnom pravu
kao Sluaj tune i delfini o kome se raspravljalo u okviru GATT sporazuma2, kao i
spora poznatog kao Sluaj kampi i morske kornjae, o kome je nekoliko godina
kasnije reavano u okviru Svetske trgovinske organizacije (WTO)3.
Ovi su sporovi privukli izuzetnu panju ne samo pokreta za zatitu ivotne
sredine, ve i ire javnosti, koja je bila uznemirena saznanjem da meunarodno telo,
koje regulie meunarodnu trgovinu, kada raspravlja o odnosu slobodne i trgovine
i zaite ivotne sredine, tada pod zatitu stavlja trgovinu i ekonomske interese. To
je otvorilo brojna pitanja, koja su i danas izvor debata iji je prevashodni cilj da se
pronae reenje koje bi omoguilo da se sukob izmeu ova dva, u izvesnoj meri suprotna zahteva, rei na optimalan nain.

2. Odluke GATT-a o odnosu slobodne trgovine i zatite

ivotne sredine: Sluaj tune i delfini
Ideja slobodne trgovine je nastala u toku Drugog svetskog rata i po njegovom
okonanju pokrenuta je prva inicijativa za stvaranje Svetske trgovinske organizacije,
odnosno meunarodne organizacije koja bi u skladu sa politikom slobodne trgovine
regulisala svetsku trgovinu.4 Politika slobodne trgovine trebalo je da zameni do tada
General Agreement on Tariffs and Trade, infra note 7.
World Trade Organization, infra note 4, 32.
4
Krajem Drugog svetskog rata, na meunarodnoj konferenciji odranoj 1944. godine u Breton
Vudsu (Breton Woods), na kojoj su uestvovale 44 drave uz vodeu ulogu SAD i Velike Britanije, postavljene su osnove savremenog meunarodnog ekonomskog okvira. Taj okvir bi inile tri organizacije:
Svetska trgovinska organizacija (World Trade Organization), Meunarodni monetarni fond (International Monetary Fund) i Meunarodna banka za obnovu i razvoj (International Bank for Reconstruction and Development). Na navedenoj konferenciji su od pomenute tri osnovane samo dve organizacije, i to Meunarodni monetarni fond i Meunarodna banka za obnovu i razvoj, kao meunarodne
organizacije finansijskog karaktera, dok je osnivanje Svetske trgovinske organizacije usledilo gotovo
pet decenija kasnije. O stvaranju novog meunarodnog ekonomskog okvira videti vie: JovanoviGavrilovi, P., Meunarodno poslovno finansiranje, Ekonomski fakultet Beograd, 1994. godine.
2
3

Ekologija i pravo

104

dominantnu politiku strogog protekcionizma, za koju se ispostavilo da nepovoljno

utie na odnose u meunarodnoj trgovini zato to usporava ekonomski razvoj ne
samo svetske privrede u celini, ve i nacionalnih privreda5.
Nekoliko pokuaja da se nakon Drugog svetskog rata osnuje Svetska trgovinska organizacija, odnosno meunarodno telo koje bi odredilo pravila trgovanja
robom na meunarodnom tritu u skladu sa politikom slobodne trgovine, nije uspelo pre svega zbog nespremnosti tada vodeih ekonomija sveta6 da se odreknu dela
svog suvereniteta i povere ga meunarodnim istitucijama. Zbog toga je 1947. godine
umesto stvaranja Svetske trgovinske organizacije potpisan Opti sporazum o carinama i trgovini (General Agreement on Tariffs and Trade, u daljem tekstu: GATT7),
ija su osnovna polazita bila irenje meunarodne trgovine robom na nediskriminatorskim osnovama i liberalizacija carinskih tarifa.8 Iako je GATT sporazum po
pravnoj formi nesumnjivo multilateralni meunarodni ugovor, on je u sutini bio i
meunarodna organizacija sa stalnim sekretarijatom i sa utvrenim mehanizmom za
reavanje sporova izmeu drava potpisnica.
U vreme zakljuenja GATT sporazuma nije se ni postavljalo pitanje odnosa
izmeu slobodne trgovine i zatite ivotne sredine, pa to i nije bila tema koja je njime
bila posebno ureena. Jedino je u lanu XX bilo navedeno da drave mogu odstupiti od pravila GATT-a, izmeu ostalog, i radi uvoenja mera neophodnih za zatitu
ivota i zdravlja ljudi, ivotinja ili biljaka (taka b), odnosno radi preduzimanja mera
koje se odnose na ouvanje neobnovljivih prirodnih resursa (taka g).9
Tokom vie decenija od poetka primene ovog sporazuma, u njegovim okvirima nije se vodila znaajnija rasprava o ovom pitanju, odnosno nije bilo inicijativa
za preispitivanje mera koje bi preduzela jedna drava potpisnica protiv druge drave
Osnovni argument za promovisanje slobodne trgovine kao faktora razvoja svetske i nacionalnih ekonomija je da slobodna trgovina omoguava da se svaka zemlja specijalizuje za proizvodnju
odreenih dobara, jer je to jeftinije nego da se da se iscrpljuje u proizvodnji svih potrebnih dobara.
Podrazumeva se da je uslov za efikasnost ovakve ekonomske politike slobodno formiranje cena dobara
na osnovu ponude i potranje. O ovome videti vie: Vuleti, V., Protekcionizam i slobodna trgovina u
vreme globalizacije, op. cit, str. 61-62.
6
U pitanju su pre svih privrede SAD i Velike Britanije, koje su bile i najjai zagovornici politike
slobodne trgovine.
7
GATT sporazum potpisan je 1947. godine (stupio na snagu 1. januara 1948. godine) kao
dokument koji je proizaao iz stavova zastupanih na meunarodnoj konferenciji u Breton Vudsu
odranoj 1944. godine. Bilo je predvieno da ovaj sporazum predstavlja prelazno reenje do formiranja
Svetske trgovinske organizacije. SFRJ je pristupila GATT sporazumu 1966. godine.
8
O ovome videti vie: Dai, D., Diplomatija, Ekonomska multilaterala i bilaterala, Unverzitet
Braa Kari i Multidisciplinarni centar za podsticanje integracionih procesa i harmonizaciju prava,
Beograd, 2003, str. 121-124.
9
Tekst GATT sporazuma dostupan je na: http://www.worldtradelaw.net/uragreements/gatt.
pdf .
5

Slobodna trgovina i zatita ivotne sredine: (ne)reivi sukob?

105

potpisnice na temelju navedenih izuzetaka. To se, meutim, promenilo devedesetih

godina prolog veka pod uticajem spora u predmetu poznatom kao Sluaj tune i
delfini, koji je privukao izuzetnu panju pokreta za zatitu ivotne sredine, strune
i ire javnosti.

1.1. Sluaj tune i delfini - injenino stanje

Jo ezdesetih godina prolog veka je primeeno da tokom lova tuna u tropskim vodama istonog Pacifika10 dolazi do sluajnog stradanja delfina. Ovaj je problem postao aktuelan zbog toga to su ribari tada poeli da primenjuju novu tehniku
lova na tune uz upotrebu ribarskih mrea,11 koja se pokazala viestruko isplativijom
od tradicionalnog naina ribolova na ive mamce. Naime, primeeno je da u tim vodama jata tuna veoma esto plivaju zajedno sa delfinima pa su ribari mogli locirati
tune, koje obino plivaju u dubini okeana, na osnovu jata delfina koja su vidljiva
na njegovoj porvrini.12 Da bi ulovili tune, ribari sa nekoliko motornih amaca razvuku mreu tako da njom okrue jato delfina (u pitanju su veoma velike mree ija
je prosena duina oko 1 milju, a doseu i do 600 stopa u dubinu)13, nakon ega sa
sajlom zatvore dno mree tako da ona dobije formu kese, pa onda mreu povlae
do broda u koji smetaju ulov.14 Tom prilikom se u mree sluajno ulovi oko 400 do
500 delfina, ali nije neobino ni da ih bude i hiljadu u mrei.15 Na alost, usled okolnosti sluaja, nedostataka opreme, nesposobnosti ili manjka motivacije ribara mnogi
Tropske vode istonog Pacifika obuhvataju obalu od Kalifornije do ilea u irini od 700
milja na zapad (navedeno prema: Bonanno, A., Constance, D., The Global Economy and Democracy:
the Tuna-Dolphin Controversy Revisted, u, International Journal of Sociology of Agriculture and Food
Vol. 7/98, str. 73).
11
Ova, nova tehnika lova tuna uz upotrebu mrea zaivela je pedesetih godina prolog veka i
ona se naroito primenjuje u tropskim vodama istonog Pacifika, gde se ulovi oko svetskog ulova
tuna na godinjem nivou. O ovome videti vie: Teisl, M., Can Eco-Labels Tune a Market? Evidence from
Dolphin-Safe Labeling, u, Journal of Enviornmental Economics and Management, 43, 2002, str. 341.
12
Brojne studije koje se bave ribolovom su ukazale da razne vrste riba, ukljuujui i ute tune,
vrlo esto plivaju zajedno sa delfinima i da u se u tim sluajevima tokom ribolova sluajno ulovi i
odreeni broj delfina. O ovom pitanju videti vie: Northridge, S., World Review on Interactions between
Marine Mammals and Fisheries, consultant report published as FAO Fisheries Technical paper No 251,
Supplement 1, FIRM/T251 (Suppl.1), Food and Agriculture Organization of the United Nations, Rome,
1991, dostupno na http://www.fao.org/docrep/003/X6860E/X6860E00.HTM ).
13
Jedna milja odgovara duini od oko 1,6 km, dok 600 stopa odgovara duini od oko 183 m.
14
Detaljnije o ovoj tehnici lova tuna videti: Teisl, M., Can Eco-Labels Tune a Market? Evidence
from Dolphin-Safe Labeling, op. cit, str. 341.
15
Navedeno prema: Hall, M., An Ecological View of Tuna-Dolphin Problem: Impacts and Trade
offs, u, Reviews in Fish Biology and Fisheries Vo. 8, 1998, Springer, str. 5.
10

Ekologija i pravo

106

delfini tokom tog procesa uginu.

Grupe koje su se borile za zatitu ivotne sredine uoile su ovaj problem i
poele su da preduzimaju aktivnosti sa ciljem da se zabrani lov tehnikama koje pogoduju sluajnom stradanju drugih vrsta, posebno ako su to ugroene vrste kao to
su, na primer, delfini. U tom smislu je posebno bio aktivan pokret za zatitu delfina
u SAD, u ijim vodama se, takoe, primenjivala pomenuta tehnika lova na tune i
gde se smrtnost delfina od takvog lova tokom ezdesetih godina prolog veka merila
prosenim brojem od vie od sto hiljada na godinjem nivou.16 Pritisak amerike
javnosti, koja je bila uznemirena takvim stanjem, bivao je sve vei pa su i sami ribari
poeli da iznalaze tehnike da love tune na nain koji je ekonomski opravdan, a da pritom istovremeno posveuju vie panje oslobaanju delfina iz mrea. To se pokazalo
delotvornim budui da se vremenom broj delfina koji su sluajno stradali prilikom
lova tuna u SAD znaajno smanjio.17 Ovaj pritisak imao je i dalekoseniji efekat od
toga jer je pod njegovim neposrednim uticajem u SAD 1972. godine donet Zakon
o zatiti vodenih sisara (Marine Mammal Protection Act, u daljem tekstu: MMA).18
Ovim zakonom je predviena opta zabrana ne samo lova, ve i uvoza morskih sisara
i njihovih proizvoda u SAD, od koje se moe odstupiti izuzetno i to iskljuivo na
osnovu posebne odluke nadlenog organa19.
Pitanje zatite morskih sisara koji sluajno stradaju tokom komercijalnog ribolova posebno je regulisano lanom 101(a)(2) MMA, po kome je i to doputeno
ali samo pod uslovom da nema za posledicu stradanje morskih sisara u veem broju
nego to je standard koji vai za SAD.20 Da bi se obezbedilo potovanje ovog pravila
predvieno je da se takav ribolov doputa samo na osnovu posebne dozvole, koju
izdaje nadleno telo nakon to utvrdi da su ispunjeni uslovi za njeno izdavanje.21 Ova
Navedeno prema: Hall, M., Alverson, D., Metuzals, K., By-Catch: Problems and Solutions, u,
Marine Pollution Bulletin, Vol. 41, Issue 1-6, 2000, Elsevier, str. 210
17
Navedeno prema: Hall, M., Alverson, D., Metuzals, K., op. cit, str. 211.
18
Ovaj zakon je usvojen 21. oktobra 1972. godine, a do sada je menjan i dopunjavan vie puta
(1978, 1981, 1984, 1986, 1988, 1990, 1992, 1994. i 1997. godine). Tekst Marine Mammal Protection Act
dostupan je na: http://www.nmfs.noaa.gov/pr/pdfs/laws/mmpa.pdf .
19
lan 101(a) MMA.
20
Pored toga, u okviru MMA je naknadno uveden i poseban deo koji nosi naslov Zatita delfina, u okviru koga se to pitanje posebno ureuje. U sutini, re je o Zakonu o zatiti delfina (Dolphin
Protection Consumer Information Act), koji je u SAD usvojen 28. novembra 1990. godine kao posebni
zakon, nakon ega su njegove odredbe uvrtene kao sadstavni deo MMA (posle lana 116 MMA).
21
Prema ovlaenjima iz lana 101(a)(2) MMA ovi poslovi su povereni Nacionalnoj slubi za
morski ribolov (National Marine Fisheries Service), koja je nadlena ne samo da izdaje pomenute dozvole, ve i da utvruje standard smrtnosti morskih sisara tokom komercijalnog ribolova u SAD. Od
kada je uvedeno ovo ogranienje, broj stradalih delfina u lovu tuna se sa oko 133.000 godinje, koliko
je zabeleeno 1986. godine, smanjio na oko 1.877 godinje tokom 1998. godine (navedeno prema: Hall,
M., Alverson, D., Metuzals, K., By-Catch: Problems and Solutions, op. cit, str. 210).
16

Slobodna trgovina i zatita ivotne sredine: (ne)reivi sukob?

107

zabrana se primenjuje ne samo na sva lica i sve ribarske brodove u nadlenosti SAD,
ve i ire budui da je lanom 102(a)(2) MMA izriito predviena zabrana uvoza
ribe i ribljih proizvoda koji su rezultat komercijalnog ribolova, ako su u tom procesu sluajno ubijeni ili teko povreeni morski sisari u broju koji premaa ameriki
standard.
Kao rezultat ovakve zakonske regulative SAD su 28. avgusta 1990. godine
usvojile meru zabrane uvoza tuna iz Meksika, Venecuele, Ekvadora, Paname i nekih
pacifikih ostrva, ali je zabrana ubrzo povuena protiv svih osim protiv Meksika,
budui da je naknadnim ispitivanjima ustanovljeno da nema uslova za zabranu u
tim drugim dravama.22 Na ovu zabranu Meksiko je odgovorio tako to je aktivirao
GATT mehanizam za reavanje sporova23, zahtevajui da nadleno telo utvrdi da je ta
mera suprotna pravilima GATT sporazuma.

1.2. Sluaj tune i delfini - odluke Panela

Kao to je ve navedeno u prethodnom izlaganju, GATT sporazum predvia
da se od njegovih odredbi moe odstupiti samo radi preduzimanja mera neophodnih
za zatitu ivota i zdravlja ljudi, ivotinja ili biljaka (lan XX taka b.), odnosno radi
ouvanja neobnovljivih prirodnih resursa (lan XX taka g.). U preambuli lana XX,
takoe, stoji da se takve mere mogu odrediti samo ako se njihovom primenom ne vri
proizvoljna ili nepravedna diskriminacija izmeu drava u kojima preovlauju isti
uslovi24, i samo pod uslovom da takva mera nije u funkciji restrikcije meunarodne
trgovine. Reavajui u sporu izmeu Meksika i SAD Panel GATT-a je, imajui u vidu
navedena pravila, zauzeo stav da zabrana uvoza tuna koju su SAD jednostrano donele
O ovome videti vie: Izvetaj Panela GATT-a od 3. septembra 1991. godine, str. 3-4, dostupno
na: http://www.worldtradelaw.net/reports/gattpanels/tunadolphinI.pdf .
23
Mehanizam za reavanje sporova u okviru GATT-a je predviao da taj postupak moe pokrenuti samo drava a ne privredni subjekt kome su povreena prava po osnovu GATT-a. Procedura
podrazumeva da se prvo pokua mirno reenje spora putem pregovora, a ako to ne uspe onda o sporu
odluuje Panel, koji ine tri eksperta, ali ne dravljani drava u sporu. Panel usvaja izvetaj pod uslovom da protiv njega ne glasa ni jedna drava lanica, i taj izvetaj je konaan u pogledu injeninih
pitanja, dok je na odluke Panela o pravnim pitanjima doputena alba Apelacionom telu. koje ini 7
lanova izabranih na period od 4 godine. O ovome videti vie: Stojiljkovi, V., Meunarodno privredno
pravo, IP Justinijan, Beograd, 2003, str. 84-87.
24
Ovo u praksi moe da znai da je mogue opravdati i diskriminacionu meru ako je ona
preduzeta prema dravi koja nema iste ili bitno sline uslove. O tome da li izmeu dve drave postoje isti ili slini uslovi moe se odluiti razmatranjem razliitih okolnosti, na primer, s obzirom na
nivo ekonomskog razvoja, broja stanovnika, prirodnij resursa itd. O ovome videti vie: Hudnall, S.,
Towards a Greener International Trade System: Multilateral Environmental Agreements and the World
Trade Organisation, u, 29 Colum. J. L. & Soc. Probs., str. 186, navedeno prema Brunner, E. A., Conflicts
Between International Trade and Multilateral Environmental Agreements, op. cit, str. 82.
22

Ekologija i pravo

108

ne ispunjava navedene uslove da bi bila opravdana, zbog ega je zakljueno da ona

nije u skladu sa odredbama lanova XI25 i XIII26 GATT sporazuma.
U obrazloenju ovakve odluke Panel GATT-a je, izmeu ostalog, ukazao i
na sledee razloge koji su bili opredeljujui za njeno donoenje. Kao prvo, lanom
XX GATT sporazuma se predviaju izuzeci od njegove primene zbog ega se taj
lan mora usko tumaiti kako bi se onemoguile drave da jednostranim odlukama
ugroavaju multilateralna, meunarodna pravila, do ega bi moglo doi ako bi se on
tumaio suvie iroko. Kao drugo, Panel je zakljuio da SAD nisu uspele da dokau
da je mera zabrane uvoza tuna iz Meksika bila neophodna, ne samo kao mera koja
bi najbolje doprinela zatiti delfina, ve i kao mera koja je najmanje restriktivna po
trgovinu. S tim u vezi Panel je sugerisao da bi bolje reenje u datoj situaciji bilo da
su strane u sporu otvorile pregovore sa ciljem zakljuenja meunarodnog ugovora
kojim bi uredile pitanje zatite delfina. Kao tree, zasnivanje zabrane uvoza tuna
iz Meksika na merilu koje se odreuje prema procentu smrtnosti delfina prilikom
lova tuna u vodama SAD nije prihvatljivo zato to je to merilo za Meksiko veoma
nepredvidljivo. Na kraju, kao etvrto, Panel je izriito stao na stanovite da SAD niti
bilo koja druga drava ima pravo da, pozivanjem na izuzetke predviene lanom XX
GATT sporazuma, titi prirodne resurse van svoje teritorije. Na osnovu svega toga
Panel je zakljuio da se nisu stekli uslovi za primenu izuzetaka po osnovu lana XX
GATT sporazuma, te da je s obzirom na tu okolnost zabrana SAD u suprotnosti sa
pravilima lanova XI i XIII GATT sporazuma.27
lanom XI(2)(c)(i) GATT-a je predvieno da drave imaju pravo da ogranie uvoz odreenih
roba ako je to u funkciji zatite ivotne sredine. U pitanju je kvantitativno ogranienje, koje ne moe
biti odreeno tako da predstavlja potpunu zabranu. Uslovi pod kojima bi ovakvo ogranienje bilo
doputeno su: da drava koja donosi meru, kao i ona protiv koje je ta mera uperena, imaju iste ili
sline uslove za proizvodnju robe na koju se zabrana odnosi, kao i da je u dravi koja je predvidela
zabranu ve ograniena proizvodnja takve robe zbog istih razloga. U Sluaju tune i delfini, u kome
se takoe razmatrala primena lana XI, nije bio ispunjen osnovni zahtev koji je njime predvien, a to
je da ogranienje koje je merom predvieno mora biti kvantitativno. Naime, SAD su postavile, ustvari,
kvalitativno ogranienje za uvoz tuna iz Meksika jer je osnov za primenu mere zabrane odreen prema
upotrebi odgovarajuih tehnika ribolova, dok je kvantitativno ogranienje samo u funkciji kontrole
primena tih tehnika. Drugim reima, doputeno je loviti tune bez ogranienja, ali pod uslovom da se
to ini odgovarajuim tehnikama koje podrazumevaju mogunost oslobaanja delfina sluajno ulovljenih u ribarske mree u tom procesu. O ovome videti vie: Brotmann, M., The Clash between the WTO
and the ESA: Drowning a Turtle to Eat a Shrimp, u, Pace Environmental Law Review Vol. 16, Issue 2,
1999, str. 340.
26
lanom XIII GATT-a je promovisan princip najpovlaenije nacije u meunarodnoj trgovini, odnosno, princip nacionalnog tretmana. Panel nije prihvatio obrazloenje SAD da sporna mera
nije otrija od mera koje se primenjuju na amerike ribare u komercijalnom lovu tuna.
27
Izvetaj Panela GATT-a DS21/R-39S/155 od 3. septembra 1991. godine, izvetaj je dostupan
na: http://www.worldtradelaw.net/reports/gattpanels/tunadolphinI.pdf .
25

Slobodna trgovina i zatita ivotne sredine: (ne)reivi sukob?

109

Kada se analizira ova odluka i navedene, kljune take njenog obrazloenja,

tada je jasno da je Panel GATT-a svoju ulogu arbitra u sporu vrio pristrasno, te
da je favorizovao slobodnu trgovinu u odnosu na potrebu zatite ivotne sredine.
Ovakav stav ne treba da iznenauje s obzirom da je Panel telo u sistemu GATT sporazuma, te da je shodno tome njegov zadatak i mandat da tumai taj sporazum. Ako
se ima u vidu da je u pitanju meunarodni ugovor iji je primarni cilj da promovie
i titi meunarodnu trgovinu na politici slobodne trgovine, onda je logino zato su
ekoloka pitanja ostala u drugom planu.
Spor izmeu Meksika i SAD u Sluaju tune i delfini je, meutim, reen
mirnim putem28, tako da odluka Panela nikada nije bila sprovedena. Meutim, samo
godinu dana kasnije SAD su ponovo jednostrano odredile zabranu na uvoz tuna i
njihovih proizvoda na osnovu Zakona o zatitit morskih sisara, ali sada iz treih zemalja.29 U ovom, drugom sporu, koji je poznat kao Sluaj tune i delfini II, aktiviranje
GATT mehanizma za reavanje sporova inicirala je Evropska ekonomska komisija
1992. godine. Sluaj je okonan 1994. godine odlukom Panela GATT-a, koja je bila
identina kao i odluka u Sluaju tune i delfini, dakle, utvrenjem da je zabrana
SAD suprotna GATT sporazumu.30
SAD i Meksiko su se dogovorile da Meksiko odustane od zahteva da se odluka Panela GATTa sprovede, dok su SAD pristale da izmene svoje zakone kako bi se omoguio uvoz tuna iz Meksika
(strane su naknadno potpisale i Deklaraciju o znaaju zatite delfina). Mirno reenje ovog spora je
bilo, izmeu ostalog, rezultat tenje ove dve drave da ne zaotravaju meusobne odnose u vreme
kada su vodile intenzivne pregovore o formiranju Severnoamerike zone slobodne trgovine (North
American Free Trade Agreement). Saradnja izmeu SAD i Meksika o reavanju problema sluajnog
stradanja delfina tokom lova tuna se proirila i na druge drave regiona pa se pitanje zatite delfina u
tom regionu reilo meunarodnim ugovorima. U tom smislu posebno je znaajna Panamska deklaracija od 4. oktobra 1995. godine, kojoj je pristupilo ukupno 12 drava (Meksiko, Venecuela, Honduras,
Belize, Panama, Kolumbija, Kosta Rika, Ekvador, SAD, Vanuatu, panija i Portugalija), kao i Sporazum o meunarodnom programu zatite delfina (Agreement on the International Dolphin Conservation Programm) koji je stupio na snagu 15. maja 1999. i koji vai u Ekvadoru, Meksiku, Panami, SAD,
Hondurasu, Ekvadoru, Nikaragvi, El Salvadoru, Kosta Riki, Venecueli i Peruu (ovaj sporazum je implementirao odrebe Panamske deklaracije i tako ih uinio obavezujuim za strane potpisnice). Time su
okonani sporovi izmeu ovih zemalja i SAD oko jednostranih zabrana na uvoz tuna u SAD. O ovome
videti vie: Bonnano, A., Constance, D., The Global Economy and Democracy: The Tuna Dolphin Controversy Revisted, op. cit, str. 76-78; Hedley, C., The 1998. Agreement on the International Conservation
Dolphin Program: Recent Developments in the Tuna Dolphin Controversy in the Eastern Pacific Ocean,
u, Ocean Development & International Law, 2001, str. 74-83.
29
Ova zabrana je posebno pogodila Holandske Antile, grupu ostrva u Karipskom moru
30
Odluka Panela u ovom predmetu, meutim, ne poiva na identinim razlozima kao odluka
u Sluaju tune i delfini I, pre svega zato to je ovom prilikom izriito zauzet stav da su i eksteritorijalne mere doputene (to je direktno suprotno stavu u prethodnom sporu), pod uslovom da su ispunjeni uslovi za doputenost mera suprotnih GATT sporazmu prema lanu XX tog sporazuma. Videti:
Izvetaj Panela GATT-a DS29/R od 16. juna 1994. godine, dostupno na: http://www.worldtradelaw.net/
reports/gattpanels/tunadolphinII.pdf .
28

Ekologija i pravo

110

2. Svetska trgovinska organizacija i odnos slobodne trgovine i zatite

ivotne sredine: Sluaj kampi i morske kornjae
Na ministarskoj konferenciji zapoetoj 1986. godine u Urugvaju vodili su
se intenzivni pregovori o daljem unapreenju meunarodne trgovine na principima
GATT sporazuma31. Ovi pregovori, poznati kao Urugvajska runda, okonani su 1993.
godine, da bi na konferenciji odranoj u Marakeu 1994. godine bila doneta odluka
da se GATT transformie u Svetsku trgovinsku organizaciju (World Trade Organization, u daljem tekstu WTO)32. WTO je meunarodna institucija33, ali je istovremeno
i sistem globalnih pravila za trgovinu jer je lanom II Ugovora o njenom osnivanju
implementiran GATT sporazum kao njegov integralni deo34.
injenica da je proces formiranja Svetske trgovinske organizacije trajao godinama, te da je GATT sporazum kao prelazno reenje uspeno funkcionisao nekoliko
decenija, ukazuje da drave nisu bile spremne da se u oblasti meunarodne trgovine
odreknu dela svog suvereniteta. One su se radije opredelile da meunarodnu politiku
u ovoj oblasti povere centralnoj organizaciji, koja e prevashodno koordinirati nacionalne politike u oblasti meunarodne trgovine, a ne nadnacionalnom telu koje bi
im nametalo odreena pravila. Na tim principima je potpisan GATT sporazum, a oni
su kljuni i za uspeno funkcionisanje Svetske trgovinske organizacije jer je to i danas prevashodno institucija u okviru koje se pregovara o merama koje treba preduzeti
Re je o principima koji su postavljeni GATT sporazumom, a koji su razraeni i produbljeni u okviru WTO. To su sledei principi: princip liberalizacije meunarodne trgovine, princip
najpovlaenije nacije, princip nacionalnog tretmana, princip slobode tranzita, princip univerzalnosti, princip transparentnosti, princip posebnog tretmana zemalja u razvoju i princip nepristrasnosti u
reavanju trgovinskih sporova. O ovome videti vie: Dai, D., Diplomatija Ekonomska multilaterala
i bilaterala, op. cit, str. 124-125.
32
Marakeka konferencija odrana je 15. aprila 1994. godine i na njoj su predstavnici 124 zemlje zakljuili Ugovor o osnivanju Svetske trgovinske organizacije. S obzirom da je tadanjoj SFRJ jo
1993. godine bilo suspendovano lanstvo u GATT sporazumu, njoj je suspendovano i uee u Urugvajskoj rundi pregovora tako da SFRJ nije kao i ostale punopravne lanice GATT-a automatski nastavila
lanstvo u STO.U maju mesecu 2012. godine WTO je brojala ukupno 155 lanova, a Republika Srbija je
i dalje u statusu posmatraa (videti: http://www.wto.org/english/thewto_e/whatis_e/tif_e/org6_e.htm )
33

WTO organi su: Ministarska konferencija, u kojoj su zastupljene sve drave lanice
na ministarskom nivou; Generalni savet, u kome su zastupljeni ambasadori ili efovi delegacija drava
lanica akreditovani u enevi; Sekretarijat, koji ima svojstvo pravnog lica i sedite mu je u enevi.
Generalni savet se, izmeu ostalog, sastaje po potrebi i kao Telo za ocenjivanje trgovinske politike,
ali i kao Telo za reavanje sporova (Apelaciono telo). O ovome videti vie: Dai, D., Diplomatija
Ekonomska multilaterala i bilaterala, op. cit, str. 127.
34

GATT sporazum je dopunjen amandmanima i kao takav uvrten u Ugovor o
osnivanju WTO. Ovaj sporazum je nastavio da bude osnovni izvor za pravila za meunarodnu trgovini
robom, ali je WTO i vie od GATT-a ne samo zato to ga obuhvata, ve i zato to WTO sporazumi
pored trgovine robom ureuju i trgovinu uslugama i intelektualnom svojinom.
31

Slobodna trgovina i zatita ivotne sredine: (ne)reivi sukob?

111

radi promovisanja meunarodne trgovine.

U odnosu na GATT sporazum WTO posveuje vie panje ekologiji jer se u
vreme njenog osnivanja uvidelo, u velikoj meri i pod uticajem rasprava iniciranim
sporom u Sluaju tune i delfini, da odreeni aspekti trgovine nesumnjivo utiu
na ivotnu sredinu. Svesni tog uticaja drave osnivai WTO su ve u prvom stavu
Preambule ugovora o osnivanju Svetske trgovinske organizacije izrazile posveenost
ouvanju ivotne sredine, navodei da se poboljanje ivotnog standarda, kao osnovni cilj razvoja trgovine i ekonomije, moe postii samo uz optimalno korienje prirodnih resursa jer je to uslov da bi se obezbedio odrivi razvoj trgovine i ekonomije.35

2.1. Sluaj kampi i morske kornjae - injenino stanje

Prva situacija koja je inicirala preispitivanje stava WTO o odnosu izmeu slobodne trgovine i zatite ivotne sredine je bio spor poznat u meunarodnom pravu
kao Sluaj kampi i morske kornjae iz 1998. godine. Do spora je dolo, slino
kao u Sluaju tune i delfini, zbog jednostrane zabrane SAD na uvoz kampa iz
drava koje se bave njihovim komercijalnim lovom, a iji brodovi nisu posedovali
odgovarajuu opremu koja bi onemoguila sluajno stradanje morskih kornjaa u
tom procesu. Naime, kampi se obino love u priobalnom podruju a tu, takoe, esto
borave i morske kornjae zbog procesa reprodukcije. Za lov kampa ribari koriste
mree zakaene za zadnji deo broda, koje se razapnu du obale i potom se vuku po
dnu sakupljajui pritom sve to im se nae na putu. Tom prilikom u mree se, pored
kampa, ulove i druge vrste ukljuujui i znaajan broj morskih kornjaa36, koje su u
takvom ulovu najugroenija vrsta37. Morske kornjae, koje su se zadesile u mreama
za hvatanje kampa, stradaju u ovom procesu zato to ih mree onemoguavaju da
dopru do povrine vode da bi udahnule vazduh, a sam proces vaenja mrea na brod
traje previe dugo da bi one uspele da preive do momenta kada bi ribari mogli da
ih oslobode.38 Ovaj bi se problem, meutim, mogao reiti savremenijim tehnikama
35

wto.pdf .

Ugovor o osnivanju WTO dostupan je na: https://www.wto.org/english/docs_e/legal_e/04-

Prilikom lova kampa bez ove opreme godinje, kao sluajni ulov, strada i do 125.000
kornjaa. O ovome videti vie: Kibel, P., Justice for the Sea Turtle: Marine Conservation and the Court of
International Trade, u, UCLA Journal of Environmental Law & Policy Vol. 15, 1996, str. 61.
37
Sve vrste morskih kornjaa (sa izuzetkom jedne vrste australijskih morskih kornjaa) smatraju se ugroenim vrstama prema listi Meunarodne unije za ouvanje prirode (International Union
for Conservation of Nature) i nalaze se na tzv. crvenoj listi te Unije (IUCN Red List, dostupno na: http://
www.iucnredlist.org/about/red-list-overview#redlist_authorities ).
38
O ovome videti vie: Brotmann, M., The Clash between the WTO and the ESA: Drowning a
Turtle to Eat a Shrimp, op. cit, str. 343-344.
36

Ekologija i pravo

112

lova, u ovom sluaju uz upotrebu posebnih metalnih reetki sa poklopcem koje se

instaliraju unutar mree i koje usmeravaju kampe prema zadnjem delu mree, dok
istovremeno omoguavaju morskim kornjaama i drugim veim, sluajno ulovljenim
vrstama da se izvuku iz mree i oslobode se39.

2.2. Sluaj kampi i morske kornjae - odluke Panela i Apelacionog tela

SAD su, slino kao i u Sluaju tune i delfini jednostrano zabranile uvoz
kampa iz drava iji brodovi nisu posedovali opremu koja bi onemoguila sluajno
stradanje morskih kornjaa. Pravni osnov za njeno donoenje je bio federalni Zakon o
zatiti ugroenih vrsta iz 1973. godine40, kao i lan 609. Zakona br. 101-102 iz 1989.
godine.41 Stavom (a) lana 609. je bilo predvieno da e SAD inicirati pregovore za
zakljuenje bilateralnih i multilateralnih meunarodnih ugovora sa dravama koje se
bave komercijalnim ribolovom prilikom koga dolazi do sluajnog ulova i stradanja
morskih kornjaa, dok je njegovim stavom (b) predvieno ogranienje uvoza kampa
iz drava koje se bave njihovim komercijalnim lovom, ali koje ne preduzimaju mere
za zatitu morskih kornjaa od sluajnog stradanja u toku toga. U meuvremenu,
1991. godine, SAD su izdale Vodi na osnovu koga su zainteresovane drave mogle utvrditi da li je njihov program za zatitu morskih kornjaa od sluajnog ulova
uporediv sa amerikim42, jer je izriito bilo predvieno da se navedeni lana 609.
Zakona br. 101-102 primenjuje ne samo u vodama SAD, ve i u irem regionu Ka-

U pitanju je sistem poznat pod nazivom Turtle-exclusion devision (TED), koji prema
obavljenim istraivanjima moe da umanji sluajno stradanje morskih kornjaa tokom lova kampa
i za 97 procenata. Navedeno prema: Kibel, P., Justice for the Sea Turtle: Marine Conservation and the
Court of International Trade, op. cit, str. 61.
40
Federal Endangered Species Act, dostupno na: http://www.nmfs.noaa.gov/pr/pdfs/laws/esa.
pdf .
41
Public Law No. 101-102, Title VI 609. (1989.), kodifikovan je u 16 United States Code
(U.S.C.) 1537. O ovim pravilima lana 609. videti vie: Sakmar, S., Free Trade and Sea Turtles: The
International and Domestic Implications of the Shrimp-Turtle Case, u, Colorado Journal of International
Environmental Law and Policy Vol.10, No. 2, 1991, str. 349.
42
Prema ovom Vodiu, kompatibilni su samo oni programi zatite morskih kornjaa koji ribarima nalau upotrebu posebnih tehnika ribolova iji je cilj zatita morskih kornjaa (upotreba TED-a
u mreama ili upotreba manjih mrea u kojima je sluajni ulov morskih kornjaa znaajno manji),
a alternativno kompatibilne su i drugi naini ribolova pod uslovom da smrtnost sluajno ulovljenih
morskih kornjaa u tom postupku ne prelazi ameriki standard. O ovome videti vie: Sakmar, S., op.
cit, str. 349-350.
39

Slobodna trgovina i zatita ivotne sredine: (ne)reivi sukob?

113

riba i Zapadnog Atlantika.43 Izmenama i dopunama ovog Vodia iz 1993. godine bilo
je predvieno ogranienje uvoza kampa na osnovu uvoznih dozvola, koje izdaje
nadleni organ SAD pod uslovom da utvrdi da drava izvoznik vri komercijalni
lov kampa na nain koji obezbeuje sigurnost za morske kornjae (upotreba TEDa kao to je to predvieno za amerike borode i ribare), a alternativno pod uslovom
da u tom lovu broj sluajno stradalih moskih kornjaa ne prelazi standard predvien
za SAD. Ovaj je vodi ponovo menjan i dopunjavan 1996. godine, kada je sistem
uvoznih dozvola proiren na sve drave iji se brodovi i ribari bave lovom kampa u
vodama u kojima postoji mogunost sluajnog ulova i stradanja morskih kornjaa.44
Na osnovu napred navedenih akata zabrana uvoza kampa bila je naloena
protiv Indije, Malezije, Tajlanda i Pakistana. Nezadovoljne ovom merom navedene
drave su je osporile pred WTO mehnaizmom za reavanje sporova45, navodei u
svom zahtevu da su njom prekrena, izmeu ostalog, pravila lanova XIII i XI GATT
sporazuma,46 odnosno da nije bilo osnova za odstupanje od tih pravila na osnovu
lana XX tog sporazuma. 47
Ovaj sluaj je veoma slian Sluaju tune i delfini ne samo po tome to se
u njemu osporavala jednostrano uvedena zabrana uvoza od strane drave lanice
WTO protiv drugih drava lanica, ve i po tome to je zahtev za pokretanje spora
poivao na gotovo identinom pravnom osnovu, odnosno zbog krenja istih odredbi
GATT sporazuma kao i u tom predmetu. Iako se nije moglo unapred znati da li e
odluka Panela biti ista kao i odluka u Sluaju tune i delfini ili ne48, Panel WTO je,
U pitanju su bile sledee zemlje na koje se, prema odredbama Vodia primenjivalo ogranienje
lana 609. Zakona 101-102: Meksiko, Belize, Gvatemala, Honduras, Nikaragva, Kosta Rika, Panama,
Kolumbija, Venecuela, Trinidad i Tobago.
44
O pravnom osnovu uvoenja jednostrane zabrane u ovom sluaju videti vie: Stewart, T.,
Burr, M., Trade and Domestic Protection of Endangered Species: Peaceful Coexistance or Continued Conflict: The Shrimp-Turtle Dispute and the World Trade Organization, u, William & Mary Environmental
Law and Policy Review Vol. 23, Issue 1, 1998, str. 112-124; Izvetaj Panela WTO, infra note 49.
45
Jedna od znaajnijih novina u odnosu na GATT sporazum, koja je dogovorena na Urugvajskoj rundi i obuhvaena osnivakim ugovorom WTO, odnosila se na mehanizam WTO za reavanje
sporova. Najvanija izmena je bila u vezi sa postupkom usvajanja izvetaja Panela jer je sada predvieno
da se on nee usvojiti jedino ako sve drave lanice WTO konsenzusom glasaju protiv (na osnovu
negativnog konsenzusa), to je suprotno ranijim pravilima po kojima se taj izvetaj ne bi usvojio
ako bi bilo koja drava glasala protiv, ukljuujui i dravu koja je izgubila u sporu. Na ovaj nain je
znaajno osnaen WTO mehanizam za reavanje sporova, a uvoenjem vremenskih ogranienja za
trajanje postupka (postupak moe trajati najvie godinu dana i tri meseca ako se nezadovoljna strana
alila Apelacionom telu, odnosno najvie godinu dana ako se nije alila) bitno je poboljana njegova
efikasnost. O WTO mehanizmu reavanja sporova videti vie: http://www.wto.org/english/thewto_e/
whatis_e/tif_e/disp1_e.htm
46
Supra note 25. i 26.
47
O lanu XX GATT-a bilo je vie rei u okviru izlaganja o Sluaju tune i delfini u ovom radu.
48
Ovo stoga to odluke Panela nemaju snagu precedenta.
43

Ekologija i pravo

114

oekivano, postupio u korist slobodne trgovine utvrdivi da je jednostrana zabrana

SAD za uvoz kampa nedoputena. U obrazloenju odluke Panel je, izmeu ostalog,
istakao da je ta zabrana suprotna lanovima XIII i XI GATT sporazuma, pri emu
se nisu stekli uslovi predvieni u lanu XX pod kojima bi odstupanje od tih pravila
GATT-a bilo doputeno.49
Meutim, u ovom predmetu Panel je pokazao vie sluha za potrebe zatite
ivotne sredine nego u Sluaju tune i delfini, to potvruje injenica da je prihvatio da u postupku uestvuju i nevladine organizacije koje se bave tom oblau, koje
su u svojstvu amicus-a dale svoje miljenje o predmetu spora.50 ta vie, Panel je u
izvetaju izriito naveo i da nije bio ovlaen da razmatra opravdanost preduzimanja
mera za zatitu morskih kornjaa koje promoviu SAD, ali da ne moe biti sporno da
postoji potreba ouvanja i zatite morskih kornjaa spreavanjem njihovog sluajnog
ulova tokom lova kampa, te da se ta zatita moe realizovati posebnim tehnikama
lova koje podrazumevaju specijalno opremljene mree.51
Ono to Sluaj kampi i kornjae razlikuje od Sluaja tune i delfini je i to
to su se SAD ovaj put alile, budui da u meuvremenu nije dolo do mirnog reenja
spora. Apelaciono telo WTO je albu odbilo kao neosnovanu i potvrdilo izvetaj Panela zakljuivi da je zabrana uvoza kampa koju su proglasile SAD diskriminatorna
i da poiva na nepredvidljivim merilima, te da je kao takva u suprotnosti sa GATT
sporazumom. Meutim, u obrazloenju ove odluke Apelaciono telo je iznelo i neke
stavove koji se razlikuju od onih navedenih u izvetaju Panela. Naime, ukazano je
da je Panel previe iroko tumaio lan XX GATT-a razmatrajui ga u kontektstu
celokupnog WTO ugovora, a trebalo je da primeni pravila o uskom tumaenju jer je
to jedini nain da se spree zloupotrebe u njegovoj primeni. Nadalje, ukazano je da je
Panel pogreno usmerio panju na sadrinu preduzete mere koja se u sporu ospora-

O pravilima koja predviaju ovi lanovi bilo je rei u okviru izlaganja o Sluaju tune i delfini. Pored toga, videti: izvetaj Panela WTO WT/DS58/R od 15. maja 1998. godine, dostupno na: http://
www.worldtradelaw.net/reports/wtopanels/us-shrimp(panel).pdf .
50
Meutim, iako je prihvatio uee ovih organizacija, Panel njihovo miljenje nije uvaio.
Apelaciono telo se, meutim, u svojoj odluci kojom je reavalo po albi SAD na odluku Panela, odredilo i prema ueu nevladinih organizacija u postupku pred Panelom i zakljuilo da prihvatanje njihovog miljenja ne bi bilo u skladu sa pravilima koja reguliu pitanje reavanja sporova u okviru WTO.
O ovome videti vie: Sakmar, S., Free Trade and Sea Turtles: The International and Domestic Implications of the Shrimp-Turtle Cas, op. cit, str. 365-366; Stewart, T., Burr, M., Trade and Domestic Protective
of Endangered Species: Peaceful Coexistence or Continued Conflict? The Shrimp-Turtle Dispute and the
World Trade Organization, u, 23 William & Mary Environmental Law adn Policy Review, 109, 1998.
godine, str. 153 i 157.
51
Videti zakljuna razmatranja u izvetaju Panela (supra note 49), str. 295.
49

Slobodna trgovina i zatita ivotne sredine: (ne)reivi sukob?

115

va52, umesto da se, u skladu sa uvodnom reenicom lana XX GATT-a, usredsredio na

nain na koji je ta mera primenjena a posebno na to da li primena lana 609. Zakona
101-102 predstavlja proizvoljnu i nepravednu diskriminaciju izmeu drava u kojima
preovlauju slini uslovi. Prema nalazu Apelacionog tela obe ove greke posledica su
tree i najozbiljnije, a to je da se Panel upustio u raspravu o opravdanosti, odnosno
doputenosti preduzimanja mere zabrane uvoza kampa sa stanovita pravila WTO,
pre nego to je utvrdio da li su ispunjeni uslovi za donoenje takve zabrane na osnovu izuzetaka predvienih lanom XX GATT-a, to je prethodno pitanje koje je prvo
moralo biti reeno.53
Na osnovu ovakvog rasuivanja nadlenih tela WTO mogu se izvui neki
zakljuci o tome ta se moe oekivati u budunosti od Svetske trgovinske organizacije kada se pod njenim okriljem bude razmatralo pitanje odnosa izmeu slobodne
trgovine i zatite ivotne sredine. Ono to uliva nadu u pozitivne promene bez sumnje je injenica da je sada sasvim jasno da mere za zatitu ivotne sredine i pravila
WTO nisu u odnosu meusobne iskljuivosti, kao i injenica da vie nije sporno da
odreene drave lanice WTO mogu donositi mere sa eksteritorijalnim dejstvom ako
je to u funkciji zatite ivotne sredine. Meutim, iako su se otvorila vrata za primenu
takvih mera, istovremeno su postavljeni i vrlo strogi zahtevi koje treba ispuniti da bi
one bile doputene, meu kojima je na prvom mestu zahtev da te mere ne predstavl-

U obrazloenju svoje odluke Apelaciono telo je navelo da nije problem u tome to se Panel usredsredio na sadrinu preduzetih mera jer je to, takoe, trebalo uraditi, ali je pogreno bilo to
to se ovo pitanje pitanje razmatralo u svetlu celokupnog WTO sporazuma, dakle primenom irokog
tumaenja, umesto da je primenjena tehnika uskog tumaenja i da je sadrina preduzete mere koja se u
sporu osporava razmatrana iskljuivo u odnosu na izuzetke predviene lanom XX GATT-a.
53
Odbacivi tako izvetaj Panela, Apelaciono telo je odluilo u sporu na nain na koji je naveo
da bi to trebalo uiniti. Drugim reima, Apelaciono telo je prvo razmotrilo da li su se stekli uslovi za
primenu lana XX GATT-a, odnosno za preduzimanje mera koje bi bile suprotne tom sporazumu i,
suprotno izvetaju Panela, naao je da su ti uslovi ispunjeni. Potom je naao da je jednostrana zabrana
uvoza kampa koju su proglasile SAD nedoputena jer je suprotna pravilima l. XI i XIII GATT-a.
Naime, ocenjeno je da je ova zabrana, kojom se primoravaju druge drave da u cilju zatite morskih
kornjaa primenjuju identine mere koje su propisale SAD, nezavisno od toga da li su okolnosti u tim
dravama iste ili razliite od onih u SAD, nedopustiva zato to predstavlja nepravednu diskriminaciju tih drava. Videti odluku Apelacionog tela WTO WT/DS58/AB/RW od 22. oktobra 2001. godine,
dostupno na: http://www.worldtradelaw.net/reports/wtoab/us-shrimp(ab)(21.5).pdf . Takoe: Neuling,
B., The Shrimp-Turtle Case: Implications for Article XX of GATT and the Trade and Environment Debate,
u, Loyola of Los Angeles International and Comparative Law Review Vol.22 (1), 1999, str.34-42; Stewart, T., Burr, M., Trade and Domestic Protective of Endangered Species: Peaceful Coexistence or Continued Conflict? The Shrimp-Turtle Dispute and the World Trade Organization, op. cit, str.158-167.
52

Ekologija i pravo

116

jaju proizvoljnu i nepravednu diskriminaciju prema dravama lanicama WTO.54

3. Zakljuak
Svetska trgovina, koja poiva na politici slobodne trgovine, na razliite naine
utie na brojne aspekte ivota, ukljuujui i na ivotnu sredinu. To pitanje, meutim,
dugo vremena nije bilo predmet razmatranja u okviru GATT sporazuma, to se
promenilo pod uticajem spora u sluaju Tune i delfini, koji je nuno zahtevao da
se nadleni organi GATT-a o tome izjasne. Njihova je odluka bila da prednost treba
dati slobodnoj trgovini u odnosu na zatitu ivotne sredine, a istu odluku su doneli i
nadleni organi WTO kada se pred njima postavio gotovo identian zahtev u sluaju
kampi i morske kornjae.
injenica da je u ovim sluajevima zatita pruena slobodnoj trgovini izazvala
je ogromno nezadovoljstvo svetske javnosti i pokreta za zatitu ivotne sredine. To je,
neminovno, nametalo i pitanje da li su tela koja funkcioniu u okviru GATT-a i WTO,
kao deo sistema organizovanog sa ciljem da promovie i titi meunarodnu trgovinu
na politici slobodne trgovine, prava adresa koja treba da reava globalna ekoloka
pitanja55. U tim okolnostima pokret za zatitu ivotne sredine je intenzivirao svoje
aktivnosti pa je ovaj, na prvi pogled, poraz pokreta za zatitu ivotne sredine, ustvari
imao i pozitivni efekat jer je pruio snaan podstrek borbi za zatitu ivotne sredine.56
O ovome videti vie: Sakmar, S., Free Trade and Sea Turtles: The International and Domestic Implications of the Shrimp-Turtle Cas, op. cit, str.382-384. Meutim, da su ovi zahtevi jo uvek
nedostini potvruje i injenica da su Panel i Apelaciono telo WTO u svojim poslednjim odlukama iz
2011. i 2012. godine, donetim u najnovijem sporu izmeu Meksika i SAD iniciranog zahtevom Meksika da se preispita jednostrano ogranienje uvoza tuna iz Meksika u SAD (zahtev je podnet 2008.
godine) zbog nepotovanja dogovorenih postupaka za zatitu delfina, ponovo odluili da su takve mere
suprotne pravilima WTO. Odlukom Panela WTO iz septembra meseca 2011. godine utvreno je da
su mere koje su preduzele SAD diskriminatorne i kao takve u suprotnosti sa WTO ugovorom, a ovu
odluku potvrdilo je i Apelaciono telo WTO maja meseca 2012. godine. O ovome videti vie u rezimeu
odluka Panela i Apelacionog tela WTO, dostupno na: http://www.wto.org/english/tratop_e/dispu_e/
cases_e/ds381_e.htm#bkmk381abr
55
Za razliku od WTO, koja je nadlena za globalna pitanja meunarodne trgovine, za regulisanje globalnih pitanja o zatiti ivotne sredine nije postojalo odgovarajue meunarodno telo.
56
Ovaj pokret je uticao i na Svetsku trgovinsku organizaciju u okviru koje je odmah po
okonanju spora u Sluaju tune i delfini, 14. aprila 1994. godine osnovan Komitet za trgovinu i
ivotnu sredinu (Committee on Trade and Environment), iji je osnovni zadatak bio da se odredi prema
odnosu trgovine i mera za ztitu ivotne sredine a sve to u cilju promovisanja odrivog razvoja. Komitet
je, pored toga, trebalo da saini i odgovarajue preporuke o potrebnim promenama pravila po kojima
funkcionie globalni trgovinski sistem, ali tako da te mere budu usklaene sa otvorenom, nediskriminatorskom prirodom tog sistema. O ovome videti vie:http://www.wto.org/english/tratop_e/envir_e/
wrk_committee_e.htm
54

Slobodna trgovina i zatita ivotne sredine: (ne)reivi sukob?

117

Naime, postalo je jasno da se ova borba ne moe voditi samo u okviru Svetske trgovinske organizacije, ve da se ona mora usmeriti i na druge institucije i
meunarodne forume. U tom cilju zapoeti su brojni pregovori o donoenju akcionih
programa i zakljuenju meunarodnih konvencija, kao instrumenata koji obavezuju
drave potpisnice na preduzimanje odgovarajuih mera za zatitu ivotne sredine.
Da je to bio dobar put potvruje injenica da su se ove aktivnosti u praksi pokazale
kao veoma delotvorne, a danas je uobiajeno da se pitanja ouvanja i zatite ivotne
sredine reavaju meunarodnim ugovorima, bilateralnim i multilateralnim. Mnogi od
tih ugovora sadre i odredbe koje se odnose na meunarodnu trgovinu57, pri emu to
ne mora uvek biti u skladu sa pravilima WTO. Zbog toga su i dalje mogui sukobi
izmeu njihovih pravila, ali i sukobi nadlenosti za reavanje sporova koji imaju za
predmet odnos izmeu slobodne trgovine i zatite ivotne sredine.
Da bi se ovi sukobi sveli na najmanju moguu meru, trebalo bi teiti tome da se
na globalnom planu postigne dogovor o minimumu harmonizacije standarda zatite
ivotne sredine, jer ti standardi nisu univerzalni ve zavise od konkretnih okolnosti
odreenih podneblja. Tako bi se dolo do univerzalnih principa zatite ivotne sredine, koji bi trebalo da se tite razliitim trgovinskim merama, ali se ne sme izgubiti iz
vida da e njihovo uspeno funkcionisanje u krajnjem sluaju zavisiti od toga da li
su te mere u skladu sa pravilima meunarodne trgovine koju promovie i titi WTO.
Imajui u vidu injenicu da je u preambuli osnivakog ugovora WTO izraena
posveenost ouvanju ivotne sredine kao uslova za obezbeenje odrivog razvoja, te da je lanom XX GATT-a kao sastavnog dela WTO sporazuma predviena
mogunost preduzimanja odreenih mera ako su one u funkciji ouvanja i zatite
ivotne sredine, onda je jasno da su takve mere, u naelu, doputene. Upravo ovaj
stav zauzelo je i Apelaciono telo WTO reavajui o sporu u Sluaju kampi i morske kornjae, to se moe shvatiti kao rezultat novog sagledavanja poloaja WTO
u sistemu meunarodnog javnog prava, koji se vie ne tumai kao izolovan sistem,
ve kao deo koherentnog sistema meunarodnog javnog prava koji, pored trgovine
obuhvata i druge oblasti, ukljuujui i zatitu ivotne sredine. 58

Danas ima vie od 200 takvih ugovora, od kojih bar 30 sadri odredbe kojima se ureuju
pitanja iz oblasti meunarodne trgovine. Videti: Brack, D., Gray, K., Multilateral Environmental Agreements and the WTO, Report September 2003, str. 5. dostupno na: http://www.worldtradelaw.net/articles/graymeawto.pdf .
58
O ovome videti vie: Alzamora, C., The Question of Non-Trade Issues in the WTO from a
Developming Country Perspective, u, Georgia Law LLM Theses and Esseys, 2004, str. 19-20.
57

118

Ekologija i pravo

FREE TRADE AND ENVIRONMENTAL PROTECTION:

A CONFLICT THAT CAN(NOT) BE SOLVED?
Policy of free trade, on which international trade is based, can negatively
affect the environment because an uncontrolled economic growth is often followed
by pollution of environment and exhaustion of natural resources. This policy is
promoted and protected by the World Trade Organization, which has given priority
to free trade in a number of cases in which it expressed its opinion about the
relationship between free trade and environment protection. Such treatment has
provoked, and is still provoking dissatisfaction not only on the part of the movements
for environmental protection, which over the last two decades continuously perform
activities at national and international level in order to call attention to the dramatic
conflict between free trade and environmental protection, but also within the wider
international community. Under the influence of their activities and pressures today
it has become clear that this conflict must be resolved in a manner that would allow
development of both free trade and environmental protection, which are not mutually
exclusive, because both are necessary for survival and development of mankind. This
question is discussed in this paper mainly through the analysis of the opinions of
GATT and World Trade Organization in two disputes that have attracted particular
attention of the international community, which are known as Tuna-dolphin case
and Shrimp-sea turtles case, the papers conclusion provides a suggestion as to the
principles that could be used in finding the solution for a conflict between free trade
and environmental protection.
Key words: free trade, international trade, environmental protection, General
Agreement on Tariffs and Trade, World Trade Organisation.

Ekologija i pravo

120

ZATITA IVOTNE SREDINE U KRIVINOM PRAVU

REPUBLIKE SRBIJE I PODSTICAJI EVROPSKIH
INTEGRACIJA
Dr Nataa Tanjevi*
Ana Opai**
Kriminal iz oblasti ivotne sredine je ozbiljan i rastui problem, a njegovo
suzbijanje veliki izazov, kako za razvijene zemlje, tako i za zemlje u razvoju. U naoj
zemlji, ekoloko pravo sve do 2004. godine nije predstavljalo jednu od prioritetnih
reformskih oblasti. Meutim, proces pristupanja Evropskoj uniji je ubrzao razvoj
ove pravne discipline i to posebno onog dela koji se odnosi na uspostavljanje
kaznenopravnog okvira za zatitu ivotne sredine. U vezi sa tim, Krivini zakonik iz
2005. godine je po prvi put sistematizovao brojna krivina dela kojima se primarno
titi ivotna sredina u jednu glavu ime je zatita ivotne sredine opravdano
postavljena kao samostalan i primaran zatitni objekt. U radu smo ukazali na
osnovne karakteristikegrupe krivinih dela protiv ivotne sredinekoja su propisana
u Krivinom zakoniku. Pored materijalnog razmotren je i procesni aspekt i odreeni
problemi u otkrivanju, dokazivanju i vetaenju ovih krivinih dela koji se pojavljuju
u sudskoj praksi. Takoe je istaknut znaaj aktivnosti Evropske unije u oblasti zatite
ivotne sredine, imajui u vidu da je Srbija na putu ka evropskim integracijama, to
podrazumeva i harmonizaciju propisa iz ove oblasti.
Kljune rei: ivotna sredina, krivina dela protiv ivotne sredine, ekoloki
kriminal, Srbija, Evropska unija

1. Uvod
Razvoj nauke i tehnike, korienje novih izvora energije, izgradnja velikog broja
industrijskih postrojenja i razvoj velikih urbanih sredina, spojeni su sa opasnou od
nastupanja raznovrsnih tetnih posledica koje vrlo esto pogaaju i ivotnu sredinu.
Tako mnogi problemi poput prenaseljenosti, smanjenja klasinih izvora energije i
ogranienih zaliha hrane, opasnosti od radioaktivnog zraenja, nestajanje ekosistema
i sl. dovode do toga da zatita ivotne sredine postaje preokupacija svakog oveka,
Visoka kola za poslovnu ekonomiju i preduzetnitvo
* Visoka kola za poslovnu ekonomiju i preduzetnitvo

*
*

Zatita ivotne sredine u krivinom pravu Republike Srbije i podsticanje evropskih integracija

121

a ljudska prava i pravo na ivotnu sredinu postaju neraskidivo povezana. Zbog toga
smatramo opravdanim miljenje da pravo na ivotnu sredinu treba da bude definisano
kao ljudsko pravo tree generacije.1 Zdrava ivotna sredina je osnovni uslov samog
ivota, faktor ljudskog dostojanstva i blagostanja i osnovni uslov za uivanje svih
drugih ljudskih prava.2
Pravo na zdravu ivotnu sredinu, kao jedno od osnovnih prava i sloboda svakog graanina proklamovano je i Ustavom Republike Srbije3. lanom 97. Ustava
utvreno je da Republika Srbija ureuje i obezbeuje odrivi razvoj, sistem zatite
i unapreenja ivotne sredine, zatitu i unapreivanje biljnog i ivotinjskog sveta
i dr. Ove odredbe se dalje razrauju kroz preko 30 zakona i preko stotinu podzakonskih akata koje su na snazi u naoj zemlji a kojima se ureuje ivotna sredina i
oblasti od znaaja za njenu zatitu. U daljem tekstu emo posebnu panju posvetiti
krivinopravnoj zatiti ivotne sredine, odnosno normama krivinog prava ekolokog
karaktera koje imaju za cilj da krivino-pravnim sankcijama suzbiju protivpravne
radnje pravnih subjekata na podruju ekolokog prava.

2. Odreivanje pojma ekolokog kriminala

Ekoloki kriminalitet ili ekoloka krivina dela podrazumevaju sveukupnost
protivpravnih opasnih ponaanja pojedinaca ili pravnih lica koja su upravljena protiv ivotne sredine i za koja zakon propisuje krivinu sankciju.4 Uticaj nelegalnih
aktivnosti koje se podvode po ovaj pojam prevazilazi granicu ugroavanja same
ivotne sredine i biodiverziteta i dovodi do posledica ireg drutvenog i ekonomskog
karaktera, to se negativno odraava na celokupan razvoj. Ujedno, ekoloki delikti
su poslednjih decenija jedan od najkarakteristinijih oblika ispoljavanja kriminaliteta
korporacija. Naime, da ne bi krile propise koje u razvijenim dravama ureuju odlaganje opasnog otpada i korienje prljavih i po okolinu opasnih materija, multinacionalne kompanije poele su da ih iz razvijenog sveta prebacuju u nerazvijene zemlje,
pri emu na sve naine izbegavaju da preduzmu neophodne mere za zatitu ivotne
sredine, jer bi to za posledicu imalo poskupljenje same proizvodnje. Uprkos navedenom, esto se istie da je broj ekolokih krivinih dela neznatan, iako je relanost u
Ljudska prava tree generacije se tek odnedavno ubrajaju u ljudska prava i ona ukazuju da
to da ljudska prava nisu samo puka institucija nego da se razvijaju i menjaju, te da se kroz ova prava
prepoznaju novi problemi koji ugroavaju pravo na ivot svih ljudi. Vie o tome videti kod: Marija Kosti, Pravo na pristup informaciji o ivotnoj sredini u Evropskoj uniji, Strani pravni ivot, br.
3/2007, str. 49.
2
Marija Kosti, op. cit., str.60.
3
Ustav Republike Srbije Slubeni glasnik RS, br. 98/06.
4
Dragan Jovaevi, Komentar Krivinog zakona SRJ, Beograd, 2002, str. 3-14.
1

Ekologija i pravo

122

potpunosti drugaija, radi se o rastuem broju delikata ove vrste, samo to se oni ne
prijavljuju, ne otkrivaju, a esto i svesno zatakavaju.5 Takoe, ekoloki kriminalitet
je po svojoj prirodi neretko transnacionalnog karaktera i moe se javiti kao posebna
vrsta organizovanog kriminala. U tim sluajevima se manifestuje kao krijumarenje
prirodnim resursima, nezakonita trgovina biljakama i ivotinjama, nezakonita eksploatacija i krijumarenje mineralima i dragocenim kamenjem, drvetom, opasnim
otpadom i sl.

3. Zagaenje ivotne sredine u krivinom pravu Republike Srbije

Iako su u zakonodavstvu Srbije odavno postojala pojedina krivina dela koja
su za sekundarni zatitni objekt imala ivotnu sredinu (krivina dela protiv privrede,
zdravlja ljudi, opte sigurnosti i dr.), ivotna sredina, kao poseban zatitni objekt u
krivinom pravu Srbije pojavljuje se prvi put 1977. godine, kada je u tada vaei
Krivini zakon uneto krivino delo zagaenje ivotne sredine (lan 133). Kasnije
doneti krivinopravni propisi svrastavaju ekoloka krivina dela u glavu koja za objekt zatite ima zdravlje ljudi i ovekovu sredinu, to je bilo posledica shvatanja da
se krivinim delima protiv ivotne sredine zapravo titi ivot i zdravlje ljudi.6
Meutim, ivotna sredina ima ogroman znaaj za ivot i zdravlje ljudi i treba
je posmatrati kao vrednost po sebi i ceniti kao posebno zatieno dobro. Prihvatanje
ovog koncepta je dovelo do formalnog izdvajanja grupe krivinih dela protiv ivotne
sredine iz okvira krivinih dela protiv zdravlja ljudi.7 U vezi sa tim, krivina dela
protiv ivotne sredine su nova grupa krivinih dela koja su po prvi put propisana u
Krivinom zakoniku 2005. godine. U pitanju je osamnaest krivinih dela, od kojih
se, osim novih krivinih dela, nalaze i neka dela preuzeta iz sporednog krivinog
zakonodavstva, ali i i neka krivina dela koja su se nalazila u grupi krivinih dela
protivprivrede, kao to je umska kraa, nezakonit lov i nezakonit ribolov. Pored
osnovnih ekolokih krivinih dela koja su predviena u Krivinom zakoniku, postoje i tzv.sporedna ekoloka krivina dela, odnosno dela iz sporednog, dopunskog ili
pomonog krivinog zakonodavstva, koja su propisana u tri zakona koja predviaju
krivinu odgovornost za ekoloka krivina dela i to: Zakona o zdravlju bilja8, Zakona
io Bokovi, Dejan Bokovi, Ekoloki kriminalitet, Fakultet za bezbednost i zatitu Univertiteta Sinergija, Banja Luka, 2010.
6
Barbara Herceg, Ivan Ili, Zagaenje okolia/ivotne sredine kroz prizmu hrvatskog i srpskog
kaznenog/krivinog zakonodavstva, zbornik: Ekologija i pravo, Pravni fakultet Univeriteta u Niu,
2009, str. 264.
7
Nataa Mrvi-Petrovi, Krivino pravo, Pravni fakultet univerziteta Union, Beograd, 2008,
str. 290.
8
Slubeni glasnik RS, br. 41/2009.
5

Zatita ivotne sredine u krivinom pravu Republike Srbije i podsticanje evropskih integracija

123

o sredstvima za zatitu bilja9 i Zakona o genetiki modifikovanim organizmima10.

Takoe treba napomenuti da je donet i veliki broj zakona iz oblasti ekologije,
od kojih je najznaajniji Zakon o zatiti ivotne sredine11, kao i mnogobrojni podzakonski akti koji reguliu ovu oblast. Napredak u krivinopravnoj zatiti ivotne sredine uinjen je i usvajanjem Zakona o odgovornosti pravnih lica za krivina dela12, s
obzirom da u savremenim uslovima pravna lica (korporacije, multinacionalne kompanije i sl.) raspolau ogromnom ekonomskom snagom, poseduju veliki drutveni
uticaj i neretko preduzimaju kriminalne aktivnosti koje su mnogo tee i opasnije od
onih koje su u mogunosti da uine pojedinci.Radi se o krivinim delima kod kojih
se razlog inkriminisanja ne nalazi u nezakonitom bogaenju, ve u posledici koja se
ogleda u velikim ekolokim katastrofama, unitenju biljnog i ivotinjskog sveta, a neretko i ljudskim ivotima.

4. Zajednike karakteristike krivinih dela protiv ivotne sredine

Objekat zatite ove grupe krivinih dela jeste ivotna sredina, odnosno pravo
oveka na ouvanu ivotnu sredinu. Pod ovim pojmom se u smislu lana 3. Zakona
o zatiti ivotne sredine podrazumeva skup prirodnih i stvorenih vrednosti iji kompleksni meusobni odnosi ine okruenje, odnosno prostor i uslove ivota ljudi.
Pritom se kao objekat zatite kod ovih krivinih dela moe javiti ivotna sredina u
celosti ili pojedini njeni vidovi, segmenti, kao to su: voda, vazduh, zemljite, flora
i fauna koji su sadrani u litosferi, pedosferi, hidrosferi, atmosferi, biosferi i tehnosferi.13 U odnosu na druga krivina dela iz ove glave veoma su osobena krivina dela
koja se odnose na nedozvoljenu izgradnju nuklearnih postrojenja i nedozvoljenu preradu, odlaganje i skladitenje opasnih materijala na teritoriji Srbije, dok se kod drugih
krivinih dela iz ove glave veinom tite ivotinje, njihovivot i zdravlje, kao i biljni
svet (posebno ume). Kao posredan zatitni objekt ovih krivinih dela javlja se zdravlje ljudi, odnosno pravo oveka na zdrave uslove ivota.
Krivina dela protiv ivotne sredine po pravilu moe izvriti svako lice, s tim
da se kod pojedinih krivinih dela zahteva i naroito svojstvo izvrioca (slubenog
ili odgovornog lica). Takav je sluaj sa krivinim delom nepreduzimanja mere zatite
ivotne sredine i krivinim delom protivpravna izgradnja i stavljanje u pogon obSlubeni glasnik 41/2009.
Slubeni glasnik 41/2009.
11
Slubeni glasnik RS, br. 83/06.
12
Slubeni glasnik RS, br 97/08.
13
Dragan Jovaevi, Sistem ekolokih delikata Ekoloko kazneno pravo, Pravni fakultet u
Niu, Ni, 2009, str. 249.
9

10

Ekologija i pravo

124

jekata i postrojenja koja zagauju ivotnu sredinu.

Posledica ovih krivinih dela je dvojako odreena i moe se javiti kao
ugroavanje ivotne sredine i kao ugroavanje zdravlja ljudi. Neka od propisanih
krivinih dela imaju za posledicu apstraktnu opasnost (za koju vai pretpostavka da
je nastupila samim izvrenjem radnje krivinog dela), dok se, kao posledica drugih,
pojavljuje ugroavanje u vidu konkretne opasnosti ili povrede14 nekog eko-medijuma.15 Takoe, sva napred pobrojana krivina dela protiv ivotne sredine se gone po
slubenoj dunosti, odnosno krivine postupke pokree nadleni javni tuilac.
Veina krivinih dela iz ove grupe se moe uiniti samo sa umiljajem kao oblikom vinosti. Ali postoji i odreeni broj krivinih dela protiv ivotne sredine za koja
je propisano da se mogu uiniti i sa nehatom, a ta krivina dela su sledea: zagaenje
ivotne sredine (lan 260 stav 2 KZ), nepreduzimanje mera zatite ivotne sredine (lan
261 stav 2 KZ), oteenje objekata i ureaja za zatitu ivotne sredine (lan 263 stav
2 KZ), oteenje ivotne sredine (lan 264 stav 2 KZ), unitenje,oteenje,iznoenje
u u inostranstvo i unoenje u Srbiju zatienog prirodnog dobra (lan 265 stav 2 KZ),
prenoenje zaraznih bolesti kod ivotinja i biljaka (lan 270 stav 4 KZ), nesavesno
pruanje veterinarske pomoi (lan 271 stav 2 KZ), proizvodnja tetnih sredstava za
leenje ivotinja (lan 272 stav 3 KZ), zagaivanje hrane i vode za ishranu, odnosno
napajanje ivotinja (lan 273 stav 4KZ-a).
U pogledu krivinih dela unitenje, oteenje, iznoenje u inostranstvo i
unoenje u Srbiju zatienog prirodnog dobra, i krivinih dela nezakonit lov i nezakonit ribolov uz kazne propisana je i mera bezbednosti oduzimanja predmeta.
Najzad, kod pojedinih krivinih dela (zagaenje ivotne sredine, nepreduzimanje mera zatite ivotne sredine, protivpravna izgradnja i stavljanje u pogon objekata i postrojenja koja zagauju ivotnu sredinu, oteenje objekata i ureaja za
zatitu ivotne sredine, oteenje ivotne sredine), sud moe ako izrekne uslovnu
osudu kod tih krivinih dela odrediti uiniocima i obavezu da preduzmu odreene
propisane mere zatite, ouvanja i unapreenja ivotne sredine, a kod krivinog
dela unoenja opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno preraivanje, odlaganje i
skladitenje opasnih materija i mere zatite od jonizujueg zraenja ili druge propisane mere zatite.

14
15

Zagaenje ivotne sredine u celini, ili vazduha, vode, zemljita kao njenih segmenata.
Barbara Herceg, Ivan Ili, op. cit., str. 266.

Zatita ivotne sredine u krivinom pravu Republike Srbije i podsticanje evropskih integracija

125

5. Tekoe u otkrivanju i dokazivanju ekolokih krivinih dela

Iako je prolo dosta vremena od poetka primene Krivinog zakonika kojim
su krivina dela protiv ivotne sredine svrstana u posebnu glavu, kao i ve pomenutog Zakona o odgovornosti pravnih lica za krivina dela i ostalih zakona kojima
se ureuju i tite odreeni aspekti ivotne sredine, statistiki podaci ukazuju na nedovoljnu primenu ovih zakona u praksi. Procenat podnetih krivinih prijava za ova
krivina dela i podizanja optunice je i dalje zanemarljiv u odnosu na ostala krivina
dela. Naime, prema podacima Zavoda za statistiku Srbije, u 2011. godini ukupno
je podneto 88207 krivinih prijava,16 a od tog broja, za krivina dela protiv ivotne
sredine, podneto je svega1789 krivinih prijava.
Punoletni uinioci krivinih dela, 2006-2011. godine
Krivine prijave
Ukupno
Krivina dela protiv
ivotne sredine

2006
105701

2007
98702

2008
101723

2009
100026

2010
74279

2011
88207

2009

1831

1895

2081

1568

1789

Prijavljena punoletna lica za krivina dela protiv ivotne sredine, 2011. godine
Krivina dela
Ukupno
Zagaenje ivotne sredine
Ubijanje i zlostavljanje ivotinja
Prenoenje zaraznih bolesti kod biljaka i ivotinja
Pustoenje uma
umska kraa
Nezakonit lov
Nezakonit ribolov
Druga dela

Krivine prijave
1789
12
196
6
89
1262
129
60
34

Moemo primetiti da je najvei broj podnetih krivinih prijava bio u 2006.

godini, da bi u 2007. godini ovaj broj bio u padu i onda u 2008 i 2009. godini ponovo
u porastu, sve do 2010. godine kada je primetan najmanji broj podnetih krivinih
prijava za krivina dela protiv ivotne sredine. U 2011. godini, ponovo je broj podnetih krivinih prijava bio u neznatnom porastu. Posmatrajui broj prijava prema
Videti saoptenje Zavoda za statistiku broj 203 od 19.07.2012., dostupno na http://webrzs.
stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/73/95/sk12122011.pdf
16

Ekologija i pravo

126

krivinim delima koja spadaju u ovu grupu krivinih dela, primeuje se da je najvei
broj krivinih prijava podnet za krivino delo umske krae, zatim za krivino delo
ubijanja i zlostavljanja ivotinja, kao i za krivina dela nezakonit lov i pustoenje
uma. Za sva ostala krivina dela iz ove grupe podnet je zanemarljiv broj krivinih
prijava.Takoe se moe primetiti da se osnovno, opte krivino delo protiv ivotne
sredine, krivino delo zagaenje ivotne sredinegotovo i ne pojavljuje u praksi. Na
primer u 2009.godini, od ukupno 16 podnetih krivinih prijava za navedeno delo,
u samo sedam sluajeva je podignut odgovarajui optuni akt, a samo jedno lice je
proglaeno krivim i osueno na novanu kaznu.17 Isti je sluaj i sa 2008. godinom u
kojoj je doneta samo jedna presuda za zagaenje ivotne sredine. U 2011. godini za
ovo delo podneto je svega 12 krivinih prijava, a nijedno lice nije osueno. Razlog za
ovako mali broj podnetih krivinih prijava mogli bismo moda traiti u injenici da
je osnovni problem u otkrivanju ovih krivinih dela u tome to do zagaenja ivotne
sredine najee dolazi prilikom proizvodnog procesa u industriji, delatnou kojom
se prouzrokuje zagaenje ili proputanjem sprovoenja neophodnih mera zatite od
strane odgovornih lica, ili zaposlenih, pa je i prijavljivanje od strane lica unutar samih
zagaivaa, razumljivo, veoma retko.18
Osuena punoletna lica za krivina dela protiv ivotne sredine prema krivinom
delu i krivinim sankcijama, 2011.

Krivino delo
Ubijanje i
zlostavljanje
ivotinja
Pustoenje
uma
umska kraa
Nezakonit lov
Nezakonit
ribolov
Druga dela

Ukupno

Zatvor

Novana
kazna

Uslovna
osuda

449

46

114

254

27

18

Radu
javnom
interesu
12

Proglaeno
krivim a
osloboeno
od kazne
16

Sudska
opomena

30

13

15

287
25

30
1

75
8

154
16

8
-

4
-

16
-

68

46

12

to se osuda za ova krivina dela tie, u poslednjoj posmatranoj godini

od ukupnog broja podnetih krivinih prijava osueno je svega 449 lica. Pritom,
najvei broj osuenih licaje bio za krivino delo umske krae.U vezi sa tim moe
Videti Bilten Zavoda za statistiku, dostupan na internet stranici http://webrs.stat.gov.rs/WebSite/repositorydocuments/00/00/20/24/SB_529_Punoletni_ucinioci_KD.pdf
18
Barbara Herceg, Ivan Ili, op. cit., str. 271.
17

Zatita ivotne sredine u krivinom pravu Republike Srbije i podsticanje evropskih integracija

127

se primetiti da podaci pokazuju da javni tuioci u praksi postupaju po prijavama

za krivina dela koja su ranije bila propisana u grupi krivinih dela protiv privrede
(umska kraa, nezakonit lov i ribolov), dok krivino gonjenje za prava krivina
dela protiv ivotne sredine uglavnom izostaje.Veliki problem predstavljai vetaenje
u krivinim postupcima, imajui u vidu da su esto u pitanju veoma skupa i sloena
vetaenja,aliivetaenja koja zahtevaju adekvatno struno znanje. Takoe je primetan
i est odustanak od gonjenja nakon vetaenja, to dovodi u pitanje i objektivnost
samih vetaenja, odnosno obustavljanje postupaka usled nedostatka dokaza zbog
nemogunosti sprovoenja vetaenja.19.
Najzad, i kaznena politika sudova je blaga, to se ogleda u velikom izricanju
uslovnih osuda i oslobaajuih presuda za ova krivina dela. To potvruje injenica
da jeod ukupnog broja osuenih lica u 2011. godini(449) u ak 254 sluajeva izreena
uslovna osuda. Takoe se primeuje da se nedovoljno koristi kazna rada u javnom
interesu, iako bi njeno izricanje moglo biti veoma korisno budui da bi osueni, na
primer, mogao biti ukljuen u rad organizacija za zatitu ivotne sredine.

6. Evropska unija i zatita ivotne sredine

Imajui u vidu veliki znaaj ureenja, unapreenja i zatite ivotne sredine
meunarodna zajednica je postavila pravne standarde u ovoj oblasti koje su zemlje dune da implementiraju u svoja nacionalna zakonodavstva.U vezi sa tim i
Evropska unija je znatan deo svojih aktivnosti usmerila na organizovanje sistema
odravanja, razvoja, unapreenja i zatite ivotne sredine. Naime, Evropska unija
tei ujednaavanju kriterijuma sa zahtevima u pogledu ouvanja i podizanja kvaliteta
ivotne sredine pri emu se integriu ekonomski i ekoloki ciljevi i istiu mere preventivnog delovanja.20Iako su jo 1972.godine postavljeni temelji u zatiti ivotne
sredine u okviru zemlja lanica EU, donoenjem odluke o izradi Akcionog programa
zatite ivotne sredine, politika u oblasti ivotne sredine ugraena je u ugovornu
strukturu Zajednice tek Jedinstvenim evropskim aktom 1987. godine. Jedinstveni
evropski akt uvodi posebnu glavu naslovljenu sa ivotna sredina (lanovi 130s-t)
obezbeujui izriitu pravnu osnovu za politiku Zajednice u oblasti ivotne sredine.Ovim dokumentom je utvreno da se aktivnosti u oblasti ivotne sredine imaju preduzimati u skladu sa principom prevencije, principom da teta treba da bude
spreena na izvoru nastajanja i principom zagaiva plaa21. Posebno znaajnim
Vie o tome videti na: http://www.osce.org/sr/serbia/85641, pristup 14.05.2011.
Dragan Jovaevi, Sistem ekolokih delikata u Srbiji, Sudska praksa, br, 4/09, str. 4
21
Videti kod: Aleksandra avoki, Osnovi ekolokog prava Evropske unije, Pravni fakultet
Union, Slubeni glasnik, Beograd, 2007, str. 23.
19
20

Ekologija i pravo

128

se smatra injenica da je uveden i princip integracije, tj.da zahtevi u oblasti ivotne

sredine moraju biti integrisani u druge politike Zajednice.U skladu sa tim, lan 174.
UEZ utvruje da politika Zajednice u oblasti ivotne sredine doprinosi postizanju
sledeih ciljeva: ouvanju, zatiti i poboljanju kvaliteta ivotne sredine; zatiti ljudskog zdravlja; opreznom i racionalnom korienju prirodnih resursa i unapreenju na
meunarodnom planu mera za suoavanje sa regionalnim i planetarnim problemima
ivotne sredine. Jaanje uloge ove politike nastavljeno je i Ugovorom iz Mastrihta
(1992.) koji je meu svoje osnovne ciljeve uvrstio i unapreivanje odrivog i neinflatorng rasta uz potovanje ivotne sredine (lan 2) i u vezi sa tim uveden je princip
predostronosti sa ciljem da se obezbedi visok nivo zatite ivotne sredine.Dalje,
odrivi razvoj je eksplicitno definisan kao cilj Zajednice odredbama Amsterdamskog
ugovora (1997.), kojim je u cilju pojaanja znaaja ove oblasti dodat novi lan 6.
UEZ, kojim je je predvieno da uslovi za zatitu ivotne sredine moraju biti integrisani u postupku definisanja i sprovoenja politike i aktivnosti Zajednice koje su
utvrene u lanu 2, posebno sa ciljem podsticanja trajnog razvoja22.
Za razliku od prethodnih ugovora, koji su propisivali samo obavezu ouvanja
ivotne sredine, Lisabonskim ugovorom se po prvi put kao osnovni ekoloki cilj
postavlja ne samo zatita ve i poboljanje ivotne sredine. Prema odredbama
ovog ugovora zatita i poboljanje ivotne sredine i odrivi razvoj treba da postanu
osnovne vrednosti ne samo unutar Evropske unije ve i u odnosima izmeu EU i
ireg sveta (lan 3 Ugovora). Ovo iz razloga to je u dravama EU danas iroko
prihvaeno shvatanje da pojedina pitanja, kao to su promena klime i zagaenja vode
pogaaju sve, bez izuzetka, te da je u pravcu efikasne zatite potrebno jaati kako
meunarodnu saradnju, tako i efikasne mere na nacionalnom nivou drava lanica.
Jo jedna znaajna novina Lisabonskog ugovora je u tome to je u vezi sa energetskim pitanjima podeljena odgovornost u pogledu energetske politike izmeu drava
lanica i EU, pri emu se naglaava potreba smanjenja svih ekolokih teta izazvanih
neadekvatnom upotrebom energije (lan 194 Ugovora).

6.1 Evropsko ekoloko krivino pravo sa osvrtom na Direktivu o eko

kriminalu 2008/99/EC
Veina propisa u oblasti ivotne sredine u okviru EU je usvojena u formi direktiva, ali osnovni problem u vezi sa ovim izvorom prava jeste njegovo unoenje u
nacionalna prava i njegova potonja primena.23 Iako je broj direktiva koje se odnose
Aleksandra avoki, op. cit., str. 24.
Aleksandra avoki, Osnovi ekolokog prava Evropske unije, Pravni fakultet Union,
Slubeni glasnik, Beograd, 2007, str. 26.
22
23

Zatita ivotne sredine u krivinom pravu Republike Srbije i podsticanje evropskih integracija

129

na ovu oblast velik, koncept evropskog ekolokog krivinog prava je vrsto ustanovljen usvajanjem Direktive 2008/99/EC o zatiti ivotne sredine kroz okvire krivinog
prava. Direktiva obavezuje zemlje lanice da obezbede sistem krivinih sankcija u
njihovom nacionalnom zakonodavstvu u vezi sa ozbiljnim povredama odredbi propisa Unije za zatitu ivotne sredine. Njene odredbe treba da doprinesu da zajedniki
propisi za krivina dela, krivinu odgovornost i krivine sankcije stvore uslove za
korienje efektivnih metoda istraivanja i pomo u okviru i izmeu zemalja lanica
sa ciljem da se postigne efikasnija zatita ivotne sredine.24 U tom cilju, Direktiva
sadri listu ekolokih krivinih dela koja, ukoliko su izvrena ili je njihovo izvrenje
pomagano ili podsticano u nameri ili iz krajnje nepanje, kao takva moraju biti definisana nacionalnim zakonima drava lanica (lan 3 Direktive)25. Na kraju, Direktiva
posebno naglaava potrebu za uvoenjem i primenom efikasnog krivinog sistema
pravnih lica koji e moi da ih odvrati od injenja ekoloki tetnih aktivnosti a koji
mogu da izazovu tetu po vazduh, ukljuujui stratosferu, zemlju, vodu, ivotinjski i
biljni svet i ouvanje vrsta.

7. Zakljuak
U Srbiji su poslednjih godina prisutni napori na izgradnji adekvatnog i efikasnog programa odravanja, razvoja, unapreenja i zatite ivotne sredine. Donoenjem
velikog broja ekolokih zakona naa zemlja se pribliila velikom broju zemalja koje
su svoje ekoloke propise uskladile sa nizom relevantnih meunarodnopravnih akata
iz ove oblasti. Meutim, i dalje se stie utisak da evropski trendovi u ovoj oblasti
jo uvek nisu u dovoljnj meri promovisani i zastupljeni u domaem zakonodavstvu,
Tatjana Atakolska, Aleksandra Srbinovska Donevski, Krivinopravna zatita krivinih dela
iz oblasti ivotne sredine sa osvrtom na kriminalitet poinjen od strane pravnih subjekata, Zbornik:
Ekologija i pravo, op. cit., str. 281.
25
U pitanju su, izmeu ostalog, sledee protivzakonite radnje: isputanje, emisija ili odlaganje
vrstog materijala ili jonizirajue radijacije u vazduh, zemljite ili vodu koje dovodi ili moe dovesti
do smrti ili ozbiljnih povreda ljudi, odnosno sutinski nanosi tetu kvalitetu vazduha, zemljita i vode,
kao i biljkama i ivotinjama; trgovina zatienim biljnim i ivotinjim vrstama ili njihovim delovima i
derivatima, izuzev sluajeva kada se takvi poduhati izvode spram zanemarljivog stepena kvantiteta tih
vrsta ili imaju zanemarljiv uticaj na njihovo ouvanje; proizvodnja, uvoz, izvoz i plasiranje na trite
ili upotreba supstanci koje unitavaju ozonski omota; svaki poduhvat koji ima znaajan uticaj na
izmetanje stanita unutar zatiene zone; ubijanje, unitavanje, posedovanje ili uzimanje primeraka
zatienih vrsta divljeg ivotinjskog ili biljnog sveta; rad fabrike u kojoj se odvijaju opasne aktivnosti
ili u kojoj se upotrebljavaju ili skladite ili pripremaju za skladitenje opasne supstance koje izvan
fabrike dovode ili mogu dovesti do smrti ili ozbiljnih povreda ljudi i sutinski naneti tetu kvalitetu
vazduha, zemljita ili vode, kao i biljkama i ivotinjama, itd.
24

Ekologija i pravo

130

niti primenjivi u sudskoj praksi. Naime, u Srbijije institucionalizovan razuen sistem

ekolokih delikata meu kojima se posebno izdvajaju ekoloka krivina dela, kao
najopasniji oblici ovih delikata26. Pored toga, ekoloke katastrofe koje izazivaju teke
posledice po ivot i zdravlje ljudi, kao i biljnog i ivotinjskog sveta, potvruju potrebu
za inkriminacijom pravnih lica, budui da su najvei zagaivai eko-medijuma upravo
pravna lica. Stvaranje pravne regulative za zatitu ivotne sredine sa krivinopravnim
odredbama, koje ukljuuju i krivinu odgovornost pravnih lica svakako predstavlja
osnov za preduzimanje daljih mera u cilju suzbijanja ekolokog kriminala. Meutim,
kao to smo videli, veliki problem u ovom cilju predstavlja nedovoljna primena zakona u praksi, odnosno mali broj podnetih krivinih prijava za krivina dela protiv
ivotne sredine, ijo manji broj osuda. Takoe, i kaznena politika sudova je veoma
blaga, budui da u strukturi izreenih krivinih sankcija preovlauju uslovne osude.
Navedeno ukazuje na to da je tamna brojka kod ovog vida kriminala veoma velika,
a da se sudska zatita ivotne sredine pokazala kao nedovoljno delotvorna, to sa
svoje strane predstavlja podstrek potencijalnim izvriocima ovih krivinih dela da i u
budunosti nastave sa vrenjem ekolokih delikata. Zbog toga bi dalje napore trebalo
usmeriti ka veoj primeni zakona u praksi, odnosno otrijoj reakciji sudova, strunoj
obuci vetaka, sudija i tuilaca, i naroitu panju pokloniti preventivnim merama
koje podrazumevaju, izmeu ostalog i podizanje svesti o ovom problemu. U vezi sa
tim, veoma je znaajna uloga raznih udruenja graana i nevladinih oganizacija koje
se bave zatitom ivotne sredine, kao i sredstava javnog informisanja, to bi trebalo
da omogui neophodno irenje znanja u ovoj oblasti, kao i mogunost za graane da
aktivno uestvuju u pitanjima od znaaja za zatitu ivotne sredine.

8. Literatura
1. Atakolska, A., Srbinovska Donevski, A. (2009) Krivinopravna zatita krivinih
dela iz oblasti ivotne sredine sa osvrtom na kriminalitet poinjen od strane
pravnih subjekata, Zbornik: Ekologija i pravo, Pravni fakultet Univerziteta u
Niu, Ni.
2.

Bokovi, M., Bokovi, D. (2010) Ekoloki kriminalitet, Fakultet za bezbednost

i zatitu Univertiteta Sinergija, Banja Luka.

3. avoki, A. (2007) Osnovi ekolokog prava Evropske unije, Pravni fakultet

univerziteta Union, Slubeni glasnik, Beograd.
Dragan Jovaevi, Sistem ekolokih krivinih dela u naem pravnom sistemu, Zbornik radova Fakulteta civilne odbrane, Beograd, 2002, str. 187-208
26

Zatita ivotne sredine u krivinom pravu Republike Srbije i podsticanje evropskih integracija

131

4.

Jovaevi, D. (2002) Komentar Krivinog zakona SRJ, Slubeni list, Beograd.

5.

Jovaevi, D. (2009) Sistem ekolokih delikata Ekoloko kazneno pravo, Pravni

fakultet u Niu, Ni.

6.

Jovaevi, D. (2002) Sistem ekolokih krivinih dela u naem pravnom sistemu,

Zbornik radova Fakulteta civilne odbrane, Beograd.

7.

Jovaevi, D. (2009) Sistem ekolokih delikata u Srbiji, Sudska praksa, br, 4.

8. Kosti, M. (2007) Pravo na pristup informaciji o ivotnoj sredini u EU, Strani

pravni ivot, br. 3.
9. Herceg, B., Ili, I. (2009) Zagaenje okolia/ivotne sredine kroz prizmu hrvatskog
i srpskog kaznenog/krivinog zakonodavstva, zbornik: Ekologija i pravo, Pravni
fakultet Univeriteta u Niu, Ni.
10. Mrvi-Petrovi, N. (2008) Krivino pravo, Pravni fakultet univerziteta Union,
Beograd.

SERBIAN ENVIRONMENTAL PROTECTION IN CRIMINAL

LAW AND INCENTIVES OF EUROPEAN INTEGRATION

Environmental crime is a serious problem and a growing one, and its

supression is a considerable challenge both for developed countries and countries in
development. In Serbia, until 2004, environmental law was one among the priority
areas of reform. However, the EU accession process has put this legal discipline
in the fast track, particularly in the part related to the establishment of a criminal
law framework of envirmeont protection. It was hence that the Criminal Code of
2005 includes the first systematisation of numerous criminal offences that primarily
protect the environment under a single heading, thus justly instituting environment
protection as an independent and primary object of protection. The paper indicates
the main characteristics of the group of offences against environment as prescribed by

132

Ekologija i pravo

the Criminal Code, investiging both substantive and procedural aspects and certain
problems related to discovery, evidence and expertise in such cases identified in court
practice. In addition, given the Serbian efforts in EU integration, which includes
legislative harmonisation, the authors have indicated the importance of EU activities
in environment protection.

Key words: environment, offenses against the environment, environmental
crimes, Serbia, European Union

Ekologija i pravo

134

HARMONIZACIJA PROPISA REPUBLIKE SRBIJE

U OBLASTI ZATITE IVOTNE SREDINE SA PRAVOM EU*
Milo Vasiljevi**
uro M. uri***
U okviru procesa pridruivanja Evropskoj uniji, Republika Srbija je zapoela
ambiciozni poduhvat usklaivanja nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU. Re
je o usvajanju pravnih tekovina EU poznatih kao acquis communautaire, kroz izmene
vaeeg zakonodavstva i donoenje novih usklaenih zakona, te njihovu pravilnu
u praksi. Ovaj zadatak zahteva politiku volju i podrku, budui da je zapoet pre
formalnog sticanja obaveze usklaivanja propisaza Republiku Srbiju. Od marta 2012.
Srbija usklauje svoje propise kao drava kandidat za lanstvo u Evropskoj uniji.
Jedno od vanih poglavlja acquis communautaire-a jeste poglavlje 27 koje se odnosi
na zatitu ivotne sredine. U procesu usklaivanja propisa iz ove oblasti Republika
Srbija je ostvarila znaajan napredak. Meutim, kako acquis communautaire-a nije
statina kategorija, to je neophodno obezbediti dalju politiku i finansijsku podrku,
te ojaati administrativne kapacitete za primenu propisa. Takoe, klimatske promene
predstavljaju ozbiljan izazov za Srbiju kao dravu kandidata.
Kljune rei: Republika Srbija, EU integracije, zatita ivotne sredine, acquis
communautaire, usklaivanje propisa

1. Uvod
Od poetka procesa harmonizacije Republika Srbija ostvarila je znaajan
napredak u oblasti usklaivanja domaih propisa sa pravom Evropske unije. Prema
Izvetaju o sprovoenju Nacionalnog programa za integraciju Republike Srbije u
Evropsku uniju (NPI) za prvo tromeseje 2012. godine1, od jula 2008. godine Vla* Ovaj rad je deo istraivakih projekata pod iframa 47009 (Evropske integracije i drutvenoekonomske promene privrede Srbije na putu ka EU)i179015 (Izazovi i perspektive strukturnih promena u Srbiji: Strateki pravci ekonomskog razvoja i usklaivae sa zahtevima EU), finansiranih od
strane Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije.
** Milo Vasiljevi, LL.M., Europa Institut, Univerzitet Sarlanda, SR Nemaka.
1
Izvetaj o sprovoenju treeg i izmenjenog i dopunjenog Nacionalnog programa za integraciju Republike Srbije u Evropsku unije (NPI), za prvo tromeseje 2012. godine, Kancelarije za evropske
integracije, mart 2012.

Harmonizacija propisa Republike Srbije u oblasti zatite ivotne sredine sa pravom EU

135

da Republike Srbije je utvrdila 204 predloga zakona od planiranih 217, a Narodna

skuptina je usvojila 194 zakona, to ini 89% propisa predvienih NPI ili 816 usvojenih propisa od ukupno 1017. Oekuje se da nova Vlada Republike Srbije formirana
krajem jula 2012. godine nastavi taj proces.
Sve do 1. marta 2012. godine harmonizacija domaih propisa sa pravom Evropske unije za Republiku Srbiju nije predstavljala formalnu obavezu. Tog datuma je
Evropski Savet podrao preporuku Saveta ministara EU i miljenje Evropske komisije, i Srbiji dodelio status kandidata za lanstvo u Eu. Ipak, Republika Srbija je jo
2008. godine poela jednostrano da primenjuje kljune dokumente za pristup EU.
Tako je Narodna skuptina Republike Srbije 10. septembra 2008. godine ratifikovala
Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju izmeu Evropskih zajednica i njihovih drava
lanica i Republike Srbije2 i Prelazni Sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima3.
Oba dokumenta se u Srbiji primenjuju od 30. januara 2009. EU je sa svoje strane
odloila primenu Prelaznog sporazuma do usvajanja pozitivnog zakljuka Saveta ministara EU o saradnji Srbije sa MKSJ u Hagu. Stoga, EU primenjuje ovaj sporazum
poev od 7. decembra 2009. godine.
Harmonizacija domaih propisa sa acquis communautaire odvija se na osnovu
l. 107 Ustava Republike Srbije iz 2006. godine, l. 72 Sporazuma o stabilizaciji i
pridruivanju i Poglavlja III Prelaznog sporazuma. Prema tome, Srbija je preuzela
obavezu da postepeno, u periodu od est godina, uskladi vaee i budue zakone i propise sa propisima EU, te da obezbedi pravilnu primenu kako vaeeg tako i budueg
zakonodavstva4. Uspean proces usklaivanja propisa zavisi od mnogo inilaca, ali
pre svega od politike volje, pravnog postupka, administrativnih kapaciteta i najzad,
od finansijskih sredstava.

2. Pravni okvir zatite ivotne sredine u Republici Srbiji

Politika EU u oblasti zatite ivotne sredine ima za cilj da promovie odrivi
razvoj i da zatiti okolinu za sadanje i budue generacije. Ona se zasniva na integraciji politike zatite ivotne sredine sa drugim politikama EU, preventivne aktivnosti,
Zakon o ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju izmeu Evropskih zajednica i
njihovih drava lanica Republike Srbije, Slubeni glasnik RS br. 83/2008.
3
Zakon o potvrivanju prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima izmeu
Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane, Slubeni glasnik RS,br.
83/2008.
4
Vladimir Todori, Nikola Jovanovi, Mind the gap: Studija o implementaciji evropskog
zakonodavstva u Srbiji, Centar za novu politiku, 2011, p.15.
2

Ekologija i pravo

136

princip zagaiva plaa, otklanjanje tete po ivotnu sredinu na izvoru i podeljenu

odgovornost. Acquis communautaire u oblasti zatite ivotne sredine obuhvata preko
200 veih pravnih akata koji pokrivaju horizontalna pitanja, vodu i kvalitet vazduha,
upravljanje otpadom, zatitu prirode, industrijsko zagaenje i upravljanje rizicima,
hemijske materije i buku. Obezbeivanje usklaenosti sa EU acquis zahteva znaajna
ulaganja, ali takoe donosi znaajne koristi. Snana i dobro opremljena administracija na dravnom i lokalnom nivou je neophodna za primenu i sprovoenje EU acquis
u oblasti zatite ivotne sredine.
Sprorazum o stabilizaciji i pridruivanju utvruje saradnju s ciljem jaanja
administrativnih struktura i postupaka koji bi obezbedili strateko planiranje pitanja
zatite ivotne sredine i koordinaciju izmeu relevantnih donosilaca odluka i fokusira se na usklaivanje srpskog zakonodavstva sa EU acquis. Ustav Republike Srbije predvia pravo svakog graanina na zdravu ivotnu sredinu i na pravo vremenu
i punu obavetenost o njenom stanju5. Republika i autonomna pokrajina su odgovorne za zatite ivotne sredine, a Ustav odreuje ovlaenja za upravljanje zatitom
ivotne sredine na republikom, pokrajinskom i nivou lokalne samouprave. Pravni
okvir zatite ivotne sredine predstavlja Zakon o zatiti ivotne sredine usvojen 2004
koji je menjan i dopunjen 2009 godine.6
Vlada Republike Srbije donela je 23. marta 2010. godine Nacionalni program
zatite ivotne sredine7. Ovaj program se zasniva na prethodno usvojenom Zakonu o
zatiti ivotne sredine i predstavlja najvaniji strateki dokument u ovoj oblasti. Na
osnovu tog dokumenta se vri planiranje i upravljanje zatite ivotne sredine u periodu od deset godina. Cilj nacionalnog programa je razvoj moderne politike zatite
ivotne sredine u Republici Srbiji. Ostvarenje tog cilja obezbeuje se kroz Akcioni
plan, koji predstavlja pravno-institucionalni okvir za povlaenje sredstava iz projekata koje finansira EU, kao i iz fondova namenjenih zemljama kandidatima8. Programom su utvreni prioriteti u unapreenju zatite ivotne sredine i uopte kvaliteta
stanovnitva u Republici Srbiji. Takoe, 20. decembra 2011. predstavljena je Nacionalna strategija za aproksimaciju u oblasti ivotne sredine9. Ova strategija zasnovana
je na tri dokumenta: Nacionalnom programu za intregraciju Republike Srbije u EU
l. 74. Ustava Republike Srbije, SlubeniglasnikRS br.98/2006.
Zakonozatiti ivotnesredine, Slubeni glasnik RS, br. 135/2004, 36/2009, 36/2009 - dr.
zakon, 72/2009 - dr. zakon i 43/2011 - odluka US).
7
Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Republike Srbije, http://
www.ekoplan.gov.rs/src/15-Ostala-dokumenta-127-document.htm, 15. jul 2012.
8
Djuro Djuri, Vladan Ivanovi, Mladenka Balaban,Regional policy funds: How prepared
is Serbia to access European Union regional policy funds?, u: Serbia and the European Union:
economic lessons from the new member states, University of Coimbra, Portugal, 2011, p.303.
9
Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Republike Srbije, http://
www.ekoplan.gov.rs/src/15-Ostala-dokumenta-127-document.htm, 15. jul 2012.
5
6

Harmonizacija propisa Republike Srbije u oblasti zatite ivotne sredine sa pravom EU

137

(NPI)10, Nacionalnom programu za zatitu ivotne sredine (NPZS)11 i Nacionalnoj

strategiji za odrivi razvoj (NSOP)12.
Za harmonizaciju propisa, kako formalnu, tako i funkcionalnu, te primenu
u praksi, do 2030. godine Srbiji je potrebno oko 10 milijardi evra ili 1400 evra po
glavi stanovnika.13 Potpuno usklaivanje domaih propisa sa acquis communautaire
oekuje se do kraja 2012.godine. Strategija predvia primenu tri osnovne politike:
usklaivanje propisa s EU standardima, optimizaciju korienja donacija i realizaciju
prema zahtevima EU.
Prema oceni EU14, Srbija je ostvarila veliki napredak u oblasti zatite ivotne
sredine, a naroito u oblasti upravljanja otpadom, zatiti prirode i upravljanjem hemikalijama, dok u oblasti upravljanja otpadnim vodama mora da izvri znaajna investicije. Tako, najvie ulaganja potrebno je u sektoru voda 5,6 milijardi evra, u sektoru
otpada 2,8 milijardi evra i u sektoru industrijskog zagaenja 1,3 milijarde evra. Osim
navedenih, deo sredstava u iznosu od 962 miliona evra odlazi na operativne trokove,
koji padaju na teret budeta15. Prema usvojenim propisima, nova postrojenja morae
da budu graena u skladu sa standardima EU, a stara e se renovirati u skladu sa
novim zahtevima. Za to postoji i odgovarajui prelazni period. U tom smislu je na
primer NIS Gasprom Njeft dobro napredovao. Slina ideja postoji za planiranu rafineriju u Smederevu.
Kao institucionalno-administrativni organ zatite ivotne sredine 2007. godine obrazovano je Ministarstvo ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja,
a 2010. godine dobilo je nadlenost u oblasti rudarstva i otpada preraivake industrije. Takoe, obrazovana je Agencija za zatitu ivotne sredine radi ureenja
i razvoja nacionalnog informacionog sistema zatite ivotne sredine i Agencija za
hemikalije. Meutim, formalna koordinacija, obavetavanje i zajedniko donoenje
odluka izmeu upravnih organa u cilju uspene primene EU acquis jo uvek je slaba.
Nadlenost za zatitu i upravljanje vodenim resursima podeljena je izmeu Ministarstva poljoprivrede, ministarstva zdravlja i ministarstva za infrastrukturu. Osim toga,
Agencija za zatitu ivotne sredine mora da ojaa ljudske resurse. Na lokalnom nivou
Kancelarija za evropske integracije, www.seio.gov.rs, 10. jul 2012.
Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Republike Srbije, http://
www.ekoplan.gov.rs/src/15-Ostala-dokumenta-127-document.htm, 15. jul 2012.
12
Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Republike Srbije,http://
www.ekoplan.gov.rs/DNA/docs/strategija_rs.pdf, 15. jul 2012.
13
Kancelarija za evropske integracije, www.seio.gov.rs, 10. jul 2012.
14
Ibid; Commission staff working paper, Serbia 2011 progress report, accompanying Communication from the Commission to the European Parliament and the Council, Commission Opinion
on Serbias application for membership of the European Union, Brussels, 12.10.2011.ec.europa.eu,10.
maj 2012.
15
Ibid.
10
11

Ekologija i pravo

138

zatita ivotne sredine nije dovoljno zastupljena i zahteva jaanje i dalju decentralizaciju. Zakonom o zatiti ivotne sredine16 iz 2004. godine predviene su osnovne
funkcije, obaveze i ovlaenja inspektora na republikom, pokrajinskom i lokalnom
nivou. Te su dunosti, pored navedenog, ureene i Zakonom o proceni uticaja na
ivotnu sredinu17 i Zakonom o integrisanom preavanju i kontroli zagaenja ivotne
sredine18. Tim propisima utvrena su iroka ovlaenja inspektora. Tako, oni mogu
zabraniti, zapleniti i naloiti radnje radi ispunjenja zakonskih obaveza. Meutim, inspektori su suoeni sa znaajnim ogranienjem, jer bez sudskog naloga ne mogu pristupiti mestima bez prethodnog obavetenja niti uzimati uzorke.19
Ministarstvo za zatitu ivotne sredine primenjuje minimalne kriterijume za
ekoloke inspekcije od 2007. godine. Time se omoguava prva procena uspenosti
ekoloke inspekcije i kanjavanja. Meutim, potrebna je temeljnija primena u praksi
i jaanje saradnje izmeu razliitih inspektorata, razgranienje njihovih nadlenosti i
saradnja sa policijom i tuilatvom20.
Horizontalno zakonodavstvo Republike Srbije je u velikoj meri usklaeno s
evropskim standardima21 i Vlada primenjuje Pravilnik o nacionalnoj listi indikatora
zatite ivotne sredine22, ali je potrebno da se zakonodavstvo dalje uskladi u pogledu
prekograninih aspekata procene uticaja na ivotnu sredinu (EIA). Takoe, neophodno je da Srbija pristupi amandmanima na Espoo Konvenciju23 i da primeni Direktivu
o odgovornosti za ivotnu sredin.24 Re je o prvom i drugom amandmanu, koji se
odnose na obavetavanje o ivotnoj sredinii pristup pravosuu.
U pogledu kvaliteta vazduha Republika Srbija je ostvarila napredak u harmonizaciji zakonodavstva, tako to ga je skoro potpuno uskladila s Okvirnom Direktivom

Zakon o zatiti ivotne sredine, Slubeni glasnik RS, br. 135/2004, 36/2009, 36/2009 - dr.
zakon, 72/2009 - dr. zakon i 43/2011 - odluka US).
17
Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu, Slubeni glasnik RS, br. 135/2004 i 36/2009.
18
Zakon o integrisanom preavanju i kontroli zagaenja ivotne sredine, Slubeni glasnik
RS, br. 135/2004.
19
Commission staff working paper, Serbia 2011 progress report,ec.europa.eu,10. maj 2012.
20
Vladimir Ateljevi, Zoran Sreti, Sinia Mitrovi, Prvoslav Plavi, Izazovi evropskih integracija u oblastima zatite ivotne sredine i odrivog razvoja lokalnih zajednica, PALGO Centar,
2011, str. 59.
21
Commission staff working paper, Serbia 2011 progress report.
22
Pravilnik o nacionalnoj listi indikatora zatite ivotne sredine, Slubeni glasnik RS, br.
37/2011.
23
Convention on Environmental Impact Assessment in a Transboundary Context (Espoo,
1991), www.unece.org/espoo-convention.html, 3. jul 2012.
24
EUDirective 2004/35/CE of 21st April 2004 on environmental liability with regard to the
prevention and remedying of environmental damage,Official Journal of the European Union,NL
143/56, 30.4.2004.
16

Harmonizacija propisa Republike Srbije u oblasti zatite ivotne sredine sa pravom EU

139

o kvalitetu vazduha25, ali preostaje da se ukljue odredbe koje se odnose na arsenik,

kadmijum, ivu, nikl i policiklinearomatine ugljovodonike u vazdunom prostoru,
kao i da se usklade propisi sa NacionalnomDirektivom o plafonima emisija26 i sa
standardima u pogledu goriva.Kvalitet vazduha se prati u velikim urbanim zonama a
za gradove Beograd, Novi Sad i Bor se pripremaju planovi o kvalitetu vazduha.To je
omogueno tako to Agencija za zatitu ivotne sredine mreu automatskog praenja
preko optinskih i drugih organa.
Takoe, nacionalno zakonodavstvo je usklaeno sa kljunim politikama EU
u pogledu upravljanja otpadom i opasnim otpadom i primenjuje principe prevencije, ponovne upotrebe, prerade i ponovnog dobijanja. Osim toga, zakonodavstvo je
usklaeno i primenjuje se kada je u pitanju pakovanje i ambalaa otpada u posebnim
sluajevima, kao i separacija otpada. Ostaje da se vidi kako e funkcionisati primena
u praksi, posebno u seoskim sredinama i deponijama27.
Kada je u pitanju upravljanje otpadnom kanalizacijom i otpadom iz
preraivake industrije, ono nije u dovoljnoj meri usklaeno s EU propisima i posebno se oekuje usvajanje odredaba Okvirne Direktive EU o otpadima28.
U pogledu kvaliteta pijae vode, zakonodavstvo Republike Srbije je znaajno
usklaeno s EU acquis, ali je potrebno da se usvoje i standardi iz Okvirne Direktive o
vodama29, posebno kada je u pitanju povraaj trokova za vodosnabdevae, uvoenje
razgranienja vodenih bazena i odreivanje nadlenosti nadlenih organa. Takoe,
potrebno je uskladiti propise s EU propisima o zatiti podzemnih voda o zagaenja
i pogoranja, praenju podzemnih vodai direktivama EU o nitratima i postupanju s
urbanim otpadnim vodama30.
Znaajan napredak je zabeleen u oblasti zatite prirode, uvoenjem odredbi
Direktive o pticama i stanitima31, kao i primenom Strategija za bioloku raznovrsnost
Framework Directive 96/62/EC of 27 September 1996 on ambient air quality assessment and
management, OfficialJournal of the European Union, N L 296/55, 21.11.1996.
26
Directive 2001/81/EC of 23 October 2001 on national emission ceilings for certain atmospheric pollutants, OfficialJournal of the European Union, N L 309/22, 27.11.2001.
27
EU Commission report on Serbia, 2010.
28
Directive 2008/98/EC of 19 November 2008 on waste and repealing certain Directives, OfficialJournal of the European Union, N L 312/3, 22.11.2008.
29
Directive 2000/60/EC of 23 October 2000 establishing a framework for Community action
in the field of water policy, OfficialJournal of the European Union, N L 327/1, 22.12.2000.
30
Council Directive 91/676/EEC of 12 December 1991 concerning the protection of waters
against pollution caused by nitrates from agricultural sources,OfficialJournal of the European Union,
N L 375/1, 31.12.1991.
31
Directive 2009/147/ECof 30 November 2009 on the conservation of wild birds, OfficialJournal of the European Union, N L 20/7, 27.1.2010; Directive 2009/147/EC of 30 November 2009 on
the conservation of natural habitats and of wild fauna and flora, Journal of the European Union, N L
206/7, 22.7.1992;
25

Ekologija i pravo

140

Republike Srbije s akcionim planom 2010-201732, zatim primenom zakonodavstva o

naknadi tete prouzrokovanenezakonitim radnjama prema izriito zatienim divljim
ivotinjama.
Srbija je svoje zakonodavstvo uskladila i poela da primenjuje Direktivu EU
o integrisanom spreavanju i kontroli zagaenja ivotne sredine33 (IPPC) i Direktivu o kontroli veih opasnih ackidenata34 (Seveso II), ime je ostvaren napredak u
oblasti industrijskog zagaenja i upravljanja rizicima. Takoe, na osnovu Zakona o
zatiti zivotne sredine omoguena je primena tzv. dobrovoljnih instrumenata poput
ISO standarda 14001, eko-menadementa i ema revizije (EMAS), te nacionalnih
eko-oznaka, istije proizvodnje, upravljanja i tehnikim standardima35.
Kada su u pitanju hemikalije, zakonima o hemikalijama i o biocidnim proizvodima usklaeni su propisi s EU acquis, a posebno sUredbom REACH36, Uredbom o klasifikaciji, obeleavanjui pakovanju supstancii meavin37 i Direktivom o
putanju biocidnih proizvoda na trite.38 Osim toga, Srbija je ratifikovala Konvenciju o postupku davanja saglasnosti na osnovu prethodnog obavetenja za odreene
opasne hemikalije i pesticide u meunarodnoj trgovini39 iz Roterdama i Konvenciju o
stalnim organskim zagaivaima iz Stokholma.40
32

jul 2012.

Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, www.ekoplan.gov.rs, 12.

33
Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaenja ivotne sredine, Slubeni glasnik
RS, br. 135/2004.
34
Council Directive 96/82/EC of 9 December 1996 on control of major accident hazards
involving dangerous substances, OfficialJournal of the European Union, N L 10/13, 14.1.1997.
35
Institut za standardizaciju Srbije, www.iss.rs, 15. jul 2012.
36
Regulation (EC) No 1907/2006 of 18 December 2006 concerning the Registration, Evaluation, Authorisation and Restriction of Chemicals (REACH),establishing a European Chemicals Agency, amending Directive 1999/45/EC and repealing CouncilRegulation (EEC) No 793/93 and Commission Regulation (EC) No 1488/94 as well as Council Directive76/769/EEC and Commission Directives 91/155/EEC, 93/67/EEC, 93/105/EC and 2000/21/EC, OfficialJournal of the European Union,
N L 136/3, 29.5.2007.

37
Regulation (EC) No 1272/2008 of 16 December 2008on classification, labelling and packaging
of substances and mixtures, amending and repealingDirectives 67/548/EEC and 1999/45/EC, and amending
Regulation (EC) No 1907/2006, OfficialJournal of the European Union, N L 353/1, 31.12.2008.

Directive 98/8/EC of 16 February 1998 concerning the placing of biocidal products on the
market, OfficialJournal of the European Union, N L 123/1, 24.4.2008.
39
Zakon o potvrivanju Roterdamske konvencije o postupku davanja saglasnosti na osnovu
prethodnog obavetenja za odreene opasne hemikalije i pesticide u meunarodnoj trgovini, Slubeni
glasnik RS, Meunarodni ugovori, br. 38/2009. Ovaj zakon se primenjuje kroz Zakon o hemikalijama, Slubeni glasnik RS, br. 36/2009 i Zakon o biocidnim proizvodima, Slubeni glasnik RS,
br. 36/2009.
40
Convention on persistent organic pollutants, chm.pops.int/Countries/StatusofRatifications/,
12. jul 2012.
38

Harmonizacija propisa Republike Srbije u oblasti zatite ivotne sredine sa pravom EU

141

U pogledu zatite i praenja stanja zemljita nae zakonodavstvo zaostaje za

EU standardima. Kada je u pitanju buka, na Zakon o zatiti od buke u ivotnoj sredini41 usklaen je sa EU Direktivom o zatiti od buke42. Takoe, zabeleen je napredak
u oblasti civilne zatite, posebno kroz integrisano upravljanje u vanrednim situacijama, donoenjem Zakona o vanrednim situacijama43 i osnivanjem Sektoraza upravljanje vanrednim situacijama pri Ministarstvu unutranjih poslova.
Srbija je ratifikovala Protokol iz Kjota44 i potpisnica Okvirne Konvencije
Ujedinjenih nacija o klimatskim promenam45 i Vlada je usvojila Nacionalnu Strategiju o istom razvoju46 i do sada je podnet jedan, a u pripremi je drugi nacionalni
izvetaj sa procenom efekata staklene bate i projekcijama za 2012 i 2013.
U pogledu zakonodavstva koje se odnosi na klimatske promene, process
usklaivanja sa EU acquis je u ranoj fazi, te je ova oblast pokrivena tek nekim sektorskim zakonima. Srbija je potpisnik lana 5 Montrealskog Protokola o supstancamakoje oteuju ozonski omota47.

3. Finansiranje zatite ivotne sredine

Izvori finansiranja zatite ivotne sredine su budet Republike Srbije, prihodi
od naknada i taksi, kao i sredstva iz donacija meunarodnih organizacija i drugih
drava. Iz budeta je za finansiranje javnog sektora u 2008. godini izdvojeno sredstava u iznosu od 0,3% bruto drutvenog proizvoda. Procenjeni prihodi od naknada i
taksi za zatitu ivotne sredine su oko 1,63% PDB, ali samo mali deo od 0,31% PDB
su sredstva Fonda za zatitu ivotne sredine. Vrednosti meunarodne pomoi Republici Srbiji u oblasti zatite ivotne sredine su skromne, te iznose oko 0,07% PDB.
Ipak treba imati u vidu da su nove drave lanice EU iz Centralne Evrope u periodu
Zakon o zatiti od buke u ivotnoj sredini, Slubeni glasnik RS, br. 36/2009 i 88/2010.
Directive 2002/49/EC of 25 June 2002 relating to the assessment and management of environmental noise, OfficialJournal of the European Union, N L 189/12, 18.7.2002.
43
Zakon o vanrednim situacijama, Slubeni glasnik RS, br.111/2009 i 92/2011.
44
Kyoto Protocol to the United Nations Framework Conventionon Climate Change, of 11th
December 1997, http://unfccc.int/essential_background/kyoto_protocol/items/1678.php, 14. jul 2012.
45
United Nations Framework Convention on climate change,of 9th of May 1992, http://unfccc.
int/essential_background/convention/status_of_ratification/items/2631.php,Serbia is a non-Annex-1
Party to the United Nations Framework Convention on Climate Change UNFCCC
46
Nacionalna strategija za ukljuivanje Republike Srbije u mehanizam istog razvoja Kjoto
Protokola za sektore upravljanja otpadom, poljoprivrede i umarstva, http://www.ekoplan.gov.rs/, 10.
jul 1012.
47
Montreal Protocol on Substances that Deplete the Ozone Layerof 16 September 1987, www.
unep.org, 15. jul 2012.
41
42

Ekologija i pravo

142

prepristupanja EU izdvajale za oblast ivotne sredine od 1,5%-2,5% BDP48.

3.1. Finansiranje javnog sektora

Rashodi za zatitu ivotne sredine (za Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja i Agenciju za reciklau, kao i sredstva Nacionalnog investicionog plana), za 2008. godinu iznosili su 1789,5 milona dinara, odnosno 0,3% bruto domaeg
proizvoda49. Imajui u vidu da su procenjene minimalne i maksimalne tete od degradacije ivotne sredine u iznosu 4,4% BDP, odnosno 13,1% BDP, ova ulaganja nisu
dovoljna50. Prema Memorandumu o budetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za
2009. godinu, sa projekcijama za 2010. i 2011. godinu, predvieno izdvajanje za
zatitu ivotne sredine u periodu do 2011.godinei iznosi 0,3% BDP godinje51. Sa
druge strane, prema Nacionalnom programu zatite ivotne sredine, uz projektovani
privredni rast od 5% godinje, ulaganje u zatitu ivotne sredine treba da raste do
1,2% BDP u 2011. i do 2,4% BDP u 2016. godini52. Ove dve projekcije se znatno
razlikuju, to je posledica, s jedne strane, neodgovarajueg tretmana zatite ivotne
sredine u sadanjoj ekonomskoj politici, a sa druge strane, verovatno i korienja
razliitih metodologija. Treba istai i da je iz sredstava Nacionalnog investicionog
plana (NIP), na zatitiu ivotne sredine izdvojeno samo 0,23% ukupnih sredstava
NIP-a.

3.2. Prihodi od naknada53

Pored ovih budetskih ulaganja, ostvaruju se prihodi od naknada za promet
divlje flore i faune i naknada zasnovanih na principu zagaiva plaa (naknade
za motorna vozila i supstance koje oteuju ozonski omota, za emisije sumporovih
i azotovih oksida, prainu i otpad). Ove naknade se prikupljaju u Fondu za zatitu
Memorandumi i zakoni o budetu za 2007., 2008. i 2009. godinu, izvor zvanina internet
stranica Narodne skuptine RS, www.parlament.gov.rs, 08. jul 2012.
49
Fond za zatitu ivotne sredine, www.sepf.gov.rs, 08. jul 2012.; Ministarstvo za nacionalni
investicioni plan, www.mnip.gov.rs, 08. jul 2012.
50
Ibid.
51
Memorandumi i zakoni o budetu za 2007., 2008. i 2009. godinu, izvor zvanina internet
stranica Narodne skuptine RS, www.parlament.gov.rs, 08. jul 2012.
52
Nacionalni program zatite ivotne sredine, www.ekoplan.gov.rs/src/download-875/uploadcentar/.../npzzs.pdf, 08. jul 2012.
53
Uredba o vrstama zagaivanja, kriterijumima za obraun naknade za zagaivanje ivotne
sredine i obveznicima, visini i nainu obraunavanja i plaanje naknade, Slubeni glasnik RS, br.
113/2005, 6/2007 i 8/2010.
48

Harmonizacija propisa Republike Srbije u oblasti zatite ivotne sredine sa pravom EU

143

ivotne sredine. U cilju poveanja prihoda, Fond je u saradnji sa Ministarstvom

ivotne sredine i prostornog planiranja uestvovao u izradi nacrta Uredbe o korienju
dela prihoda ostvarenih od prodaje kapitala u postupku privatizacije za finansiranje
zatite ivotne sredine. Nacrtom je predvieno da se sredstva ostvarena od prodaje
kapitala u postupku privatizacije u iznosu od 8% koriste za finansiranje Fonda.

3.3. Donacije54
U 2007. godini Evropska komisija je dala najvea sredstva u iznosu od 4,33
miliona evra, zatim vedska i eka Republika (respektivno 1,28 i 0,95 miliona
evra). Ulaganja Republike Srbije za zatitu ivotne sredine u iznosu od 0,3% BDP,
su znatno ispod proseka razvijenih evropskih drava, ali su u proseku ili vea od ulaganja drava iz okruenja i onih koje su nedavno primljene u EU. Ipak, treba imati u
vidu da su nove drave lanice EU iz Centralne Evrope u periodu pre pristupanja EU
izdvajale za oblast ivotne sredine od 1,5% - 2,5% BDP. Prihodi od naknada i taksi
za zatitu ivotne sredine u Republici Srbiji, takoe su u proseku drugih evropskih
drava.

4. Kljuni faktori zagaenja

4.1. Industrija
Industrijska proizvodnja doprinosi zagaenju ivotne sredine na vie naina.
Pored emisija zagaujuih materija i odlaganja otpada, znaajan faktor je i korienje
energenata i sirovina, jer je industrija veliki potroa energije (31% ukupne potronje
finalne energije). U 2007. godini zabeleen je porast industrijske proizvodnje za
3,7%55, ali generalno posmatrajui industrijska proizvodnja je daleko ispod nivoa
one iz 1990. godine. U preraivakoj industriji zabeleen je najvei porast. Meutim,
u prilog ne ide podatak da uee prljave industrije u proizvodnji iznosi ak 53%.
Srbija spada u red zemalja sa visokom intenzivnou stvaranja otpada (sa oko 135 kg
proizvedenog industrijskog otpada).
to se tie mera za zatitu ivotne sredine, Srbija je ratifikacijom Okvirne
konvencije o promeni klime u statusu ne-Aneks I drave, kao i Kjoto protokola, u
Revidirani memorandum o budetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2009. godinu sa
projekcijama za 2010. i 2011. godinu, Ministarstvo finansija i privrede Republike Srbije, www.mfp.
gov.rs, 8. jul 2012.
55
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, www.merr.gov.rs, 10. jul 2012.
54

Ekologija i pravo

144

mogunosti da koristi Mehanizam istog razvoja56, odnosno da iskoristi meunarodne

mehanizme finansiranja da uvede istije tehnologije. Pod pokroviteljstvom Organizacije ujedinjenih nacija za industrijski razvoj, 2004. godine pokrenut je projekat
uvoenja istije proizvodnje u preduzea, ali usaglaen sistem upravljanja ivotnom
sredinom , prema raspoloivim podacima, ima tek oko 20-30 preduzea, odnosno oko
0,03% aktivnih preduzea. U 2007.godini je osnovan i Centar za istiju proizvodnju
sa ciljem promovisanja istije proizvodnje u preduzeima.
Kada je u pitanju reciklaa u Srbiji se ne poklanja dovoljno panje iako veina
evropskih drava reciklau svrstava u strateke grane privrede. Ona u ukupnoj industrijskoj prozvodnji iznosi tek 0,3%. U 2008. godini Ministarstvo ivotne sredine
i prostornog planiranja je izradilo Pravilnik o bliim uslovima i postupku dobijanja prava na korienje ekolokog znaka, elementima, izgledu i nainu upotrebe
ekolokog znaka za proizvode, procese i usluge57, odnosno pravilnik o nacionalnom
eko znaku. Grupe proizvoda i kriterijumi po grupama proizvoda za nacionalni eko
znak bie isti kao i za eko-znak EU (Cvet), tako da emo u trenutku pridruivanja
EU imati potpunu infrastrukturu za Cvet, a nacionalni eko znak e dalje moi da se
razvija nezavisno.
U Srbiji ne postoji razvijena metodologija praenja industrijske prizvodnje
i njenog uticaja na ivotnu sredinu, u Srbiji se tek uspostavljaju Integralni katastar
zagaivaa i Katastar deponija, a emisije se sisitematizovano prate. Analizirajui trend
industrijske proizvodnje u evropskim dravama kroz lanane indekse, uoava se da
u razvijenim dravama industrijska proizvodnja opada ili stagnira, dok u dravama
u tranziciji ona je u porastu. U poreenju sa tim dravama, Republika Srbija je ispod
proseka.

4.2. Otpad
Prikupljanje podataka o generisanim koliinama komunalnog otpada u Republici Srbiji izvreno je poslednji put tokom 2007. godine. Pravilnikom o Integralnom
katastru zagaivaa uspostavljeno je i redovno godinje izvetavanje o komunalnom
otpadu. Svi dobijeni podaci dobijeni su na osnovu jednostavnog modela razvijenog
od strane Agencije o izvetavanju o koliinama generisanog komunalnog otpada i
dostavljenog EUROSTAT-u. Na osnovu ovih podataka proseni obuhvat prikupljanja
Namera je da se od 2012. d0 2020. godine za 20% smanji emisija tetnih gasova, a da se
uee biogoriva povea za 10%, preuzeto sa http://www.ekoforum.org/index/vest.asp?vID=1430, 12.
jul 2012., Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, Nacionalna CDM strategija, http://www.ekoplan.gov.rs/src/15-Ostala-dokumenta-127-document.htm, 08. jul 2012.
57
lan 53. stav 4., Zakona o zatiti ivotne sredine, Slubeni glasnik RS, broj 135/2004.
56

Harmonizacija propisa Republike Srbije u oblasti zatite ivotne sredine sa pravom EU

145

otpada iznosi 60%58. Predlog Zakona o otpadu predvia unapreeni sistem prikupljanja komunalnog otpada i postavlja za cilj postavljanja regionalnih deponija i sanaciju postojeih deponija.
Krajem 2008. godine zapoeta je izrada nove Nacionalne strategije za upravljanje otpadom 2009-2018. godine. U poreenju sa dobijenim podacima o koliinama
generisanog komunalnog otpada u Evropi moe se rei da je 220kg otpada po
stanovniku u Srbiji je u skladu sa drutvenim i socijalnim pokazateljima razvoja,
prvenstveno sa podacima o potronji domainstva, bruto nacionalnom dohotku, itd.
Tokom 2008.godine realizovan je projekat Identifikacija i kategorizacija
divljih deponija, procena finansijskih sredstava za njihovu sanaciju na teritoriji AP
Vojvodine od strane Fakulteta tehnikih nauka u Novom Sadu. U okviru projekta
izvrena je identifikacija divljih deponija i utvreno je 569 lokacija. Projekat Identifikacija i kategorizacija divljih deponija u Republici Srbiji je nastavak ovog projekta
i on se realizuje u 2009. godini i njegov cilj je identifikacija broja i poloaja divljih
deponija na prostoru Republike Srbije.

5. Glavni izazovi pridruivanja EU i implementacije acquis

communautaire u oblasti ivotne sredine
Kad je re o ivotnoj sredini i klimatskim promenama, potrebno je uloiti dodatne koordinisane i odrive napore s ciljem usaglaavanja s pravnim tekovinama EU
i delotvorne primene tih tekovina. S tim u vezi potrebna su znatna ulaganja i jaanje
administrativnih kapaciteta radi sprovoenja zakonodavstva kako bi se na srednji rok
postigla usaglaenost o najvanijim pitanjima, ukljuujui i klimatske promene. Puna
usaglaenost s pravnim tekovinama EU mogua je jedino na dug rok i iziskivala bi
vii stepen ulaganja.
S ubrzanom procedurom usvajanja zakona i veim ulaganjima u zatitu ivotne
sredine Srbija se suoava sa nedostatkom ljudskih resursa i finansijske podrke. Implementacija i ispunjavanje uslova za punopravno lanstvo u EU zahteva jako puno
vremena i finansijskh sredstava. Predpristupna pomo EU je znaajna (CARDS,
ISPA), ali najvei deo ovih sredstava na kraju e morati da doe iz domaih izvora.
Pitanje koje se postavlja je kako obezbediti ova finansijska sredstva. Treba naglasiti jo jednom da je izdvajanje sredstava iz nacionalnog budeta za oblast ivotne
sredine na nezavidnom nivou i ini se da oblast zatite ivotne sredine jo uvek ne
predstavlja prioritet Vlade iako je veliki deo Nacionalne stretegije za pridruivanje
EU ostavljen upravo za oblast ivotne sredine i set zakona koje je neophodno usvojiti
58

Eurostat, epp.eurostat. ec.europa.eu/, 10/07/2012.

Ekologija i pravo

146

i implementirati ne bi li se ispunili svi uslovi koje je EU postavila Srbiji u ovoj oblasti. U narednim godinama, pored finansijskih sredstava koje je svakako neophodno
obezbediti, neophodna e biti implementacija zakona koji se tiu razvoja i jaanja:
1) administrativne strukture,
2) strukture inspektorata (Inspekcije),
3) monitoringa i procedure izvetavanja,
4) javne usluge i infrastrukture kao to su vodosnadbevanje, otpadne vode i sistemi
za upravljanje otpadom,
5) upravljanje ivotnom sredinom i istije tehnologije u poslovnom sektoru.

6. Zakljuak
Prema oceni Evropske komisije, Republika Srbija je ostvarila znaajan napredak u usklaivanju svog zakonodavstva sa EU acquis communautaire u oblasti
zatite ivotne sredine, horizontalnom zakonodavstvu, kao i u oblasti upravljanja otpadom, zatiti prirode, postupanju sa hemikalijama. Meutim, dalje usklaivanje je
neophodno u pogledu kvaliteta vode i klimatskim promenama. Osim zakonodavnog
okvira, postoje i neophodni administrativni kapaciteti (dve dravne agencije). Ipak,
potrebno je uloiti dodatne koordinisane i odrive napore s ciljem usaglaavanja s
pravnim tekovinama EU i delotvorne primene tih tekovina. S tim u vezi potrebna su
znatna ulaganja i jaanje administrativnih kapaciteta radi sprovoenja zakonodavstva
kako bi se na srednji rok postigla usaglaenost o najvanijim pitanjima, ukljuujui i
klimatske promene. Puna usaglaenost s pravnim tekovinama EU mogua je jedino
na dug rok i iziskivala bi vii stepen ulaganja.
Kao glavne prepreke navode se finansiranje usklaivanja i jaanje svesti o njegovim prednostima. Tako, na primer, u oblasti zatite ivotne sredine do 2030. godine
se oekuje aproksimacijastandarda, pa je potrebno uloiti oko 10,5 milijardi evra, ali
biprihod iznosio oko 15 milijardi, to znai dobit od oko 2,5 milijardi evra. Postoje
naravno i politika ogranienja u primeni propisa. Postavlja se i pitanje izvodljivosti
usklaivanja. Vremenski okvirusklaivanja se definie kroz pregovore s EU, a ono
je mogue i izvodljivo. U sklopu priprema za otpoinjanje pregovora, naa startna
pozicija je relativno dobra. Takoe Vlada Srbije zna koji su trokovi usklaivanja
propisa. Ipak, ostaje pitanje finansiranja i procene politike koristi. Tako bi problem nastao ukoliko pregovori ne budu otvoreni, a proces usklaivanja bude u toku.
Takoe, neophodan je i period politike stabilnosti, pre svega stabilna izvrna vlast u
Republici Srbiji, kao to je to bio sluaj od 2008. do 2012. godine.

Harmonizacija propisa Republike Srbije u oblasti zatite ivotne sredine sa pravom EU

147

7. Literatura
1. Atilgan, Kenan, Klein, Deborah, Evropa se isplati: ta bi svako trebalo da zna o
Evropskoj uniji, Konrad Adenauer Stiftunge.V., 2008;
2. Ateljevi, Vladimir, Sreti, Zoran, Mitrovi, Sinia, Plavi, Prvoslav, Izazovi
evropskih integracija u oblastima zatite ivotne sredine i odrivog razvoja
lokalnih zajednica, PALGO Centar, 2011;
3. Bache, Ian, Europeanization and multi-level governance: EU cohesion policy
and pre-accession aid in Southeast Europe, Southeast European and Black Sea
Studies, Vol. 10, N1, March 2010, pp. 112;
4. Bardi, Luciano, Rhodes, Martin, Nello, Susan Senior, Enlarging the European
Union: Challenges to and from Central and Eastern Europe, International
Political Science Review / Revue internationale de science politique, Vol.23, No.
3, July 2002, pp. 227-233;
5. Commission staff working paper, Serbia 2011 progress report, accompanying
Communication from the Commission to the European Parliament and the
Council, Commission Opinion on Serbias application for membership of the
European Union, Brussels, 12.10.2011;
6. Djuri, Djuro, Ivanovi, Vladan, Balaban, Mladenka, Regional policy funds:
How prepared is Serbia to access European Union regional policy funds?, In:
Serbia and the European Union: economic lessons from the new member states,
ed. Mirjana Radovi-Markovi, Srdjan Redepagi, Joo Sousa Andrade, Paulino
Teixeira, University of Coimbra, Portugal, 2011, pp. 297-315;
7. EU Integration and the future of Southeastern Europe, Ed. Arvanitopoulos,
Constantine, Botsiou, Konstantina, Lamers, Bernhard, I. SIDERIS, 2003;
8. Jevremovi-Petrovi, Tatjana, Problemi harmonizacije pravnog sistema Srbije sa
pravnim sistemom EU, Zakonodavstvo na snazi, Institut za meunarodnu politiku
i privredu Beograd, VI, Januar-decembar 2007, pp. 9-20;
9. Kako usklaivati domae propise sa pravnim tekovinama Evropske unije, ed.
Trbovi, Ana S., Vlada Republike Srbije, 2004;
10. Labus, Miroljub, Proces stabilizacije i pridruivanja, Srpska pravna revija, N3,

148

Ekologija i pravo

2006, pp. 7-16;

11. Lopandi, Duko, Karakteristike sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju EU sa
zemljama zapadnog Balkana, Srpska pravna revija, N3, 2006, pp. 111-125.
12. Mievi, Tanja, Pridruivanje Evropskoj uniji, ESPI Institut, 2005;
13. Mievi, Tanja, Madridski kriterijum: administrativni kapaciteti kao uslov
lanstva u Evropskoj uniji, Izazovi evropskih integracija, Slubeni glasnik, N1,
2008, pp. 97-109;
14. Stefanovi, Zlatko, Pravo Evropske unije, Slubeni glasnik, 2008;
15. Todori, Vladimir, Jovanovi, Nikola, Mind the gap: Studija o implementaciji
evropskog zakonodavstva u Srbiji, Centar za novu politiku, 2011;
16. Vehar, Primo, Iskustvo nove zemlje lanice Evropske unije na podruju
harmonizacije zakonodavstva, Srpska pravna revija, N3, 2006, pp. 17-23;
17. Vukadinovi, Radovan D., O evropeizaciji i harmonizaciji domaeg prava sa
pravom EU u procesu stabilizacije i pridruivanja jo jedanput, Srpska pravna
revija, N3, 2006, pp. 127-141.

HARMONIZATION OF THE LEGISLATION OF THE

REPUBLIC OF SERBIA ON ENVIRONMENT
WITH THE EU LAW

In the European Union accession process, the Republic of Serbia has

emabrked on an ambitious effort to achieve full harmonization of national legislation
with EU law. The harmonization process includes the adoption of EU legislation the acquis communautaire - by amending existing national legislation, the adoption
of new harmonized laws and, finally, their proper implementation. This task required
political will and support, since it was initiated started before the approximation of
national regulations with EU law became obligatory for the Republic of Serbia. Since
March 2012, Serbia has been harmonizing its laws as a candidate country for EU
membership. One of the most important chapters of the EU acquis communautaire
is Chapter 27, which is related to environmental protection. In the process of
harmonization in this area, the Republic of Serbia has made significant progress.

Harmonizacija propisa Republike Srbije u oblasti zatite ivotne sredine sa pravom EU

149

However, as the acquis communautaire is not a static category, it is necessary to

ensure continuous political and financial support, and strengthen administrative
capacities in order to secure proper implementation of the newly adopted regulations.
Furthermore, climate changes present a serious challenge for Serbia as a candidate
country.

Key words: Republic of Serbia, EU integration, environmental protection,
acquis communautaire, approximation of legislation

Ekologija i pravo

150

UPRAVLJANJE OTPADOM - MEUNARODNI PROPISI

SA POSEBNIM OSVRTOM NA REGULATIVU
EVROPSKE UNIJE
Dr Dragan Prlja*
Mr Danica Stepi**
Danilo Savovi dipl.pravnik-master ***
U okviru Evropske unije, oblast upravljanja otpadom regulisana je kroz
specifine oblike akata kao to su direktive, uredbe, odluke, preporuke, i sl. Takav
pristup je viestruko koristan. S jedne strane putem direktiva postie se efikasnije
i delotvornije reavanje problema vezanih za otpad. Drugo, propisi koji se odnose
iskljuivo na materiju upravljanja otpadom pruaju mogunost obuhvatnijeg pravnog
regulisanja ove oblasti, to ostavlja manje mogunosti za proizvoljno postupanje pojedinih zemalja lanica. To za rezultat ima, vei stepen harmonizacije ovih propisa,
pa samim tim i vei stepen obaveznosi pri njihovoj implementaciji. Konno, striktna
primena propisa iz sfere upravljanja otpadom u velikoj meri e doprineti poboljanju
zatite ivotne sredine i uopte kvaliteta ivota.

Kljune rei: upravljanje otpadom, pravo, uporedno pravo, pravo EU

1. Uvod
Kada je re o ivotnoj sredini definiemo je kao skup prirodnih i stvorenih
vrednosti iji kompleksni meusobni odnosi ine okruenje, odnosno prostor i uslove
ivota1. ivotna sredina obuhvata celokupno okruenje oveanstva i svih socijalnih, kulturnih, ekonomskih i politikih odnosa. Pri tome se ona ispoljava na dva osnovna naina: a) najpre kao prirodna ivotna sredina, koju ovek koristi kao datu,
a potom, b) kao stvorena (antropogena), koju ovek tokom vremena i svojim aktivnostima stvara, izgrauje i razvija.
U prvoj svojoj dimenziji, kao prirodna ivotna sredina, ona sadri prirodno
okruenje (vodu, vazduh, zemlju, biljni i ivotinjski svet, klimu, zraenja-bilo da
su jonizujua ili nejonizujua, zatim buku, vibracije, itd.). S druge strane, ivotna

* Institut za uporedno pravo, Beograd

**Prvi osnovni sud Beograd

***MUP Republike Srbije
1
l. 3. Zakona o zatiti ivotne sredine, Sl. glasnik RS 43/2011.

Upravljanje otpadom- meunarodni propisi sa posebnim osvrtom na regulativu Evropske unije

151

sredina koju je stvorio ovek obuhvata njegovo okruenje (gradovi, sela, naselja, konurbacije i sl., kulturno-istorijsku batinu, infrastrukturu, idustrijske i druge objekte).
Shvaena u ovom, irem smislu, ivotna sredina se u znaajnoj meri podudara
sa pojmom ekolokog sistema, pod kojim se podrazumeva funkcionalno jedinstvo
spoljnih uslova ivota koji su u meusobnoj interakciji i koji stoje u povratnoj vezi
sa svim ivim biima.2 Na taj nain, jo jednom se i u ovom kontekstu pokazuje uzajamni odnos izmeu prirode i oveka koji su tokom razvoja oveanstva bili uvek
tesno povezani u jedan neraskidivi sistem. Taj sistem je oduvek karakterisala kako
kompleksnost i dinaminost te uzajamne veze, tako i njihova interakcija, upravo
ta interakcija ovek-ivotno okruenje, tj. ivotna sredina predstavlja osnov itavog
savremenog prava zatite ivotne sredine.3
Iz ovih dubokih veza izmeu oveka i prirode raali su se odnosi koji su u svojoj osnovi teili postizanju njegove harmonije sa prirodom, pa je to postao i osnovni
smisao ivota oveka. Meutim, delujui na prirodu ovek nije uvek postizao ciljeve
koji bi mu omoguili da uspostavi sa njom harmonine odnose. Naprotiv, mnoge njegove aktivnosti uticale su ne samo na nemogunost da uspostavi sklad sa prirodom,
nego su dovodile i dovode do naruavanja prirodne, odnosno bioloke ravnotee.
Obim i intezitet sve eih ekolokih katastrofa i neprestalene degradacije ivotne sredine jasno ukazuje na ozbiljnost tih problema. Naime, promena klime koja
je uslovljena stvaranjem pojasa zagaenosti koji se formirao isputanjem ugljendioksida i drugih materija izazivaju poveanje atmosferske temperature, tzv. globalno
zagrevanje, dok je ozonski omota sve vie ugroen. Na planu zagaivanja vazduha
intenzivno se odvija proces isputanja sumpordioksida i azotne kiseline koji potiu
iz velikih industruijskih postrojenja za sagorevanje, A isputanje izduvnih gasova iz
automobila i kamiona jo vie zahauje ovekovu okolinu.
Svi ovi navedeni, kao i drugi slini procesi zahtevaju velike napore koji mogu
imati uspeha, ne ako se sprovode samo na nacionalnom nivou i zaustavljaju na nacionalnim granicama, ve uporavo ako se sprovode na celom evropskom, pa i na
globalnom prostoru. Zatita voda, mora i okeana posebno, zatita ozonskog omotaa,
smanjenjenje zagaivanja na kopnu, smanjenjenje radioaktivnog zagaivanja, razvoj
istih tehnologija, zatita uma od poara i bolesti drvea, samo su neke od mera koje
se preduzimaju i koje se moraju sprovoditi radi postizanja ciljeva koji su u funkciji
zdravog ivota oveka.
Pored analize problema zatite ivotne sredine u celini, neophodno je ispitivati i uticaje razliitih faktora i to sa razliitih aspekata. Jedan od faktora koji u
Ibidem.
Lili Stevan, Zatita ivotne sredine, lokalna samouprava i lokalna Agenda 21, Lex Forum
5-8/2005, str. 15.
2
3

152

Ekologija i pravo

izuzetno znaajnoj meri negativno utie na zagaenje ivotne sredine je otpad, posebno zbog svojih izuzetno tetnih svojstava. Otpad predstavlja i potencijalno i realno
veliku opasnost za zdravlje ljudi i po ivotnu sredinu. Mogue i stvarne opasnosti
od otpada koji ovek stvara putem sve raznovrsnijih i mnogobrojnijih aktivnosti,
sve su prisutnije u svakodnevnom ivotu oveka. Zato se sve ee ine napori da
se ove tetne materije stave pod kontrolu, tj. da se unite ili adekvatno uskladite,
kako bi se smanjila opasnost po ovekovo zdravlje, kao i po ostale oblika ivota i
uopte po ivotnu sredinu. Pored tih ciljeva, koji su u krajnjoj liniji u funkciji zatite
zdrave ivotne celine, upravljanje otpadom ima poseban zadatak koji se sastoji u
tome da taj ogromni materijal koji se svakodnevno stvara, iskoristi na pogodan i koristan nain. Drugim reima, ovekov napor se usredsreuje ne samo na zatitu sebe
i svoje ivotne sredine od opasnosti koje moe da izazove otpad, nego i na ostvarenje
koristi od otpada koji moe ponovo da koristi na razliite naine, prvenstveno kao
energent. No, ni ova dva aspekta nisu jedini pravci ovekove delatnosti to znai da
se otpad i tetne posledice od njega ne mogu se posmatrati i sagledavati izdvojeno,
ve istovremeno i kao deo ireg pristupa i dela ekoloke i uopte javne svesti i napora
drutva kao integralnom, odrivom sistemu upravljanja koje je u krajnjoj liniji usmereno na zatitu osnovnih ivotnih resursa oveka. To znai da je upravljanje otpadom
jedan iri proces koji sadri u sebi osnovne ciljeve, principe i opcije koje e na optimalan nain omoguitida se teta od nastanka i korienja otpada svede na najmanju
moguu meru, a korist od njega dovede do optimalnog nivoa. Drugim reima, otpad
moe da se posmatra u vie ravni: poev od ekoloke sve do ekonomske.

2. Meunarodni propisi o upravljanju otpadom

Da bi se postigao efekat u zatiti ovekove zdrave fizike, socijalne, ekonomske i kulturne sredine, posebno od opasnosti koje izaziva otpad, koriste se razliita
sredstva. To su najee javne kampanje, odnosno aktivno ukljuivanje javnosti u
borbu protiv tetnog uticaja tog faktora, zatim sprovoenje kampanja u vidu organizovanje javnih tribina, okruglih stolova i sl. na kojima se objanjava tetnost neadekvatnog postupanja sa otpadom. Iako navedeni postupci mogu biti veoma delotvorni
i uticati na podizanje nivoa sveti graana, ipak su, jo uvek zakonski propis koji
su snadbeveni sankcijom, odnosno pretnjom sankcijom, jo uvek nezaobilazan faktor u ouvanju svih opasnosti koje prete po zdravu ivotnu sredinu, pa i onih koje
dolaze od otpada. Danas se smatra da se na dostignutom nivou razvoja prava ivotne
sredine moe sa sigurnou konstatovati da pravo (oveka) na odgovarajuu ivotnu

Upravljanje otpadom- meunarodni propisi sa posebnim osvrtom na regulativu Evropske unije

153

sredinu predstavlja jednu od naroitih novina u sferi razvoja prava oveka.4

Polazei, dakle, od optih principa koji su u sferi zatite ivotne sredine kao
takvi opteprihvaeni, ureena je i materija atite ivotne koja se odnosi na otpad.
Pored optih stavova koji na jedan naelan nain ukazuju kako na pravo ljudi na
zdravu ivotnu okolinu, tako i na obavezu drutvene zajednice da obezbeuje uslove za ostvarenje tog prava postoji i itav niz pravnih propisa koji se bave zatitom
ovekove okoline uopte, pa samim tim i jednog njenog posebnog segmenta koji se
odnosi na upravljanje otpadom.

2.1. Opte napomene

Za razliku od unutranjeg prava koje, uopteno reeno, predstavlja skup
pravnih pravila koji ureuju odnose u jednoj dravi, za meunarodno pravo mogli bi
da kaemo da predstavlja skup pravnih pravila koja ureuju odnose u meunarodnoj
zajednici priznatih subjekata. Drugim reima, meunarodno pravo predstavlja osoben normativni poredak koji regulie drutvene odnose i procese u meunarodnoj
zajednici, koja se u tom kontekstu, i pored raznih suprotnosti koje u njoj postoje,
pojavljuje kao manje ili vie jedinstvena zajednica. Ako je do pre odreenog vremena
unutranje pravo dominiralo, a meunarodno predstavljalo izuzetak, za sadanji trenutak savremenog sveta moe se rei da sve vie zahteva regulisanje mnogobrojnih
odnosa izmeu razliitih drava. Ne samo da je broj meunarodnih subjekata sve
vei, nego se neprestalno proiruje i poveava i broj razliitih pitanja i odnosa koji
postaju predmet meunarodnog prava. Uzroci tome lee u sve veoj ekonomskoj,
politikoj, kulturnoj i uopte drutvenoj povezanosti koja dovodi do mnogobrojnih
kontakata, veza, procesa i odnosa koji se uspostavljaju izmeu razliitih drava.
Jedno od veoma znaajnih zajednikih podruja u kome je saranja izmeu
drava sve intenzivnija predstavlja zatita ivotne sredine. Ako je zatita ivotne
sredine do sada uglavnom bila primenjivana na nivou nacionalne drave, danas to vie
nije moguno. Naime, efekti takve zatite potiru se posledicama koje mogu izazvati
susedne i druge zemlje. Zato, ukoliko eli poboljanje kvaliteta ivota, visoki nivo
ivotnog standarda, svetska zajednica nema drugu mogunost do da stvara pogodan
ambijent koji e garantovati istu ivotnu sredinu na globalnom nivou. U tom smislu
samo zajedniki napori na tom planu mogu stvoriti nune pretpostavke za smanjivanje mnogobrojnih uzroka zagaivanja atmosfere ako ih ve nije moguno eliminisati.
To se posebno odnosi na oblast energetike, industrije, poljoprivrede, transporta, itd.
Zato se i u toj sferi mora voditi zajednika politika. To podrazumeva obavezi Todi, Dragoljub, Ekoloka kriza u svetu i odgovornost meunarodne zajednice u Ekoloka
kriza u svetu i odgovor meunarodne zajednice, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd,
2003.g. str. 12.
4

154

Ekologija i pravo

vanje drava kako na preventivnu politiku zatite ovekove okoline, tako i na planu
zatite od zagaivanja. Posebni napori ine se u normativnoj sferi, i oni takoe mogu
imati uspeha, ne ako se donose i primenjuju na nacionalnom nivou i zaustavljaju na
nacionalnim granicama, ve upravo ako se sprovode na celom regionalnom, evropskom, pa i globalnom prostoru. Zatita voda, mora i okeana posebno, zatita ozonskog
omotaa, smanjenje zagaivanja na kopnu, smanjenje radioaktivnog zagaivanja,
razvoj istih tehnologija posebno kroz postojei projekat EUREKA, zatita uma od
poara i bolesti drvea, samo su neke od mera koje se preduzimaju i koje se moraju
sprovoditi radi postizanja ciljeva koji su u funkciji zdravog ivota oveka.

2.2. Normativni okviri zajednitva

Postavlja se pitanje kako i na koji nain osigurati efikasnu saradnju i komunikaciju zemalja meunarodne zajednice u pojedinim sferama drutvenog ivota, pa
i u oblasti upravljanja otpadom. Ovo posebno zbog karaktera meunarodnog prava
i njegove pravne prirode. Naime, polazi se od stava da norme meunarodnog prava
nemaju onakav stepen obaveznosti kao to je to sluaj sa propisima unutranjeg prava. U prilog tome govori i injenica da je postupak koji predvia meunarodno pravo
za nastanak pravnih normi drukiji od postupka predvienog za donoenje normi
unutranjeg prava. U stvaranju meunarodnog poretka danas uestvuje gotovo dve
stotine drava i brojne meunarodne organizacije. Karakter meunarodnog prava je
takav da ono predstavlja sredstvo koordinacije, odnosno usklaivanje odnosa. Usled
toga meunarodno pravo nosi u sebi uvek elementa odreenih kompromisa, jer su
interesi lanica meunarodne zajednice veoma razliiti. Zato ni meunarodno pravo
kao izraz tih heterogenih interesa ne moe u potpunosti predstavljati maksimalno ostvarenje zahteva i tenji pojedinih lanica meunarodne zajednice. Pri tome se vodi
rauna da se putem tih kompromisa ne negiraju nacionalne i druge posebnosti pojedinih drava, to se izraava postojanjem principa nemeanja u unutranje stvari
drava kao jednim od vrhovnih naela meunarodnog prava.
Bez obzira na postojanje elemanata koordinacije i kompromisa prilikom
kreiranja meunarodnih odnosa, ipak se postepeno konstituie meunarodni pravni
poredak, a u okviru njega i meunarodni normativni poredak. To znai da se odnosi u okviru meunarodne zajednice normativno ureuju na osnovama odreenih
drutvenih odnosa i procesa u meunarodnoj zajednici. Na taj nain se ispoljava i
njegova osnovna drutvena funkcija kroz postojanje razliitih oblika zajednita.
Normativni izraz tog zajednita ispoljava se i realizuje kroz formiranje odreenih
meunarodnih organizacija i drutava na globalnom planu. Tu se u prvom redu misli
na Ujedinjene nacije kao optepriznat meunarodni pravni poredak na globalnom
nivou. Pored Ujedinjenih nacija kao nesumljivo najznaajnije meunarodne organi-

Upravljanje otpadom- meunarodni propisi sa posebnim osvrtom na regulativu Evropske unije

155

zacije na planu meunarodne saradnje na politikom i ekonomsko-socijalnom planu,

postoji itav niz regionalnih organizacija. Povelja UN niim ne iskljuuje postojanje
regionalnih sporazuma ili ustanova, ali ipak insistira na potinjenosti regionalnih organizacija Ujedinjenim nacijama. To znai da regionalne organizacije mogu postojati
i funkcionisati pod uslovom da su njihovi pravni akti i njihovo delovanje u skladu sa
naelima UN-a. U okviru meunarodnih organizacija takoe postoje i funkcioniu
posebne organizacije koje su stvorene ne po teritorijalnom principu, nego po osnovu
specijalnosti, odnosno posebnih delatnosti. U tom smislu postoji itav niz posebnim
meunarodnih organizacija, kako u okviru Ujedinjenih nacija, tako i na planu specijalizovanih organizacija.5
Meusobni odnosi izmeu meunarodnih subjekata najee se ureuju
meunarodnim ugovorima. Ovi ugovori mogu biti zakljueni izmeu dva
meunarodnopravna subjekta i tada se radi o bilateralnim ugovorima. Kada se
meunarodni ugovor zakljuuje izmeu vie subjekata, onda on ima multilateralni karakter. S druge strane, postoje meunarodni ugovori koji se zakljuuju radi
izvrenja jedne radnje, pa je izvrenjem te radnje ugovor ispunjen, a ima i takvih
meunarodnih ugovora ije trajanje nije ogranieno, nego se postupanjem stranaka
shodno njima, stvaraju trajna pravila ponaanja.
Pored meunarodnih ugovora, odnosi u meunarodnoj zajednici, mogu se urediti i na osnovu meunarodnih obiajnih pravnih pravila, koji su priznata kao pravo.
Takoe se u sveri meunarodnog prava primenjuju i opta naela priznata
od civilizovanih naroda ili preciznije to su naela koja priznaju prosveeni narodi na
osnovu lana 38 stav c) Statuta Meunarodnog suda pravde. U ovom kontekstu treba
pomenuti i mnogobrojna meunarodna dokumenta.
Svi ovi vidovi zajednitva, osnovna naela funkcionisanja, kao i oblici saradnje
koji vae u meunarodnim odnosima uopte, prisutni su i u sferi zatite ivotne sredine, kao i u upravljanju otpadom. Tako u sferi zatite zdravlja, zatite ivotne sredine,
kao i u oblasti humanitarnih odnosa postoje brojne meunarodne organizacije, meu
kojima se izdvajaju Svetska zdravstvena organizacija (WHO) kao i Meunarodna
agencija za atomsku energiju (IAEA), zatim drutava poput Meunarodnog Komiteta Crvenog krsta i Crvenog polumeseca), sve do mnogobrojnih drugih meunarodnih
organizacija.
Od meunarodnih organizacija koje posebno tretiraju pitanja vezana za
ouvanje zatite ivotne sredine svakako treba izdvojiti Parisku povelju za novu
Evropu koja polazi od potrebe hitnog reavanja problema ivotne sredine i znaaja
Primera radi tu je Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi- OEBS, zatim Vojni savez
NATO, Meunarodna organizacija rada MOR, razliite ekonomske, posebno finansijske organizacije,
itd.
5

Ekologija i pravo

156

pojedinanih i zajednikih napora u ovoj oblasti.6

OEBS predstavlja najpogodniji okvir za utvrivanje zajednikih ekolokih
obaveza i ciljeva iji je zadatak da se pojaaju nastojanja u pravcu zatite i poboljanja
ivotne sredine kako bi se ponovo uspostavila i ouvala zdrava ekoloka ravnotea u
vazduhu, vodi i na zemlji.
Na ovom planu, prisutno je i nastojanje i potreba za uvoenje novih mera
kojima e se obezbediti sistematsko potovanje postojeih obaveza, pa ak i za razvoj ambicioznih planova u pogledu obavetavanja i razmene informacija o stanju
ivotne sredine i potencijalnim ekolokim opasnostima. Ovom Poveljom inicirano je
stvaranje Evropske ekoloke agencije (EEA).
Pored navednih nastojanja usmerenih na poboljanje efikasnosti zatite ivotne
sredine, takoe su poeljne operativne aktivnosti problemski orijentisane studije i
preispitivanje politike u razliitim postojeim meunarodnim organizacijama koje
se bave zatitom ivotne sredine, kao to je Program UN za zatitu ivotne sredine
(UNEP), Ekonomska komisija za Evropu UN (ECE/UN) i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
U oblasti zatite, unapreenja i ouvanja ivotne sredine trai se da saradnja
meu dravama bude efikasna i da u toj oblasti postoji stalna koordinacija. U okviru
navedenih oblika saradnje na svim nivoima organizovanja meunarodne zajednice,
prisutni su i odgovarajui oblici saradnje u oblasti upravljanja otpadom. U tom smislu, posebno su aktuelni meunarodni dokumenti koji na globalnom, kontinentalnom
ili regionalnom nivou samostano ureuju ovu materiju, ili to je jo ee u ijim se
okvirima, pored ostalih pitanja, tretiraju i problemi vezani za delatnost maksimalno
upravljanja otpadom.
S obzirom da je Srbija nedavno stekla status kandidata za ulazak u Evropsku
uniju i da smo neposredno zainteresovani za saradnju u ovoj oblasti sa zemljama te
zajednice, ukazaemo na najznaajnije propise koji reguliu materiju upravljana otpadom na nivou Evropske unije.

Ova Povelja usvojena je 21. novembra 1990. godine u Parizu. Ona je doneta u vreme dubokih
promena i istorijskih oekivanja, tj. u periodu koji je oznaen kao kraj konfrontacija i podela Evrope.
Polo se od stava da je Evropa poela da se oslobaa naslea prolosti, a mo i ideja Zavrnog akta iz
Helsinkija otvorili su novu eru demokratije, mira i jedinstva u Evropi. Ova nada i oekivanja zasnovani su na vrstoj privrenosti demokratiji zasnovanoj na pravima oveka i osnovnim slobodama, kao
i prosperitetu kroz ekonomsku slobodu i socijalnu pravdu i jednaku bezbednost svih zemalja. Jednom rei oekivana je ambiciozna budunost. U tom cilju Pariska povelja obavezuje drave da grade,
jaaju i uvruju demokratiju kao jedini sistem vlasti u sopstevnoj zemlji koji e omoguiti neotuiva
i zakonom zagarantovano ostvarenje prava oveka i osnovne slobode za sva ljudska bia po roenju.
6

Upravljanje otpadom- meunarodni propisi sa posebnim osvrtom na regulativu Evropske unije

157

3. Propisi Evropske unije o upravljanju otpadom

U Evropskoj uniji znaajna panja se posveuje pravnom regulisanju upravljanja otpadom pa je vei broj pravnih akata posveeno ovoj problemeatici poevi
jo od 1975. godine.7

3.1. Direktiva Saveta 75/442/EEC o otpadu (Okvirna direktiva)8

Ovom direktivom odreuje se okvir u postupku upravljanja otpada u zemljama
Evropske unije, kao i njegova hijerahija. To znai da se utvruju postupci za prevenciju ili smanjenje proizvodnje otpada, kao i iskoriavanje otpada, gde se podrazumeva, izmeu ostalog i postupak reciklae, ponovnog korienja i najzad korienja
otpada kao energenta (goriva). Ovaj postupak takoe ukljuuje u sebe i utvrivanje
tetnosti otpada po zdravlje i ivotnu sredinu. Da bi se moglo odgovoriti zadacima koje ova okvirna direktiva postavlja pred lanice Evropske unije, neophodno je
stvoriti odreene pretpostavke koje e omoguiti efikasno funkcionisanje navedenih
postupaka. U tom cilju potrebno je da zemlje lanice ustanove integralnu i adekvatnu mreu postrojenja za odlaganje otpada shodno svojim najboljim postojeim
i raspoloivim tehnologijama. Pri tome svakako treba voditi rauna o raspoloivim
finansijskim sredstvima koja se moraju uskladiti sa specifinim ciljevima, to pre
svega ukljuuje potovanje kriterijuma samodovoljnosti i blizine mesta za odlaganje
otpada. Pored toga, zemlje lanice dune su da izrade planove za upravljanje otpadom, pridravajui se posebno kriterijuma o vrstama, koliinama i poreklu otpada.
U skladu s tim osnovnim kriterijumima treba treitrati otpad. odnosno vriti njegovo
odlaganje u skladu sa opte-tehnikim zahtevima i sspecifinostima svake vrste otpada. To, izmeu ostalog, podrazumeva otvaranje i korienje odgovarajuih lokacija,
zatim postrojenja za odlaganje, unitavanje i sl. Organizacije koje se bave upravljanjem otpadom moraju pribaviti odgovarajue dozvole i odobrenja od nadlenih organa
i postupati u skladu sa pozitivnim propisima svoje zemlje. Na taj nain e se izbei
mogue negativne posledice. Ako do njih ipak doe, ova Direktiva propisuje primenu
principa zagaiva plaa.
Da bi navedeni postupci mogli da se kontroliu i preduzimaju adekvatne mere
u cilju sprovoenja ove Direktive, neophodno je ustanoviti sistem za praenje podataka i efikasno izvetavanje. U tom smislu svaka drava je duna da u okviru na Vukasovi, Vid, Politika i pravo Evropske unije u oblasti zatite ivotne sredine kao odgovor na
ekoloku krizu, u Ekoloka kriza u svetu i odgovor meunarodne zajednice, Institut za meunarodnu
politiku i privredu, Beograd, 2003.g. str. 50.
8
Council Directive 75/442/EEC of 15 July 1975 on waste, OJ L 194, 25.7.1975, p. 3941.
7

Ekologija i pravo

158

cionalnih planova za upravljanje otpadom posebno utvrdi hijerarhiju otpada, kao i da

obezbedi tane podatke o nazivu, adresi, vrsti i koliinama otpada kojim se rukuje i
to za svako postrojenje za odlaganje opasnog otpada. Kao osnova za ovu Direktivu
posluila je Strategija Evropske Unije o otpadu, a svaka drava lanica duna je na
osnovu nje da donese sopstvenu strategiju i da postupa u skladu sa navedenom Direktivom.

3.2. Direktiva Parlamenta i Saveta 2008/98/EC o otpadu (Okvirna direktiva)9

Ova okvirna direktiva predstavlja danas osnov pravne regulative Evropske
unije u oblasti upravljanja otpadom. Ona zamenjuje ve opisanu okvirnu Direktivu
75/442/EEC, odnosno Direktivu 2006/12/EC koja je u stvari kodifikovana Direktiva 75/442/EEC. Takoe Direktiva 2008/98/EC zamenjuje i Direktivu o opasnom
otpadu 91/689/EEC i Direktivu o odlaganju otpadnih ulja 75/439/EEC. Direktiva
Parlamenta i Saveta 2008/98/EC o otpadu odnosi se na: gasovite otpadne vode, radioaktivne elemente, deaktiviran eksploziv, fekalne materije, otpadne vode, ivotinjske
nuzproizvode, leeve ivotinja, elemente koji proizilaze iz mineralnih resursa itd. U
cilju bolje zatite okoline preduzimaju se mere upravljanja otpadom u cilju: prevencije, pripreme za ponovnu upotrebu, reciklau, ponovno dobijanje energije, odlaganje
otpada i td.

3.3. Odluka Komisije o uspostavljanju pravila i metoda izraunavanja i proveru usklaenosti sa ciljevima postavljenim u lanu 11 (2) Direktive 2008/98/
EC o otpadu10
Ova odluka Evropske Komisije doneta 18. novembra 2011. pojanjava terminologiju Direktive 2008/98/EC kako bi se olakalo tumaenje. Pojanjeni su termini:
komunalni otpad, recikliranje, priprema za ponovnu upotrebu itd.

Directive 2008/98/EC of the European Parliament and of the Council of 19 November 2008 on
waste and repealing certain Directives (Text with EEA relevance), OJ L 312, 22.11.2008, p. 330.
10
Commission Decision of 18 November 2011 establishing rules and calculation methods for verifying compliance with the targets set in Article 11(2) of Directive 2008/98/EC of the European Parliament
and of the Council, OJ L 310, 25.11.2011, p. 1116.
9

Upravljanje otpadom- meunarodni propisi sa posebnim osvrtom na regulativu Evropske unije

159

3.4. Direktiva Saveta 99/31/EC o deponijama otpada11

Ova Direktiva pre svega zabranjuje deponovanje pojedinih vrsta opasnog
otpada, tenih otpada i guma na teritoriji zemalja lanica Evropske unije. Zabrana
odlaganja otpada odnosi se na: teni otpad, zapaljiv ili izuzetno zapaljiv otpad, eksplozivni otpad, infektivni medicinski otpad, stare gume osim guma za bicikle i guma
iji je prenik vei od 1.400 mm. Pored potpune zabrane navedenih vrststa otpada,
ovom Direktivom se nastoji postii i cilj redukovanja odnosno smanjenja deponovanih koliina biorazgradivog komunalnog otpada prema dinamici koja dozvoljava
da se njegov procenat do 2010 svede na samo 25% u odnosu na deponovani biorazgradivi otpad iz 1993. godine. Osim navedenih ciljeva, ova Direktiva odreuje i
postupak sa odlaganjem otpada koji nalae da se najpre izvri klasifikacija deponija
prema vrsti otpada za koju je namenjena. To znai da se deponije moraju klasifikovati
na one koje su namenjene za odlaganje opasnog, neopasnig i najzad inertnog otpada.
U tom smislu zabranjuje se odlaganje na deponije netretiranog otpada, odnosno nije
dozvoljeno zajedniko odlaganje inertnog, opasnog i komunalnog otpada. Pored ovih
konkretnih zabrana, Direktiva sadri niz optih kriterijuma za odreivanje lokacija
deponija, kao i mera za zatitu voda, zemljita i vazduha, kroz proces sakupljanja i
preiavanja procednih voda i sakupljanja i korienja deponijskog gasa uz obnavljanje energije. Ukoliko se gas ne koristi za proizvodnju eenergije on se mora sagorevati radi spreavanja njegove emisije u atmosferu. Takoe se za sve klase deponija
zahteva pokrivanje povrine deponije slojem debljine vee od jednog metra, zatim
merenje i praenje pojedinih radnih parametara i zabrana ilegalnog odlaganja otpada.
Direktiva precizira i vremenske intervale u kojima se moraju obavljati neophodna
merenja i to kako oni u vreme dok deponija radi, tako i posle njenog zatvaranja.

3.5. Direktiva Saveta 94/62/EC o ambalai i ambalanom otpadu12

Cilj ove direktive je, pre svega da harmonizuje propise nacionalnih zakonodavstava zemalja lanica u vezi sa merama koje te drave moraju predizimati po
pitanju upravljanja otpadom od ambalae. Na taj nain se, izmeu ostalog, uklanjaju
tetne posledice od ove vrste otpada, a istovremeno se spreavaju odreene trgovinske barijere koje mogu da nastanu zbog razliitog tretmana ove vrste otpada, i na taj
nain da se spree i eventualne posledice tetne konkurencije koje mogu na nastanu
kao posledica nejednagog tretiranja ambalanog otpada. Od konkretnih mera koje
11

p. 119.

Council Directive 1999/31/EC of 26 April 1999 on the landfill of waste, OJ L 182, 16.7.1999,

European Parliament and Council Directive 94/62/EC of 20 December 1994 on packaging and
packaging waste, OJ L 365, 31.12.1994, p. 1023.
12

Ekologija i pravo

160

propisuje ova Direktiva na prvom mestu je spreavanje stvaranja ambalanog otpada,

odnosno smanjenje njegovog krajnjeg odlaganja kao i ponovna upotreba odreenih
vrsta ambalae. Za one vrste ambalae koje se vraaju, zemlje lanice su dune da
uspostave sistem za vraanje, prikupljanje i korienje ambalae koja je ve upotrebljavana, kao i ambalanog papira. Procenat iskorienja celokupne mase otpada od
ambalae mora dostii izmeu 50 i 65% i to za svaku zemlju lanicu posebno. Kad je
u pitanju ambalani otpad koji se ne vraa, odnosno koji se ne upotrebljava ponovno,
direktivom je predvieno da se on prerauje i to kroz proces reciklae i energetskog spaljivanja odnosno kroz organsu recikau i odlaganje. Ova direktiva propisuje
obavzu minimalnog procenta reciklae za ambalau od 15%. Ostavljen je rok od pet
godina za svaku zemlju lanicu da dostigne navedene zacrtane ciljeve u pogledu tretmana ambalanog otpada. Ovaj rok iznosi pet godina i poinje da tee od momenta
usvajanja i implementacije u zakonodavstvo konkretne zemlje.

3.6. Uredba 1013/2006/EC o transportu otpada13 koja je izmenjena i dopunjena

Uredbom 1379/2007/EC14, Uredbom 669/2008/EC15, Uredbom 413/2010/EC,16
Uredbom 664/2011/EC,17 i Uredbom 135/2012/EC18
Osnovni cilj ove Uredbe je bio zatita ivotne sredine, odnosno organizovanje i regulisanje kao i kontrola nad poiljkama otpada na nain koji uzima u obzir
potrebu ouvanja, zatite i poboljanja kvaliteta ivotne sredine i zatite zdravlja
ljudi. Ukoliko vlasnik otpada namerava da ga transportuje preko granice, tj. u neku
Regulation (EC) No 1013/2006 of the European Parliament and of the Council of 14 June 2006
on shipments of waste, OJ L 190, 12.7.2006, p. 198.
14
Commission Regulation (EC) No 1379/2007 of 26 November 2007 amending Annexes IA, IB,
VII and VIII of Regulation (EC) No 1013/2006 of the European Parliament and of the Council on shipments of waste, for the purposes of taking account of technical progress and changes agreed under the Basel
Convention (Text with EEA relevance), OJ L 309, 27.11.2007, p. 720.
15
Commission Regulation (EC) No 669/2008 of 15 July 2008 on completing Annex IC of Regulation (EC) No 1013/2006 of the European Parliament and of the Council on shipments of waste (Text with
EEA relevance), OJ L 188, 16.7.2008, p. 715.
16
Commission Regulation (EU) No 413/2010 of 12 May 2010 amending Annexes III, IV and V to
Regulation (EC) No 1013/2006 of the European Parliament and of the Council on shipments of waste so
as to take account of changes adopted by OECD Council Decision C(2008) 156 (Text with EEA relevance),
OJ L 119, 13.5.2010, p. 12.
17
Commission Regulation (EU) No 664/2011 of 11 July 2011 amending Regulation (EC)
No1013/2006 of the European Parliament and of the Council on shipments of waste to include certain
mixtures of wastes in Annex IIIA thereto Text with EEA relevance, OJ L 182, 12.7.2011, p. 24.
18
Commission Regulation (EU) No 135/2012 of 16 February 2012 amending Regulation (EC)
No1013/2006 of the European Parliament and of the Council on shipments of waste to include certain
unclassified wastes in Annex IIIB thereto Text with EEA relevance, OJ L 46, 17.2.2012.
13

Upravljanje otpadom- meunarodni propisi sa posebnim osvrtom na regulativu Evropske unije

161

drugu dravu, duan je da se pridrava propisanog postupka. Taj postupka podrazumeva ispunjenje nekoliko uslova. Najpre je vlasnik transporta duan da poalje
odgovarajuu notifikaciju kojom izvetava o svojoj nameri da transportuje otpad preko teritorije te zemlje. Takoe se moraju obezbediti odnosno ispuniti posebni uslovi
koji se tiu pakovanja i oznaenja tereta. Sledei uslov se odnosi na ispunjavanje
propisanih uputstava koja treba da budu primenjena u sluaju bilo koje opasnosti ili
akcidenta. Uredbom je propisana kompletna procedura vezana za transport otpada, a
dodatnim aneksima predviena je potrebna dokumentacija.

3.7. Direktiva 97/11/EC19 o proceni uticaja odreenih javnih i privatnih

projekata na ivotnu sredinu, zamenjena novom Direktivom 2011/92/EC20
Ova Direktiva primenjuje se na procenu uticaja na ivotnu sredinu onih javnih
i privatnih projekata koji mogu imati znaajne posledice na ivotnu sredinu. Procenom uticaja na ivotnu sredinu na odgovarajui nain se identifikuju, opissuju i
procenjuju okolnosti svakog pojedinanog sluaja i neposredne i posredne posledice
nekog projekkte na: ljudska bia, faunu i floru, zemljite, vodu i vazduh, klimu i
pejza, materijalna dobra i kulturno naslee, kao i uzajamno delovanje navedenih
inilaca. Sastavni deo liste predstavlja Lista projekata od kojih se zahteva proceena
uticaja na ivotnu sredinu.

3.8. Direktiva 2001/42/EC21 o proceni uticaja odreenih planova i programa

na ivotnu sredinu
Cilj ove Direktive je postizanje visokog nivoa zatite ivotne sredine i doprinos ukljuivanju faktora bitnih za ivotnu sredinu i proces pripreme i usvajanja
planova i programa radi unapreenja odrivog razvoja. Ovaj cilj moe se postii
putem obezbeenja donoenja odgovarajuih planova i programa kod kojih postoji
mogunost znaajnog uticaja na ivotnu sredinu. Ovo je posebno znaajno, kada postoji objektivna mogunost nastajanja znatnih posledica po ivotnu sredinu. Oblasti u
kojima se vri navedena procena uticaja odnose se na: poljoprivredu, umarstvo, ribCouncil Directive 97/11/EC of 3 March 1997 amending Directive 85/337/EEC on the assessment of the effects of certain public and private projects on the environment, OJ L 73, 14.3.1997, p. 515.
20
Directive 2011/92/EU of the European Parliament and of the Council of 13December 2011
on the assessment of the effects of certain public and private projects on the environment Text with EEA
relevance, OJ L 26, 28.1.2012, p. 121.
21
Directive 2001/42/EC of the European Parliament and of the Council of 27 June 2001 on the
assessment of the effects of certain plans and programmes on the environment, OJ L 197, 21.7.2001, p.
3037.
19

Ekologija i pravo

162

arstvo, energetiku, indusriju, sobraaj, upravljanje odlaganjem otpadom, upravljanje

vodama, telekomunikacije, turizam, urbanizam, kao i korienje zemljita.navedena
procena uticaja na ivotnu sredinu vri se u toku pripreme plana ili programa, pre
njegovog usvajanja ili podnenja na usvajanje u propisanom postupku. Navedeni uslovi mogu biti sadrani u postojee projekte pojedine drave lanice i predstavljati
sastavni deo procedure za usvajanje programa i planova ili e biti sastavi deo ireg
okvira odnosno uslova za donoenje planova i programa koje propisuje ova Direktiva. Ukoliko pojedini planovi i programi ine sastavni deo ireg hijerarhijskog okvira,
svaka drava lanica je duna da se pridrava toga okvira, odnosno uslova i injenica
koji su navedeni u ovoj Direktivi.

3.9. Direktiva Saveta 91/157/EEC o baterijama i akumulatorima koji sadre

opasne supstance, zamenjena Direktivama 2006/66/EC,22 2008/12/EC23 i
2008/103/EC24
Materijali koji se koriste u proizvodnji baterija i akumulatora sastoje se
preteno od tekih metala. S toga je razumljiva tenja Evropske Unije za smanjenje
zagaenja kopja nastaju kao posledica tih sadraja od kojih se prave baterije i aklumulatori. U tom smislu ova Direktiva nalae kontrolisano odlaganje utroenih baterija i akumulatora koji sadre odreene koliine ive, kadijuma i olova.Ove mere koje
se primenjuju kada su u pitanju baterije i akumulatori koji sadre opasne supstance
sastoji se od: a) uvoenja zabrane plasiranja na trite odreenih vrsta baterija i akumulatora; b) uvoenje mera za kontrolu odlaganja potroenih baterija i akumulatora
koje sadre vie od 25mg ive po eliji osim alkalnih magnezijumskih baterija i vie
od 0,025% kadijuma po masi, kao to su baterije za viekratno punjenje, zatim vie
od 0,4 olova po masi (uglavnom automobilski olovni akumulatora), i najzad alkane
magnezijumske baterije koje sadre vie od 0,0025 ive po masi (baterije za optu
upotrebu kao to su dugotrajne Duraceil, BATA, itd.).

Directive 2006/66/EC of the European Parliament and of the Council of 6 September 2006 on
batteries and accumulators and waste batteries and accumulators and repealing Directive 91/157/EEC
(Text with EEA relevance), OJ L 266, 26.9.2006, p. 114.
23
Directive 2008/12/EC of the European Parliament and of the Council of 11 March 2008 amending Directive 2006/66/EC on batteries and accumulators and waste batteries and accumulators, as regards
the implementing powers conferred on the Commission, OJ L 76, 19.3.2008, p. 3940.
24
Directive 2008/103/EC of the European Parliament and of the Council of 19 November 2008
amending Directive 2006/66/EC on batteries and accumulators and waste batteries and accumulators as regards placing batteries and accumulators on the market (Text with EEA relevance), OJ L 327,
5.12.2008, p. 78.
22

Upravljanje otpadom- meunarodni propisi sa posebnim osvrtom na regulativu Evropske unije

163

3.10. Direktiva Saveta 75/439/EEC o odlaganju otpadnih ulja, zamenjena sa

Direktivom Parlamenta i Saveta 2008/98/EC o otpadu (Okvirna direktiva)25
Cilj ove Direktive je bio ureenje naina postupanja sa otpadnim uljem. U tom
smislu zabranjuje se postupanje sa upotrebljenim uljima koje izaziva zagaivanje
atmosfere iznad granice utvrene propisima. Pored toga, propisuje se obaveza
obezbeivaja sigurnog i efikasnog sistema prikupljanja, tretmana i skladitenja
i odlaganja otpadnog ulja. Postupanje sa otpadnim uljima podrazumeva i davanje
najvieg prioriteta regeneraciji otpadnih ulja, kada je to mogue, kao i spaljivanju
uz iskoriavanje energije, dok se njihova destrukcija ili kontrolisano skladitenje
doputaju samo u izuzetnim sluajevima. Posebno se zabranjuje bacanje upotrebljenih
ulja u sve povrinske i podzemne vode i kanalizacije, kao i sisteme za drenau. I najzad, zabranjuje se bacanje ili odlaganje upotrebljenih ulja ije je dejstvo tetno za
zemljite, kao i svako nekontrolisano bacanje otpada tj. taloga koje nastaje u postupku obrade upotrebljenih ulja u cilju ponovnog korienja odnosno regeneraciju ili
spaljivanje.

3.11. Direktiva Saveta 2000/53/EC26 o istroenim vozilima, izmenjena i

dopunjena Direktivom 2008/33/EC27 i Direktivom 2011/37/EC28
Sve vei broj vozila koja su isluila svoj ivotni vek, kao i vozila koja su
stara preko odreene granice zahteva psebnu brigu drutva u vezi sa postupanjem
sa ovom kategorijom otpada. U tom cilju ova Direktiva propisuje odreene mere
kojih su dune da se pridravaju zemlje lanice. Tako se zemlje lanice obavezuju da
uspostave sistem voenja podataka o nabavkama novih vozila, kao i o broju i vrsti
postojeih. Za vozila koja su predviena za otpad, takoe se predvia uspostavljanje
sistema sakupljanja tih vozila, a za delove vozila za zamenu (rezervnih delova) prema vrsti materijala od kojih su ti delovi izraeni. U sistem evidentiranja postupanja sa
starim vozilima spada i postupak za razgradnju vozila u cilju sakuljanja reciklabirnih
Directive 2008/98/EC of the European Parliament and of the Council of 19 November 2008 on
waste and repealing certain Directives (Text with EEA relevance), OJ L 312, 22.11.2008, p. 330.
26
Directive 2000/53/EC of the European Parliament and of the Council of 18 September 2000 on
end-of life vehicles - Commission Statements, OJ L 269, 21.10.2000, p. 3443.
27
Directive 2008/33/EC of the European Parliament and of the Council of 11 March 2008 amending Directive 2000/53/EC on end-of-life vehicles, as regards the implementing powers conferred on the
Commission, OJ L 81, 20.3.2008, p. 6264.
28
Commission Directive 2011/37/EU of 30 March 2011 amending Annex II to Directive 2000/53/
EC of the European Parliament and of the Council on end-of-life vehicles Text with EEA relevance, OJ L
85, 31.3.2011, p. 37.
25

Ekologija i pravo

164

materijala, kao i obezbeenje slubi koje bi vrile njihovu prodaju kao sekundarnih
sirovina. Kada je u pitanju rukovanje delovima vozila koji spadaju u grupu opasnog
otpada, Direktiva nalae postupanje sa njima u skladu sa domaim i meunarodnim
propisima koji reguliu upravljanje opasnim otpadom. Navedeni podaci o sakupljenim vozilima, reciklabirnim meterijalima i opasnim otpadom ioz tih vozila moraju
se redovno dostavljati nadlenim organima, a takoe se moraju sprovesti i razvijati
odgovarajui programi edukacije zaposlenih kao korisnika vozila.
3.12. Direktiva 2002/96/EC o otpadu od elektrine i elektronske opreme29 izmenjena
i dopunjena Direktivom 2003/108/EC od 31. decembra 2003. godine30 i Direktivom
2008/34/EC od 20. marta 2008. godine31
Cilj ove Direktive je najpe redukovanje koliine ovog otpada i na taj nain
poboljanje uslova za zdraviju ivotnu sredinu. U tom cilju ovom Direktivom se propisuje odgovarajui nain sakupljanja i alternativnog tretmana elektronske i elektrine
opreme. Pored toga, obavzno je i edukovanje zaposlenog osoblja za pravilno postupanje sa ovom vrstom otpada. Kada su u pitanju ovi ureaji direktiva ih precizira na
taj nain to ih nabraja i navopdi da tu spadaju: kuni ureaji, elektronske i teelekomunikaciona oprema, potroaka oprema, oprema za osvetljenje, fluorescentne lampe,
elektrini i elektronski alat, igrake, medicinska oprema, instrumenti za monitoring
i kontrolu, kao i automatski rasprsivai. Da bi se uspeno mogli kontrolisati procesi
tretmana sa ovom opremom Direktiva propisuje da se moraju uspostaviti sistemi za
sakupljanje ove vrste otpada. Distributeri i imaoci ove opreme pri tome nemaju pravo da trae naknadu od domainstava za njeno preuzimanje. S druge strane, zemlje
lanice Evropske unije dune su da obezbede da distributeri ove vrste opreme ne
plasiraju na trite one elektronske i elektrine proizvode koji sadri kontaminante.
Kada je u pitanju odlaganje ove opreme, postoji obaveza njegovog odlaganja u registrovano postrojenje za tretman ove opreme.

Directive 2002/96/EC of the European Parliament and of the Council of 27 January 2003 on
waste electrical and electronic equipment (WEEE) - Joint declaration of the European Parliament, the
Council and the Commission relating to Article 9, OJ L 37, 13.2.2003, p. 2439.
30
Directive 2003/108/EC of the European Parliament and of the Council of 8 December 2003
amending Directive 2002/96/EC on waste electrical and electronic equipment (WEEE), OJ L 345,
31.12.2003, p. 106107.
31
Directive 2008/34/EC of the European Parliament and of the Council of 11 March 2008 amending Directive 2002/96/EC on waste electrical and electronic equipment (WEEE), as regards the implementing powers conferred on the Commission, OJ L 81, 20.3.2008, p. 6566.
29

Upravljanje otpadom- meunarodni propisi sa posebnim osvrtom na regulativu Evropske unije

165

4. Zakljuak
Meunarodni propisi o upravljanju otpadom svrstani su okviru nekoliko grupa
propisa. U prvu grupu spadaju odredbe koje se nalaze u okviru osnovnih dokumenata
pojedinih univerzalnih meunarodnih organizacija. Oni pitanja upravljanja otpada ne
tretiraju posebno, nego na nivou osnovnih naela jeme pojedina ljudska prava, pa
u okviru njih i pravo na zdravlje i zdravu ivotnu sredinu. Drugi nivo regulisanja
materije upravljanja otpadom ureen je kroz specijalizovane meunarodne organizacije, putem meunarodnih pravnih pravila, meunarodnih ugovora i drugih dokumenata koji reguliu materiju zatite ivotne sredine uopte, pa u okviru njih i pitanja
koja su vezana za problematiku otpada. Najzad, trei oblik meunarodnih propisa
koji reguliu materiju upravljanja otpadom predstavljaju meunarodni propisi koji
reguliu iskljuivo materiju upravljanja otpadom. Naalost ovih propisa je za sada
najmanje.
Kada je re o propisima o upravljanju otpadom u Evropskoj uniji, onda su i
u okviru ove zajednice prisutni svi oblici regulisanja materije upravljanja otpadom
koji postoje i na globalnom planu. Meutim, pored toga u okviru Evropske unije,
oblast upravljanja otpadom kroz specifine oblike akata kao to su direktive, uredbe,
odluke, i sl., na konkretniji nain je ureena ova oblast. Takav pristup je viestruko
koristan. S jedne strane putem direktiva postie se efikasnije i delotvornije reavanje
problema vezanih za otpad. Drugo, propisi koji se odnose iskljuivo na materiju upravljanja otpadom pruaju mogunost obuhvatnijeg pravnog regulisanja ove oblasti,
to ostavlja manje mogunosti za proizvoljno postupanje pojedinih zemalja lanica.
To za rezultat ima, vei stepen harmonizacije ovih propisa, pa samim tim i vei stepen
obaveznosi pri njihovoj implementaciji. I najazad, striktna primena propisa iz sfere
upravljanja otpadom u velikoj meri e doprineti poboljanju zatite ivotne sredine i
uopte kvaliteta ivota.

166

Ekologija i pravo

WASTE MANAGEMENT INTERNATIONAL LEGISLATION

WITH A SPECIAL FOCUS ON EU LAW
Within the European Union, the area of waste management is regulated
through specific forms of legislation such as directives, regulations, decisions, recommendations, and the like. This approach has multiple benefits. On the one hand,
directives can be used to efficiently and effectively address problems related to waste.
Second, the regulations relating solely to matters of waste management provide the
option of comprehensive legal regulation of this area, leaving fewer opportunities for
arbitrary action of individual member countries. This results in a greater degree of
harmonization of these regulations, and thus a higher level of commitment in their
implementation. And finally, strict application of regulations in the sphere of waste
management will greatly contribute to improving the environment and general quality of life.

Key words: waste management, law, comparative law, EU law

Ekologija i pravo

168

ZATITA VODA S POSEBNIM OSVRTOM NA PRAVO EU

I SRPSKO PRAVO
Olga Vasilijevi*
mr Svetozar Vasilijevi**
Predmet ovog rada je uporeivanje komplementarnosti i usklaenosti zakona i drugih propisa koje su donele razliite slube i organi Vlade Republike Srbije u oblasti upotrebe i zatite voda, sa pravom Evropske unije. Pregled najvanijih
meunarodnih izvora prava za zatitu voda daje se u prvom delu rada, dok se u njegovom drugom delu panja posveuje osnovnim izvorima prava koji tu oblast ureuju
na nivou Evropske unije. U poslednjem delu rada se, nakon pregleda osnovnih izvora
prava voda u Republici Srbiji, ukazuje na odreene nepreciznosti u tim izvorima i
njihovu meusobnu neusklaenost, to u praktinoj primeni moe praviti probleme.
U zakljuku se komentarie stepen usklaenosti naeg prava sa pravom Evropske
unije i ukazuje na korake koje bi trebalo preduzeti da bi se odreene neusklaenosti
prevazile.

Kljune rei: voda, zatita voda, Zakon o vodama, Okvirna direktiva o vodama, komplementarnost

1. Uvod
Konstantni tehniki progres, koji karakterie savremene uslove ivota,
podrazumeva stalno podnoenje novih rtava, kako u brojnom stanju ljudi, tako i u
poremeenoj ravnotei prirodnih dobara. Meunarodna zajednica je svesna potrebe
ouvanja i zatite ivotne sredine kao uslova opstanka i napretka ljudskog roda i
brojni su dokumenti koji na meunarodnom nivou reguliu to pitanje. Meu tim dokumentima posebno su znaajne meunarodne konvencije, jer njihova pravila obavezuju drave lanice da preduzimaju odgovarajue mere u cilju ouvanja, zatite i
obnavljanja ivotne sredine i jedinstvenoga eko-sistema Zemlje. Ta zatita predstavlja integralni deo razvojnog procesa razliitih sfera ljudske aktivnosti i kreativnosti,
a ekoloka etiketa, koja potvruje da je roba proizvedena uz uvaavanje ekolokih
standarda, danas je pokazatelj kulturnog identiteta odreene zajednice.
Specijalista prava Evropske Unije, advokat u Beogradu; e-mail: olga.vasilijevic@yahoo.com
* dipl.inenjer hidrograevine, ef Odeljenja za korienje i gazdovanje vodama u JVP Srbijavode VPC Sava-Dunav, Beograd; e-mail: svetozar.vasilijevic@srbijavode.rs
*
*

Zatita voda s posebnim osvrtom na pravo EU i srpsko pravo

169

Jedan od ivotnih uslova opstanka na planeti je voda; ona je i sama ivotna

sredina, koja je karakteristina po tome da je kvalitativno i kvantitativno vrlo nepostojana i kolebljiva. ovek se stalno bori, bilo za nju bilo protiv nje, pa su mere prevencije na nacionalnom, ali i na meunarodnom planu, nune.
Na globalnom planu meunarodne zatite voda se kao najznaajnije izdvajaju
aktivnosti Ujedinjenih nacija, pod ijim okriljem je odrana Konferencija o vodama1
u Argentini, 1977. godine, koja se moe okarakterisati kao prekretnica u globalnom
pristupu reavanja problema u segmentu vodoprivrede, pre svih problema u vezi sa
neracionalnom potronjom vode i nekontrolisanim ugroavanjem njenog kvaliteta.
Jo od tada Ujedinjene nacije kontinuirano sprovode razliite aktivnosti na planu
zatite voda, a na konferenciji odranoj u Rio de eneiru 1992. godine, koja je bila
posveena ivotnoj sredini i razvoju, odlueno je da se 22. mart slavi kao svetski
dan voda2, kako bi se ukazalo na vanost zatite voda i na nedostatak vode za pie u
mnogim krajevima sveta.3
Zatita voda se planira i ostvaruje i na regionalnim nivoima, pa je i Evropska
unija donela niz propisa u toj oblasti. Ne zanemarujui injenicu da je voda najvaniji
strateki resurs XXI-og veka, drave lanice EU posveuju veliku panju zatiti voda
i za to izdvajaju znaajna finansijska sredstva. Istovremeno se konstantno radi i na
razvijanju svesti stanovnitva o vanosti vodnih resursa za opstanak naroda, razvoj
privrede i drutva u celini, to se postie insistiranjem na transparentnom radu vodoprivrednih institucija, a graani se pozivaju da se i sami izjasne o svim znaajnim
vodoprivrednim planovima.
Sve drave sveta donose i nacionalne programe, odnosno planove za razvoj vodoprivrede uopte, a posebno za pitanje zatite voda. Ovi programi i planovi
treba da budu usklaeni sa meunarodnim i regionalnim obavezama koje nameu
meunarodni ugovori iji je drava u pitanju potpisnik. Kada je o Republici Srbiji
re, tada je znaajno istai da ona nastoji da svoje propise u oblasti zatite voda
uskladi ne samo sa meunarodnim ugovorima koje je ratifikovala, ve i sa propisima
Konferencija Ujedinjenih nacija o vodama odrana je u Mar del Platu, Argentina, u periodu
od 14. do 25. marta 1977. godine.
2
Samo godinu dana kasnije, Rezolucijom Skuptine Ujedinjenih nacija od 22. februara 1993.
godine odlueno je da se 22. mart svake godine oeleava kao svetski dan voda.
3
Prema analizama UN mnoge zemlje su ve suoene sa nestaicom vode, a do 2015. godine
milijarda i osamsto miliona ljudi e iveti u zemljama ili regionima sa potpunom nestaicom vode.
Decenija od 2005.-2015. godine proglaena je meunarodnom decenijom zatite i ouvanja vode na
Zemlji. U razvijenim zemljama 70% nepreraenog industrijskog otpada se isputa u vode, a moto
prologodinjeg svetskog dana voda je voda nas povezuje s jedinstvenom porukom bilo da ivimo
uzvodno ili nizvodno svi smo u istom amcu. Drugim reima, to znai da nae pravo na vodu predstavlja veliku obavezu kako bismo taj resurs sauvali za budue generacije.
1

Ekologija i pravo

170

koji vae u regionu Evropske unije jer je to, izmeu ostalog, uslov da bi mogla postati
njen punopravni lan.

2. Meunarodna zatita voda: najznaajniji dokumenti

Meu prvim znaajnijim meunarodnim aktima koja reguliu pitanje zatite
voda izdvajaju se Pravila o korienju voda meunarodnih reka4, koja je usvojilo
Udruenje za meunarodno pravo (International Law Association, u daljem tekstu:
ILA5). Ova pravila, koja su poznata pod nazivom Helsinka pravila, ustanovljavaju
pravinu upotrebu voda meunarodnih reka posebnim ureenjem sledeih pitanja:
zagaenje voda u meunarodnom slivu za odvodnjavanje, plovidbe rekama i jezerima
koji dele ili presecaju teritorije dve ili vie drava, kao i splavarenje. Tako se u cilju
obezbeivanja efikasnog sistema zatite i suzbijanja zagaenja voda meunarodnog
sliva za odvodnjavanje predvia da e drave uspostaviti odgovarajui administrativni mehanizam za itav sliv, a u svakom sluaju e koordinirati ili povezivati svoje naune, tehnike i istraivake programe da bi se borile protiv zagaenja
voda. Da bi se to obezbedilo drave e ustanoviti koordinirane mree, ili jedinstvenu
mreu za permanentno osmatranje i kontrolu zagaenja, uz istovremeno odreivanje
zajednikih ciljeva i standarda kvaliteta voda za itav sliv ili za deo sliva. U sluaju
spora po pitanjima koja su ureena Helsinkim pravilima, predvien je i mehanizam
za njegovo reavanje.6
Za meunarodna slivna podruja su znaajna i Montrealska pravila o
zagaenju voda u meunarodnom slivnom podruju7, koja su takoe usvojena od
strane ILA 1982. godine. Ova pravila se oslanjaju na Helsinka pravila, ali predviaju
i neke novine meu kojima je za zatitu voda posebno vano to to su se drave sada
obavezale da nee isputati, niti e dozvoliti isputanje materija koje su optepoznate
kao opasne u vode meunarodnog slivnog podruja.8 I u oblasti reavanja sporova
Montrealska pravila predviaju znaajan napredak u odnosu na Helsnika pravila jer
se sada, umesto preporuka za postupanje u spornim situacijama, predviaju obavezni
postupci koje treba primeniti ako do njih doe.
The Helsinki Rules on the Uses of the Waters of International Rivers, dostupno na: http://www.
mpil.de/shared/data/pdf/pdf/8helsinki_rules_on_the_waters_of_international_rivers_ila.pdf
5
O ovom udruenju videti vie: http://www.ila-hq.org/
6
Po Helsinkim pravilima jedini obavezan postupak je pregovaranje sa oteenom dravom u
sluaju neuspeha razumnih koraka preduzetih radi smanjenja postojeeg zagaenja.
7
ILA Montreal Rules on Water Pollution in an International Drainage Basin.
8
lan 2. Montrealskih pravila. Na ovaj nain uvedena je neoboriva pretpostavka da takvo
postupanje ne moe biti pravdano principom pravinog korienja.
4

Zatita voda s posebnim osvrtom na pravo EU i srpsko pravo

171

Na globalnom planu je za oblast zatite voda znaajna Helsinka konvencija

o zatiti i korienju prekograninih vodotoka i meunarodnih jezera iz 1992. godine9, koja je doneta pod okriljem Ujedinjenih nacija. Ova konvencija ustanovljava
osnovna naela na kojima strane ugovornice treba da razvijaju i primenjuju mere za
zatitu voda, i to su: naelo predostronosti, naelo zagaiva plaa i naelo da se
vodenim potencijalima upravlja tako da se vodi rauna ne samo o potrebama sadanje
generacije, ve i o potrebama buduih generacija.10 Konvencija predvia i uspostavljanje programa nadzora stanja prekograninih voda, a istovremeno utvruje i obavezu uspostavljanja koordiniranih ili zajednikih sistema komunikacija, upozoravanja
i uzbunjivanja u vanrednim okolnostima. Takoe, u cilju unapreenja zatite voda
nalae se i preduzimanje mera za razvoj i sprovoenje istraivakih programa u tom
domenu.
Ovim, kao i drugim aktima koji na meunarodnom nivou ureuju pitanje
zatite voda, ukazano je na potrebu spreavanja zagaenja vode kao prirodnog resursa, kao i moguih posledica prekograninih uticaja i promena koje prouzrokuje ili
moe prouzrokovati zagaivanje vode po ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu. U tom
cilju neophodno je podrati sve aktivnosti koje su upravljene ka razvoju integrisanog
upravljanja vodom kao prirodnim resursom, posebno onih koje podrazumevaju preduzimanje pravnih, upravno-pravnih i tehnikih mera za unapreenje njenog kvaliteta. Kao efikasni instrumenti za dostizanje odreenih ciljeva zatite ivotne sredine do
sada su se pokazali: dobrovoljni sporazumi - ugovori izmeu industrije i javnog
sektora, kao i tzv. zelena potronja - vid zatite potroaa obeleavanjem prehrambenih proizvoda. Uvoenje ovih instrumenata moe da umanji, pa ak i da sprei
nastanak tete po ivotnu sredinu, a ako do toga ipak doe onda sanacija nastale tete
zahteva doslednu primenu pravila o graanskopravnoj odgovornosti zagaivaa.

3. Zatita voda u pravu Evropske unije

Politika Evropske unije u oblasti zatite voda je u dvostrukom smislu u
meovitoj nadlenosti, jer se mere za ostvarivanje postavljenih ciljeva kombinuju
izmeu mera Evropske unije i mera drava lanica, s jedne strane, dok su za oblast
The Convention on the Protection and Use of Transboundary Watercourses and International
Lakes, usvojena u Helsnkiju 17. marta 1992. godine, poznata je i pod nazivom Water Convention. Tekst
Konvencije dostupan je na: http://www.unece.org/fileadmin/DAM/env/water/pdf/watercon.pdf
10
Primena odredbi Konvencije ne sme dovesti do pogoranja stanja ivotne sredine, kao i
poveanja prekograninog uticaja, zbog ega je kao opta obaveza strana ugovornica predvieno da su
one dune da preduzimaju sve odgovarajue mere koje imaju za cilj obezbeenje ouvanja ekosistema,
kao i njegovo vraanje u prvobitno stanje kada se za to ukae potreba.
9

Ekologija i pravo

172

zatite voda nadleni razliiti organi i institucije Evropske unije i drava lanica,
s druge. Osnova novog pristupa je utvrena Petim akcionim programom Evropske
unije, gde su izmeu ostalog odreeni sledei ciljevi u oblasti zatite voda: prevencija
prevelike eksploatacije vode za pie ili vode za industriju i druge svrhe; prevencija
zagaenja podzemnih voda; bolji ekoloki kvalitet povrinskih morskih voda.
Najznaajniji dokument koji ureuje pitanje zaite voda na nivou Evropske
unije je Okvirna direktiva o vodama (Water Framework Directive, u daljem tekstu:
WFD)11 iz 2000. godine, koja je istovremeno i osnov za meunarodnu saradnju u
prekograninim slivovima Evrope12. WFD uvodi novi pristup u sakupljanju relevantnih informacija i podataka o zatiti voda, kao i o izvetavanju o njima, koji se ogleda
u tome to se insistira na stalnoj aurnosti i dostupnosti prikupljenih podataka. Strategija za implementaciju WFD podrazumeva razvijanje niza usmeravajuih dokumenata (uputstava), preporuka za operacionalne metode i drugih prateih dokumenata
za korienje u dravama lanicama u periodu uvoenja odredbi ove direktive u primenu.13
WFD sadri 26 lanova i ima 11 aneksa, u koje je ukljueno niz vaeih direktiva koje se neposredno ili posredno odnose na zajedniku politiku Evropske unije u
oblasti voda.14 Njima se odreuje put kojim treba ii da bi se ispunili sledei ciljevi:
dobar status svih voda u roku od 15 godina po usvajanju Direktive; integralno upravljanje renim slivom na osnovu planova upravljanja slivom i koordiniranih programa monitoringa; pravilno utvrivanje cena koje odraavaju stvarne trokove;
ukljuivanje javnosti i kombinovani pristup u vezi sa standardima za granine
vrednosti dozvoljenih emisija i kvaliteta kvaliteta vode recipijenata.
Pored ove direktive, za pitanje zatite voda su znaajne i brojne druge koje su
Directive 2000/60/EC of the European Parliament and Council establishing a framework for
the Community action in the field of water policy, Official Journal (OJ L) 327 od 22. decembra 2000.
godine.
12
Naa zemlja uestvuje u pripremi planova upravljanja slivovima Dunava i Save u okviru
Komisije za zatitu Dunava (International Commission for the protection of the Danube River), kao i
realizaciji Okvirnog sporazuma za Savu (Framework agreement on the Sava River Basin Sava Commission).
13
Strategija za implementaciju WFD promovisana je u posebnom dokumentu EU: Zajednika
strategija za implementaciju Okvirne direktive o vodama, (Common Strategy on the Implementation
of the Water Framework Directive), usvojena je 2. maja 2001. godine, dostupno na: http://ec.europa.eu/
environment/water/water-framework/objectives/pdf/strategy.pdf
14
Za pitanje zatite voda od posebnog znaaja su direktive o graninim zahtevima za isputanje
opasnih supstanci, koje su ukljuene u Aneks IX WFD. Njihov cilj je eliminisanje zagaivanja vode
supstancama koje su predmeti tih direktiva putem utvrivanja graninih vrednosti emisija i ciljeva
kvaliteta ivotne sredine (imisionih zahteva) putem propisivanja referentnih metoda merenja, procedure monitoringa i programa mera za ostvarivanje tih ciljeva.Ove direktive su ravnopravne sa WFD u
pravnom smislu.
11

Zatita voda s posebnim osvrtom na pravo EU i srpsko pravo

173

ranije usvojene. Meu njima su:

1. Direktiva 91/271/EEZ o preiavanju komunalnih otpadnih voda15 utvruje
obaveze izgradnje sistema za kanalisanje i odgovarajue preiavanje ovih
voda u osetljivim i manje osetljivim oblastima16. Ova direktiva utvruje listu
industrijskih sektora (prehrambenih) koji moraju da potuju njene odredbe17;
2. Direktiva 91/676/EEZ o zatiti voda od zagaivanja uzrokovanog nitratima iz
poljoprivrednih izvora18 propisuje kriterijume za identifikaciju voda na koje
utie ili bi moglo da utie zagaivanje nitratima, nakon ega se imenuju ranjive
zone. Propisuje se utvrivanje pravila dobre poljoprivredne prakse, koja treba
da sadre procedure i planove za primenu ubriva i generalno upravljanje poljoprivrednim zemljitem;
3. Direktiva 86/278/EEZ o zatiti ivotne sredine, a posebno zemljita, pri korienju
kanalizacionog mulja u poljoprivredi19 propisuje maksimalne vrednosti koncentracija odreenih metala (kadmijuma, bakra, nikla, olova, cinka, ive i hroma) u
zemljitu i u mulju koji se koristi u poljoprivredi, kao i maksimalne vrednosti tih
metala koje se godinje mogu dodati poljoprivrednom zemljitu;
4. Direktiva 80/68/EEZ o zatiti podzemnih voda od zagaivanja uzrokovanih
izvesnim opasnim supstancama20 ima za cilj da sprei zagaivanje podzemnih voda. Obaveze drava lanica su da utvrde i zabrane sva direktna i indirektna isputanja supstanci sa Liste I i propiu neophodne mere za spreavanje
uvoenja u podzemne vode ovih supstanci, kao i da ispitaju i ogranie uvoenja
u podzemne vode supstanci sa Liste II. Navode se obavezni podaci koje treba da sadre dozvole nadlenih organa za direktno ili eventualno indirektno
isputanje. Ova direktiva vai 13 godina od dana stupanja na snagu WFD. U
skladu sa lanom 17. WFD 2003. godine podnet je Predlog nove direktive o
zatiti podzemnih voda.
5. Direktiva 76/464/EEZ o graninim zahtevima za isputanje opasnih supstanci u
Council Directive 91/271/EEC of 21 May 1991 concerning urban waste-water treatment,
Official Journal L 135, 30.05.1991, koju dopunjuje Direktiva 98/15/ES Commission Directive 98/15/
EC of 27 February 1998 amending Council Directive 91/271/EEC with respect to certain requirements
established in Annex I thereof, Official Journal L 67, od 7. marta.1998.
16
Direktiva daje kriterijume za identifikaciju osetljivih i manje osetljivih oblasti.
17
Sa optereenjem otpadnih voda veim od 4000ES (a ne isputaju vode u gradsku kanalizaciju).
18
Council Directive of 12 December 1991 concerning the protection of water against pollution
caused by nitrates from agricultural sources (91/676/EEC), Official Journal OJ L 375, od 31. decembra
1991.
19
Council Directive of 12 June 1986 on the protection of the environment, and in particular of
the soil, when sewage sludge is used in agriculture, Official Journal OJ L 181, od 8. jula 1986.
20
Council Directive of 17 December 1979 on the protection of groundwater against pollution
caused by certain dangerous substances, Official Journal L 020, od 26. januara 1980.
15

Ekologija i pravo

174

vode21 i grupa direktiva (erke direktive) koje se zasnivaju na njenim odredbama, a odnose se na granine vrednosti i ciljeve kvaliteta za odreene opasne
supstance22. Za ostvarivanje ciljeva kvaliteta primenjene su emisione granine
vrednosti kao maksimalno doputene koliine zagaujuih supstanci koje se
isputaju iz odreenog izvora u vodenu sredinu.
6. Direktiva 96/61/EEZ koja se odnosi na integralno spreavanje i kontrolu
zagaivanja23 propisuje mere za spreavanje ili smanjenje emisija u vazduh,
vodu i zemljite kroz izdavanje dozvola za industrijske pogone navedene u Aneksu I. Cilj ovih dozvola je da se obezbedi uvoenje preventivnih mera protiv zagaivanja primenom najboljih dostupnih tehniko-tehnolokih postupaka
(VAT), koje treba primeniti na osnovu analiza trokova i koristi primene konkretnih mera (Aneks IV). Posebno se definiu sadraj zahteva za dozvolu, sadraj
uslova dozvole i postupak izdavanja dozvola.

4. Zatita voda u pravu Republike Srbije

U pravu Republike Srbije problematika voda se realno javlja u okviru regulative vie resornih organa. Pojedini zakoni i propisi i odrednice o korienju i zatiti
voda suuglavnom usklaeni, ali ne potpuno jer, na alost, meuresorska saradnja kod
usaglaavanja pojedinih propisa jo uvek nije na potrebnom nivou.
Polazni zakon kada je o zatiti voda re je Zakon o zatiti ivotne sredine iz
2004. godine24, koji odreuje naela u oblasti zatite ivotne sredine. Prema lanu
9. ovoga zakona naela su: naelo integralnosti, naelo prevencije i predostronosti,
naelo ouvanja prirodnih vrednosti, naelo odrivog razvoja, naelo odgovornosti
zagaivaa i njegovog pravnog sledbenika, naelo zagaiva plaa, naelo korisnik plaa, naelo supsidijarne odgovornosti, naelo primene podsticajnih mera,
naelo informisanja i uea javnosti, naelo zatite prava na zdravu ivotnu sredinu i
pristupa pravosuu. U sutini, Zakon prihvata naela nove evropske politike u oblasti
zatite ivotne sredine, a ona se primenjuju i na pitanje zatite voda. Ipak, materija
zatite voda, zbog svojih specifinosti, zahteva detaljnije regulisanje i to pitanje je
regulisano posebnim zakonom - Zakonom o vodama iz 2010. godine.25
Council Directive of 4 May 1976 on pollution caused by certain dangerous substances discharged into the aquatic environment of the Community, Official Journal OJ L 129, od 18. maja 1976.
22
To su: 82/176/EEC, 84/156/EEC, 83/513/EEC, 84/491/EEC, 86/280/EEC, 88/347/EEC i
90/415/EEC (njima nije ogranien rok na 13 godina).
23
Council Directive of 24 September 1996 concerning the integrated pollution prevention and
control, Official Journal L 257 od 10. oktobra 1996.
24
Zakon o zatiti ivotne sredine, Slubeni glasnik RS, br. 135/04, 36/09.
25
Zakon o vodama, Slubeni glasnik RS, br. 30/10.
21

Zatita voda s posebnim osvrtom na pravo EU i srpsko pravo

175

Zakon o vodama je osnovni akt koji ureuje zatitu voda u Republici Srbiji.
lanom 1. tog zakona je odreen njegov predmet i predvieno je da se njime ureuje
...pravni status voda, integralno upravljanje vodama26, upravljanje vodnim objektima i vodnim zemljitem, izvori i nain finansiranja vodne delatnosti, nadzor nad
sprovoenjem zakona, kao i druga pitanja od znaaja za upravljanje vodama. Upravljanje vodama je u nadlenosti Republike Srbije, a ostvaruje se preko Ministarstva
poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede i drugih ministarstava,27organa autonomne
pokrajine, organa jedinica lokalne samouprave i javnog vodoprivrednog preduzea.
Osim Zakonom o vodama, zatitu voda ureuje se i brojnim podzakonskim aktima,
meu kojima su znaajniji sledei: Uredba o graninim vrednostima prioritetnih hazardnih supstanci koje zagauju povrinske vode i rokovima za njihovo dostizanje,28
Uredba o graninim vrednostima zagaujuih materija u povrinskim i podzemnim
vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje29 i Uredba o graninim vrednostima emisije zagaujuih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje.30
Svi pomenuti propisi utvruju odgovarajue obaveze, za koje je predvieno adekvatno finansiranje,31 ali i sprovoenje inspekcijskog nadzora u pogledu njihovog
izvravanja.32

Pod integralnim upravljanjem vodama podrazumeva se skup mera i aktivnosti usmerenih na

odravanju i unapreenju vodnog reima, obezbeenju potrebne koliine vode zahtevnog kvaliteta za
razliite namene, zatitu voda od zagaenja i zatitu od tetnog dejstva voda.
27
Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede zajedno sa ministarstvom nadlenim
za poslove zdravlja i ministarstvom nadlenim za poslove ivotne sredine propisuju za koja se izvorita
odreuju zone sanitarne zatite, nain njihovog odreivanja, odravanja i korienja. Uslove u pogledu
zdravstvene ispravnosti vode za pie, proizvodnju i preradu hrane, sanitarno-higijenske potrebe i kupanje, blie propisuje ministarstvo nadleno za poslove zdravlja. Nain i merila za odreivanje odrivog
minimalnog protoka zajedniki blie propisuju ministarstvo nadleno za poslove vodoprivrede i ministarstvo nadleno za poslove zatite ivotne sredine. Takoe, ova dva ministarstva zajedniki propisuju
nain i uslove za merenje koliine i ispitivanje kvaliteta otpadnih voda.
28
Slubeni glasnik RS, br. 35/2011.
29
Slubeni glasnik RS, br. 50/2012.
30
Slubeni glasnik RS, br. 67/2011. Vlada je neto kasnije donela i Uredbu o izmeni ove Uredbe, koja je objavljena u Slubeni glasnik RS, br. 48/2012.
31
Tako se iz Budetskog fonda za vode, preko nadlenog ministarstva za poslove vodoprivrede,
finansiraju poslovi od opteg interesa propisani Zakonom o vodama, osim sredstava za zatitu voda od
zagaenja, koja se koriste namenski preko Fonda za zatitu ivotne sredine.
32
Inspekcijski nadzor nad sprovoenjem Zakona o vodama vri Ministarstvo poljoprivrede,
umarstva i vodoprivrede, preko vodnog inspektora, osim: 1. nadzora koji se odnosi na zdravstvenu
ispravnost vode za pie i sanitarno-higijenske potrebe i kupanje, koji je u nadlenosti ministarstva za
poslove zdravlja preko sanitarnog inspektora; 2. nadzora koji se odnosi na kvalitet otpadnih voda,
koji je u nadlenosti ministarstva za zatitu ivotne sredine i vri se preko inspektora za zatitu ivotne
sredine.
26

Ekologija i pravo

176

Pored navedenih izvora prava, neka pitanja zatite voda ureuju se i u okviru
zakona i propisa koji ureuje komunalne delatnosti, s obzirom da su pojedina pitanja
iz oblasti zatite voda i u njihovoj nadlenosti33. Naime, Zakonom o komunalnim
delatnostima34 je odreeno da komunalne delatnosti podrazumevaju, izmeu ostalog, i pruanje usluga ...snabdevanje vodom za pie...,35 kao i ...preiavanje i
odvoenje otpadnih i atmosferskih voda...36. Komunalna preduzea, meutim, nisu
u obavezi niti imaju mogunost da vode brigu o iroj strategiji vodosnabdevanja i
zatiti voda veih podruja jer je ta, strategijsko-bilansna obaveza, u nadlenosti
ministarstva zaduenog za poslove vodoprivrede i delom ministarstvo zaduenog za
zatitu ivotne sredine.

4.1. Zatita kvaliteta povrinskih i podzemnih voda

Pitanje zatite kvaliteta povrinskih i podzemnih voda posebno ureuje Uredba o utvrivanju vodoprivredne osnove37, ija pravila su formulisana sa ciljem da se
obezbedi potpuna zatita kvaliteta povrinskih i podzemnih voda, odnosno ouvanje
i unapreenje kvaliteta vode do stepena da se one mogu koristiti za potrebe korisnika
sa najviim kvalitativnim zahtevima. Ovaj zadatak se ostvaruje gazdovanjem vodama
u okviru integralnog, kompleksnog i jedinstvenog vodoprivrednog sistema Republike Srbije.38
Kao dugoroni cilj zatite kvaliteta povrinskih i podzemnih voda postavlja
se ouvanje (vraanje) svih izvorinih delova vodotoka, kao i podzemnih voda koje
mogu da slue za vodosnabdevanje stanovnitva u odlino kvalitativno stanje (I klasa). Ostale vode u vodotocima, kao i podzemne vode, potrebno je ouvati, odnosno

Pravila koja sadri propis koji ureuje komunalne delatnosti nisu u koliziji sa pravilima
predvienim Zakonom o vodama i drugim propisima koji prevashodno reguliu pitanje zatite voda i
vodoprivrede uopte, jer je briga svakog komunalnog preduzea da obezbedi pijau i sanitarnu vodu,
kao i da prihvati i evakuie upotrebljene i druge vode sa svog urbanog podruja.
34
Zakon o komunalnim delatnostima, Slubeni glasnik RS, br. 88/2011.
35
lan 2. stav 1. taka 1. Zakona o komunalnim delatnostima, dok je lanom 3. stav 1. taka 1.
precizirano da to podrazumeva zahvatanje, preiavanje, preradu i isporuku vode korisnicima za pie
i druge potrebe, vodovodnom mreom do mernog mesta potroaa.
36
lan 2. stav 2. Zakona o komunalnim delatnostima, dok je lanom 3. stav 1. taka 2. precizirano da to podrazumeva sakupljanje, odvoenje, preiavanje i isputanje otpadnih i atmosferskih
povrinskih voda sa povrina javne namene, odnosno od prikljuka korisnika na ulinu kanallizacionu
mreu, tretman otpadnih voda u postrojenju za preiavanje, crpljenje, odvoz i tretiranje fekalija iz
septikih jama.
37
Uredba o utvrivanju vodoprivredne osnove, Slubeni glasnik RS, br. 11/2002.
38
Neophodni uslov za uspeno funkcionisanje gazdovanja vodoprivrednog sistema Republike
Srbije je i izrada odgovarajueg vodoprivrednog informacionog sistema.
33

Zatita voda s posebnim osvrtom na pravo EU i srpsko pravo

177

vratiti u vrlo dobro kvalitativno stanje (II a klasa).39 Da bi se ovi ciljevi uspeno
ostvarili, neophodno je sistematski vriti odgovarajuu kontrolu kvaliteta ambijentalnih i otpadnih voda, ali i izraditi, odnosno aurirati katastar zagaivaa. Sem toga,
poboljanje reima voda uopte, a oplemenjavanje malih voda posebno, moe se
postii i tako to e se prilikom planiranja akumulacije voditi rauna o tome da se
obezbedi potrebna koliina vode, koja e se u te svrhe upotrebiti kada bude potrebno. I ne samo to; kod svih akumulacija potrebno je nizvodno od brane obezbediti
odgovarajui proticaj i kvalitet voda (vodoprivredni minimum), kojim se zatiuju
vode i priobalni ekosistemi, obezbeuju propisana stanja kvaliteta voda u vodotocima i zadovoljavaju racionalno potrebe nizvodnih korisnika voda.

4.2. Eksploatacija podzemnih voda

Pitanje eksploatacije podzemnih voda otvara odreene probleme jer se vodna
dozvola40 za korienje podzemnih voda izdaje nakon realizacije tehnike dokumentacije za koju je izdata vodna saglasnost, a vodna saglasnost se izdaje na osnovu
prethodno izdatih vodnih uslova. Bilo bi bolje da se jo u postupku izdavanja vodnih
uslova zahteva realizacija odgovarajuih geolokih istraivanja radi utvrivanja rezervi i bilansa, jer prema sadanjem reenju su mogue i u praksi este situacije da se
ue u investicije za korienje podzemnih voda, a da se po realizaciji projektovanih
reenja ne dobije pravo na njihovo korienje.
U vezi sa korienjem podzemnih voda, takoe, moe postojati odreeni
problem i zbog neusklaenosti termina u Zakonu o rudarstvu41 i Zakonu o rudarstvu
i geolokim istraivanjima42. Naime, prema Zakonu o rudarstvu43 se pod mineralnim sirovinama u vezi sa podzemnim vodama smatraju samo one vode iz kojih se
mogu dobiti korisne mineralne sirovine i geotermalna energija, kao i podzemne vode
vezane za rudarsku tehnologiju i gasove koji se u njima javljaju, dok se prema ZaDa bi se ovi ciljevi realizovali predvieno je donoenje Plana o zatiti voda od zagaivanja,
kojim e se predvideti mere za spreavanje ili ograniavanje unoenja u vode opasnih i tetnih materija, mere za spreavanje odlaganja otpadnih i drugih materija na podrujima na kojima to moe uticati
na pogoranje kvaliteta voda, mere za preiavanje zagaenih voda, nain sprovoenja interventnih
mera u odreenim sluajevima zagaenja, organizacije koje su dune sprovoditi pojedine mere, rokove
za smanjenje zagaenja vode, odgovornosti i ovlaenja u vezi sprovoenja zatite voda, kao i druge
mere u cilju racionalizacije postizanja navedenih ciljeva.
40
Vodna dozvola za korienje podzemnih voda prema Zakonu o vodama se ne moe izdati bez
reenja ministarstva nadlenog za poslove geolokih istraivanja o utvrenim i razvrstanim rezervama
podzemnih voda.
41
Zakon o rudarstvu, Slubeni glasnik RS, br. 44/95, 85/2005, 101/2005, 34/2006 i 104/2009.
42
Zakon o geolokim istraivanjima, Slubeni glasnik RS, br. 44/95.
43
lan 3. stav 2. taka 8.
39

Ekologija i pravo

178

konu o rudarstvu i geolokim istraivanjima44 pod mineralnim sirovinama smatraju

sve podzemne vode. Neusklaenost ovih termina, meutim, ne bi trebalo da predstavlja problem ili koliziju sa Zakonom o vodama ako se ima u vidu da se u Zakonu
o geolokim istraivanjima ureuju uslovi i nain izvoenja geolokih ispitivanja
i korienja tih rezultata, dakle o utvrivanju resursa, a ne i njihovom korienju i
zatiti.

4.3. Izdavanje vodnih akata problem meusobne neusklaenosti relevantnih

propisa
Zakonima su takoe propisane i odreene nadlenosti pojedinih resornih organa za izdavanje odgovarajuih reenja, miljenja, uslova, saglasnosti ili drugih upravnih akata. Postupci za dobijanje tih akata su meuresorski uglavnom usklaene,
ali u pojedinim sluajevima i nisu, zbog ega se u praksi javljaju izvesni problemi.
Neusklaenost postoji, na primer, izmeu pravila predvienih Zakonom o
planiranju i izgradnji45 i Zakona o vodama. Naime, u Zakonu o planiranju i izgradnji se nigde ne navodi potreba pribavljanja bilo kog vodnog akta u proceduri izrade
tehnike dokumentacije, kao ni u postupku dobijanja graevinske i upotrebne dozvole, a ti akti su po Zakonu o vodama od bitnog znaaja. Vodni uslovi se jedino trae
u fazi prethodnih radova na osnovu kojih se izdaje prethodna studija opravdanosti
sa generalnim projektom, ali takvo regulisanje vodi koliziji izmeu redosleda izrade
dokumentacije i rokova za potovanje vremenske procedure.46
Izmeu ovih zakona postoji neusklaenost postupaka i kada je o izdavanju upotrebne dozvole re, jer je Zakonom o planiranju i izgradnji predvieno da
lan 3. stav 2. taka 4.
Zakon o planiranju i izgradnji, Sl.glasnik RS, br. 72/2009, 24/2011.
46
Naime, Pravilnikom o sadrini i obrascu zahteva za izdavanje vodnih akata propisano je da
se uz zahtev za izdavanje vodnih uslova priloi i Prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom, ili Studija opravdanosti sa idejnim projektom i izvetaj komisije o strunoj kontroli za objekte
za koje ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva izdaje dozvolu. Ako se potuje ovaj uslov
prema Zakonu o vodama, onda se javlja kolizija u redosledu izrade pojedine dokumentacije. Naime,
ovaj zakon propisuje da vanost vodnih uslova prestaje ako se u roku od 2 godine ne podnese zahtev za
izdavanje vodne saglasnosti na predmetnu tehniku dokumentaciju, a kako se vodna saglasnost izdaje
na Glavni projekat i to nakon afirmativnog izvetaja o njegovoj Tehnikoj kontroli, tako e za mnoge
sloene objekte rok vanosti vodnih uslova biti suvie kratak i to najvie kod objektata za koje mora
da se uradi poseban planski akt na osnovu koga se idaje lokacijska dozvola (koja mora biti u sastavu
glavnog projekta). Da bi se lokacijska dozvola izdala neophodno je prethodno reiti imovinskopravne
odnose, a to nekada zahteva dosta vremena, posebno ako se ti odnosi reavaju po proglaenju javnog
interesa. Meutim, ako bi se potovala procedura predviena Zakonom o planiranju i izgradnji i vodna
dozvola izdavala u okviru Prethodnih uslova, onda postoji ozbiljan problem potovanja propisanih
rokova.
44
45

Zatita voda s posebnim osvrtom na pravo EU i srpsko pravo

179

se ta dozvola izdaje u roku od 7 dana po prijemu afirmativnog izvetaja Komisije

za tehniki pregled, bez obzira na to da li je prethodno ishodovana Vodna dozvola,
dok se po Zakonu o vodama upotrebna dozvola ne moe izdati bez prethodno izdate Vodne dozvole, za ije izdavanje se neophodno prilae i izvetaj komisije o
izvrenom tehnikom pregledu.
Na osnovu izloenog stie se utisak da, iako su nadlena ministarstva u naelu
duna da nacrte zakonskih akata daju na miljenje i usaglaavanje zainteresovanim
meuresorskim organima pre njihove konane redakcije i usvajanja, ona to ne ine
ili bar ne ine u dovoljnoj meri. Ovi propusti su delimino posledica i injenice da
veina zakona nejasno iskazuje ili uopte ne navodi resorna ministarstva koja kooperiraju u donoenju odreenih zajednikih akata, ili su nadlena za odreene propise,
sa izuzetkom Zakona o vodama, koji zbog toga predstavlja pozitivan primer kako bi
to pitanje trebalo da bude ureeno.

5. Zakljuak
Porastom broja stanovnitva i industrijskih aktivnosti poveava se zagaenje,
to zajedno sa neuravnoteenou i promenama u prostornom i vremenskom rasporedu
voda u hidrolokom ciklusu ini faktor nestabilnosti i sporenja izmeu drava, koje
imaju podeljene prekogranine vodne resurse. To je opti razlog poveanog aktuelnog interesa za razvoj meunarodnog i nacionalnog vodnog prava, iji je osnovni cilj
da se razviju principi za razumno i pravino korienje meunarodnih vodnih resursa,
kao i miroljubivo reavanje sporova povodom suprotstavljenih interesa.
Delatnou oveka naruava se prirodan izgled i integritet voda, tako da se
njihova originerna supstancijalna svojstva, tj. podobnost zadovoljavanja prirodnih
potreba oveka i ive sfere, gube delom ili u celini. Da do toga ne bi dolo, tj. da bi
se zagaenje voda smanjilo na namanju moguu meru, potrebno je staviti u dejstvo
posebne mere pravne zatite integriteta voda kao dela ivotne sredine. Osnovni cilj,
meutim, nije samo da vodu zatitimo u pogledu kvaliteta, ve i u pogledu kvantiteta, tako da za visoke zahteve korisnika u pogledu kvaliteta, dorada (prerada) vode
bude to manja.
Zatita kvaliteta vode ostvaruje se preko zatite celih slivova, to nalae konstantno primenjivanje niza tehnolokih, vodoprivrednih, pravno-ekonomskih i organ-

Ekologija i pravo

180

izacionih aktivnosti i mera, uz praenje i primenu savremenih naunih dostignua.47

U tom cilju svaka drava treba da se pridrava svoje zakonske regulative, ali i relevantnih meunarodnih dokumenata. jer samo zajedniki napori i efikasna saradnja
svih zemalja u slivu mogu da dovedu do vode odgovarajueg kvaliteta i kvantiteta.
Uporeujui pravnu regulativu u oblasti zatite voda u Evropskoj uniji i Republici Srbiji, moe se primetiti da Evropska unija tome, ali i vodoprivredi u celini,
daje vei znaaj nego to je to sluaj u Republici Srbiji. Ovu konstataciju potvruje
kako injenica da je pravna regulativa u Uniji bolje razraena i usklaena sa ostalim
propisima, tako i injenica da razvijene evropske zemlje izdvajaju znaajno vea
finansijska sredstva za vodoprivredu nego to je to sluaj u Republici Srbiji. Ipak,
na osnovu ovoga ne treba zakljuiti da se i u naoj zemlji ne posveuje znaajna
panja tom pitanju, posebno kada je o najnovijim propisima u oblasti vodoprivrede
i zatite voda re, koji su u velikoj meri usklaeni sa odgovarajuim propisima Evropske unije. To se, pre svih, odnosi na Zakon o vodama, osnovni propis za pitanje
zatite voda, koji se znaajno oslanja na Okvirnu direktivu o vodama. Ovo, meutim,
nije dovoljno i smatramo da bi Zakon o vodama trebalo u jo veoj meri prilagoditi
navedenoj Direktivi, posebno zato to to ne bi izazvalo sutinske izmene njegovih
osnovnih postavki u domenu zatite i korienja voda. Prilagoavanjem bi se ovaj
zakon znaajno unapredio, pre svega zato to bi se pojednostavilo utvrivanje procedura i metoda, to bi doprinelo efikasnijoj organizaciji i sprovoenju konkretnih
aktivnosti u oblasti zatite voda.
Sistem upravljanja vodama zavisi od odnosa drave prema vodi, koja ne bi
trebalo da taj sistem organizuje iskljuivo kao administrativno i politiko-pravnu
tvorevinu, ija je osnovna briga politika zatite od poplava i snabdevanje vodom
stanovnitva, a da kljuna pitanja vodoprivrede, pre svih korienje vode, zatitu od
voda i usluge, usmerava van republike nadlenosti u autonomne i privredne tokove.
Da bi se dostiglo poeljno stanje ovog sistema nuno je uloiti dodatne investicije, ali
i uspostaviti efikasan sistem upravljanja i rada, to podrazumeva odreeno poveanje
dravnih i privrednih kapaciteta. Jedan od preduslova za dobru regulatornu reformu
u Republici Srbiji je sveobuhvatni program reforme, koji obezbeuje uspostavljanje funkcionalnog i institucionalnog okvira za njeno sprovoenje, dobro upravljanje
kroz transparentnu primenu vladavine prava, dobre propise u kontekstu evropskih
integracija i mehanizma za odrivo sprovoenje reforme. To podrazumeva i reformu
ekonomsko-finansijskog sistema, kako bi se i na taj nain podrali napori da se u narSve ove aktivnosti i mere moraju biti prilagoene konkretnoj situaciji, zbog ega je potrebno
redovno sprovoditi lociranje izvora zagaenja i sagleavanje njegove tehnologije (uz odreivanje kvaliteta i kvantiteta tom prilikom isputenih otpadnih voda), teiti stalnom smanjenju zagaenja vode (od
organskih, termikih, toksinih supstanci kao i od tekih metala), pratiti procese samopreiavanja
vodotoka i pratiti reime malih voda oplemenjivanjem i to namenskim korienjem akumulacija.
47

Zatita voda s posebnim osvrtom na pravo EU i srpsko pravo

181

ednom, dugoronom periodu izvri harmonizacija naeg sistema voda sa zahtevima

Evropske unije, to je ujedno i realana nunost, odnosno potreba i naeg drutva.

6. LITERATURA
1. Branislav orevi (1990) Vodoprivredni sistemi, Nauna knjiga Beograd,
Srbija;
2. Direktive Evropske unije o vodama, Beograd 2005 izdanje ove knjige
omoguili su: Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, Republika
direkcija za vode, Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine, Javno vodoprivredno preduzee Srbijavode, Javno vodoprivredno preduzee Vode Vojvodine, Institut za vodoprivredu Jaroslav erni i JKP Beogradski vodovod
i kanalizacija;
3. European Communities (2004) Common implementation strategy Guidances
available at WFD Circa Bruxeles, Belgium
4. Bajeti Marko (2010) Sistem vrednosti vodoprivrede, Prometej, Novi Sad,
Srbija;
5. Uredba o utvrivanju vodoprivredne osnove Republike Srbije (Sl.glasnik RS,
br. 11/2002);
6. Zakon o vodama (Sl.glasnik RS, br. 30/2010);
7. Zakon o zatiti ivotne sredine, Slubeni glasnik RS, br. 135/04, 36/09.
8. Zakon o rudarstvu (Sl.glasnik RS, br. 44/95, 85/2005, 101/2005, 34/2006 i
104/2009);
9. Zakon o planiranju i izgradnji (Sl.glasnik RS, br. 72/2009, 24/2011);
10. Zakon o komunalnim delatnostima (Sl.glasnik RS, br. 16/97,42/98);
11. Zakon o ministarstvima (Sl.glasnik RS, br. 65/2008, 36/2009);
12. Zakon o rudarstvu i geolokim istraivanjima (Sl.glasnik RS, br. 44/95);
13. Uredba o graninim vrednostima emisije zagaujuih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje (Sl.glasnik RS, br. 67/11 i izmene 48/2012);
14. Uredba o graninim vrednostima prioritetnih i prioritetnih hazardnih supstanci
koje zagauju povrinske vode i rokovima za njihovo dostizanje (Sl.glasnik

182

Ekologija i pravo

RS, br. 35/2011);

15. Uredba o graninim vrednostima zagaujuih materija u povrinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje (Sl.glasnik RS, br.
50/2012);
16. Zbornik radova Institut za vodoprivredu Jaroslav erni Aktivnosti i rezultati
u 2008. i 2009. godini, Isailovi, D., Petkovi, S., (urednici), Insitut za vodoprivredu Jaroslav erni, Beograd, 2010.

PROTECTION OF WATER WITH SPECIAL REFERENCE TO

THE LAW OF EU AND SERBIAN LAW
The objective of this paper is to review complementarity, as well as disfunctionality of Serbian regulation for the water use, adopted by various governmental
departments and bodies, with the law of European Union. Review of laws and other
legal regulations of importance in that field are given, as well as overview of certain
imprecise or non-harmonized parts of the regulations. Possible problems that may
arise in application of some laws are emphasised and commented.

Key words: water, water Protection, Water Act, Water Framework Directive,
complementarity

Ekologija i pravo

184

ZNAAJ PROCENE UTICAJA ZA URBANISTIKO

PLANIRANJE*
Doc. dr Milo ivkovi**
Marko Milenkovi MA, LLM***

Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu (SPU) je vana mera za

preveniranje tetnih uticaja na ivotnu sredinu koja je kroz kontinuirani razvoj postala
sastavni deo usvajanja programa, planova i politika od znaaja za ivotnu sredinu,
ukljuujui prostorno i urbanistiko planiranje. U lanku se vri preliminarna analiza
okvira strateke procene u Srbiji iz ugla njenog uticaja na urbanistiko planiranje i
daju odreeni predlozi u pogledu njenog daljeg integrisanja u proces urbanistikog
planiranja na nain koji bi podrazumevao manje strogo ograniavanje razvojnih
mogunosti putem ekstenzivnog planiranja i razvoj fleksibilnih mehanizama za
efikasniju koordinaciju razliitih ciljeva koji se moraju postii u tranzicionoj
ekonomiji. U lanku se, izmeu ostalog, analizira da li je potrebna sloena izrada
SPU u sluaju kada dokumenti nieg hijerarhijskog reda ne predviaju namenu
zemljita koja bi mogla imati znaajan uticaj na (lokalnu) ivotnu sredinu kao i da li
je za planove ovog ranga potrebno vriti SPU ukoliko e za predviene objekte biti
raena procena uticaja na ivotnu sredinu. Dodatno, razmatra se pitanje posledica
koje detaljno preplaniranje stvara prilikom razrade planskih dokumenata nieg
hijerarhijskog ranga i realizacije projekata u skladu sa njima i zakljuuje se da se
dobri konani rezultati mogu postii samo ako se postigne odgovarajua ravnotea
interesa zatite okoline i ekonomskog razvoja.

Kljune rei: urbanistiko planiranje, strateka procena uticaja na ivotnu
sredinu, uee javnosti, hijerarhijski odnos planskih dokumenata.

lanak je rezultat rada na projektima: Razvoj pravnog sistema Srbije i harmonizacija sa

pravom Evropske unije i Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije.
*
* Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
*
** Institut drutvenih nauka
*

Znaaj procene uticaja za urbanistiko planiranje

185

1. Uvodna razmatranja
Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu (SPU) je vana mera za preveniranje tetnih uticaja na ivotnu sredinu. Kroz kontinuirani razvoj je postala sastavni
deo usvajanja programa, planova i politika od znaaja za ivotnu sredinu, ukljuujui
prostorno i urbanistiko planiranje. SPU je posle dve decenije etabliranja u komparativnom zakonodavstvima i dalje debatovan koncept u literaturi, kako u pogledu svoje
svrsishodnosti i odnosa sa drugim procedurama, tako i u pogledu metodologije.1 U
ovom lanku nudimo preliminarnu analizu okvira strateke procene u Srbiji iz ugla
njenog uticaja na urbanistiko planiranje i dajemo odreene predloge u pogledu njenog daljeg integrisanja u proces urbanistikog planiranja na nain koji bi podrazumevao manje strogo ograniavanje razvojnih mogunosti putem ekstenzivnog planiranja
i, namesto toga, razvoj fleksibilnih mehanizama za efikasniju koordinaciju razliitih
ciljeva koji se moraju postii u tranzicionoj ekonomiji. U vezi s ovim potonjim, cilj
nam je pre da neka pitanja otvorimo i neke probleme sagledamo s drukije take
gledita, nego da ponudimo razraena i do kraja promiljena reenja.

1.1. Prostorno i urbanistiko planiranje i ogranienja svojine u cilju zatite

zdravlja i ivotne sredine
Kada se govori o urbanistikom planiranju (regulaciji) obino se naglaavaju
njegove korisne strane, znaaj za omoguavanje normalnog suivota u urbanim
sredinama u modernim uslovima ivota, te omoguavanje odrivog i ekoloki prihvatljivog ureenja prostora i slino. Ono to se gotovo nikada ne naglaava jeste
injenica da je urbanistiko planiranje, posmatrano s jednog drugog aspekta, imanentno ograniavanje prava svojine na zemljitu. Naime, svojina kao subjektivno pravo
predstavlja najiru privatnopravnu vlast na stvari koju poznaje jedan pravni poredak.
Iako nije bezgranina, odnosno iako postoji zakonska mogunost ogranienja svojine
sve do oduzimanja, svojina kao takva uiva institucionu zatitu, kroz zatitu svojine
kao ljudskog i ustavnog prava.2 To, u najkraem, znai da se ne titi samo pojedinano
pravo svojine koje moe biti povreeno ili ugroeno neijom radnjom ili dogaajem,
ve se titi i sma ustanova svojine, na taj nain to se zabranjuje mogunost propisivanja ogranienja ili oduzimanja svojine, osim na odreeni nain i radi ostvarenja
odreenih interesa. U naem pravnom poretku, za institucionu zatitu svojine od
Za pregled razliitih problema i argumentacija u vezi sa konceptom videti: Olivia Bina, A
critical review of the dominant lines of argumentation on the need for strategic environmental assessment, u Environmental Impact Assessment Review 27 /2007, str. 585606.
2
O institucionoj zatiti svojine v. D. Hiber, Svojina u tranziciji, Beograd 1998.
1

Ekologija i pravo

186

znaaja su lan 1. Prvog protokola uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima3 i lan

58 Ustava Republike Srbije iz 2006. godine.4 Gledanje na urbanistiko planiranje kao
na specifino ogranienje prava svojine u Srbiji nije uobiajeno pre svega zbog toga
to, do nedavno, privatna svojina na gradskom graevinskom zemljitu nije mogla da
postoji,5 tako da su se generacije urbanista i ostalih profesionalaca koji su povezani s
aktivnou urbanistikog planiranja formirali u okuenju u kom privatna svojina ni na
koji nain ne utie na delatnost planiranja. Kako je, posebno od donoenja Zakona o
planiranju i izgradnji 2009. godine, privatna svojina na graevinskom zemljitu postala realnost, nuno je sagledati delatnost urbanistikog planiranja i s take gledita legitimnosti ogranienja prava svojine koje je sadrano u svakom planskom aktu. Kako
detaljna analiza ovih pitanja prevazilazi obim teme ovog rada, ovde emo se zadrati
samo na polaznim hipotezama takve analize. Prva hipoteza bila bi da je delatnost
urbanistikog planiranja svakako mogue uskladiti s institucionom garantijom prava
svojine, to svedoi injenica da se urbanistiko planiranje vri u svim zemljama
koje ovakvu zatitu prava svojine poznaju. Interesi koji se ostvaruju posredstvom
urbanistikog planiranja svakako su znaajni zatita zdravlja i ivotne sredine samo
su najvidljiviji, ali postoje i brojni drugi pa otud nije sporno da svojina ne spreava
planiranje. Druga hipoteza, meutim, bila bi da instituciona garantija prava svojine
predstavlja granicu dozvoljenosti urbanistikog planiranja. Drugim reima, iako se
urbanistiko planiranje moe uskladiti s institucionom zatitom svojine, to ne znai
da je svaki konkretan plan, ili svaki konkretan propis koji ureuje planiranje, mora
nuno da bude usklaen s institucionom zatitom svojine. Tako bi instituciona zatita
svojine predstavljala svojevrsno ogranienje slobode planiranja. Ova druga hipoteza nije nesporna, a da bi se ilustrovalo na ta se misli dobro e posluiti jedan
lan 1. I Protokola glasi: (1) Svako fiziko i pravno lice ima pravo na neometano uivanje
svoje imovine. Niko ne moe biti lien svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima
predvienim zakonom i optim naelima meunarodnog prava. (2) Prethodne odredbe, meutim, ni
na koji nain ne utiu na pravo drave da primenjuje zakone koje smatra potrebnim da bi regulisala
korienje imovine u skladu s optim interesima ili da bi obezbedila naplatu poreza ili drugih dabina
ili kazni. Detaljnije o tome, umesto mnogih, S. Gajin, lan 1. I Protokola uz Evropsku konvenciju o
ljudskim pravima, Standardi zatite imovinskih interesa, u Promene stvarnog prava u Srbiji, Institut
za uporedno pravo, Beograd 2005.
4
lan 58. Ustava RS glasi: (1) Jemi se mirno uivanje svojine i drugih imovinskih prava
steenih na osnovu zakona. (2) Pravo svojine moe biti oduzeto ili ogranieno samo u javnom interesu
utvrenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne moe biti nia od trine. (3) Zakonom se moe
ograniiti nain korienja imovine. (4) Oduzimanje ili ogranienje imovine radi naplate poreza i drugih dabina ili kazni, dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom.
5
Do donoenja Ustava RS iz 2006. godine, gradsko graevinsko zemljite moglo je biti, po
odredbi Ustava, samo u dravnoj ili u drutvenoj svojini. O istorijatu pravnog reima graevinskog
zemljita kod nas v. B. Begovi, B. Mijatovgi, D. Hiber, Privatizacija dravnog zemljita u Srbiji,
7-21, dostuno na http://www.clds.rs/newsite/privatizacija_dr_zemljista.pdf.
3

Znaaj procene uticaja za urbanistiko planiranje

187

praktian primer iz okoline Beograda. Naime, kasnih sedamdesetih godina prolog

veka lice A kupilo je plac od 5 ari u Vinjici (poto se tad nije radilo o graevinskom
zemljitu, bilo je mogue kupiti zemljite u svojinu), u zoni pogodnoj za izgradnju
vikendica. Nekoliko desetina placeva priblino iste povrine prodato je u tom periodu
drugim kupcima, od kojih se nae lice A razlikovalo po tome to nipoto nije elelo
da kri propise o izgradnji objekata. Svi ili gotovo svi njegovi susedi izgradili su
vikend kue bez dozvole, jer dozvole nisu mogli dobiti iz najrazliitijih razloga, koji
bi se generalizacijom mogli svesti na dva nije bilo plana, ili je donet plan po kojem
nijedna od njihovih parcela ne ispunjava uslove za graevinsku parcelu. Tridesetak
godina kasnije donoen je urbanistiki plan, kojim je pokriveno zateeno stanje
i stvoreni su uslovi za legalizaciju postojeih izgraenih vikendica, ali je definicija
graevinske parcele ostala takva da nae lice A i dalje ne moe da dobije odobrenje za
gradnju (njegova parcela je manja od minimalne, a sve susedne parcele su izgraene
iako su iste veliine pa nema mogunosti za ukrupnjavanje). Dakle, jedini nain da
izgradi objekat bio je da u jednom trenutku prekri propise o izgradnji, a ako to nije
eleo mogunost gradnje na datoj parceli zapravo mu je trajno uskraena donoenjem
neodgovarajueg urbanistikog plana. U ovakvoj situaciji bilo bi legitimno postaviti
pitanje da li je donosilac plana ovlaen da, donoenjem konkretnog plana, u toj meri
ogranii korienje zemljita naem licu A da ga onemogui da uini upravo ono
to je ovaj eleo kad je zemljite kupovao da izgradi vikendicu, pogotovo ako se
uzme u obzir da je to putem legalizacije omogueno onima koji su, krei propise o
izgradnji, u prethodnom periodu izgradili vikendice. Moda jednom urbanisti moe
delovati da je tu sve u redu, pravniku nikako. Za potrebe ovog rada, uzeemo da je
dokazana i druga hipoteza, te da delatnost urbanistikog planiranja in concreto mora
da ispunjava uslove postavljene institucionom zatitom prava svojine, to znai da
se planom ne sme u preteranoj meri i bez dovoljnog opravdanja ograniavati pravo
svojine na zemljitu u onom aspektu koji podrazumeva mogunost izgradnje na tom
zemljitu. Ako se ova hipoteza usvoji, planiranju bi se moralo pristupiti na neto
fleskibilniji nain.

1.2.

Uee javnosti i zatita ivotne sredine u urbanistikom planiranju

Prostorno i urbanistiko planiranje se u savremenim okolnostima suoava sa

potrebom da pomiri vie vrsta konfliktnih interesa. Jedan od takvih interesa je i sloboda mirnog uivanja svojine (u konkretnom sluaju vlasnika graevinskih parcela),
koja pored omoguavanja korienja za razliite namene podrazumeva i pravo drugih
(npr. vlasnika susednih parcela) na zatitu zdravlja i zdravu ivotnu sredinu. Realizacija ovih prava se garantuje, izmeu ostalog, kroz mehanizme uea javnosti u
donoenju odluka koje su od znaaja za ivotnu sredinu, a meu njih spada i usva-

Ekologija i pravo

188

janje urbanistikih planova. Standardi uea javnosti u donoenju odluka od znaaja

za ivotnu sredinu znatno su se razvili u poslednjih dvadeset godina. Na Konferenciji
Ujedinjenih nacija o ivotnoj sredini i razvoju u Riju 1992. godine usvojena su dva
dokumenta koja promoviu pravo graana na uee u donoenju ovih odluka Rio
deklaracija i Agenda 21. Deseti princip (Rio) Deklaracije o ivotnoj sredini i razvoju6
istie da se pitanja ivotne sredine najbolje reavaju uz uee svih zainteresovanih
graana na odgovarajuem nivou i propisuje da e na nacionalnom nivou svaki pojedinac imati pravo na odgovarajui pristup informacijama koje se odnose na ivotnu
sredinu a u posedu su javnih vlasti, kao i priliku da uestvuje u procesima donoenja
odluka. Drave su obavezane da podstiu javnu svest i omogue uee javnosti kroz
irok pristup informacijama, sudskim i upravnim postupcima, kao i da obezbede
adekvatna pravna sredstva u ovim sluajevima. Dodatno, poglavlje deset Agende 21
Integralni pristup planiranju i upravljanju zemljinih resursa, izmeu ostalog, istie
vanost iroke participacije graana u donoenju odluka o korienju zemljita kao
i primene adekvatnih metoda za procenu ekolokih, ekonomskih i socijalnih efekata
korienja zemljita.7
Pravo na uee javnosti u donoenju odluka od znaaja za ivotnu sredinu
naroito je razvijeno nakon Konferencije u Riju usvajanjem Konvencija o dostupnosti informacija, ueu javnosti u donoenju odluka i pravu na pravnu zatitu u
pitanjima ivotne sredine (Arhuska konvencija) 1998. i njenim stupanjem na snagu
2001.8 Srbija je konvenciju ratifikovala 2009. godine, ali je prethodno znaajan broj
prava koje predvia konvencija inkorporirala u set etiri zakona iz oblasti horizontalnog ekolokog zakonodavstva usvojenih 2004 godine - Zakon o zatiti ivotne
sredine, Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu, Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu, Zakon o integralnom upravljanju ivotnom sredinom.9 Zakon o zatiti ivotne sredine predvia da javnost ima pravo da, u skladu sa zakonom,
uestvuje u postupku donoenja odluka o: 1) stratekoj proceni uticaja planova i programa na ivotnu sredinu; 2) proceni uticaja projekata ija realizacija moe dovesti
do zagaivanja ivotne sredine ili predstavlja rizik po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi;
3) odobravanju rada novih, odnosno postojeih postrojenja (lan 81). Zakon ne sadri
ekstenzivne odredbe u pogledu ostvarivanja ovog prava ve samo propisuje da se
Rio Declaration on Environment and Development 1992. dostupno na http://www.unep.org/
Documents.Multilingual/Default.asp?documentid=78&articleid=1163
7
Videti vie: UNEP, Agenda 21 - Section II, Conservation & Management of Resources for
Development, Chapter 10 - Integrated Approach to the Planning & Management of Land Resources
dostupno na: http://www.un.org/esa/dsd/agenda21/
8
Vie o konvenciji i ostvarivanju prava koje garantuje videti: Lili, Drenovak, Ekoloko pravo,
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2010, str. 98-100.
9
Vie o ueu javnosti u donoenju odluka od znaaja za ivotnu sredinu videti: Stevan Lili,
Mirjana Drenovak, Ibid, str. 291-298.
6

Znaaj procene uticaja za urbanistiko planiranje

189

uee obezbeuje u okviru izlaganja prostornog i urbanistikog plana, odnosno drugog plana ili programa. Dodatno, pravo na uee javnosti ostvaruje se i u procesu
izrade i usvajanja planskih dokumenata pri emu se participacija omoguava za iri
spektar pitanja koja nisu usko vezana samo za pitanja zatite ivotne sredine, a o
ijim e proceduralnim aspektima vie rei biti u drugom delu teksta.

1.3. Uticaj urbanistikog planiranja na biznis koliko rigidnost planova

moe negativno da utie na investicije?
U tranzicionoj ekonomiji, koja je nedovoljno razvijena, dostizanje odrivog
ekonomskog razvoja nije mogue bez znaajnog investiranja. Matematika je u tom pogledu jednostavna i nije potrebno mnogo da bi se ovakav fenomen razumeo odreeni
nivo drutvenog proizvoda posredno definie koliinu novca koja je na raspolaganju za opte namene, odnosno za dravni budet. U tranzicionim ekonomijama ta
koliina novca srazmerno je mala i nije dovoljna da se pokriju sve budetske potrebe.
Nedostajui novac obino se pribavlja zaduivanjem u zemlji i van nje, sa idejom da
e poveani drutveni proizvod u budunosti omoguiti nesmetano vraanje pozajmljenog. Takoe, u tranzicionim zemljama neretko postoje srazmerno veliki nameti,
jer procenat zahvatanja drave, zbog male osnovice, mora biti srazmerno vei.10 Da
bi ovu situaciju promenile, a i da bi bile sposobne da vraaju pozajmice koje danas
ine, tranzicione zemlje daju visok prioritet promociji i realizaciji investicija, kojima
se poveava drutveni proizvod i omoguava dostizanje nivoa drutvenog bogatstva
koje stvara uslove za ispunjavanje meunarodnih standarda u odreenim oblastima.
Najjednostavnije reeno, investicije su potrebne da bi drava postala dovoljno bogata
da moe da finansira sve aktivnosti koje joj se stavljaju u nadlenost.
Siromana drutva i drave, stoga, nemaju ansu da na odgovarajui nain
finansiraju, izmeu ostalih, projekte u oblasti zatite ivotne sredine.11 Meunarodne
subvencije i donacije, u meri u kojoj su dostupne, svakako nisu dovoljne, a mogu
i oteati usvajanje sistemskih reenja iji je cilj prestanak zavisnosti od donacija i
sistemska samoodrivost u finansiranju zatite ovekove okoline. Bogate razvijene
drave, koje su u prvim redovima borbe za zdravu okolinu, razvile su svoje ekonomije
Tako, na primer, prilikom izgradnje objekata u Srbiji, a naroito u Beogradu, postoji obaveza
plaanja odreenih iznosa naknade za ureenje graevinskog zemljita. Zbog trita koje nije razvijeno, ova naknada u velikoj meri utie na konanu cene nekretnine koja se gradi.
11
Procenjeno je da e ispunjavanje svih obaveza koje proizlaze iz pravnih tekovina EU o ovoj
oblasti u Srbiji iznositi 10,6 milijardi evra u periodu do 2030. godine. Uporediti: Vlada Republike
Srbije, Nacionalna strategija za aproksimaciju u oblasti ivotne sredine za Republiku Srbiju, str. 3.
Dostupno na: http://www.ekoplan.gov.rs/src/15-Ostala-dokumenta-127-document.htm.
10

190

Ekologija i pravo

u periodu kada se na zatitu okoline nije mnogo polagalo, pa su mogle da akumuliraju

bogatstva bez izdataka za ove svrhe. Njihova polazna pozicija, kada su teme iz oblasti
zatite ivotne okoline dobile na znaaju, bila je bolja, jer su raspolagale novcem
neophodnim za finansiranje ekolokih projekata. Pozicija tranzicionih drava u tom
pogledu znatno je drugaija od njih se oekuje da ubrzano ponu sa primenom
sloenih i skupih mera zatite ivotne sredine, u uslovima opteg siromatva i devastirane ekonomije. Zbog toga je ponekad nemogue nai izvore finansiranja za projekte koji su neophodni. Takoe, ekoloki zahtevi ine trokove pojedinih investicija
znatnijim, i u tom smislu mogu da deluju destimuliue na broj i obim investicija,
naroito usled izmetanja investicija u konkurentne tranzicione ekonomije koje ne
pristupaju razvijenom sistemu zatite ivotne sredine. Ovo, razume se, ne znai da
zemlje u tranziciji treba da, radi poveanja drutvenog bogatstva, sasvim zanemare
potrebe zatite okoline. Smisao naih opservacija jeste da se dobri konani rezultati
mogu postii samo ako se pogodi odgovarajui odnos, ravnotea interesa zatite okoline i interesa ekonomskog razvoja. Preterano pogodovanje jednom od ta dva interesa
dovodi do neeljenih efekata pada drutvenog proizvoda i recesije, ili znaajnog
unitenja ivotne okoline na odreenim teritorijama.
Slina je situacija i s urbanistikim planiranjem, pri emu se taj uticaj najneposrednije vidi u oblasti graevinske industrije. Urbanistiko planiranje vri se prema
pravilima struke, koja su takva da dozvoljavaju izvesnu marginu slobode kod pravljenja svakog pojedinog plana. to je plan detaljniji, to je polje ove slobode suenije,
to u naoj praksi ide do stavova koji se svima sem prostornim i urbanistikim planerima ine apsurdnim primera radi, da se planom koji ne obuhvata istorijsko gradsko
jezgro ili objekte koji su spomenici kulture definie spoljni izgled parapeta (delova
fasade ispod ili oko prozora), to bi podrazumevalo da promena stolarije ne moe
da se izvri bez promene plana, ako bi se njome menjao izgled parapeta. Ovakvo
shvatanje planiranja dovodi do toga da planer koji sainjava plan treba da unapred
definie svaki detalj spoljnog izgleda zgrade (ako se donosi detaljni plan regulacije,
ili generalni plan regulacije ali za podruje za koje nije predvino donoenje detaljnog), to, jednom uinjeno, vezuje ruke buduem investitoru, odnosno vlasniku
zemljita. Takoe, (strogo) planiranje koje ne uzima u obzir investicione i ekonomske realnosti ne moe da prui dobre rezultate. Vrlo ilustrativan primer onoga to
pokuavamo da objasnimo jeste jedan projekat izgradnje u Beogradu, kojem, posle
nastupanja ekonomske krize, nedostaje nekoliko hiljada kvadrata da bi postao
ekonomski isplativ u meri koja je neophodna za privlaenje kapitala, odnosno investitora. Naime, detaljni plan regulacije, izraen prema izvornom idejnom projektu
objekta jo sredinom dvehiljaditih, predvideo je odreeni stepen zauzetosti i indeks
izgraenosti graevinske parcele koji je odgovarao idejnom projektu, i omoguio je
izgradnju nekoliko desetina hiljada kvadrata stambenog, poslovnog i prodajnog pros-

Znaaj procene uticaja za urbanistiko planiranje

191

tora. Posle krize koja je pogodila graevinski sektor od kraja 2007. godine, usled pada
cena stanova i zakupnina, realizacija projekta je stala i postojei investitor odluio
je da se povue iz projekta tako to bi ga prodao. Potencijalni kupci, meutim, u
izradi studija izvodljivosti zakljuivali su, nezavisno jedni od drugih, da projekat,
po postojeim parametrima, nije isplativ, te da bi bilo potrebno promeniti odnose
stambenog, poslovnog i prodajnog prostora, a u svakom sluaju bilo bi neophodno
poveati projektovani objekat za nekoliko hiljada kvadrata. Kako je, s ekonomske
take gledita, rizik izmene regulacionog plana preveliki, investicija nije nainjena,
projekat stoji i dalje, sve na tetu svih onih koji ive od graevinarstva i onih koji bi
iveli od realizacije projekta, ali i loklane samouprave, koja ne ubira prihode koje bi
ubirala da je investicija realizovana. Da je regulacioni plan bio manje strog i fleksibilniji, i da izmena projekta ne zahteva sloeni postupak izmene plana, investicija
bi bila realizovana, od ega bi svi imali koristi. Strogi planovi, tako, imaju kapacitet
da izgradnju umrtve ili da dovedu do bujanja divlje gradnje, to u ishodu znai da
ne ispunjavaju svoju osnovnu svrhu. Zbog toga treba biti veoma obazriv u proceni
potrebe da jedan regulacioni plan bude ekstremno precizan, jer se eljena svrha planiranja tako moe pretvoriti u svoju suprotnost.

1.4. Procena uticaja na ivotnu sredinu (veza i odnos sa stratekom

procenom)
Sistem procene uticaja na ivotnu sredinu je u tesnoj vezi sa stratekom procenom uticaja. Njihova glavna razlika je u tome to se procena uticaja odnosi na realizaciju posebnih projekata odn. aktivnosti dok se strateka procena izrauje za planske dokumente, programe i strategijske/politike dokumente (ukoliko to predvia
relevantno zakonodavstvo). Pored izvesnih metodolokih slinosti (kriterijumi, elementi procene) koji ostaju izvan domena pravnih proceduralnih razmatranja, one
se razlikuju u optosti. Ipak, ove dve vrste procena se u velikoj meri pribliavaju u
sluaju donoenja prostornih planova podruja posebne namene s obzirom da se oni,
po pravilu, izrauju za prostore u kojima se realizuju kapitalni objekti za koje se,
takoe, po pravilu vri procena uticaja na ivotnu sredinu.
Izvetaji o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu treba da sadre opta
razmatranja koja treba da sagledaju sve mogue uticaje i alternativna reenja koja
mogu nositi aktivnosti odn. objekti koji e nastati kao rezultanta plana. to je vii
nivo planskog dokumenta, ova razmatranja postaju optija i moraju obuhvatiti vei
broj potencijalnih uticaja i ishoda. Upravo u vezi sa tim se postavlja i pitanje, kako
za urbanistiko planiranje, tako i za strateku procenu kao prateu proceduru koliko je detaljno planiranje/predvianje svrsishodno na viim nivoima planiranja? Da
li planski dokument i sprovedena strateka procena mogu biti u neskladu sa savremenim merama zatite ivotne sredine koje bi mogle da otklone neeljena dejstva

Ekologija i pravo

192

koja inicijalni planski dokument prevenira? Da li je potrebna sloena izrada SPU u

sluaju kada dokumenti nieg hijerarhijskog reda ne predviaju namenu zemljita
koja bi mogla imati znaajan uticaj na (lokalnu) ivotnu sredinu kao i da li je za
planove ovog ranga potrebno vriti SPU ukoliko e za predvieni objekat/e inae
biti raena procena uticaja na ivotnu sredinu? I dodatno, kakve posledice detaljno
preplaniranje stvara prilikom razrade planskih dokumenata nieg hijerarhijskog
ranga i realizacije projekata u skladu sa njima. Konano, rad e pruiti i neke preliminarne opservacije o tipu problema koje sadanja normativna reenja stvaraju u
praksi i stepenu neizvesnosti za graane i investitore u sredini koja se moe pohvaliti
velikim brojem predvienih i postojeih planova (i procena) ali uz njihovu slabu i
nekonzistentnu primenu.

1.5. O stratekoj proceni uticaja (u urbanistikom planiranju)

Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu predstavlja preventivnu meru
zatite ivotne sredine. Razvoj procene uticaja kao i strateke procene uticaja je
zapoeo krajem 60-tih godina 20 veka. Dok je na planskom i programskom nivou
SPU relativno rano bila primenjivana u SAD, u Australiji, Kanadi i V. Britaniji su
postojali njeni elementi u proceni uticaja, da bi devedesetih godina krenula njena ira
primena kako na dobrovoljnoj bazi tako i putem posebnih propisa da bi punu afirmaciju doivela nakon 2000 godine.12 U literaturi se ukazuje na postojanje tri modela SPU: 1. Model saglasnosti (iji je cilj pruanje dodatnih informacija prilikom
donoenja relevatne odluke, slian sistemu procene uticaja); 2. Integrisani model
(primena SPU u svim fazama donoenja odluke i preklapanje sa procesom donoenja
odluke o planu odnosno programu) i 3. Formalni integrisani model (za sada testiran
u teoriji prema kome bi SPU presudno uticala na svaku sledeu fazu odluivanja u
okviru definisanja relevantnog plana odn. programa).13 Upravo je integrisanost odn.
usklaenost segmenta zatite ivotne sredine i drugih segmenata planskog dokumenta mesto na kome moe nastati kolizija izmeu razliitih ciljeva planskog dokumenta.
U Srbiji je, pre donoenja Zakona o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu,
procena uticaja raena u velikoj meri nezavisno od procesa planiranja i potom prilagana planskom dokumentu to je dovodilo do toga da planska reenja esto lie na
na skup nekoliko manje-vie samostalnih analitikih studija, bez neophodne sintezne
komponente.14
Tijana Crnevi, Strateka procena uticaja u urbanistikom planiranju, Institut za arhitekturu i urbanizam, Beograd, 2009, 6.
13
Tijana Crnevi, Ibid, str. 11-13.
14
Dejan Filipovi, Danijela Obradovi, Strateka procena uticaja u prostornom planiranju
instrument za utvrivanje znaaja planskih reenja za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj, u
Glasnik srpskog geografskog drutva, vol. 85, br. 2/2005, str. 120.
12

Znaaj procene uticaja za urbanistiko planiranje

193

2. Pravni okvir strateke procene uticaja na ivotnu sredinu

i urbanistikog planiranja u Srbiji
U ovom delu rada prevashodno e biti predstavljen pozitivno-pravni okvir urbanistikog planiranja, strateke procene uticaja na ivotnu sredinu i uea
javnosti u donoenju odluka u ovim pitanjima. S obzirom na to da Zakon o stratekoj
proceni uticaja na ivotnu sredinu predvia da se javni uvid (kao preduslov efektivne
participacije javnosti) obavlja u skladu sa propisima koji ureuju usvajanje planova,
posebna panja je posveena ovoj proceduri.

2.1

Meunarodni okvir za strateku procenu uticaja na ivotnu sredinu i

propisi EU

Strateka procena uticaja na nivou Evropske unije je regulisana Direktivom

2001/42/EC.15 Ona se odnosi samo na planove i programe, ali ne i na strategije i
politike.16 Direktiva propisuje standarde u oblasti odreivanja obima procene uticaja,
odn. za planove i programe za koje je verovatno da e imati znaajan uticaj na ivotnu
sredinu u oblastima poljoprivrede, umarstva, ribarstva, energetike, industrije, transporta, upravljanja otpadom, tretmana voda, telekomunikacija, prostornog planiranja
ili korienja zemljita (naglasak na), a koji predstavljaju osnovu za budue davanje
saglasnosti za projekte na koje se primenjuje Direktiva 85/337/EC, tj. Direktiva o
proceni uticaja odreenih javnih i privatnih projekata na ivotnu sredinu. Ipak, u
skladu sa Direktivom 2001/42, dravama lanicama je ostavljeno da odrede da li
pomenuti planovi mogu imati znaajne ekoloke efekte ili putem odluivanja u svakom pojedinaniom sluaju ili putem propisivanja obaveze izrade za specifine tipove
planova ili kombinovanjem ova dva pristupa. Direktiva sadri odredbe o odreivanju
obima strateke procene, izradu izvetaja o proceni, konsultacijama i prekograninim
konsultacijama, donoenju odluke odn. inkorporaciji rezultata izvetaja i konsultacija
u izradu plana. Drave lanice su imale rok od tri godine (do 2004. godine) da transponuju u svoje zakonodavstvo ovu Direktivu, odn. da obezbede njenu primenu u rel-

Directive 2001/42/ec of the European Parliament and of the Council of 27 June 2001 on the
Assessment of the Effects of Certain Plans and Programmes on the Environment.
16
Ova distinkcija posebno je znaajna sa stanovita prava javnosti na uee u donoenju
odluka od znaaja za ivotnu sredinu kako je ono definisano u Arhuskoj konvenciji. V. lanove 7. i 8.
Arhuske konvencije.
15

Ekologija i pravo

194

evantnim procedurama, ukljuujui urbanistiko planiranje.17 Upravo u to vreme je

i Srbija donela novi set horizontalnog zakonodavstva u oblasti zatite ivotne sredine, ukljuujui Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu. Preliminarne
analize relevantnih nacionalnih propisa u ovoj oblasti ukazuju na postojanje veeg
broja reenja i znaajne razlike izmeu drava lanica po pitanju odreivanja obima
planova i programa za koje se strateka procena izrauje, definisanja razumnih alternativa odn. broja alternativa koje se moraju razmotriti prilikom analize uticaja
odreenih planova, modaliteta konsultacija u vezi sa izvetajem kao i monitoringa
usvojenih reenja.18 Slina situacija je i u zemljama potencijalnim (kandidatima) u
regionu Zapadnog Balkana, koje su sve tokom prethodne decenije uvele strateke
procene uticaja u svoje zakonodavstvo.19
Godine 1991. pod okriljem Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu zakljuena je Konvencija o proceni uticaja na ivotnu sredinu u prekograninom
kontekstu (ESPOO konvencija),20 dok je 2003. godine potpisan a 2010. godine stupio na snagu Protokol o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu uz konvenciju.
U poreenju sa zakonodavstvom Evropske unije i veinom nacionalnih zanodavstava ovaj protokol garantuje najire ukljuenje javnosti u proces strateke procene,
ukljuujui i fazu odluivanja o potrebi sprovoenja procene21 i najprikladnije naine
obavetavanja javnosti o proceduri putem elektronskih medija. Iako je njegova primena je ograniena samo na one procedure koje se odnose na prekogranini kontekst,
protokol odraava trend unapreenja procedura i proirivanja participacije graana
prilikom donoenja planova, programa i politika.

Implementacija ove direktive u dravama lanicama je bila posebno problematina s obzirom

na to da je Evropska Komisija pokrenula 15 postupaka protiv lanica koje je nisu implementirale, a
Evropski sud pravde je doneo pet odluka protiv drava zbog neispunjavanja obaveze na transpoziciju
direktive. V. European Commision, Report from the Commission to the Council, the European
Parliament, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions On
the Application and Effectiveness of the Directive on Strategic Environmental Assessment (Directive
2001/42/EC), Brussels, 14.9.2009 COM(2009) 469 final, 2.
18
Up. European Commision, Ibid, str. 4-5.
19
Up. Marii Tamara, Josimovi Boko, Pregled sistema Strateke procene uticaja (SPU) u
zemljama Jugoistone Evrope, Arhitektura i urbanizam, br. 16-17/2005, str. 66-74.
20
Vie o Konvenciji videti: Dragoljub Todi, Savremena politika i pravo ivotne sredine,
Megatrend univerzitet, Beograd, 2008, str. 289-291.
21
lan 5 Protokola.
17

Znaaj procene uticaja za urbanistiko planiranje

2.2.

195

Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu u Srbiji

Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (dalje: ZSPU)22 ureuje

uslove, nain i postupak vrenja procene uticaja odreenih planova i programa na
ivotnu sredinu, ukljuujui one koji mogu imati i prekogranini uticaj. Kao predmet strateke procene na zakon definie planove, programe, osnove i strategije u
oblasti prostornog i urbanistikog planiranja ili korienja zemljita, poljoprivrede,
umarstva, ribarstva, lovstva, energetike, industrije, saobraaja, upravljanja otpadom,
upravljanja vodama, telekomunikacija, turizma, ouvanja prirodnih stanita i divlje
flore i faune, kojima se uspostavlja okvir za odobravanje buduih razvojnih projekata
odreenih propisima kojima se ureuje procena uticaja na ivotnu sredinu (lan 5,
st. 1). Za navedene planove i programe kojima je: 1) predvieno korienje manjih
povrina na lokalnom nivou, 2) u sluaju manjih izmena planova i programa koje
ne zahtevaju propisani postupak usvajanja, kao i 3) za planove i programe koji nisu
ukljueni u gore navedenu listu, odluku o stratekoj proceni donosi organ nadlean za
pripremu plana i programa ako, prema kriterijumima propisanim zakonom, utvrdi da
postoji mogunost znaajnih uticaja na ivotnu sredinu (lan 5, st. 2).23 Zakon takoe
predvia da se lista planova i programa za koje se moe zahtevati strateka procena
uticaja odreuje odlukom ministra, ali do danas takva odluka nije doneta.
Iz predviene distinkcije koju pravi Zakon o SPU, zakljuuje se da postoje dve kategorije planova one za koje se mora izvriti strateka procena i one za
koje se moe vriti procena ali nije obavezna. Formulacija lana 5. Zakona o SPU
strateka procena uticaja vri se za planove ... u oblasti prostornog i urbanistikog
planiranja ili korienja zemljita ukazuje na obavezu izrade osim u sluajevima
kada 1) predvieno korienje manjih povrina na lokalnom nivou, ili 2) u sluaju
manjih izmena planova i programa koje ne zahtevaju propisani postupak usvajanja.
Ipak uoava se odreeni nesklad Zakona o SPU i ZPI. Zakon o planiranju i izgradnji,
u lanu 46. propisuje da odluka o izradi planskog dokumenta sadri naroito i obavezu izrade ili nepristupanja izradi strateke procene uticaja na ivotnu sredinu. Ipak,
tumaenjem Zakona o SPU dolazi se do zakljuka da je mogue ne pristupiti samo
u dva navedena sluaja kada su uticaji neznatni odn. izmene male pa ne zahtevaju
propisani postupak usvajanja. Analizom ZPI, pak ostaje nejasno koje su to manje
izmene koje ne zahtevaju propisani postupak usvajanja plana. Dodatno, ZPI eksplicitno predvia da je strateka procena uticaja sastavni deo prostornog plana podruja
Sl. glasnik RS, br. 135/2004 i 88/2010. Vie o usvajajnju zakona i svim fazama strateke
procene videti: Tijana Crnevi, Ibid, str. 41-54.
23
Prilozi zakona posebno propisuju kriterijume za odreivanje moguih karakteristika
znaajnih uticaja (npr. znaaj plana i programa za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj) i karakteristike uticaja. Predvieni su takoe i kriterijumi za ocenu izvetaja o stratekoj proceni.
22

Ekologija i pravo

196

posebne namene (lan 22) koji se, po pravilu, izrauje za ona manja podruja koja
su posebno investiciono interesantna. Imajui u vidu ovakvu formulaciju, postavlja
se pitanje da li bi organ nadlean za usvajanje plana mogao da donese odluku da se
ne izradi strateka procena pozivanjem na lan 5. Zakon o SPU tj. na odredbu da je
predvieno samo korienje manjih povrina na lokalnom nivou. S obzirom da je re
o planskom dokumentu na osnovu koga se moe izdati graevinska dozvola, ovo je
posebno znaajno pitanje u kontekstu konkurentnosti i atraktivnosti odreenih investicionih prilika. Jasno je da je nesvrsishodno obavljati sloenu, dugu i skupu proceduru strateke procene u sluajevima kada su izmene neznatne i ne postoje mogunost
ozbiljnijeg uticanja na ivotnu sredinu, a naroito ukoliko je prethodno ve sprovedena strateka procena (npr. za plan koji se neznatno menja, ukoliko je namena
zemljita iskljuivo za individualnu stambenu izgradnju a nije i za poljoprivredne
ili industrijske aktivnosti, itd.). Ipak, radi pravne i investicione sigurnosti sa jedne, i
zatite ivotne sredine i interesa zainteresovanih graana sa druge strane, potrebno je
pojasniti ove norme kako u praksi ne bi dolazilo do divergentne prakse na koju emo
ukazati kasnije u tekstu.
Zakon o SPU takoe propisuje da se strateka procena uticaja na ivotnu sredinu radi se na osnovu nivoa, vrste, ciljeva i sadraja plana ili programa; a ako je plan
ili program sastavni deo odreene hijerarhijske strukture, strateka procena uticaja na
ivotnu sredinu radi se u skladu sa smernicama strateke procene uticaja na ivotnu
sredinu plana ili programa vieg hijerarhijskog nivoa (lan 7).
Postupak strateke procene sastoji se iz nekoliko faza koje obuhvataju vie
koraka: 1) pripremna faza (odluivanje o izradi strateke procene, izbor nosioca izrade izvetaja o stratekoj proceni, uee zainteresovanih organa i organizacija); 2)
izvetaj o stratekoj proceni; 3) postupak odluivanja koji obuhvata: uee zainteresovanih organa i organizacija, uee javnosti, izvetaj o rezultatima uea
zainteresovanih organa i organizacija i javnosti, ocenu izvetaja o stratekoj proceni,
saglasnost na izvetaj o stratekoj proceni.
Odluku o izradi strateke procene donosi organ nadlean za pripremu plana i
programa po prethodno pribavljenom miljenju organa nadlenog za poslove zatite
ivotne sredine i drugih zainteresovanih organa i organizacija (lan 9). Moe se uoiti
da u ovom proceduralnom koraku srpski zakonodavac nije predvideo uee javnosti,
to je nailazilo na kritike u literaturi.24 Ovo je posebno vaan problem s obzirom da
je i posebno predvieno da organ nadlean za pripremu plana i programa iz lana 5.
stav 2. ovog zakona moe odluiti da se ne izrauje strateka procena o emu prethodno pribavlja miljenje organa nadlenog za poslove zatite ivotne sredine i drugih
Lili, Drenovak, Pravo uea javnosti u procedura, u D. Torbica (ur.) Ekoloki izazovi Srbije, Otvoreni univerzitet, Subotica, 2009, str. 109.
24

Znaaj procene uticaja za urbanistiko planiranje

197

zainteresovanih organa i organizacija. Donoenje odluke da se ne izvri strateka

procena uticaja je esto racionalno u kontekstu potreba za manjim izmenama plana
i omoguavanja efikasnije realizacije investicija. Ipak, imajui u vidu da bi uee
javnosti dalo legitimitet celoj proceduri i otklonilo sumnje u vezi sa pritiskom investitora za izmenu planova u pravcu koji bi (potencijalno) negativno uticao na ivotnu
sredinu, predlaemo dalje proirivanje prava na uee javnosti i u ovoj fazi.25 Nakon
donoenja odluke o izradi, Organ nadlean za pripremu plana i programa odluuje
o izboru nosioca izrade izvetaja o stratekoj proceni. Izvetaj o stratekoj proceni
uticaja na ivotnu sredinu predstavlja dokument kojim se opisuju, vrednuju i procenjuju mogui znaajni uticaji na ivotnu sredinu do kojih moe doi implementacijom
plana i programa i odreuju mere za smanjenje negativnih uticaja na ivotnu sredinu
(lan 12).26
Izvetaji treba da sadre i razraene smernice za planove ili programe na niim
hijerarhijskim nivoima koje obuhvataju definisanje potrebe za izradom stratekih
procena i procena uticaja projekata na ivotnu sredinu, kao i odreivanje aspekata
zatite ivotne sredine i drugih pitanja od znaaja za procenu uticaja na ivotnu sredinu planova i programa nieg hijerarhijskog nivoa (lan 16). Ovo je posebno znaajna
odredba ijim bi se tumaenjem moglo zakljuiti da, ako je izvetaj izraen i usvojen
za plan vieg hijerarhijskog nivoa predvideo potrebu izrade na niim nivoima, organ
nadlean za usvajanje plana ne bi mogao da donese suprotnu odluku prilikom izrade
dokumenta nieg hijerarhijskog ranga, ak iako ne postoje znaajnu uticaji na ivotnu
sredinu u konkretnom sluaju (npr. izrada detaljnog urbanistikog plana).27
Postupak odluivanja o izvetaju o stratekoj proceni ukljuuje kako uee
Stojanovi i Spasi, analizirajui praksu donoenja ovih odluka u kontekstu prostornog i
urbanistikog planiranja, ukazuju na divergentne primere odluka da se (ne)izvri strateka procena
uticaja na primerima planova u Beogradu i Valjevu. Uporediti: Stojanovi, Spasi, Kritiki osvrt
na primenu Zakona o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu u prostornom i urbanistikom
planiranju, Izgradnja, vol. 60, br. 1-2/2006, str. 5.
26
Zakon detaljno propisuje da Izvetaj sadri naroito: 1) polazne osnove strateke procene;
2) opte i posebne ciljeve strateke procene i izbor indikatora; 3) procenu moguih uticaja sa
opisom mera predvienih za smanjenje negativnih uticaja na ivotnu sredinu; 4) smernice za izradu
stratekih procena na niim hijerarhijskim nivoima i procene uticaja projekata na ivotnu sredinu; 5)
program praenja stanja ivotne sredine u toku sprovoenja plana i programa (monitoring); 6) prikaz
koriene metodologije i tekoe u izradi strateke procene; 7) prikaz naina odluivanja, opis razloga
odluujuih za izbor datog plana i programa sa aspekta razmatranih varijantnih reenja i prikaz naina
na koji su pitanja ivotne sredine ukljuena u plan ili program; 8) zakljuke do kojih se dolo tokom
izrade izvetaja o stratekoj proceni predstavljene na nain razumljiv javnosti; 9) druge podatke od
znaaja za strateku procenu.
27
Razume se, bilo bi mogue i drukije tumaenje ove odredbe, koje bi ilo za tim da je
donosilac hijerarhijski nieg plana duan da ceni potrebu donoenja strateke procene paljivije, ali da
moe da donese odluku suprotnu oceni iz hijerarhijski vieg plana.
25

Ekologija i pravo

198

zainteresovanih organa i organizacija tako i uee javnosti. U skladu sa lanom

18. zainteresovani organi i organizacije duni su da dostave miljenje u roku od 30
dana od dana prijema zahteva.28 Pre upuivanja zahteva za dobijanje saglasnosti na
izvetaj o stratekoj proceni, organ nadlean za pripremu plana i programa obavezno obezbeuje uee javnosti u razmatranju izvetaja o stratekoj proceni. Organ
nadlean za pripremu plana i programa obavetava javnost o nainu i rokovima uvida
u sadrinu izvetaja i dostavljanje miljenja, kao i vremenu i mestu odravanja javne
rasprave, istovremeno predviajui da se javni uvid i javna rasprava organizuje po
pravilu, u okviru izlaganja plana i programa na javni uvid i odravanja javne rasprave
u skladu sa zakonom kojim se ureuje postupak donoenja plana i programa (lan
14). Ovo je veoma praktino reenje kojim se skrauju rokovi za izradu planova. Usvajanje izvetaja o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu predstavlja uslov za
usvajanje planskih dokumenata. Eventualno neusvajanje ovog izvetaja, nakon javne
rasprave, moe dodatno usporiti izradu planskog dokumenta s obzirom da rezultati
izvetaja moraju biti ugraeni u plan.
Organ nadlean za pripremu plana i programa dostavlja organu nadlenom
za poslove zatite ivotne sredine na saglasnost izvetaj o stratekoj proceni sa
izvetajem o ueu zainteresovanih organa i organizacija i javnosti. Po dobijanju
izvetaja organ nadlean za poslove zatite ivotne sredine moe pribaviti miljenje
drugih ovlaenih organizacija ili strunih lica za pojedine oblasti ili obrazovati
strunu komisiju radi ocene izvetaja o stratekoj proceni. Na osnovu ocene organ
nadlean za poslove zatite ivotne sredine daje saglasnost na izvetaj o stratekoj
proceni ili odbija zahtev za davanje saglasnosti. Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu sadri i odredbe koje se odnose na razmenu informacija o
prekograninom uticaju ime su u nae pravo inkorporirane odredbe protola ESPOO
konvencije. Predvieno je da se ova razmena vri preko ministarstva nadlenog za
poslove zatite ivotne sredine, ako implementacija plana i programa moe imati
znaajan negativan uticaj na ivotnu sredinu druge drave ili ako drava ija ivotna
sredina moe biti znaajno ugroena to zatrai. Ministarstvo, u postupku uea zainteresovanih organa i organizacija i javnosti dostavlja, u to kraem roku, a najkasnije
kada bude informisalo svoju javnost, drugoj dravi na miljenje informacije koje
ukljuuju: 1) opis plana i programa zajedno sa svim dostupnim informacijama o njihovim moguim uticajima; 2) prirodi odluke koja moe biti doneta; 3) roku u kome
druga drava moe da saopti svoju nameru da uestvuje u postupku odluivanja. O
Interesantno je da Zakon prilikom svih situacija u kojima se trai saglasnost drugih organa
odn. organizacija u propisanim rokovima predvia da e se proputanje roka smatrati prihvatanjem
odnosno potvrivanjem. Ishod ovakvog pristupa je dvostruk. Prvenstveno, omoguava se odvijanje
procedure u relativno strukturisanom vremenskom okviru ali se sa druge strane unosi nesigurnost
usled nezauzimanja pozicije nadlenih organa u vanim situacijama.
28

Znaaj procene uticaja za urbanistiko planiranje

199

odluci o davanju saglasnosti na izvetaj o stratekoj proceni Ministarstvo obavetava

drugu dravu koja je bila konsultovana u postupku odluivanja, dostavljanjem informacija o: 1) o sadraju odluke o davanju saglasnosti; 2) o nainu pripreme izvetaja
o stanju ivotne sredine i pribavljenim miljenjima u postupku izrade; 3) rezultatima konsultacija i razlozima na kojima se zasniva odluka o davanju saglasnosti; 4)
o merama u oblasti monitoringa planova i programa. Izvetaj o stratekoj proceni,
rezultati uea zainteresovanih organa i organizacija i javnosti i drugih drava u
sluaju prekograninog uticaja, sastavni su deo dokumentacione osnove plana i programa (lan 24).
Zakon takoe predvia i odreen broj prekraja koji predviaju odgovornost
za odgovorno lice u organu nadlenom za pripremu plana i programa, odnosno organu nadlenom za poslove zatite ivotne sredine, ako: 1) pripremi plan i program
bez izvrene strateke procene; 2) izradi strateku procenu koja nije u skladu sa smernicama strateke procene uticaja na ivotnu sredinu plana ili programa vieg hijerarhijskog nivoa.

2.3.

Urbanistiko (i prostorno) planiranje

Zakonom o planiranju i izgradnji (dalje: ZPI)29 ureuju se dve ire i povezane

materije: 1) uslovi i nain ureenja prostora i 2) ureivanje i korienje graevinskog
zemljita i izgradnja objekata (lan 1).30 Zakon takoe propisuje da se ureenje prostora zasniva se na horizontalnoj i vertikalnoj koordinaciji, pri emu horizontalna
koordinacija podrazumeva povezivanje sa susednim teritorijama u toku planiranja
radi reavanja zajednikih funkcija i interesa, kao i povezivanje i participaciju svih
uesnika u prostornom razvoju javnog i civilnog sektora i graana. Pod vertikalnom
koordinacijom zakon podrazumeva uspostavljanje veza svih nivoa prostornog i
urbanistikog planiranja i ureenja prostora, od nacionalnog ka regionalnom i dalje
Sl. glasnik RS br. 72/09 , 81/09 - ispravka, 64/10 US i 24/11.
Zakon odreuje sledea naela za ureenje i korienje prostora: odrivog razvoja; podsticanja ravnomernog regionalnog razvoja; usklaenosti socijalnog razvoja, ekonomske i energetske
efikasnosti i zatite i revitalizacije ivotne sredine i graditeljskog naslea, prirodnih, kulturnih i istorijskih vrednosti; realizacije razvojnih prioriteta i obezbeenja uslova za racionalno korienje neobnovljivih prirodnih resursa i obnovljivih izvora energije; spreavanja i zatite od prirodnih i tehnikotehnolokih nesrea; planiranja i ureenja prostora za potrebe odbrane zemlje i izgradnju objekata od
posebnog znaaja za odbranu zemlje; uea javnosti; saradnje izmeu dravnih organa, autonomnih teritorijalnih zajednica, jedinica lokalnih samouprava, privrednih drutava, ustanova, nevladinih
organizacija, graana i drugih uesnika u prostornom razvoju; usaglaenosti sa evropskim standardima i normativima u oblasti planiranja i ureenja prostora u cilju stvaranja uslova za transgraninu
i meunarodnu saradnju i ukljuivanje Republike Srbije u procese evropskih integracija (lan 3).
Uoava se da se meu ovim naelima nalazi vei broj naela zajednikih sa ekolokim pravom.
29
30

Ekologija i pravo

200

ka lokalnom nivou (lan 3).

Zakon o planiranju i izgradnji predvia postojanje veeg broja dokumenata
prostornog i urbanistikog planiranja. To su: 1) planski dokumenti; 2) dokumenti
za sprovoenje prostornih planova; i 3) urbanistiko-tehniki dokumenti. ZPI planske dokumente dalje deli na prostorne i urbanistike planove. Postoje etiri vrste
prostornih planova: 1) Prostorni plan Republike Srbije; 2) regionalni prostorni plan;
3) prostorni plan jedinice lokalne samouprave; i 4) prostorni plan podruja posebne
namene. Zakon predvia podelu urbanistikih planova na: 1) generalni urbanistiki
plan; 2) plan generalne regulacije; i 3) plan detaljne regulacije, uz meusobnu hijerarhiju urbanistikih dokumenata. Urbanistike planove donosi skuptina jedinice
lokalne samouprave (lan 35). U skladu sa zakonom, generalni urbanistiki plan
se donosi kao strateki razvojni plan, sa optim elementima prostornog razvoja, za
naseljeno mesto koje je sedite jedinice lokalne samouprave koje ima preko 30.000
stanovnika (lan 23). On naroito sadri: 1) granice plana i obuhvat graevinskog
podruja; 2) generalna urbanistika reenja sa namenama povrina koje su preteno
planirane u graevinskom podruju; 3) generalne pravce i koridore za saobraajnu,
energetsku, vodoprivrednu, komunalnu i drugu infrastrukturu; 4) podelu na celine za
dalju plansku razradu planovima generalne regulacije za celo graevinsko podruje;
kao i 5) druge elemente koji su znaajni za dalju plansku razradu urbanistikog plana
(lan 24). Glavna karakteristika generalnih urbanistikih planova je njihova optost.
Ipak, imajui u vidu njihovu hijerarhijsku snagu, reenja generalnih planova su od
sutinskog znaaja s obzirom da njihova reenja (npr. pretena namena odreenog
prostora) mogu imati uticaj na realizaciju konkretnih projekata i njihovu realizaciju
usporiti ili u potpunosti spreiti. Urbanistiki planovi se, po pravilu, usvajaju za dui
vremenski period,31 zahtevaju uee velikog broja aktera (ukljuujui javnost i zainteresovanu javnost) i predstavljaju znaajne javne (i privatne) rashode. U tom smislu,
naroito generalni urbanistiki planovi mogu predstavljati potencijalni izazov razvoju putem sloene procedure za izmenu.
Plan generalne regulacije se, u skladu sa Zakonom, obavezno donosi za naseljeno mesto koje je sedite jedinice lokalne samouprave, a moe se doneti i za druga
naseljena mesta na teritoriji optine, odnosno grada, odnosno grada Beograda, kada
je to predvieno prostornim planom jedinice lokalne samouprave. Za jedinice lokalne
samouprave za koje se po ovom zakonu donosi generalni urbanistiki plan, planovi
generalne regulacije se obavezno donose za celo graevinsko podruje naseljenog

Tako je, na primer, Generalni urbanistiki plan Beograda usvojen za period od osamnaest
godina. Uporediti Generalni plan Beograda 2021 (Slubeni list grada Beograda br. 27/03).
31

Znaaj procene uticaja za urbanistiko planiranje

201

mesta, po delovima naseljenog mesta (lan 25).32

Trea vrsta urbanistikog dokumenta koji predvia Zakon je plan detaljne regulacije koji se se donosi za delove naseljenog mesta, ureenje neformalnih naselja,
zone urbane obnove, infrastrukturne koridore i objekte i podruja za koja je obaveza
njegove izrade odreena prethodno donetim planskim dokumentom. Zakon posebno
propisuje da se plan detaljne regulacije za izgradnju objekata komunalne i energetske
infrastrukture moe izuzetno doneti i kada prostornim planom jedinice lokalne samouprave njegova izrada nije odreena (lan 27). Slino hijerarhijski viem dokumentu,
plan detaljne regulacije sadri naroito: 1) granice plana i obuhvat graevinskog
podruja, podelu prostora na posebne celine i zone; 2) detaljnu namenu zemljita;
3) regulacione linije ulica i javnih povrina i graevinske linije sa elementima za
obeleavanje na geodetskoj podlozi; 4) nivelacione kote ulica i javnih povrina (nivelacioni plan); 5) popis parcela i opis lokacija za javne povrine, sadraje i objekte; 6)
koridore i kapacitete za saobraajnu, energetsku, komunalnu i drugu infrastrukturu;
7) mere zatite kulturno-istorijskih spomenika i zatienih prirodnih celina; 8) lokacije za koje se obavezno izrauje urbanistiki projekat ili raspisuje konkurs; 9) pravila
ureenja i pravila graenja po celinama i zonama; 10) druge elemente znaajne za
sprovoenje plana detaljne regulacije (lan 28).
Sastavni delovi prostornog plana podruja posebne namene, prostornog plana
jedinice lokalne samouprave i urbanistikih planova su: 1) pravila ureenja; 2) pravila graenja; 3) grafiki deo (lan 29). Ovo je posebno vano, s obzirom da se samo
na osnovu planova koji sadre pravila ureenja i graenja moe izdati lokacijska,
odnosno graevinska dozvola. Pravila ureenja obuhvataju naroito: 1) koncepciju
ureenja karakteristinih graevinskih zona ili karakteristinih celina odreenih planom prema morfolokim, planskim, istorijsko-ambijentalnim, oblikovnim i drugim
karakteristikama; 2) urbanistike i druge uslove za ureenje i izgradnju povrina i
objekata javne namene i mree saobraajne i druge infrastrukture, kao i uslove za
njihovo prikljuenje; 3) stepen komunalne opremljenosti graevinskog zemljita po
celinama ili zonama iz planskog dokumenta, koji je potreban za izdavanje lokacijske i graevinske dozvole; 4) opte i posebne uslove i mere zatite prirodnog i kulturnog naslea, ivotne sredine i ivota i zdravlja ljudi; 5) posebne uslove kojima
Zakon predvia da plan generalne regulacije sadri naroito: 1) granice plana i obuhvat
graevinskog podruja; 2) podelu prostora na posebne celine i zone; 3) pretenu namenu zemljita
po zonama i celinama; 4) regulacione i graevinske linije; 5) potrebne nivelacione kote raskrsnica
ulica i povrina javne namene; 6) koridore i kapacitete za saobraajnu, energetsku, komunalnu i drugu
infrastrukturu; 7) mere zatite kulturno-istorijskih spomenika i zatienih prirodnih celina; 8) zone
za koje se obavezno donosi plan detaljne regulacije sa propisanom zabranom izgradnje do njegovog
donoenja; 9) lokacije za koje se obavezno izrauje urbanistiki projekat, odnosno raspisuje konkurs;
10) pravila ureenja i pravila graenja po celinama i zonama za koje nije predvieno donoenje plana
detaljne regulacije; 11) druge elemente znaajne za sprovoenje plana (lan 26).
32

202

Ekologija i pravo

se povrine i objekti javne namene ine pristupanim osobama sa invaliditetom, u

skladu sa standardima pristupanosti; 6) popis objekata za koje se pre obnove ili
rekonstrukcije moraju izraditi konzervatorski ili drugi uslovi za preduzimanje mera
tehnike zatite i drugih radova, u skladu sa posebnim zakonom; 7) mere energetske efikasnosti izgradnje; 8) druge elemente znaajne za sprovoenje planskog dokumenta. Pravila ureenja za delove u obuhvatu planskih dokumenata za koje je
odreena dalja planska razrada su pravila usmeravajueg karaktera za dalju plansku
razradu (lan 30). Pravila graenja sadre naroito: 1) vrstu i namenu objekata koji se
mogu graditi u pojedinanim zonama pod uslovima utvrenim planskim dokumentom, odnosno vrstu i namenu objekata ija je izgradnja zabranjena u tim zonama; 2)
uslove za parcelaciju, preparcelaciju i formiranje graevinske parcele, kao i minimalnu i maksimalnu povrinu graevinske parcele; 3) poloaj objekata u odnosu na
regulaciju i u odnosu na granice graevinske parcele; 4) najvei dozvoljeni indeks
zauzetosti ili izgraenosti graevinske parcele; 5) najveu dozvoljenu visinu ili spratnost objekata; 6) uslove za izgradnju drugih objekata na istoj graevinskoj parceli; 7) uslove i nain obezbeivanja pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila.
Pravila graenja izrauju se za pretene namene, odnosno zone u obuhvatu plana,
a odnose se na pojedinane graevinske parcele u meri dovoljnoj da budu osnov za
izdavanje lokacijske dozvole na ukupnom zemljitu obuhvaenom planom, osim za
graevinsko zemljite obuhvaeno planom za koje je odreena obaveza dalje planske
razrade. Pravila graenja utvruju se prema mesnim prilikama ili u skladu sa aktom
kojim se ureuju opti uslovi o parcelaciji i izgradnji. Pravila graenja u zavisnosti
od vrste planskog dokumenta mogu da sadre i druge uslove arhitektonskog oblikovanja, materijalizacije, zavrne obrade, kolorita i drugo (lan 31).
U skladu sa lanom 33. ZPI, dokumenti prostornog i urbanistikog planiranja
moraju biti usklaeni, tako da dokument ueg podruja mora biti u skladu sa dokumentom ireg podruja. Za sve prostorne i urbanistike planove, osim Prostornog
plana Republike Srbije, pribavlja se saglasnost ministra nadlenog za poslove prostornog planiranja i urbanizma (odnosno pokrajinskog sekretarijata u Vojvodini), u
pogledu usklaenosti tih planova sa planskim dokumentima ireg podruja, odnosno
ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona. Interesantno je i da lan
33. predvia da se u fazi izrade i donoenja planskog dokumenta pribavljaju samo
saglasnosti i miljenja, propisani tim zakonom, iako postoji paralelna obaveza pribavljanja miljenja organa nadlenog za zatitu ivotne sredine za izvetaj o stratekoj
proceni uticaja na ivotnu sredinu u skladu sa relevantnim zakonodavstvom. U tom
smislu smatramo da je potrebno ovu odredbu precizirati pri nekoj od narednih izmena
i dopuna zakona. ini nam se da je intencija zakonodavca bila da ogranii broj potrebnih saglasnosti i miljenja i mogunost njihovog predvianja posebnim zakonodavstvom, usled ranije prakse gomilanja broja dokumenata potrebnih za usvajanje plana

Znaaj procene uticaja za urbanistiko planiranje

203

kao posledice neusklaenog posebnog zakonodavstva, to je znatno usporilo, ako

ne sasvim onemoguilo, ovu aktivnost. Ipak, kao pravnici primeujemo da je nain
na koji je ovo uenjeno u ZPI pomalo naivan, jer nije pravno mogue vezati ruke
buduem zakonodavcu da ne moe drugim propisima predviati dodatna miljenja i
saglasnosti, niti je ZPI na bilo koji nain nadreen drugim zakonima, u smislu da oni
moraju biti usklaeni s njegovim odredbama ili da se njime nadleni organi mogu
osloboditi obaveze da potuju obaveze predviene drugim propisima.

2.4.

Donoenje planskih dokumenata i uee javnosti

Odluku o izradi planskog dokumenta donosi organ nadlean za njegovo

donoenje,33 po prethodno pribavljenom miljenju organa nadlenog za strunu kontrolu, odnosno komisije za planove i ona sadri naroito: 1) naziv dokumenta; 2)
okvirne granice obuhvata planskog dokumenta; 3) sadrinu plana; 4) rok izrade; 5)
nain finansiranja; 6) obavezu izrade ili nepristupanje izradi strateke procene uticaja
na ivotnu sredinu. Odlukom o izmenama i dopunama planskog dokumenta definie
se deo obuhvata planskog dokumenta koji se menja. Zakonom je jedino predviena
obaveza da se odluka o izradi objavi u odgovarajuem slubenom glasilu. Imajui u
vidu savremene standarde participacije, i sve vee uloge graana u donoenju vanih
drutvenih odluka, smatramo da bi reformom propisa ovaj nain obavetavanja trebalo da ukljui i obavezno objavljivanje na druge prigodne naine kao to su internet, u
elektronskim medijima i sl.
ZPI kao nosioca izrade planskih dokumenata predvia nadleni organ za
poslove prostornog i urbanistikog planiranja u Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini, optini, gradu i gradu Beogradu, s tim to ovaj organ moe ustupiti izradu dokumenata prostornog i urbanistikog planiranja privrednom drutvu, odnosno drugom
pravnom licu koje u skladu sa odredbama tog zakona ispunjava propisane uslove za
izradu planskih dokumenata, u skladu sa zakonom kojim se ureuju javne nabavke.34
Po objavljivanju odluke o izradi planskog dokumenta, nosilac izrade pristupa izradi
koncepta plana, za ije potrebe prikuplja naroito podatke o: postojeoj planskoj dokumentaciji, podlogama, posebnim uslovima za zatitu i ureenje prostora, drugoj
dokumentaciji znaajnoj za izradu plana, stanju i kapacitetima infrastrukture, kao
Takoe, radi obavljanja strunih poslova u postupku izrade i sprovoenja planskih dokumenata, kao i davanja strunog miljenja po zahtevu nadlenih organa uprave, skuptina jedinice lokalne
samouprave obrazuje komisiju za planove. Predsednik i lanovi komisije imenuju se iz reda strunjaka
za oblast prostornog planiranja i urbanizma i drugih oblasti koje su od znaaja za obavljanje strunih
poslova u oblasti planiranja, ureenja prostora i izgradnje, sa odgovarajuom licencom, u skladu sa
ovim zakonom (v. lan 52).
34
Vie o ovlaenjima za izradu planskih dokumenata videti lanove 36.-38. ZPI.
33

Ekologija i pravo

204

i o drugim podacima neophodnim za izradu plana. Takoe je predvieno da koncept plana sadri: ocenu postojeeg stanja, koncepciju i propozicije razvoja, zatite
i ureenja prostora, kao i druga pitanja od znaaja za izradu planskog dokumenta.
Pre izlaganja na javni uvid, nacrt planskog dokumenta podlee strunoj kontroli.35
Formulacija posebnim uslovima za zatitu i ureenje prostora ne ukazuje direktno
na mere i uslove do kojih se moe doi kroz proceduru strateke procene uticaja na
ivotnu sredinu, iako bi te mere i uslovi prevashodno mogli biti odreeni kroz ovu
proceduru. U tom smislu je potrebno izvriti dodatno pojanjavanje ove norme, tj.
direktno uputiti na proceduru procene uticaja na ivotnu sredinu. Na ovom mestu se
ponovo otvara centralno pitanje odnosa dve procedure odn. njihove nivoa njihove
integrisanosti i meuzavisnosti.
Odredbe o javnom uvidu pri donoenju planova su posebno znaajne za ovu
analizu s obzirom na to da ZSPU ne predvia posebne mehanizme za uvid javnosti
u izvetaj o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu ve upuuje na posebne
propise. U skladu sa ZPI, izlaganje planskog dokumenta na javni uvid vri se posle izvrene strune kontrole. Izlaganje planskog dokumenta na javni uvid oglaava
se u dnevnom i lokalnom listu i traje 30 dana od dana oglaavanja. O izlaganju
planskog dokumenta na javni uvid stara se Republika agencija za prostorno planiranje, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove prostornog
i urbanistikog planiranja. Zakon ne sadri detaljnije odredbe o nainu izlaganja.
U tom smislu, a imajui u vidu dve vane potrebe za obavetavanjem i ueem
javnosti i potrebe za efikasnim usvajanjem urbanistikih dokumenata, ukazujemo
na potrebu unapreenja ove procedure kroz olakavanje informisanja i participacije
graana. Iako je trenutno zakonodavno reenje usklaeno sa zahtevima prava EU u
ovoj oblasti (vid. Deo 2.1), trenutna praksa ostvarivanja javnog uvida36 mogla bi biti
unapreena kroz omoguavanje javnosti i zainteresovanoj javnosti za ostvarivanje
uvida i dostavljanje komentara putem interneta.
U skladu sa ZPI, o izvrenom javnom uvidu planskog dokumenta nadleni organ, odnosno komisija za planove sainjava izvetaj koji sadri podatke o izvrenom
javnom uvidu, sa svim primedbama i odlukama po svakoj primedbi nakon ega se on
dostavlja nosiocu izrade planskog dokumenta, koji je duan da u roku od 30 dana od
dana dostavljanja izvetaja postupi po odlukama komisije. U sluaju da nakon javnog
uvida nacrta planskog dokumenta nadleni organ, odnosno komisija za planove utvrdi da usvojene primedbe sutinski menjaju planski dokument, donosi odluku kojom
se nosiocu izrade nalae da izradi novi nacrt ili koncept planskog dokumenta, u roku
koji ne moe biti dui od 60 dana od dana donoenja odluke (lan 51).
O strunoj kontroli detaljno v. lan 49 ZPI.
Javni uvid se najee ostvaruje jedino u prostorijama donosioca plana, radnim danom u
tano odreenom periodu dok se primedbe i drugi dopisi javnosti primaju pismenim putem.
35
36

Znaaj procene uticaja za urbanistiko planiranje

205

Moe se zakljuiti da je Srbija u proteklom periodu postavila osnove sistema

SPU kao i da ve postoje izvesna iskustva sa njenom primenom.37 Na sistem se
naelno opredelio za integrisani pristup, vezujui SPU za proces usvajanja planova, naroito u pogledu uvida javnosti u planski dokument i izvetaj o sprovedenoj
SPU i ukljuivanju njenih rezultata u planove. Ovakvo vezivanje je svrsishodno, s
obzirom na to da u izvesnoj meri ubrzava inae krut i dug proces usvajanja planskih dokumenata. Ipak, uviaju se dva pravca u kojima je mogue unapreenje ovih
procedura ne bi li se doprinelo kako unapreenju uea javnosti u ovim procesima tako i omoguavanju bre realizacije investicija. S obzirom na znaajan uticaj
mnogih investicija na ivotnu sredinu i zdravlje ljudi, potrebno je unaprediti modalitete participacije javnosti pre svega kroz omoguavanje njenog uea u ranim
fazama odluivanja o potrebi izrade SPU, kao i putem uvoenja savremenih vidova
komunikacije u procedure (obavetavanje putem interneta, online javni uvid, davanje
komentara elektronskim putem, itd). Ovim modalitetima optenja graana sa donosiocima odluka proceduri SPU bi se dao vei legitimitet. Drugi pravac reformi okvira
bi se odnosio na preispitivanje nivoa planova odn. sluajeva izmena planova za koje
je potrebno vriti detaljne procene kako bi se omoguio bri ekonomski razvoj, o
emu e vie rei biti u treem delu rada.

3. Kritika postojeeg sistema izrade spu pri planiranju

Sve do 2004. godine, strateka procena uticaja na ivotnu sredinu u Srbiji je
sprovoena na dobrovoljnoj osnovi, izvetaje nisu razmatrala ministarstva i drugi
nadleni organi i najee su predstavljali prilog-poglavlje uz prostorne i urbanistike
planove za koje je jedino i raena.38 Takoe, postoje i sledee opservacije (iz 2006
god.) - zatita ivotne sredine u planovima esto se smatra dodatkom koji treba
da opravda ve definisana planska reenja, umesto da bude integrisana u proces
planiranja i da utie na planska reenja.39 Analizirajui dosadanja iskustva u izradi stratekih procena kod nas, Filipovi i Obradovi uoavaju tri osnovna odnosa
SPU prema planskom reenju: 1. SPU tee odvojeno od procesa planiranja, 2. SPU
37

slov.

Za odreene opservacije u vezi sa manjkavostima uvoenja sistema videti naredni podna-

Videti: Duan evi, Tamara Marii, Overview of the EIA and SEA system in Serbia,
u Advanced International Training Programme on Environmental Impact Assesment for South East
Europe, SIDA, 2005, str. 17.
39
Boidar Stojanovi, Nenad Spasi, Kritiki osvrt na primenu Zakona o stratekoj proceni
uticaja na ivotnu sredinu u prostornom i urbanistikom planiranju, Izgradnja, vol. 60, br. 1-2/2007,
str. 5.
38

Ekologija i pravo

206

je delimimino integrisan u proces planiranja, 3. SPU je u potpunosti integrisan.40

Autori istiu da je da je drugi tip odnosa tei za koordinaciju ali da je pozitivan sa
stanovita obezbeivanja blagovremenih konsultacija i izbora varijantnih reenja uz
utedu vremena i novca, dok trei pristup nosi opasnost od pojave jednostranog
miljenja tj. nesposobnosti tima za SPU da ima nezavisno miljenje.41
U naoj literaturi su isticani prigovori stupanju na snagu Zakona o stratekoj
proceni uticaja na ivotnu sredinu bez paralelnog donoenja adekvatnih podzakonskih akata i strunih uputstava koji bi omoguili njegovu laku primenu u praksi.42
Iako imanentnu kritiku postojeeg sistema, koju sadre kritiki intonirani
postojei napisi, smatramo neophodnom i veoma znaajnom, drimo da strateku
procenu uticaja i njen odnos s delatnou planiranja ne treba liiti ni transcedirajue
kritike, one iji cilj nije da unapredi sistem koji postoji, ve da kritikuje neke od
osnovnih pretpostavki sistema kao takvog. Jedna takva kritika bila bi postavljanje
pitanja svrsishodnosti i isplativosti izrade strateke procene za planove niskog nivoa
optosti, konkretno za detaljne planove regulacije. Detaljni regulacioni planovi donose se, kako je gore objanjeno, za delove naseljenog mesta, ureenje neformalnih
naselja, zone urbane obnove, infrastrukturne koridore i objekte i podruja za koja je
obaveza njegove izrade odreena prethodno donetim planskim dokumentom. Zona
urbanih obnova nema mnogo u srpskoj planerskoj praksi, iz prozainog razloga
preskupe su. Planiranje neformalnih naselja zapravo predstavlja legalizaciju
neplanski izgraenih, 'divljih' naselja koja su graena bez dozvola. To je, uistinu,
negacija sutine planiranja kao opteg pojma i delatnosti (planira se unapred, nikako
'unazad'), a zapravo slui omoguavanju kakve-takve infrastrukturne i saobraajne
opremljenosti neformalnih naselja ('kome e se uzeti deo placa za ulicu i trafo stanicu'). Izrada strateke procene uticaja u situaciji kad se plan donosi radi ureenja neformalnog naselja se ini nesuvislom, poto je ono to se navodno planira ve izgraeno.
Otud ostaju detaljni regulacioni planovi za deo naselja i za infrastruktirne koridore,
kao oni kod kojih dolazi u obzir izrada SPU. Kad je re o detaljnim planovima za
deo naselja, oni se u praksi obino odnose na blokove u naseljenim mestima (delove
naselja zaokruene odreenim ulicama), koji su po prirodi stvari takvi da obuhvataju
manji broj objekata. Ekoloki najosetljiviji objekti obino se grade na podrujima za
koje se izrauje prostorni plan za podruje posebne namene, pa tu izradi detaljnog
regulacionog plana nema mesta. Nivo detalja u regulacionom planu najnie optosti
obino je blizak nivou detalja koji sadre idejni planovi za odreeni objekat, pa se
ini da izrada ekoloke analize koja je strateka, pored procene uticaja koja se radi
za svaki pojedini projekat u obuhvatu plana, uistinu nema svrhe, i da predstavlja
Dejan Filipovi, Danijela Obradovi, Ibid, str. 122.
Dejan Filipovi, Danijela Obradovi, Ibid, str. 122.
42
Uporediti: Boidar Stojanovi, Nenad Spasi, Ibid, str. 6; Tijana Crnevi, Ibid, str. 54.
40
41

Znaaj procene uticaja za urbanistiko planiranje

207

nepotreban dodatan teret u postupku donoenja plana. Ono gde se ini da izradi SPU
kod detaljnih regulacionih planova moe biti mesta jesu otud samo infrastrukturni
koridori i objekti, mada imajui u vidu da se i za ove koridore i objekte mora izraditi procena uticaja nije izvesno da bi SPU imala naroit znaaj. Namesto zakljuka,
moglo bi se rei da izrada SPU ima vie smisla kod donoenja planova vieg nivoa
optosti, dok kod detaljnijih planova istu svrhu treba da igra procena uticaja za pojedine projekte unutar zahvata plana, te da bi izradu SPU trebalo predviati samo zaista izuzetno, kad okolnosti sluaja to naroito opravdavaju. U tom smislu, valjalo bi
preporuiti da se u praksi strateka procena uticaja radi, po pravilu, samo na srednjem
nivou optosti planiranja (generalni urbanistiki plan, prostorni plan jedinice lokalne
samouprave i podruja posebne namene), uz oslanjanje na konkretnu procenu uticaja
sprovoenja odreenog projekta na niem nivou optosti. Razume se, planovi srednjeg nivoa optosti ponekad ne mogu da obuhvate sve potencijalne vrste projekata,
aktivnosti a time i rizika po ivotnu sredinu, pa i o tome treba voditi rauna kada se
donosi odluka da li izraivati SPU za planove nieg nivoa optosti.
Naposletku, smatramo da treba napomenuti da je, u uslovima tranzicione
ekonomije, izvesna fleksibilnost planova neophodnost. Kao to je gore objanjeno,
rigidni i strogi planovi predstavljaju smetnju za razvoj investicija, a tako neto, sa
svoje strane, onemoguava prikupljanje sredstava za odrivi razvoj ivotne okoline.
Pritom, fleksibilnost ne treba tumaiti kao zanemarivanje potreba da se ureenje
prostora i urbanih sredina planira, te da se u sklopu planiranja duna panja posveti ekolokim brigama. Fleksibilnost za koju se mi zalaemo predstavlja ostavljanje mesta za razvoj razliitih projekata na podruju obuhvaenim planom, od kojih, imajui u vidu trajanje planova, neki ne moraju biti obuhvaeni predvianjem
planera. Fleksibilnost treba da ima za cilj da je mogue sprovesti veliki broj raznih
projekata u podruju zahvata plana bez potrebe da se plan menja, jer inherentna kompleksnost postupka izmene plana, po pravilu, ini investicije neizvodljivim ili bar
znatno manje privlanim ako obuhvataju potrebu da se radi njihove realizacije menja
plan. Druga krajnost, odnosno detaljnost i strogost planova, dovodi do toga da se najozbiljniji infrastrukturni projekti, primera radi izgradnja Mosta na Adi u Beogradu,
sprovode bez ikakvog unapred usvojenog plana, odnosno da se projektuju tokom
izgradnje, to je sa stanovita sadanjeg ZPI neizvodljivo bez krenja zakona. S tim u
vezi valja napomenuti i postojanje zaaranih krugova u naim propisima o izgradnji, a u vezi sa zatitom ivotne sredine. Naime, slabost postojeih propisa ogleda se
i u tome to nije mogue zakonito testirati pojedine industrijske pogone, ili testirati
njihov rad s drugaijim gorivom. Naime, da bi se omoguio probni rad nekog pos-

Ekologija i pravo

208

trojenja, potrebno je imati dozvolu za njegovu izgradnju,43 a da bi se dozvola dobila

potrebno je uraditi strateku (na nivou planiranja) a potom i konkretnu analizu uticaja
na ivotnu sredinu. Konretnu analizu, meutim, nije mogue ispravno sprovesti bez
putanja postrojenja u probni rad, to stvara zaarani krug. Ovo se u praksi prevazilazi razliitim neformalnim, preutnim dozvolama organa nadlenih za zatitu
ivotne sredine i izdavanje graevinskih dozvola za industrijska postrojenja, koji
toleriu probni rad u cilju sprovoenja analize uticaja iako je takav probni rad bez
odgovarajue dozvole nezakonit. Razume se, ovakvo stanje ne zadovoljava interese
vladavine prava i pravne sigurnosti, otvara prostor za korupciju (svaka neformalnost i preutnost kod izdavanja dozvola potencijalni su izvor korupcije) i, u krajnjoj liniji, takoe odbija dolazak ozbiljnih investitora u Srbiju, pa je potrebno otkloniti
takve anomalije u daljem razvoju pravnog okvira u ovim oblastima u Srbiji.

4. Zakljuak
Izrada SPU u okviru prostornog i urbanistikog planiranja deo je evropskog
acquis-a, i shodno tome Srbija je od zakonodavnih reformi 2004. godine uredila
pitanja u vezi s potrebom izrade a i samom izradom strateke procene. Praksa primene
ovih propisa, meutim, pokazuje da postoji prostora za njihovo poboljanje i injenje
celog sistema SPU dinaminijim i delotvornijim. S jedne strane, u okviru imanentne
kritike, trebalo bi preispitati neka od postojeih reenja s take gledita njihove jasnosti i nedvosmislnosti, a trebalo bi i osavremeniti i poveati stepen uea javnosti u
svim fazama povezanim s izradom SPU, ukljuujui i odluku o potrebi da se ona izradi. S druge strane, u okviru transcedirajue kritike, postojeem sistemu ukljuivanja
SPU u delatnost planiranja moglo bi se zameriti da kroz preteranu i ne uvek neophodnu rigidnost i kompleksnost predstavljaju smetnju za razvoj investicionih aktivnosti.
Zbog toga bi sistem trebalo modifikovati tako da se SPU izrauje samo onda kada je
njena izrada zaista svrsishodna, te da se omogui potreban nivo fleksibilnosti planskih dokumenata kako oni ne bi predstavljali nepotrebnu investicionu barijeru.

lan 157. ZPI predvia fazu probnog rada kao preduslov za izdavanje upotrebne dozvole,
to znai da je graevinska dozvola ve izdata.
43

Znaaj procene uticaja za urbanistiko planiranje

209

5. Literatura:
1. Begovi B., Mijatovgi B., Hiber D., Privatizacija dravnog zemljita u Srbiji,
Centar za liberalno demokratske studije, Beograd, 2007.
2. Bina O., A critical review of the dominant lines of argumentation on the need
for strategic environmental assessment, Environmental Impact Assessment
Review 27 /2007, str. 585606.
3. Crnevi T., Strateka procena uticaja u urbanistikom planiranju, Institut za
arhitekturu i urbanizam, Beograd, 2009.
4. European Commision, Report from the Commission to the Council, the European
Parliament, the European Economic and Social Committee and the Committee
of the Regions On the Application and Effectiveness of the Directive on Strategic
Environmental Assessment (Directive 2001/42/EC), Brussels, 14.9.2009
COM(2009) 469 final
5. Filipovi D., Obradovi D., Strateka procena uticaja u prostornom planiranju
instrument za utvrivanje znaaja planskih reenja za zatitu ivotne sredine
i odrivi razvoj, Glasnik srpskog geografskog drutva, vol. 85, br. 2/2005, str.
120
6. Gajin S, lan 1. I Protokola uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima,
Standardi zatite imovinskih interesa, u Promene stvarnog prava u Srbiji,
Institut za uporedno pravo, Beograd, 2005.
7. Hiber D., Svojina u tranziciji, Beograd, 1998.
8. Lili S., Drenovak M., Ekoloko pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu,
Beograd, 2010.
9. Lili S., Drenovak M., Pravo uea javnosti u procedura, u D. Torbica (ur.)
Ekoloki izazovi Srbije, Otvoreni univerzitet, Subotica, 2010. str 106-112.
Marii T., Josimovi B., Pregled sistema Strateke procene uticaja (SPU) u
zemljama Jugoistone Evrope, Arhitektura i urbanizam, br. 16-17/2005, str.
66-74.
10. Stojanovi B., Spasi N., Kritiki osvrt na primenu Zakona o stratekoj proceni
uticaja na ivotnu sredinu u prostornom i urbanistikom planiranju, Izgradnja,
vol. 60, br. 1-2/2006, str 5-11.
11. evi D., Marii T., Overview of the EIA and SEA system in Serbia,
u Advanced International Training Programme on Environmental Impact
Assesment for South East Europe, SIDA, 2005.
12. Todi D., Savremena politika i pravo ivotne sredine, Megatrend univerzitet,
Beograd, 2008.
13. Vlada Republike Srbije, Nacionalna strategija za aproksimaciju u oblasti ivotne
sredine za Republiku Srbiju, Beograd, 2011.

210

Ekologija i pravo

IMPORTANCE OF IMPACT ASSESSMENT FOR URBAN

PLANNING
Strategic environmental impact assessment (SEA) is an important measure for
preventing adverse environmental impacts which has become an integral part of
the adoption of programs, plans and policies relevant to the environment, including
spatial and urban planning. The paper offers a preliminary analysis of the strategic
environmental impact assessment framework in Serbia from the perspective of its
impact on urban planning. It puts forward the proposals for further integration of
the assessment into the urban planning process while enabling for development
opportunities not restricted by extensive planning as well as creation of flexible
mechanisms for efficient coordination of different objectives that need to be achieved
in a transition economy. The article also analyzes whether the complex SEA is always
needed for planning documents of lower hierarchical order which do not provide for
the land use that could have a significant impact on (local) environment and whether
the plans of this kind require SEA if environmental impact assessment is required
and is going to be undertaken for envisaged facilities. Additionally, the paper looks
into the impact overplanning has on planning documents of lower hierarchical
level and investment projects realisation in accordance with them, and concluded
that satisfactory final results can only be achieved if proper balance is made between
the interests of environmental protection and economic development.

Key words: urban planning, strategic environmental impact assessment,
public participation, hierarchy of planning documents.

Ekologija i pravo

212

ZATITA IVOTNE SREDINE

U UPOREDNOM USTAVNOM PREGLEDU
Vladimir Miki*
Odredbe ustavnih dokumenata posveene zatiti ivotne sredine po pravilu su pisane tako da sadre temeljno pravo pojedinaca na isto i zdravo prirodno
okruenje, definisano u neposrednoj korelaciji sa dunou javnih vlasti, ali i svih
lanova politike zajednice. Iako znatan broj ustava tek povrno ureuje ovu problematiku, pojedini na tom planu pionirski temeljni dokumenti ipak nastoje
da preciziraju sve vei broj komponenti ovog osnovnog prava, pruajui mu pritom izravnu sudsku zatitu i obogaujui ga elementima zatite koji sadre posredne
upravne, graanske i krivine pravne posledice. Istovremeno, teorijska obrada
ovog pitanja nastoji da temeljnom, konstitucionalizovanom pravu na prihvatljivu i
zatienu ivotnu sredinu podari status koji je nezavistan od nekih drugih osnovnih
prava graana. ivotna sredina tako postaje predmet prava koje se vie ne tretira kao
neophodan uslov za ostvarivanje zdravstvene zatite, jo manje prava pojedinca i zajednice na ouvanje prirode kao javnog dobra. Kapacitet fizikih i (sve ireg kruga)
pravnih lica za pruanje doprinosa i uzimanje direktnijeg uea u borbi za zatitu
ekolokih vrednosti neprestano se produbljuje, to je potpuno u skladu sa konceptom
prema kojem je participacija graana u ureenju pitanja zatite prirode neposredan
proizvod i nuan preduslov za vrenje kolektivne suverenosti.

Kljune rei: Ustav, zatita ivotne sredine, konstitucionalizacija ekologije

1. Uvod
Zatita ivotne sredine predstavlja jedan od novijih sadrinskih elemenata
ustavnih tekstova. Obrasci obrade ove materije variraju u pisanim dokumentima
najvie pravne snage razliitih drava, a najvei broj odredaba posveenih zatiti
ivotne sredine usvojen je (ili je stupio na snagu) tokom poslednje etiri decenije.1 Ipak od gotovo beskrvnih odrednica o obavezi staranja o odravanju ekoloke
Spoljni saradnik Faklteta za ekonomiju, finansije i administraciju FEFA,
Univerzitet Singidunum, Beograd i student doktorskih studija na Pravnom fakultetu
Univerziteta u Beogradu.
1
May, James, R., Constituting Fundamental Environmental Rights Worldwide, Pace Environmental Law Review, Vol. 23, 2005-2006, 129.
*

Zatita ivotne sredine u uporednom ustavnom pregledu

213

ravnotee do obelodanjivanja plemenitih tenji koncentrisanih (makar nominalno)

u pravcu pruanja podrke meunarodnim naporima za zaustavljanje pogoranja
ekoloke situacije na planeti, odredbe savremenih ustavnih tekstova izuzetno retko
ignoriu pitanja koja prepoznajemo kao ekoloka. Relativno dug i (opet, relativno)
uspean hod problematike zatite prirodnog okruenja nesumnjivo je ishodovao
uvrtanjem ekologije u opseg uporednopravne materia constitutionis, na nain na
koji su to u prethodnim decenijama ostvarili i, primera radi, procesi institucionalizacije organa za zatitu prava graana od zloupotreba javnih vlasti (ombudsman) ili
za sprovoenje finansijske revizije poslovanja javne uprave.
Polje analitike obrade ovog rada ograniava se na tekstualni domen
savremene ustavnosti. To ne znai da se, kao rezultat prostog metodolokog izbora,
umanjuje znaaj relevantnih podustavnih (zakonskih ili uredbodavnih), ili sa druge
strane nadnacionalnih (meunarodnih) propisa. Naprotiv, injenica da odreeni
ustav propisuje (ili proputa da propie) opseg prava i obaveza u odnosnoj materiji
ni u kom sluaju ne mora stajati u srazmernoj uzrono-posledinoj vezi sa stvarnim
naporima konkretne drave, usmerenih u pravcu poboljanja stanja ivotne sredine
kao pitanju od neprocenjivog znaaja za itavo oveanstvo. Ustavna regulativa bilo
kojeg prava omoguava njegovu izravnu ustavnosudsku zatitu i oslabljuje eventualne dnevnopolitike porive za slabljenjem njegovog znaaja (redovnim zakonodavnim postupkom),2 i ini vidljivijim njegovo prisustvo meu politikim krugovima i
u oima graana.3 ak i kada je (kao u Ustavu Francuske iz 1958. godine) ova oblast
ureena u preambularnom delu ustavnog teksta, pomenuta vrsta zatite opstaje, jer
nacrt zakona koji bi sadrao odredbe protivne Povelji [navedenu u preambuli Ustava] nikada ne bi mogao biti usvojen, niti stupiti na snagu.4 Istraivaka optika ovog
rada svesno je usmerena ka tumaenju tekstualnih sadraja koje poznaje savremena
uporedna ustavnost, kao formalnih parametara za procenu ostvarivosti (ili iskrenosti)
tenji koje su prihvaena kao savremena politikopravna datost.
U dananjoj uporednoj ustavnosti, oko 30 ustavnih dokumenata ne sadri nikakve odredbe kojima bi se, na posredan ili neposredan nain, ureivala problematika ivotne sredine. Ovo znai da pet od est vaeih pisanih ustava u svetu uopte,
na jedan ili drugi nain, regulie predmetnu materiju. Re je o rastuoj, iako jo uvek
ogranienoj, zajednici zemalja (...) iji ustavi priznaju sutinsko temeljno pravo na

Orlovi, Slobodan P., ivotna sredina u Srbiji Ustavnopravni kontekst, Pravno-ekonomski

pogledi, god. II, br. 3, 2011, 5.
3
May, 118.
4
Marrani, David, The Second Anniversary of the Constitutionalisation of the French Charter for
the Environment: Constitutional and Environmental Implications, Environmental Law Review, Vol.
10, 2008, 17.
2

Ekologija i pravo

214

istu ivotnu sredinu.5 Razlozi odsustva relevantnih odredaba u ovim preostalih

tridesetak ustava raznoliki su. Ponegde je re o ustavnim aktima usvojenim znatno
pre politiko-pravnog problematizovanja zatite ivotne sredine, pri emu kasnije
ustavne revizije nisu inkorporirale u tekst ustava materiju zatite ivotne sredine.6
Sa druge strane, odreeni broj ustavnih dokumenata predstavlja prvu generaciju
ustava, u smislu da je formalna ustavnost u dravama u kojima su ovi akti na snazi
stara tek (najvie) nekoliko decenija, te da su tekstualna reenja uglavnom fokusirana
na ureenje odnosa izmeu kljunih politikih institucija i osnovnih komponenti
drutva.7
Ustavni tekstovi koji ureuju pitanja zatite ivotne sredine ine to na razliite
naine. Neki dokumenti prilino skromno ureuju ovu celinu, posveujui joj tek
jednu (jedinu) odredbu u ustavnom tekstu, dok znaajan broj ustava tek orijentaciono
nalae dravi i pojedincima (apstraktnu) dunost zatite ivotne sredine, ostavljajui
esto zakonskim reenjima da blie urede sadrinu prava i obaveza iz domena ekologije. Da je skeptiniji pristup ustavotvoraca u garantovanju obima prava na ivotnu
sredinu i njene zatite ipak izuzetak, potvruje injenica da postoje dokumenti koji
ekolokim pitanjima posveuju obimne, sadrajne lanove,8 ili itave odeljke ustava.9
U ovom pogledu, dakle, praksa ustavopisaca je arolika, ali primetno je prisustvo
istovetnog (ili, barem, veoma slinog) naina ureenja oblasti zatite ivotne sredine
u velikom broju vaeih dokumenata, to e se pokazati u daljim redovima ovog rada.
Najzad, pitanje zatite okruenja uljueno je na razliite kontekstualne pozicije u ustavnim aktima. Ono je, naime, veoma esto navedeno kao sastavni deo
(ljudskog) prava na zdravlje, odnosno zdravstvenu zatitu,10 tako da predstavlja sas May, 114.
Primere pruaju ustavi: SAD (1787), Argentine (1853), Luksemburga (1868), Australije
(1900), Lihtentajna (1921), Libana (1926), Republike Irke (1937), Islanda (1944), Japana (1946).
7
Takvi su ustavni dokumenti sledeih drava: Bocvane (Ustav iz 1966), Bangladea (1972),
Zambije (1991), Jemena (1994) itd. Slino tome, mlada ustavna tradicija bliskoistonih monarhija nije
opredeljena u pravcu ureenju zatite prirode, o emu potvruje odsustvo ove teme iz Ustava Jordana
(1952), Kuvajta (1961) i Ujedinjenih Arapskih Emirata (1971).
8
Jedan od iscrpnijih lanova nalazi se u Ustavu Junoafrike Republike iz 1996 (lan 24).
9
Ustav Kenije iz 2010 (Peto poglavlje (Zemlja i prirodno okruenje), Drugi deo (Zatita
ivotne sredine i prirodnih resursa), l. 69-71); Ustav vajcarske iz 1999 (Poglavlje 2 (Nadlenosti),
Odeljak 4 (ivotna sredina i ureenje teritorije, l. 73-80; Ustav Slovake iz 1992 (Odeljak 6: Pravo
na zatitu ivotne sredine i kulturnog naslea, l. 44-45).
10
Najneposredniju vezu izmeu stanja ivotne okoline i zdravstvene zatite graana izlae
Ustav Tadikistana (1994), prema kojem se pravo na zdravstvenu negu obezbeuje i merama kojima
se poboljava stanje ivotne sredine (l. 38). Niz drugih ustava sadri uporedive odredbe, a Ustav
Demokratske Republike Koreje (Severne Koreje) iz 2009, u liniji ideoloke obojenosti itavog dokumenta, predvia, u lanu 57, da dravne mere zatite ivotne sredine imaju svrhu da se narodu obezbede higijenska ivotna sredina i radni uslovi.
5
6

Zatita ivotne sredine u uporednom ustavnom pregledu

215

tavni deo korpusa garantovanih osnovnih prava graana i nalazi se u za to posebno

predvienom odeljku. Ree, zatita ivotne sredine dovodi se u vezu i ureuje normama posveenim ouvanju kulturno-istorijskog naslea odreene zemlje. Veoma
esto ciljevi i dunosti drave obuhvataju obavezu ouvanja zdravog ekolokog sistema, kao misiju neodvojivu od ostalih obaveza koje drava preuzima na sebe. Uz to,
injenica da pravo na zdravu ivotnu sredinu spada u novija, mlaa ljudska prava ne
umanjuje njegov znaaj, budui da se logikim tumaenjem prava na zdravu ivotnu
sredinu i drugih ljudskih prava garantovanim ustavom uoava ak i nadreenost
prava ivotne sredine drugim ljudskim pravima.11 Istina je, ovo se pravo razlikuje od
drugih osnovnih prava, i to time to je ono osnova i uslov svih drugih ljudskih prava
zatienih ustavom, i to poevi od prava na ivot.12
Zahvaljujui navedenim injenicama moe se rei da je pravo na zdravu
ivotnu sredinu, propraeno obavezom (drave, ali kao to emo videti i drugih
subjekata) njenog uvanja, dostiglo rang jedinstvene vrednosti u velikom broju savremenih ustavnih tekstova, to je novost koja doprinosi obogaenju i evoluciji modernog ustavnog prava. Uzimajui u obzir sve veu panju koju prethodnih decenija
prizivaju napori na ouvanju ivotne sredine, njena zatita uistinu je stekla status
vieg politikog prioriteta, pa ustavi danas po pravilu izriito jame pravo na zdravo okruenje, kao i procesna prava neophodna za primenu i osnaenje dodeljenih
sutinskih prava.13
Ispitaemo u narednim redovima na koji to nain moderni ustavi tretiraju
zatitu prirodnog okruenja (koji je njen ustavni kontekst). Potom emo utvrditi koje
mogunosti ustavni propisi predviaju za, to je mogue neposredniju, operativnu
primenu odredaba o ouvanju ivotne sredine (kako to jasnije ostvariti pravo na
zdravu ivotnu sredinu). Najzad, bie utvreno ko su, iz uporedne ustavne perspektive, titulari navedenog prava (ko ima pravo na zatienu ivotnu sredinu), a ko nosioci obaveza (ko je duan da titi prirodno okruenje).

2. Tekstualni ustavni kontekst zatite ivotne sredine

Norme savremenih ustava kojima se ureuju pitanja koja stoje u neposrednoj vezi sa zatitom ivotne sredine moraju imati svrhovit tekstualni kontekst. To
znai da se pisac ustavnog teksta nuno opredeljuje meu koje e odredbe uvrstiti
i one posveene primeni prava, odnosno utvrivanju obaveza koje izranjaju iz konteksta zatite prirode. Izuzmemo li iz analize (mnogobrojne) odredbe koje predstavOrlovi, 2.
Ibid, 11.
13
Bruch, C., Coker, W., VanArsdale, C., 5.
11
12

Ekologija i pravo

216

ljaju tek provizorne (apstraktne) norme, ustanoviemo nekoliko razliitih znaenja

koja se pridaju zatiti ivotne sredine kao ustavnoj kategoriji. Pritom, ova su razliita
znaenja u ustavima esto zajedno navedena i uzajamno podrana, odnosno uslovljena.
Prvenstveno, zatita ivotne sredine stavlja se u funkcionalni kontekst, kao
instrument zatite ljudskih prava (prava graana). Ovo se ini tako to se pravo na
zdravu ivotnu sredinu ubraja u osnovna prava graana. Nalik tome, esto ustavni
dokumenti predstavljaju zatitu prirodnog okruenja kao sredstvo za primenu jednog
drugog temeljnog prava prava na zdravstvenu zatitu odnosno za garantovanje
odgovarajueg kvaliteta ivota, ali i za razvoj linosti.14
Ciljni aspekt normativizacije zatite ivotne sredine odnosi se na narednu
moguu svrhu ovakvih odredaba, a to je odreivanje dugoronih ekolokih interesa
drutva, u cilju obezbeivanja zdravog okruenja za budue generacije. Ovaj se aspekt
sa jedne strane oslanja na princip meugeneracijske solidarnosti (izmeu lanova zajednice koji nastanjuju odreeni prostor u trenutku usvajanja ustava i pokoljenja koja
tek treba da se rode),15 a sa druge tei povraaju ekoloke ravnotee koja je naruena,
pri emu se zatita i obnova ekosistema pojavljuju kao cilj i svrha ovih odredaba.
Solidarnost meu generacijama kao cilj odraava svest ustavopisaca o sopstvenoj
obavezi da isti (ili iri) opseg konkretnog prava pojedinca prenese na budue lanove
politike zajednice.16
Uspostavljanje i ouvanje ekoloke bezbednosti naredna je mogua svrha
normi orijentisanih ka ouvanju i unapreenju ivotne sredine. Ekoloka sigurnost
kao imperativ ogleda se u normama kojima se, primera radi, okruenje titi od
zagaivanja, koje je uvrteno meu javne rizike,17 pa i odredbama koje u zatiti
prirode predviaju jedan od razloga za ograniavanje sloboda i prava graana (prvenstveno slobode kretanja i nastanjivanja),18 odnosno za uvoenje vanrednog stanja.19

Kako se navodi u st. 1. l. 45. Ustava panije (1978).

Ustav Portugala iz 1976 (l. 66, st. 2, t. d) neposredno istie naelo meugeneracijske solidarnosti, dok Ustav Butana (2008) navodi naelo meugeneracijske jednakosti (l. 5, st. 4). Sline
odredbe, bez isticanja konkretnog naela po njenom teorijskom nazivu, sadre i drugi ustavi.
16
Ustav Holandije (1983), u tom smislu, u l. 21, precizno navodi obavezu javnih vlasti da
zemlju odre nastanjivom, dok novelirani Ustav Norveke iz 1814. godine (l. 110b, st. 1) nalae da se
prirodnim resursima mora upravljati na temelju dugoronih planiranja, kako bi se pravo pojedinca na
ivotnu sredinu moglo ouvati i za naredne generacije.
17
Prema Ustavu Kine iz 1982. godine (l. 26, st. 1).
18
l. 31, st. 3. Ustava Poljske (1997); l. 23, st. 3. Ustava Slovake (1992).
19
Ustav Tanzanije (1977) predvia da se vanredno stanje moe proglasiti i u sluaju kada neposredna opasnost ili ekoloka katastrofa ugroava drutvo ili neki njegov deo (l. 32, st. 2).
14
15

Zatita ivotne sredine u uporednom ustavnom pregledu

217

Garantujui bezbednu, ili sigurnu ivotnu sredinu,20 odnosno definiui prirodna bogatstva, ali i biljni i ivotinjski svet, kao dobra od opteg interesa21, ove norme ine
da se ekoloka politika ubroji meu vitalne instrumente za ouvanje stabilne drave u
budunosti. Slino tome, znaaj ovih normi vidljiv je i u ustavima koji zahtevaju integraciju ekolokih ciljeva u aktivnosti dravnih organa, kao i ukljuivanje ekoloke
strategije u ekonomske i socijalne razvojne planove drave.22
Kada je re o ulozi upuivanja na meunarodne odredbe o zatiti ivotne
sredine u ustavnim tekstovima, ona je viestruka. Pre svega, znaajan broj ustavnih
tekstova (u svojoj izvornoj ili, pak, noveliranoj verziji) panju zatiti ivotne sredine
poeo je da posveuje kako bi bile ispunjene meunarodnopravne obaveze preuzete
usvajanjem dokumenata sa konferencija posveenih ekolokim pitanjima (poput one
odrane u organizaciji UN juna 1972. u tokholmu).23 Retki su, pritom, ustavi koji
neposredno upuuju na primenu standarda iz odreenog nadnacionalnog dokumenta
(kakav je sluaj sa preambulom Ustava Francuske).24 U tom smislu, meunarodni
dokumenti kao (makar i posredan) izvor prava zatite ivotne sredine predstavljaju pravi raritet u ustavnim tekstovima, to nije sluaj sa nekim drugim izvorima
meunarodnog javnog prava (Poveljom OUN, osnivakim aktima EU, ili paktovima i konvencijama o zatiti ljudskih prava). Istini za volju, jedan broj ustava sadri
norme koje su posredno posveene meunarodnopravnom aspektu zatite prirodnog
l. 37, st. 4. Ustava Gruzije (1995); l. 5. st. 2. Ustava Butana; l. 33, st. 1. Ustava Iraka (2005);
l. 37, st. 1. Ustava Moldavije (1994); l. 16, st. 2. Ustava Mongolije (1992). Ustav Ukrajine ustupa dravi
dunost da da osigura ekoloku bezbednost i odri ekoloku ravnoteu na svojoj teritoriji, ali i da
prevazie posledice katastrofe u ernobilu, koja je katastrofa globalnih razmera (lan 16).
21
Ustav Makedonije (l. 56, st. 1) iz 1991. godine.
22
V. Ustav Ruske Federacije iz 1994 (l. 41, st. 2), ili odredbu st. 2. l. 92. Ustava Etiopije (1995),
prema kojoj ekonomski razvoj nee ni na koji nain ometati ekoloku ravnoteu. Ustav Bolivije
(2008) navodi, u l. 319, st. 1, da je industrijalizacija prioritet ekonomske politike, uz potovanje zatite
ivotne sredine. Ustav Brazila iz 1988 (l. 170, st. 1, t. 6) istie da se ekonomski poredak odrava u
skladu sa naelom zatite ivotne sredine. Nalik toj odredbi, l. 90 Ustava Portugala utvruje da e
cilj ekonomskih i socijalnih razvojnih planova biti i ouvanje ekoloke ravnotee i zatita ivotne
sredine.
23
Takav je bio sluaj, primera radi, sa Ustavom Indije, koji u svojoj izvornoj verziji iz 1949.
godine nije obuhvatao zatitu ivotne sredine. Taj je propust ispravljen amandmanima iz 1976.
godine, u svrhu primene usvojenih meunarodnih sporazuma: Mane, Suresh, Constitutional Provisions
for Environmental Protection, The National Law School of India University, Centre for Environmental
Education Research & Advocacy: http://www.nlsenlaw.org/environmental-protection/articles/constitutional-provisions-for-environmental-protection/ (01.04.2012).
24
Preambula Ustava Pete republike zahvaljujui izmeni unetoj u taj akt 28. februara 2005.
godine potvruje privrenost, pored ostalog, pravima i obavezama definisanim Poveljom Evropske
unije o ivotnoj sredini iz 2004. godine. Ustav Junog Sudana iz 2005 (l. 183, st. 4, t. e) poziva da
nain eksploatacije nafte na teritoriji te drave bude usklaen sa meunarodno priznatim industrijskim standardima crpljenja ili razvoja prirodnih resursa koji su ekoloki osetljivi.
20

Ekologija i pravo

218

okruenja, dodue redigovane iz perspektive interesa konkretne drave. Ove odredbe

odraz su potrebe ustavotvorca za afirmacijom meunarodne saradnje na planu zatite
ivotne sredine, ili, pak, ilustracija tenje drave da bude obavezana potpisanim
sporazumima.25 Najzad, jedan broj ustava sadri prohibitivne klauzule apsolutne
(bezuslovne),26 ili relativne (kojima se zahteva ratifikacija zakljuenih ugovora koji
mogu rezultirati pogoranjem stanja prirodne sredine)27 iji je cilj u svakom sluaju
spreavanje ekoloke degradacije na domaem tlu.
Najzad, moe se konstatovati da, onde gde se zdrava ivotna sredina u preambularnom delu ustavnog dokumenta navodi kao predmet prava pojedinaca ili
kao posebna dunost vlasti, nastaje jedan prividan paradoks. Iako se preambule u
ustavnopravnoj teoriji (a ponekad i u uporednoj praksi) po pravilu smatraju neoperativnim (neprimenjivim) delovima ustavnog teksta, ipak treba podsetiti da je re
o uvodnom, eksplikativnom delu ustava, koji esto istie temeljne ciljeve i naela
odreene politike zajednice (drave). U tom smislu, nije pogreno drati da je re
o svojevrsnom napretku u konstitucionalizaciji zatite ivotne sredine, odnosno o
njenom uzdizanju na nivo preambularnog sadraja jednog broja ustava.28 Slinu
poruku upuuje i ustav koji odreuje da se materija ekoloke zatite regulie organskim zakonom,29 kao propisom koji zakonodavno telo usvaja po posebnom (kvalifikovanom) postupku, te koji, samim tim, uiva i posebnu, na izvestan nain nadzakonsku zatitu.

3. Odredbe za preciznije ostvarenje ekolokih naela

Jezgrovitije razraenje ekolokih tema odlika je znaajnog broja ustavnih tekstova. Ovakvi dokumenti sadre i norme koje slue neposrednijoj operacionalizaciji
l. 123. Ustava Obale Slonovae (2000) poziva dravu da stupa u meunarodne organizacije
koje imaju za cilj saradnju u oblasti zatite ivotne sredine i upravljanja prirodnim resursima. Sa
druge strane, Ustav Gambije (1997), u l. 215, predvia da e drava politiku zatite prirode voditi i
putem saradnje sa drugim nacijama i organizacijama. Slinu stipulaciju sadre l. 36, st. 9. Ustava
Gane (1992) i l. 133, st. 4, t. 14. Ustava Nigera (2010).
26
Ustav Burundija (1992) izriito zabranjuje zakljuenje sporazuma kojima moe biti naneta
ozbiljna teta ivotnoj sredini. Po Ustavu Namibije (1990), drava obezbeuje mere protiv odbacivanja ili reciklovanja inostranog nuklearnog ili toksinog otpada (l. 95, t. l).
27
Ustav Kenije nalae obaveznu ratifikacionu proveru ugovora koji bi sadrali pruanje prava ili
izdavanja koncesije u svrhu eksploatacije bilo kojeg nacionalnog resursa (l. 71, st. 1).
28
Ustav Burkine Faso (1991), Ustav Kameruna, Ustav Komorske Unije (2001), Ustav Sejela
(1993).
29
Amandman iz 2010. na l. 49. st. 3. Ustava Ruande (2003) predvia da jedan takav zakon (loi
organique) odreuje modalitete zatite, ouvanja i unapreenja ivotne sredine.
25

Zatita ivotne sredine u uporednom ustavnom pregledu

219

onih izjava dobre volje (deklarativne podrrke zatiti zdravog ivotnog okruenja),
koje su ve decenijama sadrane u ustavnim formulacijama. Funkcije ovih normi su
raznovrsne, ali njima se istiu jasni ciljevi ekonomskih, razvojnih, poljoprivrednih i
drugih politikih pravaca drave.
Prvi od ovakvih ciljeva predstavlja racionalna
(paljiva, ekonomina) upotreba i eksploatacija prirodnih resursa, u koje su ukljueni
zemljite, ume, vode, prirodni izvori itd. Ovaj cilj u tesnoj je vezi sa imperativom
odrivog razvoja, naelom koje stoji kao temelj racionalizacije upotrebe prirodnih izvora i koje je vremenom preraslo ak i u princip sa prioritenim statusom, uklopljen u
temeljne karakteristike ekonomskog poretka i razvoja privrede. Ustavi esto utvruju
i princip kanjivosti tetnog delovanja, kao i obavezu naknade tete uzrokovane delima kojima se ozbiljno ugroava ravnotea ekosistema.30 Izriito se predvia odgovornost fizikih i pravnih lica za neposredno ili posredno ugroavanje ili nanoenje
tete ivotnoj sredini i prirodnim resursima, ali i neovlaenu ili prekomernu upotrebu, odnosno crpljenje ovih resursa.
Posledica utvrivanja ovakve odgovornosti moe biti graanskopravnog
karaktera, i to imovinskog (naknada tete, ali i oduzimanje imovine ili spreavanje
mogunosti daljih obavljanja privrednih dunosti),31 ili neimovinskog (povraaj
naruene ekoloke ravnotee), kao i upravne, fiskalne32, pa ak i krivine33 prirode.
Graanima i njihovim udruenjima u tu svrhu na raspolaganju stoje i pojedinane i

Takve odredbe imaju reprezentativni dokumenti tranzicione postsocijalistike ustavnosti:

Ustav Litvanije iz 1992 (l. 54, st. 2), Ustav Moldavije iz 1994 (l. 37, st. 4), Ustav Slovenije iz 1991 (l. 72,
st. 3) i Ustav Ruske Federacije iz 1993. godine (l. 42). Ustav vajcarske (1999) preputa zakonodavstvu
zatitu ivotne sredine od tetnih ili neprilinih napada (les atteintes nuisibles ou incommodantes),
dok trokove prevencije i reparacije snosi onaj ko ih uzrokuje (l. 74, st. 1 i 2). V. i: Ustav Angole iz 2010
(l. 24, st. 3), Ustav Kenije (l. 69, st. 1, t. g), Ustav ilea (1990) i dr.
31
Po l. 50. Ustava Irana (1979), ekonomske i druge aktivnosti koje neizbeno ukljuuju
zagaenje ivotne sredine ili joj uzrokuju nenadoknadivu tetu su zabranjene. Ustav Vijetnama (1992)
predvia da su strogo zabranjene sve radnje koje mogu dovesti do iscrpljenja prirodnog bogatstva ili
naneti tetu ivotnoj sredini (l. 29, st. 2).
32
l. 116. Ustava Paname (1972).
33
Krivine sankcije predviaju: Ustav panije iz 1978 (l. 45, st. 3), Ustav Brazila (l. 225, st. 3)
i Ustav Paragvaja iz 1992 (l. 268, st. 2).
30

Ekologija i pravo

220

kolektivne tube34, kao i pravo na finansijsku kompenzaciju za ugroeno zdravlje i imovinu, izazvanih krenjem zahteva zatite ivotne sredine.35 Pri svemu tome, povien
stepen osetljivosti javnosti na pitanja ouvanja ekologije doveo je do globalnog
trenda (ustavno)sudskog tumaenja prava na zdravu ivotnu sredinu kao neodvojivu
kompronentu jednog tako fundamentalnog prava kao to je pravo na ivot.36 Uporednu ustavnost obogauju i posebne obaveze koje snosi pravno lice koje se bavi
delatnostima kojima moe biti ugroen ekosistem.37
Drava e poseban instrument za zatitu svojih ekolokih interesa i dunosti
nalaziti i u primeni odredaba koje nalau nemogunost izuzimanja zemljita ili delova teritorije iz javnosvojinskog reima38, ali i u zabrani izmene naina korienja
zemljita i uma u dravnoj svojini.39 Interesantne su odredbe koje predviaju da
odreeni deo (procenat) ukupne povrine teritorije zemlje mora ostati pokriven
umom.40 Spreavanje uvoza, uslovljavanje i zabrane vezane za uvoz i skladitenje
otpada, fabrikog i industrijskog otpada, kao i toksinog materijala, odredbe su ko-

Tako, prema Ustavu Portugala, svaki graanin ima pravo da podnosi ao popular, koje
ukljuuje pravo zahtevanja naplative naknade za oteenu stranu, posebno u sluaju kada je to
potrebno radi zatite ivotnog okruenja (l. 52, st. 3, t. a). Slinu mogunost prua Ustav Brazila (l. LXXIII), predviajui podnoenje narodne tube radi ponitaja akta kojim se nanosi teta
ivotnoj sredini, pri emu je podnosilac, u sluaju neuspeha, osloboen obaveze plaanja trokova
postupka. l. 135. Ustava Bolivije predvia podnoenje narodne tube (accin popular) protiv svake
radnje ili proputanja od strane vlasti i fizikih ili pravnih lica, kojima se kri, pored ostalih prava, i
pravo na ivotnu sredinu. Ustav Burkine Faso prua pravo podnoenja peticije protiv radnje kojom
se nanosi teta ivotnoj sredini (l. 30, t. 3), a Ustav Kenije (l. 70, st. 1-2) naglaava da osoba ije je
ustavno pravo na istu i zdravu ivotnu sredinu negirano, prekreno ili ugroeno, uopte ne mora
da dokae da je neposredno pretrpela gubitak.
35
Ustav Azerbejdana iz 1995. godine (l. 39, st. 2).
36
Bruch, C., Coker, W., VanArsdale, C., 5.
37
Ustav Venecuele iz 1999 (l. 129, st.1) stipulie da takav subjekt ima obavezu da izradi studiju
o mogunostima uticaja na ivotnu sredinu.
38
Ustav Brazila predvia da e se Amazonskom i Atlantskom umom, priobalnom morskom
zonom i jo nekim lokalitetima upravljati pod uslovima koji garantuju ouvanje ivotne sredine, kao i
to da e nenaseljene oblasti, ili oblasti koje su drave lanice Federacije stekle u svrhu zatite prirodnih
ekosistema, biti neotuive i njima se nee moi raspolagati (l. 225, st. 4 i 5). Da su prirodni resursi u
iskljuivom vlasnitvu drave istie Ustav Azerbejdana iz 1995 (l. 14).
39
Ustav Grke iz 1975 (l. 24, st. 1).
40
Prema l. 5, st. 3. Ustava Butana, vlast vodi rauna da u svrhu ouvanja prirodnih resursa
drave i spreavanja uruavanja ekosistema, najmanje 60 procenata povrine teritorije bude u svako
doba pokriveno umom. Ustavom Kenije (2010) drava je preuzela obavezu da ulae napore da ostvari
i odri pokrivenost najmanje 10 posto povrine teritorije drveem (l. 69, st. 1, t. b).
34

Zatita ivotne sredine u uporednom ustavnom pregledu

221

jima se odlikuje izvestan broj ustava zemalja sa afrikog kontinenta.41

Znaajan broj ustava (posebno onih usvojenih nakon okonanja istorijske
etape tzv. socijalistike ustavnosti u Istonoj Evropi i Aziji, a osobito poev od 1990ih na afrikom kontinentu)42 posebnu panju pridaje naelu zatite ivotne sredine
kao korektivu trine privrede i poljoprivrednih aktivnosti. U svrhu ostvarenja ovog
cilja formulisana je teza prema kojoj uivanje prava svojine ne sme biti tetno po
ivotnu sredinu. Ovo oigledno proirenje socijalne funkcije imovinskih prava, kao
relativno starog i uhodanog naela moderne ustavnosti, zadrava karakteristike ranije formulisane (ekonomske) teorije (iz perioda kada zatita prirode nije predstavlja
pravnu, a osobito ne ustavnopravnu kategoriju).
U duhu svojevrsnih standarda socijalne pravde obogaene kapacitetom za
pruanje opteg doprinosa razvoju ekologije, norme izvedene iz pomenutog principa opominju na zabranu zloupotrebe prava svojine kojom bi se mogla naneti teta
ekosistemu, ali istiu i mogunost ogranienja korienja i raspolaganja takvom imovinom, pa ak i njenog oduzimanja43 i zabrane obavljanja privrednih delatnosti. U
ustavom definisanu ekoloku funkciju prava svojine44 uvrteni su i uslovi i naina
vrenja privrednih aktivnosti, kao jasni oblici vanekonomskih ogranienja sloboda
trita i preduzetnitva.45 Pravo svojine, dakle, sa jedne strane ne sme biti vreno na

Ustav Nigera (l. 27, st. 4) predvia da tranzit, deponovanje ili uvoz ovakvih otpada iz
inostranstva, kao i svaki sporazum o tome predstavljaju zloin protiv nacije (crime contre la Nation),
kanjiv zakonom. Ustav Ruande (2003) predvia zabranu zakljuivanja ovakvih ugovora (l. 191, st. 2).
Ustav Bolivije (l. 341, st. 2) propisuje nezastarivost dela protiv ivotne sredine (imprescriptibilidad de
los delitos ambientales).
42
Bruch, C., Coker, W., VanArsdale, C., 13.
43
Ovakvu, neuobiajeno rigoroznu odredbu sadri Ustav Mongolije (1992): drava ima pravo
da utvruje odgovornost vlasnika zemlje po osnovu naina na koji se zemlja koristi, da je razmeni, da
je stekne uz kompenzaciju, ili da je konfiskuje, ukoliko je koriena na nain suprotan, pored ostalog,
interesima zatite ivotne sredine (l. 6, st. 4).
44
Ustav Slovenije naglaava, u st. 1. l. 67, da e se nain sticanja i uivanja prava svojine
ustanoviti zakonom tako da se ispuni njena ekonomska, socijalna i ekoloka funkcija.
45
l. 72, st. 2. Ustava Slovenije na dravu prenosi obavezu unapreivanja ivotne sredine, te u
tu svrhu zakon utvruje uslove i naine vrenja privrednih i drugih aktivnosti. Ustav Republike Srbije
iz 2006. predvia da se preduzetnitvo moe ograniiti zakonom, pored ostalog i iz razloga zatite
(...) ivotne sredine i prirodnih bogatstava (l. 83, st. 2), dok Ustav Madagaskara (2010) nalae da je
sloboda preduzetnitva garantovana samo u granicama potovanja, pored ostalih zahteva, i ivotne
sredine (l. 41, st. 1).
41

Ekologija i pravo

222

nain kojim se nanosi teta ivotnoj sredini,46 a istovremeno, sa druge strane, obuhvata i dunost potovanja propisa o njenoj zatiti.47
Najzad, operacionalizacija odredaba o zatiti ivotne sredine veoma konkretnu pravnu manifestaciju nalazi u dravnoj obavezi pruanja informacija o stanju
i vidovima odravanja zdrave ivotne sredine. Obavezi informisanja pridruuju se
odredbe o kanjavanju falsifikovanja, prikrivanja i onemoguavanja pristupa tim
informacijama,48 kao i one o dunosti ustanovljenja sistema procene i praenja stanja
ivotne sredine.49 Ova dunost vlasti predstavlja neposredno nalije osnovnog prava svakog graanina i javnosti u celini na pristup blagovremenim, potpunim i istinitim podacima o ekolokim parametrima od znaaja za ivot u zdravom prirodnom
okruenju.50 Naredna celina ovog rada ima za zadatak ispitivanje sadrine ostalih,
prateih prava koje pojedinci i zajednica u celini imaju u sklopu ire definicije prava
na zdravu ivotnu sredinu.
Primere pruaju: Ustav Jermenije iz 1995 (l. 31, st. 1), Ustav Makedonije (l. 55, st. 2), Ustav
Ruske Federacije (l. 36, st. 2), Ustav Slovake iz 1992 (l. 20, st. 3), pa i Ustav Ukrajine iz 1996, koji,
u l. 41, st. 7 upozorava da upotreba imovine ne sme biti takva da pogorava ekoloku situaciju i prirodne kvalitete zemljita. Na slian nain slobodu obavljanja privrednih aktivnosti uslovljava Ustav
Zelenortskih Ostrva (1992), u l. 88, st. 3. Da zakon moe ustanoviti posebna ogranienja vrenja
odreenih prava i sloboda u svrhu zatite prirode predvia Ustav ilea, u l. 198, st. 2, a sline pretpostavke utvruju i st. 6 l. 23. Ustava Ekvadora (2008), st. 6. l. 25. Ustava Meksika (1917) i l. 112.
Ustava Venecuele.
47
Ustav Rumunije iz 1991 (l. 44, st. 7), Ustav Moldavije iz 1994 (l. 46, st. 5).
48
V: Ustav Jermenije (l. 33, st. 2, t. 2), Ustav Moldavije (l. 37, st. 3), Ustav Ruske Federacije (l.
41, st. 3), Ustav Kazahstana iz 1995. godine (l. 31, st. 2).
49
Amandman na l. 65, st. 1. Ustava vajcarske, usvojen na referendumu odranom 2006.
godine, utvruje obavezu drave da prikuplja neophodne statistike podatke o stanju i razvoju
stanovnitva, ekonomije, drutva, obrazovanju, istraivanju, teritoriji i ivotnoj sredini. Ustav Junog
Sudana predvia (u l. 200, st. 2, t. a) formiranje posebnog Centra za cenzus, statistiku i evaluaciju,
koji, pored drugih obaveza, prikuplja, analizira i objavljuje zvanine podatke o aktivnostima na planu
zatite ivotne sredine. Obavezu drave da ustanovi sisteme procene ekolokih uticaja i praenja stanja
ivotne sredine sadri l. 69, st. 1, t. f Ustava Kenije.
50
Ustav Albanije iz 1998 (l. 56) naglaava da svako ima pravo da bude obaveten o stanju
ivotne sredine i njenoj zatiti, a Ustav Azerbejdana (l. 39, st. 2) i Ustav Moldavije (l. 37, st. 2) preciziraju da informacija o ekolokoj situaciji mora biti istinita. Ustav Ruske Federacije (u st. 3. l. 41)
nalae da informacija o kojoj je re mora biti pouzdana, a Ustav Istonog Timora (2002) informaciji
o stanju prirodnog okruenja pridodaje i atribut objektivna. Sline objave sadre i Ustav Letonije iz
1993 (l. 115), Ustav Republike Srbije (l. 74, st. 1), Ustav Republike Crne Gore iz 2007 (l. 23, st. 2).
Korak dalje u pravcu zatite navedenog prava ide Ustav Norveke, koji, predvia da graani imaju
pravo na informaciju o efektima svakog ugroavanja prirode kojem se namerava pristupiti ili koje se u
datom trenutku izvodi (l. 110b, st. 2). Prema Drugom amandmanu (iz 2000) na l. 28F. Ustava Indonezije (1945), svaka osoba ima pravo da upuuje i prima informacije o sopstvenoj ivotnoj sredini i
ivotnoj sredini njegovog okruenja, kao i da trai, stie, poseduje, prikuplja, obrauje i iri informacije
putem svih raspoloivih sredstava.
46

Zatita ivotne sredine u uporednom ustavnom pregledu

223

4. Krug titulara ustavnog prava na zatitu ivotne sredine

Proboj garancije pruene pojedincu na zdravu ivotnu sredinu od moralne
(i pravom nezatiene) kategorije do ustavom garantovanog prava ini se kao da je
uistinu ostavio za sobom zapaene rezultate. Meu temeljnim dravnim dokumentima koji posveuju panju problemu zatite ivotne sredine bez izuzetka se javlja
i nesporno lino pravo, izdignuto do ranga koje mu jami ustavnu zatitu. Re je,
dakle, o pravu koje je konstitucionalizovano i to, najee, u znatnoj meri. To znai
da je u za nosioca ovog prava odreen najiri krug lica (po pravilu, graani odnosne
drave), kao i da je smo to pravo obogaeno dodatnim, posrednim sadrajem, koji
se ogleda u naroitim dunostima drave i promovisanju aktivnog uea graana na
planu njegove zatite. Pokuajmo da ustanovimo ko su, pre svega, titulari prava na
zdravo prirodno okruenje, ali i kakvi su stepeni uea pojedinaca u zatiti tog prava
predvieni u modernim ustavima.
Opis definicije nosioca prava na zdravu ivotnu sredinu razlikuje se od jednog do drugog ustava. Ovo pravo pripada, naime, svakome (odnosno svima),51
graanima, narodu, svima koji ive na ovoj zemlji, pa ak i svakom ljudskom
biu52. Ono se definie uglavnom kao pojedinano pravo, ukljueno u set drugih
ljudskih (osnovnih) prava,53 ali u pojedinim tekstovima biva tretirano i kao pravo
ija se zatita posebno garantuje pripadnicima uroenikih zajednica i grupa.54 Istovremeno, sadrina prava na ivotnu sredinu (pored prava na informisanje, koje je
ve analizirano), obuhvata mogunost ivota u ouvanom, nezagaenom, ekoloki
uravnoteenom, zadovoljavajuem i trajnom (ve prema stilskom izboru redaktora
ustava) prirodnom prostoru.
Pored toga to su njegovi neposredni titulari, graani su pozvani i da, esto
posredstvom dravne intervencije, svoje pravo u punijoj meri ostvaruju uzimanjem
uea u aktivnijim oblicima zatite prirode. Obim ovog uea kree se od poziva
na sasvim neutralno odreenu participaciju u javnim ekolokim naporima, preko
Najvei broj ustavnih tekstova, utvrujui kategoriju titulara prava na zdravu ivotnu sredinu, sadri upravo takvu odrednicu; izuzeci su retki i u najveoj meri su pobrojani u ovom radu.
52
Ustav Moldavije (l. 37, st. 1).
53
Izuzetak od ovakvog, jednostavnog opredeljenja nudi Ustav Venecuele (l. 127, st. 1),
definiui pravo na prirodno okruenje kao pojedinano i kolektivno pravo, a na tragu te normativne logike stoji i Ustav panije, kada, u lanu 45, pominje kolektivnu solidarnost lanova drutvene
zajednice na planu ouvanja ivotne sredine. Slino postupa i pisac ustavnog teksta Junog Sudana,
odluujui se da pravo na zatienu ivotnu sredinu iz l. 44, prui svakoj osobi ili zajednici, ali i autor
Ustava Bolivije, kada vrenje istog prava (u lanu 33) dodeljuje pojedincima i kolektivitetima.
54
Pravo na ouvanu prirodnu sredinu iz Ustava Bolivije posebno se garantuje pripadnicima
uroenikih naroda (las naciones y pueblos indgena originario campesinos), shodno l. 32, st. 2, t. 10.
Slinu odredbu sadri i l. 231. Ustava Brazila.
51

Ekologija i pravo

224

(ranije pobrojanih) instrumenata za podizanje tubi i pokretanje peticija, do pruanja

mogunosti direktnijeg uticanja na donoenje odluka koje se tiu zatite ekosistema.55 Izvesni dokumenti sadre veoma progresivne odredbe, koje otvaraju prostor za
podrku drave naporima za udruivanje graana koji za svrhu imaju preduzimanje
konkretnih mera zatite prirode.56 Ustav moe dopustiti i mogunost raspisivanja
referenduma o predlozima zakona koji bi se odnosili na reforme ekoloke politike
(l. 11. Ustava Francuske iz 1958).
Kako bi ustavno pravo graana na zdravo prirodno okruenje bilo efikasno
ostvareno, nuno je da, sa druge strane, bude jasno odreen nosilac obaveze, odnosno
garant zatite tog prava. Iako je na prvi pogled sasvim jasno da, kao i kod drugih
temeljnih prava i sloboda, funkcija zatite pripada i najadekvatnije pristoji dravi,
videemo da ona nije usamljeni inilac u odreivanju naina efikasne primene ovog,
po mnogo emu mladog ustavnopravnog instituta.
5. Nosioci ustavne obaveze zatite ivotne sredine
Primarni nosilac obaveze zatite ivotne sredine u uporednom ustavnom pravu jeste drava. Ona, kao opti i prvi garant svih prava graana, duguje punu zatitu
svim pobrojanim osnovnim pravima fizikih lica, nosei istovremeno posebnu odgovornost za naelno i dosledno sprovoenje ekolokih ciljeva drutva. Pritom, pojam
drave moe se tumaiti tako da ukljui i itav javni sektor, organe lokalne samouprave, kao i zakonom ili drugim optim aktom stvorena javnopravna lica (agencije),
ime bi konkretizacija ove dunosti vlasti bila vie mogua.
Kada pristupimo utvrivanju opsega dunosti drave na planu ekoloke prevencije, iz razumljivih razloga naii emo na odreeno stepenovanje. Neki ustavi,
naime, ovu funkciju definiu kao temeljnu dunost drave, koja se ne razlikuje od
drugih vitalnih funkcija javnih vlasti (ouvanje bezbednosti i nesmetanog funkcionisanja institucija, garantovanje ljudskih prava i dr).57 Ekoloka akcija javnih vlasti u
V. Ustav Etiopije (l. 92, st. 3). Ustav Eritreje pripisuje dravi odgovornost (...) da stvori
pravilne uslove za obezbeivanje uea naroda u ouvanju ivotne sredine (l. 10, st. 3), a Ustav Finske nalae javnim vlastima da se staraju da garantuju svima (...) mogunost uticanja na odluke koje se
tiu njihovog ivotnog okruenja (l. 20, st. 2).
56
Ustav Zelenortskih Ostrva (l. 70, st. 3) navodi da drava podstie i podrava stvaranje
udruenja za zatitu ivotne sreidne i prirodnih resursa, dok Amandman XVII (l. 1) iz 2001. na Ustav
Makedonije navodi da u jedinicama lokalne samouprave graani neposredno i putem predstavnika
uestvuju u donoenju odluka, inter alia, i povodom pitanja zatite ivotne sredine.
57
Obaveza drave da garantuje stanovnitvu ivot u ivotnoj sredini koja je zdrava i nezagaena
i u kojoj vazduh, voda i namirnice zadovoljavaju potrebe dostojne ljudskog ivota predstavlja njenu
temeljnu dunost, prema Ustavu Paname (lan 114). Slino: l. 127, st. 2. Ustava Venecuele.
55

Zatita ivotne sredine u uporednom ustavnom pregledu

225

izvesnom broju ustavnih akata navodi se kao evidentno strateka kategorija dunosti
drave: to se postie ubrajanjem zatite ekosistema u temeljne vrednosti ustavnog
poretka (i to obino u delu ustava posveenom enumeraciji osnovnih vrednosti i
ciljeva politike zajednice).58 Pojedini ustavi koncentriu panju na utvrivanje to
je mogue aktivnije uloge dravnih organa, i to navoenjem obaveze obnavljanja
ivotne sredine i unapreenja njenog stanja, kao i ouvanja biolokog diverziteta
(raznolikosti biljnih i ivotinjskih vrsta).59
Drava moe zauzeti i kontrolnu ulogu, u smislu vrenja nadzora nad moguim
zagaenjima, ugroavanjima ekolokog sistema ili racionalnom upotrebom prirodnih
resursa,60 kako bi bila ostvarena ekoloka funkcija privrede. Ona moe i, posredstvom
blaih terminolokih izbora, igrati tek deklarativno-afirmativnu ulogu, ogranienu
na podravanje zatite prirode, a takav je pristup najveeg broja ustavnih tekstova.
U tom su duhu pisane norme koje govore o obavezi drave da osigurava zatitu i
obnovu ivotne sredine,61 stara se62 o zatiti prirode, osigurava uslove za zdravu
ivotnu sredinu, usvaja neophodne mere za ouvanje uma i ivotne sredine63 ili
paljivu upotrebu prirodnih resursa.64 Ukoliko nisu propraene konkretizujuim
odredbama, norme kojima se, primera radi, najavljuje da e drava uestvovati65 u
zatiti ivotne sredine nemaju naroitu pravnu, pa ni politiku teinu.
U svakom od navedenih sluajeva, nadlenost za utvrivanje i sprovoenje
javnih mera ouvanja ivotne sredine podeljena je izmeu centralne vlasti i niih
jedinica vlasti (lokalne samouprave ili podrunih administrativnih tela, a u saveznim
dravama izmeu federacije i drava lanica), i to najee tako to se od svih
V. Ustav Makedonije (l. 8, st. 1, t. 10). Ustav Hrvatske navodi da su ouvanje prirode i
ovekovog ivotnog okruenja jedna od najviih vrednosti ustavnog poretka i, ak, temelj za
tumaenje Ustava (l. 3). Republika Crna Gora, prema l. 1, st. 1. Ustava te zemlje, jeste graanska,
demokratska, ekoloka (...) drava, a Ustav Portugala ubraja u fundamentalne dunosti drave i
efektivnu primenu ekolokih prava (l. 9). Ustav Papue Nove Gvineje (1975) ukljuuje meu osnovne
Nacionalne ciljeve i direktivna naela (kako glasi naslov Prvog poglavlja) ouvanje prirodnih resursa
i ivotne sredine (l. 4). Ustav Ekvadora u primarne dunosti drave (deberes primordiales del Estado)
iz l. 3. ubraja i zatitu ivotne sredine.
59
Takve su, primera radi, odredba l. 15. Ustava Bugarske (1991), l. 54, st. 1. Ustava Litvanije,
l. 9. Ustava Malte (1964), ili l. 126, st. 2, t. f Ustava Moldavije. Na afrikom kontinentu reprezentativne odredbe sadre Ustav Kameruna iz 1996 (preambula), Ustav DR Kongo iz 2006 (l. 53, st. 3), ili
l. 41. Ustava Togoa (1992). V. i: l. 24, st. 1. Ustava Grke, l. 62. Ustava Portugala, l. 25. st. 2. Ustava
Kine i dr.
60
l. 46, st. 2. Ustava Belorusije (1994), l. 26, st. 1. Ustava Kine.
61
lan 10. Ustava Jermenije.
62
lan 27. Ustava Benina.
63
Ustav Afganistana iz 2004 (l. 15).
64
lan 7. Ustava eke Republike iz 1992. godine.
65
l. 16, st. 2. Ustava Azerbejdana.
58

Ekologija i pravo

226

ovih nosilaca javnih vlasti oekuje saradnja. Postupajui na ovaj nain, najvei broj
ustavnih tekstova utvruje da je re o konkurentnoj nadlenosti.66 Tamo gde je ustanovljavanje temeljnih smernica za zatitu ivotne sredine predstavljeno kao ekskluzivna
nadlenost najviih (sredinjih) dravnih organa, ostavlja se prostor za utvrivanje
standarda dodatne zatite na niem stepenu, najee nivou lokalne samouprave.67
Zatita okruenja odreuje se i kao obaveza svih, koju treba tumaiti kao
drugu stranu medalje, odnosno nalije prava na zdravu ivotnu sredinu. Bez obzira
da li je re o dunosti koja tereti fizika i pravna lica, zajednicu, ili svaku organizaciju, u najveem broju odredaba ustavnih tekstova radi se o pasivnoj obavezi,
dakle onoj koja poziva na neinjenje (odnosno, izbegavanje preduzimanja radnji kojima se degradira ili ugroava stanje prirodne sredine).68 Oito je re o primeni tradicionalnog navoenja dualiteta u pravima i obavezama pojedinaca, koji je prisutan i u
normama koje za svrhu imaju zatitu ireg opsega osnovnih sloboda i prava.
Postoje izuzeci i od tog pravila. Pojedini ustavopisci kao da se opredeljuju da
graane poue navici inicijative na planu ekolokih delatnosti, pa pruaju prostor za
aktivniju ulogu upravo onih koji od politike zatite prirodnog okruenja u perspektivi moraju imati i najneposrednije koristi a to su pojedinana fizika lica. Logika
koja stoji iza takvog opredeljenja lei u tome da koncept zatite prirodnog okruenja
ne moe biti uistinu ukoliko izostane delatnost pojedinca, poto je uistinu svest
graanina o obaveznosti zatite ivotne sredine neodvojiva od svesti o obaveznosti
Npr. l. 73. Ustava vajcarske. U skladu sa l. 110, st. 3. Ustava Iraka, u nadlenosti koje
dele savezne vlasti i regionalne jedinice ubraja se i odreivanje politike zatite ivotne sredine od
zagaivanja. Ustav Portugala (l. 66, st. 2, t. d) navodi da drava u saradnji sa lokalnim vlastima
unapreuje ekoloki kvalitet seoskih naselja i gradskog ivota. Ustav Italije (1947), u l. 117, st. 3,
navodi da se konkurentno zakondoavstvo izmeu centralnih vlasti i regiona odnosi i na unapreenje
dobara koja uivaju kulturnu i ekoloku zatitu. l. 72. Osnovnog zakona SR Nemake, nazvan kao
jedno od konkurentnih zakonodavnih ovlaenja (die konkurrierende Gesetzgebung) doputa federalnim jedinicama da ukoliko federacija nije iskoristila sopstveno ovlaenje donose vlastite zakone u
oblasti zatite prirode (Naturschutz), pri emu opta naela zatite prirode (allgemeinen Grundstze des
Naturschutzes), pravo zatite biljnih i ivotinjskih vrsta (das Recht des Artenschutzes) i zatitu morske
ivotne sredine (das Recht des Artenschutzes oder des Meeresnaturschutzes), uvek ureuje Federacija.
67
V. l. 117, st. 2, t. s Ustava Italije. Po Ustavu Ruske Federacije, savezni organi imaju
nadlenost za utvrivanje naela savezne politike i programa u sferi (...) ekolokog razvoja Federacije
(l. 71, t. f ). Po Ustavu panije (l. 148 i 149), autonomne zajednice (Comunidades Autnomas) mogu
preuzeti nadlenosti u pitanjima zatite prirode, pri emu u iskljuivu nadlenost drave spada osnovno zakonodavstvo (legislacin bsica), uz uzimanje u obzir prava autonomnih zajednica da ustanove
dodatne standarde zatite. Brojni ustavi frankofonih afrikih zemalja navode da je re o konkurentnoj
nadlenosti (comptence concurrente) centralnih vlasti i pokrajina (npr: Ustav DR Kongo, l. 203, st.
18), dok Ustav Brazila navodi da se meu podeljene (zajednike) nadlenosti Unije i drava lanica
ubrajaju i zatita ivotne sredine i borba protiv svih oblika zagaivanja, ouvanje uma, biljnog i
ivotinjskog sveta (l. 23, st. 6 i 7).
68
Izuzetno veliki broj ustavnih tekstova navodi takvu obavezu.
66

Zatita ivotne sredine u uporednom ustavnom pregledu

227

ustava. 69 Tako, u izvesnom broju ustava predvia se obaveza unapreenja stanja

ivotne sredine, ali i dunost saradnje sa dravom, kao primarnim nosiocem navedenih obaveza.70 Neki od ustava navode ovu obavezu kao temeljnu dunost
graana.71 Najzad istina, sasvim retko donosilac ustavnog akta moe da se opredeli i da dramatino naglasi ulogu svih graana u ekolokim naporima, istiui da je
re o javnoj,72 odnosno svetoj dunosti.73
Postoje ustavi u kojima se navedena dunost navodi na taj nain da ona istovremeno pripada i javnim vlastima i fizikim licima. Ponekad se suptilna razlika u
obimu optereenja obavljanja te dunosti istie navoenjem formulacije prema kojoj
dunost ouvanja prirode poiva na svakome, a posebno dravi.74 ak ni ovakvim
ustavnostilskim izborom ne odstupa se bitno od rairenog reenja koje u istoj odredbi
predvia kombinovanu obavezu drave i graana na zatitu prirode.75

6. Zakljuak
Norme posveene zatiti ivotne sredine postale su pravilo u pisanim ustavnim
dokumentima irom sveta. Ovakvo ustavno ohrabrivanje atmosfere odgovornosti
prema zatiti ivotne sredine76 ne mora nuno rezultirati primenjivou prava pojedinca na zdravo prirodno okruenje, ali svakako predstavlja pouzdan temelj za ostvarivanje ustavnog obeanja ekoloke obnove i jednog tako temeljnog prava kao
to je pravo na (kvalitetan) ivot. Ustavna normativizacija obaveze drave da punu
panju posveuje efektivnoj zatiti ovog prava dobrodolo je prvenstveno zato to
meunarodno pravo, uopteno posmatrano, ne obezbeuje pravo na ivotnu sredinu,
a konvencije usvojene u toj oblasti ne sadre klauzule o neposrednoj primenjivosti
ovog subjektivnog prava.77
Ipak, iako predstavlja vaan pravnopolitiki instrument za ostvarivanje
preduslova efektivne zatite ivotne sredine, ustavni akt kao gotovo univerzalno
prihvaen pravni instrument ouvanja zdravog prirodnog okruenja nije dovoljan.78
Orlovi, 3.
Ustav Kenije (l. 69, st. 2).
71
l. 27, st. 2. Ustava Kube (1976), l. 47. Ustava Urugvaja (1967), l. 4, st. 5. Ustava Meksika i
69
70

dr.

Ustav Irana (l. 50).

Ustav Mongolije (l. 17, st. 2).
74
Ustav Republike Srbije (l. 74, st. 2); Ustav Republike Crne Gore (l. 23, st. 3).
75
Takve odredbe sadre ustavi: Vijetnama (l. 29, st. 1), Etiopije (l. 92, st. 4), Litvanije (l. 53,
st. 3), kao i Ustav Republike Koreje iz 1987 (l. 35, st. 1) i Ustav Turske iz 1982 (l. 56, st. 2).
76
Bruch, C., Coker, W., VanArsdale, C., 3.
77
May, 122.
78
Orlovi, 11.
72
73

Ekologija i pravo

228

Sa druge strane, klasifikacija postojeih ustavnih garancija, obavljena na temelju jednostavnog jezikog tumaenja, doprinosi bliem sagledavanju osvojene teritorije
u procesu konstitucionalizacije ekolokih pitanja. Ako se uzme u obzir opta tendencija uvrtanja sve jasnijih, bogatijih i primenjivijih odredaba iz te kategorije u pisane
ustavne akte, odgovor na pitanje da li temeljno pravo na istu i zdravu ivotnu sredinu spada u panteon temeljnih ustavnih prava79 mora biti pozitivan.
Znaaj uzajamne ustavne recepcije (osobito u zemljama na afrikom ili
latinoamerikom kontinentu, ali i u evropskim zemljama, poev od poslednje decenije dvadesetog veka) dokazan je na planu prihvatanja prava na istu ivotnu sredinu (i,
sa druge strane, javnih i pojedinanih dunosti iz ove oblasti) u novim, mlaim dokumentima iz ove kategorije. Poto u dravama, pa i na globalnom nivou, problemi u
vezi sa ivotnom sredinom postaju najvanija politika pitanja80, teko je oekivati
da bi budui ustavotvorci bili naklonjeni izboru da se pitanje njene zatite iskljui iz
sadrine ustavnih dokumenata. Takoe, ne moe se oekivati da se prava steena
u toj oblasti umanje ili ogranie, a dunosti javnih vlasti i svih graana redefiniu,
te da se trend uporedne ustavnosti prava na ivotnu sredinu, negovan decenijama,
preobrati ili zaustavi.

7. Literatura
Bruch, C., Coker, W., VanArsdale, C., Environmental Governance in Africa:
Breathing Life into Fundamental Principles: Implementing Constitutional
Environmental Protection in Africa, World Resources Series, Institutions and
Governance Program, Washington, 2001: http://pdf.wri.org/eaa_bruch.pdf
(10.04.2012);
2. Mane, Suresh, Constitutional Provisions for Environmental Protection, The
National Law School of India University, Centre for Environmental Education
Research & Advocacy: http://www.nlsenlaw.org/environmental-protection/
articles/constitutional-provisions-for-environmental-protection/ (01.04.2012);
3.
Marrani, David, The Second Anniversary of the Constitutionalisation of
the French Charter for the Environment: Constitutional and Environmental
Implications, Environmental Law Review, Vol. 10, 2008, 9-27;
4. May, James, R., Constituting Fundamental Environmental Rights Worldwide,
Pace Environmental Law Review, Vol. 23, 2005-2006, 113-183;
5.
Orlovi, Slobodan P., ivotna sredina u Srbiji Ustavnopravni kontekst,
Pravno-ekonomski pogledi, god. II, br. 3, 2011, 1-12.
1.

79
80

May, 113.
Orlovi, 2.

Zatita ivotne sredine u uporednom ustavnom pregledu

229

COMPARATIVE CONSTITUTIONAL ANALYSIS OF THE

ENVIRONMENTAL PROTECTION

Provisions of the constitutional documents devoted to environmental protection

generally contain every individuals fundamental right to a clean and healthy
natural environment, defined in close correlation with an appropriate duty of public
authorities. Operational protection of a constitutionalized right of an individual is
conditioned upon the increased participation of the citizenry in its fulfillment, which
may be seen as a direct product of and a necessary precondition for the exercise of
collective sovereignty.

Key words: Constitution, environmental protection, constitutionalisation of
the environment

Ekologija i pravo

230

PORESKI PODSTICAJI U FUNKCIJI ZATITE IVOTNE

SREDINE1
Marko Dimitrijevi*
U zemljama u ijim poreskim sistemima nema ekolokih poreza posredna
zatita ivotne sredine postie se ozelenjivanjem tradicionalnih poreskih oblika.
Naime, sistemom poreskih podsticaja u sistemu poreza na dobit korporacija, sistema
poreza na dohodak i imovinu, poreskim obveznicima se omoguava da na zakonit
nain umanje svoju poresku obavezu vodei pritom rauna i o zatiti ivotne sredine.
Naravno, stvarni domaaj ovih podtsicaja je ogranien i sigurno da oni ne mogu
zameniti same ekoloke poreze koji su uvedeni u najveem broju zemalja OECD-a.
Nepostojanje ovih poreza u poreskim sistemima se moe smatrati i sredstom voenja
nelojalne poreske konkurencije, kome pribegavaju obino zemlje u razvoju u cilju
privlaenja inostranog kapitala. Tako se i nepostojanje ekolokih poreza ili njihova
neadekvatna primena moze javiti kao jedan od uzroka meunarodne poreske evazije. Normativna struktura pravnog regulisanja ekolokog oprezivanja u Srbiji nije
postavljena na adekvatnom nivou, iako su poreski podsticaji dopunjeni naknadama
koje se nalaze u funkciji ouvanja vazduha, vode i zemljita. Visina ovih naknada
nije na zadovoljavajuem nivou, koji bi imao distorzivno dejstvo i promenio navike
poreskih obveznika, a ne postoji ni mogunost njihove prinudne naplate u pravnom
saobraaju. Zato se rad na ekolokoj poreskoj reformi mora nastaviti, to je mogue
samo uz koherentu saradnju nadlenih dravnih organa i graana na podizanju preko potrebne ekoloke svesti.

Kljune rei: poreski podsticaji, ivotna sredina, poreski kredit, efikasnost,
ekoloki porezi

1. Uvod
Ekoloka politika, kao segment ekonomske politike usmeren na problem
ouvanja i zatite ivotne sredine, u uslovima moderne industrijske proizvodnje sve
vie dobija na znaaju. Ekoloki problemi sa kojima se mnoge zemlje danas suoavaju
Asistent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Niu
Rad predstavlja rezultat istraivanja na projektu ,,Zatita ljudskih i manjinskih prava u evropskom pravnom prostoru br.179046D, koje finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.
*
1

Poreski podsticaji u funkciji zatite ivotne sredine

231

mogu se manifestvovati na lokalnom nivou kao rezultat negativnih eksternih efekata

domaih proizvoaa, ali sve vie ovi problemi dobijaju globalne dimenzije, koje
ukljuuju veliki broj razliitih subjekata odgovornih za njihov nastanak, to moe
imati veoma ozbiljne posledice u vidu efekta irenja staklene bate. Ekoloki uticaji industrije ogledaju se, pored emisije zagaujuih materija i odlaganja otpada,i u
korienju energenta i sirovina, to zbog visoke energetske intenzivnosti degradira
zemljite, ugroava kvalitet vazduha, voda i zdravlja graana.2 Glavni instrumenti
ekoloke politike, koje drave koriste mogu se svrstati u: regulatorne (tzv.komandnokontrolno) instrumente, ekonomske instrumente (meu kojima su naroito zanaajni
porezi i kvote zagaenja), subvencije, sporazumi o dozvoljenoj koliini zagaenja,
sistemi ekolokog menadmenta i informativne kampanje koje za cilj imaju podizanje ekoloke svesti.3 Meu pomenutim instrumentima ekoloki porezi predstavljaju najbolje adresate naraslim ekololim izazovima i kao takvi dobijaju sve iru
primenu. Ne postoji opte prihvaena definicija ekolokih poreza. Evropska komisija,
Eurostat i OECD, ekoloke poreze definiu sa aspekta poreske osnovice. U skladu s
tim, ekoloki porez je svaki poreski oblik kod koga je poreska osnovica izraena u
fizikim jedinicama supstance, odnosno materije koje imaju dokazan negativni uticaj
na okruenje.4 U poreenju sa drugim instrumentima ekoloke politike, kakve su regulative kojima se nalae upotreba odreenih tehnologija ili utvruju doputeni nivoi
zagaenja, ekolokim porezima se smanjuju trokovi zagaenja po jedinici proizvodnje, ali i stimulie ulaganje u oblasti istraivanja i razvoja u cilju pronalaenja prijateljski nastrojenih tehnologija prema ivotnoj sredini.5 Implementacija ekolokih
poreza povezana je sa brojim potekoama politike, ekonomske i administrativne
prirode. Regresivno dejstvo ovih poreza, naroito onih iji je ratio zatita vode i
vazduha, mora biti uzeto u obzir prilikom utvrivanja ukupnog poreskog tereta,jer se
poreski obveznici, ve oseaju preoporezovanim, tako da uvoenje ekolokih poreza
moe biti jedan od uzroka poreske evazije. Stoga se ekoloki porezi moraju uvoditi
u nacionalne poreske sisteme postepeno, uz potovanje granice apsolutnog poreskog
limita i iskustva skandinavskih zemalja koje se smatraju liderima u ovoj oblasti.
Pored uvoenja kvalitativno novih poreskih instrumenta, koji za cilj imaju zatitu
Slavka Zekovi, Ekoloko-prostorni elementi u planiranju industrije Srbije, Industrija, No.14(2000), str. 83.
3
Taxation, Innovation and the Environment, OECD Green Growt Strategy, OECD, October
2011.
4
Environmental Taxes and Green Tax Reform, OECD, Paris, 1997., str.1 7.
5
Taxation, Innovation and the Environment, op.cit., str. 71. Ekoloki porezi na osnovu njihovih obeleja, mogu klasifikovati u ekoloke poreze u uem smislu (porezi na proizvode i porezi
na inpute, porezi na emisije i poreska diferencijacija) i ekoloke poreze u irem smislu (naknade za
zagaenje, naknade za korienje dobara od opteg interesa i naknade za ekoloki nepodobne proizvode). G. Ili-Popov, Ekoloki porezi, Beograd, 2000, 100-116.
2

Ekologija i pravo

232

ivotne sredine, prisutan je i trend ozelenjivanja tradicionalnih poreskih instrumenata, kod kojih se sistemom poreskih podsticaja doprinosi posrednom ouvanju
ivotne sredine.

2. Poreski podsticaji i ivotna sredina

Poreske podsticaje moemo posmatrati kao ustupke koje drava ini u odnosu
na poreskog dunika, poresku osnovicu, poresku stopu ili iznos poreskog prihoda
u poreenju sa optim pravilom koje je uspostavljeno zakonom.6 Pod poreskim
podsticajima podrazumevamo poreske olakice i poreska osloboenja. Utvrivanje
opteg pravila (opteg poreskog reima) u odnosu na koje se prua poreski podsticaj, u nekim situacijama moe biti relativno lako i svodi se na identifikaciju poreske
klauzule, koja predstavlja poresku olakicu, ali ima i sluajeva u kojima se ne moe
praviti jasna razlika izmeu opteg i posebnog poreskog reima.7 U uslovima poreske
konkurencije, definisanje opteg poreskog reima postaje problemsko pitanje, npr.
ubrzana amortizacija kod redovne poreske olakice u uporednim sistemima ne samo
zemalja u trazniciji, ve i razvijenih trinih ekonomija postaju deo opteg poreskog
reima i ne tretiraju se kao specijalni poreski reim.8 Odobravanjem podsticajnih
mera poreskim obveznicima, drava nastoji da deluje na njihovu ekonomsku snagu
i izazove promenu u ponaanju, to se na planu zatite ivotne sredine ogleda u primeni odgovarajuih tehnolokih postupaka u proizvodnji i pridravanja propisanih
ekolokih standarda. Ipak treba napomenuti, da svako blae tretiranje poreskih obveznika, pravno oblieno kroz odstupanje od opteg koncepta poreske norme, povlai
smanjenje poreski prihoda.9 Upravo u toj injenici lei i obrazloenje nedovoljno
prisutnog broja poreskih podsticaja, koji su u sistemu tradicionalnih poreza motivisani
zatitom ivotne sredine, jer po miljenju mnogih autora,funkcija pravih ekolokih
poreza se ogleda u zatiti ivotne sredine, a ne u funkciji prikupljanja prihoda, to
znai koliziju naela izdanosti poreza sa naelom ouvanja i zatite ivotne sredine.
U poreskom sistemu Srbije, ne postoje ekoloki porezi u uem smislu, shvaeni kao
samostalni poreski instrumenti, a uspena ekoloka poreska reforma ne moe se os Eugen Jehle, Uloga poreskih podsticaja i slinih mera u poreskom sistemu, Oporezivanje
dobiti preduzea, Pravni fakultet, Beograd, 1990., str.151.
7
Alex Easson, Eric M. Zolt, Tax Incentives, World Bank Institute, Washington D.C., 2003.,
str.3.
8
Boidar Raievi, Jelena Nenadi, Poreski podsticaj u sistemima poreza na dobit, Ekonomski
anali, br.166, 2005., str.81.
9
Mileva Anelkovi, Javne finansije i finansijsko pravo, Pravni fakultet, Ni, 2009., str.126127.
6

Poreski podsticaji u funkciji zatite ivotne sredine

233

lanjati samo na sistem poreskih podsticaja, koji postoji u sistemu poreza na dobit
pravnih lica, poreza na dohodak i poreza na imovinu.

3. Ozelenjivanje poreskog sistema

Najei poreski podsticaji koji se javljaju u sistemu poreza na dobit pravnih
lica ogledaju se u pogledu poreskog obveznika kao poresko osloboenje, u pogledu
poreske osnovice kao odbitak, u pogledu visine obraunatog poreza kao poreski
kredit i kao odlaganje plaanja poreske obaveze.10 Vremensko trajanje poreskog
osloboenja, uslovljeno je korisnou koju investitor dobija ovom olakicom, s jedne
strane i gubitkom koji fiskus usled ovog osloboenja mora da trpi. Zemlje u tranziciji
kojima nedostaje inostrani kapital neophodan za privredni razvoj, nastoje da vremenski produavaju trajanje ovog osloboenja. Zakonom o porezu na dobit pravnih lica,
izdaci koji su uinjeni za zatitu ivotne sredine, zajedno sa izdacima koji su uinjeni u
zdravstvene, obrazovne i humanitarne svrhe, priznaju se na teret rashoda u poreskom
bilansu, najvie do 3% od poreske osnovice, to bi trebalo stimulativno da deluje na
poreske obveznike, da vre zakonitu, prihvatljivu poresku evaziju, uz istovremeno
ouvanje prirodnog okruenja.11 U grupe poreskih olakica, koje se pruaju u vidu
umanjenja poreske osnovice, od znaaja za invesitore, izdvaja se investiciono odobravanje, koje podrazumeva mogunost da se za odreeni procenat ulaganja ili ukupnu vrednost ulaganja umanji poreska osnovica. Ukoliko se umanji poreski dug, ova
olakica dobija oblik investicionog poreskog kredita.12 Poreski investicioni kredit,
predvien Zakonom o porezu na dobit pravnih lica uz nisku poresku stopu od 10% i
odsustvo strogih ekolokih standarda u Srbiji, deluje vrlo stimulativno na privlaenje
inostranih investicija, ukoliko izuzmemo faktor politike (ne)stabilnosti u zemlji.
Ranijim zakonima iz oblasti korporativnog oprezivanja, bili su predvieni znaajni
poreski podsticaji u vidu ubrzane amortizacije, po stopama veim i za 25% od propisanih za odreeni broj sredstava, tj. opremu za istraivanja i razvoj, obuku kadrova
i opremu koja titi ivotnu sredinu. Kasnijim izmenama ovog zakona odredbe o ubrzanoj amortizaciji su prestale da vae, ali su pozitivni aspekti poreske reforme koji se
oslanjaju na poreski investicioni kredit i dalje veoma znaajni u privlaenju inostranog

Dejan Popovi, Nauka o porezima i poresko pravo, Savremena administracija i Open Society Institute-Constitutional and Legislative Policy Institute, Beograd, 1997., str.192.
11
Zakon o porezu na dobit pravnih lica, Slubeni glasnik RS. br.24/01,25/01,80/02,43/03,84/
04,18/10.
12
Boidar Raievi, Jelena Nenadi, op.cit., str. 86.
10

Ekologija i pravo

234

kapitala.13 Hipoteza o postojanju zagaivakih rajeva (pollutions haven), koja se

ogleda u mogunosti da mone multinacionalne kompanije izmeste svoju proizvodnju u zemlje u kojima ne postoje ekoloki porezi, namee pitanje da li je i Srbija
jedna u nizu od tih zemalja?14 Ipak, ova hipoteza se ne moe u potpunosti dokazati iz
razloga to, postoje zemlje koje i pored izostanka regulative ekolokog oporezivanja
nisu privlane za investitore, jer se u njima javlja faktor birokratske korupcijei zato
to je teko porediti jainu i stepen zatite ivotne sredine u razliitim zemljama.15
Dijapazon stranih direktnih investicija u jednoj zemlji, svakako nije uslovljen samo
poreskim reenjima u oblasti zatite ivotne sredine. Ipak, jaz koji postoji izmeu
zemalja u pogledu normativne strukture pravnog regulisanja ekolokog oporezivanja,
ukazuje na jedan vid nelojalne poreske konkurencije (kojim se koriste zemlje bez
ekolokih poreza), koja moe imati negativne efekte u zemljama koje sele svoj kapital i proizvodnju ka njima u cilju izbegavanja plaanja poreza i ogleda se u poveanju
nezaposlenosti.16 Moda najbolji kriterijum za utvrivanje epiteta jedne zemlje kao
raja za zagaivae, predstavlja ukljuenost te zemlje u meunarodne sporazume
u zatiti ivotne sredine i njihova ratifikacija.17 Na svom putu ka pridruivanju ka
Evropskoj uniji, Srbija je ratifikovala veliki broj konvencija i usvojila veliki broj
zakona koji sadre reenja po ugledu u kojima postoje u zakonodavstvima razvijenih
zemalja. Posredna zatita ivotne sredine utvrena je i Zakonomo porezu na dohodak
graana, kojim se predvia da se porez na prihode od poljoprivrede i umarstva ne
plaa na katastarski prihod od zemljita na kome su podignuti nasipi, kanali, ustavi
i drugi objekti namenjeni za odbranu od poplava, navodnjavanje i odvodnjavanje.18
Takoe, Zakonom o porezima na imovinu je predvieno da se ne plaa porez na nepokretnosti koje obuhvataju: vodoustave, brane, objekte za zatitu od tetnog dejstva

Treba napomenuti da je za strane investitore i pored poreskih podsticaja, niskih poreskih

stopa sa meunarodnog aspekta i odsustva ekolokih standarda u proizvodnji, esto vanija transparentnost poreskim zakonoma, sa jednostavnim procedurama poreskog izvetavanja i plaanja poreza.
Milan Kova, Analiza poreskih podsticaja za privlaenje SDI u Srbiji, Bugarskoj i Hrvatskoj, Industrija, 1-2, 2003., str. 56-57.
14
Beata K. Smarymska, Shang-Jin Wei, Pollution Haven and Foreign Direct Investment: Dirty
Secret or popular myth?,2001.,str.1.Dostupno na:www.econ.yale.edu/seminars/strategy/st02/020417.
pdf
15
Lyuba Zarsky, Havens Halos And Spagetty: Untangling the evidence about foreign direct
investment and enviroment in foreing direct invesment and enviroment, OECD, 1999., str.47-74.
16
Yuqing Xing, Charles D. Kolstad, Do lax of enviromental regulation atract foreign
investment?,The Journal of Environment and Development, 2000, str. 21-22.
17
Beata K. Smarymska, Shang- Jin Wei,op.cit., str.15-16.
18
Zakon o porezu na dohodak graana, Slubeni glasnik RS. br.24/01, 80/02, 135/04, 62/06,
65/06, 31/09, 44/09 i 18/10.
13

Poreski podsticaji u funkciji zatite ivotne sredine

235

voda i druge objekte.19 Pomenuti poreski podsticaj u oblasti ouvanja i zatite voda
u sadejstvu sa naknadama predvienim zakonom o vodama, nisu dale eljene rezultate, jeriako i proizvodnja nije na zadovoljavajuem nivou, to bi znailo da i hemijsko zagaenje vode trebalo da budemanje, zagaivaa je sve vie.20 Najvia naknada
za zagaivanje voda je predviena za one poreske obveznike koji nemaju ureaje
za sekundarno preiavanje u svojim pogonima, dok se zaporeske obveznike koji
tokom cele godine preiavanju otpadne vode pre nego to se ispuste, omoguava
umanjenje naknade za 50% od njene visine, odnosno umanjenje od 25% od visine
naknade, ako se pomenutim preiavanjem pomenutih voda smanjuje koncentracija
zagaujuih materija za koliinu izraenu u istim pomenutim procentima.21 U Srbiji
postojei zakonski okvirni u jednom svom lanu ne predvia mogunost priznanja
poreskog kredita za kupovinu opreme koja je namenjena preiavanju voda, to je
izuzetno znaajan poreski podsticaj, putem koga bi se ograniila tetna emisija uz istovremeno ispunjavanju tenje poreskih obveznika za maksimizaciju profita. Razvoj
industrijske aktivnosti i poveanje obima drumskog saobraaja su u mnogim zemljama uticali na pogoranje kvaliteta vazduha. Na nivou Evropske Unije, usvojena je
Tematska strategija o zagaenju vazduha (Tematics Strategy on Air Pollution), kojim su utvreni odreeni ciljevi koje bi trebalo ostvariti do 2020. godine, a ogledaju
se u smanjenju procenta emisije odreenih tetnih materija, poput sumpor-dioksida, azot-dioksida i drugih prakastih materija.22 U Srbiji se naknade za emisije o
pojedinanim izvorima zagaivanja obraunavaju prema koliini emitovanih oksida
sumpora izraenih kao sumpor-dioksid, emitovanih oksida azota izraenih kao azot-

Zakon o porezima na imovinu, Slubeni glasnik RS, br. 26/01 , 45/02 , 80/02 , 80/02 , 135/04
, 61/07 , 5/09.
20
U Srbiji se u oblasti zatite voda primenjuju: nakande za korienje voda, nakande za zatitu
voda, naknade za navodnjavanje i odvodnjavanje, naknade za izvaeni materijal iz vodotoka, naknade
za korienje vodotoka i naknade za korienje vodoprivrednih objekata i drugih usluga.Zakon o
vodama, Slubeni glasnik RS.br.46/91, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96.
21
Uredba o visini naknade za korienje voda, naknade za zatitu voda i naknade za izvaeni
materijal iz vodotoka za 2010.godinu, Slubeni glasnik RS., br.17/2010, l.4-5. U Velikoj Britaniji, Holandiji i Nemakoj, kompanijama se nude podsticajni krediti za kupovinu opreme koja slui
ouvanju ivotne sredine (koja je izuzeta od opteg reima zabrane dravne pomoi privatnim kompanijama).
22
Thematic Strategy on Air Pollution, Communication of 21. September 2005 from the Council and European Parliament, COM (2005), 446- Not Published in the Official Journal.
19

Ekologija i pravo

236

dioksid i prema koliini emitovane prakaste materije.23 Takoe, Zakonom o porezu

na upotrebu, noenje i dranje dobara24 utvrena je, izmeu ostalog, obaveza plaanja
poreza na upotrebu motornih vozila koja treba da doprinese posrednoj zatiti ivotne
sredine. Ovaj porez se plaa kod registracije, produenja registracije i zamene registarskih tablica putnikih automobila, kombi vozila i motocikala. Propisani iznos
poreza na upotrebu motornih vozila moe se umanjiti za 15% od iznosa poreskog
duga - kod vozila preko pet do osam navrenih godina starosti, tj. za 25% od iznosa
poreskog duga - kod vozila preko osam do deset navrenih godina starosti i za 40%
od iznosa poreskog duga - kod vozila preko deset navrenih godina starosti.25 U ovim
poreskim olakicama je oigledna namera zakonodavca da stimulie kupovinu relativno novijih vozila sa modernijim motorima, koji manje zagauju vazduh, ali ostaje
pitanje koliki broj graana u Srbiji sebi moe da priuti takav luksuz da kupi novo
vozilo, pa samim tim i mogunost da ostvari pomenute poreske olakice.

4. Efikasnost poreskih podsticaja u ouvanju ivotne sredine

Zbog velikog zagaenja vazduha prouzrokovanog konvencionalnim gorivom,
postoji potreba za razvijanjem trita alternativnih goriva manje opasnih po ivotnu
sredinu. Davanje poreskih podsticaja zainteresovanim investitorima za ulazak i razvoj takvog trita predstavlja veliki izazov. Tako su se u proteklom veku, poreski
podsticaji, direktne subvencije i ostali vidovi podrke energetskom sektoru u cilju
obezbeivanja adekvatne ponude odnosili iskljuivo na konvencionalne vrste goriva.26 Uz poreske podsticaje, drava mora garantovati i konkuretnu cenu alternativnih
goriva, jer u suprotnom nee postojati razvijeno trite.27 Poreske podsticaje za razUredba u vrstama zagaenja, kriterijumima za obraun naknade za zagaivanje ivotne sredine i obveznicima, visine i nainu obraunavanja i plaanja naknade, Slubeni glasnik RS, br.113/2005,
67/2007 i 8/2010.Kao glavni obveznici plaanja ove druge naknade pojavljuju se zagaivai iz sfere
teke industrije i industrije metalurgije. Poreskim obveznicima se priznaje pravo na povraaj ve
plaene naknade, odnosno osloboenje od plaanje iste, ako sredstva koriste za sprovoenje mera koje
doprinose smanjenju zagaenja ivotne sredine ispod propisanog nivoa. D. Popovi, Poresko pravo,
Pravni fakultet, Beograd, 2008,str. 433.
24
Zakon o porezu na upotrebu, dranje i noenje dobara, Slubeni glasnik RS, br. 26/01, 80/02,
43/04, 132/04, 112/05, 114/06, 118/07 i 114/08 i 31/09.
25
Zakon o porezu na upotrebu, dranje i noenjedobara, l. 4.
26
Bruce. W. Cone, Alex G. Fassbender, An analysis of federal incentives used to stimulate
energy production, at Executive Summary 7(1978), Salvatore Lazzari, CRS Report for Congress,
Energy tax policy: An economic analysis, 2005.
27
Tax policy: Effect of the alchol fuels tax incentives 1, General Accounting office, GAO/
GGD-97-41, March 6. 1997.
23

Poreski podsticaji u funkciji zatite ivotne sredine

237

voj alternativnog goriva, kreatori poreske politike trebalo bi da usmere prema onim
tehnologijama, gde postoje visoki inicijalni trokovi.28 Poreski podsticaji u oblasti
proizvodnjegoriva i obino se priznaju u vidu povraaja nematerijalnih trokova
buenja (deduction for intangible driling cost) i procentualnog dodatka za uloena
sredstva (percentage depletion cost). Slino depresijaciji imovine, ovi poreski podsticaji trebaju da pokriju trokove uloenog kapitala u oblasti eksploatacije mineralne rude.29 Procentualni dodatak za uloena sredstva, poreski obveznici ostvaruju
na bazi stvarnih trokova investiranja u oblasti kopanja rude i kao takvi se baziraju
na koliini minerala koji se iskopa svake godine.30 Povraaj nematerijalnih trokova
obuhvata trokove angaovanja radnika, iznajmljivanja opreme, zamene i odravanja
maina, kao i trokove materijala. Od devedesetih godina primenjuju se i poreski
krediti kojimaje vlada pokuavala da produi ivot starih nalazita sa viim graninim
trokovima proizvodnje, omoguivi poreskim obveznicima pravo na dobijanje kredita u iznosu od 15% trokova inherentnim projektima za pronalaenje rude.31 Kako
je tranja za petroleumom sredinom devedesetih godina veoma porasla, usvajanjem
poreskog zakona u oblasti energetike (Energy Tax Act), uoava se namera zakonodavca da sistemom poreskih osloboenja, motivie ouvanje energetskih izvora i razvoj alternativnih goriva.32 To to je veina poreskih podsticaja u poreskom sistemu
SAD-a i dalje usmerena ka podravanju delatnosti koje proizvode neobnovljive izvore
energije, ne treba da iznenauje, jer je uvoenje ekolokih poreza imalo drugaiji put
nego u Evropi. Prihodi od ekolokih poreza u zemljama Evropske unije se proporcionalno poveavaju svake godine, dok je njihov udeo u federalnom budetu SAD
gotovo zanemarljiv, to samo pokazuje veliki uticaj interesnih grupa i monih multinacionalnih kompanija u kreiranju poreske politike. Donoenje Zakona o poreskim
podsticajima u oblasti energetike (Energy Tax Incetives Act), trebalo je da ohrabri
razvijanje novih tehnologija u oblasti proizvodnje goriva koje su manje opasne po
stanje ivotne sredine. Ipak veliki broj tih podsticaja uspostavljen je kratkorono na
period od dve godine, zbog ega je stavljen predlog da se njihovo vaenje produi

Mona Hymel,The United States experiences with energy-based tax incentives: The evidence
supporting tax incentives for renewable energy, Arizona Legal Studies, Discussion Paper No. 06-21.,
2006., str. 3-4.
29
Petroleum and Etanol fuels: Tax Incentive and relating GAO, General Accounting Office,
Work 5, September 25., 2000.
30
Steven Stephen, L. McDonalnd, Federal tax treatment of Income from Oil and Gas, 1963.,
str.9-15.
31
Internal Revenue Code, 43(a). http://uscode.house.gov/download/title_26.shtml.19.05.2012.
32
Energy Tax Act of 1978, Pub.L.No.95-618,92 STAT 3174 301(a),(1),1978. Prvobitni
ekoloki poreski podsticaji ukljuivali su poreske kredite za investiranje opreme za energetsku
izolaciju, opreme koja radi na principu snage vetra i solarne opreme, instalirane u kui ili kompaniji.
28

Ekologija i pravo

238

za minimum deset godina.33 Da bi poreski podsticaji proizveli eljene efekte, neophodno ja da zakonodavac bude fleksibilan u pogledu uslova za njihovo poznavanje i ostavljanje neophodnog vremena za njihovu implementaciju.Jedino ukoliko
su ovi podsticaji u finanisjskom smislu dovoljno visoki i bez velikih potekoa u
primeni, moe se oekivati da privredni subjekti promene svoje ponaanje i usvoje
nove tehnologije u poslovanju, pre svege tzv. ekoloke inovacije.34Kada je u pitanju
ekoloko oporezivanje goriva, poreska diferencijacija se bazira na tome koje materije
gorivo u sebi sadri. U tom smislu je zanimljiv primer Japana, u kome se ne plaaju
naknade za vozila koja koriste tzv. biogoriva, ali su i smanjene naknade na vozila
koja koriste goriva ija je tetnost po ivotnu sredinu umanjena, tako ne treba da
nas udi injenica zato su tzv. hibridna vozila postala jedan od statusnih simbola te
zemlje i ija je popularnost u svakodnevnom porastu.35 Ipak da bi poreski podsticaji
koji se nude obveznicima za kupovinu hibridnih automobila dali eljene rezultate
u obzir se mora uzeti da je cena ovih automobila u nekim zemljama znatno via od
cene kovencionalnih vozila, i da je poreskim obveznicima potreban dui niz godina
da isplate ove automobile, zbog ega oni i pored prazvijene ekoloke svesti nisu
u mogunosti da ih kupe.36 Naravno teza o izmetanju prljavih pogona multinacionalnih kompanija u zemlje bez pravne regulative ekolokog oprezivanja, ne znai
uvek da se njihovo privreivanje na tim podrujima prepusta stihiji. Praksa pokazuje i da zemlje kojima je preko potreban inostrani kapital, u odsustvu ekolokog
Steven Nadel, The Federal Energy Policy Act of 2005 and its application for Energy efficiency program efforts, ACEEE Report, E053, September 2005. Zanimljivo je da neki od najefikasnijih poreskih kredita nisu ni zaiveli, npr. poreski kredit predvien za sektor grejanja i snadbevanja
elektrinom energijom, koji je predvidevio viemilionsko smanjenje trokova u ovoj privrednoj sferi.
Patrik Quinlan, Howard Geller, Stephen Nadel, Tax incentives for innnovative energy-efficent technologies, ACEEE reprt no. E013. http://www.aceee.org.
34
Malloy and Sinsheimer, Innovation, regulation and the selection environment, 57 Rutgers,
Law Review,2004., str.183.
35
M. Schofield, T. Theodosiou, Green taxes in other developed countries, CIOT, Green Tax
Report, 2009., str. 20. Poslednjih nekoliko godina i Kina nastoji da sisteme zasnovane na prinudi
dopuni merama baziranim na finansijskim podsticajima, koje obuhvataju mere tzv. poltike zelenog
kredita (green credit), politike zelenog osiguranja (green insurance) i mere politike zelenog
obezbeenja (green securites). Od pomenutih mera najvie je razvijen okvir politike zelenog kredita
(koji podrazumeva dunost banke da ne odobrava kredit onim preduzeima koja nisu zadovoljila uslove
postavljene od strane komisija koje se staraju o sprovoenju zakona o uticaju osnovnih sredstava
preduzea na ivotnu sredinu) to u koheziji sa ekolokim porezima daje vrlo efikasne rezultate.Vie
o tome: Motoko Aizava, Chaofei Yang, Green credit, Green stimulus, Green revolution? China s
mobilization of banks for environmental cleaning, The Journal of Environment and Development
19(2), SAGE Publications, 2010., str. 119-144.
36
Cena hibridnog automobila uslovljena je modelom, potrebama vozaa za efektivnom
vonjom to moe oslabiti jainu konkretnog poreskog podsticaja za njegovu kupovinu. Christina K.
Harper, Climate change and Tax policy, Boston College International and Comparative Law Review,
Volume 30, Issue 2, 5-1, 2007., str. 411-445.
33

Poreski podsticaji u funkciji zatite ivotne sredine

239

instrumentarijuma vode direkne pregovore sa inostranim kompanijama, iji je cilj

ograniavanje tetne emisije i koji ukoliko se zavre neuspeno znae souavanje
zagaivaa sa politikim, drutvenim i psiholokim sankcijama.37 Pored nesumnjivog
uticaja ekolokih poreza i poreskih podsticaja u ouvanju ivotne sredine, njima se
mogu postii i drugi ciljevi koji se ogledaju u smanjenu ukupnog poreskog tereta, pre
svega u sistemu poreza na dohodak, odnosno zarada. Tako se u prihodi od poreza na
emisiju ugljen-dioksida mogu koristiti za finansiranje poreskih osloboenja u sistemu
poreza na platni spisak (payroll tax relief). Ovom reformom koja je prihodno i redistributivno neutralna postie se preko neophodna transparentnost poreskih propisa,
vertikalna pravinost uz istovremenu efektivnost i simplifikaciju poreskog zakonika,
jer se vezom izmeu ekolokih poreza i umenjenja poreskog tereta ostalih poreza na
ime njihovog uvoenja, reava problem dvostruke dividende i postavlja osnov za
kvalitetnu zelenu poresku reformu.38

TAX INCENTIVES FOR ENVIRONMENTAL PROTECTION

In countries whose tax systems does not have environmental taxes, the indirect
protection of the environment is achieved by greening of traditional forms of taxation. Namely, the system of tax incentives in the system of corporation tax, income
tax and property tax, enables the taxpayers to lawfully minimize their tax liability
taking into account the protection of the environment. Of course, the actual scope of
these incentives is limited and they cannot replace the actual environmental taxes,
which were introduced in most OECD countries. The absence of these taxes in the tax
systems can be considered as funds management and unfair tax competition, which
developing countries often resort to in order to attract foreign capital. Thus, the lack
of environmental taxes or their inappropriate use can occur as one of the causes of
David Wheeler, Racing the bottom?, Foreign investments and air quality in developing countries, World bank, Development Research Group, November, 2000., str. 7-8. Ove sankcije su ponekad
vrlo ekstremne i nedoputene sa pravnog aspekta, jer se mogu ogledati u paljenju hemijskih fabrika
od stane revoltiranih farmera zbog isputanja otpadnih voda u reke ili spreavanju otvaranja fabrika,
kao to se to esto deavalo u azijskim zemljama. Robert Cribb, The politics of pollution control in
Indonesia, Asian Survey, No. 30, 1990., str. 1223-1135.
38
Gilbert E. Metcalf, A Green emloyment Tax swap: Using a carbon tax to finance payroll tax
reliaf; Tax reform, Energy and the Environment, Policy Brief, Brooking Institution, World Resorces
Institution, 2007., str, 5-7.
37

240

Ekologija i pravo

international tax evasion. The normative structure of the legal regulation of environmental taxation in Serbia is not set at an adequate level, although tax incentives are
amended by charges, which are aimed at the preservation of air, water and land. The
amount of compensation is not at a satisfactory level, which would have a distorting
effect and change the taxpayers habits, and, moreover, there is no possibility of their
enforced collection in legal affairs. Therefore, work on environmental tax reform
must continue, it is only possible with a coherent cooperation between the competent
state authorities and citizens to raise much-needed environmental awareness.

Key words: tax incentives, environment, tax loans, efficiency,environmental

Ekologija i pravo

242

OPOREZIVANJE MOTORNIH VOZILA U REPUBLICI SRBIJI

mr Milo Miloevi*
dr Monika Miloevi**
Vie od dve decenije Republika Srbija, kao zemlja u tranziciji se suoava sa
ekonomskim problemima. Istovremeno, Srbija tei ka ispunjenju visokih standarda
za zatitu ivotne sredine, postavljenim kao jedan od uslova za ulazak u Evropsku
uniju. Budui da su ekoloki porezi jedna od najznaajnijih mera za zatitu ivotne
sredine, a da porezi na motorna vozila zauzimaju vano mesto meu njima, autori
ovog rada prvenstveno razmatraju poreze i naknade na motorna vozila u Republici
Srbiji, kao i ostale fiskalne mere u oblasti transporta od ekolokog znaaja. Zatim se
bave evropskim tendencijama u oblasti oporezivanja motornih vozila. Najzad, autori
analiziraju sistem oporezivanja motornih vozila u Repubici Srbiji u komparaciji sa
trendovima u ovoj oblasti u okviru Evropske unije i zauzimaju stav da u Republici
Srbiji treba teiti postepenom ublaavanju socijalne i istovremenom jaanju ekoloke
komponente ovog sistema.

Kljune rei: porez na motorna vozila; akciza na naftne derivate; carine;
Evropska unija i zatita ivotne sredine.

1. Uvod
Devedesete godine prolog veka Srbiji su donele eroziju svih socijalnih vrednosti. Zatita ivotne sredine nije se uklapala u listu prioriteta u svakodnevnom ivotu
prosenog stanovnika Srbije. Nakon demokratskih promena, nova vlast je takoe
imala druge prioritete, budui da je krajem 2000. godine ubrzan proces tranzicije ka
trinoj privredi. Posledica toga bila je marginalizacija zatite ivotne sredine. Tek se
krajem 2003. godine primeuju pomaci u izgradnji politike zatite ivotne sredine.
Srbija se, kao zemlja u tranziciji, suoava sa ozbiljnim ekonomskim problemima sa
jedne strane i sa problemima zagaivanja ivotne sredine, kao i visokim standardima
vezanim za zatitu ivotne sredine1, sa druge strane. U takvoj situaciji, Vlada
Republike Srbije traila je politika reenja koja bi ekonomsko-ekoloki konflikt
Asistent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu
* Docent na Pravnom fakultetu Univerziteta Union
1
Usklaivanje pozitivnopravnih propisa u oblasti zatite ivotne sredine sa evropskim je jedan
od uslova za lanstvo Srbije u Evropskoj uniji.
*
*

Oporezivanje motornih vozila u Republici Srbiji

243

svela na prihvatljivu meru. U 2004. godini usvojen je paket ekolokih zakona2, koji
je maja 2009. godine izmenjen i proiren tako da sada obuhvata 16 zakona iz oblasti
zatite ivotne sredine.
Srbija je lanica Okvirne konvencije UN o promeni klime u statusu van Aneksa I i lanica Kjoto protokola3 u statusu van Aneksa B. Stoga pripada krugu zemalja
koje nemaju kvantifikovane obaveze smanjenja emisija gasova sa efektom staklene
bate u okviru Kjoto protokola, ve samo opte obaveze koje proistiu iz Konvencije.
Meutim, Evropska unija i od drava sa statusom van Aneksa I, a posebno od drava
koje su kandidati i potencijalni kandidati za lanstvo, oekuje da preuzmu obaveze
smanjenja ili ogranienja emisija za period posle 2012. godine. Srbija treba da radi
na uspostavljanju svih potrebnih elemenata kako bi bila spremna da u trenutku pristupanja Evropskoj uniji preuzme i kvantifikovane obaveze smanjenja emisija, u skladu
sa politikom platformom koja je usvojena pred Konferenciju u Kopenhagenu 2009.
godine. Pored toga, u skladu sa Prvim izvetajem Republike Srbije prema Okvirnoj
konvenciji UN o promeni klime i podrkom Kopenhagenkom sporazumu, naa zemlja treba da znaajno ogranii porast emisija gasova sa efektom staklene bate.4

2. Uticaj drumskog saobraaja na ivotnu sredinu

Zahvaljujui svom povoljnom geografskom poloaju, Srbija poseduje izraziti potencijal za razvoj svih vidova saobraaja. Do devedesetih godina prolog veka
saobraajni sektor je beleio konstantan rast (posebno drumski saobraaj), ali je u
periodu sankcija i ratnih razaranja, dolo do znaajnog pada obima usluga saobraaja
i veza.5 Nakon demokratskih promena 2000. godine, a posebno u periodu od 2002. do
2008. godine, ponovo dolazi do poveanja obima prevoza u svim granama saobraaja.6
Smatra se da su drumska motorna vozila jedan od glavnih zagaivaa vazdu Re je o etiri zakona iji je cilj bio usaglaavanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije.
3
Kjoto protokol je meunarodni sporazum uz Okvirnu konvenciju UN o promeni klime ija
je osnovna karakteristika nametanje obaveze za 37 industrijalizovanih zemalja i Evropsku uniju da
smanje emisije izduvnih gasova u propisanim iznosima, vid.: http://unfccc.int/key_documents/kyoto_
protocol/items/6445.php, 15.08.2012. godine.
4
Vid.: Srbija na konferenciji UN o promeni klime u Durbanu, http://www.ekoplan.gov.rs/srl/
Srbija-na-Konferenciji-UN-o-promeni-klime-u-Durbanu--1496-c46-content.htm, 23.06.2012. godine.
5
Vid.: Izvetaj o stanju ivotne sredine u Republici Srbiji za 2003. i 2004. godinu, http://www.
sepa.gov.rs/download/Izvestaj_o_stanju_zivotne_sredine_2003-2004.pdf, 30.05.2009. godine, str. 37.
6
Vid. Izvetaj o stanju ivotne sredine u Republici Srbiji za 2008. godinu, http://www.sepa.
gov.rs/download/Izvestaj_o_stanju_zivotne_sredine_u_Republici_Srbiji_za_2008_godinu.pdf,
24.07.2012. godine, str. 52.
2

Ekologija i pravo

244

ha u Srbiji, posebno u veim gradovima.7 Prema procenama koje datiraju iz 2003.

i 2004. godine, saobraaj je uzrokovao ak 90% emisije CO, 80% emisije benzena, 50% emisije NOx, 50% emisije olova, 10% emisije NO2, 40% zagaenja ugljovodonikom i 15% emisije CO2. Visok nivo zagaenja sumporom i olovom pripisivan
je loem kvalitetu goriva (visoko-sumpornom dizelu i olovnom benzinu). Isti izvor
navodi da koncentracija azot-oksida i ugljen-monoksida redovno prelazi dozvoljeni
nivo u Beogradu (posebno u centru grada). Porast zagaenja uslovio je i povean broj
vozila u saobraaju i zastareo i loe odravan vozni park.8
Udeo sektora saobraaja u potronji finalne energije (mereno u milionima
tona ekvivalentne nafte) u periodu od 1990. d 2010. godine povean za 28%.
Taj porast je oekivana posledica razvoja saobraaja, koji je izrazit u protekloj deceniji.9 Koliina emitovanog ugljen dioksida koji potie od drumskog saobraaja ima
trend porasta. Emisija CO2 u 2009. godini iznosila 9.493.642,48 t, to je u odnosu na 2008. godinu vie za 2,71%, a u odnosu na 1990. godinu vie za 60,41%
kada je koliina emitovanog CO2 iznosila 3.758.228,84 t (rapidan porast emisija CO2
objanjava se smanjenim zagaenjem od drumskog saobraaja usled nepovoljne
drutveno-ekonomske situacije u dravi nastale 1993. i 1999. godine, kada je dolo i
do smanjenja broja registrovanih vozila).10 Imajui u vidu neminovan porast svih vrsta vozila u budunosti neophodno je traiti reenja za usklaivanje njihove upotrebe
sa sve stroijim zahtevima za ouvanje ivotne sredine.11
Ublaavanje negativnog uticaja saobraaja na stanje ivotne sredine u Srbiji
zahteva mobilizaciju raznovrsnih mera meu kojima znaajno mesto nesporno pripada fiskalnim. U daljem tekstu daemo pregled najznaajnijih fiskalnih mera u oblasti
saobraaja (s akcentom na putnika motorna vozila), razmotriemo njihov mogui
uticaj na stanje ivotne sredine u naoj zemlji i ispitati nivo njihove usklaenosti sa
evropskim tendencijama u ovoj oblasti.
Napominjemo da su prema podacima iz 2007. i 2008. godine, putniki automobili inili ak
85% ukupnog broja drumskih motornih vozila, vid.: ibid., str. 51. Broj registrovanih putnikih automobila u Srbiji u 2010. godini iznosio je 1.567.114, od ega 468.939 putnikih automobila u beogradskom
regionu. Ako se uzme u obzir da je procena broja stanovnika na dan 01.01.2011. godine 7.276.195
(prema podacima Republikog zavoda za statistiku i to bez AP Kosovo i Metohija), to praktino znai
da je skoro svaki peti stanovnik Srbije vlasnik registrovanog putnikog automobila, vid.: Gordana
Ili-Popov, Fiskalni tretman motornih vozila i njihovih vlasnika u Republici Srbiji, Pravo i privreda,
7-9/2012, str. 669.
8
Vid.: Izvetaj o stanju ivotne sredine u Republici Srbiji za 2003. i 2004. godinu, op. cit., str. 38.
9
Vid.: Izvetaj o stanju ivotne sredine u Republici Srbiji za 2010. godinu, http://www.sepa.gov.
rs/download/Izvestaj_o_stanju_zivotne_sredine_za_2010_godinu.pdf, 23.07.2012, godine, str. 136.
10
Vid.: ibid., str. 13.
11
Vid.: Izvetaj o stanju ivotne sredine u Republici Srbiji za 2009. godinu, http://www.sepa.
gov.rs/download/Izvestaj%20o%20stanju%20zivotne%20sredine%20u%20Republici%20Srbiji%20
za%202009%20godinu.pdf, 24.07.2012. godine, str. 33.
7

Oporezivanje motornih vozila u Republici Srbiji

245

3. Pregled najznaajnijih poreza i naknada na motorna vozila

u Republici Srbiji
U Srbiji postoje raznovrsne dabine iji su dunici vlasnici motornih vozila.
Za potrebe njihovog razvrstavanja, posluiemo se klasifikacijom poreza i naknada
na motorna vozila iz godinje publikacije Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (Organization for Economic Cooperation and Development) posveene porezima
na potronju12. Prema ovoj klasifikaciji, porezi i naknade na motorna vozila ukljuuju:
- neperiodine poreze na prodaju i registraciju motornih vozila, koji se plaaju
jedanput pri nabavci ili prvoj upotrebi vozila i u veini sluajeva odreuju se
kao registracioni porezi (eng. registration tax);
- periodine poreze koji se plaaju u vezi sa vlasnitvom ili upotrebom vozila,
i to u odreenim vremenskim interalima (eng. circulation tax);
- poreze na gorivo;
- ostale poreze i naknade, poput poreza na premije osiguranja, putarina i sl.
U prvu kategoriju moemo svrstati poreze koji se plaaju pri nabavci motornih vozila. Re je o carinama, porezu na dodatu vrednost i porezu na prenos apsolutnih prava.
Carine13 se plaaju pri uvozu novih i polovnih vozila na podruje Republike
14
Srbije nezavisno od toga da li se uvezena vozila upotrebljavaju u privatne svrhe, za
obavljanje poslovne delatnosti ili su namenjena daljoj prodaji. Carina se obraunava
na utvrenu carinsku vrednost vozila koje se uvozi po redovnoj stopi od 12,5%.
Eventualno nie stope predviene su za vozila koja potiu iz zemalja sa kojima Srbija ima zakljuen sporazum o slobodnoj trgovini.15 Gotovo itavu deceniju srpska
automobilska industrija praktino nije postojala, da bi u poslednjih nekoliko godina
dolo do njenog postepenog oivljavanja. Jasno je da je u takvim okolnostima caVid: Consumption Tax Trends 2008, VAT/GST and Excise Rates, Trends and Administration
Issues, OECD, Paris, 2008, str. 88.
13
Carinski zakon, Sl. glasnik RS, br. 18/10.
14
O tome koja se vozila mogu uvesti u Srbiju, vid.: Uredbu o uvozu motornih vozila, Sl. glasnik
RS, br. 106/05 i 27/09.
15
Kao najznaajnije navodimo Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima izmeu
Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane, zatim Sporazum o slobodnoj
trgovini u centralnoj Evropi i Sporazum o slobodnoj trgovini izmeu Republike Srbije i drava EFTA.
Napominjemo da su stope na putnika vozila koja potiu iz zemalja potpisnica navedenih sporazuma
proteklih godina radikalno sniene i variraju od 0-5%. O kojim je stopama u konkretnom sluaju re,
vid.: Odeljak XVII, Glava 87 Uredbe o usklaivanju nomenklature carinske tarife za 2012. godinu, Sl.
glasnik RS, br. 95/11.
12

Ekologija i pravo

246

rinski namet mogao imati samo jednu svrhu - fiskalnu. Ovakva politika nikako nije
pogodovala ekolokim ciljevima zbog viih trokova nabavke savremenijih vozila.
Nezavisno od toga da li je re o vozilu inostranog ili domaeg proizvoaa, prodajna
cena vozila uveava se za iznos poreza na dodatu vrednost16 po stopi od 18%.17
Napominjemo da se PDV obraunava na osnovicu koja ukljuuje prethodno plaene
dabine (primera radi, PDV na gorivo se obraunava na cenu koja obuhvata i akcizu
na naftne derivate ili na cenu uvezenog vozila uveanu za iznos plaene carine).18
Dalja prodaja istog vozila podlee porezu na prenos apsolutnih prava.19 Osnovicu ovog poreza ini ugovorena cena u trenutku nastanka poreske obaveze, ukoliko
nije nia od trine vrednosti. Korekciju ugovorene cene tada vri nadleni poreski
organ u zakonskom roku.20 Porez se plaa po proporcionalnoj stopi u visini od 2,5%
utvrene trine cene. Iako je obveznik poreza po slovu zakona prodavac, u praksi se
njegov troak redovno prenosi na kupca. Od oporezivanja se izuzimaju ambulantna
vozila, specijalna putnika vozila za obuku kandidata za vozae sa ugraenim duplim
nonim komandama, kao i putnika vozila za taksi i rent a kar koji su posebno
oznaeni.21 U Srbiji ne postoji porez koji se plaa iskljuivo pri prvoj registraciji
vozila.
Od periodinih dabina pomenuemo naknadu za zagaivanje ivotne sredine
i porez na upotrebu motornih vozila. Obe dabine plaaju se pri registraciji vozila
jedanput godinje.
Naknada za zagaivanje ivotne sredine22 odreuje se prema vrsti motornog vozila,vrsti motora (dvotaktni ili etvorotaktni motor), zapremini motora, godinama starosti vozila i vrsti pogonskog goriva. bveznik naknade je vlasnik vozila
na ije se ime registruje motorno vozilo, odnosno produava registracija.23 Naknada se plaa Fondu za zatitu ivotne sredine u jednokratnom iznosu unapred za 12
meseci obuhvatajui mesec u kome se vri registracija, odnosno produenje vaenja
registracije.24 Uvoenje ove naknade u dabinski sistem Srbije bilo je motivisano
Zakon o porezu na dodatu vrednost - ZPDV, Sl. glasnik RS, br. 84/04, 86/04, 61/05 i 61/07.
Predmet oporezivanja porezom na dodatu vrednost su i sve usluge koje se pruaju pri
odravanju vozila, koje takoe generiu znaajne poreske iznose.
18
Vid.: l. 17, st. 2 ZPDV.
19
Vid.: l. 23, st. 1, ta. 4 Zakona o porezima na imovinu - ZPI, Sl. glasnik RS, br. 26/2001; Sl.
list SRJ, br. 42/02; Sl. glasnik RS, br. 80/02, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11 i 57/12.
20
Vid.: l. 27, st. 1 i 2 ZPI.
21
Vid.: l. 31, st. 1, ta. 8 ZPI.
22
Uredba o vrstama zagaivanja, kriterijumima za obraun naknade za zagaivanje ivotne
sredine i obveznicima, visini i nainu obraunavanja i plaanja naknade Uredba o vrstama zagaivanja,
Sl. glasnik RS, br. 113/05, 6/07, 8/10, 102/10 i 15/12.
23
Vid.: l. 5, st. 1, ta. 4 Uredbe o vrstama zagaivanja.
24
Vid.: l. 20, st. 1 i 2 Uredbe o vrstama zagaivanja.
16
17

Oporezivanje motornih vozila u Republici Srbiji

247

ekolokim ciljevima, tj. zatitom ivotne sredine od razliitih vrsta zagaivanja, inter alia i emisijama od motornih vozila. O tome svedoe navedeni kriterijumi za
odreivanje iznosa naknade kao i favorizacija novijih vozila sa niom zapreminom
motora, koja koriste ekoloki prihvatljiviju vrstu pogonskog goriva. Ipak, propisani
iznosi naknade toliko su niski (praktino simbolini), da teko mogu da utiu na odluku o izboru motornih vozila. Kako bismo ovo ilustrovali, u sledeoj tabeli pruamo
pregled dugovanih iznosa naknade na putnika vozila:25
PUTNIKA VOZILA

Zapremina
motora cm3

126-700 cm

701-1300 cm
1301-2000
cm
2001-3000
cm
preko 3000
cm

Starost vozila

do 5 godina
od 6-10 godina
od 11-20
godinapreko 20 godina
do 5 godinaod 6-10 godina
od 11-20 godina
preko 20 godina
do 5 godinaod 6-10 godina
od 11-20 godina
preko 20 godina
do 5 godina
od 6-10 godina
od 11-20 godina
preko 20 godina
do 5 godina
od 6-10godina
od 11-20 godina
preko 20 godina

Dvotaktni motor
benzin/dizel

etvorotaktni
motor benzin/dizel

Motor na gas
(TNG) i motori
sa oznakom Euro
IV

Motor na
bezolovni benzin
i eurodizel koji
nije Euro IV

RSD
595
670

EUR1
5,07
5,71

RSD
299
336

EUR
2,55
2,86

RSD
148
167

EUR
1,26
1,42

RSD
239
268

EUR
2,04
2,28

745

6,35

372

3,17

186

1,58

299

2,55

893
794
893
991
1.191
991
1.116
1.240
1.487
1.388
1.563
1.736
2.083
1.786
2.009
2.232
2.677

7,62
6,77
7,62
8,45
10,16
8,45
9,52
10,58
12,69
11,84
13,34
14,81
17,78
15,24
17,15
19,05
22,85

447
398
447
496
595
496
559
620
745
696
782
870
1.041
894
1.005
1.116
1.339

3,81
3,39
3,81
4,23
5,07
3,81
4,77
5,29
6,35
5,94
6,67
7,42
8,88
7,63
8,57
9,52
11,43

223
197
223
250
299
250
279
309
372
348
390
434
521
447
501
559
670

1,90
1,68
1,90
2,13
2,55
2,13
2,38
2,63
3,17
2,97
3,32
3,70
4,44
3,81
4,27
4,77
5,71

357
319
357
398
475
398
447
496
595
555
563
696
835
714
803
894
1.072

3,04
2,72
3,04
3,39
4,05
3,39
3,81
4,23
5,07
4,73
4,80
5,94
7,12
6,09
6,85
7,63
9,15

Konverzija RSD u EUR u tekstu vrena je prema vaeem srednjem kursu NBS na dan 13.08.2012.
godine.
1

Porez na upotrebu motornog vozila26 plaa se prilikom registracije sledeih

kategorija vozila: putnikih vozila, motocikala, motocikala sa bonim seditem i
tekih tricikala.27 Poreski obveznik je pravno i fiziko lice pod ijim je imenom vozilo
registrovano, ukoliko ovim zakonom nije drukije odreeno.28 Porez se plaa prema
Vid.: l. 5 Pravilnika o usklaenim iznosima naknade za zagaivanje ivotne sredine, Sl.
glasnik RS, br. 22/12.
26
Zakon o porezima na upotrebu, dranje i noenje dobara - ZPUDND, Sl. glasnik RS, br.
26/01, 80/02, 43/04, 31/09, 101/10, 24/11 i 100/11.
27
Vid.: l. 2, st. 1 ZPUDND.
28
Vid.: l. 3 ZPUDND.
25

Ekologija i pravo

248

radnoj zapremini motora na period od godinu dana, u iznosima koji se usklauju u

decembru mesecu indeksom potroakih cena za prethodnih dvanaest meseci, prema
podacima republike organizacije nadlene za poslove statistike.29 U sledeoj tabeli
pruamo pregled vaeih poreskih stopa:

PUTNIKA VOZILA

MOTOCIKLI

do 1150 cm
preko 1150-1300 cm
preko 1300-1600 cm
preko 1600-2000 cm
preko 2000-2500 cm
preko 2500-3000 cm
preko 3000 cm
do 125 cm
preko 125-250 cm
preko 250-500 cm
preko 500-750 cm
preko 750-1100 cm
preko 1100 cm

RSD

EUR

1.030
2.010
4.440
9.110
45.000
91.200
188.490
1.210
2.010
3.040
6.080
7.440
10.630

8,77
17,15
37,90
77,77
384,15
776,83
1609,10
10,32
17,15
25,95
51,90
63,51
90,74

Napominjemo da je u sklopu paketa mera za suzbijanje negativnih posledica

svetske ekonomske krize u 2009. godini dolo do znaajnog porasta poreskih stopa
za vozila vee radne zapremine motora.30 Iako su ove izmene bile motivisane prevashodno fiskalnim razlozima, one mogu imati i pozitivne ekoloke uinke.31
Otra progresija nedvosmisleno ukazuje na favorizaciju motornih vozila slabijeg kapaciteta. Ovaj porez ima i redistributivnu ulogu koja je izmenama iz 2009.
godine postala jo izraenija u odnosu na nekadanje stanje. Poredjenja radi, vlasnik
luksuznog vozila snage preko 3.000 cm danas e platiti ak 42,45 puta vie poreza
u odnosu na vlasnika vozila uobiajene snage od 1300 do 1600 cm, dok se ranije
taj odnos svodio na 18,17 puta vie plaenog poreza od strane vlasnika luksuznog
vozila.
Sa starou vozila umanjuje se i iznos dugovanog poreza, i to: 15% (za vozilo starosti preko pet do osam godina), 25% (za vozilo starosti preko osam do deset
godina) i 40% (za vozilo preko deset godina starosti). Za vozila starosti 20 i vie
godina porez se utvruje u visini od svega 20% propisanog iznosa.32 Oigledno je da
Vid.: l. 4, st. 1 i 2 ZPUDND.
Primera radi, poreska stopa za putniko vozilo radne zapremine motora preko 2000-2500
cm poveana je sa 24.730 na 37.000 RSD, za putniko vozilo radne zapremine motora preko 25003000 cm sa 49.470 na 75.000 RSD, a za putniko vozilo radne zapremine motora preko 3000 cm sa
65.960 na 155.000 RSD.
31
Vid.: Milo Miloevi, Monika Miloevi, Addressing environmental problems through
motor vehicle taxes: Experiences of the Republic of Serbia (u: Critical issues in environmental taxation
International and comparative perspective, Vol. VIII, eds. Claudia Dias Soares, Janet E Milne, Hope
Ashiabor, Larry Kreiser, Kurt Deketelaere), str. 691-692.
32
Vid.: l. 4, st. 3 i 4 ZPUDND.
29
30

Oporezivanje motornih vozila u Republici Srbiji

249

se srpski zakonodavac pri propisivanju ove mere rukovodio prevashodno socijalnim,

a ne ekolokim ciljevima. Sem toga, Zakonom je predvieno dodatno umanjenje propisanog iznosa poreza za 50% (pored umanjenja po osnovu starosti vozila) kada su
u pitanju taksi vozila i specijalna vozila za obuku kandidata za vozae sa ugraenim
duplim nonim komandama. 33
Zakonodavac je obaveze plaanja poreza na motorna vozila oslobodio
odreene kategorije lica sa invaliditetom, roditelje viestruko ometene dece koja su
u otvorenoj zatiti, organizacije osoba sa invaliditetom osnovane sa ciljem pruanja
pomoi licima sa invaliditetom za vozila namenjena iskljuivo prevozu njihovih
lanova, zdravstvene ustanove za ambulantna vozila, Ministarstvo unutranjih poslova i vlasnike motornih vozila iji je pogon iskljuivo elektrini.34
Ukoliko uzmemo u obzir podatak o prosenoj zaradi u Srbiji,35 zakljuujemo
da e propisani iznos poreza svakako uticati na kupce da se opredele za nabavku
vozila manje snage i potronje. Ipak, miljenja smo, da uz dobro organizovan javni
saobraaj postoji prostor za podizanje iznosa poreza i kad su u pitanju vozila slabijeg kapaciteta jer prema sadanjem stanju on poprima gotovo bagatelne razmere za
najvei broj vlasnika vozila.36
Najznaajniji poreski izdatak vlasnika srednje kategorije vozila u Srbiji
predstavlja akciza na naftne drivate. Poreska stopa zavisi od vrste goriva, to je
uobiajena praksa i u drugim dravama. Meutim, zanimljivo je da pri odmeravanju
poreskih stopa nije prepoznat potencijal ovog poreskog instrumenta za potiskivanje
sa trita ekoloki tetnijih vrsta pogonskog goriva. Suprotno Nacionalnoj strategiji
odrivog razvoja37, kojom je kao jedan od ciljeva proklamovan i prestanak upotrebe
olovnog benzina do 2010. godine, nisu uvedene diferencirane poreske stope na olovni i bezolovni benzin, pri emu bi cenovna favorizacija potonjeg pomogla ostvarenje
postavljenog cilja. Upravo suprotan pristup u gotovo svim dravama lanicama OECD
doveo je do toga da je upotreba olovnog benzina na tamonjim tritima praktino
u potpunosti zamrla.38 tavie, u januaru 2011. godine nivo akciza na kvalitetnije
naftne derivate iz uvoza utvren je na viem nivou u odnosu na derivate domaeg
porekla,39 dok je iznos akcize na teni naftni gas povean tako da kompenzuje manji
Vid.: l. 5, st. 3 ZPUDND.
Vid.: l. 5, st. 1 ZPUDND.
35
Prosena bruto zarada u Republici Srbiji je u junu 2012. godine iznosila 58.712, a neto 42.335
RSD (361,40 EUR), vid.: http//www.privsav.rs/, 26.07.2012. godine.
36
Primera radi, vlasnik vozila zapremine motora od 1600 cm3, starog devet godina, platie
svega 3.330 RSD (28,42 EUR) poreza.
37
Vid.: Poglavlje posveeno ivotnoj sredini i prirodnim resursima u okviru Nacionalne strategije odrivog razvoja, Sl. glasnik RS, br. 57/08.
38
Vid.: Consumption Tax Trends 2008, VAT/GST and Excise Rates, Trends and Administration
Issues, op. cit., str. 85.
39
Vid.: l. 1 Zakona o izmenama Zakona o akcizama, Sl. glasnik RS, br. 101/10. Posle burne
reakcije uvoznika i intervencije Evropske komisije, akcize na benzine i dizele ponovo su izjednaene u
junu 2011. godine, vid.: Gordana Ili-Popov, op. cit., str. 679.
33
34

Ekologija i pravo

250

rast akciza na benzine i dizele domae proizvodnje u odnosu na stopu rasta cena u
2010. godini.40 Obe mere ne mogu se opravdati sa ekolokog aspekta.
Dizel je znaajno favorizovan u poreenju sa benzinom. Poreska stopa za sve
vrste dizel-goriva iznosi 35, 57 RSD po litru, dok se na sve vrste motornog benzina
naplauje akciza u visini od 48,10 RSD po litru.41 Miljenja smo da ovakva poreska
politika nije ispravna s ekoloke take gledita, budui da dizel-vozila prouzrokuju
veu zagaenost vazduha od benzinskih. Dizel emituje vie ugljen-dioksida (CO2)
po teradulu energije nego benzin. Isto vai i za druge zagaivae, poput azot-oksida
(NO), azot-dioksida (NO2) i sumpor-dioksida (SO2). Pored toga, naroito starija dizel-vozila bunija su od benzinskih. Iznos akcize uveava se za iznos PDV, po stopi
od 18%.
U sledeoj tabeli pruamo pregled akciznih stopa na bezolovni benzin, dizel
gorivo i teni naftni gas u Srbiji i u izabranim evropskim zemljama kao i meusoban
odnos visine akciza na dizel gorivo i bezolovni benzin.42

Austrija
Nemaka
panija
Portugalija
Bugarska
eka
Slovaka
Slovenija
Prosean iznos akcize za 8 drava
Srbija

Bezolovni
benzin EUR/
litar

Dizel
EUR/litar

TNG EUR/kg

Dizel/bezolovni
benzin1

0,482 i 0,5152
0,655 i 0,6704
0,425 i 0,4566
0,584
0,363
0,516
0,551 i 0,5157
0,502
0,512
0,410

0,397 i 0,4253
0,486 i 0,4705
0,331
0,366
0,322
0,440
0,386 i 0,3688
0,382
0,388
0,303

0,261
0,180
0,057
0,128
0,174
0,158
0,182
0,125
0,158
0,163

82%
72%
75%
63%
89%
85%
72%
75%
76%
74%

Pri obraunu meusobnog odnosa akciza na dizel i bezolovni benzin koriene su prosene vrednosti u datoj kategoriji goriva.
Nia akciza vai za bezolovni benzin sa minimalnim ueem biogoriva od 46 litara (na 1000 litara) i sumpora u visini od
<=10 mg/kg.
3
Nia akciza vai za dizel gorivo sa minimalnim ueem biogoriva od 66 litara (na 1000 litara) i sumpora u visini od <=10
mg/kg.
4
Nia akciza vai za bezolovni benzin sa ueem sumpora u visini od <=10 mg/kg.
5
Nia akciza vai za dizel gorivo sa ueem sumpora u visini od <=10 mg/kg.
6
Nia akciza vai za bezolovni benzin oktanske vrednosti <98.
7
Nia akciza vai za bezolovni benzin sa minimalnim ueem biogoriva od 3,2% (na 1000 litara) u 2012. godini.
8
Nia akciza vai za dizel gorivo sa minimalnim ueem biogoriva od 5,3% (na 1000 litara) u 2012. godini.
1
2

Iznosi akcize na naftne derivate se usklauju godinje sa stopom rasta cena na malo u prethodnoj godini, vid.: l. 17, st. 1 Zakona o akcizama - ZoA, Sl. glasnik RS, br. 22/01, 73/01, 80/02, 43/03,
72/03, 43/04, 55/04, 135/04, 46/05, 101/05, 61/07, 5/09, 31/09, 101/10, 43/11, 101/11, 6/12 i 43/12.
41
Vid.: l. 9 ZoA. Teni naftni gas oporezuje se po stopi od 19,21 RSD/kg i uiva najpovoljniji
poreski tretman.
42
Za pregled vaeih stopa u dravama Evropske unije, vid.: European Commission, Excise
duty tables, Part II Energy products and electricity, http://ec.europa.eu/taxation_customs/index_
en.htm#, 15.08.2011. godine.
40

Oporezivanje motornih vozila u Republici Srbiji

251

Iz tabele moemo zakljuiti da je akciza na bezolovni benzin i dizel u Srbiji

neto nia od proseka akcize za odnosnu kategoriju goriva u dravama obuhvaenim
uporednim prikazom.43 Polazei od znatno nieg standarda ivota kod nas, realno
optereenje pojedinca pri propisanim stopama, meutim, daleko je vie nego u veini
drugih zemalja EU iz tabele.
Zanimljivo je, meutim, da je akciza na teni naftni gas (koji je ekoloki podobnija vrsta pogonskog goriva u poreenju sa bezolovnim benzinom i dizelom) via
od proseka. Isto tako, zapaamo i da (u pojedinim dravama) akciza varira u zavisnosti od ekolokih karakteristika goriva. Treba razmisliti nije li takva (ekoloki
poeljna) mera adekvatna i u srpskim uslovima, gde je, podseamo, akciza ista za sve
vrste motornog benzina, kao i za sve vrste dizel goriva.44
Konano, primeujemo da je, ranije kritikovana, akcizna favorizacija dizela u
odnosu na bezolovni benzin prisutna i u drugim evropskim dravama, ak u gotovo
jednakoj relaciji (ako u vidu imamo prosene vrednosti).45
Od ostalih dabina koje poskupljuju upotrebu motornih vozila pomenuemo
naknade za upotrebu javnog puta i lokalnu komunalnu taksu za upotrebu parking
prostora.
Kada su u pitanju naknade za upotrebu javnih puteva (putarine) u evropskim
zemljama dominiraju dva sistema primenjena samostalno ili u kombinaciji. Sistem
vinjeta koje moemo odrediti kao naknade utvrene u paualnom iznosu ija visina
ne zavisi od preene kilometrae u periodu vaenja vinjete i sistem naplatnih rampi
kod koga je visina naknade odreena duinom preene deonice.
U Republici Srbiji zastupljena je kombinacija ova dva sistema. Godinja naknada za upotrebu javnog puta plaa se u paualnom iznosu nezavisno od stvarno
preene kilometrae. Sredstva od ove naknade namenjena su finansiranju izgradnje
Direktivom 2003/96/EZ (Council Directive 2003/96/EC of 27 October 2003 restructuring
the Community framework for the taxation of energy products and electricity, OJ L 283 of 31 October
2003) propisane su, izmeu ostalih, i minimalne stope akciza na energente koji se koriste za pogon
motornih vozila. Od 1. januara 2010. godine one iznose: 395 EUR na 1000 litara bezolovnog benzina,
330 EUR na 1000 litara dizela i 125 EUR na 1000 kilograma tenog naftnog gasa, vid.: Aneks I uz
Direktivu 2003/96/EZ. Srpske akcize za dizel nie su od minimalnih iznosa propisanih komunitarnim
zakonodavstvom.
44
Sa druge strane, na tritu se u ponudi pored klasinog bezolovnog ili dizel goriva nalazi i
kvalitetnija vrsta istih naftnih derivata - sa oznakom EVRO.
45
Meutim, veoma je verovatno da ubudue u Evropskoj uniji ovakva praksa vie nee biti
mogua. Naime, predlozima Evropske komisije za izmenu Direktive 2003/96/EZ (European Commission, Proposal for a Council Directive amending Directive 2003/96/EC restructuring the Community
framework for the taxation of energy products and electricity, COM(2011) 169 final) predviena je
obaveza drava lanica da postepeno ujednae stope na dizel sa vaeim stopama na bezolovni benzin,
do 1. januara 2015. godine.
43

Ekologija i pravo

252

i rekonstrukcije, odravanju i zatiti javnog puta.46 I ova naknada utvrena je u posve simbolinim iznosima.47 Za putnika vozila ona se kree (u zavisnosti od radne
zapremine motora) u rasponu izmeu 140 i 3.670 RSD (1,20-31,33 EUR). Napominjemo da je ranijom Uredbom o visini godinje naknade za motorna vozila, traktore i
prikljuna vozila iz 2009. godine bilo predvieno dodatno optereenje vlasnika taksi
vozila sa ugraenim pogonom na teni naftni gas.48 Ova mera bila je inspirisana fiskalnim razlozima i nije imala ekoloko opravdanje. Treba pozdraviti ukidanje ove
mere u vaeoj Uredbi.
Putarina49 se naplauje za upotrebu odreenih delova autoputa. Njena visina zavisi od kategorije vozila i duine preene deonice. Do 2009. godine vozila sa
stranom registracijom plaala su vei iznos za istu relaciju u poreenju sa domaim.
Budui da za ovakvu praksu nije postojalo razumno objanjenje ona je ukinuta i iznosi naknade sada su jednaki nezavisno od zemlje registracije vozila. Putarina se plaa
na naplatnim rampama koje se nalaze na autoputu, s tim da postoji mogunost kupovine mesene ili godinje propusnice za sve ili pojedine delove autoputa. Iznosi putarine su daleko iznad evropskog proseka. Na primer, godinja propusnica za putnike
automobile za deo autoputa Beograd-Novi Sad (oko 80 km razdaljine) iznosi 96. 000
RSD (819,53 EUR).50 Imajui u vidu nizak nivo zarada u Republici Srbiji, izvesno je
da e lica koja svakoga dana putuju biti prinuena da koriste alternativne naine prevoza -autobuse, vozove itd. Iako je osnovna karakteristika ovog sistema da je visina
naknade u direktnoj vezi sa preenom kilometraom praksa poznaje izvesna odstupanja motivisana prevashodno fiskalnim razlozima. Tako se na pojedinim deonicama
putarina plaa u punom iznosu za celu deonicu ak i ukoliko ista bude naputena pre
njenog prelaska, tj. postoje ulazne naplatne rampe, ali ne i izlazne, na kojima e se
voditi rauna o stvarno preenoj relaciji. Ova odstupanja zasluuju kritiku jer se kose
sa principom pravinosti i sa pojmom naknade u njenoj biti, budui da njena visina
treba da bude u direktnoj vezi sa duinom preene relacije.
Visokoj koncentraciji izduvnih gasova naroito su izloena gradska podruja
s obzirom na veliki broj vozila koja u njima svakodnevno saobraaju. Naalost, je-

46
47

br. 8/12.

Vid.: l. 16 i 17 Zakona o javnim putevima, Sl. glasnik RS, br. 101/05, 123/07 i 101/11.
Vid.: l. 1 Uredbe o visini godinje naknade za motorna i prikljuna vozila, Sl. glasnik RS,

Vid.: l. 1 Uredbe o visini godinje naknade na motorna vozila, traktore i prikljuna vozila,
Slubeni glasnik RS, br. 41/09.
49
Odluka o visini posebne naknade za upotrebu javnog puta, njegovog dela i putnog objekta
(putarina), Sl. glasnik RS, br. 56/06, 42/07, 126/07, 20/08, 12/09.
50
Na propisani iznos naknade moe se ostvariti popust ukoliko se njeno plaanje vri elektronski, putem Tag-ova, vid.: ta. 6a Odluke o visini posebne naknade za upotrebu javnog puta, njegovog
dela i putnog objekta (putarina).
48

Oporezivanje motornih vozila u Republici Srbiji

253

dina znaajna mera51 koja bi vlasnike (korisnike) motornih vozila mogla odvratiti
od njihove upotrebe, makar u gradskim jezgrima, je lokalna komunalna taksa za
korienje parking prostora na ureenim i obeleenim mestima,52 propisana u
veim srpskim gradovima. Prelazak na alternativne oblike prevoza poeljan je sa
ekolokog aspekta, a znaajno bi doprineo i poveanju mobilnosti u gradskim jezgrima s obzirom na oekivano rastereenje prezagluene putne mree. U Beogradu,
visina takse za korienje parking prostora kao i duina dozvoljenog zadravanja na
optim parkiralitima zavisi od toga da li se vozilo parkira u crvenoj (56 RSD), utoj
(38 RSD), zelenoj (31 RSD) zoni, ili van nje (31 RSD). Posebne kategorije korisnika
parking prostora, poput vlasnika vozila sa prebivalitem u zoniranom podruju, imaju pravo na povlaenu mesenu kartu, koja se za fizika lica naplauje u gotovo
simbolinom iznosu od 484 RSD (4,13 EUR).53 Imajui u vidu propisane iznose (kao
i injenicu da je znaajan deo ireg gradskog centra nepokriven zonama), miljenja
smo da ovaj namet nee odvratiti stanovnike centra Beograda da se okrenu ekoloki
prihvatljivijim metodama prevoza u lokalu.

4. Ostale fiskalne mere u oblasti transporta od ekolokog znaaja

Vlada Republike Srbije donela je u 2009. godine Uredbu54 koja predvia subZa razliku od gradova u Srbiji, pojedini gradovi u Evropi poznaju sistem plaketa koje vozilo
mora posedovati kako bi saobraalo u odnosnom gradu. Sistem plaketa ne samo da poskupljuje vonju
(kroz troak izdavanja plakete) u gradskom podruju, ve vlasnicima vozila koja ne zadovoljavaju
potrebne ekoloke standarde praktino onemoguava pristup gradskim podrujima. Primera radi, Berlin je 1. januara 2008. godine uspostavio ekoloku zonu. To je oblast u kojoj je dozvoljena vonja samo
onih vozila koja ispunjavaju izvesne izduvne emisione standarde. Svrha ove zone jeste da se smanje
zagaenja vazduha prouzrokovana auto-emisijama. Uvedene su nalepnice u boji za vetrobranska stakla
kako bi se omoguila provera da li vozilo emituje nizak ili visok iznos tetnih materija. Ove nalepnice
vae u ekolokim zonama koje su uspostavljene i u drugim nemakim gradovima, poput Hanovera,
Kelna ili tutgarta. Postoje etiri klase zagaivaa koji odgovaraju izduvnim emisionim standardima
(Euronorm) za dizel vozila. Nalepnice se ne izdaju za dizel vozila koja spadaju u klasu zagaivaa broj 1
i benzinska vozila proizvedena pre 1993. godine, poto oni emituju izrazito visok nivo tetnih materija
i mogu da se voze samo izvan ekoloke zone. Od 1. januara 2008. godine do 31. decembra 2009. godine,
vozila sa crvenom, utom ili zelenom nalepnicom mogla su da se voze u ekolokoj zoni, a poev od 1.
januara 2010. godine u ovoj zoni doputeno je voziti samo vozila sa zelenom nalepnicom, vid.: Umweltzone Berlin: Information fr Touristen aus dem Ausland, http://www.visitberlin.de/sites/default/files/
umweltzone-information-fuer-touristen2.pdf, 26.07.2012. godine.
52
Vid.: l. 15, st. 1, ta. 13 Zakona o finansiranju lokalne samouprave, Sl. glasnik RS, br. 62/06
i 47/11.
53
Vid.: Reenje o davanju saglasnosti na odluku o poveanju cena usluga JKP Parking servis
za parkiranje vozila, sa cenovnikom, Sl. list grada Beograda, br. 44/09, 3/10, 18/10, 4/11 i 41/11.
54

Uredba o uslovima i nainu sprovoenja subvencionisane kupovine automobila
proizvedenih u Republici Srbiji zamenom staro za novo, Sl. glasnik RS, br. 15/09 i 25/09.
51

Ekologija i pravo

254

venciju u visini od 1.000 EUR (u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu

Narodne banke Srbije na dan prodaje), za kupce novih vozila proizvedenih u Srbiji,
pod uslovom da se radi o licu sa prebivalitem, odnosno seditem na teritoriji Srbije.
Prema ovoj Uredbi, pravo na subvenciju mogao je da ostvari onaj kupac koji je pri
nabavci priloio potvrdu o predaji starog automobila ovlaenom centru za reciklau
i dokaz da je vozilo odjavljeno, izdat od strane Ministarstva unutranjih poslova.
Vozilo predato na reciklau moralo je ispunjavati sledee uslove: da je proizvedeno
pre 1. januara 1999. godine, kompletno i u voznom stanju i da ne ispunjava ekoloke
standarde propisane normom Euro 3.55 Ova Uredba je zamenjena Uredbom o uslovima i nainu sprovoenja subvencionisane kupovine automobila proizvedenih u
Republici Srbiji zamenom staro za novo u 2010. godini,56 koja takoe predvia subvenciju u visini od 1.000 EUR za kupce novih vozila proizvedenih u Srbiji, pod
identinim uslovima kao i Uredba iz 2009. godine. 2011. godine na snagu je stupila
nova Uredba.57 Njome su uslovi za subvencionisanu kupovinu automobila zamenom
staro za novo unekoliko izmenjeni. Shodno l. 4 Uredbe, subvencija za kupovinu
novog automobila iznosi 600 EUR za automobile sa benzinskim ili dizel motorom,
odnosno 1.000 EUR za automobile koji kao pogonsko gorivo koriste prirodni gas.
Osim toga, l. 5 Uredbe predvia da automobili koji se predaju na reciklau ne moraju da budu u voznom stanju.
Oekivani pozitivni efekti ovakve mere sa aspekta ekologije i bezbednosti
su oigledni. Prosena starost voznog parka u Srbiji u 2008. godini iznosila je oko
16 godina, dok je gotovo 70% vozila bilo starije od 10 godina. ak 50% vozila u
saobraaju bilo je neispravno pri emu su njeni najei oblici neispravnost koionog
sistema, upravljakog sistema i svetlosne signalizacije.58 Prema podacima iz 2011.
godine, prosena starost automobila u Srbiji iznosi 13,8 godina, a svaki trei automobil je neispravan. Od blizu 1,6 miliona registrovanih vozila u Srbiji, procenjeno je da
preko 600.000 ima neki kvar, od kojih problem sa konicama moe da se utvrdi kod
vie od 250.000 automobila. Ipak, prema podacima iz Auto-moto saveza Srbije, ovi
rezultati predstavljaju napredak u odnosu na prolu godinu poto je novembra 2010.

Sline mere poznate su i u drugim evropskim zemljama. Akcija Zeleno srce sprovedena u
Republici Hrvatskoj u periodu od 1999-2002. godine dovela je do zamene 12.000 vozila starijih od 10
godina novim vozilima.
56
Uredba o uslovima i nainu sprovoenja subvencionisane kupovine automobila proizvedenih
u Republici Srbiji zamenom staro za novo u 2010. godini, Sl. glasnik RS, br. 3/10, 26/10, 43/10 i 67/10.
57
Uredba o uslovima i nainu sprovoenja subvencionisane kupovine automobila proizvedenih u Republici Srbiji zamenom staro za novo u 2011. godini, Sl. glasnik RS, 1/11, 47/11 i 85/11.
58
Vid.: http://www.zastavatim.com/tim-eksperata/rezultati/predlozi, 24.07.2012. godine.
55

Oporezivanje motornih vozila u Republici Srbiji

255

neispravan bio svaki drugi automobil.59

5. Evropske tendencije u oblasti oporezivanja motornih vozila

Postojanje razliitih sistema oporezivanja motornih (putnikih) vozila meu
zemljama Evropske unije vodi preprekama koje naruavaju ispravno funkcionisanje
zajednikog trita. Proizvoai iz jedne drave lanice prilagoavae svoja vozila strukturi poreskog sistema u odnosnoj dravi to se moe odraziti na konkurentnost njihovog proizvoda u drugim dravama lanicama i voditi fragmentaciji unutar
zajednikog trita. Visoki registracioni porezi uticae na odluku kupca gde da kupi
svoje vozilo. Postoje stavovi po kojima meunarodne razlike u oporezivanju motornih vozila ne podstiu prekograninu kupovinu vozila budui da motorna vozila
moraju biti registrovana pod jedinstvenim identifikacionim brojem u zemlji primarne
upotrebe, po pravilu, u zemlji rezidenstva vlasnika vozila.60 Meutim, ovde se esto
radi o veoma visokim porezima koji znaajno utiu na prodajnu cenu vozila (pre oporezivanja) i koji mogu umnogome da variraju izmeu drava.61 Stoga je sasvim racionalno postupanje kupca koji svoje vozilo kupi u zemlji, koja usled visokog registracionog poreza ima nie cene vozila (pre oporezivanja), a zatim to vozilo registruje
u svojoj zemlji sa niim registracionim nametom. Ne treba iskljuiti ni mogunost
nabavke vozila u zemlji sa niim registracionim porezom koje bi zatim bilo voeno
u dravi rezidenstva na ime lica unetog u registracionu ispravu. Dakle, opasnost od
prekograninog transfera automobila koja je izazvana porezima je sasvim realna, to
uzrokuje trine distorzije i ometa pravilno funkcionisanje zajednikog trita.
Kako bi se poboljalo funkcionisanje zajednikog trita i implementirala
strategija Evropske unije za smanjenje emisija CO2 koje prouzrokuju putniki automobili, Evropska komisija je 2005. godine predloila donoenje direktive u vezi sa
Vid.: Prosena starost vozila u Srbiji 13,8 godina Svaki trei automobil neispravan, http://
auto.blog.rs/blog/auto/vesti/2011/09/18/prosecna-starost-vozila-u-srbiji-13-8-godina-svaki-treciautomobil-neispravan, 24.07.2012. godine.
60
Vid.: Consumption Tax Trends 2008, VAT/GST and Excise Rates, Trends and Administration
Issues, op. cit., str. 99.
61
Primera radi, na benzinsko vozilo zapremine 1.800 cm, snage 92 kw, teine 1.370 kg, koje
emituje 177g CO2 /km sa prodajnom cenom (pre oporezivanja) od 25.000 USD - bilo koje vozilo
tehniki uporedivo sa npr. Fordom Mondeo - u Nemakoj nee biti naplaen registracioni porez, u
Italiji (Rim) e taj porez iznositi 442 USD (1,76% od vrednosti automobila), u Belgiji (Brisel) 495 USD
(1,98% od vrednosti automobila), u Austriji (Be) 2.000 USD (8% od vrednosti automobila), u paniji
(Madrid) 3.000 USD (12% od vrednosti automobila), u Grkoj (Atina) 7.500 USD (30% od vrednosti
automobila) a u Irskoj (Dablin) 10.083 (40,33% od vrednosti automobila), vid.: ibid., str. 100-103, sa
stanjem na dan 01.01.2007. godine.
59

Ekologija i pravo

256

oporezivanjem putnikih vozila.62 Predlogom je predvieno:

5.1 Vezivanje poreske osnovice (neperiodinih) registracionih poreza i periodinih
poreza za emisiju CO2
Uee saobraaja u ukupnim emisijama CO2 iznosi 28%. Od toga, oko 84%
emisija proizvodi drumski saobraaj, najveim delom (vie od polovine) putnika vozila.63 Vezivanje poreske osnovice za koliinu emisija CO2 moe da utie na potroaa
da se opredeli za automobil nie potronje koji manje zagadjuje ivotnu sredinu, ili
da koristi alternativna sredstva transporta, poput gradskog saobraaja ili eleznice.
Takoe, stroije oporezivanje vozila koja emituju veu koliinu izduvnih gasova
moe da inicira obnavljanje voznog parka.
5.2 Postepeno ukidanje (neperiodinih) registracionih poreza
Predlog podrazumeva postepeno ukidanje jednokratnih registracionih poreza
u prelaznom periodu od 5 do 10 godina, s tim to bi se manjak poreskog prihoda
kompenzovao poveanjem periodinih poreza. Kada su u pitanju vlasnici automobila
koji su platili visoki registracioni porez i koji treba takoe da plate (ubudue vie)
periodine poreze i poreze na gorivo, prelazni period zatitio bi ih od prekomernog poreskog optereenja, kao i od naglog pada komercijalne vrednosti nabavljenog
vozila.
5.3 Uvoenje sistema deliminog povraaja registracionog poreza plaenog u jednoj
dravi lanici u sluaju izvoza ili trajnog transfera vozila u drugu dravu lanicu
Kada ne doe do povraaja jednokratnog registracionog poreza (plaenog pri
prvoj registraciji u zemlji rezidenstva vlasnika vozila), a vozilo se potom od strane istog lica prenese u drugu dravu i preregistruje (tj. prvi put registruje u drugoj dravi),
dolazi do dvostrukog oporezivanja. Kako bi se ova pojava eliminisala, predvieno
je uvoenje sistema deliminog povraaja registracionog poreza kada putniki automobil, prvobitno registrovan u jednoj dravi lanici, bude naknadno izvezen ili
trajno prenet u drugu dravu lanicu. Pored toga, ova mera treba da omogui naplatu
poreza prema upotrebi vozila u odnosnoj dravi lanici. Slian sistem predvien je i
za periodine poreze.
Commission of the European Communities, Proposal for a Council Directive on passenger
car related taxes, COM(2005) 261final.
63
Vid.: ibid., str. 2-3.
62

Oporezivanje motornih vozila u Republici Srbiji

257

6. Srpski sistem u svetlu evropskih preporuka

Oslanjanje na periodine poreze u politici oporezivanja motornih (putnikih)
vozila - Kao to je ve napomenuto, u Srbiji ne postoji registracioni porez u smislu
jednokratne dabine koja se plaa iskljuivo pri prvoj registraciji vozila. Odsustvo
ovakvog poreza doprinosi broj obnovi voznog parka to je, polazei od podataka o
prosenoj starosti vozila, Srbiji preko potrebno. Do pre par godina, pozitivne strane
ovakve prakse bile su obezvreene visokim carinama na uvoz inostranih vozila. Danas to vie nije sluaj i kvalitetna vozila sa evropskog podruja srpskim kupcima
dostupna su pod prihvatljivim uslovima. Ipak, vozila istaknutih azijskih proizvoaa
i dalje su podlona visokim carinskim nametima. Domaa automobilska industrija,
meutim, ne moe pokriti potrebe za obnovom naeg voznog parka, a za opstanak
na tritu treba da se bori kvalitetom. Ovi argumenti stvaraju prostor za generalno
preispitivanje carina na uvoz savremenijih vozila. Stopa poreza na dodatu vrednost u
Srbiji je na nivou proseka zemalja lanica OECD.64
Problem dvostrukog oporezivanja - S obzirom na odsustvo jednokratnog registracionog poreza, problem dvostrukog oporezivanja u Srbiji je zamisliv jedino u
domenu godinjeg poreza na upotrebu motornog vozila. U praksi su ovakvi sluajevi
verovatno retki budui da vlasnik svoje vozilo moe slobodno koristiti do isteka perioda na koje je vozilo registrovano u zemlji porekla. Zakon ne predvia nikakvu
meru za eliminaciju ili ublaavanje dvostrukog oporezivanja koje bi moglo nastati
ukoliko se vlasnik vozila izloi istom ili slinom porezu u inostranoj dravi pre isteka
jedne godine od datuma plaanja poreza u Srbiji.
Ekoloki ciljevi - Visoke poreske stope na vozila radne zapremine motora vee
od 2.000 cm3 izvrie presudan uticaj na izbor kupca novog vozila. Polazei od iznosa
prosene neto zarade u Srbiji gotovo je sigurno da e se kupci novih vozila opredeljivati za slabija, ekoloki prihvatljivija vozila. Stroije oporezivanje luksuznih vozila
ima i pozitivne redistributivne efekte. Veliku manu godinjeg poreza na upotrebu motornih vozila predstavlja njegova socijalna komponenta kojom se umnogome derogiraju oekivani pozitivni ekoloki uinci. Ona podstie odravanje prosene starosti
voznog parka na postojeem nivou i uvoz polovnih vozila. Stoga je njena postepena
eliminacija od kljunog znaaja za sigurnost saobraaja i zdraviju ivotnu sredinu.
Polazei od broja starih vozila i niskog ivotnog standarda u naoj zemlji, teko je
oekivati da bi takva inicijativa dobila potrebnu podrku.
Naknada za zatitu ivotne sredine, dodue, favorizuje ekoloki prihvatljivija
Vid.: Consumption Tax Trends 2008, VAT/GST and Excise Rates, Trends and Administration
Issues, op. cit., str. 49.
64

Ekologija i pravo

258

vozila sa standardom euro 4 kao i vozila koja koriste kvalitetnije pogonsko gorivo teni naftni gas, bezolovni benzin ili evrodizel. Naalost, godinji iznosi ove naknade
toliko su beznaajni da e teko izvriti bilo kakav uticaj na izbor potroaa. Stoga je
uz eliminaciju socijalne komponente poreza na upotrebu motornih vozila, uveanje
ove naknade (po mogustvu, to blie iznosu marginalnih socijalnih trokova) od
kljunog znaaja za pribliavanje srpskog sistema oporezivanja motornih vozila evropskim tendencijama. Zarad transparentnosti, poeljno je fuzionisati pozitivne elemente osnovice poreza na upotrebu motornih vozila sa osnovicom za obraun ove
naknade.
Znaajno odstupanje od evropskih tendencija ogleda se u nevezivanju osnovice poreza za koliinu CO2 emisija po kilometru za svako pojedinano vozilo. Ovaj
kriterijum uzima se u obzir samo indirektno stroijim oporezivanjem vozila vee
snage i potronje i visokim akcizama na naftne derivate.
U domenu akciza, miljenja smo da ima prostora za sniavanje akcize na teni
naftni gas. Re je o ekoloki najprihvatljivijem pogonskom gorivu iroke potronje
i treba podstai dalji porast broja vozila koje ga koriste. Pored toga, iznos akcize
na TNG u Srbiji vii je od iznosa ovog nameta u bogatijim evropskim dravama sa
viim ivotnim standardom - paniji, Portugaliji, ekoj ili Sloveniji. Nastali manjak
u dravnoj kasi mogue je kompenzovati poveanjem akciza na dizel, koje su nie
od minimalnih iznosa propisanih Direktivom 2003/96/EZ. Dodatni argumenti koji
opravdavaju ovakvu meru bili bi zalaganje Evropske komisije za poveanje stopa
akciza na dizel i njihovo izjednaavanje sa stopama na bezolovni benzin u dravama
lanicama kao i injenica da je dizel ekoloki najmanje pogodna vrsta pogonskog
goriva. Takoe, treba razmisliti o uvoenju diferenciranih stopa akciza na derivate
razliitog kvaliteta u okviru iste kategorije. Konano, pri proceni uticaja koji akcize
mogu izvriti na budet srpskog vozaa mora se uzeti u obzir i relativno nizak ivorni
standard u Srbiji u poreenju sa evropskim prosekom.

7. Zakljuak
Postojei sistem oporezivanja motornih vozila u Srbiji konceptualno je dobro
osmiljen. U nekim elementima on ak prednjai u odnosu na sisteme drugih evropskih drava. Tako se npr. odsustvom visokog registracionog poreza koji se plaa
samo pri prvoj registraciji eliminie problem dvostrukog oporezivanja i doprinosi
ekonomskoj efikasnosti. Nii trokovi nabavke vozila podstiu bru obnovu voznog
parka i doprinose porastu ukupnog ivotnog standarda. Poeljno je razmotriti generalno smanjenje carina na uvoz novih vozila kako bi pozitivni efekti odsustva jednokratnog registracionog poreza ostali nenarueni.

Oporezivanje motornih vozila u Republici Srbiji

259

Ekoloka komponenta postojeeg sistema i dalje je nedovoljno izraena. Treba

teiti postepenom ublaavanju socijalne komponente godinjeg poreza na upotrebu
motornih vozila i poveanju iznosa naknade za zatitu ivotne sredine. Sa aspekta
transparentnosti sistema, svakako je poeljno spajanje ovih dabina u jedinstvenu.
Iskustva drugih drava pokazala su da poreska diferencijacija u zavisnosti od
vrste i kvaliteta pogonskog goriva nuno vodi iroj potronji ekoloki prihvatljivijih
energenata. Sa ekolokog aspekta poeljno je razmotriti smanjenje akciza na teni
naftni gas uz istovremeno poveanje akciza na dizel gorivo. Visina akcize treba da
prati i kvalitet ponuenog goriva.
Na kraju, ne treba zaboraviti da je veliki broj motornih vozila glavni uzrok
zagaivanja i slabe mobilnosti naroito u gradskim sredinama. U postojeem sistemu, osim lokalne komunalne takse za upotrebu parking prostora, praktino da ne
postoji dabina koja bi poskupela upotrebu vozila u gradskim sredinama u poredjenju
sa ruralnim podrujima. Kako iz pomenutih razloga, tako i na osnovu injenice da
stanovnici gradskih sredina imaju alternativu u vidu dobro organizovanog javnog
transporta, ovakvo stanje poeljno je izmeniti.
Uzimanje u obzir iznetih zakljuaka, po miljenju autora, pomoglo bi stvaranje uslova za bezbedniju vonju u zdravijoj ivotnoj sredini.

TAXATION OF MOTOR VEHICLES IN THE

REPUBLIC OF SERBIA
For more than two decades, the Republic of Serbia has been in the process
of transition, facing some serious economic problems. At the same time, Serbia aims
at achieving the high environmental standards set by the European Union in order
to become a part of it. Bearing in mind that environmental taxes are one of the most
important measures of environmental protection, and that motor vehicle taxes play
a significant role among them, authors of this paper firstly provide a review of taxes
and charges on motor vehicles in the Republic of Serbia as well as other fiscal measures in the area of transport that are imortant for environmental protection. Then,
they analyze European tendencies in this area. Finally, the authors analyze Serbian
system of taxation of motor vehicles and conclude that gradual moderation of the
social component and at the same strengthening of the environmental component of
this system is necessary.
Key words: motor vehicle tax; mineral oil excise tax; customs duties; European Union and environmental protection.

Ekologija i pravo

260

EKOLOKI ZNAAJ RECIKLANE UMETNOSTI

Stanko Maleti
U ovom radu autor promovie ideju nenastajanja otpada koja pretstavlja jedan
od osnovnih principa savremene ekologije i savremene reciklane umetnosti. Briga
za okolinu ne treba da zaobie umetnike, ba kao ni pripadnike drugih profesija. Za
umetnika koji ne prihvata ivot u mrtvom pejzau, koji je je u potpunosti prihvatio
zahteve svoga vremena, nije nimalo neobino da se bavi reciklanom umetnou, da
bude preokupiran potrebom da istrauje otpad i razliite mogunosti koje od nudi.
Umetnik ima slobodu da odluuje od ega e stvarati, pa time i slobodu da u sredite
svoga interesovanja postavi sudbinu odbaenog predmeta. Umetnici koji nikada nisu
osetili strast prema otpadu, definitivno nisu za umetniku reciklau, a moda ni za
urbani ivot.

Kljune rei: reciklaa, otpad, umetnosti

1. Uvod
Danas, u veini zemalja u svetu, ak ni naunici-ekolozi ne vide u umetnicima partnera u procesu reavanja problema ivotne sredine. Meutim, jedino to
umetnika ini razliitim od ostalih ekolokih lidera jeste jezik. Jezik umetnika je
vizuelan, pa je i poruka koju ostavljaju umetnici vizuelna i upravo iz tog razloga
mnogo podobnija da transformie nain na koji ljudi razmiljaju o okolini od poruka
koje upuuju nauke putem strune i popularne literature i drugih oblika komunikacije. Umetnika slika, instalacija, fotografija, kao opipljivi predmeti mogu ponuditi posmatrau mnogo vie od svih teorijskih razloga argumentovanih u naunim
radovima o zatiti ivotne sredine. Ono to je vizuelno, automatski privlai panju i
zato niko kao umetnik nema toliki potencijal da na tako jasan i upadljiv nain prenese vanu ekoloku poruku1.
inom prihvatanja i prisvajanja otpada, danas tako nepoeljnog na zemlji,
umetnost razvija jedan etian drutveno prihvatljiv odnos prema planeti, koji se ostvaruje kroz novu funkciju umetnikog stvaranja. Pretpostavku o meuzavisnosti
1
Pritchard D., Art and International Environmental Policy-evolving links and opportunities, 2006,
dostupno na: http://www.greenmuseum.org/generic_content.php?ct_id=266

Ekoloki znaaj reciklane umetnosti

261

izmeu ekologije i reciklane umetnosti je u naelu teko osporavati, zbog brojnih

uzajamnih uticaja i isprepletenosti interesa. Reciklana umetnost pretstavlja proces
umetnikog preobraaja raznog otpada koji je podoban za takvu transformaciju, a u
prvom redu otpada ija sadanja dispozicija nije saglasna vremenu u kojem on nastaje, pa se iz tog razloga proizvodi vie otpada nego to moe da se ukloni, pre nego to
zagadi zemlju, vodu, vazduh i ivi svet.

2. Definisanje osnovnih pojmova

2.1. Dematerijalizacija otpada putem umetnosti
U relativno bliskoj prolosti, otpad nije bio pojam koji se povezivao sa
umetnou. Fraza da je ono to je za jednog ubre, za drugog je blago moe
zvuati kao klie, ali je sasvim tana i primenljiva u kontekstu umetnike reciklae
u eri hiperprodukcije i neumerene potronje, u kojoj otpad dobija novu dimenziju
postaje sredstvo umetnikog izraavanja i nepresuni izvor ideja kreativnih ljudi, iji
se rad zasniva na reciklai i redizajniranju ve korienih predmeta i materijala koji
se smatraju odbaenim2.
Otpad se definie kao bilo koja supstanca ili predmet koje je vlasnik odbacio
ili namerava da odbaci. 3Masa i sastav otpada zavise od mnogobrojnih faktora, a u prvom redu od ekonomske razvijenosti regiona u kojem nastaje otpad, klime, godinjeg
doba, veliine naselja (povrina, broj stanovnika, gustina naseljenosti, ivotne navike
i obiaji) naina stanovanja i brojnih socioekonomskih specifinosti naselja, naina
sakupljanja i transporta i vrste industrijskih procesa u kojima nastaje otpad.
Nenastajanje otpada ima dva svoja aspekta. Jedan podrazumeva razvijanje
takve radne prakse i uopte stila ivota u kojima se ne produkuje otpad, to je danas
teko zamisliti, a drugi spreavanje da predmeti koji su se ve nali na deponiji, budu
tretirani kao otpad, nego da se koriste za neke druge sasvim nove potrebe, kao to je
umetnost. Iz tog razloga umetnika reciklaa predstavlja izrazito odrivu upotrebu
materijala, u kojoj se linearni put materijala (ekstrakcija upotreba - odlaganje na
deponiju) pretvara u kruni protok koji nastoji da se materijali sa deponije u to veoj

548.
3

Blagojevi M., Karakli R., Globalni ekoloki problemi, Pravni ivot, br. 9/2008, Beograd, 2008, str.

Ibid.

Ekologija i pravo

262

meri ponovo iskoriste4 .

Na ovaj nain koji se u ekologiji naziva dematerijalizacija otpada, imitiraju
se procesi kruenja vode i upote materije u prirodi, s tom razlikom to materiju
ovde ini otpad proizveden industrijskim metabolizmom. Za dematerijalizaciju sa
posebno zalae industrijska ekologija, koristei se dobro osmiljenom engleskom
sentencom smanji, ponovo iskoristi, recikliraj5. Usvajanjem dematerijalizacije otpada kao novog jezika, reciklana umetnost je dala mogunost umetnicima irom sveta
da ovekovee sopstveno vreme optereeno brigom za okolinu i odrivo ivljenje.

2.2. Reciklana umetnost

Reciklaa se definie kao postupak ponovne prerade otpadnih metrijala i
upotrebe gotovih odbaenih predmeta za neku novu namenu razliitu od one kojoj su
ti predmeti inicijalno sluili6. Osnovna svrha reciklae uopte je povratak korisnih
materijala i uvanje resursa, kao i prevencija ivotne sredine od zagaenja otpadom7.
Reciklaana umetnost podrazumeva upotrebu odbaenih predmeta i materijala za
potrebe umetnikog stvaranja.
U dananje vreme umetnika reciklaa predstavlja deo ekoloki orijentisane
umetnosti i svetski imperativ8. Ovaj teorijski koncept objedinjuje kreativnu kombinaciju ekofilozofije, estetske forme i tehnike, koje podleu brojnim ekolokim
zahtevima, kao to su: izbor materijala (reciklirani, netoksini, prirodni) izbor
stvaralakog postupka (uz to manji utroak energije iz odrivih izvora).
Umetnika reciklaa je postala neto toliko novo, drugo i drugaije, da danas ne moe da se uporedi sa umetnou iz predhodnih razdoblja. Kao ideoloki
angaovana umetnost aktivistikog karaktera, ona se razlikuje od umetnosti u tradicionalnom smislu. Ona predstavlja svojevrsnu pobunu protiv umetnosti koja se stvara
iz skupih otmenih materijala, uz istovremeno prihvatanje i prisvajanje odbaenih
predmeta i materijala koji su postali nepotrebni i nepoeljni na planeti Zemlji i koji
ekaju svoje unitenje u postrojenjima za mlevenje i spaljivanje.
Anderberg, S. (1998). Industrial metabolism and linkages between economics, ethics, and
the environment. Ecological Economics 24: 311320., dostupno na:
h
ttp://pikaiprijatelji.com/site/modules/mastoppublish/?tac=Definicije_odr%C5%BEivog_
razvoja
5
Ibid.
6
Blagojevi M., Krakuli R., Specifinosti savremenih metoda upravljanja otpadom, u
Globalni ekoloki problem, Pravni ivot, Beograd, 2008. str, 549.
7
Direktiva o insineraciji otpada 2000/76/EC., dostupno na: http://www.eko.vojvodina.gov.rs/
index.php?q=zakonska_regulativa%2C_nacionalni_propisi_i_eu_zakonodavstvo
8
Blagojevi M., Krakuli R., Specifinosti savremenih metoda upravljanja otpadom, u Globalni ekoloki problem, Pravni ivot, Beograd, 2008. str, 549.
4

Ekoloki znaaj reciklane umetnosti

263

Osim to se moe preraditi u velikim postrojenjiima za reciklau, otpad

semoe oiveti na jo jedan nain umetniki, tanije izradom umetnikih dela od
iskorienih i odbaenih predmeta. Velika vrednost umetnike reciklae sastoji se u
njenom potpunom uklapanju u opti filozofski i umetniki koncept odrive umetnosti
i eko arta, kao savremenog svetski afirmisanog pokreta u umetnosti.

2.3. Odriva umenost i ekoloka umetnost

Odriva umetnost predstavlja znatno iri koncept u odnosu na ekoloku
umetnost. Naime, ekoloka umetnost stoji u saglasnost sa samo jednim, istina
kljunim principom odrivosti - zatitom ivotne sredine i prvenstveno je usmerena
na istraivanja u pravcu reavanja ekolokih problema, reciklau i leenje prirode.
Odriva umetnost pored zatite ivotne sredine podrava jo tri principa: socijalnu
pravdu, nenasilje i demokratiju. Postoji niz interpretacija odnosa izmeu odrivosti i
umetnosti, ali sve one ukazuju na sutinski kostituens koji se sastoji u jednom irem
uticaju koji umetnost vri ne samo na biofiziko, nego i na socijalno, ekonomsko,
istorijsko i kulturoloko okruenje9.
U filozofskom (etikom) smislu odriva umetnost podrazumeva udaljavanje
ili tanije reeno potpuno naputanje antropocentrinog modela umetnosti po kome
se u sredite interesovanja postavlja ovek u odnosu na druge vrste koje nastanjuju planetu. To praktino znai da se od umetnika trai da priznaju svoju drutvenu
i profesionalnu odgovornost prema drugim lanovima biotike zajednice i da pre
otpoinjanja bilo kojeg umetnikog projekta najpre ispitaju da li bi njegova realizacija mogla imati negativan uticaj na ekosistem. Umetniki angaman koji ne priznaje
jednakost u pravu na ivot svih ivih bia na zemlji, bez obzira na njihovu vrstu, ne
moe korespondirati sa savremenim modelom u moralnom univerzumu umetnosti.
Na teorijskom planu koncept odrive umetnosti podrazumeva izradu
umetnikih vodia namenjenih razliitim oblastima angaovanja umetnosti, koji
sadre smernice, preporuke, uputstva umetnicima irom sveta kako da postupaju, da
se ne bi dogodilo da u svom stvaralakom radu sniavaju ekoloke standarde dostignute zalaganjem pripadnika drugih profesionalnih grupa u drutvu (zakonodavci, komunalci, biolozi, veterinari, lekari, pronalazai, ekoaktivisti, itd.)

Fowkes M., Fowekes R., Principles of Sustainability in Contemporary Art, Central European
Contemporary Art review. 1 (5-12) ISSN 1588-5534, dostupno na:
9

ttp://www.translocal.org/writings/principlesofsustainability.htm

264

Ekologija i pravo

3. Istorijski osvrt na razvoj interesovanja umetnike zajednice

za ekoloke probleme i i reciklanu umetnost
Pojam umetnika reciklaa je neto novijeg datuma, i vezuje se za ezdesete
godine XX veka, mada je korienje odbaenih materijala za izradu umetnikih predmeta staro koliko i sama umetnost. Ako se podsetimo da je praistorijski ovek koristio ostatke spaljenog drveta, odbaeno perje arhainih ptica i ostale odbaene materijale za svoje stvaralatvo, moemo bez svake sumnje izvesti siguran zakljuak da
umetnika reciklaa kao pojava datira od praistorije i da je nastala pre nego to je iko
znao da je ona vana, a da je kao pojam, odnosno kao umetniki pokret zaeta u drugoj polovini XX veka, zatim intenzivirana posle zavretka perioda hladnog rata, da
bi svoju kulminaciju dostigla u nae vreme ili je u nae vreme dala samo nagovetaj
svoje budue kulminacije koja se tek oekuje u budunosti, sa kojom moda poinje
novo, ekoloko doba u umetnosti.
Pitanje je da li reciklana umetnost osvaja priznanje kritike, ali je sasvim izvesno da u Srbiji, za sada, ovakvu umetniku praksu ne prati ba naroito bogata
teorijska graa, kao njena neophodna dopuna. Razvoj umetnike reciklae odvijao se
postupno, pa je iz tog razloga teko povui jasnu graninu liniju koja u istorijskom
smislu deli period koji oznaava poetak te vrste stvaralatva, od perioda u kojem
se ona pojavljuje kao definisan i jasno profilisan umetniki pokret. Mogli bismo prihvatiti stav da se nastanak umetnike reciklae vezuje za ezdesete godine XX veka,
mada se njeni koreni mogu prepoznati u delima ranijih umetnika (Pikasova glava
bika).
U teoriji je sporno da li umetnika reciklaa na dananjem stupnju svog razvoja, sa uskim teorijskom programom, predstavlja umetniki pravac, ili samo neformalan pokret, nastao (bez obzira da li emo prihvatiti ovu podelu ili ne) postupnim
i spontanim ujedinjavanjem umetnika irom sveta, u ijem stvaralatvu taku vezivanja ini istovetno opredeljenje u korienju odbaenih predmeta kao sredstva za
stvaralaki rad i potreba da se istrae raznolike umetnike mogunosti oblikovanja
iz devastirane materije.
U veku koji je poeo sa ekstremno izmenjenom strukturom velikih gradskih
celina, ali i ruralnih podruja (usled politike izmetanja industrijskih postrojenja i
drugih velikih zagaivaa iz grada u selo) koja je ugrozila oveka ekoloki i psholoki
i produbila ljudsku otuenost, ostaje da se vidi da li e umetnika reciklaa doiveti
svoj razvoj i od spontanog neformalnog pokreta prerasti u umetniki pravac, koji e
u umetnosti XXI veka odigrati tako krupnu ulogu kakvoj se njeni protagonisti nadaju.
Ne znamo kojim bi se putem dalje razvijala ova umetnost. Ostaje da se vidi
da li e proiriti svoj uticaj prema tipu ekoloke svesti, ili prema veoj orijentaciji ka
jeftinim materijalima, ili e ovako ogoljena bez podrke u teoriji umetnosti propustiti

Ekoloki znaaj reciklane umetnosti

265

da pusti koren, zaostati na svom putu i biti definitivno potisnuta i zaboravljena. Dotle
generaciji mladih stvaralaca jedino preostaje da se uzajamno pomau, razmenjuju
tehnoloku praksu i zajedniku sudbinu nepoznatih i nedovoljno priznatih umetnika
koji ulaze u umetniki ivot tiho i neprimetno.

4. Faktori koji su uticali na nastanak i razvoj

umetnike reciklae
Revolucionarni pomaci u drutvu imaju svoj odgovor u umetnosti. Razbuktavnje ekolokih pokreta irom sveta, koji su brzo sticali pristalice, naroito meu
mladima, konstituisanje ekologije kao naune discipline, radikalni pomaci u nacionalnoj i meunarodnoj pravnoj zatiti prava oveka na zdravu ivotnu sredinu i podizanje toga prava na nivo ustavne kategorije u veini zemalja u svetu, pojava strune
literature i knjievnih dela koja se bave pitanjima ugroavanja ivotne sredine i brojni
drugi faktori, ukljuujui i politike i socioekonomske faktore, imali su svoj odjek u
umetnikom stvaralatvu i izvrili uticaj na njegovu ekoloku orijentaciju.
4.1. Uticaj nauke
Gotovo da nema nauke koja se u drugoj polovini XX veka i poetkom XXI
veka nije bavila, makar sporadino, nekim aspektom odrivosti, koja zbog svojih
praktinih konsekvenci zaokuplja panju razliitih referentnih okvira (ekolokog,
ekonomskog, socijalnog, kao i filozofskog koji je u ovom periodu poeo da se bavi
istraivanjem analitikog okvira odrivosti). Moderna filozofija gleda na dananjeg
oveka kao na svojevrsnog ekolokog parazita koji ivi zahvaljui uzimanju resursa od prolosti10 i pozajmljivanjem od budunosti.
Ipak, najvee zasluge u prouavanju odrivosti, bez svake sumnje, pripadaju ekologiji. Iako se nauni potencijal ekologije koristio poev od industrijske revolucije, ona je tek u XX veku stekla status naune discipline, a optu prihvaenost
doivela tek krajem XX i poetkom XXI veka. Ekologija je detaljno istraila probleme odrivosti i ponudila saznanja o meuzavisnosti izmeu prirodnih ciklusa ivih
sistema i industrijskih i tehnolokih inovacija koje ukljuuju plastiku, sintetike hemikalije, nuklearnu energiju, a posebno fosilna goriva, ija upotreba dovodi do bro10
Pod uzimanjem od prolosti u ovom filozofskom konceptu, misli se na resurse za iji je nastanak i
dovoenje u stanje u kojem su spremni za korienje bilo potrebno da proteknu stotine godina, kao to je sluaj
sa fosilnim gorivima, dok se pod pozajmljivanjem od budunosti podrazumeva neodriva upotreba resursa tako
da za budue generacije nee preostati nita (kao to je sluaj sa prekomernom eksploatacijom uma, rudnih
bogatstava i ribarskih podruja itd.)

Ekologija i pravo

266

jnih negativnih efekata po ivi svet, a u prvom redu: efekta staklene bate, kiselih
kia, globalnog zagrevanja i oteenja ozonskog omotaa, koji zatim dalje oteuje
ivi svet.
Ekologija je prva nauka koja je ukazala na znaaj odrivosti za budui razvoj oveka i prva ukazala da se odrivost zasniva na podizanju javne svesti o zatiti
okoline od otpada i usvajanju recikliranja kao stila ivota, mada su pre ekologije
ekonomija i ekonomska politika ukazivale na potrebu recikliranja, ali iz sasvim drugog ugla, naglaavajui kao dominantnu ulogu novca i smanjenja trokova proizvodnje od recikliranih materijala.
Ekologija je razradila metodologiju i precizne tehnike za nauno zasnovano merenje odrivosti, i razvila iitav niz inidkatora odrivosti i naunih principa
na kojima poiva odrivost. Ekologija je, takoe, putem svojih merenja odrivosti
ustanovila pojam kapacitet nosivosti kojim se ukazuje na ogranienu sposobnost planete Zemlje da apsorbuje samo odreenu, jasno ogranienu koliinu otpada
prosenog globalnog graanina. Godine 2008. bilo je potrebno 2,7 globalnih hektara
za odlaganje otpada po osobi, to za 30% premauje prirodni bioloki kapacitet zemlje koji iznosi 2,1 globalnih hektara po osobi. Istraivanja su pokazala da vii ivotni
standard postaje manje odriv usled prekomerne produkcije otpada, koja prevazilazi
asimilacioni kapacitet Zemlje, bez obzira da li se radi o kopnu ili vodama, od kojih su
godinama na udaru bili okeani, koji su zbog svoje nepregledne veliine delovali kao
prikladno mesto za olaganje otpada11.

4.2. Uticaj zakonodavstva

Dobri zakoni i pravni poredak uopte su podobni da podre razvoj umetnosti ukljuujui i reciklanu umetnost, propisujui pravila u postupanju sa otpadom kao oblike drutveno poeljnog ponaanja svih pripadnika drutvene zajednice.
Ostavljajui sasvim po strani razliita sporenja oko pitanja da li se i u kojoj meri ljudi
pridravaju pravnih normi kojima se ureuje njihovo postupanje prema otpadu; i
ukoliko se pridravaju, da li to ine iz sopstvenog ekolokog uverenja, ili usled straha
od sankcije, moemo bez ikakve sumnje zakljuiti da je i ekoloko zakonodavstvo
dalo i daje svoj doprinos drugaijem odnosu oveka prema otpadu, kako u privatnom,
tako i u svim oblastima drutvenog ivota, ukljuujui i umetnost.
Razume se da zakoni ne sadre norme kojima se umetnici obavezuju da u
svoje stvaralatvo ukljue iskoriene i odbaene predmete, ali se i pored toga moe
govoriti o direktnom uticaju zakona na razvoj umetnike reciklae, iz razloga to se
Schukman, D. (March 2009). Sea rise to exceed expectations. BBC News,dostupno na:
http://pikaiprijatelji.com/site/modules/mastop_publish/?tac

11

Ekoloki znaaj reciklane umetnosti

267

zakonskim propisima utvruju naela ekolokog prava (nenastajnje, minimizacija,

recikliranje otpada) kao etiki, opte prihvatljivi oblici ponaanja svakog lana
drutvene zajednice, ukljuujui i umetnike.
Sve do ezdesetih godina prolog veka nije postojalo ak ni pravo ivotne
sredine kao zasebna grana prava, pa ni posebni zakoni, a opta svest o znaaju ivotne
sredine, ak u najrazvijenijim zemljama sveta, jo uvek je bila veoma nerazvijena.
Navei broj drava pristupao je pitanju ivotne sredine ad hoc, tako da su ona parcijalno tretirana kroz okvire pojedinanih zakona. Sutina ovog pristupa nalazila se u
injenici da su se problemi zagaenja ivotne sredine reavali onda kada se pojave,
jer nije postojao preventivni pristup12. Politiki, drutveni i ekonomski faktori ovu
oblast nisu smatrali prioritetnom, a kao posledica takvog stanja, izostao je unapred
isplaniran odnos prema ivotnoj sredini i njenoj zatiti.
Prekretnica je nastupila sedamdesetih godina, kada je prepoznata potreba da
se ivotnoj sredini omogui budunost, jer bez nje budunosti nee ni biti13. Tada se
u praksi definitivno naputa reaktivni pristup (sanacija posledica) i prelazi na prevenciju, koja postaje deo nacionalnih strategija drava, a pravo oveka na zdravu ivotnu
sredinu dobija status ustavnog naela, kojim se zajemuje pravo na kvalitet ivotne
sredine, kao jedno od osnovnih ljudskih prava. U Srbiji je ovo pravo zagarantovano
odredbom iz lana 74. Ustava Republike Srbije: Svako ima pravo na zdravu ivotnu
sredinu14.
Osim nacionalnog razvija se meunarodno ekoloko pravo15. Ono je takoe
doivelo radikalan pomak, samo neto kasnije, 1998. godine, koji se ogleda u inovativnom ukljuivanju graana u proces odluivanja o pitanjima ivotne sredine16 i
uvoenju potpuno novih prava oveka: prava na dostupnost informacija od ekolokog
znaaja i prava na pristup pravosuu u sluaju povrede ili ugroavanja ekolokih
prava.

4.3.Uticaj nevladinog sektora

Za ivotnu sredinu je najbolje da zauvek ostane nepromenjena, ili da se uloe
napori da se ona vrati u poetno stanje. Ali, potrebe rastue populacije ne mogu se
Kosti M., Aarhuska konvencija o zatiti ivotne sredine, Pravni ivot, br. 9/2008. str, 452.
Kloepfer M., Umweltrecht, 3, Auflg, Beck Vrlg, Muenchen, 2004.
14
Ustav Republike Srbije, l. 74.
15
Ovaj razvoj snano je podran kako razbukatavanjem ekolokog pokreta irom sveta, tako
i pomeranjem ekolokog zakonodavstva sa nacionalnih drava na meunarodni teren, donoenjem
meunarodnih dokumenata u oblasti zatite ivotne sredine od kojih je posebno znaajna Aarhuska
deklaracije iz 1998. godine.
16
Wates J., The Aarhs Convention : A New International Framework Regulating Public
Access to Enviommental Information, Discussion Paper, on IFOTERRA, Dublin, Ireland, 2000.
12
13

Ekologija i pravo

268

zadovoljiti bez promena u okolini, pa je iz tog razloga veoma vano da se one uvode
obazrivo, naroito kada mogu dovesti do efekata koje nije mogue unapred sagledati,
a koji predstavljaju nepravdu za odreen region i njegove stanovnike.
Ekoloke nepravde imaju raznovrsne pojavne oblike, ali i jednu zajedniku
osobinu: da se deavaju u zemljama i podrujima u kojima se kre ljudska prava,
podrujima koje imaju lokalno specifine zakone, sa dominantnom ulogom lokalnih
autoriteta u pojedinim oblastima politikog ivota, gde je linija koja razgraniava
etino od neetinog tanka, pa se lako prelazi. Siromane zemlje, posebno njihove ruralne oblasti se jo vie marginalizuju meunarodnim projektima u oblasti ekologije,
jer se izgradnja velikih industrijskih postrojenja praktikuje upravo u tim oblastima,
navodno radi podrke ekonomskom razvoju i smanjenju siromatva. Meutim, praksa je pokazala da je efekat sasvim suprotan, jer je realizacija projekata dovodila do
migracije lokalnog stanovnitva i eksploatacije prirodnih resursa na njihovom, danas
ve bivem, stanitu.
Dalja posledica su destruktivni efekti po biodiverzitet, ugroavanje ivotinjskog
i vodenog sveta, redukcija umskih podruja i njihovih ekosistema17. Uz to, bogate
zemlje iskoritavale su siromane zemlje kao odlagalite otpada, pa su iz tog razloga
neka od najsiromanijih podruja na svetu postala ujedno i jedna od najzagaenijih.
Ovo svakako ne predstavlja odriv nain nenastajanja otpada, jer otpad nije nestao sa
Zemlje nego je samo pomeren sa jednog na drugo mesto18.
Ekoloke nepravde ovakve i sline vrste (ukljuujui i nuklearne probe) su
vremenom uestale, pa je kod graana postepeno sazrevala svest da poremeaji koje
civilizacija unosi u prirodnu ravnoteu, u cilju zadovoljenja svojih potreba, ne mogu
da budu kompenzovani i da nastavak takve prakse, makar ona bila i u najudaljenijim
delovima sveta, sasvim izvesno vodi u globalnu katastofu, jer otpad ugroava zdravlje planete, ma gde bio. To je iniciralo radikalnu transformaciju ekolokog pokreta,
pa su poetkom ezdesetih godina XX veka ekoloka stanovita dobila politiki izraz
kroz uspostavljanje Zelenih pokreta aktivista u ekolokim nevladinim organizacijama i ekolokim politikim partijama. Uprkos brojnosti i raznovrsnosti organizacija,
pokreta i stranaka irom sveta, iskristalisala su se etiri glavna stava koji su postali
kljuni ciljevi ekolokog pokreta: zatita ivotne sredine, zatita i razvoj demokratije,
socijalna jednakost i nenasilje.
Rane strategije ekolokog pokreta bile su zatvorene, a koristile su proteste i
direktne akcije, kao vid skretanja panje na svoje zahteve i kao smetnju preduzimanju aktivnosti tetnih po zdravlje planete. Novije strategije koriste ekoloko vaspitanje
i obrazovanje javnosti, medijske kampanje i javno zagovaranje u zajednici, kako bi
17
18

Kosti M., Aarhuska konvencija o zatiti ivotne sredine, Pravni ivot, br. 9/2008., str. 456.

Adams, W.M. (2006). The Future of Sustainability: Re-thinking Environment and Development in the
Twenty-first Century. Report of the IUCN Renowned Thinkers Meeting, 2006, o c.).

Ekoloki znaaj reciklane umetnosti

269

se donosioci politikih odluka na svim nivoima angaovali na zatiti ivotne sredine.

Zapoete su i akcije pod nazivom Lini primer kada se predlae kupovina ekolokih
proizvoda i formiranje itavih ekolokih zajednica koje su resursno nezavisne. Ipak,
manji broj grupa opredelio se za ekoterorizam - vid nasilja koji se opravdava kao
odgovor na nasilno ponaanje industrijalaca prema prirodi, naroito u drvnoj industriji i industrije ruda i minerala.
Kasnih 1980-ih ekoloki pokret je postao globalan. Neke nevladine organizacije (kao Grenpeace, Friends of the Earth i World Wildilife Fund) uspostavile
su svoje meunarodno prisustvo kroz tabove u vie zemalja. Zapoeti su i procesi
meunarodne saradnje ekolokih organizacija koji su bili naroito znaajni za nerazvijene zemlje. Sa padom komunistikih reima, zelene stranke su se pojavile i u
istono-evropskim zemljama, ali su imale malo uspeha.
Danas je ideologija ekolokog pokreta implementirana u sve oblasti drutvenog
ivota: umetnost, obrazovanje, zdravstvenu delatnost, spoljne odnose, odbranu, socijalnu i ekonomsku politiku veine zemalja u svetu, pa su se u optoj kulturi, naunoj
i umetnikoj zajednici nastali nastali novi termini: politika ekologija, umetnika
ekologija, ekoloki odriva umetnost, ekosocijalizam19, zeleni sindikalizam, ekoanarhizam, zelena umetnost, konzervacijska ekologija sa tendencijom da se ovaj
novi terminoloki renik u budunosti postupno iri u zavisnosti od novih oblasti angaovanja ideologije ekolokoih pokreta irom sveta. Nau panju posebno
zavreuje umetnika ekologija, koja u najirem smislu oznaava spoj elemenata
umetnikog i ekolokog sadraja. Ona je u ideolokom smislu najblia zelenom sindikalizmu koji se zalae za vraanje tradicionalne proizvodnje, kao to je izgradnja
brodova od drveta, umesto od plastine mase20, organska poljoprivreda bez hemije,
ali i za pokrete povratka zemlji i survivalistima.

4.4. Uticaj politikih i sociokulturalnih faktora

ezdesete godine bile su prekretnica za svetsku istoriju i istoriju umetnosti. Iste
godine su uzete i za poetak novije istorije umetnosti kod nas. Krajem ezdesetih
19

Ekosocijalisti veruju da je zagaenje okoline jedna od direktnih posledica kapitalizma u istoj meri kao
siromatvo i drutveno otuenje. Po miljenju ekosocijalista, borbu za zatitu ivotne sredine, nije mogue odvojiti od borbe za reformu ili ukidanje kapitalizma, odnosno savremene kapitalistike drave. Ekosocijalizam je postao
izuzetno popularan krajem XX veka u krugovima radikalne levice, kao neka vrsta zamene ili alternativa tradicionalnim levim ideologijama koje su izgubile svoj smisao okonanjem perioda hladnog rada. Danas ova ideologija
predstavlja jednu od vanih komponeneti antigloblizacijskog pokreta. (An ecosocialist manifesto by Joel Kovel
and Michael Lowy on Ozleft, dostupno na: http://members.optushome.com.au/spainter/Ecosocialist.html).
20
Ideologija Zelenog sindikalizma se pored navedenih ciljeva zalae i za organsku poljoprivredu bez
hemije, za povratak zamlji, survivalistima, hipijima, pa i nekim verskim zajednicama, kao to su Menoniti i Amii.
(Syndicalism, Ecology and Feminism: Judi Baris Vision, by Jeff Shantz, dostupno na: http://www.cvoice.org/
cv3schantz.htm).

Ekologija i pravo

270

svet je zahvatila ozbiljna politika kriza, koja se ogledala u klasnim razlikama, ekonomskoj eksploataciji, nezaposlenosti i politikoj represiji. Kriza je izazvala studente irom starog kontinenta da pokreu proteste, zajedno sa novom levicom i nude
reformu itavog drutva, izmenu ekonomske strukture i socijalnih ciljeva. Ipak, njihove utopijske ideje naile su na jak otpor pripadnika realnih drutvenih snaga koji
su u svojim rukama imali ekonomsku mo. Guenje studentskih pokreta izazvalo je
krupne posledice - apatiju, povlaenje, neinteresovanje, ali i stvaranje opozicije koja
je pronala svoje izvore energije za cvetanje novog avangardnog pokreta u umetnosti
i kulturi21.
Novi pokreti su nastali najpre kao kritika postojeeg stanja u drutvu, politici,
kulturi. Njima su predhodila deavanja od zavretka Drugog svetskog rata, izmeu
1950. i 1970. godine, kada je naglo porasla trgovina umetnikim predmetima, kao
odraz sistema kapitalistike privrede, i slika pretvorena u robu. Isto se desilo i sa
svim prateim institucijama; galerije, kritika, asopisi, pa i muzeji, ukljueni su u
takve trine mehanizme. Oko 1968. godine javila se nova generacija umetnika koja
je odbacila tradicionalni sistem vrednosti i ovakav poredak, odbila je staru funkciju
umetnosti i njen elitni status. Oni su eleli da se suprotstave pasivnom neutralnom
modernizmu i estetizmu da priblie i poistovete pojmove ivot i umetnost. Ta buntovna generacija je odluila da pokida karike tradicionalnog shvatanja vizuelnih umetnosti22. Postmodernistika teorija artikulisana na tako raznorodnim poljima kao to su
arhitektura, uporedna knjievnost, politike nauke... dovela je u pitanje modernistiku
priu zapadne kulture i imala veliki uticaj na vizuelne umetnosti23.
Problemi odrivosti izraeni su naunim i ekolokim terminima, ali implementacija promene predstavlja sociokulturalni izazov i za sobom povlai internacionalno
i nacionalno pravo, urbanistiko planiranje i transport, lokalne i individualne ivotne
stilove i etiki konzumerizam. Odnos izmeu ljudskih prava i ljudskog razvoja, korporativne snage i ekoloke pravde, globalnog siromatva i graanske akcije, sugerie
da je odgovorno graanstvo neizbean element onoga to se na prvi pogled ini jednostavnim stvarima potroaa pojedinca i moralnog odabira, pa je ideja odrivosti
tokom svog razvoja, dovela do oblikovanja organizacija kao to su Konzorcijum za
odrivost, Drutva za organizaciono uenje, Instituta za odrivo poslovanje i Svetskog vea za odrivi razvoj. U ukupnom sledu politikih dogaaja veoma znaajnu
ulogu ulogu odigrali su zavretak hladnog rada i propast konunistikih reima, koja
je ostavila dovoljno prostora ekolokim pokretima da se proire i na istonoevropske
Ristivojevi S., Konceptualna pobuna, dostupno na: http://www.creemaginet.com/sajt/
konceptualna-umetnost-pobuna
21

22

uvakovi M., Konceptualna umetnost, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad, 2008,

23

Ibid.

str, 76.

Ekoloki znaaj reciklane umetnosti

271

zemlje, a to je dodatno pogodovalo razvoju i irenju eko arta.

Novi avangardni pokreti ezdesetih i sedamdesetih godina, arte povera, konceptualizam, body art, eko art, post moderna, razvijaju se kao umetniki pravci nove
struje koja je dola sa novim istraivanjima i novom generacijom umetnika. Ovi, bez
svake sumnje, revolucionarni pomaci u drutvu, imali su svoj odgovor u umetnikom
stvaralatvu i njegovoj ekolokoj orijentaciji, pa savremeni umetnici poinju da
gledaju na prirodu kao na deo sopstvene stvarnosti. Umetnici definitivno naputaju
podruje idealizma, potpuno odbacuju tradicionalne oblike predstavljanja i naputaju
institucionalna mesta da bi uronili u poredak konkretnih stvari. Stvarnost postaje prva
preokupacija a posledica toga jeste prerada sveta umetnosti od galerije do muzeja, od pijace do samog umetnikog koncepta. Pojavljuju se nove umetnike forme
i postupci: umetnika intervencija i angaovana umetnost aktivistikog karaktera,
umetnost koja osvaja gradski prostor ili pejza, participativne ili aktivne estetike na
polju medija i spektakla. Umetnik postaje istinski uesnik u drutvu, koji uznemirava duhove a umetniko delo usvaja novi pravac, problematiku svoje epohe. Ono
poziva na usvajanje sirove stvarnosti i to upravo u kontekstu. Umetnost postaje kontekstualna24. Kontekstualni umetnik se pre svega bavi stvarnou. Umetniko
delo namee suoavanje sa stvarnim-materijalnim uslovima konkretnog sveta25.
Ovde se vie radi o suprisustvu koje umetniko delo povezuje sa nekom relevantnom
temom. Umetnost postaje ogledalo epohe, izvetava o velikim transformacijama koje
je oveku nametnulo industijalizovano drutvo, koje neverovatno raste. Umetnost
mora da radi na pomirenju izmeu oveka i drutva i to je njen uzvieni cilj. Ponovo
se postavlja pitanje kredibiliteta umetnosti radi umetnosti i prevlast odnosi umetnost otrgnuta od idealizma, umetnost koja je cela posveena stvarnom oveku iji je
ivot ovde na Zemlji i ije su preokupacije konkretne26. Nastaje novi neoavangardni
pokret - umetnost ivotne sredine ili kako se jo naziva ekoloka umetnost, u teoriji
oznaen kao eko art.

24
Pojam kontekstualna umetnost u teoriju umetnosti je uveo poljski umetnik Jan Svidzinski 1976. godine, objavljivanjem svog manifesta Umetnost kao kontekstualna umetnost. Detaljnu teorijsku analizu kontekstualne umetnosi dao je Pol Arden-profesor istorije umetnosi i estetike na Univerzitetu u Amijenu (Francuska) u
svom delu koje je pod nazivom Kontekstualna umetnost objavljenom 2002. godine u Parizu.
25
Arden P., Un art contextuel, Creation artistique en milieu urbain, en situation d intervention, de participation, Paris, 2002.
26

Ibid.

Ekologija i pravo

272

5. Eko art
Eko art predstavlja pokret umetnika koji se u svojim istraivanjima bave
pitanjima ivotne sredine i aktuelnim ekolokim problemima.Veza izmeu prirode i
umetnosti stara je koliko i sama umetnost., a jedna od najvie istraivanih tema bila
je priroda. Dok su ranija istraivanja bila preteno okrenuta romantinom idealu
zajednice izmeu oveka i prirode, danas se ova tema istrauje kroz trenutni odnos
oveka prema prirodi u stanju unitenja, kao drama koja preti ekolokom katastrofom, u kojoj su priroda i ovek u njoj povezani zajednikom sudbinom, koja se kree
u pravcu mogueg ili neumitnog unitenja. To je svakako jedan od razloga to su najsavremenija istraivanja usmerena u pravcu pribliavanja, ili tanije reeno vraanja
planete prvobitnom stanju prirodnih sistema u kojima nema otpada. Ovo je ujedno
jedan od osnovnih principa na kojima poiva reciklana umetnost kao odrivaekoloki svesna umetnost, koja se u teoriji interpretira kao korienje odbaenih predmeta, razliitih otpadnih i recikliranih materijla za potrebe umetnikog stvaralatva,
kao i materijala koji su podobni za dalju, po mogustvu viestruku reciklau.
Poeci eko arta zabeleeni su jos ezdesetih godina prolog veka potrebom
umetnika da se oslobode granica koje nameu zidovi galerijskog prostora, ali i da
ukau na znaaj ouvanja prirode. Umetnost biva podreena nauci, a materijali kojima prezentuju svoj rad su najesce zemlja, ljunak, prue, trnje, industrujski otpad.
Iako najveci broj aktivista deluje lokalno, podstiui lokalnu zajednicu da se ukljui
u ouvanje prirodnih stanita, umetniki projekti su nekada izrazito velikih razmera,
a znaaj internacionalni.
Ameriki eko art danas se smatra prethodnicom meunarodnog eko arta, koji
susreemo u mnogim delima savremene umetnosti. Na praktinom planu ovag pravca, akcenat moe biti stavljen bilo na jasnu ili metaforiku temu projekta, bilo na
nain njegovog izvoenja, ili upotrebu materijala. To podrazumeva nekoliko aspekata: najpre reciklanu umetnost; zatim korienje prirodnih, odrivo proizvedenih ili
netoksinih materijala za potrebe umetnikog stvaralatva, orijentacija ka umetnikim
postupcima koji u potpunosti iskljuuju, (ili doputaju ali minimalno) potronju energije koja potie iz neobnovljivih izvora, uz maksimalno korienje energije iz obnovljivih izvora27, korienje prirodnih fenomena (prelamanje svetlosti, refleksija) za
postizanje efekata umetnikog dela (preteno estetskih) korienje prirodnog pejzaa
kao dekora za umetniko delo, postupke kojima se zagaen ili oteen ekosistem
vraa u prvobitno stanje (ekorestauracija), istraivanja kojima se na umetniki nain
reava neki ekoloki problem u drutvu, ili samo ukazuje na postojanje problema,
27
U neobnovljive izvore energije za koje je potrebno da prou milioni godine da bi se nadoknadile
potroene koliine spadaju: drvo i fosilna goriva (ugalj, nafta i plin), a u obnovljive geotermalna enegija, energija
sunca, vetra, i vode.

Ekoloki znaaj reciklane umetnosti

273

ili pak izraava zabrinutost ili protest umetnika zbog neke ekoloki neodgovorne
delatnosti u drutvu, kao to su neopravdana sea uma i neodgovoran komercijalni
ribolov.
Na teorijskom planu eko art je usmeren u prvom redu na nove pravce
ekoumetnikog obrazovanja sa jasno naglaenom dominantnom ulogom etikog,
profesionalnog i uopte drutvenog znaaja eko orijentisane metodologije,
nastavnonaunih planova koji transformiu obrazovanje umetnika u pravcu
ekolokih principa, produbljuju razumevanje umetnika o uzrocima ekolokih nepravdi i moguim reenjima za njihovo otklanjanje. Ovaj inovativni teorijski pristup
podrazumeva proirivanje granica ekoloke edukacije za izradu udbenika, standardizovanih umetnikih vodia u razliitim oblastima umetnosti, koji sadre smernice,
namenjene umetnicima, kako da postupaju ukoliko ele da svojim umetnikim projektima ne nanesu tetu okolini, nego da doprinesu njenom napretku i zatiti. Iako
su umetnci irom sveta poev od ezdesetih godina XX veka svojim umetnikim
projektima doprineli reavanju razliitih problema ivotne sredine, teorija naalost
nije pratila ovaj tempo28.

6. Umetnika reciklaa kao ideoloki angaovana umetnost

Videli smo da su dogaaji koji su trasirali put pojavi reciklane umetnosti
istorijski i savremeni, dakle stari i novi, ali je upravo sada vreme da se u umetnosti
izgradi savremeno etiko shvatanje smisla reciklane umetnosti. U teoriji umetnosti i istoriji umetnosti, pojam ideoloki angaovana umetnost preteno se dovodi u
vezu sa stvaralatvom nastalim u istorijskim epohama i politikim reimima koji se
ne mogu smatrati tolerantnim, slobodnim, pa time ni demokratskim; u kojima nije
bilo vano kakvi se oblici slikaju, niti ime se to radi, ve ta se time kae, tanijeta se poruuje. to su predmet i sadraj bili neprihvatljiviji u umetnikom smislu,
to je vrednovanje umetnosti padalo na nie grane. Iz tog razloga, pojam ideoloki
angaovana umetnost se i danas uglavnom koristi u negativnom smislu, kao preteran
i niim opravdan uticaj lokalne politike na umetnost, koji u nekim sluajevima poprima oblike strategije vrenjem pritiska na umetnike da po svaku cenu kroz svoje
stvaralatvo prenesu jasnu poruku koja podrava aktuelne politike autoritete i nji-

28

Inwood H., Mapping Eco-Art Edukation, Institute for Studies in Education, University of Toronto,
dostupno na: http://www.hilarynwood.ca/Writing/Mapping%20Eco-Art%20Education.html

274

Ekologija i pravo

hove ideoloke programe29.

Meutim, pojam ideoloki angaovana umetnost nema ovako iskljuivo
znaenje. On praktino ima pozitivnu ili negativnu konotaciju u zavisnosti od ideologije koju podrava. Umetniko stvaralatvo koje je podobno da sa novog generacijom umetnika podri ideologiju istijeg sveta i doprinese zatiti planete, pored
estetskih zahteva ispunjava i jedan sasvim nov zadatak: ideoloko angaovanje na
pokretanju i prenoenju kolektivnih poruka usmerenih na podizanje ekoloke svesti
u drutvenoj zajednici. Podravanje ideolokog stava da odgovorno postupanje sa
otpadom nije vie samo pitanje izbora, ve i moralna obaveza svakog pojedinca prema buduim generacijama i moralna obaveza pripadnika svih profesija (ukljuujui
i umetnike) a naroito podravanje takvog stava kroz razliite oblike umetnikog
stvaralatva kojim se na jedan nov, kreativan nain mogu oiveti iskorieni i
odbaeni predmeti, predstavlja upravo umetnost ideoloki angaovanu na promovisanju odrivosti, nasuprot konzumeruzmu i promovisanju potrebe za ouvanjem
planete, nasuprot njenom zatrpavanju otpadom.

7. Uticaj reciklane umetnosti na razvijanje misli o odrivosti

i podizanje ekoloke svesti
Osnovni znaaj reciklane umetnosti sastoji se u njenoj progresivnosti, koja se
ogleda u povezivanju artistikih elemenata i ekoaktivizma u jednu neobino modernu, ali za ovo vreme ipak visoko vrednovanu umetniku formu. Reciklana umetnost
nije lina niti individualna umetnost. Ona je sutinski socijalna, etina, kontekstualna, okrenuta sadanjem i buduem drutvu, sa idejom da se planeta uredi, idejom koja
e se nadalje razvijati u budunosti, od koje se oekuje da reciklana umetnost kao
29
Tako je na primer umetnost propagande pojam dotle nepoznat u teoriji umetnosti, postao vodea
ideja u umetnosti prvih godina herojskog komunizma u bivem Sovjetskom Savezu, koja je okupila slikare,
pisce, arhitekte kostimografe i ostale umetnike sa zadatkom da putem stvaralatava promoviu prednosti sovjetskog proleterskog sistema i pozivaju na borbu protiv belih. U Nemakoj Gebelsovi propagandisti priredili su
1937. godine izlobu na kojoj su se nala dela ekspresionosta i apstraktnih slikara, kao boljevika, nenemaka i
nenarodna. U dvoritu berlinske Poarne komande ove slike su spaljivane zajedno sa knjigama, jer je od njih trebalo spasti mladu i zdravu nemaku rasu. Posle ikonoborstva i jezuitskih inkvizicija, u Evropi je ponovo gorela
lomaa. (Trifunovi L. Moderna umetnost. veliko poricanje u Slikarski pravci XX veka, str.78).
Pritisak koji se vri na umetnost sa ciljem da se ona stavi u slubu politike nije mimoiao ni bivu
Jugoslaviju. Posle Drugog svetskog rata u Jugoslaviji kao zvanini pravac u umetnost je implantiran socijalistiki
realizam - socijalno angaovana umetnost koja velia bezimene heroje, nosioce snage, volje, entuzijazma, vere
i poslunosti, heroje novog poretka. Novouspostavljeni reim u Jugoslaviji je eleo da umetnost stavi u slubu
politike, videvi u njoj jako oruje. U godinama hladnog rata za Jugoslaviju su kultura i umetika produkcija
bile vana spona sa svetom, tako da se uticaj dravnopartijske politike na tokove u umetnosti i kulturi menjao u
zavisnosti od odnosa sa Istokom i Zapadom. (Ristivojevi S., Konceptualna pobuna, dostupno na: http://www.
creemaginet.com/sajt/konceptualna-umetnost-pobuna).

Ekoloki znaaj reciklane umetnosti

275

svojevrstan eko-promoter pusti svoj koren u svim oblicima umetnikog stvaralatva,

a u prvom redu u modnom dizajnu, enterijeru i arhitekturi.
Reciklirana umetnosti skree panju na znaaj korienja sekundarnih sirovina i ujedno ukazuje na iroku mogunost njihovu ponovne primene. Iako bavljenje
umetnikom reciklaom ni u Srbiji nije nov zanat, u zemlji koja reciklira oko 10
posto otpadnog materijala (za razliku od zemalja EU gde je taj procenat i do etiri
puta vei), svaka inicijativa koja promovie odrivost nasuprot konzumerizmu, i ini
to na vrlo kreativan, zabavan i inovativan nain, pojavljuje se kao kulturni kapital i
zasluuje potovanje.
Ova umetnost ima zadatak da na vizuelan nain upozna graane sa ekolokim
problemima dananjice, kao i reenjima i novim idejama za odrivi razvoj, reciklau,
obnovljive izvore energije, i uopte zdrav nain zivota, tanije da vizuelnim putem
transformie nain na koji pojedinci misle o okruenju. Ona tei da dostigne originalnost u odstupanju od konzumerizma, rasipnitva svake vrste i svega to bi simbolizovalo potroako drutvo30, i razvije koncept u okviru koga e nastati nove
generacije kreativnih ekoloki aktivnih mladih graana. Ona takoe tei da postane sastavni deo svakog segmenta naeg ivota, ukljuujui i postupanje sa otpadom, koje takoe zasluuje da postane deo kulturnog senzibiliteta svake drutvene
zajednice. Ona ujedno obavezuje umetnike da u stvaralatvu definitivno napuste
antropocentrini model koji postavlja oveka u sredite u odnosu na druge lanove
biotike zajednice, da umetnici priznaju svoju odgovornost prema drugim ivim
vrstama i da pre otpoinjanja bilo kojeg projekta najpre utvrde da li bi njegova realizacija mogla imati negativan uticaj na ekosistem, kao i da putem svog stvaralatva
ukazuju na ekoloke nepravde i protestvuju kada se one deavaju.
Ona nastoji da umetnost povrati svoj uticaj na donosioce politikih odluka i
da se umetnici zvanino ukljue u odluujua tela (a ne, kao do sada, iskljuivo u
savetodavna) o pitanjima koja se tiu ekolokih projekata u umetnosti. Retki primeri
drutvenih sredina visokog ekolokog standarda, koje na razne naine podravaju
umetniku reciklau, treba da poslue kao uzor onim sredinama koje se jo nisu
ukljuile u ovakve ili sline programe. Vodei, svetski poznat i opteprihvatljiv primer San Franciska je bez svake sumnje idealan da poslui kao inspiracija i uzor ostalim
urbanim sredinama.
Naime, Uprava Grada San Franciska je angaovala 1999. godine jednu privatnu neprofitnu kompaniju da okuplja umetnike u cilju realizovanja raznliitih projekata kojima se podstie stvaralatvo u oblasti umetnikle reciklae. Umetnicima je
30

Jedna od osnovnih karakteristika potroakog drutva je specifian marketing proizvodne i trgovake

delatnosti, koji je usmeren na to da se kod graana podstie potronja, to se postie proizvodnjom jeftinih proizvoda, koje je neisplativo popravljati i koji jednom slomljeni brzo zavravaju na deponiji, kao i proizvoda za
jednokratnu upotrebu, koji jo bre, posle samo jedne upotrebe bacaju.

Ekologija i pravo

276

stavljen na raspolaganje studio povrine 1200 kvadratnih metara, opremljen razliitim

materijalima i alatima za obradu drveta, plastike, stakla , metala i keramike i ostalih
materijala.
Umetnicima je omoguen pristup lokalnoj deponiji otpada i postrojenjima za
reciklau. Umetnici izlau u lokalnoj galeriji svoje radove nastale od otpada, sa ciljem
da prikau graanima San Franciska ta se deava sa predmetima koje su odbacili i
da skretanjem panje na to koliko otpada stvaraju podignu njihovu ekoloku svest.
U razgovoru sa posetiocima izlobe, umetnici informiu graane o postupcima koje koriste prilikom pretvaranja smea u blago i pozivaju ih da prepoznaju i preuzmu predmete koje su umetnici izdvojili sa deponije, ali ih nisu iskoristili.
Umetnici konkuriu za uee u programu jednom godinje, a izbor kandidata vri
savetodavni odbor sastavljen od deset umetnika pripadnika eco arta. Umetnici provode u programu po tri meseca. U okviru tog perioda slobodno biraju da li e raditi
puno radno vreme od osam asova dnevno ili krae, a novanu nagradu za svoj rad
primaju srazmerno vremenu provedenom na radu. Da novac nije odluujui razlog
koji privlai umetnike da uzmu uea u projektu, govori podatak da se prilikom
svakog prijavljivanja na konkurs, redovno pojavljuje najmanje 40 umetnika koji su
prema sopstvenim izjavama spremni da daju svoj doprinos bez honorara. Najvei
broj ovakvih prijava (75) pristigao je na konkurs 2002. godine, to svakako pokazuje
u kolikoj meri su umetnici spremni da svoje znanje i vetine stave u slubu zatite
ivotne sredine Projekat je privukao veliku panju nacionalnih i svetskih medija i
doneo dosta pozitivnog publiciteta upravi grada i njegovim graanima, to je zainteresovalo druge gradove da pokrenu sline programe31.
Velika vrednost, a ujedno i znaaj umetnike reciklae sastoji se u tome to
ona u potpunosti podrava opti filozofski i umetniki koncept odrive umetnosti,
koja se najkrae reeno definie kao stvaralatvo koje podrava ekologiju, bez obzira
da li se takva orijentacija realizuje u likovnoj umetnosti, arhitekturi, grafikom dizajnu, modnom ili industrijskom dizajnu, ili nekom drugom anru. U okviru tog
koncepta, umetnika reciklaa preduzima intervencije kojima stvara umetniko delo
i istovremeno popravlja nemar prema okolini.

Recycling & Disposal Artist-in-Residence Program: San Francisco, California, dostupno na:
http://greenmuseum.org/generic_content.php?ct_id=239
31

Ekoloki znaaj reciklane umetnosti

277

8. Zakljuak
Ukoliko je mogue ukratko opisati poruku ostavljenu ovim radom, ona bi
glasila da staranje o planeti nije dunost koja je rezervisana iskljuivo za ekologe, nego
i za umetnike ba kao i za pripadnike ostalih profesionalnih grupa i graane. Umetnost ima veliku snagu, podobnu da transformie na ivot u praktinom i duhovnom
smislu, kao i u pravcu razvijanja smisla za zajednitvo. Umetnosti nema bez etike, pa
svaki umetnik ima etiku dunost da na stvaralaki nain ukae na ekoloke nevolje
svoje epohe, a jedino to umetnika razlikuje od ostalih ekolokih lidera jeste jezik .
Jezik umetnika je vizuelni jezik to ga ini posebnim od drugih ekolokih lidera.
Ostaje da se vidi da li je i u kolikoj meri mogue preko umetnosti podsticati i
razvijati misao o odrivosti. Raskid sa neodrivim nainom ivota moe savreno profunkcionisati u svim oblastima drutvenog i privatnog ivota, ali je potrebno vreme
uenja, vreme u kome e poslanici u umetnosti, kulturni lideri, donosioci politikih
odluka na globalnom nivou i lokalni politiari, pronalazai, inovatori, graevinari, industrijalci i ostali poslovni svet, ali i graani, uiti da razvijaju odrive stilove ivota,
da se odupiru degradaciji i pustoenju Zemlje i da u odrivom postupanju prepoznjau
veliku vrednost svog sadanjeg i budueg ivota i ivota buduih generacija.
Vreme je da u tom procesu reciklai uopte, a umetnikoj reciklai posebno,
priznamo status kulturnog kapitala i vane komponente ekoloki zdravog drutva i
centralne komponente u procesu promene naeg odnosa prema planeti, pre nego to
je izgubimo. Takoe je vreme da se umetniki pristup zatite ivotne sredine ukljui
u program osnovnih i postdiplomskih studija na fakultetima umetnosti u Srbiji, po
uzoru na sline programe u zemljama visokog obrazovnog standarda i da se umetnici
vizionari koji razmiljaju mimo ustaljenih obrazaca, ukljue u proces graanskog
odluivanja o pitanjima odrivog razvoja, postavljanjem na vodee pozicije u
irokom spektru graanskih odbora na odluujua i upravljaka mesta, a ne samo
u razna savetodavna tela i programske savete, koji uglavnom i nemaju nikakvog
bitnijeg uticaja.
Vreme je da se u Srbiji inicira razvoj fondova za projektno finansiranje kreativnog rada pojedinaca i neformalnih grupa i van domena klasinih neprofitnih organizacija, kao i da se otpone sa promovisanjem inicijativa, kao to su umetnike
kolonije i radionice u lokalnim zajednicama, projekti koji promoviu potrebu za
zatitom sredine, izlobe, tradicionalne umetnosti lokalnih zajednica i etnikih grupa,
produkcija i promocija lokalnih ekolokih problema, konano, projekti koji iniciraju
i promoviu dijalog izmeu umetnosti i potroakog drutva, radi zaustavljanja nemara prema okolini.
U realizaciji ideja i principa iznesenih u ovom radu ne postoji podela na
uesnike i posmatrae ve je potrebno da se ukljue svi: umetnici, politiari, struna

Ekologija i pravo

278

ekolka javnost i graani kao borbeni tim koji, ako iole potuju vrednosti i napore
umetnikog rada, ipak moraju napustiti dosadanji nemar prema okruenju, (umesto
da egoistino zaposedamo prostor, potrebno je da ga najpre uvamo od nas samih i
ostavljamo ga i drugom ivom svetu) to e ohrabriti umetnike koji na svoj nain
doprinose ekologiji, da se oseaju korisnim na planeti Zemji.
Podela na akademska i naivna umetnika dela, zanatsko umee naroda, nee
doprineti razumevanju zadataka, jer i jedni i drugi su akteri u ovim zadacima i imaju
zajedniki cilj koji slui na dobrobit svima. Takoe ni podela na umetnike, naunike,
politiare, nastavnike i graane od kojih se oekuje da svako radi svoj posao nee
doneti mnogo, naroito u zemljama sa budetskim manjkovima, kakva je Srbija,
pa e umetnici i lokalno stanovnitvo morati da zatite lokalna mesta ne oekujui
politiare.

ECOLOGICAL IMPORTANCE OF RECYCLING ART

In this article, the author promotes the idea of non-accumulating of waste,

which is one of the essential principles of modern ecology and modern recycling art,
because care for the environment should not bypass artists or people of any other
profession. For an artist who does not accept life in dead landscape, who completely
accepts ecological requirements of his time, it is not at all unusual to engage in
recycling art, to investigate waste and different art possibilities the waste offers. An
artist is free to decide what his creation will be made of and, therefore, freedom to
place the destiny of a discarded object in his sphere of interest. Artists who have
never felt passionate about waste wk are definitely not for the recycling art, maybe
not even for urban life.

Key words: recycling, waste, art

CIP -
,

349.6(082)
502.14::34(082)
EKOLOGIJA i pravo / priredile Aleksandra
avoki, Ana Kneevi-Bojovi. - Beograd :
Institut za uporedno pravo : Pravni fakultet
Univerziteta Union, 2012 (Beograd :
Goragraf). - 280 str. : tabele ; 24 cm
Tira 300. - Napomene i bibliografske
reference uz tekst. - Bibliografija uz veinu
radova. - Summaries.
ISBN 978-86-80059-81-5
a) - b)
- -
COBISS.SR-ID 193378828