Gordana eri

Institut za filozofiju i drutvenu teoriju

Beograd

UDK 316.648.8: 801.81

Originalni nauni rad

O NEMIM I GLASNIM STEREOTIPIMA:

Konstruisanje etnikog karaktera
u usmenoj knjievnosti*
Istraivati znai otkriti ono to svi
drugi ve znaju, kae se ponekad. Ali
ambicije su u svakom sluaju obrnute.
Mi elimo da otkrijemo ono to nam se
ini vanim, ali to jo uvek ne znamo.

Apstrakt: Predmet rada je ispitivanje znaaja pojma stereotipa i reafirmisanje

ovog pojma u jednom od njegovih prvobitnih znaenja kao slika u naim glavama.
Takvo shvatanje stereotipa u ovom tekstu je polazite za diferencijacije u okviru samog
fenomena: na jezike stereotipe i stereotipe u postupanju (neverbalni, oekivani nain
reagovanja), na opte stereotipe i stereotipe manje optosti, na autopromotivne i introspektivne stereotipe, zatim na trajne i savremene stereotipe i, najvanije, na neme (preutne) i glasne stereotipe. Funkcije stereotipa i ove podele su, u najkraem, predmet
razmatranja prvog dela teksta. U drugom delu teksta testiran je odnos izmeu nemih i
glasnih stereotipa na nekoj vrsti inovativnog vokabulara u narodnom predanju. To
drugim reima znai da se u ovom delu teksta proverava funkcionalnost ovako diferenciranih stereotipa putem analize nekonvencionalnih motiva usmene knjievnosti. Cilj
je da se osvetli postupak samokreiranja jednog svojstva nacionalnog karaktera putem taktike igre izmeu nemih i glasnih stereotipa. Stoga je ispitivanje ovih poetikih strategija koliko u funkciji pribliavanja mehanizama izgradnje specifinih
svojstava etnotipa, odnosno u funkciji pokazivanja dispozitiva savremenih pria o
kolektivnom imidu, toliko i u funkciji provere unapred naznaenih pretpostavki i
zadatih modela u okviru kojih se ispituje fenomen stereotipa.
Kljune rei: imagologija, nemi i glasni stereotipi, antistereotip, polnost, bipolarnost.

FILOZOFIJA I DRUTVO 1/XXVI

Knut elstali

*
Tekst je napisan u okviru naunoistraivakog projekta Mogunost primene
modernih filozofsko-politikih paradigmi na transformaciju drutva u Srbiji/Jugoslaviji koji finansira Ministarstvo za nauku i zatitu ivotne sredine Republike Srbije..

105

Ovaj tekst je prilog prouavanju nacionalnog predstavljanja u

knjievnosti, odnosno prilog posebnoj interdisciplinarnoj oblasti
istraivanja koja se naziva imagologija.1 S obzirom na to da je zasnovana na tematizovanju konstrukcija nacionalnog karaktera i
drugosti u knjievnoj praksi, imagologija prvenstveno operie
pojmom stereotipa.2 Govorei o stereotipu, govorimo o relativno
novom terminu koji je poslednjih decenija izrazito prisutan u teorijskoj praksi. Ipak, uprkos uestalosti upotrebe, ovaj pojam polako
gubi na znaaju prvenstveno zbog nedostatka preciznog referenta i
odatle nedoslednosti u korienju. Postavi neka vrsta pojmovne
navike, stereotip poinje da deli sudbinu svih ostalih pomodnih rei
ili pojmova: to vie iskustva pokriva, ili se ee javlja kao objanjenje ili odgovor na najrazliitije nedoumice, tim bre gubi na svojoj preciznosti i jasnosti. Ili jo krae, ono to se popularnim pojmom
identifikuje, pojam stereotipa ini sve neprozirnijim. Do izostanka
vrstog uporita stereotipa kao analitike kategorije dolo je i iz drugih razloga. Re je o tome da se u ovaj pojam, u zavisnosti od izbora
pozicije samog istraivaa, uitavaju razliita najee negativna
znaenja, pa i samo pitanje ta jeste odnosno nije stereotip ostaje ili
usko odreeno (za potrebe datog konteksta) ili samorazumljivo.
Pojam stereotipa, meutim, nema jednoznaan karakter, pa se
ovladavanje ovim pojmom i njegovo definisanje u drutvenoj teoriji
pokazuje kao sloen zadatak. Pre svega, stereotip je vana kognitivna funkcija, neodvojiva od komunikativnosti, zbog ega je sam fenomen tipizacije (ablonizacije, katalogizacije i sl.) opisiv kao izraz
nunosti jezikog i misaonog ekonomisanja. Neto blie odreenje,
koje nas uvodi u ivot samog pojma, stereotip opisuje kao mamac
preovlaujueg shvatanja, predvidljiv nain govorenja i ponaanja

GORDANA ERI

106

Od polovine prolog veka imagologija se razvija u okviru antropologije i socijalne psihologije. Zamah dobija u poslednje dve-tri decenije, otvaranjem studija
imida i irenjem u druge istraivake oblasti (istoriju knjievnosti, uporednu knjievnost, ekonomiju, psihologiju deteta, enske studije itd.). 2001. godine Manfred
Beller inicira pravljenje neke vrste imagolokog prirunika, pod radnim naslovom
Imagology: A Handbook on the Literary Representation of National Characters, ije
se tampanje oekuje sledee godine. Vie o konstruisanju nacionalnog karaktera u
knjievnosti i uopte o tipologiji istraivanja, videti: Joep Leerssen, (2000) The
Rhetoric of National Character: A Programmatic Survey. (267-292) In: Poetics Today, 21:2
2
Slobodno se moe rei da su u imagologiji nacionalni karakter i etniki
stereotip u sinonimnom odnosu.

FILOZOFIJA I DRUTVO 1/XXVI

koji se stoga oekuje. Tako shvaen, stereotip je poput ve poznatog naina, uspostavljeni model uoptavanja, koji ima tajnu redukcije zbog koje se teko ili nikad ne menja. Drugim reima,
stereotip je sporazum izmeu jedne ovekove potrebe i jedne ovekove sklonosti; on svoje mesto nalazi upravo u sadejstvu inae
protivurenih svojstava oveka nunosti saimanja i pojednostavljenja utisaka i predstava o svetu, odnosno potrebe njihovog saetog definisanja, na jednoj strani, i ovekove sklonosti da se povodi
za retorikim, pa makar ono oznaavalo i najneverovatnije stvari, na
drugoj strani. Kako je ova preica u miljenju i govoru koliko
nuna toliko i normalizovana u procesu same primene, ona pre svega
slui kao sredstvo prepoznavanja i potvrivanja, ali i kao mehanizam vrednovanja i (pre)osmiljavanja.
Treba rei i to da su od samih vrednosti i sadraja koji prenose
vanije funkcije koje ovaj fenomen obavlja, tj. da je domen njegovog
delovanja manje u strogo shvaenoj semantikoj ravni a vie na nivou
injenja, odnosno u sferi operacionalnog i maskirnog. U tom smislu,
stereotip funkcionie kao prepoznatljiva maska za kompleksnost i
promenljivost pojava koje pokriva. Budui da je neretko sredstvo
bazine orijentacije, on istovremeno moe odgovarati zadovoljenju
kratkoronih potreba, odnosno izazivati oekivani efekat u datom
kontekstu i, na drugoj strani, stereotip moe biti upotrebljen kao
sredstvo usmeravanja kompleksnijih projekata, odnosno u funkciji
strukturisanja, odravanja ili (pre)osmiljavanja slike sveta.3
Dosadanje razumevanje stereotipa vie je odreivao nain
njegove analize i znaenje preneseno u iru upotrebu, nego sama
priroda fenomena. Iako je u teorijskom promiljanju odsustvo stava est kvalifikativ stereotipa, upravo je ovaj fenomen jedno od osnovnih sredstava kako u obrazovanju stavova tako i u njihovom
ustaljivanju. Otuda su stereotipi, shvaeni u najirem smislu, nezaobilazno sredstvo svakog kolektivnog i individualnog angamana. U
nekim od najtvrih definicija ovog pojma, koje se neretko smatraju
polaznim i nespornim, kae se da je stereotip lana predstava budui
da je zasnovana na minimumu znanja o onome to je predmet tipizacije. Istina je da su naelna selektivnost (u smislu nunosti redukcije,
misaone ekonominosti) i selektivnost informacija (u smislu nedovoljnog poznavanja) bitne odlike stereotipa, da su sposobnosti
Videti: eri, 2005: 41-46

107

GORDANA ERI

klasifikovanja, odvajanja, zatim apsorbovanja, odnosno akumuliranja, takoe kvalifikativi koji idu uz ovaj pojam. Pored objedinjavanja redukovanih i pojednostavljenih znanja u zajedniki imenitelj
(to jest sliku), za ovaj pojam, koji se prvenstveno vezuje za zbirno
predstavljanje, vai da su njegove funkcionalne odrednice podele,
razdvajanja, klasifikovanja.
Uvaavajui vrednost ovih pretpostavki, u daljoj analizi polazim od prvobitnog odreenja stereotipa u teorijskoj praksi, kao slika
u naim glavama,4 u tenji da naglasim i njihovo apriorno znaenje, koje nije i ne mora biti verbalizovano. Stoga predloeno stanovite podjednako uvaava oekivani nain reagovanja i ustaljeni
nain govorenja. Kako je u savremenom razumevanju stereotip skoro uvek verbalizovana predstava (retoriki klie), ova ira slika fenomena navodi na diferencijacije u okviru samog pojma na jezike
stereotipe, odnosno stereotipe u jeziku/govoru, koji su njegovo
inherentno, neophodno svojstvo, i na stereotipe u postupanju (neverbalni, oekivani nain reagovanja), ali i na opte stereotipe i stereotipe manje optosti, na autopromotivne i introspektivne stereotipe
(Hercfeld), na trajne stereotipe i savremene stereotipe koji potvruju svoje vreme, odnosno odraavaju diskursivnu modu. Takvo
stanovite podrazumeva semantiku razlikovnost u praktinoj i teorijskoj operacionalizaciji, drugim reima, panja se usmerava koliko
na stereotip kao kategoriju prakse (u smislu predznanja, osnovne
orijentacije, potvrene saznajnosti ili funkcionalnosti) toliko na stereotip kao verbalizovanu kategoriju.
Pandan navedenoj podeli (na stereotipe u postupanju i jezike
stereotipe) bilo bi razlikovanje ovog fenomena na neme (preutne ili
utee) i glasne stereotipe. Ako bi se ovaj ideal-tipski model mogao
dalje razvijati, nemi stereotipi bi u takvoj raspodeli vie odgovarali
tzv. introspektivnim, t(r)ajnim i optim stereotipima, dok bi u domenu glasnih stereotipa bili oni koji se tiu autopromocije, markantnih
mesta u opisu savremenog stanja, mode u diskursu i uopte ueg
tematskog ili vremenskog konteksta. Ova gruba podela je sasvim
uslovna i lako se moe osporiti injenicom da su i opti stereotipi,
upravo zbog politike korektnosti ili nekada uprkos njoj, neretko
4

Naglaavajui da stereotipi nisu neutralne slike, koje su tu samo zato da bi

uspostavile red u zbrci, Walter Lippman u delu Public Opinion (1922) prvi put
imenuje fenomen stereotipa na ovaj nain.

108

Primeri su u javnom jeziku prilikom doslednog preimenovanja crnaca u

obojene i Afro-Amerikance, Cigana u Rome ili neto novijeg preimenovanja
Balkana u Jugoistonu Evropu, ime se politiki-korektnim imenom umesto navodnog oslobaanja od negativnih konotacija samo naglaava postojanje predrasude.
6
Za odreenje nekog iskaza kao politiki korektnog odnosno nekorektnog,
presudan je kontekst u kome se taj iskaz izrie. Dobar primer su kontroverze oko kvalifikovanja enskog pisma.

FILOZOFIJA I DRUTVO 1/XXVI

vrlo glasni u bukvalnom smislu.5 Ipak, ova podela, kojom se neki od

problema sa fenomenom stereotipa jo vie naglaavaju, nikako
reavaju, (posebno u kontekstu drutveno poeljnog i uvoenjem
popularne sintagme politike korektnosti)6 korisna je u pribliavanju kompleksnosti razloga u prilog obesmiljenosti pojma i na
drugoj strani neophodnosti preciznijeg ovladavanja njime.
Za definisanje tipova stereotipa nuna su kontekstualna ogranienja, zbog ega bi tek za ovim naelnim podelama usledile podele
na rasne, polne, etnike, profesionalne, ideoloke i druge stereotipe.
Problemi sa odreenjem ovog fenomena dodatno se komplikuju u situacijama kada se razliiti tipovi stereotipa sreno udruuju prelivajui se iz jednog u drugo diskursivno polje, kada su na primer
profesionalni stereotipi u slubi civilizacijskih stereotipa (i obrnuto) ili kada etniki i polni stereotipi pomau ideoloke stereotipe.
Upravo je jedan od naina savladavanja protivurenosti i nejasnoa u
samom fenomenu fiksiranja za kontekst, koji nas svakako ograniava (tematski ili vremenski npr.), ali koji daje mogunost da se
stvari situiraju i uine vidljivijim. Pored determinisanosti ili zadatosti konteksta, karaktera ili tipa stereotipa, boljem razumevanju ovog
fenomena doprinosi pretpostavka o postojanju koliko-toliko ustaljene, (vie)funkcionalne i datom kontekstu potrebne predstave, koja se
na razliite naine i iz razliitih pobuda ponavlja ili praktikuje.
Takvim predstavama ponavljanje (u verbalnom smislu) i praktikovanje omoguuju kontinuitet, prividnu ili stvarnu vanost: na
jednoj strani, iskaz koji se prepoznaje kao stereotip postaje opte retoriko mesto odreenog konteksta; na drugoj strani, doslednost u
utanju ili preutkivanju, takoe moe biti i jeste opte mesto
odreenog konteksta, konstitutivni deo same prakse. Vitalnost veze
izmeu ovako oznaenih tipova stereotipa je nesumnjiva: ono to se
uti ili preutkuje, opstajui kao konstitutivni deo znaenjskog kontinuuma, napreduje iza povrine retorikih kulisa, praktikuje se u
samoj prinudi sveta ivota, katkada i u osmiljavanju trajnijih,

109

kompleksnih projekata. Iz ove perspektive, utanje je glasnije,

jer mu tek govorenje daje potpuni smisao, osvetljavajui upravo ono
to je u utanju najzlatnije. Pod utanjem se, dakle, ne podrazmeva
samo neprevodivost u jezik ili negovorenje u bukvalnom smislu,
nego mnogo vie ono to ostaje iza izgovorenog kao neartikulisano
ali prisutno, preciznije, kao toliko glasan ostatak govorenja da bi
ostao neujan i da bi se mogao drugaije manifestovati osim utanjem.7 S druge strane, i glasno (izgovoreno) skoro uvek referie na
nemi poredak stvari i ustaljeni ablon u miljenju ili postupanju.
Hipotetikim uspostavljanjem lestvice vanosti ovako diferenciranih
stereotipa na dijahronom planu, nemi stereotipi bi, uprkos svojoj statinosti (ili zahvaljujui upravo njoj), imali veu teinu od glasnih
stereotipa. Zato se u najkraem moe rei da je agresivnost glasnih
stereotipa uslovljena kumulativnou nemih stereotipa. Iz daljeg pojednostavljivanja bi sledilo da se glasnim stereotipima stvari menjaju, prevrednuju, dinamizuju, dok su nemi stereotipi tu da ouvaju
ustaljeni poredak stvari. Ako je to tako, onda izmeu ponavljajueg
(izgovorenog, glasnog) i preutnog (nemog) postoji jak odnos. Potreba pribliavanja prirode ovog odnosa navodi na uvoenje drugih termina. To je, pre svih, antistereotip ili obrnuti stereotip, kao drugo
ime za stereotip motivisan nemim poretkom stvari.8
Pokuau da proverim ove pretpostavke analizom manifestovanja polnih stereotipa u kontekstu tradicionalnog diskursa, odnosno usmenog predanja. Pod pojmom polnih stereotipa ovde se u
prvom redu podrazumevaju vremenski, gramatiki i semantiki
nataloene predstave o mukom i enskom i o njihovom uzajamnom odnosu.9 Napred uvedena distinkcija na neme i glasne

GORDANA ERI

110

Videti: Edward T. Hall, The Silent Language. Anchor Books Doubleday,

New York 1990
8
Antistereotip se moe razumeti kao glasna reakcija na stereotipe dugog trajanja ili neme stereotipe. U literarnoj imaginaciji ovaj fenomen se manifestuje kao
potpuno obrtanje tzv. realne situacije. Kako dolazi do njegove operacionalizacije i
poistinjenja u procesu kreiranja kolektivnog imida u tvorevinama usmene
knjievnosti, bie jasnije iz drugog dela teksta.
9
Pored praktine razliitosti, koja se ostvaruje dodeljivanjem specifinih
(mukih ili enskih) uloga u propagandnoj sferi, razliitost polnih uloga je samorazumljiva ve u samom jeziku, na planu sintakse ili gramatike npr., i posebno na nivou otvrdlih sintagmi ili jakih performativa; razliitost dakle, moe biti glasno
izraena (pravo muko, ena ko ena, enski poslovi itd.), signifikovana

stereotipe treba da priblii nain kreiranja polne preraspodele u

tradicionalnoj socijalnoj poetici i posebno da ukae na strategije
nastanka jednog svojstva nacionalnog karaktera koje se obino
naziva mukou. Ova analiza se, meutim, ne iscrpljuje u detaljnoj rekonstrukciji mogueg dispozitiva i danas popularnog stereotipa u kolektivnom samorazumevanju. Istina, njome se otvaraju
problemi kolektivnog samoodreenja i predstavljanja, ali jo vie
testira predloeni nain interpretacije ovih problema. U krajnjem
smislu, dakle, analiza koja sledi je pokuaj da se pored osvetljavanja
postupka samokreiranja nacionalnog karaktera proveri operativnost diferencijacije na neme i glasne stereotipe u konstruisanju kako
autoreprezentativnog imida tako i drugosti. Iz tih razloga, iroki kontekst usmenog predanja suava se na one njegove tvorevine
koje u osnovi rue podrazumevane konvencije uvoenjem motiva
seksualne inicijative ene. Izmenjenim znaenjem, lascivni govor u
narodnom predanju postaje sredstvo i klju osnaivanja onoga to
i u polnoj i u kulturnoj hijerarhiji stabilno opstaje kao nemo ili verbalno neoznaeno u samom kontekstu. Obrtanjem realne situacije
i izneveravanjem konvencije, povrinski govor (koji se moe
svesti na autopromotivni stereotip) upravo markira najskrivenije i
duboke probleme zajednice o kojima se u zadatom kontekstu uti.

...ali ni govor ni utanje nisu povlastice nijednog roda, a rodni pojmovi

artikulisanosti mogu pruiti ogromne
mogunosti za upotrebu ironije i drugih sredstava ruganja.
Majkl Hercfeld
Polnost se razumeva kao bipolarna kategorija. Drugim reima, binarizam ili opozitnost je u samoj osnovi razumevanja odnosa
meu polovima, u samom polnom kodu. Kao i svaki drugi, i polni

FILOZOFIJA I DRUTVO 1/XXVI

Taktika igra nemih i glasnih stereotipa u poetikoj praksi

gramatikim nastavkom, ali i preutna, podrazumevajua, upisana u kulturni kod

bilo koje zajednice.

111

binarizam opstaje na grupnom oznaavanju (odnosno stereotipima) i

na dubokoj kodiranosti uloga. Danas je jasno da su i u ovom opozitnom kodu uloge osetljive i promenljive, ali idui u prolost, kodiranost polnih uloga se javlja kao vrsto sistematisana i iroko
razgranata mrea. Tako u sistemu dvojnih klasifikacionih obeleja
drevne slovenske kulture, odnosno u paradigmi njenih binarnih opozicija, jedan od glavnih parova, pored opozicije desni-levi, jeste
opozicija muki-enski. Srpski popis binarnih opozicija nema osam
parova iz drevnog slovenskog popisa i sadri devet novih parova kojih nema u slovenskom popisu. I same povezane, binarne korelacije
prema orijentaciji u prostoru (desni-levi) i binarna korelacija prema
polu (muki-enski) impliciraju i druge veze. Sledi da u srpskom popisu mukom, odnosno enskom polu, prema navedenoj paradigmi od ostalih prostornih opozicija odgovaraju: muki gornji :
enski donji; muki prednji : enski zadnji; muki istoni :
enski zapadni; muki ulazni : enski izlazni; muki uzduni :
enski popreni; muki kua : enski uma.10 Binarni sistem
pravila ovog popisa samo okvirno upuuje na (a)simetriju meu
polovima, pozicije i uloge koje prate enski pol. enskom, dakle,
odgovara levo, to konotira sa nalinim, zadnjim, drugim. Prema
ovoj raspodeli, uloga ene jeste da sledi,11 odnosno prati, a ne da preduzima. To je skoro opti (preutni) klie o eni i u savremenom svetu, zbog ega ni ova podela, kao ni dominacija gramatikog mukog
roda u profesionalnom predstavljanju enskog jastva,12 izvan
razloga iz okvira ve podrazumevajueg sociologizma, ne daje nikakve druge odgovore, odnosno ostaje nema za razloge koji bi ili
dalje od podrazumevajuih. Ali upravo trajnost karaktera ove
10

Videti: Nikita Tolstoj, Jezik slovenske kulture. Prosveta, Ni, 1995.

U arhainoj nominaciji Crne Gore sinonim za enu, tj. suprugu, je stopanica, to bukvalno znai da ona smerno stupa iza mua. Videti: Vladimir Dvornikovi, ena kao problem (203-208) U: Borba ideja. NIU Slubeni list SRJ, Tersit,
Beograd 1995.
12
Intervjui sprovedenii u okviru istraivanja Politika i svakodnevni ivot
(prir. Z. Golubovi, I. Spasi, . Pavievi) pokazuju da prilikom linog predstavljanja ispitanica, na formalnom planu iskaza, postoji izrazitija upotreba mukog
roda, posebno kada ispitanice govore o svom profesionalnom i etnikom samopoimanju. Na postavljeno pitanje Ko ste Vi? pored odgovora majka, uspena ena,
mirna, potena, iskrena osoba, preovlauju odgovori tipa student, pravnik,
prosvetni radnik, stomatolog, penzioner, Srbin, obian graanin. (eri,
2003: 206-207)

GORDANA ERI

11

112

13

Drugaije reeno, cilj ovakvog tumaenja je u razumevanju povratne sprege izmeu teksta i konteksta u kome je nastao. S druge strane, ovakvo istraivanje je
vano za savremenost, jer sve to ini deo kulturnog pamenja jeste i sastavni deo
sinhronije jednog drutva.
14
Srpska patrijarhalna tradicija, onako kako ju je opisao Gerhard Gezeman,
pretpostavlja verbalno zanemarivanje lascivnih tema. Ovu tradiciju identifikuju oni
elementi koji na prvo mesto stavljaju uzorne porodine, bratske i plemenske odnose,
tako da bi seksualne teme naruile ozbiljnost tradicionalno negovanog obrasca. (Gezeman, 1968: 145-146)
15
To je zapravo stereotip ili vrsta konvencija tretiranja ene u usmenoj tradiciji (vidljiv i u srpskoj narodnoj poslovici Teko zemlji kuda vojska proe i evojci
koja sama doe) pa bi se svako paradigmatino odstupanje od te konvencije moglo
smatrati antistereotipom.

FILOZOFIJA I DRUTVO 1/XXVI

(a)simetrine raspodele vie navodi na upitanost o uzrocima njenog

opstanka nego to poziva na uzaludnu borbu da tako ne bude.
Pasivnu ulogu ena ima i u narodnom predanju, odnosno
folkloru, iji je jezik u doslovnom smislu kodiran, pa je tumaenje
tvorevina narodnog predanja prihvatljivo jedino sa stanovita funkcija koje obavlja u datom kontekstu a ne u smislu trajnih istina kulture u kojoj je nastao.13 Pasivnost ene i njena manje vidljiva uloga
izvan porodinih odnosa, jeste uobiajeni, podrazumevajui obrazac
ponaanja koji se moe pratiti u razliitim sferama. Oekivano bi
bilo da se i u sferi intimnosti ovaj obrazac ponaanja potvruje. O
domenu seksualnog, meutim, podaci se mogu rekonstruisati tek
posredno, u ovom sluaju analizom lascivnih motiva u usmenom
predanju. Iako je teko pretpostaviti da u patrijarhalnoj kulturi, i
posebno u poeziji na kojoj je ova kultura delom zasnovana, inicijativa ene u seksualnom odnosu uopte postoji,14 paljivim itanjem
mogue je pronai primere koji upuuju na suprotan zakljuak. Drugim reima, postoji vidljiva napetost izmeu onoga to ini ensko
jastvo u tradicionalnom razumevanju i predstava tog jastva u
pojedinim tvorevinama usmenog predanja. Zato je iz domena
uobiajenog odnosa, tj. otvrdlih stavova o enskim ulogama,15 interesantno izdvojiti izuzetke koji naizgled rue uobiajene predstave
o enskom postupanju. Upravo ova neobinost usmerava na traganje za skrivenom porukom i razlozima upliva kreativnog u
konvencionalno.
Izneveravanjem kliea muko-enskih odnosa i pronalaenjem izuzetaka od uobiajenih pravila u usmenom stvaralatvu
pokuau da pokaem u ime ega je izneveravanje prepoznatljivog

113

kliea bilo mogue. Kao grau za to koristiu iskljuivo zapise

usmenog predanja iz razliitih perioda koji tretiraju intimne aspekte
muko-enskih odnosa. Analizu u zapoeti primerima iz narodne
poezije u kojima su lascivni motivi propratni sadraj epske naratizacije. Stilizacija pesme Ropstvo i enidba Jakia epana, koja
prema Vukovoj klasifikaciji spada u red najstarijih junakih pesama,
zasniva se upravo na seksualnoj inicijativi zaljubljene Hajkune,16
koja se ogleda u otvorenom pozivanju epana na ljubavni in:
Oj epane, obljubi mi lice. 17
U nastavku pesme na ovu smelu ponudu epan odgovara
da hrianski zakon ne doputa da kaurin ljubi turske bule , jer
Nebo bi se vedro rastvorilo
A iz neba padnulo kamenje,
Ubilo bi i mene i tebe.18
Hajkuna samouvereno insistira na svom naumu, reena da se i
pokrsti, ako joj prethodno epan obea da e posle toga postati njegova ljubavnica:

GORDANA ERI

Ako e mi dati vjeru tvrdu,

Da me hoe uzet za ljubovcu,
Ja se hou pokrstit za nago;
Da paino blago pokupimo,
Da bjeimo stojnu Bijogradu. 19

114

Iako naelno lascivni, ovi stihovi ne izraavaju samo ensku

upornost, odlunost, seksualnu inicijativu ili erotsku elju. Hajkunino a priori preferiranje predstavnika hrianstva nije usamljeno u
narodnoj poeziji. Aleksandar Kosti u delu Seksualno u naoj narodnoj poeziji navodi i primer Hajke devojke iz druge varijante pesme enidba Banovi Sekule, koja se Sekuli obraa skoro istim
reima kao Hajkuna epanu:
Ajde, duo, obljubi mi lice! 20
16

Od kad ga je okom vidijela,/ Teke su je muke popanule:/Preono je na snu ga

gledala,/ Preodan je groznica vatala. Ropstvo i enidba Jakia epana, Vuk, II, 95
17
Op.cit.
18
Op. cit.
19
Op.cit.
20
Kosti, 1978: 82

I u jo starijim pesmama, inicijativa je takoe markirana za

pripadnicu druge vere. Tako se u bugartici Sultana Grozdana i
vlai Mlaen sultanija na slian nain obraa Mlaenu:
Stilski uvoenje u ljubavni in je manje-vie tipizovano i
svodi se na neposredni ljubavni poziv nekom mukarcu, kako u
Vukovim tako i u starijim zapisima pesama. Tematski ovi motivi su
razueniji: od situacija u kojima zarobljeni hrianin privlai panju
ene onoga u ijem je zarobljenitvu, do situacija naivnih igara i
opklada. Ono to je dosledno isto jeste princip po kome je mukarac
hrianin a ena muslimanka. Taj princip je religijski22 i u pesmi
Ajka arengaa23, koja peva o istoimenoj devojci spremnoj da uz
opkladu da se nita nee desiti prespava zajedno sa mukarcem. I
ovaj hrianin je takav da Ajka zaboravlja na opkladu pa budi Jovu
kitom bosioka i skoro srdito poziva na ljubavni in.
Uvoenjem motiva seksualnog odnosa na kome insistira
ena, narodni peva kao da govori o odnosu i rivalitetu dveju vera,
hrianske i islamske, ili o rivalitetu dveju kultura. Time razvijanje
ovog motiva postaje medijum prenosa i pokazivanja ozbiljnijih
drutvenih odnosa, jer se upravo pravilnou u odstupanju od
uobiajenog obrasca pokazuje kako je svaki od enskih i mukih likova u navedenim pesmama u metonimijskom odnosu sa celinom
(kulturnom, verskom, etnikom), odnosno, kako je svaki od njih
slika u malom te celine. Otuda je jasno da se ovi poetski kliei kao
retorike maske nastale grupisanjem prema slinosti, u osnovi
grade posredstvom dveju stilskih figura metonimijom (deo predstavlja celinu) i metaforom (deo je slika celine).24 Ova vrsta povezanosti pokazuje i to da se seksualnost, ili jo blie ovom kontekstu
21

V. Bogii, 56 (navod preuzet iz A. Kosti, 1978: 141)

Erotski motivi usmenog predanja otkrivaju pored religijskih i rasne stavove,
iako u znatno manjoj meri. Videti npr. pesmu Marko Kraljevi i ki kralja arapskoga (Vuk, II, 64) u kojoj seksualna inicijativa potie od tamnopute ene, koju Marko
Kraljevi odbija s gaenjem, iako je prethodno prihvatio njenu pomo u planiranju
bekstva. Zbog toga je prinuen da se poali majci sledeim reima: Zagrli me crnijem rukama,/(...) Ona crna, a bijeli zubi/To se mene muno uinilo.
23
Vuk, V, 701
24
Videti: Majkl Hercfeld, Kulturna intimnost. Socijalna poetika u nacionalnoj
dravi. Biblioteka XX vek, Beograd, 2004: 137
22

FILOZOFIJA I DRUTVO 1/XXVI

Ljubi mene, Mlaene, u ovoj drobnoj rui!21

115

mukost kao zajedniki vezujui atribut, moe projektovati na

iri kulturni identitet.
Da je kulturno i religijsko nadmetanje putem seksualne
moi vana odlika usmenog predanja jasno je i iz pesama Ajkuna
sestra Asan-agina,25 Tvra Srbina u vjeri26 i Opet tvra u vjeri27
iz Vukove zbirke. Ova pesma je interesantna i zato to se u njoj nalazi primer nekrofilije. Naime, Eminu je zarobio Bane-kaurin, elei
da je pokrsti, zbog ega ona skae sa kule. To nije njen trijumf jer
je, prema stihovima, posle sedam dana mrtvu Bane Emku obljubio.
Motiv nekrofilije (u suprotnom smeru) figurira i u jednoj verziji daleko poznatije pesme Smrt vojvode Prijezde, ali se on, za razliku
od Erlangenskog rukopisa, u Vukovoj zbirci zanemaruje, tanije,
izostavlja.28 Razlike koje se javljaju u starijim i novijim zapisima
usmenog predanja, kada je re o motivima iz domena seksualnog,
svode se na odnos izmeu nerazmiljanja i razmiljanja o kulturnom
obrascu koji se ostavlja u naslee: to su noviji zapisi pesama, to su i
religijski i nacionalni obrasci upeatljiviji. U njima, uloga ene,
odnosno enskog karaktera u vernakularnom usmeravanju, nije
nevana kako se ini. Ona je, iako pozadinska, vana, jer se posrednim podcrtavanjem enskog karaktera isticalo ono to je za
vreme koje se opeva bilo kljuno pitanje. Stoga, nain naruavanja
podrazumevajueg obrasca intime muko-enskih odnosa podstie na razmiljanje o znaaju drugih drutvenih odnosa, pre svih
problema potvrivanja kolektivnog identiteta i samopouzdanja, u
kojima seksualnost postaje jedan od najvanijih simbolikih oznai25

Vuk, I, 741
Vuk, I, 650
27
Vuk, I, 651
28
Zavretak pesme Smrt vojvode Prijezde u Vukovoj zbirci je ovakav: O
Prijezda, dragi gospodaru, /Morava nas voda odranila,/Nek Morava voda i sarani.
/Pa skoie u vodu Moravu. /Car je Memed Stala osvojio,/ Ne osvoji dobra ni jednoga./Ljuto kune Turski car Memede:/Grad-Stalau, da te Bog ubije,/ Doveo sam tri
iljade vojske,/ A ne vodim, nego pet stotina. Meutim, Erlangenski rukopis (br.70)
belei i stihove koji sa dananjeg stanovita kompromituju cara Memeda, a ne Prijezdinu ljubu ili posredno hriansku veru. Ipak, ovih stihova u Vukovoj zbirci nema:
I mrtvu je care izvadio,/ I mrtvu je care obljubio. Razlog izostavljanja upravo ovih
stihova u Vukovoj zbirci moe biti ili u estetskim zahtevima ili u otklanjanju insinuacija da je pripadnik tue vere ljubio nae ene, pa bile i mrtve, jer bi se to kosilo
sa uobiajenim pravilima tadanje folklorne ideologije. Blii istini je, ini se, drugi
razlog, jer motiv nekrofilije u svojim zbirkama Vuk ostavlja kao nesporan kada je re
o hrianinu i muslimanki.

GORDANA ERI

26

116

29

Vuk, II, 191

Iako je mogue da su lascivni motivi usmene poezije, izmeu ostalog, projekcija mukog sna o zadovoljstvu, arima Istoka, raspusnosti itd., za ovu analizu ta pretpostavka ostaje nevana.

FILOZOFIJA I DRUTVO 1/XXVI

telja u konstruisanju kolektivne posebnosti. Pretpostavka je, dakle,

da je tipizovanost lascivnih mesta u usmenom predanju maskirni
jezik za prisutne probleme i za prevrednovanje odnosa moi u vantekstualnoj ravni i, jo vanije, da princip prema kome se naruava
doslednost u tradicionalno mukoj inicijativi konstituie iri kulturni
obrazac od polnog. Prema navedenim primerima, usmenom stvaralatvu je imanentna labilnost ene druge religije, pa se moe
pretpostaviti da su poetski kliei o lascivnom glasni, autopromotivni
stereotipi koji se prepoznaju kao nosioci drugaijeg smisla. Osnovna
funkcija preosmiljavajuih klietiranih izuzetaka je zapravo u
tome: u suprotnom smeru, pokazuje se, labilnosti ene nema, osim
u pesmi Banovi Strahinja, gde je njegova verna ljuba ipak oteta
i gde je glavni motiv veliina Strahinjinog oprosta. 29
Sfera seksualnog u ovim pesmama postaje metanaracija za
izraavanje vanijih socijalnih odnosa i polje na kome se vie
odmeravaju snage kulturnog identiteta a manje iskazuje polna
ravnopravnost ili seksualna sloboda kako bi se to danas reklo.
Pokazivanje ovih sloboda moe samo na prvo itanje izgledati
kao cilj a ne sredstvo poetske poruke, jer je u nizu pesama intencija u isticanju privlanosti i naglaenih osobina mukosti pripadnika hrianstva. U to ime se postojea konvencija u socijalnim
odnosima oneobiava seksualnom inicijativom ene, ime se povrno znaenje ovog motiva transformie u simptom i reenje ve
postojeeg neverbalizovanog konflikta. Kako domen erotskog ili
lascivnog nije samo sredstvo u funkciji stilizacije i umetnikog
okvira glavne prie, tako se i polje relevancije u analizovanim pesmama premeta sa tematske u idejnu ravan, i to u nemu sferu i
pre-tekst, odnosno iza predstavnog plana neposredne radnje. Drugim reima, tipska metaforizacija ljubavnog ina reorganizuje
osnovni smisao: preinaenje polne konvencije u povrnom znaenju, postaje glasni simbol razlike u irem socijalnom kontekstu.
injenica semiotikog dualizma lascivnog diskursa nagovetava nain kreiranja i modelovanja kulturnog sistema, u kome
idejni efekat iza predstavnog plana lascivnih stihova, kao svojevrsne semiotike iluzije ima sutinski karakter.30 To je sugestivni
30

117

GORDANA ERI

govor o onome to se preutkuje i to kao daleko vanije lei u motivacionoj osnovi samog lascivnog govora. Stoga seksualni motivi u
ovom kontekstu, iako vrednosni i preosmiljavajui, ostaju u funkciji potvrivanja kulturnog sistema, jer se navodnim kreativnim
ruenjem drutvenih konvencija stabilizuje odnos ka eni takav kakav jeste. Upravo ova inovacija u konvenciji upuuje na njenu strategijsku vanost u konstruisanju nacionalnog karaktera. Princip
je, ini se, jednostavan tipskim naruavanjem tradicionalnih drutvenih konvencija, ono to se naizgled prevrednuje i menja zapravo
se potvruje ili, preciznije, tipska reorganizacija polnih odnosa je
nain da se kreativnim odstupanjem od konvencije potvrdi sama
konvencija.
Lascivni stihovi, meutim, obavljaju i druge funkcije u datom
kontekstu, budui da performiraju samoopaljivi status kolektiva.
Kao sredstvo u izgradnji kolektivnog samopouzdanja, mogu se tumaiti u znaenju dispozitiva do danas zloupotrebljavane predstave
o seksualnoj moi srpskih (balkanskih) mukaraca. Drugaijim itanjem, to moe biti pria o poecima erotizovanja i autoegzotizovanja u domenu kolektivne reprezentacije samopredstavljanja
vika usled opaljivog manjka u datom drutvenom kontekstu.
Uvaavajui vantekstualnu realnost, odnosno dijahronu perspektivu
poloaja Srba, odsustvo svega ostalog, dominacije bilo koje moi,
nadomeuje se fantazmom o mukosti. Na taj nain mukost (u
znaenju jakih performativa: mukarina ili pravo muko) postaje mera svih stvari, najvanija dimenzija kojom se upisuje granica izmeu dva sveta. Da bi taktika inverzija moi uspeno
funkcionisala,31 kontekstualna uslovljenost se stavlja u drugi plan ili
se preutkuje, a upravo iz nje proizlaze osnovni motivi tipizovanja
lascivnog. Ukratko, nema pozicija podreenog posredno se transformie u poziciju nadreenog preko seksualne dominacije kao
najvanije.
Ova ilustracija osamostaljivanja jednog od diferencirajuih
stereotipa pribliava nain kreiranja semiotikog prostora u kolektivnom pamenju, upuujui istovremeno na refleksije u savremenosti,
odnosno efikasnost i trajnost ovog stereotipa u kolektivnoj uobrazilji.
Zato navedeni primeri mogu posluiti kao pokazni model za
31

Videti : The Study of Power, posebno deo Proverbs and Images u:

Mackenzie, 1975: 49-57

118

vrednovanje i definisanje etniciteta putem seksualnosti, odnosno

mukosti, budui da tipizovani nagovetaj seksualnog ina izmeu
predstavnika razliitih vera zadobija znaenje poetske esencijalizacije kolektivnog.32 Ona je, kao i u drugim diskursima, i ovde nemogua
bez stereotipa, odnosno ujednaavanja ili iznalaenja slinosti po
nekom osnovu. U konkretnom sluaju, kada se slinost ostvaruje
pravilnou dodeljenih uloga u polnom odnosu, seksualnost ima
znaenje homogenizujueg simbola u kolektivnoj percepciji. S
druge strane, to je nain da autopromotivni stereotip postane vrednost, zajedniko obeleje ili vrsna razlika za ceo kolektiv.

Bjeli, I. Duan/Koul, Lusinda (2003), Seksualizovanje Srba, Balkan kao

metafora: izmeu globalizacije i fragmentacije. (Ur. Duan I. Bjeli
i Obrad Savi) Beogradski krug, Beograd, str. 352-387.
Dvornikovi, Vladimir (1995), ena kao problem, Borba ideja, NIU
Slubeni list SRJ, Tersit, Beograd, str.203-208.
eri, Gordana (2003), Svakodnevne diskursivne prakse o osobinama
naroda i vanosti nacionalnog identiteta, Politika i svakodnevni
ivot. Srbija 1999-2002. (Ur. Z. Golubovi, I. Spasi, .Pavievi).
IFDT, Beograd, str. 175211.
eri, Gordana. (2005), Pr(a)vo lice mnoine. Kolektivno samopoimanje i
predstavljanje: mitovi, karakteri, mentalne mape i stereotipi. Institut
za filozofiju i drutvenu teoriju / IP Filip Vinji, Beograd
Forel, August (1926), Etiki i pravni sukobi u polnom ivotu (u braku i van
braka). Izdavaka knjiarnica Napredak, Beograd
Gezeman, Gerhard (1968), ojstvo i junatvo starih Crnogoraca. Cetinje
Hall, T. Edward, (1990), The Silent Language. Anchor Books Doubleday,
New York
Hercfeld, Majkl (2004), Kulturna intimnost. Socijalna poetika u nacionalnoj dravi. Biblioteka XX vek, Beograd
Kolozova, Katerina (2003), Identitet /jedinstva/ u izgradnji: O smrti Balkana i roenju Jugoistone Evrope, Balkan kao metafora: izmeu
globalizacije i fragmentacije. (Ur. Duan I. Bjeli i Obrad Savi)
Beogradski krug, Beograd, str. 295-307.

FILOZOFIJA I DRUTVO 1/XXVI

Literatura

32

U tekstu Seksualizovanje Srba autori ispituju nain na koji se nacija

samodefinie uz pomo scientia sexualis. Videti: Duan Bijeli & Lusinda Koul,
2003: 353

119

Kosti, . Aleksandar (1978), Seksualno u srpskoj narodnoj poeziji.

Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb
Leerssen, Joep (2000), The Rhetoric of National Character: A Programmatic Survey, Poetics Today, Vol. 21, No. 2, pp. 267-292
Lippman, Walter (1922), Public Opinion, Hartcourt&Brace, New York
Mackenzie, W. J. M. (1975), The Study of Power, Power, violence, decision. Penguin Books, pp. 49-61.
Stef. Karadi, Vuk (1987), Srpske narodne pjesme I , II. Prosveta-Nolit,
Beograd
Stef. Karadi, Vuk (1987a), Srpske narodne poslovice. Prosveta-Nolit,
Beograd
Tolstoj, I. Nikita (1995), Jezik slovenske kulture. Prosveta, Ni

Gordana eri
SILENT AND AUDIBLE STEREOTYPES:
The Constitution of Ethnic Character in Serbian Epic Poetry

GORDANA ERI

Summary

120

The article deals with the explanatory relevance of the concept of stereotype
in one of its original meanings as a mental image. This meaning of the term is the
starting point for further differentiations, such as: between linguistic and behavioral
stereotypes (in the sense of non-verbal, expected responses); universal and particular
stereotypes; self-representative and introspective stereotypes; permanent and contemporary stereotypes; and finally, what is most important for our purposes, the difference between silent and audible stereotypes. These distinctions, along with the
functions of stereotype, are discussed in the first part of the paper. In the second part,
the relations of silent and audible stereotypes are tested against the introduction of
innovative vocabularies in popular lore. In other words, the explanatory power of
this differentiation is checked through an analysis of unconventional motives in Serbian epic poems. The goal of the argument is to clarify the procedure of self-creation
of masculinity as a relevant feature of the national character through tactic games of silent and audible stereotypes. The examination of these poetic strategies
serves a twofold purpose: to illustrate the process of constructing particular features
of the ethno-type, on one hand, and to check hypotheses and models which are taken as frameworks in analyzing stereotypes, on the other.
Key words: imagology, silent and audible stereotypes, anti-stereotype, sex,
bipolarity