Heraklit Mrani

ivot:
1. Pripada VI-om, i V-om veku p.n.e. Akme oko 500-e godine p.n.e.
2. Poreklom iz Efesa.
3. Bio je plemikog porekla ali je odbio titulu bazileja koja je bila nasledna u
njegovoj porodici.
4. Delo: Muze ili O prirodi . Daje ga u hram Dijane Efeke.
Ono to sam u njoj (knjizi) razumeo izvrsno je, a o onome to nisam razumeo
verujem da je isto tako izvrsno samo je potreban neki delski ronilac. Sokrat, o
Heraklitovom delu.

5. Prezire svetinu, izdvaja se i odbija javni ivot.

Svi Efeani bi, im odrastu, zasluili da im se pokidaju ije kako bi se grad

prepustio maloletnicima.
- Heraklitov stav o zemljacima.
..jer oni su njegovog prijatelja, Hermodorusa, najizvrsnijeg meu sobom,
prognali, za ta su kao razlog naveli ovo: Meu nama niko ne sme da bude
najbolji, a ukoliko bi koji i bio takav neka to bude na drugom mestu i kod drugih.
- Diogen Laertije, objanjava Heraklitov stav.

6. Melanholinog je temperamenta.
7. Zovu ga Mrani zbog nejasnog pisanja. Ciceron tvrdi da je Heraklit namerno
bio nejasan dok Hegel i Aristotel uviaju nedostatak interpunkcije u njegovom
delu kao izvor nejasnoe njegovog uenja.
8. Pripadao je pravcu panteizma.

Uticaji:
1. Anaksimandar (uenje o sukobu suprotnosti)
2. Stoici (uenje o velikom poaru koji se periodino ponavlja)

Shvatanja:
1. Sve je Jedno.
a. Jedno je shvaeno kao ono opte, celina.
Ako ste posluali, ne mene, ve Logos mudro je sloiti se da je sve Jedno.

2. Arche svih stvari je Vatra.

a. Heraklit vatru naziva oskudicom i sitou.
b. Vatra ivi troei stvari ali im i daje ivot, hrana im je.
c. Osnovno stanje univerzuma, tj. vatre je stanje naposti i borbe.
Sve se menja za vatru i vatra za sve, kao zlato za robu i roba za zlato.

3. Hipoteza Heraklitovog uenja: promena je uslov postojanja Jednog.

a. Promena je shvaena kao rezultat sukoba suprotnosti.
b. Treba uoiti razliku u odnosu na Anaksimandra, jer kod Heraklita je
promena ono to omoguava ivot, a kod Anaksimandra je promena
shvaena kao problem.
Treba znati da je rat zajedniki svemu, da je pravda svaa, i da sve nastaje po svai i po
nudi. ; Rat je otac sviju stvari

c. Promena se dogaa kao svetlo i tamno isparavanje elemenata koje

Heraklit naziva putevima nagore nadole, te ih izjednaava.
Put nagore i put nadole jedan je isti put.

d. Iz toga proizilazi shatanje da je sve relativno, jer je sa stanovita

venosti sve opravdano.
Dobro i zlo su jedno

4. Promena je regulisana pojmom mere.

a. Time je objanjena i izvesna postojanost (zakonitost) stvari.
b. Tu postojanost Heraklit naziva skrivenom usklaenou.
c. Postojanost se sastoji u tome da ukupna koliina materije ostaje uvek
ista iako se bivstvo svake stvari menja.
Svet je veito iva vatra, koja se sa merom pali i sa merom gasi

5. Uenje o Logosu.

a. Logos je ustanovitelj skrivene usklaenosti (postojanosti, tj.

zakonitosti).
b. Logos je shvaen kao bog i kao um.
c. Shvaen je i kao sveopti zakon imanentan svim stvarima.
d. Funkcija logosa je povezivanje svih stvari u jedinstvo.
e. On spreava prevagu jednog elementa nad ostalima, to bi prekinulo
sukob suprotnosti i ponitilo Jedno.
Jedno, koje je ujedno i Mudro hoe i nee da se zove imenom Zevs

6. Uenje o pravilnom odnosu oveka i Logosa.

a. ovekov um i zakone treba uskladiti sa Logosom.
Sunce nee da prekorai svoju meru, inae e ga Erinije, pomonice pravde pronai.
Suva dua je najbolja.
Duama je smrt da postanu voda.

Zanimljivost:
1. Heraklitu je pogreno pripisana izreka Panta Rei (Sve tee)
2. On je zapravo rekao:
Ne moe se u istu reku stupiti dva puta, jer onima koji stupaju u iste reke, nadolaze druge i iznova
druge vode.

Znaaj:
1. Prvi je pokuao da objasni jedinstvo mnotva i istost razlike.
2. Prepoznao je nunost sukoba suprotnosti za ivot.
3. Prepoznao i potrebu za Jednim, jer ako postoji promena mora postojati i ono
to se menja.