==============================

TRI DRUGA
Kristina Roj
==============================

Sadraj
Kod cika Filine......................................................................................1
Davolski savet......................................................................................4
Novi priljatelj......................................................................................12
Priznanje.............................................................................................17
Dobra misao.......................................................................................25
Veseo pomocnik................................................................................33
Prepoznavanje....................................................................................38
Trazeni i nadeni..................................................................................53
Pesme proslosti.................................................................................59
Istina izlazi na videlo.........................................................................64
Ponovni susret...................................................................................71
Veliki planovi......................................................................................80
On cini sve dobro...............................................................................83

Kod cika Filine

Kod ika Filine

Pitam se, da li jo negde na svetu postoje drugari koji se vole kao to

su se voleli tri deaka koji su bili predati starom pastiru Filini na
odgajanje i brigu? Zvali su se Petar, Andrija i Fidel. Filinu su zvali
"ikom". On je bio pametan, dobar i pouzdan ovek, ali je za mlade
drugare ipak bio suvie sumoran. Tako su se ova trojica drala
zajedno.
Petrovi roditelji su umrli skoro istovoremeno od neke groznice; zatim
ga je optina dala nekom na izdravanje i konano je doao kod ika
Filine, koji je bio daleki neak njegovog dede, a sada je iveo na
panjacima Gemerskog. Tamo, u pastirskoj kolibi, deak je bio zdrav i
zadovoljan.
Andrija, koga su tamo gde je pre bio zvali Andra Gemerski, doao je
starom Filini po lekarskoj preporuci, da bi se njegovo neno zdravlje
poporavilo na dobrom planinskom vazduhu, uz mleko i ovji sir. Kad
mu je bilo dve godine, njegovi roditelji su se rastali. Kratko vreme je bio
sa majkom a zatim ga je prepustila nepoznatim Ijudima na brigu i sama
je otila u svet. Govorilo se, da je postala slavna pevaica. Deak se
jedva seao svoje majke. Istina, jednom je dola u posetu, prelepo je
izgledala i donela mu je veliku kutiju slatkia. Osim toga poklonila mu
je drvenog konjia, trubu i jo mnogo toga, ali je posle toga vie nije
video. Kad bi Andrija pitao za oca ili majku, uvek bi dobio odgovor da
on nema nikog. Zatim su ga doveli u dvorac Gemerskih, ali njemu je
tamo bilo sve gore. Na kraju je izgledao kao plamiak bez ulja, koji e
se brzo ugasiti. Dobro je, da se doktor pobrinuo i doveo maliana u
brda. Dogradili su sobicu za dete pored kolibe. Tamo je bio lep krevet,
mekan i topao, koji su doneli iz dvorca a od stolara su naruili aku
1

klupu za njega.
Trei drug bio je Fidel, a taj je bio etvoronoac. On je, takoe, jednom
imao majku, dobru kuju, ali nje vie nije bilo; rastrgla ju je divlja svinja.
Sada je Fidel pratio Petra i Andriju, gde god su ili, kao trei u drutvu.
Samo nou, kad se Andrija zavukao u svoj divan krevet, Petar se
popeo merdevinama na tavan na seno a Fidel to nije mogao, te bi
legao pored merdevina kao straar i tamo spavao.
ika Filina, stari pastir, bio je visok ovek. Njegovo lice prerano je
ostarilo i izgledalo je jako strogo. Njegovi zubi su bili besprekorno beli,
kao mleko, a na njegovoj glavi jo nije bilo sede kose. Samo guste
obrve bile su pomalo sive. A kad bi ih navukao na crne, orlovske oi
koje su mogle da gledaju u daljinu, to je bilo kao da se olujni oblak
nadvio nad dolinu. Ove oluje bojao se svako, ne samo dvojica deaka,
ve i pastiri, pa i stado, a i upavi etverononi uvari panjaka. ika
Filina se nije lako ljutio, ali ako bi se razljutio tada jao! lako je Andrija
bio sin njegovog gazde, nije mu ovaj u niemu poputao; deak nije bio
naviknut na poslunost. Toj tekoj vetini nauio ga je Filina, iako nije
vikao na njega, niti ga je prstom dotakao. Kada je doao gospodin
doktor, rekao je starcu:
"Deak mora jesti crni hleb i piti mleko, a on je naviknut na slatkie;
bie mu teko. Mora se prati hladnom vodom, a on je bio na ratnoj nozi
sa vodom. Nita se nemojte obazirati na to to je on sin Gemerskog,
radi se o njegovom zdravlju."
"A, tako...", odgovorio je Filina mrtei elo, "izai u ve nekako na
kraj s njim."
I izaao je na kraj. Prvih dana se Andrija nije usudio na suprostavljanje
u bilo emu tom velikom oveku, a sada? Ma, kako bi mu to samo palo
na pamet! Deaci nisu imali draeg oveka na svetu od ika Filine.
Preko dana, nije se mnogo brinuo ta rade, ali uvee, kad se stado
2

smirilo u toru, onda je sedeo sa njima u divnoj Bojoj prirodi pred

kolibom i tada su smeli, a i morali, da mu ispriaju sve to im se tog
dana dogodilo. Obojica su sedela pored njega; jedan s desne strane,
drugi s leve, a Fidel je poloio svoju kudravu glavu na koleno svog
gospodara i gledao tako pametno, kao da je i on hteo da se ispoveda
ta je tokom dana sve radio, jer i on je bio jo mlad i vrlo veseo drugar.
Po nosu i uima, videlo se da je jo nerazuman. esto je njegovo
krzno bilo sasvim izderano, jer se natezao sa starim psima Belkom i
Zahrajem.
Kad je ika po prvi put naao oba deaka kako spavaju na senu,
visoko je podigao obrve, a oni su se uplaili i mislili ta e sada biti, ali
nije se nita desilo. Rekao je samo da Andrija uzme arav i prostre ga
po senu i da se pokrije. Tako su oba deaka spavala sa zadovoljstvom
u mirisnom senu.

Davolski savet

avolski savet

Bilo je to jednog nedeljnog poslepodneva. Sveana tiina irila se

umom, kroz koju su mali drugovi, sa rukom u ruci koraali. Bili su isto
oprani i sveano odeveni, jer ika Filina nije podnosio da neko
obeasti nedelju. Svako, ko je mogao, morao je ii u crkvu, iako je za
to trebalo ii peke dva sata. On sam retko je iao sa njima, jer nije
mogao dugo da hoda. Jednom mu je u umi palo drvo na nogu, koja
ga je od tog vremena esto bolela. Danas je bio u crkvi i deaci su mu
poli u susret. Naredio im je da za tu nedelju naue napamet
evanelje. Sada su jedan drugog ispitivali. Iznenada, Petar je zanemeo
i povukao Andriju za rukav, pokazujui nemim pokretom prema palom
stablu u umi. Na njemu je sedeo ika Filina naslonjene glave na obe
ruke, kao da ga neto jako titi.
"Neemo ii k njemu", rekao je Petar, "on je tuan."
Andrija je pristao, a malo kasnije rekao: "Moda e se razveseliti, ako
doemo."
Suvo granje pucketalo je pod njihovim nogama. ika je to uo i
podigao glavu. Deaci su zastali. Da li da mu priu ili ne?
"Kuda ste poli?" upitao je. Pritrali su k njemu.
"Vama u susret, iko."
"Je li? to ste mi poli u susret?" Glas koji je inae bio tako grub,
danas je zvuao sasvim drugaije.

"Bojali smo se za vas", priznao je Andrija uplaeno, pa su sa drugarem

seli na mahovinu pored ikovih nogu.
"Zato sedite tu tako tuni, iko?" Petar je prestraeno pogledao
Andriju, koji se usudio da to pita. ta ako se ika naljuti?
"Misli da sam tuan?". ika je pomilovao deakovu zlatnu kosu, koja
je obasjana suncem davala bledom dejem licu izgled sveca.
"Zar niste?", plave deje oi su se udubile u crne orlovske oi oveka.
"Da, dete moje, tuan sam, i dobro ste uradili to ste mi poli u susret.
Dok ovde sedimo moete mi recitovati evanelje, ako ste ga dobro
nauili."
Deaci su govorili, jedan za drugim, priu o bogatau i siromanom
Lazaru.
"iko...", pitao je Petar, "zato bogata nije pomogao siromanom
Lazaru?"
"Zato? Zato to je imao kameno srce. Oni psi bili su bolji od njega.
Deco, zapamtite to, i ne povreujte nikada ni ptiicu, niti bilo koju drugu
ivotinju. One su sve bolje od nas. A sada idemo!"
ika je uhvatio Andriju za ruku i dao Petru da nosi pesmaricu, i tako su
kroz umu ili kui. Sa panjaka su se ula zvona na ovcama i
nestrpljivo lajanje Belka i Zahraja; a ula se i pesma Steve, najmlaeg
pastira. Pevao je neku slovaku ljubavnu pesmu. Jeka je odzvanjala.
Deacima se melodija svidela. Poznavali su i rei pesme. Iznenada je
ika pognuo glavu, kao da ga pritiska veliki teret.
Poto su pojeli jednostavnu veeru, seli su, kao i obino, pred kolibu.
5

ika je sedeo na panju, a deaci pored njegovih nogu.

Gledali su jedan drugog, kao da se ne usuuju da zamole za jednu
priu. On je znao mnogo pria i kad je bio dobre volje, znao je
pripovedati jako lepo.
"Molim vas, iko, hoete li nam neto priati?" konano je rekao
Andrija i moleivo pogledao starca.ovek bi morao da bude jako tvrd,
da bi odbio ovakvu molbu.
Filina se trgao iz svoje zamiljenosti i pogledao na trenutak u ove lepe,
moleive oi. Onda je uzdahnuo i rekao:
"Pitali ste me zato sam tuan? Eto, moram misliti dan i no o Stevi, a
to je tuna pria."
"Priajte nam, iko", molili su deaci, a Fidel je stavio glavu na kolena
svog gospodara.
"I ja sam bio pre mnogo godina deak, kao to ste vi sada. Da bi
saznali kakvi nikad ne smete da budete, ako ne elite da razljutite
dragog Boga, ispriau vam danas neto o sebi, to jo nisam priao
nikom na svetu." poeo je ika Filina. Malo je zastao i deaci su napeto
ekali dalje.
"Kad mi je bilo pet godina, umrla mi je majka. Otac je doveo drugu
majku u kuu. Bila je to pristojna mlada ena, udovica. S njom je doao
i njen sin iz prvog braka; zvali smo ga Steva. Kad gledam tebe, Andrija,
tada imam stalno pred oima njega. Kada je prvi put uao u nau
kolibu, imao je okruglu kapicu na glavi sa dugim resama, mali slovaki
haljetak prebaen preko ramena, arenu kouljicu i bele pantalone.
Sasvim bi pristajao nekoj sliici sveca, koliko je bio lep i mio. Ja sam
bio oevo najmlae dete; sva starija deca su preminula. Nikad nisam
imao brata, a sada je doao on i trebalo je da postane moj brat. Vi se
6

volite, ja to znam. I to me podsea na moje detinjstvo. Onako kako

sam ja njega voleo, ne mogu se voleti ni roena braa. Po starosti smo
bili jednaki; ali sam ja bio jai, a on slabiji; ja nemiran, a on nean; ja
ruan, on lepukast. Ipak smo se voleli i nai roditelji su bili sretni zbog
toga. Mogli su da ga ostave meni da brinem za njega, jer su znaIi da
u ga uvati; a mene su rado ostavljali s njim, jer kad je on bio sa
mnom, tada sam i ja postajao blai. O, da je samo ostalo tako!
Ima jedna poslovica koja s pravom kae: Gde ne moe avo, tamo
alje staru enu. l nama je poslao jednu. Bila je to roaka mog oca,
tvoja prabaka, Petre. Dola je jednom kod nas, uzela me u stranu, i
ispitivala da li majka voli mene. alila me i nazivala siroetom, jer ko
ima maehu, taj odmah ima i ouha, a otac me nije toliko voleo kao
Stevu. Nije bila dugo kod nas. Iznenada kako je dola, tako je i nestala,
ali je odnela moju ljubav prema Stevi. Poto sam bio nemirne naravi i
inio mnoge prestupe, otac je morao esto da me kanjava. Stevu nije,
jer je ovaj radio sve to je mogao proitati iz oiju oca i majke. Stalno
sam mislio na rei stare ene, kako otac kanjava mene, a ne njega,
zato to ga vie voli, i kako ga majka zagovara, dok ja nemam nikog.
A, ipak, je majka esto molila za mene. Bila je vrlo dobra ena i nikada
mi nije uinila neto naao. Meni to nije bilo dosta, ja sam hteo da me
voli vie nego svog sina, a to nije bilo mogue. Godinama je rasla moja
ogorenost i mrnja, dok nisam postao velik kao to ste vi sada. I sada
dolazi ono tuno, to nikako ne mogu da zaboravim i to me do danas
silno gui."
Filina je pokazao na breuljke nasuprot njih. "Vidite li one breuljke,"
pitao je.
Deaci su potvrdili. "Pod onim brdom smo jednom stanovali. I vidite li,
tamo na zapadu, gde zalazi sunce. Na onom panjaku, stanovao je
tka, kome su iz drugih koliba donosili vunu za predenje. Ka tom
panjaku vodila su dva puta; jedan je vodio preko krevine pored
visoke stene uzbrdo i nizbrdo. Drugi je vodio kroz duboku dolinu i bio je
7

udobniji, ali opasniji, jer se tamo nalazilo tresetite, u koje ako bi neko
uao, vie nije mogao izai. Iz tresetita su virile pojedine kamene
stene, i ko je znao put sasvim dobro i bio spretan, taj je mogao prei po
tom kamenju, iako je pri tom oseao kao da ga neto vue u dubinu.
Jednog dana poslali su nas nai roditelji tkau vune. Ili smo preko
krevine, kao to nam je bilo nareeno. Kada smo istovarili teret kod
tkaa, Steva mi je dao jabuku koju mu je poklonila tkaeva ena a
primetio je da ima jo jednu, od majke. Meni majka nije nita dala na
put, jer se nisam oprostio od nje, i ona me uopte nije videla. Sada,
kad tkaeva ena meni nije nita dala, bilo mi je ao, i razljutio sam se,
pa sam bacio jabuku i najradije bih zaplakao. Dakle, imala je pravo
stara ena da se za mene niko ne brine, ni kod kue, ni bilo gde dalje.
Svi su voleli samo Stevu, i tako e uvek biti. uo sam kako govore da
avo obilazi svet, iako ga ne vidimo i apue nam, ta da mislimo i
radimo. Da li je to istina, ne znam, ali meni je doao, i dao mi sramni
sotonski savet, to znam. Samo on mi ga je mogao dati. Kad smo poli,
rekao sam Stevi: "Preko brda je daleko, hajdemo donjim putem, to je
blie."
"Majka je rekla da idemo preko krevine", branio se on. Otac je jo iz
dvorita viknuo: "Idite samo po livadi!" Kad smo doli na raskre,
udarili smo ipak donjim putem. Prevario sam ga da me boli noga, da
sam povredio palac i da imam trn u nozi. Steva me alio i mislio da ako
to kaemo roditeljima, opravdae to to smo ili donjim putem. Po
mekoj mahovini hodalo se dobro, sve dok nismo doli na treset.
"Vidi, mora da skae sa stene na stenu", povikao sam i pourio
napred; on je iao za mnom skoro sve do obale. Tamo je bila jo jedna
stena. Bio sam vei i moje dugake noge su me prenele. Znao sam da
on ne moe preskoiti. Tamo je bilo plivajuih busena trave, viknuo
sam mu da pree preko njih. Posluao me je i preao preko dva; trei
je poeo da tone pod njegovim nogama. Tada je ponovo skoio na
stenu.

"Ostani tu!" viknuo sam mu."Ovde u blizini stanuje lugar. Pozvau ga,
on e ti pomoi." Otrao sam odatle, to sam bre mogao, ali ne prema
kui lugara.
"Ne odlazi, bojim se !" povikao je Steva za mnom, i odmah zatim uo
sam uzvik: "Majice!"
Taj uzvik ujem godinama, dan i no, i mislim da u ga uti sigurno i u
samrtnom asu, a verujem i u venosti. Bio sam jo mlad, ali zao
mladi, a u onom asu tvrd kao kamen.
"Sigurno je pao i udavio se", pomislio sam. Sada mu niko vie nee
davati jabuke i ljudi e voleti samo mene. Trao sam dok mi nije nestao
dah i noge otkazale. Usamljen i naputen trao sam kroz brda, kao
jednom Kain, koji je ubio svog brata i beao ispred Bojeg lica.
Iznenada me obuzeo divlji, neizreciv bol, jer isti onaj glas koji mi je pre
aptao: "Gurni ga u movaru," sada mi je apnuo: "Ti sada ne sme
kui. ta e rei, kada te budu pitali za Stevu? "
Iscrpljen i gladan, bacio sam se na zemlju i poeo gorko da plaem, i
konano sam zaspao. Rano u zoru doli su kirijai po drva; nali su
me, prepoznali i natovarili na svoja kola i doveli pred nau kuu. Kad
su me istovarili i ostavili, bio sam toliko pospan da se nisam ni setio ta
se jue dogodilo. Potrao sam u dvorite i otvorio vrata. im bi sunce
izalo, zasijalo bi najpre u nau sobu. Tako je bilo i danas. Obasjalo je
oev krevet i..." Filina je zastao, suze su mu tekle niz obraze.
"Dalje, iko, ko je bio tamo?" pitali su deaci.
"Tamo na krevetu osvetljen suncem, leao je kao aneo na Steva i
spavao. Majka je sedela na krevetu. Zujalo mi je u uima, crno pred
oima. Da otac nije priskoio da me prihvati, pao bih na pod. Dugo je
trajalo dok sam se osvestio."

"Dakle, nije se udavio?" klicali su iznenaeni deaci. "Nije, dakle pao u

crnu movaru?"
"Da, deco, on je pao u nju i nikoga nije bilo da ga spasi... Imali smo
velikog psa Belka, koji je kao i Fidel to tri svuda sa vama, trao za
nama. Onog dana ostavili smo ga kod kue, ali on je posle dotrao za
nama, naao na trag i sam Bog ga je poslao u trenutku kad je kamen
popustio pod Stevom, poto je izgubio ravnoteu i pao. Belko ga je
uhvatio za kosu, dovukao na obalu i tako dugo lajao i zavijao, dok nije
dozvao lugara. Ovaj je odneo Stevu na potok, oprao ga, osvestio, i
onda ga doneo kui.
Mislio sam da e me otac kazniti, ali me nije kaznio. Majica me ljubila
u suzama i donela mi doruak. Roditelji su jako brinuli zbog mene.
Mislili su da sam se udavio, jer me nigde nisu pronali. Osetio sam da
su me oboje voleli, ali me to nije veselilo. Uvek sam se plaio, da ne
izae na videlo ta sam nameravao. Oni su sada ve u venosti, i sve
su saznali, i ja vie ne mogu da molim za oprotenje, jer posle smrti
nema oprotenja. Steva nikada nije izdao da sam ga zaveo, da
poemo onim putem. I mi smo bili ponovo dobri kao na poetku. Nisam
mu vie zavideo, ni zbog oca, ni zbog ljubavi majke. Znao sam i
oseao da me vole, ali isto tako i da ne zasluujem njihovu ljubav.
Belka nisam smeo da pogledam; uvek me muilo da je on pas,
spasio Stevu, dok sam ja hteo da ga udavim. Iako se nije udavio tada,
sveti Bog ga je ipak uzeo. A nada mnom jo uvek oseam Boji gnev.
Zato kaem: ne inite nikada ivotinjama zlo, one su bolje od ljudi. One
su Boja stvorenja, koja nikada ne ljute Boga, nego su mu posluna. A
sada idite na spavanje!"
Iako su deaci imali jo mnoga pitanja, posluno su rekli: "Laku no!".
Dok su leali na senu, razgovarali su o Stevi, kako hoda preko
podmuklog treseta, kako je kamen popustio i kako se sruio, a ipak ga
je spasio Belko.
10

"Meni je jo vie ao ika Filine" rekao je Andrija. "On to ne moe

nikako zaboraviti; uvek ga to boli, a to alosti dragog Boga."
"Gde li se sada nalazi Steva?" pitao se Petar. "Ako je tada bio tako
velik kao ika, mora da je i on sada tako star kao ika! Moda e nam
jo priati o njemu, drugi put."

11

Novi priljatelj

Novi priljatelj

Ove je nedelje ika Filina imao mnogo posla, pa iako se pravio da ne

brine mnogo za deake, oni su radili sve to su samo mogli da
proitaju iz njegovih oiju. U utorak je doao gospodin doktor da
pogleda Andriju. Kad mu je ovaj ispriao da spava sa Petrom na senu,
stari gospodin se radovao:
"Upravo tako, mladiu, to e biti dobro za zdravlje; tvoj otac je, dodue,
veliki gospodin i veliki Maar, ali sve ima svoje vreme. Doiveemo mi
jo, da se ove Tatre i ova brda vrate Slovacima, pa da ti, kao i tvoj
pradeda, dobar Slovak, poivi tu kao Slovak. Samo naui jezik
svojih otaca i ljubi svoju domovinu, koju su oni podigli."
Deaci ga nisu razumeli, ali su oseali da misli dobro. Dolo je vee,
doktor je hteo da spava sa njima na senu. Ujutro je pio surutku, jeo
dobar sir i pozvao deake da ga prate do Gospine stene. Usput je
Andrija pitao za svog oca. uo je da sada stanuje u Parizu i da nee
doi kui ovog leta. Deak je odahnuo, jer se plaio oevog povratka,
zato to bi on onda morao otii od ika Filine i Petra, a to ga nije
nimalo veselilo. Kad je doktor poslao deake natrag, gledali su jo
dugo za njim, dokle god su pogledom zahvatali njegov slameni eir. A
onda su ga izgubili iz vida. Na drugoj strani stene su meutim spazili
privlanu, malu dolinu u kojoj se nalazila samo jedna jedina kuica.
Imala je male prozore, sva je bila od drveta i pokrivena daskama.
Izgledala je kao kuica iz bajke, jer je bila pored potoia koji je izvirao
ispod stene. Deaci su od Steve uli poneku priu o veticama, koje
stanuju u takvim usamljenim kuicama. inilo im se, da bi u ovoj mogla
biti jedna od njih. Pred kolibom se grejao veliki beli pas na suncu. Da je
ovde bio luckasti Fidel, sigurno bi se s njim uhvatio ukotac. Dok su
12

deaci razgledali kolibu, iznenada su se otvorila vrata i na njima se

pojavio ne stara vetica nego deak, vei od njih obojice, u haljetku
sa visokim izmama i okruglim, malim eiriem. Beli pas je skakao
oko njega i mahao irokim repom; onda je ispruio obe ape na zemlju,
ispruio se i zalajao. Deak je smeei se gladio glavu ivotinje. Onda
su se deaci spustili niz stenu i doli do deaka. Pas ih je najpre
primetio i zalajao. Bilo je oigledno da nije vie tako mlad kao Fidel, da
je pametniji i da ne sme bez razloga lajati na ljude, pre mora biti
ljubazan prema njima.
Deaci su stali nasuprot, a veliki deak, koga je nonja odavala da nije
iz ovog kraja, pozdravio ih je prijateljski. Pitao ih je ta tu rade i odakle
dolaze. Rekli su mu, da su pratili gospodina doktora. Andrija je zatim
plaljivo pitao ko stanuje u kuici.
"To je naa koliba." odgovorio je deak. "Ja sam iz Trenina. Pre
nedelju dana doao sam sa svojim ocem. Ujak moje majke je umro, i
poto nije imao blieg roaka, majica je nasledila ovu kolibu. Otac je
hteo da je proda, ali njoj pripadaju vrlo lepa stabla, koja moemo dobro
upotrebiti u naoj radionici, zato emo ostati ovde neko vreme. Drvo
emo preraditi i zatim odneti."
"Da li je to tvoj pas?"
"Da, to je na Dunav." odgovorio je stranac. "Nije hteo da ostane kod
kue. Morali smo da ga povedemo sa sobom i platimo za njega na
eleznici."
"Zar je bio zajedno sa vama u istom kupeu?" raspitivao se Andrija.
"To ne, ali mesto na koje su ga zatvorili, sigurno mu se nije svidelo. Na
kraju puta me skoro sruio od radosti, zar ne Dunav?"
Pas je zalajao i ulagivao se oko nogu svog mladog gospodara.
13

"I mi imamo psa, ali je jo mlad."

"Ma bie jednako velik kad poraste" hvalisao se Petar. "Kuda ide?"
"Ah, samo na stenu da vidim ta je iza nje. Kod kue i mi imamo takvu,
ali je puno via i ira, i kad stoji na njoj, tada si kao u sunanoj zemlji
iz bajki. A kad se pokae duga posle oluje, tada izgleda kao nebeska
vrata, koja je video Jakov u snu. Jednom sam verovao da su samo
tamo nebeska vrata. Danas znam da je nebo svuda otvoreno da
Gospod Isus moe doi kod nas, kada i kako hoe. Da li Ga i vi ve
znate?"
"Koga?!" pitali su deaci iznenaeno.
"Bojeg Sina, Gospoda Isusa!"
Oba deaka odmahnula su glavom."Oh..." uzviknuo je strani deak,
"onda u vam priati o Njemu!"
"Smemo da se zadrimo." rekao je Petar, kome se novi poznanik jako
svideo i rado bi se s njim sprijateljio.
"Seemo tamo gore na stenu" predloio je Petar.
"Ispriau vam, kako je to bilo, kad sam prvi put doao u sunanu
zemlju i kakvu sam tamo naao knjigu." rekao je veliki deak, "I sada
je kod mene, jer bez knjige ne bih mogao uopte vie iveti."
"Reci nam najpre, kako se zove!"
"Zovem Pavle, iako su me krstili imenom Miko... Duga je to pria."
"Ja se zovem Petar, a ovaj se zove Andrija. Pre su ga isto tako zvali
14

drugaije, na maarskom, ali ika Filina je rekao da emo sa tim

imenom slomiti jezik. I zar nije Andrija jo lepe?" rekao je Petar.
"To je lepo ime, tako se zvao i uenik Gospoda Isusa, koji mu je doveo
deaka s hlebom i ribama. Ova lepa pria je isto tako napisana u maloj
knjiici ovde."
U meuvremenu deaci su stigli na stenu. Posedali su i novi drugar je
paljivo izvukao knjiicu umotanu u papir i poeo je da pria zaista
divne stvari iz nje. Kada bi neko hteo i mogao to da ponovi, ispala bi iz
toga itava knjiga. (Pogledaj priu "Put u sunanu zemlju").
Izmeu ostalog im je rekao, kako je dobio ovu knjiicu u ruke, i kako
nije smeo da je ita drugaije, nego re po re, od poetka do kraja.
Samo tako moe da se sazna za put koji vodi u pravu sunanu
zemlju, tamo sa druge strane nebeskih vrata, kuda je otiao najpre
Gospod Isus da pripremi mesta za one koji su Ga ovim putem
posluno sledili.
Deacima ne bi bilo teko da sluaju sve do veeri. Onda je doao
Fidel i kao da je znao da ne sme zapoinjati nikakvu kavgu s
Dunavem, samo je lizao svoje drugove i zakljuio prijateljstvo sa
velikim mladiem. Deaci su se setili ika Filine, ta li e on rei na
njihovo dugo odsustvovanje. Skoili su, i Pavle je rekao da e ih pratiti,
jer su hteli da mu pokau njihovu kolibu, pa da ih on poseti to pre.
Pavle je otrao da zakljua svoju kolibu. Vraajui se doneo je veliki
komad hleba, koji su podelili na pet delova; jer je bilo jasno da i oba
psa treba da dobiju neto od toga. Zatim su zajedno ili kroz usku
dolinu i doli do panjaka Gemerskih, odakle su pokazali Pavlu svoju
kolibu.
Kad je ika Filina doao kui na ruak, obojica su mu revnosno priali
ta su doiveli. Paljivo ih je sluao i rekao da se veseli to e ih
15

posetiti strani deak, koji je izgleda jako estit. Svi su se nadali da e

doi u nedelju.

16

Priznanje

Priznanje

Jedna slovaka poslovica s pravom kae: "Ljudi ljudima, brda brdima."

ika Filina i tri druga iveli su toliko dugo bez Pavla i nita im nije
nedostajalo; a sada bi izdrali jedva jedan dan, ako on ne bi doao kod
njih. I kako god to zvualo udno, najvie je taj nedostatak oseao ika
Filina. Kuda god bi iao, zastao bi i mislio na trenutak o jednom
popodnevu kada je sekao grmlje, i kada je pred njim stao kao slika,
nepoznati deak, ist kao iz kutijice, sa prebaenom dolamom preko
ramena, sa okruglom kapom u ruci a pored njega beli pas. Kao da ga
je u ovim divnim brdima naslikao neki umetnik. Dok je Pavle sedeo sa
njima pred kolibom i itao im iz svete knjige, re po re, poglavlje po
poglavlje, jako lepe, dobre stvari, mislio je da je tako morao izgledati i
Isus kao deak, kada je sedeo tamo u hramu meu uiteljima.
Kako je samo razumeo Boju re! Filinu nikada nije dirnula ni jedna
propoved kao Boja re, koju mu je itao ovaj deak, iako je on u
ivotu uo vie nego jednu propoved. ika Filina je imao Bibliju, i
ponekad je itao iz nje nedeljom; imao je, takoe, i knjigu sa napisanim
propovedima. Otkako je Pavle Lesina poeo da ih poseuje svako
vee, kao da je neko skinuo pokriva sa Filininih oiju. Jasno je video
ta mu je pokazivala Boja re.
"Gospod Isus je jednom obilazio Genezaretsko jezero", rekao je deak
ozbiljno,"danas prolazi kroz vaa brda. Jednom je hodao preko brda s'
one strane reke Vah da potrai nas, a danas trai vas."
Ponovo je dola nedelja. Filina je poslao deake u crkvu. On je sam
sedeo pred kolibom. Fidel, koji nije smeo da ide sa deacima, leao je
pored njegovih nogu. Odjednom je naulio ui; onda je skoio i nestao
17

u niskom bunju. Filina se nije obazirao na njega; sedeo je pognute

glave i nije uo da neko govori sa psom. Trgao se tek kad je pored
njega zazvuao svei, mladalaki glas, koji je rado sluao.
"Dobro jutro, iko Filina! Zato ste tako tuni i sasvim sami? Gde su
vam ostali?"
"Dobro doao, Pavle!" uzviknuo je radosno i pruio deaku ruku. "Da
sam znao da e doi, ne bi poslao deake u crkvu."
"Boji dom je svuda" odgovorio je radosno deak.
"Jesi li doneo Bibliju koju si jue spominjao?"
"Da. Otac je otputovao na nekoliko dana, kui. On mi je rekao da
budem sa vaim deacima, kako ne bi bio sasvim sam u kolibi. Hoete
li me primiti?". Deakove lepe oi moleivo su gledale u ovekovo lice.
"Svakako. Radujemo se, to ostaje kod nas" potvrdio je Filina. "A
zato je otac morao kui?"
"Odvezao je drva, ne moe povesti sve odjednom. Drugi deo emo
staviti na splav i dopremiti do Trenina. Evo, ja sam vam doneo
Bibliju."
"To je ona od gospodina propovednika Maline?"
"Da, iko, i ona mi je zaista dragocena. U njoj ima neto pisano i na
latinskom, to ne razumem, ali ima i na slovakom. Kad uzimam Pismo
u ruke uvek ga vidim pred sobom. Hteo bi da Vam pokaem ta je
napisao one poslednje nedelje, kad mu je posle pozlilo. Imate li
vremena?"
"O da, sinko moj, uostalom nedelja je. itaj samo!"
18

"Vi ete to sigurno bolje razumeti od mene, jer ste stariji. To je neto
jako dobro", rekao je Pavle i poeo itati:
"Mnogo sam propustio, itav moj dosadanji ivot je izgubljen."
Deakov glas zvuao je pun potovanja, kao da ita Sveto Pismo. "Sve
i da hou, ne mogu nita ispraviti, prekasno je. Due
su otile u venost i tamo me optuuju, jer ih nisam spasio. Nee se
vie vratiti, da ih zamolim za oprotenje i da ih ljubim. O, kako je velika
re: Jer ste blagodarnou spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je
Boji. U ovom svetom daru traim utoite, Boe, moj Spasitelju!
Znam da si mi sve oprostio i da si uzeo kaznu koju sam ja zasluio na
svoja ramena. Stavljam svoje ruke oko tvog krsta i oko tvojih, za mene
probodenih, nogu i zahvaljujem, oh, zahvaljujem Ti! U venosti u
jednom slaviti tvoje sveto, Isusovo ime."
"Vidite, iko, tako je gospodin propovednik verovao." Deak je
prestraeno zastao, jer je starac spustio glavu i plakao.
"Ni ja, isto tako ne mogu nita popraviti. Due su otile u venost i
optuuju me tamo", ponavljao je on u suzama. "To je ono to me
pritiska u srcu, i sada nita ne vredi pristojan i poten ivot..."
Deak je rukama podupro glavu. Saoseajno je upitao: "iko, moete li
mi ispriati ta Vas to toliko mui? Nije valjda onaj greh kada ste hteli
da udavite Stevu, to mi je ispriao Petar. Pa Steva se nije udavio. Ako
me neto mui i ja to kaem nekome, odmah mi je lake oko srca. Zato
kae apostol Jakov: 'Ispovedajte, dakle, jedan drugome grehe. Istina
je, ja sam samo deak, ali znam kako je to, kada srce boli a nikoga
nemamo. Dae Gospod Isus da Vas razumem i uteim."
ovek je pogledao deaka i obrisao oi. "Ako treba da kaem nekome,
za ime eznem ve godinama, onda si to ti. Bog ti je darovao veu
19

mudrost nego meni, starcu, kao to je mladi Samuilo jednom bio

mudriji od starog Ilije."
Filina je seo na svoje uobiajeno mesto, panj, a Pavle je legao pored
njega u travu. Knjigu je stavio pod glavu, a ruku poloio na Fidela, koji
mu se ulagivao. Strpljivo je ekao.
"Poto ti je Petar ispriao kakav sam bio deak, ne moram nita vie o
tome da ti kaem", poeo je ovek sumorno.
"Tako smo mi rasli, i mogu rei mirne savesti: veoma smo se voleli.
Nikada nisam zaboravio ta je Steva preutao roditeljima kako sam ga
tamo sramno ostavio u nevolji. On me je uveravao da roditelji vole i
mene. Eto, sve je bilo dobro i ostalo bi moda zauvek, da majka posle
smrti svoje sestre nije u kuu dovela svoju neaku Ivku. Devojica je
bila mala i lepa. U poetku me se bojala, a sa Stevom je odmah trala
svuda; tek kada sam je spasio od jednog besnog psa, drala se samo
mene. Ostalo je to tako i kad smo odrasli. Ti me jo ne razume, sinko
moj, zato ti kaem samo toliko; kada smo nas dvojica bili ve mladii,
za nas nije bilo lepe devojke na itavom svetu. inilo mi se da njene
crne oi sjaje lepe od svih zvezda, da nigde ne rastu takvi ljiljani i
rue, kao na njenim obrazima. U to vreme poelo je kod nas masovno
iseljavanje u Ameriku. esto sam mislio, kako ljudi radi mamona putuju
u tako daleki svet, a kod nas je, i pored naeg siromatva, tako lepo,
tako dobro. Za mene su ova brda i doline bile raj, u mom srcu su bile
samo pesme i isto nebo. Naalost, na zemlji nema raja, a nebo je
visoko. Jedno vee, kada sam se vratio sa panjaka grofovije, sedeli
su otac i majka pred kuom i razgovarali o nama, kao to su ve
uobiavali. Nisam hteo da ih prekidam; seo sam mirno pored njih i
sluao.
"Ti misli, dakle", rekla je majka "da bi jedan od njih morao otii u
Ameriku?"

20

"Zna, eno, ljudi tamo dou pre do neeg, nego kod nas. Mnogo se
muimo, a ipak, jedva da je dovoljno za ivot." uzdahnuo je otac. Bio je
dobar ovek, ali prerano ostareo od tekog rada.
"A koji od njih da ode?" pitala je majka bojaljivo.
"To emo ostaviti njima da odlue. Ja mislim ovako: da jedan ostane
kod kue i oeni Ivku, da ti dobije pomo. Drugi moe otii na nekoliko
godina u Ameriku, a kada tamo neto pritedi i Bog mu pokloni sretan
povratak, mogu kasnije zajedno da rade. Ne bi hteo da se raziu posle
nae smrti; tako bi bilo najbolje."
Video sam kako je majka uzdahnula. Meni je bilo teko kao da mi je
neko zabio no u srce. Sigurno je oekivala da ja odem. Steva je
trebalo da ostane kod kue i oeni Ivku. One noi nisam spavao kod
kue. Uhvatila me je takva divlja tuga, kao u doba deatva, ali jo
stranija i vea. Odakle sam smogao snage da se ujutro vratim kui, to
ne znam. Ivka mi je potrala ususret i kada sam je ugledao, rekao sam
sebi, da nikada neu otputovati u Ameriku, i da Ivka ne sme biti niija
osim moja. Stevu sam od tada teko podnosio, iako mi on nije dao
nikakav povod za ljutnju. Imali smo livadu iza movare. Idui dan sam
otiao da skupim seno zajedno sa Ivkom, i tamo smo se dogovorili.
Nije mi uspelo odmah, ali sam je molio i nagovorao, dok mi nije
konano obeala, da se nee udati ni za kog drugog osim za mene.
Kad se stvar konano okonala i Ivka vezala svoj snop trave, okrenuo
sam se, i video sam Stevu kako ide putem preko livade. uo nas je, ali
mi ga nismo primetili.
Idue nedelje imali smo posla u gradu. Steva je hteo da ide. Majka mu
je branila, i predlagala ja da idem, mislei da on nije zdrav. Ustvari
izgledao je bled i slab, kao pred bolest, ili posle teke bolesti. Ja nisam
hteo da idem, s im se otac sloio, jer je imao za mene drugi posao.

21

"Doi, isprati me", viknuo je Steva, kada se ve oprostio od roditelja i

Ivke. Poao sam sa njim. Penjali smo se uzbrdo sve do krsta. Tamo
smo zastali. Pogledali smo se.
"Majka mi je govorila o oevim namerama za nas: jedan mora u
Ameriku", zapoeo je razgovor. "Ti ne moe ii. Video sam vas
nedavno na livadi. Otac eli da jedan od nas oeni Ivku. Ona je tvoja;
ta ja da traim ovde? Davno, dok smo jo bili deca, stajao sam ti na
putu i hteo si da me odvede u crni grob. Ne elim da ti se opet naem
na putu. Moja majica se teko oprostila od mene. Nemoj joj uzeti za
zlo, jer ima samo mene. Zato sam hteo da je potedim rastanka. Tebi
elim rei istinu, kako bi se smirio i da mi dalje ne bi zavideo. Evo, sve
ti ostavljam: roditelje, domovinu i Ivku takoe. Ona ne moe pripadati
obojici. Tamo na livadi bilo mi je jako teko. Da se tebi desilo to, to
sam ja preiveo u tim trenucima, mislim da ne bi preiveo. Zato je
dobro, to je tebe izabrala. Bilo mi je, kao da u se ponovo udaviti, ali
movara u koju si me gurnuo, ovaj put je bila jo dublja. Majka kae da
sam bolestan. Ovde neu ozdraviti; tamo daleko moda. Pruam ti
ruku za rastanak, i ti mi prui svoju, bez gorine u srcu. Rastanimo se
kao braa."
Znam da sam mu pruio ruku bez rei. Uzeo je svoje stvari i pourio
stazom kroz grmlje. Nagnuo sam se preko krsta da ga jo jednom
vidim, i video sam ga. Svoje lepo, ali jako oaloeno lice, podigao je
kada je mogao jo jednom ugledati nau kolibu. Suze su mu tekle niz
lice. Hteo sam da skoim i da ga pozovem natrag, da mu kaem da mu
sve ostavljam i da hou da odem ja. Nisam smogao snage za to. Vie
ga nikad nismo videli."
ika Filina je ponovo zaplakao i Pavle sa njim.
"iko, priajte mi do kraja" molio je deak "ta je rekla sirota majica?
Kako ste joj to kazali?"

22

"Ah, nisam morao, moj mladiu", odgovorio je Filina, kad se smirio. "On
se sam za sve pobrinuo. Majka je imala bratia, koji je doao kod nas
tri dana kasnije, doneo stvari koje je Steva nabavio u gradu, a isto tako
i pismo od njega u kojem je molio roditelje da se ne ljute na njega to
tako odlazi u Ameriku. U ovom pismu ponovo, ni jednom reju nije
izdao, da sam ga ja gurnuo u ovu movaru oaja. Bilo je to jako lepo
pismo. Sauvali smo ga za uspomenu, i kada je sirota majka leala na
samrtnoj postelji, poelela je da ga metnu sa njom u grob. Trudio sam
se da joj zamenim sina, tavie, kada je umro moj otac, moja majica
me blagosiljala za dobru negu. To, ipak, nije smirilo moje srce.
Onaj majin sinovac koji nam je doneo Stevovo pismo, hteo je da ode
u Ameriku. Ve je bio nabavio kartu za brod, ali mu se neto u
meuvremenu dogodilo. alio se Stevi da ne moe putovati, a ovaj ga
molio da mu prepusti kartu. Novac koji mu je bio potreban pozajmio je
od sinovca. To smo mu posle vratili, jer Stevin brod nikada nije stigao
na odredite; potonuo je usled nevremena. Eto, vidi, Pavle, ja sam
ipak udavio svog brata. Da nije tako beao preda mnom, ukrcao bi se
na drugi brod i sigurno bi iveo jo danas. A ovako je umro, i njegova
smrt optuuje me pred Bojim licem. Ubrzo me je Bog kaznio. Kratko
sam se radovao svojoj srei. Otkako je dola vest da je brod potonuo,
razbolela se Ivka. Kada nam se rodio sini, umrla je. U groznici, kada
vie nije znala ta govori, buncala je, koliko voli Stevu. Tako sam
saznao da ju je ubila enja za njim. Sada su oboje tamo, a ja sam
ostao tu, sasvim sam."
"A va sini, ta je sa njim bilo?"
"Dragi Bog uzeo je i njega. Kada je umrla njegova majka, ja nisam
mogao da ga negujem kako je trebalo. Prehladio se, i tri dana kasnije
bio je kod Boga. Sada sam ti sve rekao, moj sine; svoje srce sam ti
otvorio, ali ti me ne razume."
"O da, razumem vas, iko. Znam da ste alostan zbog nepravde koja
23

je snala Stevu radi vae zavisti. Znam da su to teki gresi. Zar ne

moete, poput gospodina Maline, obuhvatiti krst i noge Gospoda
Isusa? Moete li primiti verom oprotenje kao Boji dar? Na jednom
mestu u Bibliji itamo stih: Hristos Isus doe na svet da spase
grenike, od kojih sam prvi ja. A ovde pie: I ja vidim sebe kao
najgoreg i najveeg grenika, ali verujem, o verujem, Jagnje Boje, da
si Ti umro za mene, i stavljam svoje srce pod tvoj krst da ga natopi
tvoja sveta krv."
"Ostavi mi ovu knjigu na neko vreme, da na miru itam", rekao je
Filina. "Moda e se smilovati i meni Boji Sin i oprostiti moju teku
krivicu. itaj sada dalje. Gde smo stali? Doneu moju pesmaricu da
pevamo. To e biti naa sluba Bogu."
ika je doneo knjigu i imali su lepu Boju slubu. Isus je uinio ivom
svoju re mladoj dui, koja je kao Henok, jednom davno, hodala sa
Bogom, a takoe i onoj staroj dui, koja je mogla uzviknuti: "Ja sam
kao izgubljena ovca koja trai svog pastira."

24

Dobra misao

Dobra misao

Gostoljubivosti ne zaboravljajte; jer neki ne znajui iz gostoljubivosti

primie anele na konak. Ova izreka je istinita. To je iskusio i ika
Filina i njegovi domai. Kao da je sa Pavlom Lesinom kod njih doao
Boji blagoslov. Sve je od tada dobro krenulo. Deak je u svemu
pomagao a pored toga je kolibu tako lepo odravao; takva nije bila
nikad pre.
"Znate, Gospod Isus stanuje ovde, kod nas", rekao je srdano, "ne
znamo kada e doi i gde e sesti, inae Ga ne bi mogli primiti."
Steva ga je nauio da svira na fruli i on je svoje lepe pesme iz Trenina
svirao tako, da su brda odzvanjala. Kada se Pavle igrao sa drugim
deacima lovice ili skrivaa, i tada je on bio najveseliji. A kada su ga
zamolili da im ita iz svoje knjige, odmah je pristao na to i sedeo bi
meu njima kao jednom dvanaestogodinji Isus u hramu
Jerusalimskom. Pavle je imao posebno jak uticaj na Petra. On je inae
bio tvrdoglav i neposluan, pa je ika Filina esto morao da ga
kanjava.
"Zato ljuti ika Filinu? Reci Gospodu Isusu da te avo kua, pa e te
osloboditi. On e ti pomoi", rekao mu je Pavle.
Andrija je bio neniji i vie je razmiljao. Jako su mu se sviale Pavlove
rei. Sve je verovao, pa i to, da je Gospod Isus kod njih, i da se radi
Boga mora uvek biti uredan, isto opran i obuen, i da pre svega, mora
pokloniti svoje srce Spasitelju, jer On eli primiti i oprati to srce. Pre
nego je Pavle i pomislio, Gospod Isus je imao jo jednog malog
uenika. Ponovo se ispunilo ono ta je On jednom rekao: Hvalim Te,
25

Oe, Gospode neba i zemlje, to si ovo sakrio od premudrih i

razumnih, a kazao si prostima. Kako se to dogaa, ne moe otkriti
niko; ali kada su u dragocenoj knjiici doli do odlomka, gde je Gospod
Isus morao toliko trpeti i konano umreti, tada je Andrija razumeo
srcem da se to sve dogodilo zbog njega. Nije znao to da objasni, niti je
to neko oekivao od njega, ali on je to znao.
Jednom, dok su bili u ovoj kolibi, Andrija i Pavle su se zajedno molili,
da Gospod Isus Andriji oprosti grehe i zahvaljivali su Mu to On eli da
ga primi u svoje srce. Od tada je Andrija verovao sasvim sigurno da je
Gospod usliio njegovu molitvu. I danas isto vai: "Ako veruje,
videe Boju slavu". Primio je to u ta je verovao. Mali Gemerski
doiveo je ve mnogo alosti. tavie, njegovo mlado srce bilo je
oaloeno time to se nisu brinuli za njega ni otac ni majka. esto je,
kada ga niko nije uo, itave noi proplakao. Niko ne bi pomislio koliko
bola, enje, brige i beznadenosti se moe nalaziti u dejem srcu. Pre
nego je Andrija doao kod Filine, esto je razmiljao o tome ta e biti
od njega, poto nema nikog, ko bi se stvarno zauzeo za njega, iako su
oba njegova roditelja jo ivela. Da li e morati zauvek ostati kod tuih
ljudi? Mogla bi se napisati knjiga o tome ta se stvarno odigravalo o
dui usamljenog deteta, dok je gradio od igraaka dvorce i mostove, a
njegova okolina mislila da je sasvim udubljen u igru. A sada je
odjednom doao Pavle Lesina. On je dan za danom priao svom
malom drugu o tome da ivi jedan Dobri i Lepi, i da taj Dobri i Lepi voli
njega, naputenog Andriju Gemerskog i da On eli uvek da bude sa
njim, tako da Andrija ne mora nikada vie biti sam. Njemu je smeo da
se ali na sve, mogao je da mu kae sve. Meutim, morao je da se
trudi da mu bude posluan! Tako je Gospod Isus dobio u malom
Gemerskom jednog uenika vie.
"Kako e nam samo biti bez Pavla Lesine?" govorili su pastiri na
panjacima. "Otkako je on kod nas kao da sunce lepe sija."
"On je blagosloven deak", potvrivao je Filina sa uzdahom. Da,
26

njemu je deak trebao najvie. Zato mu je laknulo, kada je umesto

Pavlovog oca stiglo pismo. Lesina je pisao da e se vratiti tek za est
nedelja i molio je pastire da zadre njegovog sina kod sebe za to
vreme. Nije hteo da Pavle sam poe na tako dalek put kui, jer je bio
njegovo jedino dete. Kad je pismo stiglo, deaci su se od radosti
zaigrali sa Fidelom. Filina se najvie radovao u tiini.
Tog dana uvee, dok su svi sedeli pred kolibom i Pavle svirao u frulu,
neoekivano se pojavio stari doktor. Sa zadovoljstvom je posmatrao
stranog deaka. Fidel je prijateljski mahao repom, jer je od tog
gospodina ve dobio poneki komad slanine. Dunav, koji je leao pored
nogu svog gospodara, isto tako je podigao glavu, ali nije lajao, znao je
koga treba ostaviti na miru a koga ne. Da je bio mlai, zalajao bi i
istovremeno isprobao da li je dugaak kaput gospodina doktora od
dobrog materijala ili ne. Ovaj put je radije posegnuo za jednom muvom,
koja mu je zvrndala oko njuke. Psi, dakle, nisu izdali nita, pa ni ika
Filina, a ni deaci nisu primetili da imaju sluatelja; ni onda, kad je
Pavle poeo da ita iz svoje knjiice. Tamo je pisalo upravo o nekom
velikom gospodinu koji je bio carinik i koji je bio vrlo bogat, ali nije imao
mira ni sree u srcu, jer nije poznavao Isusa. Pavle je itao kako mu se
obratio Isus, dok je sedeo na drvetu i rekao mu: "Danas elim biti u
tvom domu."
"iko Filina!", prekinuo je Pavle iznenada itanje, nakon to je
proitao Gospodnje rei: Ja nisam doao da dozovem pravednike, no
grenike na pokajanje.
"Uinite i vi, kao ovaj Zahej. I vama bi Gospod Isus rekao: Danas je
dolo spasenje ovom domu i to bi promenilo pre svega vae srce, a
zatim itavu vau kolibu. Zahej ga je primio odmah s radou, a kako li
je tek bilo, kad mu je Gospod Isus oprostio sve njegove grehe!"
Doktor je gledao zaueno na stranog deaka, ali i na Filinu, koji je
ustao i bez rei otiao u kolibu. U tom momentu Petar je otkrio gosta.
27

Zajedno sa Andrijom su skoili, pozdravili ga, i rekli mu ko je Pavle i ta

radi kod njih. Pavle se svideo doktoru na prvi pogled. Deaci su saznali
zbog ega je doktor danas doao. Hteo je da u blizini panjaka nae
neku kuicu u koju bi na nekoliko nedelja smestio jednu pacijentkinju,
koju bi mogla izleiti samo tiina, dobar vazduh i sunce.
"uj Pavle", apnuo je Petar drugovima, ali tako da su svi uli, "vaa
koliba je prazna. Tvoj otac se vraa tek za est nedelja a ti si kod nas.
Tamo bi bilo dobro toj gospoi."
"ta to govori, mladiu?" upita doktor paljivo.
Andrija poe o tome kako Lesinovi imaju kolibu kod Gospine stene,
gde staza skree u grad, da je sada prazna...
"ta misli, Pavle", upita doktor, "da li bi tvoj otac hteo iznajmiti
kolibu, ako bi nam odgovarala?".
"Kako ne bi pristao?" zasvetlile su se oi deaku. "Zar Gospod Isus
ne kae: Bio sam bolestan, i obili ste me? Ako vam se koliba svidi,
dau vam kljueve. Neka bolesna gospoa samo doe."
Bilo je ve kasno za obilazak kuice, ali su deaci hteli odmah
sutradan da tamo povedu doktora. On danas nije spavao na senu, jer
je dugo razgovarao sa Filinom. Kada je kasnije Filina doao da
pogleda deake, kao to je to radio svako vee, zamiljeno se nadvio
nad njih. Pokrio je Andriju i alosno ga pomilovao po elu, kao da trpi
zbog deaka. A zato? Izgledao je tako lepo, ve je malo pocrneo na
suncu a obrazi su mu se zarumenili. Primeivalo se ve izdaleka da
mu dobro prija planinski vazduh i jednostavna hrana. Na njemu se
takoe videla srea, koju mu je pruio Gospod Isus u srce. Zato ga je,
dakle, Filina alio?
Tokom noi je u brdima bilo kratko nevreme. Ujutro je, meutim,
28

osvanuo divan, letnji dan. Na livadama je lebdeo kao blistavi zastira, a

na liu drvea visili su biseri u kojima se odraavalo sunce. Sve je
proslavljalo Stvoritelja, svaka ptica je pevala, i svaki leptir i svaka
muica. Brda su osvanula u dimu kao neki veliki rtvenik. Da li je bilo
udo, to je Pavle poeo da peva predvodei malo drutvo? Petar je
posmatrao doktora sa strane, ta e on rei na to. Doktor je poznavao
pesmu. Nauio je jednom u detinjstvu i nije mogao drugo, nego da se
pridrui dejim glasovima. Neobino, ali istinito je, da nita tako ne
osveava duh i ud, kao pesma koja se peva od sveg srca, naroito u
slobodnoj prirodi, gde itava priroda slavi svog Stvoritelja, i gde ovek
na svakom koraku osea njegovu svetu, istu i blistavu blizinu.
"Sluaj, Pavle", poeo je doktor nakon trenutka utanja, "razume li ti
ta smo pevali?"
"Ovu pesmu?" upitao je deak iznenaeno. "Pa, tu je jasna svaka
re."
"Misli li? Hajde nam je onda rastumai", nasmejao se doktor
dobroduno.
"Rastumaiti? Pa znamo da nas je dragi Bog sauvao prole noi,
kad tako zdravi i svei hodamo po njegovom lepom svetlu. A da je On,
veni Bog, na uzvieni Kralj, to znamo svi, zar ne?".
"Hm, da, to znaju i mala deca, ali dalje..."
"Trei stih mi je posebno drag. On je uvek sa nama, ve ovde na
zemlji. I sada On hoda sa nama, i uva nas ceo dan. Ja sam
zadovoljan, ako mogu videti samo ivicu njegove odee."
"Gde ga ti vidi?" pitao je Andrija napeto.
"Pogledaj, kako blistaju sunevi zraci oko nas i u svakoj kapljici rose
29

blista komadi duge. To je ivica njegove odee. ovaj lagani vetri je

dodir Njegovog daha. O, On nam je vrlo blizu! On je kod nas. Mi ga ne
vidimo samo zato, jer ne bi mogli da podnesemo svu Njegovu slavu.
Kakav je ovek bio Mojsije, a skoro je umro, kad Ga je video! I ovaj stih
je tako lep: Da ivimo Tebi u ast na ovoj zemlji."
"A kako ti to objanjava, ti mali teoloe?" alio se doktor.
"Mislim" rekao je Pavle radosno, "da mi svi ve danas inimo neto,
to je ugodno Gospodu Isusu. Traimo mesto za jedno njegovo
bolesno dete. Ako vam se koliba bude svidela, doneemo drva i cvea.
Ona je ureena, i prozori su oprani."
"Ah, ti si pravi mudrica! A gle, zar nije ono tvoja koliba? "
"Da, da!" uzviknuli su deaci i Dunav je na potvrdu potrao pravo na
vrata.
"uj, mladiu, tvoja koliba je kao stvorena za moju bolesnicu",
primetio je doktor, poto je pregledao kuicu spolja i iznutra.
"Poslaemo nametaj i na pod emo staviti tepih, da se ne bi
prehladila. Va krevet i sto staviemo u kuhinju; to e biti za njenu
negovateljicu. Prozori su dodue mali, ali ih ima tri. A sunca ima
dovoljno tokom itavog dana. I ova okolina! Prelepa dolina a u pozadini
zelene livade i visoka brda. I mali izvor odmah pored kue. teta to
nema klupice pored njega."
"Zamoliemo ika Filinu da poalje Stevu. Napravie lepu klupicu",
predloio je Andrija. "Ja u umesto njega priuvati ovce."
Doktor je pogladio deaka po zlatnoj kosi. "Rado bi ja da vidim kako
e ti terati ovce."
"Uopte ne mora da ih tera", rekao je Pavle. "Zato su Belko i Zahraj
30

tu; to su pametni psi."

"Videemo ta moe da se uradi, ali klupa tu, svakako, treba. Hteo bi
da probam vodu iz potoia."
Pavle je doneo areni up i istu takvu au. Svi su pili do mile volje.
Onda su posedali uz ivicu potoia. Doktor je izvadio sir i hleb a deaci
su imali veliki komad hleba, jer je ika Filina pripremajui ga mislio i na
apetit Dunava i Fidela. Doktor je podelio sir, i jednostavan zalogaj
prijao je svima.
Dunav nije skidao oi s Pavla, a ovaj je delio sve sa svojim
etvorononim prijateljem. Fidel, prodrljivac, trao je od jednog druga
do drugog, ak je legao pored doktora; i ne uzalud. Kad se pribliio
Pavlu, Dunav je zareao, a to je na pseem jeziku znailo sigurno
neto kao: "Zar te nije sramota?" Pomoglo je. Fidel nije pokuavao po
drugi put.
Doktor je posmatrao zadovoljne deake, a posebno sa kakvim
apetitom jede Andrija. Onda iznenada ree:
"Pavle, rekao si, da ete doneti drva u kolibu, ali to nee trebati. Ja
u dopremiti drva, i nacepati. Ako se pobrinete za cvee, e to e biti
dobro. Gospoa treba da pije mleko. Dokle god bude slaba, neka joj ga
svako jutro donosi jedan od vas. Tek kada se oporavi moe sama ii
po mleko u kolibu. Dakle, hoete li mi pomoi da gospoa brzo
ozdravi?"
Svi su bili spremni na to sa radou.
"Rei u vam ta joj je. Ona je dugo pretvarala no u dan, ali ipak
nije mogla dan pretvoriti u no. Nedostaju joj mnogi sati spavanja.
Sada bi to rado da nadoknadi, a ne moe. To je alosna i nesrena
ena, koja je ve doivela mnogo bola. Bie dobro, ako mi pomognete,
31

da je razveselimo; pre e ozdraviti."

"Zna li gospoa slovaki?" pitao je Pavle ozbiljno. Doktor se poeao
po elu.
"Pametan si ti deak! Na to jo nisam ni mislio. ekaj, uo sam kad
je kupovala narande, da je govorila eki; dakle mislim da e te se
razumeti. Hoete li mi pomoi?"
"Vrlo rado" rekli su svi, "ako nam ika Filina dopusti."
Deaci su se vratili jako dobro raspoloeni. Doktor se kod stene
oprostio od njih. ika Filini su od njega poneli gusto ispisan komad
papira. Filina je na sve pristao. Poslao je Stevu da napravi klupu i
dozvolio da deaci odnose bolesnoj gospoi mleko i cvee.

32

Veseo pomocnik

Veseo pomonik

Ponovo je dola nedelja, ali niko iz kolibe nije iao u crkvu. Odmah
ujutro su proitali odlomak iz Boje rei, otpevali pesmu i molili se a
onda je svako poao svojim putem. Filina je dobio poziv od upravnika
imanja, da doe u dvorac. Deaci su hteli da odu do Pavlove kolibe;
nisu mogli da uu, jer je klju bio kod doktora, ali hteli su da vide da li
su kirijai dopremili drva i uredno ih istovarili. Ko da opie njihovo
iznenaenje! Svi prozori bili su irom otvoreni, a na kuhinjskom prozoru
sedela je velika, bela maka. Imala je fino pliano krzno i okrugle,
plave oi, kao sova. Oko vrata je imala biserima izvezenu ogrlicu sa
pozlaenim zvoncem. Njen dugi i irok rep je visio kroz prozor. Kada
su ugledali maku, bili su sreni, to psi nisu bili sa njima. Fidel je
otiao sa svojim gospodarem a Dunav je lutao negde po umi.
"Ovde ve neko stanuje!" uzviknu Andrija.
"Svakako, inae maka ne bi ovde sama sedela", potvrdio je Pavle.
Lagano su obilazili oko kue. U dvoritu su drva bila ve istesterena i
iscepana. Brzo su se dogovorili da odmah moraju doneti cvee, kad je
ve stigla gospoa.
Kada su za jedan sat ponovo doli, svaki je nosio buket cvea i svee
granice. Pavle je svu trojicu upristojio; on je bio majstor u tome.
Andrija je svoj buket nosio obema rukama, te je jedva video ispred
sebe. Petar je svoj vukao kao snop. On je prvi primetio da su vrata
otvorena i da iz dimnjaka izlazi dim.
Na vratima se pojavila starija gospoa u crnoj haljini i sa belom
33

maramom oko vrata. Njeno dobroudno lice je imalo poseban izraz.

gledala je ispred sebe, kao da je htela rei: "ta sad da radim?"
"Sigurno joj neto treba", rekao je Pavle, i deaci su odmah dotrali
do kolibe.
Gospoa je za pozdrav zahvalila na ekom. Iznenaeno je gledala
deake i njihove velike bukete sa cveem.
"Vi ste sigurno negovateljica bolesne gospoe", poeo je Pavle, "a
mi smo obeali gospodinu doktoru da emo doneti cvee. Zato smo
doneli ovo. Malice je uvenulo, ali u vodi e se oporaviti i opet izgledati
svee."
"Hvala vam lepo! To e veseliti gospou", rekla je ena i uzela cvee
od deaka da ga stavi u vodu.
"Poto ste vi ovamo tek doli, moda vam treba jo neto, to se ne
moe nai u brdima", ree Pavle brino. "Recite samo, pa emo se mi
rado za to pobrinuti."
"Vrlo sam vam zahvalna, deco, to elite da mi pomognete. Sve smo
doneli, samo nemamo soli i maslaca, jer nam je torba sa hranom
ostala u kolima. Umesto danas ujutro stigli smo jo sino, kasno u
vee. Zato nas doktor nije pratio, a ja sam ovde strankinja."
"Oh, so i maslac emo vam odmah doneti. Naa koliba je sasvim
blizu", odgovorio je Petar brzo. "Uskoro e biti i mleka. Doi, Andrija!
Doneemo iz kolibe mleko i hleb".
"To je od nas." uveravao je Andrija. "Moramo ii, da bi vi to to pre
dobili."
"Ja u ipak ostati kod vas." rekao je Pavle. "Koliba je vlasnitvo mog
34

oca, pa iako ste je vi drugaije uredili od nas, ipak vam mogu pokazati,
gde ta moete postaviti!"
"Tako? To je vaa koliba? Onda e ti stvarno najbolje znati da me
posavetuje, kako da raspremim nae stvari. Kako ti je ime?"
"Pavle Lesina, onaj drugi je Petar Filina a trei Andrija Gemerski."
"Kako se zove?!" pitala je ena iznenaeno.
"Gemerski. Ova tri panjaka pripadaju njegovom ocu, a Andriju je
doktor dao ika Filini, jer je bio jako slab. Ovde se on oporavlja. Otkako
ivi tako kao mi, a ne kao gradski ljudi, zdrav je i ojaao. A kako je
vaoj gospoi? Da li je mogla da spava?"
"Ah, moja gospoa!" uzdahnula je ena. "Kada bi znala! Da li je
spavala nou, ja ne znam, ali sada spava, kao to ve dugo nije. Doi,
Pavle, ui emo tiho."
Bilo je dobro, to se izmeu kuhinje i sobe nalazio mali hodnik, pa se
nije sve ulo. Stara gospoa dobila je u Pavlu izvrsnu pomo. Kofere,
putne torbe,pokrivae, kapute i arave izneli su iz kuhinje koja je
izgledala kao vaar i preneli ih u sobicu, o postojanju koje gospoa jo
nije znala. Neke stvari stavila je na vealicu koju je Lesina napravio,
druge je okaila o kuke na zid.
Kofer sa posuem i kuhinjskim priborom odmah je raspakovala. Pavle
je odnosio stvari i stavljao ih u novi ormari, a neke je okaio iznad
ognjita. Onda je potraio metlu i njom je poistio kuhinju, jer se sa
stvarima unelo mnogo praine i prljavtine. Onda je rairio stolnjak po
stolu, otrao po vodu, stavio cvee u vodu i njime ukrasio pokriveni sto.
Upravo kad je zavrio stigli su njegovi drugovi. Andrija je nosio okrugli
up opleten slamom i zatvorenu kanticu za mleko, a Petar je nosio
teak sveanj na leima.
35

Kad se gospoa vratila iz sobe, jedva je verovala svojim oima. Na

stolu se nalazio crni hleb na drvenom tanjiru, pored njega je bila so u
posudi; u drugoj posudi se nalazio sir, a na tanjiru zlatnouti maslac.
Pored je stajala kantica sa mlekom. Na ognjitu je veselo pucketala
vatra. Deaci su sedeli na klupi pored prozora a Pavle je stajao pred
njima.
"Zar ste se ve vratili nazad, deco!" uzviknula je gospoa. "A ta ste
sve doneli?"
"Sve to ste rekli!" odgovorio je Petar. "Kiselo mleko je u ovom upu.
Andrija je mislio da ono moda nee danas prijati vaoj gospoi, da
ete verovatno piti belu kafu, pa je zato doneo mleka u kantici. Isto
tako doneo je za vas maslac i sir. On to moe, jer je to sve njegovo!"
Petar se ponosio Andrijom.
Deaci su se udili to su gospoi zasuzile oi. Ona ih je obrisala i
poljubila deake.
"U pravu si, Andrija, danas u kuvati kafu, a vi ete svi zajedno sa
mnom dorukovati. Moda e se za to vreme probuditi i moja
gospoa." Dok se kafa kuvala, deaci su saznali da se stara gospoa
preziva Moravec i da je mogu zvati tetka. Priala im je da se ona
rodila u isto takvoj kolibi. Kasnije su se njeni roditelji odselili u Ameriku i
tamo se udala, ali poto je tamo izgubila mua i erku, deset godina je
sluila svoju gospodaricu i negovala njeno i svoje dete. Pre no to su
deaci trepnuli okom stajala je pred svakim od njih lepa, zlatom
obrubljena oljica mirisne kafe i veliki komad kolaa. Torba za koju se
mislilo da se izgubila, ipak je naena. Bilo bi zaista teta, pre svega
zbog ovog dobrog kolaa, da se ta torba stvarno izgubila.
Tek to su zavrili doruak, zauo se iz sobe jasan zvuk zvonca. Tetka
36

je potrala kao neka mlada djevojka.

"Trebalo bi da poemo", savetovao je Petar a Andrija je pogledao
Pavla, ta e on rei. Njemu je uspelo da namami lepu maku. Sedela
je pored njega i kao veverica, obema prednjim apama, drala ostatke
kolaa. Onda je ak sela na njegove noge i prela.
"Ne moemo tetkici da ostavimo prljavo posue, ona nas je tako
ljubazno posluila. I onako nema nikog drugog tu", rekao je Pavle i
pourio sa kantom na izvor. Petar je doneo drva. Andrija je ostao sam
u kuhinji, kad su se neujno otvorila sobna vrata. uo je najpre glas
tetke, a onda i jo jedan. Andriji je sva krv navalila u srce, i inilo mu se
da taj glas dolazi iz velike daljine, iz tajanstvene zemlje uspomena. ta
je rekla, nije razumeo. Maka je otila od njega, podigla svoj dugi rep i
skoila kroz vrata. On je to jedva primetio, toliko ga je taj glas
zaokupio. Tek ga je povratak njegovih drugova prenuo iz tog
razmiljanja. Pavle je prao oljice, Petar ih je brisao, sve su postavili u
red kako su znali i zatim se kradom odunjali iz kue.

37

Prepoznavanje

Prepoznavanje

Sedam dana dugo, a istovremeno i jako kratko vreme! ta se sve

moe doiveti i propatiti za to kratko vreme! Budi se, trlja oi; da li je
mogue da su ve proli toliki dani?
Tako je bilo i usamljenom Andriji Gemerskom, dok je koraao kroz
umu i pitao se, da li je to to je doiveo u poslednjim danima,
stvarnost ili san. Ne, on nije sanjao: bolesna gospoa stvarno je dola.
Stanuje u Pavlovoj kolibi, ali iako je on ve tri put nosio tamo kiselo
mleko, jo je nije video. Tetka je uvek govorila da spava ili da mora da
spava. Zato je spavala ba tada kad je on dolazio? Sa Petrom je ve
razgovarala i poklonila mu kutiju slatkia. Pavle joj je ve itao iz svoje
knjiice i priao Andriji, da je isto tako lepa kao njegova majica kod
kue. Samo je on jo nije video. Molio se za to, naroito danas ujutro,
da ne spava kad on doe, da je konano pozdravi. Andrija nikada pre
nije mislio na to, ali ba ovih dana podstakli su ga na to mladi pastiri.
Naroito Steva. Govorio je, da ovi panjaci pripadaju njegovom ocu,
stoga i njemu i da on ima ovde pravo na sve. Kad su mu pripremali sir i
maslac za gospou, davali su obilno.
"Uzmi samo, to je od tvoga!" Ta misao mu se svidela. To je sve nae!
Kad Pavle moe rei naa koliba, zato ne bi on, Andrija, rekao: Nai
panjaci, naa zemlja, nae ume. Ona je zapravo dola kod nas, iako
stanuje u Pavlovoj kolibi", pomislio je mladi. "Kad se oporavi, doi e
sama da pije mleko od naih ovaca."
Tako razmiljajui deak je stigao na raskre gde jedna staza vodi ka
Gospinoj steni a druga ka maloj kolibi u dolini. Vazduh je bio jako ist;
sa livada obraslim bujnom travom ula su se velika zvona ovnova i
38

mala od ovaca, "To se uju nae ovce", smejao se radostan Andrija.

Potrao je ilo prema klupici da malo odmori.... Ali gle, klupa nije bila
prazna. Ni jedna umskih vila, o kojima mu je priao Stevo, da izlaze iz
Gospine stene u Ivanjskoj noi, nije mogla biti Iepa od one, koja je
sedela tamo na klupi. O, sigurno da ni jedna nije bila tako lepa! iroka
klupa pokrivala je veliki cvetni tepih. Gospoa koja je tu sedela,
naslonila je glavu na svoju malu ruku. Male, tamno sive, oi gledale su
prema brdima.
Deak je ostavio up i spustio ruke. Gledao je ljubazno, bledo lice.
Oseao je kao da ga neko uzima za ruku i nosi daleko, daleko u zemlju
uspomena. teta, to gospoa nije primetila deaka! On je sada
izgledao najlepe! U nedelju mu je doktor poklonio novo odelo, skoro
isto kao to je Pavle imao, zatim kouljicu sa cvetiima i irokim
rukavima, uske pantalone i visoke izme, okrugli eiri sa pantljikom i
malu vezenu vestu. Petar je, takoe, dobio novo odelo, kakvo se nosi u
ovom kraju. Andriju je jako veselilo to, to je sada bio sasvim jednak
svojim drugovima. Dok su jue sva trojica bili u crkvi, ljudi su ih gledali.
O, kada bi gospoa pogledala! Ali nije gledala tamo a u meuvremenu
se deak pribrao. Da, to je bila ona, sigurno je to bila ona! Ko bi inae
mogao sedeti na klupi! Osim toga, pored nje je sedela lepa maka.
Ona je, dakle, ve ustala a on tek sada donosi doruak sa nju. Zaista
je zakasnio! Mleko je trebalo pre toga jo ugrejati. Kada e
dorukovati?
Ohrabrio se i pozdravio je. Gospoa se prenula iz dubokih misli i njene
zauene oi zaustavile se na bojaljivom deaku koji je tu stajao.
"Dobro jutro!" rekao je Andrija naklonivi se. "Nosim vam mleko, ali
malo kasnim. Stvarno sam se urio, molim vas, ne ljutite se".
"Ti mi nosi doruak?" pitala je gospoa iznenaeno. Ustala je i
uzela teki up od deaka. "Pa to je teko za tebe."
39

 "O ne", odgovorio je Andrija i posmatrao gospoino lice. O, kako je

samo bio srean, to ju je konano mogao videti i razgovarati sa njom.
Jo ga je dohvatila i za ruku!"
"Kako se zove?"
"Andrija."
"Stanuje li, takoe, na panjacima?"
"Da, stanujem kod ika Filine. Lepo mi je."
Gospoa je pola sa deakom dalje, up je nosila ona sama. Nije bila
visoka, ali je u njenoj pojavi i njenim pokretima bilo neto plemiko.
"Zato mleko nisu doneli Petar ili Pavle?" pitala je da bi dala prilike
Andriji da govori.
"Mi se meusobno menjamo."
"Menjate se? Tebe jo ni jednom nisam videla."
"Donosim ga ve trei put. Uvek ste spavali."
"Tako znai! Prespavala sam tvoju posetu? Zato te danas neu
odmah ispratiti. Mora se odmoriti kod nas. Gle, tetka nas ve eka."
Stala je i gotovo radosno pruila tetki Moravec up.
"Pogledajte samo ko nam je danas doneo mleko. Vi se ve
poznajete, zar ne? Samo se nas dvoje vidimo po prvi put. Molim dobar
doruak za mog gosta."
Tetki su ruke malo zadrhtale, kad je uzela up iz njene ruke i rekla je
40

da e ugrejati mleko.
Andrija se divio tome, kako ga je Gospod Isus usliio. Petar je video
gospou samo u kuhinji, a njega je povela u sobu. Kako je tu bilo lepo:
otoman, naslonja i druge stvari kao u dvorcu Gemerskih. Gospoa mu
je dozvolila da sedne pored nje i razgleda veliku ilustrovanu knjigu sa
lepim predelima i gradovima. Ona mu je sve pokazivala i imenovala.
"Svuda ste tamo bili?" pitao je Andrija. Njeno lice je dobilo tuan
izraz.
"Da, Andrija, ali sada jedino eznem da ostanem zauvek u ovim
brdima, da ne bi morala gledati zao svet napolju."
Kad je tetka donela doruak Andrija je morao sesti za lepo ureeni sto.
U kolibi je navikao da se moli pre jela. To je i sada uinio, i u radosti,
kojom je bilo ispunjeno njegovo srce, dodao je: "Zahvaljujem ti, dragi
Gospode Isuse da si me usliio."
Gospoa je ve prinela svoju oljicu ustima, i ponovo vratila, i
postiena, takoe, sagla glavu. Videla se suza na njenim zlatnoplavim
trepavicama. Kada se deak najeo, iznenada ga je pitala u emu ga je
to Gospod usliio. Priznao je, da mu je bilo toliko stalo, da je vidi bar
jednom, i da je upravo zbog toga zavideo svojim drugovima. Onda je
zamolio gospou da dozvoli da pogleda jo jednu knjigu koja se
nalazila na drugom stoiu. U njoj su bile samo fotografije. Ispod svojih
dugih trepavica posmatrao je gospou. U toj knjizi je video fotografije
gde je ona bila obuena u neobine haljine. Na jednoj slici imala je ak
krunu na glavi. Pod slikom bilo je ispisano: "Marija Slavkovska kao
Marija Stjuart". Deak je podupro svoju glavu malom rukom i
razmiljao.
"Zato tako gleda tu sliku?" gospoa je gladila njegovu kosu.

41

"Recite mi, molim vas, da li ste to Vi na ovim fotografijama? Onda ste

sigurno igrali u pozoritu?"
Ona ga je pogledala zaueno: "ta zna o pozoritu? Da li si ve bio
u njemu?" To nije bilo mogue.
"Da", lice deaka se rastuilo.
"ta ti je Andrija?" gospoa ga je zagrlila.
"Oh, tako je sigurno i moja majka na mnogim slikama a ja je jo
nisam video."
"Tvoja majka?" pitala je gospoa zaueno. "Zar ona nije seljanka?"
"O ne", zasvetlile su deakove oi. "Ona je slavna pevaica. Ja je
sigurno neu vie ni videti, jer me je ve odavno zaboravila; ni oca ni
majke. Jako sam tugovao zbog toga, ali otkako je Pavle doao kod
nas, primio sam Gospoda Isusa u svoje srce. Nisam vie naputen, jer
me On ljubi, i ivi u meni." Deak je zanemeo, jer je gospoa odjednom
pobledela u licu, ruka kojom ga je zagrlila klonula je i duboki uzdah uo
se sa njenih usana.
"Tetka!" viknuo je prestraeni deak, i na sreu tetka Moravec je
odmah dotrala u sobu. Ona je mrtvaki bledo lice obrisala nekom
mirisavom vodom. Stavila joj je jastuk pod glavu a noge na otoman.
Gospoa je posle nekoliko trenutaka poela da die. Tetka je uzela
uplaenog deaka za ruku i odvela ga u kuhinju. Na njegova pitanja,
odgovorila je samo da je njena gospoa jo vrlo slaba i da mora
odmarati. Andrija joj je ispriao o emu su razgovarali. Tetka je pri tom
uzdahnula, pogladila ga i rekla:
"Tako je moralo biti; to pre, to bolje." Nije spreavala Andriju da ide
kui, ali mu nije dala da nosi up.
42

 "Poalji Pavla posle podne; obeao je da e moju gospou odvesti

kod vas. Ona, takoe, treba od sutra da ide na vazduh i da ide po
mleko sama; tako je naredio lekar."
"Ako je ipak bolesna?" pitao je deak zabrinuto.
"Ona vie nije bolesna, samo je slaba; a ovu slabost mora pobediti."
Oh, da li na svetu ima uivanja bez gorine?! Da njegov susret sa
gospoom nije zavrio tako neobino, Andrija bi se vratio kui ponosan
i srean. Filina ga je naao uplakanog u umi. Kada ga je podigao na
svoja ramena kao jagnje, deak je obavio ruke oko njegovog vrata i
sve mu ispriao.
"iko, mora da sam joj rekao neto loe, iako ne znam ta, a nju je to
tako jako rastuilo" plakao je Andrija.
"Ne plai" umirivao ga je Filina. "Ti si rekao ono ta ti je dragi Bog
stavio u usta. Kad gospoa doe posle podne, sve e se smiriti."
Stari pastir je iscrpljenog deaka poneo u svoju sobu, poloio ga na
krevet i seo pored njega. Milovao mu je kosu i elo, i uskoro je njegov
tienik smireno zaspao. Filina ga je alosno pogledao i otiao. Oko
pola sata kasnije pastiri su videli Filinu sveano obuenog kako ide
prema Gospinoj steni. Mislili su da ide u grad i udili se tome, jer je
jue bio tamo.
U isto vreme uo se gorak pla u Pavlovoj kolibi, koji tetka Moravec
nije mogla da smiri tako lako. Gospoa je govorila jecajui:
"On je bio ovde, moj mali, dragi sin, a ja to nisam znala! Ovaj teki
up, on sam mi je doneo! eleo je da me vidi, ali me nije prepoznao.
Oh, kako to, da ga ni ja nisam prepoznala? Ali to, to da ga je majka
43

zaboravila... To nije istina! Sva zemaljska slava nee mi nadoknaditi

moje izgubljeno blago! Oe moj, oe moj, kad bi ti znao ta je postalo
od tvoje erke! Ti si je uio da sklapa ruke pred Stvoriteljem, ona je to
zaboravila, kao i sve ostalo. Ja sam nesretna, prevarena ena i
okrutna majka! Kad bi ti znao, kako su se doslovce ispunile tvoje
opomene!"
Gospoa je plakala jo vie.
Tetka je konano izala napolje. ula je korake u hodniku. Odmah se
vratila i pitala da li moe uvesti starog Filinu, koji eli da razgovara sa
gospoom o neemu veoma vanom.
Malo kasnije stari pastir je sedeo u sobi.
"Doao sam kod vas gospoo Slavkovski...", poeo je ozbiljno.
"Nepravda koju ste uinili pre mnogo godina mom malom tieniku,
mora se okonati. Gospodin doktor mi je rekao da ste vi njegova
majka, da je moj gazda njegov otac. Zar to dete, kome treba ljubavi,
treba zaista da izraste kao to kae pesma:
"Bez oca i bez majke,
bez brata i sestre,
zaista nikoga nemam ja!"
Njegov glas zvuao je strogo. Gospoa je moleivo ispruila ruke
prema njemu:
"ta mogu da uradim? Oni su mi ga uzeli i dosudili Gemerskom. Moj
advokat je uradio sve to je mogao, ali sve je bilo uzalud."
"A da li ete ga voleti? Hoete li se brinuti o njemu, kao to bi to
trebalo jedna majka da radi, ako vam ga moj gazda vrati?"

44

 "Da li u se brinuti? Zasluujem da me tako pitate. Verovali ili ne, ja

bih sve dala, samo da ga ponovo dobijem. Jer me on voli... Mene
bezvrednu."
"Ma, on vas voli, kao to vole samo sirota, naputena deca. Zato
sam i doao kod vas. Danas ili nikad. Bog vam prua priliku da
ponovo dobijete svoje blago. Va bivi mu je jako zaduen. Upravnik
je dobio nalog da proda imanje. Ako imate dovoljno novca, a doktor
kae da imate, onda ga kupite iz prve ruke, pre nego to padne u ruke
meetarima. Ako bi va advokat pisao gospodinu Gremerskom, da
prepiete imanje na sina, im vam on da napismeno da deak pripada
jedino vama, on e sigurno pristati. On je uvek govorio da imanje mora
ostati Andriji kao prvoroenom, To zna itava okolina. Ako lepo imanje
prodajom postane vlasnitvo sina biveg vlasnika, to nee biti sramota
za porodicu. Ako e se pametno gazdovati, dae vie prihoda nego
danas; pa ak i da pozajmite novac isplati vam se da ga kupite."
"Oh, gospodine Filina!" Gospoa je uzela uljevitu desnicu oveka u
svoje male ruke. "Kako da vam zahvalim za dobar savet? Ne znam da
li u imati dovoljno novca, ali imam dragoceni nakit; ako ga prodam,
lako bi mogla isplatiti. Jo bi mi ostalo neto i za poetak. Nisam tako
neupuena u poljoprivredu, kao to mislite. Pa ja sam seljakog
porekla. Ko e to kupiti za mene? Moj advokat nije ovde."
"Pozvaemo gospodina doktora. Poite sa njim kod upravnika i
kupite imanje sami. On ima nalog da ga proda. im pripadne vama,
ponite stvar radi deaka, tako bar mislim. A Andriji se jo danas
predstavite, da ne pati. Doite posle podne kod nas; poslau Pavla da
vas dovede."
Filina je ustao."Ne bih ja ve danas dolazio kod vas, jer ste jo slabi, ali
treba da se pouri radi kupovine. I Andrija je tako plakao da je sav
drhtao, misli da vam je neto loe kazao, kad ste se onesvestili. Deak
je jako nean. Njemu nije potrebno samo da ojaa, to je samo za telo.
45

Njemu treba majka. Dakle, zbogom!"

"Filina!" gospoa mu je prepreila put, "Znate li zato sam se rastala
od Gemerskog? Zar mislite da sam ga napustila kao neverna ena, jer
sam bila pevaica?"
"Doktor mi je rekao, da vam je moj gospodar uinio nepravdu. Nisam
pitao dalje. Svako od nas nosi neku krivicu i to je dosta. Bog nas vidi,
On nas poznaje. Ne sudite da vam se ne sudi."
Grubi glas Filine, zvuao je sasvim blago. Pruio je ruku gospoi i
otiao.
"iko Filina! Ve dolazite iz grada?" uo je kad je uao u dvorite.
Pavle mu je potrao u susret. U ruci je nosio sveanj lepih peuraka.
"Nisam bio u gradu, Pavle. A ta ti tu radi?" Filina je seo na
mahovinom obrasli panj. Deak se lagodno ispruio na meki jastuk od
mahovine.
"Doneo sam pismo Stevi, koje mu je od njegove majke doneo
umarev sin. Jako se radovao. Bila je bolesna, ali sada pie da je opet
bolje, Bogu hvala za to."
"I ja se isto tako radujem; ona je dobra ena. Kad sin nema vie
majke, nema vie ni domovine", rekao je Filina zamiljeno. "Gde si
naao peurke?"
"Zar nisu lepe? Joko e nam od njih napraviti veeru."
"U redu. Izaberi najlepe i odnesi ih posle podne gospoama u tvojoj
kolibi. Moda e im se svideti."
"Treba li zaista da dovedem gospou? Nee li to biti previe za nju?"
46

pitao je deak zabrinuto.

"Mislim da nee; ii ete polako."
"Tako je slaba, iko?"
"Video sam je; ja dolazim od nje."
"Tako? Vi ste je videli? Svratili ste tamo putem iz grada, je li?"
Filina je za trenutak uutao, kao da razmilja. Zatim je uperio svoj
orlovski pogled na deaka.
"Pavle, neto u ti rei. Hoe li mi pomoi da reimo jednu teku
stvar?"
"Rado, samo kaite! "
"Vlasnik ovih panjaka je Andrijin otac. To zna, zar ne?"
"Da, to znam."
"A lepa gospoa tamo...", pokazao je u pravcu Lesinove kolibe "je
njegova majka."
"ta?" uzviknuo je Pavle i skoio "ta kaete? Njegova majka? Kako
to da ne ive zajedno i da Andrija nije kod njih?"
"Zato to su rastavljeni, i gospodin Gemerski je oenio drugu enu,
jo pre puno godina."
Pavle je kleknuo pred starim pastirom u meku mahovinu, i upitao: "Da li
im je to dopustio Gospod Isus? Mislim da On kae da se tako ne bi
smelo initi?"
47

 "Zna, Pavle, svet ini mnogo toga to je Bog zabranio, kao i ovo.
Znam da je to greh, ali tako je, i sada se vie ne da ispraviti. Gospoa
je bila, pre nego to se udala za Gemerskog, poznata pevaica u
Americi. Mora da je bila vrlo lepa. Pa i danas je. On ju je doveo u
Evropu, u svoju porodicu. Meutim, oni su mu prigovarali to njegova
ena nije plemikog roda, kao to su oni. Bill su jako neljubazni prema
njoj, a on se nije dostojno zauzeo za nju, jer koliko ga ja poznajem, on i
nije ovek koji bi branio svoju enu od itavog sveta. Moda se i on
pokajao, kada su mu ovde nudili svakojake grofice, to se vezao sa
njom. Kako je bilo meu njima, to ne znam. Toliko znam, da je ona
jednog dana, kad njega nije bilo kod kue, uzela deaka i otila. Ona je
tada stanovala u Budimpeti. Nije mogla drugaije da se izdrava nego
da da dete tuim ljudima na uvanje, a sama je ponovo otila u
pozorite. Kasnije je doao sudski proces. Deak je bio dosuen ocu i
na kraju je dospeo ovamo. Dok je Andrija bio kod ljudi koji su ga pazili,
sigurno je uo samo dobro o svojoj majci. Oni, kojima ga je kasnije
predao otac, verovatno nisu lepo govorili o njoj, kao to moe i sam
da zakljui. Siroti deak ima svakojake misli o svojoj majci, a ipak
njegovo srce jako ezne za njom. Zato sam danas otiao kod gospoe,
da je posavetujem kako da uzme dete k sebi. Molio sam je, da se jo
danas predstavi Andriji. Tebi sam, Pavle, sve ispriao pa objasni
Andriji, ko e doi danas kod nas."
U umi je bila tiina. Filina je gledao na zamiljenog mladia, "Hoe li
mu rei, Pavle?"
"Da, iko, ali moram najpre moliti Gospoda Isusa, jer to nije mala
stvar. Kako je dobro, to Mu Andrija ve pripada! On e jo pomoi
svojoj majci da nae put."
"Dakle, to je u redu", rekao je stari pastir.
"iko Filina," uzeo je Pavle ponovo re "kad ete mi vi konano rei,
48

da i vi pripadate Gospodu Isusu?" Brini, ljubazni deakov glas,

naterao je suze u oi Filini.
"Sam ne znam, ta da ti odgovorim na to, moj mladiu. Meni samom
je neobino; otkako sam nedavno uinio kao onaj Zahej, ini mi se, kao
da vie nema onog velikog tereta, koji me je dotad pritiskao. Osim
toga, ini mi se, da je Boji Sin stvarno u meni. Kad itam Bibliju,
oseam, da On stvarno ivi u mom srcu i da mi otvara oi. Sada ne
znam, moj mladiu, ta bih jo trebao uraditi."
"Oh, iko", uzviknuo je Pavle, i skoio od radosti, "pa onda ste Ga
ve primili! On vam je skinuo teret i bacio ga iza lea."
"Ma, ta kae, mladiu?!" uzviknuo je ovek iznenaeno. "I to je
sve?"
"Da, to je sve. Treba samo verovati, to jest, pouzdati se u Njega. Vi
znate kako On kae: "Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja
u vas odmoriti."
"Vi ste sada doli Njemu i On vas je odmorio!"
"Verujem, moj mladiu, sada razumem sve, kao nekad Zahej. On je
doao da trai i spasi izgubljeno; On je traio i mene izgubljenog
grenika, a ja sam Mu se dao nai."
Kada su sledeeg trenutka kleknuli pred Boga, ovek i deak, u nebu
je bila velika radost, jer je opet jedan ovek u svoje srce primio Isusa
Hrista, jer koji su Ga primili, njima je dao mo da postanu Boja deca.
Aneli su zapisali jedno novo ime u knjigu ivota. Napisali su, da Petar
Filina veruje, da je Isus iz Nazareta odneo njegove teke grehe na krst
i tamo pretrpeo za njih smrtnu kaznu. Na taj nain je njemu, Filini, sve
oproteno i Gospod ga je za sva vremena primio kao svoje dete.

49

Filina se, po prvi put, molio svim srcem Bogu kao svom Ocu.
Zahvaljivao je Bojem Jagnjetu za njegovu smrt, ali Mu je zahvaljivao i
za to to je, ovamo u brda, poslao Pavla.
Deak je duboko udahnuo, "Sada, kad vie ne moram moliti za vas,
mogu se vie moliti za Andrijinu majku. Isus e sigurno omoguiti da se
i ona pouzda u Njega."
Ili su jo malo zajedno, onda je Filina poao putem na panjak a
Pavle se vratio u kolibu; pevao je pri tom, da je u brdima odzvanjalo.
Posle podne je u kolibi bilo vrlo ivo. Deaci su se spremili i vrlo
paljivo obrisali prainu. Andrija je doneo mnogo cvea, da isplete
venac. Kad je zavrio, obesio ga je na Filinina vrata.
"Tako! Sada idem", rekao je Pavle. "Hajde sa mnom Andrija. Video
sam u blizini lepo cvee; mogao bi da ga ubere i ukrasi sto."
"Da, vreme je da ide", rekao je Filina; "idite zajedno."
Andrija je rado posluao. Veseli deaci su trali kroz umu i cvee su
ubrzo pronali.
"Doi, da malo sednemo", predloio je Pavle, poto su ubrali cvee i
ostavili ga u blizini izvora, da ne vene, "Hteo bi da te pitam neto: Da li
se bar malo sea svoje majke?"
"Moje majice?" ustuknuo je Andrija. Nije oekivao ovo pitanje. "Slabo
je se seam. Bila je lepa i imala je lep glas."
"Jel' bi voleo, kada bi te iznenada posetila?"
"Posetila? Mene?" Lepe Andrijine oi su se irom otvorile. "Ona ne
moe doi kod mene, jer ja vie ne pripadam njoj, nego ocu."
50

"ta ti je o njoj priala gospoa kod koje si stanovao?"

"Da je otila od oca i mene, jer je vie volela pozorite nego nas. Tamo
su je Ijudi obdarivali lepim, ukrasnim stvarima."
"A ti veruje tome?" pitao ga je Pavle nabirui elo.
"Ne, ne verujem, jer je volim, zaista."
"I nemoj verovati!" Meni je rekao ika Filina, da je ona otila samo zato,
to je porodica tvog oca nije volela, poto nije plemikog porekla.
Otila je u pozorite samo zato, to nije umela drugaije da se
prehrani. Tvoj otac ju je doveo izdaleka. Tamo nije mogla da se vrati.
ta da radi? Tamo je lepo pevala. To sigurno nije bilo loe. Kad bi
poznavala Gospoda Isusa, kao mi, On bi joj savetovao i pomogao.
Shvatila bi da to to je uradila nije dobro. Kada ona sama to jednom
oseti i moli za oprotenje, On e joj sve oprostiti. No, moramo da joj
priamo o Njemu. Ti i ja."
"Mi? Ona je tako daleko od nas!"
"Andrija, Gospod Isus ju je poslao ovamo. Gospoa u naoj kolibi to je
ona"
"To je ona?" Andrija je skoio. "Da to je ona. Uinila mi se poznata, i taj
glas! Zato mi se inilo, kada sam je ugledao i kada je govorila, kao da
ujem izdaleka neku priu. Ja sam je malo prepoznao, ali ona mene
nije.", uzdisao je deak alosno. Zasuzile su njegove oi.
"Kako i da te prepozna u ovoj seljakoj nonji? Ni Petar, ni ja te ne bi
prepoznali."
"Misli?" pitao je obradovan Andrija. "Pavle, da idem i ja sa tobom kod
51

nje. Ona ne zna da sam ja njen mali Andrija."

"Ona to ve zna. ika Filina je bio kod nje. On joj je rekao istinu."
"Oh, povedi me ipak sa sobom; jer sam je toliko rastuio, da je skoro
umrla!"
"Dobro, doi! Sigurno tako hoe Gospod Isus."

52

Trazeni i nadeni

Traeni i naeni

Do kraja svog ivota nee zaboraviti Andrija Gemerski, kako je bilo,

kad su se otvorila vrata kolibe i kad je izala lepa gospoa u plavoj
haljini. Imala je u ruci veliki eir, ali joj je ispao, kad ga je ugledala i
uzviknula: "Moj Andrija!". Pourila mu je u susret, a on potrao ka njoj
kao strela.
"Majice, moja majice!" i ve joj je visio oko vrata. Kleknula je pred
njim i privila ga uza se. Oboje su plakali, a i Pavle sa njima.
"Oh, majice moja, toliko te ljubim! Tvoj sam i ti me vie nee
ostavljati, zar ne?" molio je Andrija sa suzama u oima. Gladio je
obraze i elo svoje majke.
"Da, ti si moj!" uzviknula je "neu te dati nikome, nikome na svetu! Doi
sada, moj ljubime, moramo poi kod ika Filine. On e se pobrinuti da
te niko vie ne odvede."
Andrija nikada nee zaboraviti kako su tada zajedno ili do kolibe.
Srdano su ih pozdravili. Proveli su tamo lepo poslepodne i vee, jer je
Andrijina majka prenoila s tetom Moravec u Andrijinoj sobi. ika Filina
je raunao sa tim, pa je Steva doneo sve ta je trebalo iz njihove
kuice: jastuke, arave i pokrivae. Uvee je Andrija sedeo pored
svoje majice, dok je Joko pekao jagnje na ranju a Petar je pomagao
tetki oko veere.
ika Filina je priao o ivotu pastira i o doivljajima sa stadom. Posle
toga su veerali, ispred kolibe. Pevali su jo jednu veernju pesmu i
molili se a Pavle je itao iz svoje knjiice. Filina je hteo da ita
53

petnaesto poglavlje iz evanelja po Luki o dobrom pastiru, eni koja je

izgubila svoj dinar i izgubljenom sinu, koji je imao dobrog oca a ipak
otiao od kue. Bilo mu je loe u svetu, sve dok se nije vratio nazad,
svom ocu. Kao to je i dotad uobiavao, Pavle je te veeri prepriavao
mnoge primere u vezi sa Bogom. Svi su ga rado sluali. Kad je zavrio,
samo je vatra pucketala, a na nebu su svetlucale zvezde. Mesec je
obasjavao vrh brda i livade. Povremeno bi se ulo samo zvono iz
ovarnika.
Iznenada je svoj glas podigao stari pastir i neobinim glasom rekao:
"Izgubljena i naena ovca, to sam ja, draga deco. Milostivi Bog mi je
oprostio sve moje grehe. Gospod Isus me je traio i naao, i ja sam Mu
se sasvim predao zajedno sa itavom naom kolibom. Moliemo se."
Skinuo je seir, sklopio ruke i molio. Takav "Oena" jo niko od njih
nije uo. Ni taj trenutak mali Andrija Gemerski nee nikada zaboraviti.
Kad je u kolibi sve utihnulo, ika Filina je pre poinka krenuo u svoj
uobiajeni obilazak imanja, da se uveri da li je sve u redu. Kada se
pribliio Andrijinoj sobici, zastao je iznenaen. Na Andrijinoj klupici
ispod prozora sedela je zaogrnuta u al i obasjana mesecom, gospoa
Slavkovski. Stavila je ruke preko kolena, glavom nagnuta napred
gledala je ukoeno u lepu zvezdanu no. Nakaljao se da bi ga ula.
Podigla je glavu i moleivo pokazala na mesto pored sebe. On je
posluao.
"Rekli ste, iko Filina, da ste Vi izgubljena i naena ovca" poela je ona
svojim lepim, alosnim glasom. "Ona ena koja je izgubila svoj novac,
to sam ja. I ne samo to, ja sam izgubIjena ki."
"Kako to mislite?" pitao je Filina ozbiljno.
"Dok je Pavle priao o dobrom ocu, to ga je nerazboriti sin napustio,
54

sinulo mi je, da sam i ja postupila jednako sa svojim dobrim ocem. Zato

mi je od tada bilo, kao to je moralo biti." Duboko je uzdahnula.
"Priajte mi! Ja sam ve star i mogao bih Vam biti otac. Razumeu
vas."
"Da, elim vam sve rei. Zar niste vi spasili moje siroto dete, kao to to
niko ne bi uinio? Niste li se vi brinuli za njega kao otac?" Nesrena
ena je poela svoje seanje:
"iveli smo na lepoj farmi u Americi. Moji dedovi su se u svojoj mladosti
doselili iz eke i kupili malu farmu. Poteno su se trudili i Bog je
blagoslovio taj trud. Bili su dobri ljudi. Imali su sina i erku. Sin je hteo
da studira; dozvolili su mu. Nije im pomagao oko obraivanja zemlje,
pa su uzeli pomonika. Taj koga su uzeli bio je njihov zemljak i odmah
im se svideo, jer se dobro uklapao u njihovu porodicu. Jednom, kad se
otac teko razboleo, slutei smrt, pozvao je svog radnika i molio ga,
ako je jo slobodan i ako kod kue nema verenicu, da oeni njegovu
erku. Bilo bi mu lake kad bi znao u ijim rukama ostavlja enu i dete.
Otac je znao da njegova ki voli lepog i dobrog mladia. Mladi je
zamolio da mu da vremena da razmisli i onda je saoptio svoju odluku.
Ona je pristala da bude njegova ena i nikad se nije pokajala. Moj otac
je bio jako dobar prema mojoj majci. Deda se oporavio, iveo i radio
jo mnoge godine sa svojim zetom, i sve im se posreilo, tako da su
mogli prei sa male farme na veu. Ja se seam samo te poslednje.
Moji roditelji su imali samo mene. Ujak Adalbert, koji se tada ve bio
oenio, i bio profesor u Nju Jorku, savetovao ih je da me puste kod
njega, kako bi mogla pohaati kole i postati obrazovana ena. Dedi se
svideo taj predlog. Kod kue sam bila samo preko leta, zimu bih
provodila kod ujaka i u kolama, sve dok nije zavrilo moje
obrazovanje. Ujak Adalbert je otkrio da imam dar za pevanje; moji
uitelji su to potvrdili. On mi je omoguio da uim pevanje. Meni se to
jako svidelo i jo vie pohvale kojima su me sluaoci obasipali na
koncertima kole.
55

U meuvremenu, dogodila se u naoj kui velika promena. Kad su me

pozvali da se rastanem sa dedom na smrtnoj postelji, teko sam
prepoznala na dom. Naa farma se nalazila blizu brda. U tim brdima
su se nekoliko nedelja odravala evangelizaciona logorovanja. Cela
naa porodica je ila da uje govornika, koji je tamo drao religiozna
predavanja i itava se porodica, kako se to tamo govorilo odluila za
Hrista. Nikad neu zaboraviti, kako je smireno umro moj deda, poto
nas je sve blagoslovio i kako je baka smireno podnosila taj gubitak. Ja
sam po prvi put doslovno pobegla od svojih roditelja kod ujaka
Adalberta. Oni su uveli dnevno itanje Biblije, pevali su pesme u ast
Jagnjeta, o kome su govorili da ih je spasio. Ja nisam htela da pevam
te pesme. Bilo mi je kao da e me zdrobiti zidovi nae kue.
Moj otac me alosno vozio, moj dobri otac! Imala sam jo polovinu
kolske godine i ispit pred sobom. Moji dragi roditelji su se radovali, to
u posle ostati kod njih, jer sam bila njihova jedinica, za mene su radili i
tedeli. Moj ujak se slagao u svemu sa mnom. On nije hteo, kao ni ja,
da stupi na uski put, koji vodi u venu slavu. Sa kolskom godinom
zavrili su moji asovi pevanja i vratila sam se kui sa namerom da
izmolim odobrenje od roditelja za operu. Htela sam da postanem
pevaica. Vie od pola godine borila sam se za to sa molbama i
suzama, ali uzalud. Moj otac pokazivao je aneosko strpljenje, dok su
majka i baka pre izgubile strpljenje. Kao to brda ne moe pomeriti,
tako isto nisam uspela nagovoriti oca, da mi da dozvolu za taj korak.
Kad on to nije hteo da da, ja sam ga uzela sama."
"ta ste uinili?" upitao je starac samilosno. Gospoa je uzdahnula.
"Ostavila sam dom i pismo, da ljubim svet, da elim iveti u njemu, da
mi je stalo do slave i asti, i da se ne elim pokopati na farmi. Pobegla
sam kod mog ujaka. Moj dragi otac je doputovao za mnom. Molio me, i
pokuavao da me nagovori, ali ja nisam htela da se vratim kui.

56

"Kada ti se svet pokae u svojoj tatini kao rnehuri sapunice, i kad ti

se srce bude slomilo od razoarenja, tada se seti da ima oca i vrati se
kui! Do tada se razilaze nai putevi! Na put je uzak i vodi gore; tvoj je
irok, i vodi sa visine u duboki ponor. Okruivae te nae molitve kao
vatreni zid. Znam da e doiveti mnogo zla, ba zato to e te nae
molitve spreavati da ne grei kao svi ostali oko tebe."
To su bile njegove poslednje rei. Oh, iko Filina, a ja sam ipak pola
irokim putem. Ubrzo sam postala slavna pevaica. Meni jednostavnoj,
ali obrazovanoj farmerskoj devojci otvarali su se najvii drutveni
krugovi. Ljudi su me nosili na rukama, a ja sam zaboravila, kao i
izgubljeni sin, svoje dobre roditelje, mog oca. Onda je doao Gemerski,
i ja sam pola sa njim, spremna da radi njega napustim sve, pa i svoju
umetniku slavu. On mi je, dodue, obeao da u moi da pevam i
dalje kao njegova ena. Drao je svoju re dok smo bili u Americi i
Italiji. U njegovoj domovini nije to vie nije bilo mogue.
Tada se dogodilo upravo onako kao to je unapred rekao moj dragi
otac, ali o tome neu da govorim, elim samo rei da sam ja taj
izgubljeni sin ".
"Vi ste to samo do pola, gospoo Slavkovski, jer se onaj sin vratio kui,
a vi to jo niste uinili."
"Da, imate pravo, jo se nisam vratila. Kad sam ostavila tog nevernog
oveka, stidela sam se, da se tako naputena vratim kui. Kad sam
molila za pomo svog ujaka, poslao mi je neto novca sa otrom
opomenom da se vratim svom muu ili da idem svojim roditeljima i da
se pomirim sa njima. Nisam htela da se pokajem. Mislila sam da su se
svi oni ogreili o mene i da sam ja jedina nevina. Morala da nastavim
da ivim, te sam se ponovo vratila pozornici, ali slomljenog srca. Svet
sam ubrzo opet imala pod nogama, ali tako napuena, ubrzo sam ga
upoznala u svoj pokvarenosti. Moj je otac imao pravo: nisam mogla da
inim greh kao drugi oko mene, i zato sam mnogo, mnogo trpela, dok
57

nisam konano klonula. Moje zdravlje je bilo narueno, raskinula sam

ugovor sa pozornicom i krenula sam u potragu za svojim edom. Htela
sam da ga vidim jo jednom, pre nego to umrem. To je sve."
"Ne, to nije sve", nasmejao se Filina prijateljski i ustao. "Kraj e biti,
kada se ki vrati najpre svom nebeskom, a onda i svom zemaljskom
ocu. Onaj koji je mene primio, primie i vas. Sada idite na poinak i
mislite na to, da tamo, u daljini va zemaljski otac moda upravo sada
moli za vas. A nebeski Otac nas je toliko ljubio, da je dao svog
jedinoroenog Sina. Laku no!"
Trenutak kasnije, zvezde su sijale nad tihim komadiem zemlje, gde su
ljudi spavali.

58

Pesme proslosti

Pesme prolosti

Sledeeg dana je, kao to je ika Filina oekivao, doao gospodin

doktor. Kola su ga dovezla sve do kolibe, i pre nego to je to Andrija
uoio, odvezao je majku i ika Filinu. Pre odlaska Filina je naredio:
"Pavle, povedi deake u umu, gde vam niko nee smetati i molite se
da nam Bog pomogne, da sreno uradimo ovoj poduhvat." Deaci su
posluali, molili se i verovali da e ih Gospod Isus usliiti.
Tek kasno uvee se stari pastir vratio. Deca su ve spavala. Sledeeg
jutra ih je obavestio da je dobro uspelo sve to se moglo obaviti jue. O
tome e im rei tek za nedelju dana; nek se mole i dalje.
U, to je bila nedelja!!! Deaci nikada nisu doiveli neto slino. as su
bili sa Andrijom kod njegove majke, as u kolibi. Kad su se zadrali
posle veere, rado su noili u Andrijinoj sobici. Predvee bi se vraala
tetka. Petar ju je pratio; rado je to inio, jer je tamo uvek dobio dobru
veeru. Andrija bi tada noio sa svojom majicom; a to je bilo tako
lepo! Ona je sedela na njegovom krevetu, priala mu lepe prie, grlila
ga i ljubila, dok nije zaspao. Zato je on nju budio ujutro. Skoio bi sa
svog leaja, zagrlio je oko vrata i neno je ljubio. Andrija je pratio svoju
majicu, kada ju je ika Filina vodio okolo i pokazivao joj tri panjaka.
Zajedno su hodali po livadama, posmatrali stada i razgovarali sa
pastirima. Svi su bili tako ljubazni. Za gospou Slavkovski su ovakve
etnje bile izuzetno zdrave! Posle je mogla dobro jesti i mirno spavati.
Andrija se radovao to joj je ika Filina bio tako drag. A Filina ju je
potovao kao gazdaricu, ipak je s njom rado razgovarao kao sa
erkom. U subotu je Andrija otiao s majkom u kuicu. Trebalo je da
ruaju zajedno. Za poslepodne su bila pozvana oba prijatelja, a
dozvolu su dobili i Dunav i Fidel. Maka ih se nije bojala, i kada su to
59

oni primetili ostavili su je na miru.

Andrija je posle igre radosno utrao u sobu. Na pragu je zastao
zaprepaen, jer je kod stola sedela njegova draga majka sa pismom u
ruci i plakala. Plakala je tako gorko! Pogledala ga je i kad je dotrao
poljubila ga je, ali suze su tekle i dalje."Oh, zato plae tako, moja
majice?" pitao je "Zbog ega?"
"Plaem nad sobom, dete moje, jer sam tako zla, zaista zla."
To Andrija nije hteo da prizna, jer je njegova majka bila poput anela.
Upravo jue su itali Re. "Oni su grenici i nisu dostigli do Boje
slave". Kada je Pavle rekao, da dok ovek to ne spozna i smatra se za
dobrog, dotada ne moe nai Gospoda Isusa. Zdravima nije potreban
lekar. A ika Filina je dodao da ovu spoznaju moe dati samo Boji
Duh. Dakle, Boji Duh je, kod njegove majke ve poeo da deluje u
tom smeru. Ona e sigurno brzo i da nae Spasitelja!
"Zato misli majice, da si ti zla?" pitao je deak uplaeno.
"Jer imam tako dobrog oca, a tako sam ga rastuila. Gledaj, Andrija,
sada sam mu posle mnogo godina prvi put napisala pismo."
"Ti si ga sigurno molila za oprotenje?"
"Da, ali, da li on moe oprostiti takav greh?"
"Otac je isto tako oprostio izgubljenom sinu, jer ga je voleo", rekao je
deak ozbiljno. "Da li te je tvoj otac zaista ljubio, majice?"
ena je alosno uzdahnula, ali vie nije plakala.
"On bi te sigurno primio, kada bi dola kui," uveravao je Andrija svoju
majku.
60

"Videemo da li e, i kako odgovoriti!"

"Majice, tvoj otac je meni deda, zar ne."
"Da, drago dete, ako Bog da, da te mogu zvati potpuno svojim, onda
emo zajedno otputovati u Ameriku, do njega. Ti e mi pomoi da se
molim. Deda e za tebe sve da uini. Vi ete se bolje razumeti, jer
obojica ljubite Gospoda Isusa, a ti jesi Njegova ovica."
"Zar i deda ljubi Gospoda Isusa?" uzviknuo je deak oduevljeno.
"Sada sam potpuno siguran da e ti oprostiti."
Prekinuli su razgovor, jer je tetka zvala na ruak. Posle toga je doao
Joko. On je nosio sir u grad. Pitao je da li ima neto, da ponese na
potu. Gospoa mu je dala svoje pismo a tetka papir sa spiskom
potrebnih stvari iz prodavnice i novac. Dala mu je i veliki komad kolaa
za put. Dobio je i novac, da kupi trenje za sebe i deake.
Kad su popodne doli prijatelji, bilo im je lepo u kuici a kasnije
napolju. Andrija se radovao to je njegova majka bila tako srena.
Odlazila je sa deacima sve do Gospine stene i tamo je Pavle morao
da pria kako je on naao "sunanu zemlju". Dva puta je spomenuo,
da se izgubio kao malo dete. Odrastao je kod tuih ljudi a Gospod Isus
se pobrinuo za to, da doe do svojih roditelja. Mogla bi da se napie
itava knjiica o tome kako mu je bilo u svetu. Kad su ili prema
pastirskoj kolibi, raspitivali su se za njegovu majku, koja je izgubila
razum od brige za svoje izgubljeno dete. Ozdravila je kad joj je Gospod
Isus vratio njenog sinia. Nisu ni primetili kako su brzo stigli do
kolibe...
Ponovo je dolo lepo i toplo letnje vee. Veernje rumenilo pokrilo je
nebo kao ruiastom koprenom. Sunce je zalazilo iza brda na poinak i
njegovi zraci pozdravljali su jo jednom mirnu dolinu i ljude . Posebno
61

su pozdravljali enu koja je stajala pored vatre uronjena u razmiljanje.

"Poto znate tako lepo da pevate", molio je Pavle,"da su ljudi odasvud
dolazili da vas uju, i mi bi smo vas rado uli. Molim vas, pevajte nam
neto!"
"Oh, Pavle," odgovorila je tresui glavom "ne bi se tebi svidele moje
pesme. Osim toga ne bi ih razumeli, jer sam pevala veinom na
engleskom ili talijanskom, a retko na slovakom. Rei isto tako ne bi
odgovarale ovoj tihoj veeri i tihim brdima. Moram razmisliti malo."
Bilo je tako tiho svuda okolo. ula bi se i igla, da je pala. Samo iz
daljine ula su se zvona stada.
Iznenada je gospoa podigla glavu. "Setila sam se jedne slovake
pesme. Nauila sam je na moru. To je pesma o brodu koji je potonuo.
Hoete li da vam je pevam?"
"Da, da", uzviknuli su svi. ika Filina se upravo vratio sa panjaka i seo
pored njih. Kako je samo lepo imati takav glas, to ga je Stvoritelj
stavio u ljudsko grlo i to mu nije ravan ni jedan instrument. Sve se
uje u tom glasu, zvuk zlata, umorenje borova na vetru, uborenje
potoia i huka velikih voda.
Iznad doline se zaula setna, tajanstvena slovaka melodija.
Jednom davno, kad je ona prvi put pevala ovu pesmu, plakalo je
hiljadu ljudi, a danas je peva ovom malom krugu slualaca. inilo se
da plau sva brda i potoii unaokolo. Najvie od svih plakao je ika
Filina. Pavle koji je sedeo pored njega, zagrlio ga je i plakao zajedno s
njim. On ga je razumeo, jer se setio da je jednom potonuo jo jedan
brod. Na njemu se nalazio Steva. Taj brod je potonuo a on sa njim.
Uzalud su mu pruali ruke, nikad se vie nije vratio kui.

62

Ni deaci, ni ikova druina nisu slutili, da na svetu postoji neto tako

udesno, kao glas ove ene. Pevala je tako, da se naprosto ulo
lomljenje broda, osealo se da nema pomoi, ni spasenja. I poslednje:
"Neemo se vratiti nikada, nikada", odjekivalo je tako tiho i sve tie,
kao da je dolazilo iz dubina one vodene provalije, koja se zaklopila nad
svojim rtvama. Kad je videla Andrijina majka ta je izazvala njena
pesma, uinila je neto, to bi jo jutros smatrala za nemogue:
zapevala je pesmu koja joj je ostala u seanju iz roditeljskog doma.
Moda jo niko nije tako lepo otpevao tu pesmu. Kad je zautala, ustao
je ika Filina i rekao uzbueno:
"Zahvaljujem vam, gospoo Slavkovski, za ovu dragocenu pesmu.
Mnogo ste mi uinili na taj nain! Vaa prva pesma otkrila je u mom
srcu duboku, jo nezaceljenu ranu. Bio sam alostan do smrti. Ova
druga pesma izleila je ranu. Neka vam to Bog plati! Molim vas samo
za jedno, dozvolite da prepiemo ovu pesmu, i nauite nas da je
pevamo da nas tei u ivotu i smrti."
Gospoa je to obeala, a onda je zamolila da proitaju veernji
blagoslov, jer je bila umorna. Uskoro je zavladala duboka, nona tiina
nad livadama.
"uj, Stevo", rekao je Joko svom drugu, "u dvorcu su rekli, da su ljudi
posle pozorita ispregli konje, i sami se zapregli u kola. Ne udim se
tome. Kad ona peva, moe raditi sa ljudima ta god hoe."

63

Istina izlazi na videlo

Istina izlazi na videlo

U nedelju ujutro, dok su svi dorukovali u kolibi, doneo je doktor

razliite papire. Poto ih je gospoa Slavkovski proitala, zagrlila je
Andriju i rekla kroz smeh i suze: "Sinko moj, sada sme slobodno rei:
Nae livade, nae ovce. Kupila sam ih za tebe, sve je tvoje. Ne znam
da li mogu rei: Na ika Filina. Njega ne mogu kupiti, on sam mora
odluiti, da li eli ostati kod nas."
"Andrija", nasmejao se ika Filina, "ako ste vi zadovoljni sa mnom i
svima nama ovde, onda emo rado ostati, zar ne pastiri?"
"Rado, vrlo rado emo ostati", potvrdili su oni.
Uskoro se na sva tri panjaka ula vest, da je gospoa Slavkovski
kupila imanje i prenee ga na Andriju, im joj Gemerski ustupi sina.
Niko nije sumnjao u to. Upravnik je odmah dao otkaz, jer je bio pozvan
za direktora nekog grofovskog imanja. Gospoa se nadala da e nai
potenog oveka za tu slubu. Radnicima je obeala poveanje plata,
im se imanje dovede u red. Vladalo je opte veselje. inilo se kao da i
ovice slute, da im je Andrija postao gospodar. Zvonile su svojim
zvoncima, pa je bilo radost sluati ih. Na panjacima se zatim ula
pesma nae gazdarice, kako su je zvali: Moja vera gleda na tebe, o
Jagnje, to si umro za mene. Deaci su rado uili one koji su hteli da
je ue. A nije se jo rodio Slovak, koji ne bi rado nauio neku novu
pesmu. Kad je teta Moravec videla da je pesma svima tako draga,
otkrila je Pavlu da postoji itava knjiica takvih pesama, jo iz Amerike.
Andrija je molio svoju majku da peva jo neku pesmu odatle. Nije
odbila. Svakog dana nauila bi ih po jednu novu pesmu, a svaka je bila
lepa od druge. Nisu znali da su ove pesme bile uzrok zbog kog je
64

pobegla iz roditeljskog doma, jer ona nije htela da ih peva, ni slua.

ika Filina je dozvolio pastirima sa drugih panjaka da im se veerima
pridrue. Rado su dolazili radi ovih pesama. Imali su prelepe, iste
glasove kao veernja zvona. Gospoa ih je nauila da jednu pesmu
pevaju etvoroglasno. U nedelju, vebali su itavo prepodne, a uvee
su pevali tako da su brda odzvanjala.
To vee je Pavle itao i govorio o tome, kako je Gospod Isus doao u
Kafarnaum, jer ga nisu eleli u Nazaretu. Rekao je da tako biva i
danas; ako neko ne eli da primi Gospoda Isusa, On sam ga nee
prisiljavati, kao to nije prisilio ni one Nazareane. U tom sluaju On
odlazi, i to zauvek. Onda je molio sve, da ne teraju Gospoda Isusa od
sebe, nego da mu dopuste da se nastani u njima.
"Zaista bi bilo alosno, ako bi nai panjaci bili kao Nazaret, ako bi
morao da nas napusti i ode u Kafarnaum. Gde je On, tamo je nebo,
tamo je svetlost, tamo je i veliki lekar. Koliko je samo ljudi iscelio u
Kafamaumu! Gde On ne prebiva, tamo je tama, i kao to kae u jednoj
pesmi: Nigde pomoi, nigde spasa!"
Svi su zamiljeno otili na poinak. Andrija je dobro spavao, a ipak mu
se inilo da uje kako njegova majica plae. Ujutro je po njenim oima
video da je malo spavala. Zato i nije hteo da je budi. Na vrhovima
prstiju, se kradom izvukao sa svojim odelom napolje i tamo se
obukao...
Jednom, kada je Joko doneo iz grada svakojake stvari i dobio od
tetke Moravec veliki komad hleba, poeo je da hvali svoju novu
gazdaricu i iznenada je zapitao: "Zato se gospodin Gemerski rastao
od nje? Takvu enu ne moe nai na itavom svetu."
"Nije se on rastao od nje, ve ona od njega", rekla je tetka nabirui
elo. "On je nevaljao i neveran ovek. Ona ga je, ipak, volela i bila mu
je jako odana! Kad ju je oenio, imala je veliko imanje; on je iveo
65

samo od njenih novaca i upropastio je. Kockao se i banio. Kada smo

doli u Budimpetu, ve je sve potroio. Hteo je da i tamo peva.
Njegova porodica to nije dozvolila. Ona je tada imala mnogo
dragocenog nakita a on je rekao da to eli da ostavi u nekoj banci.
Zaloio ga je, jer mu trebao novac, poto ga je izgubio na nekim
trkama. Poto je primetio da savetujem gospou da ne da sve iz ruke,
udaljio me iz njene blizine pod izgovorom da ja stvaram nemir meu
njima. Kada vie nije imala nikoga na svojoj strani, svi su poeli da je
omalovaavaju: njegova majka, njegova sestra, pa i on sam. Ona je
roena u Americi i tamo se drugaije postupa sa enama. Ona je to,
ipak, sve podnosila itavu godinu, jer ga je jako volela. Jednog dana je
svoj nakit videla na nekoj drugoj eni. Pitala je, odakle joj, i tada je
saznala, da je bio zaloen, pa prodan. Dok je starica sve to jo jednom
preivljavala u mislima, vie puta bi duboko uzdahnula. Nastavila je da
pria: "U njenoj okolini je bilo dosta nemilosrdnih ljudi, koji su joj
potpuno otvorili oi, da vidi ko je njen mu, kako je lagao i varao je, i da
nije voleo nju, nego njen novac. Posle svega nije vie htela da ostane
pod njegovim krovom ni jedan trenutak. Sakupila je to je jo ostalo;
uzela je pre svega sinia i pobegla u Be. Tamo sam je pronala
teko bolesnu. Od Gemerskog je traila svoje stvari, jer je bila bolesna.
On je zauzvrat traio deaka, ali se ona nije sloila. Da ga nam ne bi
oteli, odvela sam ga kod svoje rodbine, gde mu je bilo dobro. Odatle su
ga odveli kada je zavren sudski proces, jer je deak bio dodeljen ocu.
Poto nije htela da da dete ranije, poslao joj je samo najpotrebnije od
odee i vea. Njene vredne i lepe stvari razgrabila je njegova porodica.
Tako su postupali sa njom, a ona nije imala nikakvu zatitu." Kad se
tetka Moravec raspriala, nije mogla tako lako da se zaustavi i kako je
Joko nije prekidao, nastavila je: "U najveoj nevolji pomogao joj je
ujak iz Amerike, koji joj je omoguio da ui pevanje. Sada je za deaka
mogla da plaa redovno. Nas dve smo otile najpre u Berlin, zatim u
Rim, i onda u Pariz. Pevala je da preivi, ali isto tako da bi povratila
ast, koju joj je Gemerski neprestano ruio. Ogovarao je i priao
svakojake lai, koje nije mogao dokazati. Bile smo jo u Engleskoj a
posle u Rusiji. Tamo joj je bilo jo najbolje. Da je htela, mogla je postati
66

bogata grofica, ali ona se vie nije interesovala za mukarce. ta bi

sve samo dali oni grofovi da je htela da razgovara sa njima tako
prijateljski, kao to govori ovde sa vama. to je vie pazila na sebe, to
su je drugi vie muili, sve dok vie nije mogla da podnese ni ivot.
Rekla je da eli da svoje dete vidi jo jednom, pre nego to umre. Dugo
nismo znali gde se nalazi deak. Onda se razbolela ba ovde na
eleznikoj stanici, i tada joj je priskoio u pomo va stari, dobri lekar.
On nas je doveo ovamo. Sada zna, zato je otila od Gemerskog."
"Ta hulja, taj nitkov! Tako ju je prevario i pokrao! Kad bi neko od nas
ukrao kokoku ili patku odmah bi nas zatvorili, a takvom gospodinu
nita se ne desi! Ona, sirota, mogla bi da ga tui i morao bi sve da
vrati", ljutio se Joko.
"Morao bi, ali ona to ne eli. Njoj nije stalo do blaga. Ona eli da je
ostavi na miru zauvek. Da ne pravi neke potekoe radi deaka. Pisala
sam naem advokatu, koji je s njim u vezi da mu zapreti tubom radi
nakita i imanja, ako dete ne pusti dobrovoljno. Moja gospoa ne bi
trebalo da sazna, da sam to uinila. Na advokat joj je dobar prijatelj.
On je poten i iskren ovek, ne kao drugi koje je pre imala."
Da Joko sve ovo nije zadrao za sebe, sasvim je razumljivo. Na taj
nain su pastiri saznali ko je Gemerski. Vie im nije bio gospodar i svi
su jednoduno stajali na strani njegove ene. alili su je i samo su
eleli, da ona dobije crno na belo da joj deak pripada i da otac nema
vie na njega nikakva prava. Kad god bi je samo sreli, svi su je
pozdravljali s potovanjem.. Ona je uvek hodala tako alosna i
zamiljena. Samo meu decom je bila neto veselija.
U kolibi su bili isto tako esto zamiljeni. Brojili su dane i ekali kad e
doi Pavlov otac, da odvede svog sina. Kad je Andrija, sa suzama u
oima, dotrao do svoje majke i rekao joj to, uplaila se toliko, da je
pobledela. Nikada joj nije ni palo na pamet, da bi Pavle mogao otii.
Nije mogla to ni da zamisli. Idueg dana je Pavle pratio gospou, kada
67

je pola u kuicu. Obeala mu je lepu pesmu; hteo je da je naui.

"Pavle, zar ti stvarno eli da ode?" poela je iznenada i uhvatila
deaka za ruku.
"Da, idue nedelje dolazi moj otac", rekao je ozbiljno. "Imamo jo oko
pet radnih dana u umi, i onda se vraamo."
"Ti jedva eka da ode kui, zar ne?"
"Da", priznao je iskreno. "Nisam video svoju majku, a ni dedu i baku,
ve nedeljama; i oni isto toliko mene. Mnogo e se obradovati kad
doem, a ja jo vie, kad budemo opet zajedno."
"Zar ti nee biti ao tvojih prijatelja? Oni ve sada plau pri pomisli na
tvoj odlazak!"
"Zaista mi je ao, i aliu za ika Filinom. Volim ga toliko, koliko i
gospodina propovednika Malinu. Zahvalan sam Gospodu Isusu da je
zdrav, da nee umreti, nego e priati svojim pastirima o Gospodu
Isusu. Mui me jedino to, draga gospoo, da li ete se vi odluiti za
Gospoda Isusa! Nauili ste nas da pevamo tako lepe pesme; biu vam
zahvalan za njih itav svoj ivot. Pevali ste nam lepo kao aneo sa
neba, ali..." Pavle je asak zastao, i dodao "Vi sami ne verujete u to o
emu ste pevali. Meni je toliko ao, koliko to tek alosti Gospoda Isusa.
Jue ste nas nauili pesmu: Sigurno je u Hristu, na grudima njegovim,
u ljubavi poivati, to slast je za duh moj. Vi ste ve naili na toliko zla u
svetu i veoma ste alosni, zar ne? On bi vas uteio. Ako Ga napustite,
kao oni Nazareani, On e otii, a Vi ete zauvek ostati sama. Andrija
mi je rekao da imate oca i da va otac isto tako pripada Gospodu
Isusu. Andrija je takoe Njegov; oni e obojica jednom otii Isusu, a Vi
ete tada ostati sama."
Pavlove oi napunile su se suzama.
68

"Ne plai!" rekla je gospoa uzbueno, "neu postupiti kao Nazareani.

Ja bi rado pola uskim putem, ali ga jo ne mogu nai. Previe sam
grena, da bi me Bog primio. Dok mi ne oprosti moj zemaljski otac, ne
mogu traiti Boje lice."
Razgovor je stao. Bili su pored klupice, kada im je u susret pola sva
bleda u licu tetka Moravec.
"Doao je telegram... Molim, potpiite."
Gospoi su otkazala kolena. Sela je na klupu, potpisala prijem i pruila
ga tetki. Zatim je otvorila telegram i proitala ga. Bilo je kao da vidi, a
ipak ne vidi. Ispred njenih oiju igrali su vatreni krugovi. Pruila je
telegram deaku: "Pavle, proitaj ti!". Pavle je itao:
"Nju Jork polazim na brod dolazim do vas tvoj otac koji te voli."
"Pie li to stvarno tako?"
"Da."
"O, moj oe, moj oe! On dolazi kod nas, on me jo voli, i oprostio mi
je! Pavle, pomozi mi, to je previe za mene!"
Gospoa je pala na kolena i pokrila svoje lice. A Pavle je tiho rekao:
"Zahvaljujem Ti, Gospode Isuse, to on dolazi i to je oprostio, i voli je.
On je jo daleko a ti si ovde. Kada bi ona molila, Ti bi joj oprostio, jer Ti
je ljubi jo vie! Amin."
ivot i smrt su u vlasti jezika. U Pavlovim reima bio je ivot. Gospoa
je verovala da je Isus stvarno tu, da je doao do nje. Jednom je ona
pobegla od Njega. Sada vie ne eli da bei, ne! Danas Mu je priznala
sve svoje grehe. Sada je znala, da je najnepravdenija bila prema
69

Njemu, da Mu se suprostavljala, trala u propast, da Ga je prezirala a

On je za njom pruao svoje ruke probodene na krstu, Njemu u ast nije
htela da peva; mrzela je pesme o Jagnjetu. Htela je da peva za ljude, a
oni su joj slomili srce. On, koga je prezirala, doao je do nje jo
jednom. Nije htela da slua slavne propovednike a ovde joj je jedan
deak pokazao put koji vodi do nogu dobrog pastira. I On je nije isterao
napolje, o ne! Primio je nju. Pavle nije razumeo za ta je gospoa
molila. Govorila je engleski. Razumeo je glas. Gospod Isus bio je s
njom, znao je to. Ona je govorila sa Njim. Pavle je tiho ustao i udaljio
se s potovanjem sa mesta, koje je pripadalo samo Njemu Gospodu
Isusu.

70

Ponovni susret

Ponovni susret

"Ne hvali se sutranjim danom, jer ne zna ta e dan doneti", kae

Boja re, i to je istina. Ni u kolibi nisu slutili ta e im sutranji dan
doneti: teku bolest Andrijine majke. Doktor je mislio, da je nju jako
potresla neoekivana vest o oevom dolasku. Nije ga ve godinama
videla, to je silno potreslo njene nerve a ba to je on eleo da izbegne
dovodei je ovamo.
Samo Pavle i ika Filina su znali, da je nju potreslo neto drugo, ali
usudili su se da o tome samo apnu jedan drugom i mnogo su se molili
za bolesnicu. Nikoga nije prepoznavala. Leala je u svom krevetu kao
lep tek otkinut cvet. Uzalud joj je govorio Andrija, uzalud je milovao i
ljubio. Pogledala bi ga, ali mu nije odgovarala. Sirote deake je u tom
trenutku radovalo samo jedno, to je njeno lice u snu i pri buenju
izraavalo sreu. Osim toga, pevala je lepe pesme u ast Jagnjetu
Bojem; ponekad i pesmu o tonuem brodu a odmah zatim pesmu
Moja vera gleda na tebe. Tako je to trajalo oko dve nedelje.
U meuvremenu je stigao Pavlov otac. Nabavio je potrebno i ponovo
otputovao, ali Pavla nije odveo. Nije to mogao da uini Andriji. Deak
se priljubio uz starije prijatelje, kao ptiica ispala iz gnezda. Doktor se
bojao da se i Andrija ne razboli, ako bi ga sada napustio drug. ika
Filina je Lesini, obeao da e sam dovesti Pavla, im gospoi bude
bolje. On je vrsto verovao, iako se ni lekar nije nadao, da gospoa
nee ni umreti, ni upasti u ludilo. Ba zbog toga Lesina nije poveo
Pavla, jer kao da bolesnica jedino njega prepoznaje. Kad joj je itao iz
svoje knjiice, gledala ga je i inilo se kao da uje. Iako nije ni govorila
sa njim, bila je smirena i srena, kada je on bio pored nje.

71

U meuvremenu je stigao odgovor iz Pariza. Sirota ena, sada nije

mogla da se raduje tome, to joj je u potpunosti pripao deak, koji je
tako bled sedeo na njenom krevetu, to niko osim nje nema na njega
vie nikakvih prava. Njena savest nije mogla da prihvati ni sledee dve
vesti: jedna je dolazila iz Hamburga i javljala, da je njen otac stigao
sreno; druga je najavljivala njegov dolazak u subotu. alosno je stajao
Filina sa brzojavima u ruci pored kreveta bolesnice, dok je tetka
Moravec gorko plakala.
"ta da radimo, iko Filina? On dolazi iz daleka i nioemu ne zna. Bie
mu teko kada je tako nae i sazna da se razbolela primivi njegove
telegrame? Jo u Rusiji su lekari rekli, da ima jako nene nerve, koji
jednom mogu otkazati slubu. Oh, ta e siromah samo rei? Hteo je
da je obraduje a ovako je ispalo!"
"to Bog ini i doputa, uvek je dobro", podsetio je Filina. "Ne brinite
se. Idem po njega i pripremiu ga."
"iko Filina, povedite me sa sobom, da i ja doekam svog dedu", molio
je Andrija, kad se Filina popodne spremao.
"Idem peice a to bi bilo previe za tebe, dete moje", rekao je ljubazno.
"Ostani kod svoje majice i ekaj ga tu. Na stanici u najmiti kola;
mislim da bi oko osam sati mogli stii."
Filina je poljubio deaka, to mu inae nije bila navika i trenutak kasnije
je nestala njegova velika pojava u gustoj, mladoj umi. Skratio je put
uskim, samo njemu poznatim stazama, ali ionako mu je trebalo jo
gotovo dva sata da stigne do puta koji vodi na stanicu. Iznenada je
zastao. Pogledao je prema istoku, gde se strmo iznad jedne stene
uzdizao obnovljeni krst. O seanje, kako si udnovato! Filina je bacio
samo pogled na onaj krst, i kao da su nestale sve one godine izmeu, i
kao da tu stoji kao devetnaestogodinji mladi. Ispunila ga je neobina
enja, da ponovo pouri gore do krsta, naslonivi se na ruke da
72

posmatra stazu kojom je jednom odlazio i nikada se vie nije vratio

Stevica. On je urio ka onom tonuem brodu, onoj vodenoj provaliji.
Filina nije mogao da odoli. etvrt sata kasnije kleao je ispod krsta i
svoje telo naslonio uz hladni kamen. Preplavila ga je velika alost, koja
je htela da mu otme sigurnost oprotenja greha. Meutim... kao da je
neko u njemu i oko njega pevao:
"Moja vera gleda tebe,
Ti, Jagnje, to umre za mene,
Moj Iskupitelju!"
Da, Gospod Isus je njegovu krivicu poneo sa sobom na krst i Bog mu
je oprostio. Zato se on tu jo zadrava? Tamo u kolibi Andrijina majka
lebdi izmeu ivota i smrti, a njen otac iz daljine preko okeana dolazi
svom detetu. Ako zakasni, mimoii e se.
Filina je ustao, oistio svoje nedeljno odelo, svojim rukama obavio krst
i pogledao jo jednom, kao jednom pre mnogo godina. Primetio je
nekog oveka vitkog stasa u gradskom odelu da se penje po stazi. Ba
tad je zastao. Skinuo je eir s glave i pogledao u pravcu gde je nekad
stajala Filinina kuica. Danas se tamo videla samo trava. alost je
pokrila lice stranca. Oh, to lice! Sealo ga je jedno takvo, jedno
nezaboravno, ali mnogo mlae!
Filina je zatvorio oi to su htele da ga prevare. Otvorio ih je tek kada
su se koraci pribliili. Spustio je ruke sa krsta, namestio ih preko grudi,
pogledao i ustao i poao neznancu u susret.
"Dobro vee!" pozdravio je ovaj.
"Stevice!" otelo se iz grudi ika Filine. Bila je to napola radost, napola
uas.
"Petre, zar si to ti?", i dve ruke su ga zagrlile.
73

"Stevice! iv si? Zaista? Nije mogue!"

"Tu sam, Petre! I konano sam doao. Istina, kasno, ali... Dugo nisam
znao, da ono drago bie to nas je razdvojila nije vie meu ivima.
Vreme se pobrinulo da ni tebi, ni meni ovaj susret ne priuti tugu i
alost. Sada me odvedi mom blagu koje uva."
"Tvom blagu?" zapanjio se Filina. Jo uvek nije znao, da li ne sanja
neki lep, neverovatan san. Nije mogao da se naslua glasa, koji mu je
govorio. Lice je ostarelo, malo se izmenilo, ali glas je bio isti. Uvek je
Petru Filini zvuao kao muzika... pa tako i danas.
"Oekujem oca gospoe Slavkovski, pa sam mu poao ususret."
"Taj otac sam ja."
"Ti, Stevice?" Filina je pogledao stranca, "Tek sada nita ne razumem."
"To ti verujem, Petre! Kako si se samo promenio. Postao si tako jak i
velik, kao ova naa lepa brda okolo! Ne bih te prepoznao, jedino po
glasu, jer me tako nikad niko drugi nije zvao... I po ovim orlovskim
oima ispod gustih obrva."
"Stevice, reci mi, kako je mogue da si iv? Onaj brod... zar nije
potonuo?"
"Da, Petre, on je potonuo na dno mora. Meu malo iseljenika koje je
spasio drugi brod nalazio sam se i ja. Bog ne eli smrt grenika, nego
da se pokaje i ivi. Tako je spasio i mene. Prvi trajni posao koji sam
naao u Americi, bio je na farmi gospodina Slavkovskog. Moja ki mi je
pisala, da ti je o nama sve ispriala. Prema tome zna, ta je gospodin
Slavkovskl traio od mene i da sam se podredio njegovim eljama. Kad
je od mene saznao, da elim biti mrtav za svoje ukuane, savetovao
74

me je, da uzmem njegovo ime i da se na taj nain zauvek izgubim.

Njegova ena i njegov sin, a pre svega moja draga ena sloili su se
sa tim. Tako je umro dakle Itvan Pribilinski i ostao samo Stevan
Slavkovski. Da se vratim kui i ivim sa vama, kao to je to zamiljao
na otac, nisam mogao. Ivka je bila tvoja ena, a ja sam je voleo.
Dodue, u to vreme jo nisam poznavao Boga i Gospoda Isusa, kao
danas, i nisam nita razumeo njegove svete zapovesti. Ne, ipak sam
znao, da je veliki greh i velika opasnost za sve nas, ako bi iveli
zajedno. Zato sam hteo da postanem mrtav za vas."
Slavkovski je zautao a iz Filininih grudi se oteo duboki uzdah.
"Hteo si da postane mrtav za nas, a mene je jo donedavno muilo
oseanje da sam tvoj ubica, kao Kain."
"Ti? Zato?"
"Bilo mi je kao da sam te po drugi put udavio, zato to sam te oterao u
Ameriku. Ivka je tebe volela; da nije bilo mene, mogli ste da budete
sretni kao u raju. Tako ste dobro pristajali jedno uz drugo. Kod mene je
ona venula od tuge. Ni moj otac nije dugo iveo. Majku sam negovao
do njene smrti, ali nisam mogao da joj nadoknadim sina. Vidi li onu
paljevinu tamo, gde je nekad bila koliba, u kojoj smo bili tako sreni?
Kad sam pre mnogo godina stupio u slubu, u kojoj sam i sada,
prepustio sam je komiji u najam. On se nije brinuo, i zapalila se.
Nisam hteo, a ni eleo da je ponovo gradim. emu? Bio sam sasvim
usamljen na svetu."
Ispod krsta su obojica sedeli i bila je tiina. ta se dogaalo u srcima
dva brata? Konano je utanje prekinuo Slavkovski.
"Oprosti mi, Petre", rekao je, "nije bilo u redu, to sam se sakrio od
vas. Nainio sam ti, vidim, kroz to mnogo bola. Zamiljao sam kako,
ovde u naim brdima, koja nikad nisam mogao da zaboravim i
75

prealim, ivi lepo sa Ivkom, okruen decom, kako su roditelji sretni

kod vas. A ti si iveo godinama tako usamljen. Nije bilo dobro, to ni na
koji nain nisam nagovestio da sam iv. Jednom je sa mnom priao
neki ovek iz naeg kraja, koji me nije poznavao. Tada sam uo o
oevoj smrti. Ve sam odranije imao napisano pismo majci, da je
uteim, ali ga nisam poslao. Jo uvek mi se inilo da postupam vrlo
plemenito prema vama. Nae srce je prkosno i pokvareno, puno
samopravednosti i ponosa. Ne, trebalo je da se javim, da sam iv.
Mojim utanjem nainio sam tebi i majci mnogo bola. To mi se vratilo,
kad me ostavilo moje jedino dete. Zato moram sada, posle skoro deset
godina, da je traim ak ovde."
Tek tada se Filina osvestio. "Stevice, hajdemo. Ne smemo vie da se
zadravamo, jer ako poemo peice, stii emo kasno."
Obojica su ustali. "Ne dolazim peice" ree Slavkovski "iznajmio sam
kola. Rekao sam koijau da nahrani konje. Ba ujem zvuk kola i
konja, sigrno su to oni. Hajdemo. Usput emo jo razgovarati."
Tako su dva brata putovala kroz brda u kojima su zajedno odrasli i sa
kojima su toliko srasli, da jedan od njih tamo u daljini gotovo nije
propao od enje. Ni drugi ne bi mogao da ivi bez njih. Sada nijedan
od njih nije obraao panju na lepotu krajolika, jer je Stevan Slavkovski
saznao da e sresti svoje dete i da samo dobri pastir moe spasiti
bolesnu ovicu koja se vraa svom domu.
Ko bi mogao opisati trenutak, kada je siroti otac stajao pored postelje
svog jedinog deteta, kada je video svoju Mariju tako slomljenu, i itao u
lepom licu potvrdu svega onog to je unapred prorekao keri?
Zalazee sunce obasjavalo je slomljeni cvet, ali i oveka koji je kleao
pored kreveta i stavio na sklopljene ruke. Niko se nije usudio da ga
ometa u njegovom bolu i njegovoj molitvi. Iznenada je gospoa otvorila
oi, pogledala prema prozoru i poela pevati pesmu koju je nedavno
uila deake:
76

"Hriste, spasu due moje

prigrli me nedrima svojim,
kad visoko vode stoje,
kad zaprete munja i grom!
Zatiti me od oluje,
dok ne svrim ovde boj,
pristanite daj mi svoje,
na verne me primi grudi."
Njen otac je tiho plakao i svi su plakali zajedno sa njim. Ona je pevala
dalje i tano tako, kao to je Joko jednom rekao; moe sa njima raditi
ta god joj volja, dok peva. Pla je prestao, i kao da se soba ispunila
Njim, koji je Kralj slave i Knez mira, ali i jedini Lekar u tom trenutku.
"Jer zaklona drugog nemam,
Ti si nada moja sva,
ne daj nikad da nastradam,
da nemoan padnem ja.
Mnotvo briga ja u mojih
s pouzdanjem Tebi dati,
sena monih krila Tvojih,
slabog e me sauvati."
Pavle je verovao i oseao da je Spasitelj tu. A gospoa je pevala dalje:
"Oprotenje i milost
u Tebi je Spase moj,
daj me lei od slabosti,
blagoslov mi podaj svoj.
Ti ivota jesi vrelo,
koje zauvek gasi e,
77

srcu izvor si zaeo,

u ivot e veni te."
Pesma je utihnula i sveta tiina ispunila je prostor. Bolesnica je
odmakla svoj pogled od prozora i uperila ga u lice oveka koji se
nadvio nad njom.
"Marijo, moja draga, poznaje li me?" pitale su usne oveka neno,
drhtajui, kao to svom detetu moe govoriti samo dobar otac. Samo
trenutak su oi bolesnice u crte oveka gledale tupo. Lekar koji je
upravo ulazio, nainio je zaprepateni pokret; kao da je to hteo spreiti;
ali bilo je prekasno. Svetlo je prelo preko njenog lica, kao kad posle
mrke noi zarudi zora preko brda.
"Moj otac... oh, moj tata !"
Uspravila se i spruila mu ruke. Da je nisu prihvatile oeve ruke, njene
bi nemono klonule natrag na jastuk. Sada je prislonila glavu na grudi,
kao pile progonjeno od ptice grabljivce, koje se zaklanja pod krila
kvoke.
"Ti si doao? Ti si oprostio? Jo uvek me voli? Oh, kod kue sam, kod
kue!... Ne vie u tuini... Vie ne beim. Gospod Isus se smilovao i
primio me. Sada mogu da umrem!" aptala je gospoa tiho plaui i
odgovarajui na poljupce oca.
"To ne! Da umrete ne...", prekinuo je lekar. "Niste jo pokazali dedi ni
Andriju!"
uvi ime svog deteta kao da je novi ivot uao u gospou.
"Moj Andrija!" uzviknula je i ispruila ruke prema deaku koji se
suurio na ivici kreveta. "Gledaj, doao je tvoj deda, nismo ni morali
da ga molimo za to, doao je sam!"
78

U trenutku se Andrija naao na dedinim grudima. On je zamiljao

starca sa sivom bradom, a sada evo njegovog dede bez brade, jo
tako mlad i lep? Deak je osetio neto to dosad nije poznavao: kako
je to divno kad otac voli svoje dete. Oaloeno deje srce razveselilo
se. U njega je uao oseaj smirenosti i sigurnosti.

79

Veliki planovi

Veliki planovi

Oh, jo uvek se na svetu dogaaju stvari kojima ne moemo dovoljno

da se naudimo. Tako je bilo i na panjacima Gemerskog. U okolini su
jo uvek iveli ljudi koji su dobro poznavali oca ika Filine. Seali su se
da im je govorio kako e jednog od svojih sinova poslati u Ameriku, a
drugog oeniti. Kada Stevica s one strane mora pritedi neto, vratie
se kui, da ive svi zajedno. Zatim su se seali, kako je dola vest, da
je brod potonuo i da Steva nee vie videti svoje domovine. Meutim,
ta se dogodilo! Prolo je vie od tridest godina, ali se vratio Stevan
Pribilinski. inilo se, kao da je dolo ono veliko jutro uskrsnua, kad e
more dati svoje mrtve. Rekao je da je doao po svoju ki i unuka. Sada
kad ga je pomilovao daak njegovih ljubljenih, slovakih brda, da li e
stvarno moi ponovo da ode preko mora? Nije li se oseao kao
prognanik sve ove godine, koje je iveo u tuini. Tamo mu je bilo
dobro, ali se nije oseao kao kod kue. U domovini se spava najslae,
pa makar to bilo i u crnoj zemlji! A koliko je tek veliko iznenaenje bilo
za tri deaka, kada su saznali ko je to doao ika Filini, da to nije niko
drugi, ve njegov Stevica. Pavle nije mogao vie da izdri. Otrao je u
umu i tamo se isplakao od radosti. Zahvaljivao je Spasitelju to je
zauvek uteio ika Filinu. Da mu je vratio njegovog Stevu i to jo
spaenog i ivog!
I jo neto je Pavla veoma obradovalo. Vie nije morao sam da ita iz
svoje knjiice. Sada je mogao da sedne pored nogu ika Steve, koga
je odmah zavoleo, i da iz njegovih usta slua Boju istinu. To je bilo
deaku vrednije, nego to je to ika Stevica mogao da pretpostavi.
Andrija se veselio posebno tome to su ika Filina i Petar njegovi
roaci. Deaci su se jako voleli i eleli su da tako ostane sve do smrti.
80

"Dakle, zato mi se inilo kao da sam meu svojima, kao da sam dola
kui", rekla je gospoa Slavkovski, "i vas sam zavolela, kao da sam
vaa ki."
Kad je kasnije ika Filina esto priao o Stevici, gospodin Slavkovski bi
govorio svojoj kerki: "Bio sam jako alostan, kad sam razmiljao o
tome, to nisam dao nikakav znak ivota svojima. Sada vidim neto
drugo: Gospod Isus je sve nae zlo okrenuo na dobro; moje u Americi
a Petrovo ovde, kod kue, jer nas je obojicu privukao sebi."
Zatim je ika Filina pokazao svom bratu Andrijino imanje. Kad se
gospoa dovoljno oporavila, svi su krenuli u dvorac. Poli su s njima i
Petar i Pavle. Deaci su se igrali u parku sa loptom, koju je doneo
deda iz Amerike. Za gospou su nali lealjku, jer je lekar naredio, da
odmara u senci divljeg kestena. Posmatrala je deake kako se
zagrevaju igrom i radovala se njihovom veselju. Andrija je, meutim,
ostavio drugove, dotrao do nje, priljubio svoju glavu uz njen jastuk,
poljubio svoju majicu i ona njega, a zatim bi se sav srean vratio
natrag u igru. Kakva radost je ispunjavala ovo malo, jednom tako
naputeno srce.
Upravitelj je pokazivao ocu sve unutar i oko dvorca, i stoku. Videlo se
da se Slavkovski dobro razume u zemljoradnju. Rekao je konano:
"Ovde se nain gazdovanja mora iz temelja promeniti, ako hoemo da
bude bolje ljudima, stoci i samoj zemlji."
Kuvarica je u meuvremenu pripremila dobar ruak, koji je posluila
ispod stabala kestena; tako je bilo najbolje za neno zdravlje Andrijine
majke. Dvorac je bio kupljen sa svim u njemu. To je sredio ika Filina.
Malo je jeo, i nije mogao da odvoji oi od deaka koji su jeli do mile
volje. Andrija je bio posebno dobre volje, kao i njegova majka. Samo je
deda bio neto zamiljen.

81

Posle ruka, poao je Slavkovski kroz gusti drvored kestena i zastao

na njegovom kraju, odakle je mogao da vidi komad lepe, ali sada
zaputene bate. Pribliio mu se Filina: "Da li te neto brine, brate?"
pitao je zabrinuto. "Misli li da smo preskupo platili dvorac?"
"To ne, ve me brine kako nai potenog upravnika, koji ne bi varao i
krao. ini mi se, da bi ja moda mogao to preuzeti, ali nisam siguran
kako e to moja draga Agneza primiti. Ona je roena u Americi. Pitanje
je da li bi htela da napusti svoj rodni kraj i doi u tuinu. Kao upravnik,
dovoljno bi zaradio za sebe i nju a imanje bi podigao onako kako treba
i moe."
"Moliu Gospoda dan i no da pripremi srce tvoje ene za tu stvar",
rekao je Filina "Bilo bi dobro da se naseli ovde, jer oko nas vlada
tama". Niko se ne brine za due. Ljudi tu ne znaju Gospoda Isusa.
Nisam mogao ni da zamislim, kako emo iveti kada Pavle ode. Ti e
nam ga zameniti!"
"Gospod Isus ima u Pavlu posebnog slugu. Tu meru Svetog Duha koju
ima taj deak, ja nemam, ali imam dugogodinje iskustvo sa Bogom.
Teio sam, da budem svedok milosti Boje. Da, to me privlai u ove
nae lepe planine. Na taj nain e se ispuniti elja naeg oca, da se
nas dvojica sloimo. I zna ta u najpre uraditi, ako Gospod da da
moja Agneza pristane i da se tu nastanimo?"
"ta?"
"Sagradiu ponovo nau kolibu. Neka ostane Petru. Kad odraste,
sigurno e mu dati komadi zemlje uz nju. Zajedniki emo se brinuti
za njega, dok ne poraste."

82

On cini sve dobro

On ini sve dobro

Ponekad dani prolaze kao misli, a nedelje kao sati. U toku jednog
takvog dana, odveo je ika Filina Pavla kui. Svi su se veselili
njegovom povratku. Lesina se brinuo gde e nai stan, poto je morao
da napusti ovaj. Filina je savetovao da se vrati u kolibu, u brda, gde je
stanovala Andrijina majka. Ona je tamo ostavila sve stvari, te ne
moraju ba da ponesu sa sobom.
Svi su bili zahvalni za taj predlog. Gospoa Slavkovski se preselila u
dvorac sa ocem i tetkom Moravec. Svako jutro bi ila u kolibu i ostajala
tamo do veere. Ponekad bi prenoila u Andrijinoj sobici. U dvorcu je
gospodin Slavkovski preuzeo nadzor i poeo s ureenjem. Posle dve
nedelje se nije vie mogla prepoznati ni bata, ni dvorac. Sve to je
bilo oteeno i uniteno, bilo je popravljeno.
Bilo je na redu jo jedno lepo letnje vee. Pred kolibom sve je bilo
spremno za sveanost. ika Filina je za vee sazvao sve pastire. Iz
Lesinine kuice krenuli su deaci Petar, Andrija i u sredini Pavle.
"Danas se moja majka jako raduje", priao je Andrija svom prijatelju
Pavlu. "Konano je stiglo pismo od moje bake iz Amerike; pokazau ti
ga kasnije. Moja baka pie jako lepo, zar ne, Petre?"
"Da, pie lepo, i mene je pozdravila", rekao je prijatelj.
"ta pie mojoj majci, ne znam tano, ali majica je otrala do dede i
bacila mu se u naruje i plakala i smejala se. Nisu hteli da ja razumem,
pa su govorili engleski. A ika Fillna je obeao da e veeras biti
sveanost.
83

Da, bio je to pravi praznik. Najpre su pripremili dva jagnjeta na ranju.

Zatim ih je ika Filina posluio sa sirom, a gospoa Slavkovska je
delila trenje i velike ljive. Posluivali su Pavlova tiha majka, dobra
baka i njegov otac. Onda su svi seli oko vatre. Gospodin Slavkovski
otvorio je Sveto Pismo i itao 105. psalam. govorio je o velikoj,
opratajuoj ljubavi Bojoj. Zatim su pevali lepe pesme koje ih je
nauila Andrijina majka. Morao je i Pavle da ita iz svoje knjiice. itao
je o Korneliju, kako je sa svim svojim ukuanima primio Gospoda Isusa
Hrista. Zatim je gospoa dala znak i kroz brda je odjeknula do tada
nepoznata pesma:
"uo sam Hristov mili glas..."
kada je polako utihnula, svako lice je bilo ogledalo toga kako su je
doiveli. Iznenada ja ustao ika Filina. Najpre je zahvalio Gospodu
Isusu to je doao do njih, da trai i spasi to to se izgubilo, a zatim je
objasnio ta je povod ove sveanosti. Naime, ne samo da ovde ostaje
gospoa Slavkovski, ve i njen otac. Sutra putuje gospodin Slavkovski
u Ameriku po svoju enu, da je dovede u svoju domovinu.
Ko bi mogao opisati radost koju je izazvala ta vest.
Vatra se kasnije ugasila. ika Filina je kao i obino poao u obilazak,
da vidi da li je sve u redu. Ponovo je doao do klupe, kao pre nekoliko
nedelja. Hteo je da proe, ali tamo su ga ekali.
"Znali smo da e doi", rekao je Andrija i napravio mesto. "Majica
hoe neto da te zamoli." "Mene?" upita Filina zaueno.
"Da, vas dragi iko. Ne budite vie pastir, doite kod nas. Predaemo
vam nadzor nad svim i iveemo zajedno."
Gospoa je molila od srca. Pastir je mahnuo glavom: "Zahvaljujem,
84

draga erko." rekao je duboko ganut, "Rado u iveti sa vama, jer ste
mi svi dragi, ali ne oduzimajte mi moj poziv. Stekao sam ga jednom
kao nesrean ovek. On me teio u nevolji. Srastao sam sa ovcama,
sa radom i prirodom. Sada kad mi se nebo otvorilo, ostavite me na
vratima neba. Neka vam ne smeta, to sam samo obian pastir. Ja
zaraujem poteno za svoje potrebe. Vi ete dolaziti kod mene, a ja
kod vas. Molim vas samo za jedno: ako imate vie nego to vam treba,
poaljite Pavla u kole! Njegov otac teko zarauje i ne moe to sebi
da priuti. To to mu je Bog dao, to mu istina, ne mogu dati kole, ali
ako bi se sa propovedaonice uo takav glas, zasvetlilo bi svetlo naem
siromanom narodu!"
"iko Filina, hvala vam. Ve sam mislila i na to, ali se nisam usudila da
o tome govorim sa Lesinom." Gospoa je uzela uljave ruke ika Filine
u svoje. "Verujte, sve u rado uiniti za Pavla. On nam je doneo svetlo i
spasenje. Samo da ubudue donese jo mnogima."
No se polako sputala na zemlju, odlazila je i nije se vie vraala.
Posle nje sledi novi dan i nova milost za one koji su primili Gospoda
Isusa a kojima je omoguio da postanu Boja deca.

85

Onima, koji imaju interes za Re, dela i puteve Boije

Nadamo se, da e ova i druge knjige ispuniti nau viziju i elje za vas:
"Za poznanje mudrosti i vaspitanja,
za shvatanje izraza razuma
i primanje nauke pameti,
pravinosti, pravde i potenja;
za davanje prostima razbora,
znanja i razmiljanja mladome oveku.
(Poslovice 1:24)

OVAJ FAJL JE BESPLATAN,

I JEDINO TAKO MOE DA SE DALJE DISTRIBUIE!

86