Horizontalna Signalizacija

Regulisanje i upravljanje
saobraajem
Horizontalna signalizacija
Regulisanje i upravljanje saobraajem

Pojam i podela
Skup posebno oblikovanih geometrijskih elemenata i natpisa,
ijim se kombinovanjem i ugradnjom formiraju oznake kojima se
definiu i dele saobraajne povrine, i kanalie saobraaj.
1. definie se namena kolovoza i drugih saobraajnih povrina
na putevima i ulicama;
2. obezbeuje se podela prilaza i izlaza na krakovima
raskrsnica, parkinga i sl;
3. oznaavaju se ivice kolovoza;
4. prenose se pisane informacije;
5. mogu se prikazati pojedini saobraajni znakovi (u
horizontalnoj projekciji) itd.

Pojam i podela
Horizontalna signalizacija se deli prema:
1.
2.
3.
4.
Nameni
Postupku ugradnje
Svetloodbojnosti
Trajnosti

Pojam i podela
Podela horizontalne signalizacije prema nameni:
uzdune oznake;
poprene oznake;
ostale oznake;
vanstandardne oznake.

Uzdune oznake
Razliite kombinovane linije (elementi) projektovane paraleleno
sa osom kolovoza.
razdelne linije
ivine linije,
linije vodilje.

Vrste linija prema rasteru

1. Neisprekidane linije
-
Projektovanje razdelnih i ivinih linija

Razdvajanje suprotnih smerova
Na mestima gde je zabranjeno preticanje
Ivine linije - na putevima irine 7,5 m (6,0 m)
Tabela 1. irina neisprekidane (pune) linije u zavisnosti od tipa saobraajnice

ULICE
irina linije
PUTEVI
irina saobr. trake
0,10 m
< 2,5 m
0,12 m
0,15 m
irina linije
Tip linije (tabela 2)
0,10 m
tip A
2,5 3,0 m
0,12 0,15 m
tip B
3,0 3,75 m
0,15 ili 0,20 m
tip C
Tabela 2. Tip puta u zavisnosti od debljine neisprekidane linije

Tip linije
Upotreba
tip A
Lokalni putevi i ulice sa malim saobraajnim optereenjem
tip B
Dravni i optinski putevi i ulice
tip C
Autoputevi i putevi rezervisani za motorni saobraaj odnosno

za saobraajnice izvedene kao tzv. brze gradske ulice
Duina neisprekidane linije:

Na putu zavisi od uslova na putu i preglednosti.
Dvotrani put u zoni raskrsnice ili peakog prelaza min 50 m
Ulice u naselju, u zoni raskrsnica ili peakog prelaza min 20m
(ukoliko se odnosi na preticanje)

2. Isprekidane linije
-
obina isprekidana linija

linija upozorenja
kratka isprekidana linija
iroka isprekidana linija
a.) Obina isprekidana

a.) Obina isprekidana
Upotreba:
Ulice (tip A-1 i tip B-1)

Putevi (tip A-2, tip B-2 i tip C)

b.) Isprekidana linija upozorenja
Upotreba:
Samo na putevima na mestu prelaza isprekidane u

neisprekidanu liniju.

10
b.) Isprekidana linija upozorenja

11
c.) Kratka isprekidana linija
irina: u skladu (jednaka) sa irinom isprekidane linije sa kojom se koristi u sprezi
Upotreba:
- Oznaavanje otvaranja posebnih traka za desno

odnosno levo skretanje.
- Linije vodilje.

12

13

14
d.) iroka isprekidana linija
irina: tip-A = 0,30 m ; tip-B = 0,50 m
Upotreba: - Razdvajanje tokova na raskrsnicama na putevima gde

se na glavni put prikljuuje put manjeg znaaja
- Odvajanje saobraajnih traka za skretanje na
benzinsku stanicu, parking, autobusko stajalite itd...
- Ulivanje i izlivanje sa autoputa i puteva rezervisanih
za motorni saobraaj
15
d.) iroka isprekidana linija

16
3. Udvojene linije
a.) neisprekidana udvojena linija
Upotreba: Samo kao razdelna linija
Tabela 3. irina elemenata udvojene neisprekidane linije

tip A
tip B
tip C
0,10 m
0,12 m
0,15 i 0,20 m
0,10 m
0,10 m
0,10 m
0,30 m
0,34 m
0,40 i 0,50 m

17
b.) udvojena isprekidana linija

Upotreba: Samo kao razdelna linija za trake sa izmenjivim
smerovima kretanja
U irinu trake uraunava se samo polovina jedne linije.

Ovo je potrebno predvideti prilikom projektovanja irine kolovoza odnosno podele na trake.

18
b.) udvojena isprekidana linija

19
c.) udvojena kombinovana linija

Upotreba: na mestima gde su uslovi preglednosti takvi da
dozvoljavaju preticanje samo u jednom smeru
kretanja.
Tabela 4. irina elemenata udvojene kombinovane linije

tip A
tip B
tip C
0,10 m
0,12 m
0,15 i 0,20 m
0,10 m
0,10 m
0,10 m
3,0 m
5,0 m
6,0 m
6,0 m
10,0 m
12,0 m

20
c.) udvojena kombinovana linija

21
Poprene oznake
Oznake koje se na kolovozu projektuju popreno na
smer kretanja ili pod malim uglom u odnosu na osu
kolovoza.
linije zaustavljanja
peaki prelazi
prelazi biciklistikih staza
kosnici i graninici

22
1. Linije zaustavljanja
a.) neisprekidana linija zaustavljanja
Upotreba: na prilazima raskrsnica na kojima je prioritet regulisan
znakom II-2 ("stop") ili na raskrsnicama kontrolisanim svetlosnim
signalima.

23

24
b.) isprekidana linija zaustavljanja

Upotreba: na mestima na kome je voza duan da ustupi
prvenstvo vozilima koja se kreu putem na koji nailazi i da, po
potrebi, zaustavi vozilo pre linije zaustavljanja.

25
2. Peaki prelaz
Upotreba: deo povrine kolovoza namenjen za prelaz peaka
preko kolovoza.
irina: od 3,0 m od 8,0 m
Kriterijum veliine peakih tokova
Kriterijum irine kolovoza
- za kolovoz sa dve trake 3,0 m
- za kolovoz sa 3 i 4 trake 4,0 m
- za kolovoz sa 5 traka 5,0 m i vie
Brzina V > 60 km/h 5,0 m

26

27
3. Prelazi biciklistikih staza

Upotreba: deo povrine kolovoza namenjen iskljuivo za prelazak
biciklista, bilo samostalnih bilo onih koji guraju bicikl.
Postavljanje: u produetku pruanja biciklistike staze.

28
4. Kosnici i graninici
a.) Kosnik
Upotreba: otvaranje odnosno zatvaranje izlivne i ulivne trake.
Na autoputevima i saobraajnicama vieg ranga i raskrsnicama u
vie nivoa.
Na ostalim saobraajnicama: za zatvaranje odnosno otvaranje
trake rezervisane za vozila JGP-a.

29

30
b.) Graninik
Upotreba: zatvaranje zaustavne trake i odvajanje dela
zabranjenog za saobraaj.
Na autoputevima i saobraajnicama vieg ranga i raskrsnicama u
vie nivoa.

31
Ostale oznake
strelice
polja za usmeravanje saobraaja
linije usmeravanja
natpisi na kolovozu
oznake na povrinama posebne namene
oznake mesta za parkiranje

32
1. Strelice
Upotreba:
- ukazuju na obavezne smerove kretanja vozila (u traci
definisanoj neisprekidanom linijom)
- obavetavanje vozaa o nameni traka (u traci definisanoj
isprekidanom linijom)
a.) strelice za smerove kretanja,
b.) strelice za smerove kretanja u garaama i zatvorenim
prostorima,
c.) strelice za skretanje saobraaja.

33

34
duina
irina
ponavljanje
tip A
5,0 m
0,15 m
min 2 puta
tip B
7,5 m
0,15 m
min 2 puta
tip C
12,0 m
5,24 m
min 3 puta

35
Strelice za oznaavanje smera kretanja

na parkiralitima (garaama)
Postavljanje na
rastojanju od 2,0 do 3,0 m
Strelice za skretanje saobraaja

Rastojanje izmeu strelica:
u funkciji brzine kretanja vozila
Ponavljanje: pet puta

36

37
2. Polja za usmeravanje saobraaja

Delovi povrine kolovoza koji nisu namenjeni kretanju vozila.
Postavljanje: - ispred razdelnih ostrva,
- na mestima otvaranja ili zatvaranja
saobraajnih traka
- na mestima izlivanja na autoput.

38

39

40
3. Linija usmeravanja
a:b=1:x
x - izabrani odnos a : b (1:10 - 1:30)

41
4. Natpisi na kolovozu
Slova i brojevi veliine 0,2 x 0,4 m, sa debljinom stubova slova 6 cm.
Specifian ugao posmatranaj natpisa poveanje i izduenje slova

42
5. Povrine za posebne namere

- povrine na kojima je zabranjeno parkiranje
- oznake za vozila posebne namene

43
6. Prostor za parkiranje

44
7. Vanstandardne oznake

45
Podela horizontalne signalizacije prema svetloodbojnosti

obinu (bez svetloodbojnosti)
svetloodbojnu.
Podela horizontalne signalizacije prema trajnosti
privremena (kratkotrajna)
stalna (dugotrajna).

46
Podela horizontalne signalizacije prema postupcima

ugradnje
valjanjem
prskanjem
razmazivanjem
izlivanjem
brizganjem
utiskivanjem
lepljenjem (aplikacijom) itd.

47
Norme koje moraju ispuniti materijali za horizontalne

oznake po evropskom standardu
EN 1436 stndrd koji definie performnse bele i ute boje, koje se koriste u kreirnju oznk n
kolovozu. Ovj stndrd uzim u obzir dnevnu i no nu vidljivost, ko i koeficijent povrinskog kliznj
oznk n kolovozu.
Specifini kriterijumi za putne oznake sa belom bojom

(Specifying criteria for White road markings) IS EN 1436
Retrorefleksija (suvo)
(mcd/m2lux)
Klasa
Vrednost
R0
R2
R4
R5
Retrorefleksija (mokro)
(mcd/m2lux)
Iluminacija
(mcd/m2lux)
Otpor klizanju
Klasa
Vrednost
Klasa
Vrednost
Klasa
Vrednost
nula
100
200
RW
RW1
RW2
nula
25
35
300
RW3
50
B0
B2
B3
B4
B5
nula
30
40
50
60
S0
S1
S2
S3
S4
nula
45 SRT
50 SRT
55 SRT
60 SRT
S5
65 SRT

48
Vidljivost horizontalnih oznaka dnevna vidljivost

Za dnevnu vidljivost vaan je kontrast izmeu podloge i oznake. EN
preporuuje kontrast izmeu podloge i oznake ( ) najmanje 0,6 a
izraunavamo ga po sledeoj jednaini:
Gde je:
Qd osvetljenost oznake
Q osvetljenost puta

49
Vidljivost horizontalnih oznaka dnevna vidljivost

Boja oznake
Kolovozna
povrina
Asfalt
Bela
Beton
uta

Razred
Q0
Q2
Q3
Q0
Q3
Q4
Q0
Q1
Q2
Minimalni koeficient svetlosti

pri difuznom osvetljenju
(Qd)
mcd/m2lux
Bez zahteva
Qd100
Qd130
Bez zahteva
Qd130
Qd160
Bez zahteva
Qd80
Qd100
50
Vidljivost horizontalnih oznaka nona vidljivost

51
Vidljivost horizontalnih oznaka nona vidljivost

Za obezbeivanje dobre
none vidljivosti su
najvanije perle.
Najbolje je perle nanositi
mainski pod pritiskom od
2,5 bara, pokrivenosti > 80%
i 60 % kuglice u materijalu
ostatak iznad njega.

52
Savremeni materijali za horizontalnu signalizaciju

tankoslojni materijali
Jednokomponente boje
dvokomponentne boje, koje se koriste n mestim s velikim
intenzitetom sobrj.,
lteksne i lkidne boje, prednost ovih boj je postojnje
stklenih kuglic koje poveavju refleksiju,
poliester boje, koje se sstoje od ktliztor i smole, imju
nisku refleksiju i veom su toksine,
vodorstvorljive boje, imju veliku refleksiju i zntno kre
vreme suenj ali i kratak vek trajanja.
hlorirne gumene smole, imju veliku refleksiju, krtk period
trjnj.

53

Farbanje oznaka horizontalne signalizacije jednokoponentim
bojama vri se jednokomponentnim materijalima na vodenoj ili
nitro bazi. Ove farbe se mogu nanositi runo ili uobiajenim
mainama, relativno dobro su uoljive u svim vremenskim
uslovima, neklizajue, brzo se sue, natproseno postojane.

54


55

debeloslojni materijali
Hladna plastika
Vrua plastika (termoplastika)
Aplikativni materijali
Farbanje
hladnom
plastikom
podrazumeva
upotrebu
visokokvalitetnog marker materijala, posutog retroreflektujuim
staklenim perlama. Lako se nanosi runo ili mainski, brzo se sui
(15-20 min), dobro uoljiv, posebno u uslovima smanjene
vidljivosti, dobro prianja za podlogu, nije klizav, ima veliku
otpornost na trenje debljina sloja (postavlja se naroito na
mestima sa velikom frekvencijom saobraaja), garantovana
postojanost 3-5 godina, 3-4 mm.
56

Hladna plastika

57

Hladna plastika

58

Hladna plastika
podrazumeva upotrebu visokokvalitetnog termoplastinog
materijala, posutog retroreflektujuim staklenim perlama,
aplikuje se brzo i jednostavno, ukljuuje angaovanje ureaja za
zagrevanje plastike, moe se aplikovati u toku cele godine,
traje 6-8 puta due u odnosu na farbane oznake,
otporne su na uticaj benzina, ulja, snega, soli, ukljuuje sve
registrovane saobraajne znake, strelice, oblike, kao i
mogunost individualne kreacije (u zoni kola, parkova).
59


60

Kotao za zagrevanje
vrue plastike
Brizganje uz pomo ekstrudera

61

Hladna plastika
Aplikativni materijali su industrijski pripremljeni polufabrikati u
vidu traka ili ploa
Aplikativne trake sa poboljanom uoljivou u nonim
uslovima
Koriste se za izradu razdelnih i ivinih linija horizontalne
signalizacije.Mogu se sei na potrebnu duinu i irinu
Na svojoj povrini imaju retroreflektujue staklene ili keramike
perle.
Period eksploatacije je 4-8 miliona gaenja tokom.
62


63

Aplikativni materijal sa kvadratnim izboinama debljine 1,5-3 mm

64

Rebrasti aplikativni materijal sa retroreflektivnom folijom debljine 1,2 mm

65

Glatki aplikativni materijal debljine 1,15 mm

66


67
Podela horizontalne signalizacije prema koeficijentu trenja

bez trenja,
sa normalnim koeficijentom trenja i
sa visokim koeficijentom trenja.
- Horizontalna signalizacija bez trenja se u razvijenom svetu
relativno malo ili gotovo uopte ne primenjuje.
- Najee je u svetu u upotrebi hor.sign. koja ima normalan
koeficijent trenja.
- Visoki koeficijent trenja dobija se dodavanjem posebno
pripremljenih punila u bojilo, a kod aplikativnih materijala ovaj
dodatak je fabriki ugraen u povrinski sloj materijala.
Dodavanje punila koja poveavaju koeficijent trenja u materijal
kojim se ugrauje hor.sign. karakteristino je pre svega za
kvalitetnije materijale koji omoguavaju dobijanje trajnijih
oznaka

68
Otpornost na klizanje horizontalne signalizacije

Otpor na klizanje horizontalnih oznaka se meri posebnim
ureajem i izraava se u bezdimenzionalnim jedinicama SRT-a.
Hrapavost se gubi u sledeim sluajevima:

Nepovoljni vremenski uslovi (kia, sneg, led),
prljavtina na asfaltu ili betonskim povrinama (blato,
pesak, zemlja) i
razliita ulja i druge hemikalije koje lako dovode do
poveanja klizanja horizontalnih oznaka.
69
Primeri horizontalnih oznaka

70
Primeri horizontalnih oznaka

71
Primeri horizontalnih oznaka bezbedna udaljenost

72
Primeri horizontalnih oznaka zigzag

73
Primeri horizontalnih oznaka spider net

74
Primeri horizontalnih oznaka peaki prelaz u boji

75
Primeri horizontalnih oznaka biciklistika staza

76
Primeri horizontalnih oznaka biciklistika staza

77

Horizontalna Signalizacija

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Horizontalna Signalizacija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Regulisanje i upravljanje

Regulisanje i upravljanje saobraajem

Regulisanje i upravljanje saobraajem

Regulisanje i upravljanje saobraajem

Regulisanje i upravljanje saobraajem

Regulisanje i upravljanje saobraajem

Vrste linija prema rasteru

Projektovanje razdelnih i ivinih linija

Tabela 1. irina neisprekidane (pune) linije u zavisnosti od tipa saobraajnice

irina saobr. trake

Tip linije (tabela 2)

0,15 ili 0,20 m

Tabela 2. Tip puta u zavisnosti od debljine neisprekidane linije

Lokalni putevi i ulice sa malim saobraajnim optereenjem

Dravni i optinski putevi i ulice

Autoputevi i putevi rezervisani za motorni saobraaj odnosno

Duina neisprekidane linije:

Regulisanje i upravljanje saobraajem

obina isprekidana linija

a.) Obina isprekidana

Regulisanje i upravljanje saobraajem

a.) Obina isprekidana

Ulice (tip A-1 i tip B-1)

Regulisanje i upravljanje saobraajem

b.) Isprekidana linija upozorenja

Samo na putevima na mestu prelaza isprekidane u

Regulisanje i upravljanje saobraajem

b.) Isprekidana linija upozorenja

Regulisanje i upravljanje saobraajem

c.) Kratka isprekidana linija

irina: u skladu (jednaka) sa irinom isprekidane linije sa kojom se koristi u sprezi

- Oznaavanje otvaranja posebnih traka za desno

Regulisanje i upravljanje saobraajem

c.) Kratka isprekidana linija

Regulisanje i upravljanje saobraajem

c.) Kratka isprekidana linija

Regulisanje i upravljanje saobraajem

d.) iroka isprekidana linija

irina: tip-A = 0,30 m ; tip-B = 0,50 m

Upotreba: - Razdvajanje tokova na raskrsnicama na putevima gde

d.) iroka isprekidana linija

Regulisanje i upravljanje saobraajem

Tabela 3. irina elemenata udvojene neisprekidane linije

Regulisanje i upravljanje saobraajem

b.) udvojena isprekidana linija

U irinu trake uraunava se samo polovina jedne linije.

Regulisanje i upravljanje saobraajem

b.) udvojena isprekidana linija

Regulisanje i upravljanje saobraajem

c.) udvojena kombinovana linija

Tabela 4. irina elemenata udvojene kombinovane linije

Regulisanje i upravljanje saobraajem

c.) udvojena kombinovana linija

Regulisanje i upravljanje saobraajem

Regulisanje i upravljanje saobraajem

Regulisanje i upravljanje saobraajem

Regulisanje i upravljanje saobraajem

b.) isprekidana linija zaustavljanja

Regulisanje i upravljanje saobraajem

Regulisanje i upravljanje saobraajem

Regulisanje i upravljanje saobraajem

3. Prelazi biciklistikih staza

Regulisanje i upravljanje saobraajem