Pitagora i pitagorovako bratstvo

(ivot Pitagore)
1. Pitagora se rodio oko 570 p.n.e. i poreklom je sa Samosa.
2. Uitelj Pitagorin je bio stanovnik Sira, Ferekid.
3. Neko vreme je Pitagora prebivao na Polikratovom dvoru.
4. Pitagora putuje u Joniju i tu sree Talesa, zatim odatle putuje u Fenikiju i
naposletku u Egipat gde boravi sa tamonjim svetenicima.
a. Putovanja vri zarad obrazovanja.
5. Vraa se na Samos, gde nalazi da mu je porodica ugroena. Tamo bukti
graanski rat, izazvan pobunom proteranih graana koji su se uortaili sa
Lakedemonjanima (spartancima), pa stoga odlazi na Kroton.
6. U Krotonu osniva svoj red, i nastupa kao narodni uitelj nezavistan,
samostalan.
a. Imao je oko 300 uenika.
7. Umire sa 80 ili 104 godine oko 495. godine p.n.e.
(Pitagorina pojava i izgled)
1. Bio je lep i odlinog dranja, izazivao je potovanje.
2. Zrai velianstvenou i dostojanstvom.
3. Nosi belo-laneno odelo.
(Anegdote o Pitagori)
1. Jednom prilikom, kada je prolazio pored oveka koji je tukao svog psa, traio
mu je da prestane sa batinanjem jer je u jaukanju psa prepoznao glas svog
mrtvog prijatelja.
2. Drugom prilikom, prolazei pored ribara opkladio se sa njim da moe pogoditi
taan broj riba u njegovoj mrei ali da zauzvrat, ako pogodi, ovaj mora pustiti
sve ribe natrag u more. Pitagora je naravno pogodio taan broj riba, a ribar ih
je morao pustiti natrag.
3. Bio je poznat po popravci opteg moralnog stanja italijanskih gradova.
 4. Kolale su prie o preobraanju i proterivanju Veliko-Grkih tirana od strane
Pitagore i njegovih uenika.
5. Ubio je zmiju otrovnicu svojim vlastitim ugrizima.
6. Prilikom prelaska preko reke Kaze reka ga je pozdravila uzvikom Pitagoro
zdravo!
7. Kada je u pozoritu ustao sa stolice, pokazao je vlastito bedro i prisutni su
videli da je ono zlatno.
8. Heraklit ga je kritikovao za mnogoznalatvo.
(Istaknuti uenici Pitagore)
1. Filolaj (glavni predstavnik pitagoreizma)
2. Arhint
3. Eurit

(Pitagorovako bratstvo)
(karakter)

1. Ono je bilo religioznog i asketskog karaktera zbog uticaja religijskog

preporoda koji se odigrao u poznom periodu Jonije.
(osnova)

1. Praksa odreena pod uticajem orfikog uenja o seobi due (metempsihozis),

po kome je onda svrha ivota negovanje due, jer dua je besmtrna, a telo
smrtno stoga se za nju treba starati pre nego za telo.
2. Ideju o ovakvom bratstvu, Pitagora je doneo iz Egipta, zajedno sa idejom
sprovoenja moralnosti i slikom reda i stalnog zajednikog ivota radi
zajednikog moralnog i naunog usavravanja.
(lanovi)

1. U pitagorovakom bratstvu vrila se selekcija lanova prema kriterijumima

obrazovanosti i poslunosti.
2. lanovi su se delili na egzoteriare i ezoteriare. Prvi su bili iskuenici i morali
su da podnesu zavet utanja na 5 godina, te da se odreknu sve svoje
imovine. U sluajevima naputanja reda, imovina im je bila vraana. Drugi su
bili posveenici u istinske tajne i mogli su delati politiki.
(praksis)

1. Opte odlike pitagorovakog praksisa: refleksija i religijska aktivnost.

2. Aktivnosti pitagorovca:
a. Ustajanje i leganje u odreeno vreme.
b. Jutarnja i veernja kontemplacija priseanja prethodnog dana.
c. Bavljenje muzikom i matematikom.
d. Bavljenje gimnazijskom aktivnou.
e. Uenje Homerovih i Hesiodovih stihova napamet.
3. Ishrana pitagorovaca bila je preteno sainjena od hleba, vode i meda, a nisu
uopte jeli meso i pasulj (ili bob).
 4. Potovali su niz sujevernih pravila kao to su Ne jedi bob ; Ne idi glavnom
ulicom itd.
(Politiki uticaj pitagorovaca)
1. Pitagora je imao vlast u Krotonu
2. Pitagorejci su se nalazili na elima mnogih Veliko-Grkih gradova-drava sve
do Platonovog doba.
3. Zbog izdvajanja od drutva su stekli puno neprijatelja, a prema Polibiju su im
u V-om veku mnoga sedita spaljena.
(Problem Pitagorovake zajednice)
1. Specifinim nainom ivota, pitagorovci su se izdvajali od ostalih graana te
se time naruavala helenska jednakost obiaja, koja je bila vana radi
opstanka demokratije.
2. Sa druge strane, grki HEXIS (obiajnost) je i sam bio specifian, tako da
pitagorovaki nain ivota, iako striktan, nije mnogo odudarao od obinog
grkog ivota ve se organski uklopio u isti kao malo ekstremnija verzija
klasine helenske obiajnosti.
3. Pravi problem drutva sa pitagorovcima je bio u tome to Pitagorovci nisu u
potpunosti pripadali polisu to ih je inilo moguom pretnjom za postojei
drutveni poredak.
(Krajnja svrha pitagorovakog bratstva)
1. ivot u pitagorovakom bratstvu je trebao da ostvari jedan totalitet ivotnog
naina putem volje i obrazovanja inteligencije i duhovnosti.
2. Smisao tog ivotnog naina je leao u tome da omogui povoljne uslove za
bavljenje naunim radom i moralnim usavravanjem oveka, to je bila prava
svrha pitagorovakog bratstva.

(Shvatanja pitagorovaca)
1. Pitagorovci su preuzeli i preradili orfiko uenje o seobi due.
2. Uoili su zavisnost koja postoji izmeu harmonije i brojeva.
3. Shvatali su stvari kao brojeve.
4. Kosmos kao tvorevina neogranienog i ogranienog kosmosa.
5. Zemlju su zamiljali kao loptu koja se okree oko kosmikog ognja.
(Seoba due)

1. Iz ovog orfikog uenja, proizilazi pitagorovaka praksa negovanja due kroz

poseban, ritualizovan nain ivljenja.
2. Bitno je uoiti razliku u shvatanju due u odnosu na Homera. On je razume
kao senku tela, i materijalan ivot kao jedini pravi ivot, dok pitagorovci telo
shvataju kao senku due, a ovaj ivot kao prolazan, inferioran u odnosu na
onaj drugi veni ivot due.
3. Pitagorovako uenje o seobi due (palingeneza, tj. ponovno nastajanje)
razlikuje se od orfikog uenja po tome to kod pitagorovaca, reinkarnacija je
 proces koji se deava odmah. Ne postoji meuperiod, tokom kojeg dua
odmara izmeu dva ivota, kao u orfikom uenju o seobi
due(metempsihozis) .
4. Takoe, reinkarnacija je kod pitagorovaca nasumina i sluajna. Nema nekog
smisla. Ovo Aristotel upotrebljava kao povod za kritiku, jer po njemu telo je
organon (orue) due, i nije svako telo podjednako dobro skrojeno za svaku
duu tako da nije svejedno u koje telo e se neka dua useliti. Takav,
nasumian proces reinkarnacije koji su pitagorejci zagovarali, bio bi u
najmanju ruku nelogian i neprirodan.
5. Pitagorovci duu razlikuju od ega i linosti. Nakon smrti, ona opstaje dok
linost zajedno sa telom propada.
(brojevi)

1. Proistiu iz Jednog
2. Parno i neparno su sastojci brojeva.
a. Svojstvo parnih brojeva je ogranienost, svojstvo neparnih je
bezgraninost. (razlog je u tome to su parni brojevi gnomonima
predstavljani kao pravilni i jednaki kvadrati, a neparni kao nejednaki i
nepravilni kvadrati, pravougaonici)
3. Brojeve pitagorejci shvataju prostorno, to potvruje injenica da su ih
prestavljali takama u zemlji.
a. Njihova sveta figura, tetraktis, koja predstavlja itav kosmos
sainjena je od 10 taaka.
b. Broj jedan je shvaen kao taka, broj 2 kao linija, broj 3 kao povrina, a
broj 4 kao oblik. Sve stvari su sainjene od brojeva.
4. Pitagorovci su brojeve izjednaili sa stvarima. (to nije teko razumljivo, s
obzirom na to da su inae doivljavali stvari kao zbirove materijalnih taaka i
da su brojeve su doivljavali prostorno, a uenje o odnosu brojeva i harmonije
(harmonija zavisi od brojeva) nije teko rastei na shvatanje da ne samo
harmonija, ve i sve stvari zavise od brojeva.
5. Izjednaavanje stvari sa brojevima imalo je i negativnu posledicu, a to je
javljanje mnogih fantastinih i hirovitih ideja kao to su da je pravi momenat
broj 6, Venanje je broj 5 i sl.
(Nastanak kosmosa)

1. Ogranieno i neogranieno tvore Jedno.

a. Iz jednog, izviru brojevi.
2. Neogranien kosmos se nalazi van ogranienog ali mali deo njega uspeva da
prodre u ogranieni kosmos, jer ga ovaj udie.
a. Dakle neogranieni kosmos je vazduh, ili njemu slian. (ovde je
primetan uticaj Anaksimena)
(Koncepcija Zemlje)

1. Pitagorovci su shvatali Zemlju kao loptu, koja se zajedno sa Suncem i drugim

planetama okree oko komsikog ognja.
2. To okretanje proizvodi neujno zvidanje, odnosno harmoniju kosmosa koje mi
ne ujemo jer smo odmalena navikli na taj zvuk.
(Svet kao trougao)

1. Pitagorovac Petron je tvrdio da postoji ukupno 183 kosmosa, rasporeena u

obliku trougla.
2. Svaka strana trougla sadri u sebi 60 kosmosa, a preostala tri su rasporeena
po uglovima.
3. Kosmosi se meusobno dodiruju i gurkaju te obilaze oko trougla kao u kolu.

(znaaj)
1. Pitagora je bio prvi narodni uitelj i opti nastavnik.
2. Pitagora je prvi uveo naunu nastavu u Grku.
3. Pitagora prvi sebe odreuje kao filozofa (philosophos onaj koji voli mudrost),
spram sophosa (mudrac).
4. Prvi je celinu svemira nazvao kosmosom (redom) .
5. Pitagorovci nisu idealizovali brojeve, koliko su ih materijalizovali ali i to je prvi
korak ka idealizmu uinjen u filozofiji.
6. Pitagorovci su izvrili veliki uticaj na Platona.