Moris BARES

El Greko
ili tajna Toleda

\
/ i> m & 'i

Ako davna tradicija kae da je sam Bog nad

Toledom postavio sunce, povjest umjetnosti pri-
a da je u tom istom gradu, u tom Toledu rastvo-
rio nebesa slikar doljak, Kreanin E1 Greko, Teo-
tokopulos, slikajui ekstatine i sulude vizije. Taj
strani doljak doista je u pravom smislu postao
slikar Toleda. On je otkrio onu tajnu auru, nevi-
dljivu za neposveene, kojom je ta gotska gradina
magijski obavijena. Taj udak nije slikao melan-
holijom obavito toledsko brdo u magli sutona
ili u aru podnevnog sunca, ve je taj arobnjak
slikao Toledo u hipu, kad sablasno munja para
hrpe oblaka i kada jo sablasnije bljeska njezino
svjetlo obalama Taha i zidovima utvrda. E1 Greko
slikao je taj prigrljeni dom, tu sredovjenu stanicu
u olujnom zamahu. I na toj njegovoj najvjernijoj
slici Toleda svi potezi kista kao da su poprimili
oblik plamena. Oni dru i propinju se puni sabla-
sne snage. Kao plameni jezici to gore na tamnim
uarenim masama. Trese se zemlja, vihor drma
i zahvata goleme kuerine u svom olujnom bje-
su. U toj pobuni i komeanju elemenata iskri se
sablasno gotski dom, dok se ukasto svjetlo rui
niz strmine u modrikaste ponore. Sam demon je
vodio tu ruku to je drala kist. - Ljubo Babi
Vrlo mi je ao to E1 Greko nije doiveo starost
Ticijana. U osamdesetoj ili devedesetoj godini on
bi stvorio jednu apstraktnu umetnost - kubizam
bez kocki, organski, isto utrobni. Kakve bi to bile
slike! Divne, uzbudljive, slike uasne do sri. Jer
uasne su i ove slike koje je slikao kao zreo ovek
srednjih godina, stravine su uprkos svojoj neo-
binoj snazi i lepoti... Jer E1 Greko ne pripada kao
metafiziar nijednoj koli. Najvie to moemo da
kaemo u ime nekog svrstavanja je to da je vero-
vao u vredenost ekstaze, iracionalnog doivljaja,
iz koga, kao iz sirovine, oblikuje boanstva ili
razne atribute Boga. - Oldos Haksli

Na omotu
E1 Greko Sveti Dominik se moli, (detalj)
Objavljeno

H. L. Borhes Jeretike lekcije

S. Beket Nemuto
K. G. Jung Paracelzus kao duhovna pojava
E. Sioran Istorija i utopija
M. Agejev Roman s kokainom
R. Genon Mrano doba
H. Ortega i Gaset Pobuna masa
M. Jursenar Miima
V. Solovjov Tri razgovora
M. de Sad Uivanje u zloinu
J. Evola Metafizika seksa
E. Jonesko ovek pod znakom pitanja
S. Beket Kako jeste
D. de Rumon U zagrljaju avla
P. Florenski Pakao
Gnostiki tekstovi
M. Hajdeger Poljski put / Oputenost
D. Ki Elektra
V. Rozanov Apokalipsa naeg vremena
E. Jinger Odmetnik
M. Jursenar Tamniki krug
K. Kerenji Keri Sunca
S. Kjerkegor In vino veritas
M. Cudina Amsterdam
E. Sabato Pojedinac i univerzum
V. Niinski Dnevnik
V. Nabokov Druge obale
G. P. Fedotov Carmen saeculare
H. Ortega i Gaset Razmiljanja o tehnici
G. Balar Psihoanaliza vatre
T. Merton Mudrost pustinje
M. Elijade Mefistofeles i Androgin
M. oli Dijalog u paklu izmeu Makijavelija i Monteskjea
P. Virilio Kritini prostor
M. Sambrano umskiproplanci
Fulkaneli Misterija katedrala
E. Jinger Prvi pariski dnevnik
R. Genon Simbolika krsta
T. de Kvinsi Poslednji dani Imanuela Kanta
D. Alevi Istorija etiri godine: 1997-2001
L. F. Selin Semelvajs
A. Bezanson Zla kob stoljea
M. Lauri Pakleni kamen
V. Hajzenberg Fizika i filozofija
A. varc Umetnost i alhemija
G. Stajn Pikaso
Monteskje O duhu zakona
P. Tabori Istorija Ijudske gluposti
S. Aleksandrijan Seksualna magija
S. Dali Misli
A. Arto Pisma iz ludnice
.-P. Vernan Vaseljena, bogovi, Ijudi
P. Vidal-Nake Grka demokracija u historiji
T. de arden Srce materije
G. Herling-Gruinjski Bela no Ijubavi
I. B. Kirejevski Filozofski spisi
Mikelanelo Pisma
. Bodler Misli
Z. Herbert Lavirint nad morem
D. Mitrinovi Trea sila
M. Crnjanski Antologija kineske lirike
G. Balar Poetika prostora
E. Sabato Pojedinac i Univerzum [2. proireno izd ]
H. Rulfo Sabrana dela
L. Darel Duh mesta
. Kler Odgovornost umetnika
G. Le Bon Psihologija gomila
M. Bares El Greko ili tajna Toleda

Bie objavljeno

D. T. Suzuki / E. From Zen-budizam i psihoanaliza

E. Sioran Istorija i utopija (2. izdanje)
J. Evola Pobuna protiv modernog sveta
V. Jankelevi Smrt
L. ejka Traktat o slikarstvu i drugi eseji
 ALEF
Urednik B ranko Kuki Moris BARES
68. knjiga
E1 Greko
ili tajna Toleda

Preveo sa francuskog
M ilan Kom neni

As
ALEF
Zatitni /nak Uibliotcke jc-
alhctnij.ski (tlinhol za SubHnuicljju
Moris Bares El Greko ili tajna Toleda
El Greko ili tajna Toleda
N aslov originala
Maurice Barres Greco ou le secret d e Tolede

O prem a
Mile Grozdani

Izd a va
Branko Kuki I G radac K, aak-B eograd
i*.
S tam pa
tam parija Zuhra, Beograd, Vitanovaka 15

www.gradac.org.yvi
 7/

Moja prva poseta El Greku

C im pokuam da se prisetim svo-

je prve posete E1 Greku, uvek
se tom prilikom m oje sean je
vraa na prvu no koju sam
proveo na ulicama Toleda. Po-
to sam obedovao, odmah sam se zaputio nasum ice
uskom poploanom stazom pored visokih zidova koji su
se zarivali u nebo bez zvezda. Koraao sam du ogrom -
nih sam ostana i glomaznih palata sa reetkam a i grbo-
vima ijoj gordosti nisu naudili ni zla su dba ni zub
vremena. Oko njih u noi oivljava sav njihov m inuli ivot
koji je postao lep kao kakav san. Mnotvo utvarnih, fla-
manskih, jevrejskih, katolikih ili saracenskih likova sae-
kivalo me iza svih kapija. Ve od prve veeri saletali su me
kao to beda kidie na bojake, te ih punih dvadeset go-
dina okrepljujem kao stranac. Ne jadam se zbog toga; ta-
vie, oni su mi priutili mnoga zadovoljstva...
Kakva je tiina te veeri vladala po mranim uliicam a
bregovitog Toleda! Dole u dnu zidina pevali su zrikavci,
dok su negde u visini sumanuto proletali slepi mievi.
Oko jedanaest i po sati zauo sam nekakvu muziku i po-
kuao sam da kroz koloplet ulica stignem tamo odakle je
dopirala. Najednom sam se obreo u iroj ulici gde je ma-
lo i veliko igralo u pomrini. Tu se bee sjatio sav narod-
ski Toledo; staro i mlado igralo je u kolu, a ritam su dava-
le devojke, drei se jedna drugoj oko struka. Svi ti likovi
bili su utvarno ozbiljni i kao da su doli sa on oga sveta.
Naavi se u toj zemlji koja ne mari za moju radoznalost,
odjednom sam pom islio da pred mojim oim a u kolu
igraju junaci Goje, Velaskesa, Servantesa ili Kalderona, ko-
ji su u oima jednog novodolice predstavljali itavu Spa-
niju... Ipak, u svemu tome nisam nalazio neko izrazitije
zadovoljstvo. Ti limeni muziki instrumenti i prostaka
dernjava veoma su odudarali od okolnog dekora.
Najednom muzika prestade, igrai zaurlae to ih grlo
nosi, svetiljke se pogasie i sva se ta druina oas rasturi
po strmim uliicama. A onda kroz pomrinu odjeknu ne-
kakva popevka. liee lo pcsma o sam oi od ciglo etiri sti-
ha, tugovauka ganutljiva i blaga, poput meda koji prepla-
vljujc srci*.
 8/
Sutradan, u crkvi svetog Tome, odjek te pesm e stopio
se u m ojoj dui sa grevitim, nespokojnim i tunim liko-
vimu koji su mi se ukazali na slavnoj E1 Grekovoj slici ,,Sa-
hrana grofa O rgasa.
Nad dubokom i strmenitom vododerinom kroz koju
reka Taho valja uzmuene talase uzdie se visoki toranj cr-
kve svetog Tome. Crkva je sazidana od zagasitih cigala, a
ukraena je arapskim arkadicama i gleosanim stubovi-
ma. Kao jedna od negdanjih damija pretvorenih u cr-
kvu, ta bogom olja me podsetila da je m uslim anska dua
uzidana u kamene temelje Toleda. Polusruena i poprili-
no jadna, ona meutim predstavlja najlepi okvir za ,,Sa-
hranu grofa O rgasa, to remek-delo jednog istovremeno
arapskog i katolikog oseanja.
Slika se i danas nalazi tamo gde ju je svojevremeno.po-
stavio sam E1 Greko, dakle ispod desnog raspona izmeu
dva nosea stuba, a u om anjem ugnuu zida koje joj slu-
i kao ram. U pitanju je dvodelna kompozicija: u donjem
delu - sahrana vlastelina Orgasa; u gornjem delu - njego-
vo uzlaenje u dvor nebeski.
U prvom planu slike sveti Avgustin i sveti Stefan u ras-
konim odoram a saginju se da rukama pridignu beivot-
no telo vlastelina Orgasa utegnutog u flamanski oklop. A
iza njih, stojei, tiska se tridesetak plemia, svetenika i
kaluera koji u crnoj odedi s kraja na kraj slike ine ne-
ku vrstu friza. Ve od prvog pogleda duboko nam potre-
sajui duu, atmosfera sveane tuge proima blagou taj kaza o blagodatnom inu itelja nebeskih, posluaj sada
ukopni obred. Pred oima imamo sam cvet toledanskog
drutva koje je naslikano kakvo je bilo za ivota, sa svojim
najdivnijim moralnim izrazom. Te sfroge linosti, vrstog
tela i duha, sposobne su za izvesnu tunu i udnu fanta-
ziju, ali ne i za pravu radost i razbibrigu. Verujem da su bi-
li okoreli u svojim nasleenim matarijama i, kao to bi
rekao Volter, nepristupni za svetlost. To udo koje se pred
njima zbiva kanda im otvara oi, ali ih nimalo ne udi. Na
kraju krajeva, zato bi se udili to su ih posetila dva sve-
titelja, ako ve znaju da se tog asa dua gospara Orgasa
prim a u dvor nebeski?
Svojim oima gledam o taj prijem koji zaprem a itavo
nebo na slici. Predstavljen sasvim nag, gospar Orgas stu-
pa pred Hrista, Bogorodicu i blaene pravednike. Prizor
potpun o odudara od lepog realistikog slikarstva u do-
njem delu slike. Modre, olovne, svedene do bede i ubo-
tva, neobino izducne, usukane i grevite forme daju
9/
slici neto krajnje utvarno to nas onespokojava, sabla-
njava i privlai.
Kakav je udan, neukrotiv i neuskladiv genije bio taj E1
Greko! Eto, realista koji je naslikao ta dvadeset i etiri To-
ledanca, dok obavljaju requiem nad odrom jed n oga od
svojih sugraana, postaje vizionar koji nas potom odvodi
u carstvo larvi i snova! Dakle, iz kakvoga ugla on posm a-
tra ivot? I ta u stvari hoe da iskae tim delom iju celo-
vitost u prvi mah ne primeujemo?
Ispod slike, na crnoj ploici, pozlaenim slovim a ispi-
sane su ove rei: Makar i da te hitnja mori, o nam ernie,
zastani sam o asak i pouj davnanju povest n aega gra-
da, kazanu u nekoliko rei. Don G onsalo Ruis od Toleda,
gospodar varoice Orgas, veliki notaro Kastilje, izm eu
drugih dokaza koje nam ostavi o svome milosru, preuze
brigu da ovaj hram svetog apostola Tome, do tada siroma-
an, a u kome htede po svojoj volji biti sahranjen, bude
bogato obnovljen o njegovom troku te priloi m nogo
blaga u zlatu i srebru. Onog asa kada su svetenici kre-
nuli da ga pokopaju, dogodi se neto udesno i predivno:
sveti Stefan i sveti Avgustin, siavi s nebesa, rukam a ga
svojim prihvatie i ovde sahranie. Kako bi bilo p red u go
kazivati kakav razlog navede te svece da uine to uinie,
poi, namernie, ako uzmogne, u oblinji sam ostan av-
gustinaca pa se tamo raspitaj i monasi e ti sve potanko is-
tolkovati. Upokojio se u Hristu godine 1312. Poto ti se
koju re i o nepostojanstvu smrtnika zemaljskih. Elem,
nareeni G onsalo testamentom zaveta po dve ovce, e-
snaest kokoaka, dve meine vina, dva tovara drva i osam
stotina onih novaca koje zovu maravedi, a s jasnom name-
rom da svetenstvo te crkve i sirotinja u parohiji im aju na-
vedenu ostavinu primati godinje od itelja varoi Orgas.
Ali kako pak varoani verovahu da e vremenom to pravo
biti ukinuto, i kako ovih potonjih godina odbijahu da is-
punjavaju taj poboni zavet, ministarstvo pravde u Valja-
dolidu, sasluavi energinu predstavku upnika ovog
hrama, Andreje Nunesa Madridskoga i Pabla Ruisa Duro-
na, ekonoma, prisili te varoane da namire to su bili du-
ni. Tako i delo E1 Greka predstavlja spom en na sudaniju
koju upnik svetog Tome dobi protiv itelja Orgasa. Ova
slika im poruuje: O nezahvalnici! Pre ravno dva i p o ve-
ka jedan poboan hrianin, kome su u sudnjem asu sve-
ti Stefan i sveti Avgustin u/vratili blagodau, htede da pri-
 10 /
loi svoje blago svetenstvu sam ostana svetog Tome. Bili
ste toliko nitavni da se ogluiste o njegovu volju, koju ta-
ko uzvieno posvedoie svetitelji. Bojte se! Je r on sada
na nebu zbori sa Hristom i Blaenom Devicom.
Tako pie crno na belo. Povodom tog zakeranja i te za-
vrzlame nastao je ovaj nadahnuti zapis. Kakva li je duev-
na snaga umetnika promislila i preoblikovala tu temu!
Prosta zaevica, u koju se uplelo ak i jedno sum njivo u-
do, brzo bi pala u zaborav i bila prekrivena utanjem da
se nije iznenada pojavio E1 Greko i iz jednog lokalnog,
priprostog prizora iznedrio beskrajnu mo panskog ose-
anja. Izmeu tih prozainih parniara izdie se njegovo ciju gde su odranije imali starije, ve imune i uvaene
srce da ovekovei jednu tako neznatnu dogodovtinu. A
upniku Nunesu, koji nam pria o udu, uzvraamo pita-
njem: Verujete li u njega? Meutim, kada progovori E1
Greko, on nas vodi tamo gde se nema pravo na sumnji-
avost.
Ozbiljnost tih jednolinih likova, kao i hladna boja na-
glaena vatrenim kontrastima, snano nas podstiu na sa-
njarenje budei u nama elju za kontemplativnim ivo-
tom. Zato li sam se pred tom kompozicijom neuporedivo
snane ivotnosti setio one ganutljive i tanane arapske
popevke koja se sino gubila u pomrini moje prve noi
toledanske? Ne znam koliko bih tog prvog dana u crkvi
svetog Tome dugo uivao u tim mistikim dozivima da ni-
sam sa uasavanjem opazio kako su se uzmuvali oni mali
crkvenjaci koji su mi otvorili crkvu. Ispred platna su pre-
lazili sa povijenim lojanicama na takav nain da se m ogao
uvideti njihov oigledan prezir prem a gornjem delu kom-
pozicije. Trebalo je videti te sitne due iz sakristije kako
dugim tapovim a upiru tamo gde se sa oreolom pojavlju-
ju Isus Hristos i Devica, a pred njih, sasvim nag, istupa
knez od Orgasa, kao to je trebalo i uti kako nadobudno
ponavljaju: Kakav bezumnik! Kakav ludak!
E1 Grekovo ludilo! Taj tako prostaki prekor, koji mo-
da ima donekle razloga pred nekim slikarevim delima,
posve je besm islen pred tolikom produhovljenou i
ozbiljnou. Mnogi meu poznavaocima tvrde da je E1
Greko bio genijalan, ali da mu se docnije pom utio um.
to se pak m ene tie, shvatio sam od prvog trenutka da se
nalazim pred snanom i jedinstvenom duom , da je ra-
zum no posum njati u takvu tvrdnju, ali da je jo razumni-
je paljivo promisliti o njoj. Stoga sam se zarekao da u lo
znaajno pansko pitanje prouiti tako Sto u poneto uz* prizivala svog slik.u.i lm je Hl Greko raspakovao prtljag,
11/
gred pripovedati i o E1 Grekovom ivotu, tragajui za ita-
vim nizom njegovih slika po ovdanjim crkvama.
El Grekov ivo t
Poznavaoci jednoduno smatraju da se E1 Greko rodio
na ostrvu Kritu izmeu 1545. i 1550. godine, ali nisu pro-
nali nikakav trag o njegovom rodnom selu, porodici ili
najranijem obrazovanju. Po svemu sudei, on je bio jedan
od mnogih mladia koji su sa tog ostrva pristizali u Vene-
srodnike. Ti grki doseljenici stvorili su oko crkve San
oro naseobinu od preko etiri hiljade dua. Staklari,
minijaturisti, iluminatori, svi oni su zavetno uvali svoje
vizantijske korene. Otuda je E1 Grekova paleta, na kojoj
prevladavaju crna i bela boja, s razlogom dovoena u ve-
zu sa starim vizantijskim majstorima, kao to to pie u jed-
nom poznatom rukopisu sa Svete Gore.
Prvi raspoloivi neosporan dokument o ovom tajan-
stvenom umetniku predstavlja pism o u kome stari ilumi-
nator Julije Klovi, takoe egzotina linost (poreklom iz
Dalmacije), moli kardinala Alesandra Farnezea da u svojoj
rimskoj palati prui konak jednom mometu iz Kandije,
ueniku Ticijanovom, a koji je pri tom i valjan slikar .
U palati Farneze E1 Greko je uradio nekoliko veom a
valjanih studija koje danas moem o videti u m uzejim a Na-
pulja i Parme, u Berueteovoj zbirci, u Eskorijalu i u Lon-
donu. Na njima se zapaa uticaj Ticijana, Tintoreta, Palme
Starijeg i itave Venecije.1 Meutim, tada se u Rimu bee
ve sjatilo previe slikara. E1 Greko je posluao pozive bo-
gate panije i oko 1575. godine otiao je u Kastilju, u To-
ledo, gde je bio siguran da e dobiti posla. Tamo e, ta-
vie, nai m odele i nain oseanja stvari koji su odgovarali
njegovoj prirodi.
Kralj Filip II bee tih dana premestio dvor i vladu u
Madrid i u svoj Eskorijal. Ali veoma plemiki, veom a kra-
Ijevski, imperijalni Toledo, na svojoj surovoj litici, sa rim-
skim ruevinama, vizigotskim bazilikama i arapskim da-
mijama, sa svojim crkavama i palatama bio je i ostao dua
panije. Njegova katedrala bee pretrpana svakojakim
umetnikim predmetima, ali su joj nedostajale slike koje
bi odgovarale njenom duhu i karakteru. Ona je ekala i
 12/
odmah su ga saleteli kanonici i naruili ono Cepanje ha-
ljine Hristove, sliku koja i danas u sakristiji katedrale iza-
ziva opte divljenje.
To delo velikog stila, blistavo i celovito, posve je sabra-
no oko uzviene Hristove tuge. Desno od Sina Boijega,
ija je haljina izrazito crvena, stoji plemi u kriljastom
oklopu. Ta ponosita linost preplanulog lika iskazuje mi-
sao itave kompozicije. On ne sudeluje u zlopoinstvu,
on trpi, meditira i zna ta se ima desiti. Iza Hrista i tog vi-
teza, njegovog svedoka, u pozadini koja je nalik gornjem
delu oklopa, diu se i tiskaju koplja i perjanice grdne go-
mile. Sav taj olo, uostalom, ne uspeva da svojom dernja-
vom pomuti velianstveni primer dostojanstva koji prua
prvi plan slike.
Italijanski uticaji primetni su na tom E1 Grekovom pr-
vencu u Toledu, kao i u delima koje je u to vreme radio za
crkvu Santo Domingo el Antigo. To je veita pria o traga-
nju za originalnou. Posle niza beznaajnih ostvarenja,
Balzak pie ,,uane*, pravo remek-delo, ali ipak pod uti-
cajem Valtera Skota. Svoj pravi izraz nai e tek kada bude
krenuo da opisuje ivot svoga doba. Tako je i E1 Greko ot-
krio sopstveni genije kada je odluio da slika kastiljansko
plemstvo. U tom pogledu, slika Muenje svetog Mavrikija
i njegovih saboraca, koju je izmeu 1580. i 1584. godine
uradio za kralja Filipa II, svedoi da je on konano prona-
ao svoj put u realistinom doaravanju duevnih lomova. zidao i pisao.
Ta kompozicija bila je u skladu sa naravi jednog kralja
koji je tada slikarstvo usmeravao ka patetinom moralu i
vodio ga od Ticijana ka seviljskoj koli. ini se, meutim,
da Muenje svetog Mavrikija nije u potpunosti zadovolji-
lo Filipa II. On je procenio da E1 Grekovo platno ne moe
biti postavljeno u oltaru, te se obratio firentinskom slika-
ru Romulu ininatiju koji mu je uradio osrednju, ali ne i
zanemarljivu kompoziciju. Oba suparnika dela nalaze se
danas u samostanu San Lorenco u Eskorijalu. Italijanovo
delo nalazi se u oltaru svetih muenika, a E1 Grekovo plat-
no uva se u kapitolskoj dvorani. Sasvim prirodno, poseti-
lac nastoji da dokui ta mu je zamerao kralj. E1 Greko je
trebalo da naslika znamenitu povest o onim hrianskim
vojnicima kojima je rimski car zapovedio da se rtvuju bo-
govima, a oni ne htedoe ni pokleknuti niti se pobuniti,
nego prihvatie muenitvo; slikar nije video njihov pod-
uani - protivnici Francuske revolucijc. - Prtm prvv.
13/
vig u pristajanju na smrt - u emu bi im hiljade ispovedni-
ka bile ravne - nego je poeleo da uzvelia injenicu to je
njihov voa Mavrikije svojom besedom privoleo itavu le-
giju da pristane na rtvovanje. Zbog toga je on u lepim
proporcijama prikazao, u prvom planu, dug i poverljiv raz-
govor svetog Mavrikija sa saborcima, a zatim je, u pozadi-
ni, predstavio sveca sa tabom i povorkom anela, sviraa
i pevaa, dok pristupa da tei jednog po jednog sve svoje
vojnike i potom prima njihove poseene glave.
Razumemo to je Filip II, inae sklon ozbiljnim sanja-
renjima, kojima je uostalom posvetio mnoga sveana zda-
nja u svom Eskorijalu, bio iznenaen tom velianstvenom
neobinou jedne potpuno umne slike. Stremei ka ja-
sno zamiljenom cilju, E1 Greko e ubrzo posle tog polo-
vinog uspeha dostii najvii stepen savrenstva u slavnoj
slici Sahrana grofa Orgasa.
Eto, to je njegovo popularno remek-delo. Njime je za-
dobio slavu i te 1584. godine postigao je ogroman uspeh.
Otada e za samostane i crkve naslikati Svetu Magdale-
nu, Franju Asikog, ,Veroniku sa ubrusom, portretisa-
e elitu kastiljanskog drutva, dok istovremeno smilja
svoje velike poeme mistikog slikarstva. Tokom vie od
trideset godina Toledo je imao u E1 Greku jednog od onih
umetnika kakvih je imala renesansna Italija, koji se nisu
zatvarali u samu svoju umetnost. Taj veliki slikar je vajao,
Meutim, kako je moguno donositi sud o tim razlii-
tim delatnostima? Neastiv duh se ostrvio na njegove ra-
dove pisca, vajara i ahitekte. ta se uopte desilo sa ruko-
pisima u kojima on izlae svoje misli o slikarskoj
umetnosti? Bez ustezanja naklonjen starom majstoru, Pa-
eko izjavljuje da su to bile ideje velikog filozofa. Moda
emo ih jednog dana pronai u nekom samostanu ili u
nekoj svetenikoj knjinici. Njegove skulpture vitkih, ak
suvie izduenih i suptilnih formi svedoe o jednoj usred-
sreenoj strasti. Kau da je, traei po svaku cenu lini iz-
raz, dostigao neku vrstu fatalne lepote. Na kraju XVIII ve-
ka, u jednoj franjevakoj crkvi u Iljeskasu - varoici na
putu od Madrida ka Toledu, koja inae igra znatnu ulogu
u pikarskim romanima - jo se dalo videti najznaajnije
njegovo vajarsko delo: grobnice osnivaa manastira, Ge-
deona de Inahosa i njegove ene donje Kataline Velasko.
To su bile dve nie od belog mramora, ukraene pilastri-
ma i frontonima, gdc dvoje zadubinara skrueno klei u
 14/
molitvi. Na bokovima su bile izvajane narikae... Taj opis
je prikazuje kao nekakvu grobnicu italijanske renesanse,
gde nedostaju tuga i zebnja od smrti koje se tako oseaju
kroz srednji vek. Ljudi lakoverno misle da je E1 Greko
umeo da svoju duu uskladi sa tim dekorom; ali nije osta-
lo nita od tih grobnica... Hoemo li sud o njegovom ta-
lentu donositi na osnovu figura dvojice apostola koje
ukraavaju veliki oltarski naslon u crkvi Karitad? To je ita-
lijanska umetnost, elegantna ali i nadahnuta izraajnom i
bolnom ivotnou... Da li da se oslonimo na one statue
koje ukraavaju amvon u bolnikoj crkvi Afuera? Bie da
je neke od njih izvajao E1 Greko. Ali koje?
U istoj meri stradalo je i njegovo neimarsko delo. Nje-
govi oltari mogu se videti u crkvi svetog Vinsenta Toledan-
skog i u bolnici Afuera. Ipak, ini mi se da se njemu vie
ne pripisuje venica Toleda, zamiljena u otmenom gr-
ko-rimskom stilu, koji je krajem esnaestog veka bio veo-
ma uobiajen u Italiji.
Ova razliita i nepouzdana ostvarenja daju mi za pravo
- zar ne? - da zakljuim da se E1 Greko, im ne vidi prili-
ku da izrazi svoju duu, povlaio u pristojan, znalaki, od-
meren, dakle hladan posao. Kada nije ponet oseanjima,
on je samo majstor koji radi ne marei za ono to je ura-
dio. To je udak koji svojom zagonetnom linou udvo-
struuje tajnu svoje umetnosti.
ivot i dela potonula u tamu - takav je E1 Grekov usud.
Tek 1908. godine jedan panski uenjak po imenu Manuel
Kasio uspeo je da nam prui nekoliko preciznih podataka.
Pokuajmo da izdvojimo nekoliko sjajnih pojedinosti koje
je on, kako-tako, uspeo da utvrdi. Pre svega, kakvo je da-
kle bilo El Grekovo lice? Da li ga moemo prepoznati po-
red likova Mikelanela, Ticijana i Klovia na slici Izgon tr-
govaca iz hrama? Nije li naslikao sebe u liku centuriona
na slici Cepanje haljine Isusove ili u liku svetog Josifa ha
slici Sveta porodica koja se danas uva u Pradu? Ne nala-
zimo li ga u odmaklim godinama meu vlastelinima koji
vre obred u Sahrani grofa Orgasa? Nije li sebe prikazao
u liku onog ispijenog sanjara na portretu koji je u Berue-
tinom vlasnitvu? Dozvoljavam i tu mogunost. Verujem
da je u tom uzbudljivom nizu dela izrazio razliita stanja
jedne velike due u razvoju. Greko je svakako bio onaj o-
vek sav tanan i grozniav, glave blago nagnute ulevo, po-
put veverice, ako tako smem rei, ali oplemenjen religio-
znim sanjarenjem, utljiv i moda neurastenian.
15/
Odnedavno je poznato da je stanovao u jevrejskoj e-
tvrti, nedaleko od crkve svetog Tome. A meu tim oburva-
nim kamenovima nalazili su sebi krov nad glavom, jedan
posle drugoga, uveni blagajnik Samjuel Levi i arobnjak
markiz De Viljena. Narodna mata jo prekopava te kre-
vine ne bi li pronala trag od riznica onoga prvoga ili ne-
to od dijabolinih radnji onoga drugoga. Gospodin La-
fon, konzervator muzeja u Pou i jedan od najboljih
znalaca panske umetnosti koje Francuska ima, prepo-
znao je iza tih ruevina one sive breuljke koji se esto po-
javljuju u pozadini El Grekovih slika. Kada bi prilazio pro-
zoru, slikar bi primeivao, pored mosta Alkantara, uvenu
napravu koju je izumeo Italijan Huanelo, mehaniar Kar-
la V, za izvlaenje vode iz reke Taho do na vrh grada. Ta
naprava, inae poznata kao Huanelov izum2 (artificio de
Juanelo), bila je uvena u celoj Spaniji, te su ljudi oda-
svud dolazili u Toledo da joj se dive. Ne sumnjam da je
njoj pripadao onaj tajanstveni toak koga je E1 Greko na-
slikao u pozadini slike Sveti Martin deli ogrta sa siroma-
hom. Kao i Leonardo da Vini, E1 Greko se ivo zanimao
za mehaniku. Sasvim je prirodno to je on rado posma-
trao tu napravu na vidiku, koju su ondanji spisi esto na-
zivali jednim od svetskih uda.
Sa porodicom i mnogim uenicima slikar je raskono
iveo u jevrejskoj etvrti Toleda. Imamo dokument o unu-
tranjosti njegove kue, koji predstavlja pravu anr-sliku.
Tri ene razliitog doba, pored kojih lei lepa maka, ve-
zu i predu, dok etvrta dri dete u naruju.
Taj deak, koji e postati Sveti Martin u kapeli San
I lose, kao i neni momi koji rairuje mapu grada u ,,Po-
gledu na Toledo, po svoj prilici je niko drugi nego Hor-
he Manuel Teotokopuli, sin E1 Grekov.
Poput oca, Horhe Manuel je bio istovremeno slikar, va-
jar i arhitekta. One kopije Cepanja haljine Isusove i
Svetog Petra i Pavla, za koje se verovalo da su E1 Greko-
ve, nainio je njegov sin. On je sigurno napravio mnogo
replika kojima je danas pretrpano trite. Da bismo stekli
iole zanimljivu predstavu o tom mladom oveku, valja
imati u vidu kako je on bezmalo ceo ivot provodio u mo-
zarapskoj kapeli katedrale.* A ta kapela predstavlja jednu
od najdragocenijih tradicija Toleda, odnosno jednu reli-
*Naziv potle od arapskog mustarib, to znai poarabljen. Tako su na-
zlvall hriane koji su iveli ti muslimanskoj paniji i pisali na arapskom.
Prtm. pntv,
 16/
kviju iz vremena Mavara. Ona ovekoveuje postojanost
onih koji su, pod muslimanskom vlau, sauvali svoju
krv i veru. Meu njima su se zadrali posebni bogoslube-
ni oblici, istonjakog porekla, koje su u paniju davno
uneli gotski varvari; poetkom XX veka tamo jo dolazi na
molitvu nekoliko mozarapskih porodica koje pripadaju
razliitim staleima. Horhe Manuel je sagradio kupolu i
lanternu tog veoma potovanog svetilita. Iako su se nje-
govi nacrti uinili suvie smeli ljudima od zanata, on je
uspeo da ubedi kanonike da ih prihvate i sav posao je po-
tom uspeno priveo kraju...
To je sve to znamo o ivotu E1 Grekovog sina, koji je
umro prilino mlad. A to zanimanje kome je posvetio i-
vot ini ga donekle pesnikim. Ovoga trenutka pada mi
na um sin Viktora Igoa, Fransoa-Viktor, koji se, da uvea'
slavu svog prezimena, stavlja u slubu ekspira i slavi ga
kao jednog od prethodnika svoga oca. Sa saoseanjem
posmatramo kako Horhe Manuel uva taj mozarapski
kult. Time on odaje poast raznorodnoj tradiciji kojom se
nadahnjivao E1 Grekov genije. Kako je dirljiv in tog mla-
dog oveka koji kupolom zasvouje vode to izviru iz
drevnog tla toledanskoga!
E1 Grekova ki jo je romantinija od Horhea Manue-
la3. Ona je onaj mali skutonoa u Sahrani grofa Orgasa,
ona je ono dete Isus koje bojaljivo koraa puteljkom u
okolini Jerusalima, drei se za ruku svetog Josifa na isto-
imenoj slici u crkvi San Hose. Nadasve, ona je onaj pleme-
niti i ozbiljni portret mlade ene, koji je prodat sa kolek-
cijom Luja-Filipa u Londonu 1853, a koji se danas nalazi u
vlasnitvu ser Dona Sterlinga Maksvela. Kakva bi to bila
knjiga Ijubavi kad bi se sabrala imena svih koji su je vole-
li! Njome je bio oaran ak i mladi Teodor aserjo (francu-
ski romantini slikar). Ipak, meu ludorijama koje je ona
izazvala najudnija je ona koju ini erudita Bion kada u
svom Atlasu francuske kneevine u Moreji, izmeu dva
krokija franakih utvrenja, istie taj draesni lik kao obra-
zac prave grke rase. Poznajemo lepe oi, isti oval i tam- la Sisla (iji se temelji jo vide na pola milje od Toleda) za-
nu boju lica E1 Grekove keri, ali do nas nisu doprli ni glas
ni oseanja te dirljive, uzbudljive i nemirne devojke. Pri-
stojnost nalae da kod slikara polukatolikog poluarap-
skog ozbiljnog Toleda ki jedinica bude pokrivena velom.
Imamo li potpunija saznanja o njegovom ateljeu, o
njegovim uenicima i njegovom poduavanju koje e uti-
cati ak i na velikog Velaskesa? Znamo da je kod njega
17/
uio fra Huan Bautista Majno, dominikanac na velikom
glasu po svojim vrlinama, koji je slikao portrete sa tako
divnom blagou i ljubavlju da je, ne zanemarujui sli-
nost, davao mladalaku dra ak i najstarijim i najrunijim
osobama; zatim graver Dijego de Astor, ije bi estampe
svako poeleo, osobito jednog svetog Franju dok klei sa
mrtvakom lobanjom u ruci, prema E1 Grekovom delu, ili
ilustracije za povest o svetom Jakovu; pa Orijente Antonio
Pisaro i konano njegov najdrai uenik Luis Tristan koji
mi, na osnovu desetak slika koje sam video u samostanu
Santa Klara La Real, izgleda precenjen.
U jednom zapisu Paeko nam ukazuje kakve su pouke
mladi umetnici dobijali uei od ovog majstora. Taj sevilj-
ski slikar i kritiar doe jednog dana u Toledo da poseti
E1 Greka kome je tada bilo izmeu ezdeset i sedamdeset
godina. Ovaj ga uvede u odaju punu glinenih maketa za
skulpture, a zatim ga povede u drugu odaju gde su se na-
lazile skice za njegove slike. Sve je to veoma iznenadilo
estitog Paeka. Kome bi uopte palo na um, pie on tim
povodom, da Domeniko Greko skicira svoja dela i da ih
retuira u vie navrata, da razlae i razluuje nijanse daju-
i tako svojim platnima onaj njihov izgled surovih skica i
pretvarajui se da im daje najveu slobodu i snagu u fak-
turi? Neko neupuen zakljuio bi iz tog kratkog zapisa da
se E1 Greko trudio da izbegne obline i da je traio sirov,
neposredan, brz izraz.
Paeko je tom prilikom jo zapitao E1 Greka ta je nje-
mu bitnije: crte ili boja? Na to je stari majstor odgovorio
da je vanija boja; zatim je dodao da je Mikelanelo bio
dobar ovek, ali da nije znao slikati. to bi, ukoliko se ne
varam, imalo da znai: Mikelanelo je pravi ovek (u
onom smislu u kome je Napoleon rekao Geteu: Vi ste
pravi ovek, gospodine Gete), ali on, ako emo pravo, ne
stvara slikarstvo, on samo crta grupe statua. Poznato je,
inae, da je E1 Greko imao visoko miljenje o svojoj umet-
nosti. Jednog dana jeronimovci manastira Santa Marija de
molie ga da im naslika Tajnu veeru. Pogodivi se s nji-
ma, on prepusti narudbinu svom dragom Luisu Tristanu.
Poto je zavrio sliku, ovaj zatrai od monaha dve stotine
dukata. Njima se slika neobino dopala, ali im se cena ui-
ni previsoka za tako mladog slikara. Tada se oni obratie
E1 Greku da iznese svoj sud. Tek to je letimice osmotrio
sllku, majstor vltlajui tapom kidisa na uenika nazivaju-
 18/
i ga propalicom koja sramoti slikarstvo. estiti kalue-
ri se umeae pravdajui mladia da mu nije zameriti to
ne shvata vrednost novca. E1 Greko je, meutim, nastavio:
Ovaj pasji sin nas izdaje dajui tako lepu sliku za manje
od pet stotina dukata. Ako mu odmah ne date toliko nov-
ca, neka je odnesu mojoj kui.
Taj neobini ovek imao je smelosti da se suprotstavi
ak i samoj inkviziciji. Teolozi su ga bacali u grdne nepri-
like zahtevajui od njega da uvea krila anelima. Uzgred
reeno, on je bio u pravu: krila nisu potrebna (poto je
re o natprirodnim biima, niko nee traiti objanjenje) nimfi, dok su oko majunih jezera skakutale srne.
ili su pak potrebna krila srazmerna telu. Bilo kako bilo,
optuen da se na pojedinim slikama ogluio o kanonska
pravila, E1 Greko se alio sudu i dobio proces. Fidija nije
bio te sree u Atini.
lanovima udruenja likovnih umetnosti predlaem
ovaj nain koji je E1 Greko primenjivao sa muterijama.
On nije prodavao svoje slike, on ih je davao u zalogu za
izvesnu svotu novca, zadravajui pravo da ih preuzme
natrag ukoliko mu bude odgovaralo da novac vrati. A ta
gospoda bi mogla biti jo i na dobitku od tog neobinog
opiranja na poetku XVII veka da se rad oporezuje. Pore-
znik je zahtevao da E1 Greko plati porez na narudbine
koje je upravo zavravao u Iljeskasu. On je odbio da plati
i poveo je parnicu pred kraljevskim sudom, koji mu je
dao za pravo i tom prilikom presudio da se od svih pore-
za izuzimaju tri plemenite umetnosti: slikarstvo, vajarstvo
i arhitektura.
Reklo bi se da je ovakvim postupcima E1 Greko dono-
sio ideje dotle nepoznate u Toledu. Njegova narav takoe
je izgledala bizarna. Husepe Martines ga kori da je radi
svakojakih zadovoljstava unajmljivao svirae da mu u ku-
i sviraju dok ruava ili veerava. A kakvu je muziku vo-
leo da slua? Muziku arapskog duha i boja? Ili onu sna-
nu, ponositu umetnost koju sam naslutio sluajui jedne
veeri naizmenine glasove u pomrini manastira na
Monseratu? U to doba su se, pretpostavljam, po crkvama
Kastilje izvodili komadi sastavljani da gode melanholi-
nom ludilu kralja Filipa II. Danas se mogu uti jedino u
Sikstinskoj kapeli. Oni izraavaju sutinu panije u istoj
meri kao slikarstvo jednog Moralesa ili jednog Surbarana.
Ipak, ja verujem da je E1 Greko, kao grozniav umet-
nik sa pomalo lavantinskom prirodnou, bio skloniji
oporim i tunim popevkama koje na kamenitom tlu na-
19/
staju uz brujanje gitare. S veeri bi sluao kako ih pevaju
prosjaci i vodonoe, dok je prelazio most Svetog Martina
idui ka letnjikovcima (cigarrales) okruenim vrtovima
na zavojitoj obali reke Taho, jugozapadno od Toleda. A ta-
mo se, govorei jezikom onovremenog pesnika, uzdizala
poljska kua sagraena po zamisli i izumu kritskome.
Ovim reima se htelo rei da je E1 Greko prihvatio da za
monog kardinala, nadbiskupa Sandovala i Rohasa ukrasi
letnjikovac na vidikovcu Buena Vista. Pored reke Taho, u
vrtovima narandi, kestenova i borova isticale su se statue
Prolaznik moe i danas, tu i tamo, da primeti ostatke
te nekadanje raskoi. U delu Letnjikovci toledanski
Tirso de Molina opisuje tamonji ivot ba kao to nam
Bokao daje sliku mediijevske vile na brdima iznad Fi-
rence. U letnjikovcu na Buena Vista E1 Greko je svake ve-
eri susretao najvrsnije duhove grada i toiedanske lepoti-
ce koje, prema reima pobonog prijatelja svete Tereze,
jednom reju kau vie nego kakav atinski filozof ita-
vom knjigom. Tamo je imao priliku da, osim Tirsa de
Moline, susree Lope de Vegu, divnog dramatiara legen-
de o Don Huanu, izvrsnog svetenika, genijalnog tvorca
komedija o mau i ogrtau, iji bi ljubavni zanos bilo la-
komisleno kuditi; oca Ribadeneira, prijatelja i pisca me-
moara Injasija de Lojole; brata Ortensija Felis Paravisina i
Arteaga, iz reda trinitaraca, koji je sastavljao lirske, suptil-
ne i mistine romanse; pesnika konkistadora Ersilju, ue-
nika Publija Stasija i Lukijana, prvog istraivaa Patagoni-
je koji je svoje podvige opevao u delu divljijem od
naroda koje opisuje; Valtasara Grasijana, nerazgovetnog,
preopirnog i dubokog prozaistu koji je slikao romanti-
ne prizore ivota da pomogne pri vaspitanju vitezova;
Gongoru, slavnog kordovanskog fratra ispunjenog neob-
uzdanim patriotizmom i verom, tog majstora svima, koji
je pisao mavritanske, hladne, blistave i beskonano iski-
ene romanse; i naposletku samog Servantesa. Istih tih
godina sveta Tereza je u Toledu delovala kao osniva re-
da i kao genijalan pesnik.
E1 Greko nam je ostavio portrete izvesnog broja tih li-
nosti. Sanjarei gdekad zamiljam jedan obnovljen salon
u letnjikovcu na Buena Visti, u kome bi se ponovo okupi-
li kardinali, pesnici ovenani lovorikama, lekari, pravnici,
romantine ene, nebrojeni fratri i gospari, itavo ono to-
ledansko drutvo koje je danas rasuto po javnim ili privat-
 20/
nim zbirkama. I znam kome bih poverio da predsedava
tim obziljnim skupom. Bio bi to Huan od Avile, pisac one
znamenite knjige o duhovnom usmerenju, Posluaj, ke-
ri (Audi, filia ), koju je napisao da bi privoleo jednu kralji-
inu pratilju da se odrekne sveta, otkrivajui joj ovu misao
iz Svetog pisma: Posluaj, keri, pogledaj i uho prigni, za-
boravi narod svoj i dom oca svoga, i car e te prigrliti Iju-
bavlju zbog lepote tvoje. Bilo bi sasvim prikladno da lik
ovog velikog mistiara predsedava takvom uskom krugu
umova, najuzvienijem izrazu panskog Zlatnog veka, a
istovremeno bi nas uputio u religioznu misao koja pred-
stavlja sutinu E1 Grekovog talenta.
Slikar Sahrane grofa Orgasa umro je oko svoje se-
damdeset este godine. U crkvenim knjigama parohije
Svetog Vartolomeja u Toledu pie: Dana sedmog aprila
1614. godine upokoji se Domeniko Greko, ne ostavivi te-
stamenta. Sahranjen je kod crkve Santo Domingo el Anti-
go. Bog neka primi duu njegovu! Zahvaljujui Husepeu
Martinesu, koji je neto docnije sreivao njegove Raspra-
ve o umetnosti, saznajemo da je E1 Greko na samrti osta-
vio kao celo svoje imanje nekih dve stotine skiciranih sli-
ka. Nisu li to one skicirane slike koje s vremena na
vreme odnekuda iskrsnu i poljuljaju nae uverenje u sli-
karev nepomuen um?
E1 Greko je legao u grob dve godine pre Servantesa.
Taj datum je jedno od retkih nesumnjivo utvrenih pita-
nja u njegovom ivotopisu. Njegovi zemni dani zastrti su
tamnim velom; nita nije poznatiji u danima slave nego
to je bio u mladosti; vreme je prekrilo senkom mnoge
aspekte njegovog genija; ovek ponekad pomisli da mu,
ukoliko hoe da dokui tu zagonetnu linost, jedino pre-
ostaje da sanjari pred njegovim slikama koje je uostalom
teko otkriti u pomrini i pod prainom skrivenih kapela
toledanskih.
Moji asovi u Toledu
Neu ni pokuavati da opisujem onaj Toledo u kome
je iveo E1 Greko krajem XVI veka. Od male vajde bi bila
sva sjajna priseanja slina istorijskim kavalkadama. Ona
ne mogu da nas uvedu u sr nae teme. Da bismo makar
naslutili kakve je moralne uticaje pretrpeo EI Greko, po-
kuau da to skromnije izrazim svoju iskrenu Ijubav pre-
21/
ma njegovom gradu. Ja sam u Toledu iveo posve izloen
tamonjim uticajima tako da, u mom seanju, pojedini a-
sovi koje sam proveo pored E1 Grekovih slika ine izve-
stan produetak njegovog dela. Isto tako, eleo bih da,
opirno i gotovo zbrda-zdola, govorim o Toledu, inei
pri tom svakojaka odstupanja koja bi nas moda upuiva-
la da bolje razumemo E1 Greka.
Predugo sam ekao! Kako bih nekada umeo da reito
iskaem svoju ljubav! Danas alim to sam, iz straha da
budem nedoreen, odgaao da dam izraza tom aru! Ako
jo uvek volim Toledo, razlog tome je to on predstavlja
velik deo mog minulog ivota. Tri puta sam hitao da zau-
jem pesmu panije. Ve od granice saekivala me ona po-
pevka koja budi tugu kazujui da se valja miriti sa sudbi-
nom. Seam se da se bee gotovo uurila u kutku male
eleznike stanice. Kroz odve hladni i gotski Burgos, pre-
ko Valjadolida gde poivaju sve mlade ene u sakristiji, pa
do svete Avile, ta slabana pesma se iz dana u dan iri i
osmiljava. U Toledu me zapahnuo dah sa Juga. Kao to
pojedinci daleko od obale uzdrhte ako osete slan poveta-
rac sa okeana, tako sam ja ovde udahnuo daak Orijenta.
Posle tri veka kako propada, ovaj grad je sauvao svoju
tradiciju i on e se pre sruiti nego to e sebe porei. U
vreme E1 Greka bio je to isti ovaj grad koji sada gledam i
ista ova reka koja tee pred mojim oima; on je i dalje va-
ro podignuta na granitnoj litici surovo opasana dubo-
kom jarugom reke Taho.
Usred nepominog predela Toledo i dan-danas pred-
stavlja ogromnu cvast, raznorodno uspinjanje crkava, sa-
mostana, gotskih kua, te uzanih i visokih arapskih prola-
za. A njegovi kamenovi ne prestaju da govore isto ono to
je nekada sluao E1 Greko, a emu on vraa ivot bujnim
jezikom svojih slika po oronulim kapelama. Toledanski
razlozi! To je predivan dijalog izmeu hrianske i arap-
ske kulture koje se uzajamno trvu i gloe, a potom se me-
aju i proimaju. Oni koji svoju krv napajaju lepotama
panije znaju da je sve delatno i delotvorno na tom afri-
kom tlu. Nizom svojih divota, poevi od uzviene uglae-
nosti kopljonoa (lanzas sagradas)* do neke od najubo-
*lanza sagrada (p.) - Misli se na koplje kojim je rimski vojnik Longin
probo Hristovo telo na krstu (...nego jedan od vojnika probode mu re-
bra kopljem; i odmah izae krv i voda,Jov, 19, 34. ). Ono predstavlja
vellku hriansku relikviju, te su njegove simbolike replike noene u
pmcc.sijuma tokom Vclike Semice. - Prim. prev.
 22/
gijih mironosica (manolas)* ukraenih karanfilom, sve
sudeluje i doprinosi njihovom uivanju. Srce im ustrepti
im zauju napukao glas neke Kastiljanke ili ugledaju ne-
plodne padine Sijere povijene na vetru: brige, misli, sve
im netragom iezne, kao u dvadesetogodinjeg mladia
kad zauje udar potpetice mlade igraice dok izvija zlat-
noute ruke pucketajui kastanjetama.
Na suprotnoj strani Toleda. Da bih jednim pogledom
obuhvatio itav Toledo, voleo sam u predveerje sii niz
Arabal, proi Kambronsku kapiju i preko mosta Svetog
Martina zai na drugu stranu Taha. Desno od mene prosti-
re se kraj zvani Vega. Valja videti sa kakvim ponosom ta ne-
plodna ili moda neobraivana zemlja istie svoje slabane
strukove poljskog cvea. To je ponos seljaka koji jau ma-
zge. Nalazimo se u kraju gde izraz arrogante (to otprilike
znai dobro se drati) uvek zvui kao pohvala i estitka.
U grad se vraa zbijeno krdo koza brstei sve pred sobom
i tresui hiljadama zvonia, dok za njima priskakuju jari-
i. Sve se preliva u rasplinutoj svetlosti. Predeo u nedogled
razastire neku divlju boju; ^nigde zelenog oblaka po cr-
venkastom tlu. Eto zato je pansko slikarstvo takvo kakvo
je.4 Ta odrana zemlja izraava sebe na isti nain kao jedan
Velaskes ili jedan E1 Greko; ista nijansa i ista krasota. Sve
pokazuje silnu elju da bude lepo. Silazim u pravi haos od
strmina i litica po kojima se, jedni iznad drugih, niu u-
veni cigarrales u krljavim vonjacima nalik na provansal-
ske kue, zvane bastide. Ima ih oko dve stotine, svi su
ograeni suvozidinom, a u sredini se nalazi omanja kua;
praina guta bledunjavo zelenilo. Veeras se otuda iri blag
miris utilovke. Du kamenitih pristranaka, koje ovde na-
zivaju rodaderos, a to otprilike znai kotrljaonice, zapu-
tio sam se prema crkvici Device del Valje (Virgen del Val-
le), malom svetilitu na levoj obali, preko puta grada.
Gledajui od te crkvice, jednim pogledom obuhvatam
ogromnu stenu na ijem vrhu lei Toledo, a koju stee re-
ka Taho. Imperijalni Toledo u punoj svetlosti zgrio se na
tom surovom bregu ijim se grbinama prilagoavao, za-
premajui samo vrh. Krevine od njegovih palata obilno
se survavaju u rene virove, ostavljajui njemu, onamo
gore, da bude divno ponosit u propadanju.
*m anolas (p.) - tradicionalne figure, noene tokom Veiike Sedmice u
paniji, predstavljaju ene mironosice koje oplakuju Hristovu smrt i sla-
ve njegovo vaskrsenje. - Prim. prev.
23/
Kako doarati jednobojnu valovitost te ljubiaste i za-
gasitoukaste zemlje? Bilo bi potrebno istai najpre nje-
nu boju i zavijutke, a potom ukazati na obraene delove
na kojima nisu zidane kue, ali koji upravo imaju lepotu
velikih zatvorenih prostora u arhitekturi. Ogromna stena
koja nosi jedan tako slavan grad velianstveno je srazmer-
na i usklaena da poslui kao okvir takvom dijamantu.
Njene goleme i otre strmine, njene mrke izboine koje
zapljuskuje reka ostavljaju utisak punoe i snage. Kue su
propete na samom vrhu i njihovi obrisi ocrtavaju se pre-
ma nebu. Sirovobeli zidovi izgledaju orijentalno, dok se
krovovi meaju sa ogromnom modrikastom nijansom i-
tavog brega. Iznad te grandiozne natrpanosti, u kojoj se
mnogi minareti damija meaju sa terasama manastira i
crkvenim zvonicima, uzdie se tvrava Alkasar. Sagraen
u tekom stilu, on svima stavlja na znanje: Meni nije po-
trebno da budem lep. Dovoljno je da zlikovcima uterujem
strah u kosti, a da dobri ljudi budu spokojni.
U sreditu slike, slina pretekom tegu, katedrala uti-
skuje u breg neku vrstu udubine kojom prema reci otie
jedan veni kua. Ali, nalevo i nadesno, mono postolje
grada ostaje golo, a njegov granit izbija ispod ruevina ko-
je se odozgo osipaju. Razgovetnost i nepominost su dve
osobine tog dekora u kome crkva San Huan de los Rejes
(San Juan de los Reyes), sagraena po elji katolikih kra-
ljeva, stoji na svojevrsnoj krmi tako ponosito da me, mi-
mo slinosti, podsea na trougaonu zastavu.
Posmatran odavde, od ove crkvice, u rani suton, Tole-
do postaje udesan. Dok mona granitna podloga grada
uveliko tone u ljubiastu senku, poslednji zraci prelazei
preko sijera obasjavaju Toledo zlatastom rumeni kroz ko-
ju katkada promaknu retke senke. Utonuvi u pomrinu,
bregovi se ubrzo ocrtavaju na crvenom nebu koje plamte-
im sjajem zapljuskuje grad, a zatim sve svetlosti gasnu i
Toledo tone u no. Jedna za drugom, poput kandila pred
svetim madonama, svetiljke poinju da ubadaju ruevine.
A mene u tom asu obuzima pifedivno ushienje. Klepetu-
a negde u daljini, kas neke mazge, a potom poneka ne-
deljna svirka - sve to iz dubine potresa i uzbuuje moje
umne snage.
Odustajem da pratim te postupne promene na Toledu
ije pritajene divote lagano tonu u nepominu no. Bila
bi potrebna strastvena dua jednog Delakroa da se u tre-
nu uhvati i liksira" promenljivost nebesa, okolnih kraje-
 24/
va, zdanja i reke Taho s njenim vrdozima. Ipak, u najma-
nju ruku, znam ta nam kazuje taj zalazak sunca nad To-
ledom; on sakuplja sve oblike, sve boje i sve snove da bi
nam govorio o pravom ivotu koji nam je sudbina name-
nila i koji imamo osvojiti...
Kada smo se vratili u Toledo, nekoliko zvona razlivalo
je zvonjavu nad gradom, pozivajui E1 Grekove linosti u
katedralu.
Katedrala u Toledu. Iako se izdaleka ukazuje u svoj
svojoj velelepnosti, ta katedrala je tako ukljetena izmeu
okolnih kua da se izbliza vidi samo njena juna fasada.
Na tamnoj osnovi izdvajaju se grbovi od belog mermera.
I u tom krajnje uzbudljivom kontrastu ve od prvog tre-
nutka nalazimo onu istu vrstu uivanja, istu ulnu puno-
u koja se iri od snanih konja Andalusije, od blistave de-
vojke u Sevilji ili ogromnih miriljavih karanfila u
Kordovi.
Nikada mi ne bi bilo dovoljno da, u svako doba dana,
lutam izmeu kapela ove grandiozne crkve. Ona nam
prua bezbroj neverovatnih i potpunih divota; a mi uiva-
mo ba u tome to nam ih prua preko svake mere. Prista-
jem da njima budem preplavljen pod tim crkvenim laa-
ma udesne visine. To je poezija velikih dubina. to bih
due boravio u toj ogromnoj gromadi, otkrio bih na hilja-
de pojedinosti. U jednom trenutku omiljene knjige pre-
staju da nam budu lepe, jer nam vie nita ne pruaju: mi
smo iz njih uzeli sve. A ko bi mogao da iscrpe tu neizmer-
nu Puranu* kakva je katedrala u Toledu?
Kuda god da uprem pogledom, zasipaju me retkosti i
smelosti duha, a nikada osrednjosti... Sve ima teinu i no-
si patinu vekova, sve je nalo stalno mesto i uskladilo se
sa celinom. Svi evropski majstori radili su na tom got-
skom zdanju, koje je zapoeo jedan francuski arhitekta,
pod vladavinom jedne francuske kneginje. A ipak, svim
biem i svim ulima oseam da sam u paniji. Taj sijaset
riznica i taj prekrasni amalgam daju savrenu sliku onoga
to jeste panska nacija. Ovde sve obznanjuje trijumf gor-
de borbene crkve (eclesia militans) koja je oblikovala tu
raznorodnu duu. Ne mogu da se nagledam bojnih zasta-
va sa Lepanta. To je naprosto jedan svileni plam koji pada
sa svodova, plav i obasut zlatnim zvezdama, po kome se
*Purana je nsiziv osamnacst svetih spevova u kojima se sastoji celokup-
no ucnje hindui/ma. - Prini. prev.
25/
iri veliko Hristovo raspee. A ispod su grbovi panije, pa-
pe i Venecije, u purpurnoj boji.
Dok neumorno koraam po ogromnoj mermernoj
ploi sa naizmenino ukrtanim crnim i belim ploicama,
izmeu divovskih stubova, moju panju uvek privuku re-
etke Hora (Coro) i Glavne kapele (Capilla Mayor) 5, a za-
tim, iza tih reetaka, ono tamno mnotvo, uspravljene go-
mile, strastvena, silna i retka rasko. Prilazim i dodirujem
te hirovitosti od dragocenih metala, viebojni jaspis, inge-
niozno izrezbarenu drvenariju. Kakva li samo velelepnost
materije i kakvo savrenstvo izrade! Glavna kapela je je-
dan orkestar od gvoa, srebra, mermera i zlata koji po-
buuje ali i utoljava sve nae elje za umetnou. Remek-
-delo odvanosti i neposrednosti, ona u svim svojim pre-
teranostima sadri neto realistino i direktno; koliko god
da nas raspaljuje, ona nas ujedno okrepljuje i ispunjava
zdravljem.
ene pokrivene crnim ipkastim maramama klee na
ploicama. Na postolju stubova sedi nekoliko stranaca.
Nas stotinak gledamo kroz pozlaene reetke kako svete-
nik slui misu, a ja naslanjam ruku na ogradu od jaspisa
koja pri dodiru podsea na lepo ensko telo. U toj gomi-
li prosjaka, crkvenjaka, sasluitelja i radoznalaca mnogo
je manje protokola, ali je i mnogo vie revnosti nego to
se da videti u Francuskoj. Sam kult i itava katedrala po-
kazuju u najvioj meri karakter neega ivog. Kada zazvo-
ne zvonii oznaavajui uznesenje, oevi pozivaju pan-
sku deicu da pognu glave, a ona se tad preplaeno
uuri tiskajui glavu meu kolena. Ne postoji nita lep-
e od katedrale, sa tim silnim poslunim neredom, kada
orgulje zabruje, kada svetenstvo krene u procesiju, a de-
ca iz hora istre kao glasnici. Sve to odvija se prirodno,
opirno i posluno. Inae, ja ne prisustvujem krutim ob-
redima. Ovde pred sobom imam fratra, tog mesnog juna-
ka. On je oslonac na kome se kroz vekove odrala prosto-
duna ivost. Ona me podsea na onu vrstu uurbanosti
kakva vlada u naim sudovima. Ovde zapaam neke neo-
bine slobode. Crkvenjaci i sasluitelji u roketama pue
na korak od crkve, a zatim se vraaju da nastave pobono
bogosluenje. Dok traje obred, oni koji sveano mau ka-
clionicom imaju nasmejana lica. Ali su tako sitni pod svo-
ovima; jedino su vane njihove odede i broj. Vidim da
su stari itava stolea; ne primeujem ih kao pojeince.
Nema boljeg mosta da ovek razume istoriju Toleda.
 26/
Sa svojih sedita prebendijeri pevaju psalme. Najed-
nom svi oni se nekuda izgubie. Samo su se u tim mra-
nim prostorima ispod Device Sagrario ula molepstvija uz
pratnju orgulja. Sluam kako teku molepstvija, kao to vi-
dimo da lagano protie reka. To pevanje tee tako vekovi-
ma; zastajem na njihovom rubu, dok e neko drugi na str-
moj obali sluati iste pesme koje e unjkavo pevati neki
drugi vikari. Ta silna reka, protiui vazduhom, nosi jed-
nu duu koja plovi i ispunjava katedralu. Sedei na jed-
nom od bezbrojnih rubova od kamena, mermera ili jaspi-
sa, prelazio sam iz divljenja u sanjarenje.
Uvee u crkvama najdivotniji su vitrai. Katedrala, ko-
ju poinje polako da ispunjava mrak, deluje sve monije
da ak njena mo postaje neumoljiva. Na glas propoved-
nika ivnu te polusenke. Dok taj siuni fratar sa zlatne
naslonjae govori izmeu dva plamena mene ne obuzima
nikakva nena religija, nego se svetu obznanjuju svemo-
ni ukazi. Ako vie volite da gledate balet ili operu, otiite
iza Glavne kapele na videlo. Tamo ima mladih linosti od
mermera, pozorinih princeza koje pevaju svoje velike
arije. Veoma galantne lepotice! Ako poelite da vidite nji-
hove noge, priite; evo jedne koja se odozgo, podvijene
suknje, strmoglavljuje glavake. arobni su njeni listovi,
kolena, glenjevi.
Sada su u katedrali ostali samo turisti, ljubitelji melan-
holije, kao i deica koja se mole ili se igraju. Oni prave na-
klon pred svakim crkvenjakom, kao to leptirice obleu
oko svea, celivaju pod, dok devojice smerno pridiu ol-
tarski zastor. Svi imaju izvesnu brzinu, sigurnost i pri-
snost, po emu se prepoznaje jedna rasa napajana katoli-
cizmom.
Idui ulicama Toleda. Izuzev u ulici koja vodi od Trga
Sokodover do katedrale, kao i na prilazu hotelima, nigde
u Toledu nema duana. Dugo tumarate kroz mreu uskih
uliica dok ne izbijete na male samotne trgove gde trava
raste u svako doba i gde dva glasa u prolazu ine dogaaj.
Du visokih, krivudavih i neravnih uliica vode dva reda
ploica pored kua. Izmedu ploica - kaldrma ili nabijen
ljunak. A gore, u visinama, uska linija plavog neba.
Bilo da se penjete ili silazite tim turobnim prolazima,
svuda oko vas su crkve, samostani, ogromni zidovi sagra-
deni - treba li rei? - od prostog materijala, cigle ili kame-
nova baenih u slojeve malfera. Tek tu i tamo poneki pro-
27/
zor, uvek sa reetkama. Ulazna vrata od granita, teka i tu-
na, obavijena isklesanom brojanicom. Raspee sa puti-
rom, pod kacigom sa perjanicom - to je u izrazito tole-
danskom duhu i ujedno predstavlja lep motiv za grb nad
ulazom. Klinovi iroki kao tanjirii, a nekoliko njih sa gla-
vom veliine jajeta, velelepno ukraavaju masivne povri-
ne vrata. Tu pred nama deca gipkih pokreta, mlada deri-
ta ponosita i Ijupka, u svojim dronjcima, uagrenih oiju,
a tamo gore, nad naim glavama, osmatranica sa koje nas
motri mlada i podrugljiva polufigura - sve nas to opomi-
nje da u Toledu postoji jo neto Osim starog slikarstva i
naslaganog kamenja.
Katkada primetimo da se na nekom balkonu ozbiljno
etaju devojke; sa ovolikog rastojanja moe se samo za-
kljuiti da imaju lep stas i svetle haljine; to su plemike
gospoice u samostanu devojaka (doncellas)* Ali sve mi
biva jasno kada ugledam ludake priljubljene uz reetke na
prozorima. Ta kua poznata je u itavoj paniji, gde ak
ima uzreica: Ima da te strpaju kod kardinala.11 Nema
putnika koji nee shvatiti taj izazovno slikovit kompleks
monog reljefa gde se spomenici od cigle i litice na koji-
ma stoje stapaju u istu ukastu nijansu; ali mi treba da
razumemo duh i moralne osobine te kraljice svrgnute sa
prestola.**
Jutros sam izaao iz gornjeg grada pobednika, koji ine
vrsto graene palate. Hou da siem na Taho i da uem
u bedu arapskog grada. Idem afrikom stranom: izmeu
sasvim belih kua prostiru se ljunkovite ledine i smetli-
ta prepuna skrene eramide. Kue su okreene i blete
na suncu. Kroz otvorena vrata vidi se ciglom poploano
dvorite, a u njemu: cvee, deca i ene koje ue po arap-
ski na belim stepenicama.
Afrika se raa iz ruevina kastiljanskih palata. Isto-
njaka pesma - ona ista koju je neprestano pevuio moj
koija na putu za Spartu - razlee se sa te sprene padi-
ne da potvrdi neunitivu rasu. Najee se u Toledu mo-
gu uti popevke malaguenas, etiri stiha o nekoj vrlo za-
*Dortcellas (p.) - re je o monakom redu koji je ustanovljen u ast sto-
tinu prelepih devojaka koje su, u vidu danka, panski hriani srednjeg
vcka imali davati mavarskom zavojevau. Poznata je procesija u Sorsanu
koja predstavlja pomen na te devojke. - Prim. prev.
**Misli se na pansku kraljicu Huanu Ludu (Juana Loca, 1479-1555),
drugu ki katolikih kraljeva" Isabele Kastiljanske i Ferdinanda Aragon-
.skog. - Pritn, prev.
 28/
mrenoj temi, ali koju i najobiniji ljudi lako razumeju.
Potiu iz Andalusije i pevaju se sa setnim zavijanjem u gla-
su, nalik mujezinu sa minareta. Tek to se prvi zvuci ma-
laguena razlegnu vedrim prostorima, jednako ivnu i pri-
roda i naa dua. Toledo i obale Taha postaju plamtei
grm kakav se ukazao Mojsiju.
Po zaravnima oko Toleda primeuju se ogromni nabo-
ri, te se stoga ini kao da je preko poljana baen veliki
burnus. Kao da je taj burnus svukao sa sebe i zavitlao ga
van gradskih zidina jedan narod koji ipak nije mogao da
odbaci svoje poreklo. Nikada u Toledu nisam osetio dosa-
du ni amotinju, jer sam na svakom koraku zapaao naj-
lepu borbu romantizma i semitizma, arapski ili jevrejski
element koji i dalje traje pod gustom katolikom glazu-
rom.
U crkvi Santa Marija la Blanka, nekadanjoj sinagogi,
Jevreji su bili za svoje geslo uzeli najobiniju iarku; u cr-
kvi San Huan de los Rejes idalzi su izabrali petla, dok su
se oni nadmeniji odluili za leoparde, lavove i orlove. Ovi
orijentalni motivi ukazuju na izvestan nain oseanja. Ka-
da je ovdanji ovek nekog dana zle volje, on ima obiaj
da kae: ta ima da se bira? Ovde kuku tamo lele! Ali,
manimo se tih gluposti koje nikuda ne vode... Osvajai iz
crkve Los Rejes (crkve kraljeva) sve su prigrabili: krunu,
ruku pravde, ma. A ljudi iz sinagoge su goloruki, bez ika-
kvog oruja i imaju jedino istanan duh. Lovina i zveri za
odstrel pripadaju prinevima, dok ovi Jevreji imaju samo
iarku od drveta koje plae. Pa kako da se usklade ova
dva sveta? Na jednoj strani je flamansko bogatstvo, a na
drugoj nematina i prefinjena misao nastajala pod pal-
mom.
Posetio sam crkvicu Hristo de la Lus, nekadanju da-
miju pretvorenu u crkvu. Tamo panju privlai jedan rim-
ski stub. Zanimljivo je da su taj stub i ta damija prisiljeni
da slue tuem bogu; ali moj duh jo vie uzbuuje inje-
nica da su graevine u Toledu, posle rekonkiste, katolici
podizali po planu u kome se prepoznaje arapska misao.
Takav je sluaj sa zvonikom crkve svetog Tome. ta sve ne-
e ovek zamiljati videi kako su panci upotrebili arap-
ske dekorativne elemente za najveu slavu katolicizma.
Umesto sura iz Kurana, zidar je po zidovima upisivao la-
tinske i panske izreke. On je preao u drugu veru, on ka-
zuje neto posve novo, ali u istom tonu kao njegovi arap-
ski oevi.
29/
Udimo na trenutak u palatu Mesa. Na polomljenim
vlastelinskim ostacima jo su se sauvale arobne arabe-
ske koje se prepliu sa panskim grbovima. One su dleti-
ma ocrtane u tvrdoj gipsanoj tukaturi. Nisu raene po
unapred zadatom nacrtu nego predstavljaju delo nekog
produhovljenog slikara iji svaki potez etkom ima duu.
Ta dekoracija, nalik pravoj ipki (ak je i obojena), uokvi-
ruje velike povrine, danas prekrivene belim gipsom, ko-
je su nekada bile zastrte tapiserijama sa islikanim likovi-
ma, onim vrsnim flamanskim tapiserijama koje smo imali
priliku da vidimo u panskom paviljonu na Svetskoj izlo-
bi 1900. godine. A ispod je oplata od plavog, zelenog i
tamnozlatnog starog fajansa. Pred tim udom od ukusa
maltene nemam snage da se_prepustim blaenoj umilno-
sti koju nam priinjava lepota, jednom reju da uivam u
umetnosti radi umetnosti. Ali, iskreno govorei, ovde
nisam osetio ulno zadovoljstvo. Zamiljam da je radnik,
koji je tako strpljivo izrezbario nerazmrsivu mreu ukra-
snih ara po ovim gipsanim povrinama, u stvari moda
isti onaj koji po hiljaditi put zapoinje istu pesmu i po i-
tave dane provodi prebirajui meu prstima ilibarske
brojanice pored nekog edrvana na Orijentu. Pa ako on
smilja arhitekturu i uivanje na arapski nain, ne prom i-
lja li i katolicizam na orijentalan nain?
Ja sam tako u crkvi San Huan de los Rejes video grbo-
ve upotrebljene kao dekorativne elemente Istoka. Grbove
promiljene na arapski nain! Kako li su zbog toga bile
neizmerno kompleksne due samih radnika! U mojoj ras-
paljenoj mati nastavlja se silno zanimanje za ta stvorenja
koja su se smatrala panskim katolicima, a koje ja po nji-
hovim delima prepoznajem kao semite.
Promenadna muzika. Svake nedelje u Toledu rado
sam sluao vojnu promenadnu muziku koju je, u starom
gradu kao i u najobinijim sreskim naelstvima, garnizon
svirao za siromahe. Video sam gospe, gospoice i otmene
osobe koje e ih oeniti. Koliko li samo ima produhovlje-
nosti u pogledu esnaestogodinje Toledanke! Za nju se
devojice obuavaju od malena, a u starih ena jo zaa-
gri plamen u oku. Meutim, navodno su najlepe pa-
njolke u Valensiji, dok vodii ne ukazuju da se treba divi-
ti Toledankama. One su sitnog rasta i, kako tamo kau,
malokrvne. Ipak, ja sam zakljuio da su one mahom od-
merene, uglaene, nimalo drske, ali ni preskromne, sa
 30/
nekom arobnom duevnou u pogledu. Kod njih sam
se divio blagosti i utivosti jedne stare civilizacije. Mlade
sluavke, kojima su se udvarali vojni muziari, uvale su
gospodsku decu slinu onoj koja bosonoga, hitra i ua-
grenog oka na groznom ljunku kamenitog Toleda nepre-
kidno i razdragano itu poneki novi. Meu stotinama
mladih likova u svetloj odei, uljuljkivanih beskrajno spo-
rom svirkom, pod bremenom vekova uoio sam (mada ni-
sam pozvan da procenjujem) mnoge podvrste semitskog
tipa, arapske i jevrejske odevene na panski nain. U ita-
voj paniji nema ni jednog Jevrejina, osim dvojice banka-
ra u Madridu. Plae se nas!, sa smehom kau ti estiti
panci. To je tano: kod Izraelita su autodafe* zauvek
stvorili takav otpor i gaenje da oni nerado prelaze grani-
cu na reici Bidasoa. Tim velikim draguljarima ne bi godi-
lo da (kao ja ve petnaest dana) ive u mranim samosta-
nima punim neumoljivih svetaca. Neka se ne brinu!
Nakon to je s poetka bila omiljena, inkvizicija je poini-
la najteu u nizu greaka time to je spaljivala i jadnike
koji nisu bili ni Jevreji niti u srodstvu sa njima. Errare hu-
manum est. Ljudski je greiti. Ipak, vie niko nee da se
izlae opasnosti.
Meutim, iako vie nema u Toledu nijednog semita ko-
ji bi rekao: ,,Ja sam Jevrejin ili ,,Ja sam Arapin, to ipak
govore mnogi tamonji likovi. Vrzmajui se oko muzikog
paviljona na toledskoj Alamedi, uinilo mi se da u njima
vidim ilustraciju one uvene knjiice El tizon (,,Ugarak)
koja je sablaznila, razgnevila i uasnula drutvo pod kra-
Ijem Filipom II.
El tizon je najkrai i najbritkiji pamflet, straan po svo-
joj istinitosti, a napisao ga je kardinal Fransisko Mendosa
Bovadilja da se osveti za nevolje svog sinovca kome je tra-
en dokaz o istoti porekla (ili moda, hrianskije ree-
no, da arogantno plemstvo opomene na skruenost). Iz-
nosei na videlo itavu jednu civilizaciju, taj panski
naslov prepun je potresnih slika: El tizon de la nobleza
espanola o maculas y sambenitos de sus linajes. Ugarak
panskog plemstva, odnosno pocrnele, dimljive grane nji-
hovog porodinog stabla. Bez ulagivanja i milosti, kardi-
nal nabraja sve znamenite porodice panije i u svima na-
* Autodafe (od portugalskog auto da fe i latinskog actusfiedi) znai in
vere, a odnosi se na ritual javnog kajanja, aii i spaijivanja jeretika, Jevre-
ja iii otpadnika koji se odvijao nakon sudenja panske ili portugalske in-
kvizicijc. - Prim. prev.
31/
lazi kap mavarske ili jevrejske krvi. Na glave gordih idal-
ga baca itavu hrpu onih ogrtaa sramote, onih sambeni-
tosa koje je inkvizicija bacala na ramena otpadnika ili na-
prosto onih koje je sumnjiila bilo za heterodoksne
obrede bilo za krvno srodstvo sa Arapima ili Jevrejima.
Svim tim velikim rodovima on pokazuje njihove sambeni-
tose, dok njihova ohola ela zasipa pepelom sopstvenih
ugaraka.
Taj pamflet mi doe nekako s ruke da bolje razumem
Toledo. Dok posmatra lica koja prolaze trgom, ovek se
seti da posle povratka katolikih kraljeva i odlaska mavar-
skih kneeva, glavninu stanovnitva sainjavali su Ajrapi i
Jevreji tako da bi se, bez neprekidnih napora crkvene ad-
ministracije, Toledo svom teinom okrenuo od Kurana i
Biblije. U tom gradu Kabale i prizivaa duhova veliki izra-
iljski intelektualci su sakupljali i komentarisali predanja
Judeje, Vavilona i severne Afrike. Sjaj njihove nauke bio je
tako blistav da ime Toleda budi u svesti raseljenog naroda
isto tako snane uspomene kao Tiverijada i Jerusalim.
Znali su da prokrstare zemlje i mora da obiu sve svoje
zajednice, poev od Provanse i Lengedoka do Egipta. Kri-
tikovali su ideje hriana ili, tanije reeno, ideje ljudi sa
Severa; poto su one bile suprotne njihovom nasleenom
nainu oseanja, oni su uili da su te ideje suprotne ak i
razumu.6 Ti ljudi nemirna, istanana duha, jednako obda-
reni za finansije i filosofiju, imali su najprivlanije sestre
koje su u mladosti zraile svim starozavetnim draima iz
Pesme nadpesmama. One su po hiljadu puta bile junaki-
nje tragedija slinih onima u kojima Lope de Vega pripo-
veda (naroito u Toledskoj Jevrejki) o onoj Raheli koju
su preimenovali u Formosa, a koju su plemii ubili pred
oima svog kralja, jer ga ona bee opinila.
itavu jednu poeziju sadre ruevine jevrejstva u Tole-
du. Dodue, ona nije prvorazredna. To je meavina skru-
enosti, dugih alopojki, vidovnjatva i haremskih slasti.
Na um mi pada naslov koji je jedan od tih jevrejskih ue-
njaka ispisao na svoj komentar Talmuda: Uzgredice o za-
inima. Eto ta je prikladno da se opiu moi i drai Izra-
ela. Uzaman se gorda panija upinjala da satre sve to
navodi na iskuenja. Verujem da na njih i dan-danas nai-
lazim svuda oko muzikog paviljona na tom toledanskom
trgu. Te etaice vatrenih oiju uestvovae u svetkovini
koja se prireuje povodom roenja svete Tereze, pokro-
viteljice panije. Meutim, apuui latinske izreke sa sil-
 32/
nom iskrenou, nee li one tom prilikom izraziti jednu
orijentalnu duu?
Zamiljamo da mnoge od njih pripadaju znamenitim
porodicama koje u skrovitosti svojih palata sa grbovima,
dugo posle sveanog preveravanja svojih predaka, uvaju
veru i obrede judaizma. Te jeretike u povratu drevna pa-
nija je sa uasavanjem nazivala maranima, to jest proklet-
nicima (upravo, ako tako mogu rei, prljavim prascima).
Prividni hriani, revnosni uesnici u crkvenim obredima,
oni su svojoj deci prenosili Jehovine rituale. Izmeu in-
kvizicije i tih bogatih marana, povezanih sa grandesom*
uvek izloenih besu javnosti, vekovima se vodila uasna
borba u senci, pri emu su licemerje i ilavost prkosili
svim vidovima uhoenja i okrutnih kazni. Jedan od ,,nji-
hovih, veliki Majmonides, izneo je gledite da izgovara-
nje neke isprazne izreke ne predstavlja idolatriju. ovek
moe javno da proklamuje istinu o poslanju Muhameda
ili Hrista, a da to nema nikakvog znaaja. Uzmiui pred
nasiljem, ovek ne biva stoga manje Jevrejin. Nema sum-
nje, bilo bi pohvalnije dati glavu nego se odrei Jehove,
ali u interesu Izraela ne moe se Ijudima savetovati niti
od njih zahtevati da budu muenici. Dovoljno je da ovek
potajno, u granicama svojih mogunosti, ispunjava ver-
ske obaveze. Zaista, od toga ne znam nita suprotnije
uvreenom poimanju asti koje nosimo u svojim srcima,
ali i nita primerenije ivotu. Majmonides je uistinu napi-
sao raspravu o pobeenima. On izlae uenje kako da o-
vek pretraje i kako da se prilagodi porazu. To je tajna
Izraela.
Poto sam ostavio muziki paviljon i proao pored cr-
kve Santjago del Arabal, uinilo mi se da sam razumeo po-
menuto uenje. U toj crkvi nalazi se stolica sa koje je Vi-
sente Ferer, poetkom XV veka, podjarivao varoane
protiv Mavara i Jevreja. Njemu je polo za rukom da mno-
ge od njih prevede u katoliku veru, ali da bi stvar ila br-
e, on se jednog dana, praen sledbenicima, zaputio u je-
vrejsku etvrt. Tamo je na prepad zauzeo i oistio njihovu
sinagogu, dananju crkvu Santa Marija la Blanka, dok je
veliki broj nevernika pobacan u Taho... Pri zaranku sunca
*la grandesse (p.) - Karlo V je 1520. godine ustanovio tu plemiku ti-
tulu za dvadeset pet linosti. Ti panski velikani" imali su pravo da bu-
du ispred svakog plemia, da ne skidaju eir pred kraljem, da zauzima-
ju izvesne poloaje, da sede u Kortesu iza prclata i da ih kralj oslovljava
sa rodac". - Prim. prev.
33/
nita nije lepe od tih ponora u koje silna reka survava
svoje veno zamuene vode.
Na drugoj obali prostire se predeo poput Palestine
odakle mi proroci kazuju jadikovke nad venim razvalina-
ma Jerusalima... Kada je kretao u taj podvig, praen ushi-
enim sledbenicima, Ferer sigurno nije bio blaen; ali ka-
da su svi Jevreji pobacani u Taho, on je postao sveti
Visente Ferer. Dve linije urezane u kamen u crkvi Santa
Marija la Blanka slave pomen na upad ovog srenijeg Dri-
mona*. A u crkvici Santjago del Arabal, gde se odrao
onaj uveni skup, otada, iz potovanja, niko ne seda na tu
stolicu. Na nju je postavljeno strogo poprsje svetog ove-
ka koji u levoj ruci dri teak krst sa kojim je predvodio
svoje pristalice.
Tumarao sam Toledom, uzdu i popreko, u svako do-
ba dana, a njegova dua se uvek krije iza etvorostruke
brave. Kue ovog grada, kae divni Teofil Gotje (pri svim
naim radovanjima u paniji iskrsava setna uspomena na
njega) imaju u isti mah neto od samostana, tamnice, tvr-
ave i harema. Tamo sam upijao neku nepojamnu slast i
neto nalik na greh mealo se sa prolou, ljubavlju, a-
u i verom. To je zagonetka Toleda; nju bismo hteli da
odgonetnemo. Ali ko bi u tome mogao da nam bude vo-
di? Bezmalo itavo drutvo razbealo se iz tih imperijal-
nih ruevina. ovek moe da kupi najlepu palatu za dva-
deset hiljada peseta, a izvrsne se daju nai i za deset
hiljada. Ovde su ostali samo mali vlasnici koji se ne trude
da dovedu strance. Moj frizer, iznenaen to tako dugo
boravim ovde, gde turisti dolaze izjutra a ve s veeri od-
laze, upitao me: ,,Le gusta a ud Toledo? Vale poco. No hay
sino algunas antiguedades solamente. Zar vam se dopa-
da Toledo? Ne vredi bogzna ta. Ima samo neto starina.
Trebalo je samo uti kakvim je tonom izgovorio to vale i
solamente\ Na jedvite jade otkriven u toj pustoi, E1 Gre-
ko mi je odao i otkrio tajnu Toleda.
El Greko mi otkriva tajnu Toleda
Posle tolikih tumaranja u potrazi za E1 Grekovim deli-
ma u Toledu, imamo pravo rei da ne postoji slikar koga
je tee prouavati. Pre desetak godina nije postojao ak ni
* l'duar Drimon bio je katoliki pisac i novinar, estok antisemita i naci-
onallsta, osnlva Narodne antiscniitskc lige Irancuske. - Prim. prev.
 34/
najobiniji katalog o njemu. Naavi se u takvoj tami, osta-
jem veliki dunik Aurelijanu de Berueteu koji mi je, kao
stari Toledanac, na raspoiaganje stavio svoje veliko pozna-
vanje. Polako smo ili u potragu uskim uiiicama oko oro-
nulih samostana. Na kakve li smo tekoe nailazili! Seam
se da sam, saznavi bogzna kako, da postoje dve slike sve-
tog Jovana, jevaneliste i krstitelja, u crkvi San Huan Ba-
utista, trebalo mi je dva dana da dobijem dozvolu za ulaz.
A crkvenjak, koji me potom vodio, ree mi da sam tog da-
na (u oktobru 1902) bio prvi posetilac te godine. Takvo
stanje stvari nedvosmisleno ukazuje na prednosti i nedo-
statke muzeja gde obian prolaznik moe, kad mu odgo-
vara, da izuava neko izloeno i uvano delo. Ipak, u tom
pravom lovu na E1 Greka naao sam najpovoljniji podsti-
caj i moj boravak u Toledu bio je utoite slino mom ne-
kadanjem boravku u Bejrutu.
Sve do dana dananjeg Toledo je ostao sasvim svete-
niki grad kakav je nekada bio. U njemu se sjatilo mno-
tvo fratara, tako da jedna narodna izreka tvrdi da svaki
stanovnik svakog dana ima po sedam misa. Tano govore-
i, u gradu ima devedeset crkava i osamnaest samostana,
dodue bez negdanje moi, poto u svakome od njih
obino nema vie od dvadesetak redovnica. Posetiti lako
moete jedino one u kojima te gospe spravljaju slatko od
voa. U drugima vladaju stroga pravila. Iz opatije Santo
Domingo el Antigo, kojoj sam ranije uputio dopis, javlje-
no mi je da se kapija otvara radi bogosluenja od est do
est i po sati izjutra. A druga, manje ljubazna ne nae za
shodno da mi ita kae, osim da u pet sati izjutra sestra za-
duena za vezu sa spoljnim svetom istresa na ulicu prai-
nu iz hodnika i da tada mogu ugrabiti koji asak.
to se crkava tie, one su zakljuane, osim u toku bo-
gosluenja, koje se vri u razliito vreme. tavie, ima
onih koje otvaraju samo jednom godinje, prilikom crkve-
ne slave.
Uzgred budi reeno, pisac ovih redaka prihvatio bi tu
strogu disciplinu s najveom smernou kada bi u njoj
mogao uvideti neku pobonost. Ali u San Hoseu, gde se
vrata otvaraju samo od est do pola sedam, neki crkvenjak
me sablaznio kada se drsko uzverao na oltar da mi poka-
e El Grekov potpis na lavljoj glavi pod rukom svete Te-
kle. Uostalom, poto savlada sve prepreke, Ijubitelja esto
eka razoarenje. Original je nestao, a na njegovom me-
stu se nala nekakva kopija. Tako, na primer, u Santo Do-
35/
mingo el Antigu, umesto slike na glavnom oltaru, koju je
odneo infant Sebastijan, nalazi se bezvredan pasti. Otu-
da se znatan broj E1 Grekovih slika pojavljuje na naim
javnim prodajama da naposletku potonu u zlatnu pomr-
inu Divljeg Zapada.
Drugom prilikom, iako se neko remek-delo nalazi ta-
mo gde je prvobitno postavljeno, ono se ne da videti bilo
usled slabog osvetljenja bilo usled prekomernog dekora.
oveka koji doe u Toledo naprosto uasava papirno cve-
e koje sirote redovnice marljivo izrezuju i u gustim ven-
cima gomilaju pred najdivnije slike.
Najzad, zamislite u kakvom se tronom stanju nalaze
najdragocenija dela! Ona poivaju u svojim originalnim
ramovima, ali ih pokriva odvratna prljavtina. Gospodin
De Beruete mi je kazao da bih pre pet godina video ,,Sa-
hranu grofa Orgasa kako visi kao obian dronjak. Meu-
tim, po svemu sudei svestan udovine nebrige svojih
sugraana, E1 Greko je prikucao svoje platno na vrste da-
ske tako da ga ispod nije mogla osvojiti praina.
Danas, poto su saznali kolike cene postiu dela njiho-
vog slikara, Toledanci su se briljivo dali u potragu za nje-
govim delima po ovdanjim crkvama, samostanima i pala-
tama. I ne samo to nijedno ne zaobilaze nego, ukoliko
ne greim, podleu iskuenju da ih umnoe.
Lafon i Kosio upisali su u svoje kataloge oko stotinu
pedeset E1 Grekovih slika. Uspeo sam da u Toledu vidim
etrdesetak. Nastojao sam da ih prouim hronolokim re-
dom. Iao sam zaredom u Santo Domingo, u katedralu, u
Santo Tome, u samostan svetog Pavla, u kapelu San Hose,
u crkve San Huan Bautista, San Nikolas i San Visente, u
pokrajinski muzej. Svuda me doekivao onaj uzvik malih
crkvenjaka pred Sahranom grofa Orgasa: Ludak! Bez-
umnik! A njihovo miljenje deli i velik broj kritiara. An-
toan de Latur govori o geniju tog sirotog ludaka. Teofil
Gotje smatra da se E1 Greko plaio da e ga smatrati imi-
tatorom Ticijana, tako da ga je ta opsesija navodila na naj-
baroknije hirovitosti.
Ve u slikarevo vreme kruila je glasina da je on siao
sa uma. U to donekle veruje i jedan Paeko. Na sva ta i-
uavanja EI Greko je, meutim, uzvraao da nije obave-
zan davati objanjenja. To bi znailo zadirati u tajnu nje-
govog srca. Mene je zaudio zapis koji je ovaj tajanstveni
ovek stavio ispod slike Pogled na Toledo. Ona se danas
nalazi u pokrajinskom muzeju. Sedamnaest redaka ispisa-
 36/
no je u uglu platna. ovek pomisli da ga uje kako razmi-
lja: ,,Ha sido forzoso poner el hospital de Don Joan Tave-
ra en forma de modelo porque no solo venia a cubrir la
puerta de Visagra, mas subia el comborrios o copula de
manera que sobrepujava la ciudad, y asi una vez puesto
como modelo i movido de su lugar me parecio mostrar la
traz antes que otra parte y en lo demas de como viene con
ciudad se vera en la planta. Tambien, en la historia de Nu-
estra Senora que trahe la casulla a Santo Ildefonso para su
ornato y hazer las figuras grandes me he valido en cierta
manera de ser cuerpos celestiales, como vemos en las lu-
ces que vistas de lejos por pequenas que sean nos pare-
cen grandes.*
Ovi donekle nerazgovetni redovi, sa spontanom este-
tikom, ije poslednje rei odiu mistinim duhom, upu-
uju nas da razumemo kako je korektan uenik blistavih
Venecijanaca postao tako ,,bizaran i tako ,,jadan slikar.
Nasluujemo kakva je duevna kriza dovela do onoga to
pojedinci nazivaju ludilom, a mi to radije zovemo genijal-
nou. Kastilja se udom udila, ali je E1 Greko sve nad-
vladao.
esto se dogaa da stranac bolje uoi nijanse nove
sredine i bolje je naslika od talentovanih starosedelaca.
Filip de ampenj je doao iz Flandrije da bude portretista
Por Roajala. Tek to je stigao iz Italije, E1 Greko je za tili
as postao najdublji slikar kastiljanskih dua. Taj Krianin
nam najbolje objanjava savremenike Servantesa i svete
Tereze.
Da li su prvo vizantijsko vaspitanje ili enja za isto-
njakom sredinom uticali da E1 Greko zavoli taj katoliki
i mavarski ivalj? Usuujemo se da zamiljamo da je kao
izdanak stare helenske civilizacije ili odrastavi medu
islamskim prizorima, bio predodreen da protumai onaj
semitski udeo u Toledu. Oigledno, ve od samog stupa-
nja u taj grad, on se sa zanosom preputa tamonjim uti-
*Trebalo je da naslikam bolnicu don Huana Tavere kao model, jer ne sa-
mo da je zaklanjala kapiju Visagra, nego se i njena kapija tako uzdizala
da je nadvisivala grad, te mi se, kada sam je ve postavio kao model i iz-
mestio sa njenog mesta, uinilo boljim da pokaem njeno proelje ne-
go neku drugu stranu. A to se tie njenog poloaja u gradu, on e se vi-
deti na mapi. Isto tako, u povesti o Naoj Gospi koja prinosi epitrahilj
svetome Ildefonsu, s namerom da ga ukrasim i da izduim figure, ja sam
se u neku ruku koristio time to je trebalo slikati tela nebesnika koja
nam - ma koliko da su mala - izgledaju velika u svetlosti u kojoj ih iz da-
leka gledamo."
37/
cajima, upija atmosferu, pojednostavljuje je i dramatizuje.
On izraava pejza u koji je dospeo. Okruen sivim bre-
uljcima i setnim idalzima, on naputa tople tonove svoj-
stvene prebogatoj Veneciji i papskome Rimu da zavoli ble-
du i hladnu svetlost. Da li je samoga sebe prikazao u liku
onog slikara dok slika, a iji sam portret pre neku godinu
video u palati San Telmo u Sevilji? U najmanju ruku, on
mu je svoju paletu tutnuo u ruku. A ona se sastoji od sve-
ga pet boja: bele, crne, cinober crvene, oker ute i otvo-
reno crvenog laka. Napustivi itav niz riih i zlatnih to-
nova, on izabira plave i rujno crvene. Rado ostvaruje
silovite kontraste, rasporeujui velike, gotovo sirove, bo-
jene mase, a ipak pri svemu tome svoja dela zastire pepe-
ljasto sivom nijansom.
Ta udnovata meavina harmonije i neuravnoteeno-
sti, ta hladna i svetlosna silina slue mu da iskae izvesnu
moralnu vrednost ili pouku. ta tom udnom preobrae-
niku jo mogu da znae silovitost i paganstvo tako dragi
velianstvenoj Veneciji! U Toledu niko ne zna da uiva u
lepoti radi lepote, kao to znaju u Italiji. Sada njegovo sli-
karstvo izraava nagle i potresne, donekle varvarske i na-
izmenine promene u panskoj dui koje potpuno olia-
vaju prozaini Sano i vizionarski Don Kihot. Vizionar
ipak odnosi prevagu. E1 Greko izduuje boanska tela: on
ih vidi poput plamenova koji u tami izgledaju jo izdue-
niji. Sve svoje vizije obavija zvezdanom svetlou. To ne
znai da taj udak proerdava onaj napredak postignut
ozbiljnim studijama u Italiji. To iskustvo vazda ima na
umu i primenjuje ga u novom duhu. Tako jedna velika
Tintoretova slika u muzeju Prado podsea na boje i linije,
odnosno ispijenost kakve primeujemo kod E1 Greka, ma-
da ovaj drugi nije tako prenatrpan, nego je saetiji i, usu-
ujem se rei, arapskiji. On je doao u paniju da bude
slikar due i to najstrasnije panske due u vreme kralja
Filipa II. Drugima je prepustio da prikazuju uasne mue-
nike, silovite kretnje, sve one udne lli sirove novotarije
koje su se inae dopadale jednom narodu grube naravi,
ali e zadrati ono to u svim tim preterivanjima odie po-
nosom i vatrenou. A sve to u duhovima uvek raspaljuje
oseanje asti i pobonosti. Svojim delima E1 Greko e is-
kazati ono to je inae svojstveno paniji, naime tenju za
ushienim velianjem oseanja.
Pred tim sublimnim obrascem koji ih ispoljava, pred
tom knstiljunsknm dtiom Hl Greko zaboravlja na sve svo-
 38/
je umenosti i sve svoje majstorije. Sada on ima nov po-
gled, ruku deteta, svest prvobitnog oveka. Bez iole oko-
lienja kazuje ono to mu je vano da kae! Dok svi tee
kienoj visokoparnosti, njegova misao je sasvim ogoljena
i neuvijena. Neko je zadivljen ili sablanjen, ali niko nije
ravnoduan prema tom direktnom izraavanju. Svedena
na samu bit, ispoena i potpuno grozniava, takva umet-
nost moe da izgleda donekle oskudna i posna, ak i ne-
veta, ali nas svojom grevitou iznenauje i snano pod- ham Ibn Ezra, koji je bio neka vrsta menestrela ili filoso-
stie.
Koliko li sam puta u Narodnoj skuptini, posle bespre-
kornih govora, ak dostojnih divljenja, ali sutinski ne-
podnoljivih zbog konvencionalnosti i izvetaenosti, sa
olakanjem sluao kako neki obian ovek uzima re. Bo-
gu hvala! Evo nekoga ko ne govori suvie dobro! A ako jo
ima duu, makar mucao, njegova re mi uliva neki spokoj.
Taj povratak iskrenosti osobito godi kada je re o slikaru
koji poznaje sve prefinjenosti u izraavanju. E1 Greko na-
puta i ak odbacuje sve teatralne vetine koje je nauio
u venecijanskoj koli, to znai da ima duboku i tananu
duu. Sa velianstvenom hladnokrvnou on odstranjuje
sve to nije sutinsko i silovito stremi ka onome to je za
njega apsolutno. Takvi geniji izvode svoja dela sa iznena-
ujuom odlunou velikih hirurga. ini se da je E1 Gre- ju na srenu usklaenost celine. Ali nita od te uene
ko hirovit i da ne poznaje pravila. On ih itekako poznaje,
ali ih prevazilazi, jer retorika nipoto ne znai talenat.
Uveliko nadmauje tu Kastilju koja mu slui kao gradivo.
Postao je jedan od onih idalga sa fiks-idejom, uvek sprem-
nih na pustolovine i podlonih opsenama, spremnih da
isprebijaju ili da zgrome onoga ko nee da oda poast nji-
hovoj Dulsineji ili Devici Mariji, ili pak da rtvuju nekog
bednika, sebe ili svoje blinje kako bi osvojili basnoslov-
no blago sa nekih ostrva. E1 Greko je postao istovetan sa
tim velikim sanjarima, tim vizionarima koji se tako surovo
lomataju u Servantesovom delu, a prema kojima ipak ose-
amo najsrdanije potovanje. Pogledajte te portrete! A
potom vidite da ga kritika ocenjuje kao junaka koga nje-
gova fantazija vodi u apsurd.
Uprkos svemu, to ipak nije ludak, to je ovek sa opse-
sijama. itavog ivota on proivljava iste ideje, vraa im
se, iznova ih pretura po glavi, one sazrevaju u njegovoj
dui, a on ih izraava, iz slike u sliku, uvek sline i svaki
put sve osmiljenije. On ima svog Franju Asikoga, svog
starca sa sedom bradom, svog Hrista, svoju Devicu (mo-
39/
da svoju ki koju svakim danom sve vie divinizuje) i
svog paa (u kome neki veruju da je naslikao svog sina ko-
ga uvek prikazuje kao deaka). On i sebe rado stavlja na
platno pri emu duevna plemenitost krasi njegovo lice.
Kad bih mogao da prouim itav niz njegovih anela!
Onaj aneo, koji na nenadmanom krilu nosi Uspenje
Bogorodiino u crkvi San Vinsente, podsea me na lep
lik jednog jevrejskog uenjaka iz Toleda, po imenu Abra-
fa, a koji je u XII veku obilazio jevrejske naseobine i govo-
rio: Razum je aneo izmeu oveka i Boga! Eto, taj
smisao je ovaj veliki slikar, od slike do slike, uspeo da
udahne u osrednji dekorativni element kakav je obiqno
aneo svetosti.
Prigovori upuivani E1 Grekovom delu polaze od pro-
zainog stanovita. Preko njegovog dela oni se odnose na
itavu asketsku paniju. Posluajmo, na primer, ta u
svom delu Toledo i obale Taha pie Antoan de Latur o
Sahrani grofa Orgasa: Nigde se genije sirotog bezumni-
ka nije potresnije ispoljio. Divljenje izaziva ono to bih
nazvao ljudski deo te slike, dakle pokojnik i oni koji sto-
je oko odra. Sve te glave pune su ivota: sve te linosti,
grupisane sa mnogo umea i u finom osvetljenju, ukazu-
umetnosti ne nalazi se u gornjem delu slike. Nebo je pra-
vi haos od oblaka u emu je kanda do izraaja doao po-
mueni slikarev um...
Takvo miljenje je do te mere rasprostranjeno da u
muzeju Prado postoji jedna replika ,,Sahrane..., ali bez
gornjeg oreola. Kakva prostaka besmislica! Time to su
sliku tako osakatili, iz plitkoumnosti ili neupuenosti, ui-
nili su istu greku kao oni koji kau: ,yie bih voleo Jovan-
ku Orleanku bez njenih glasova.* Kako ti prizemni ljubi-
telji ne uviaju da ba to nebo upotpunjuje i opravdava
onaj izraz koji je slikar dao svojim linostima, a koji je uo-
io na licu i u dui najplemenitijih Toledanaca?
T\i lepu meavinu tuge, skruenosti i dostojanstva idal-
zi u ,,Sahrani... duguju saznanju da imaju natprirodni i-
vot. Pogledom due oni vide ono to je E1 Greko naslikao
"Jovanki Orleanki ( Jeanne d Arc) bilo je trinaest godina kada je ula pr-
ve nebeske glasove svete Katarine, svete Margarite i arhanela Mihaila,
koji su joj poruivali da ode u crkvu i da se pomoli, jer e otada poeti
njcna misija. To je nesumnjivo za nju bilo predskazanje da joj je Bog po-
verlo zadatak da spaava francuskog kralja i Francusku - Prim. f>rev.
 40/
iznad njihovih glava. A mi u tom oreolu, koji prema poje-
dinim miljenjima predstavlja dokaz o pometenosti slika-
revog uma, otkrivamo metafiziku koncepciju koja se kri-
je iza njihovih zanemelih lica. Ba te vrlo precizne i
pomalo bizarne vizije ozaruju itav njihov ivot ostavljaju-
i ih ravnodunim prema onome to modernim ljudima
izgleda sutinsko. U oima jednog savremenika svete Te-
reze, prijatelji kneza Orgasa su due koje se izvijaju iz te-
la. One se izvlae iz svojih steznika, plove kroz vazdune
prostore i uznose se ka oreolu. Njih privlai pokret pre-
blagog i tako prefmjenog Hrista. One streme ka njemu,
kao to srca hrle ka sublimnoj rei poezije.
Tako nam E1 Grekov genije doarava metafiziku koja
oarava njegove modele. to je bivao stariji, izgleda da su
i slikareve snove sve vie ispunjavale religiozne meditaci-
je. Kakvom plemenitom nenou zrai njegova dekoraci-
ja u kapeli San Hose: onaj Sveti Martin, skoro bezbojan
i Ijubak mladi koji ini milosre delei ogrta sa saputni-
kom; onaj Sveti Josif, staratelj mladog princa, obojica
svetitelji ve u mladistvu, a koje andeli najuglaenijim
pokretima grle i kruniu.
Sveti Josif u E1 Grekovom delu uvek igra privlanu ulo-
gu. To potvruje i prelepa Sveta porodica, slika koja se
nalazi u crkvi Huan Bautista de Tavera, na kojoj Bogorodi-
ca doji dete, dok sveti Josif znatieljno stoji pozadi. Slikar
je shvatio da usvojeni otac jednog Boga mora da bude
uvek diskretnog ponaanja. estit ovek, kome je pripao
nemogu zadatak, vaspita jednog genija i savetodavac
jednog princa!
Neprekidnim izlivima srca E1 Greko pridruuje najdu-
blje tajne mistike. Pribliava se pedesetoj godini ivota.
Bilo da slika ljudska ili boanska bia, on sve vie nastoji
da umetniki izrazi ljudsku duu. Njegovi likovi svetaca
jo su samo plamenovi. Pogledajte u muzeju Prado njego-
vo ,yaskrsenje Gospodnje! Zemlja je pobeena, a na
Spasitelj sa zastavom u ruci uznosi se na nebesa. To je ska-
zaljka kojom magnet odvaja prosto gvoe. Uimo zatim
u bolnicu San Huan Bautista u Toledu i pogledajmo nje-
govo Krtenje Isusovo! Zato se Isus toliko brine i, na-
roito, ta znai ona desna noga koja se grevito uvija? E1
Greko unitava crte i trai forme u kojima e bolje izra-
ziti svoju misao. Nije li re o tome da se Hristos i celo o-
veanstvo raaju u novom ivotu? U tim vodama preobra-
ava se negdanji Adam kome je Bog podario nov ivot. Hl
41/
Greko uzima i mea sve misli koje proistiu iz tog ina.
Reklo bi se da slika same asocijacije ideja. Scena se odigra-
va nekog bledog dana u podzemnoj svetlosti. To je ono
to vidi unutranje oko. To je sablasno. Evo, to je delo vi-
zionara pred kojim se prepliu nebo i zemlja.
Kakvu tragediju vere igraju za nas slike Sveti Franja
Asiki (u Semenitu otmenih gospoica), pravi Hamlet
dok pipa mrtvaku lobanju i onaj Santo Domingo de Gu-
sman (u crkvi svetog Nikole), raskidan grem Ijubavi
pred jednim raspeem? Scena je sasvim izvan svega to je
moguno i preuzeta je navodno iz Otkrivenja. To delo je
sada u vlasnitvu slikara Injasija Suloage.
Za crkvu svetog Visenta Toledanskoga, na nekoliko
meseci pred smrt, E1 Greko je u poznom maniru i ude-
snom koloritu naslikao Uspenje Bogorodice. Fotografi-
ja ne moe da prenese oseanja koja u nama, zahvaljuju-
i svetlim i crvenim tonovima, izaziva ta u isti mah
najprofinjenija i najsnanija kompozicija. Okruena nebe-
skim horom i sviraima, Bogorodica se uznosi na nebo.
Ona je kraljica meu svojim skutonoama, uzviena, a-
robna i dostojanstvena. Lii na glas, na trepetnu pesmu ili
na drhtav predah u plesu. Ta poslednja analogija izraava
u najveoj meri divljenje i zanemelost od kojih mi zastaje
dah pred tim platnom. Na njemu se zapaaju crte lica, po-
ze na vrhovima prstiju, plemeniti, retki, traeni a ipak naj-
laganiji stavovi. To je predivno, to je jedinstveno, to je is-
tanano i to je ostvareno velianstvenom silinom genija.
Da bi uzneo Bogomajku i poneo celu kompoziciju, aneo
u donjem delu slike strahovito razmahuje krilom. Sveto
bezumlje, velianstvena smelost ostarelog E1 Greka! Sa se-
bi svojstvenim sredstvima on je uspeo da izrazi sve ono
to se krilo u njegovom usplamtelom srcu, koje se nadi-
malo od preobilja, na nekoliko meseci pre smrti.
Kako se divim tim tajanstvenim ostvarenjima velikih
umetnika pod njihove stare dane, kao to su drugi deo
Geteovog Fausta, Ranseov ivot od atobrijana ili bruja-
nje poslednjih stihova Viktora Igoa dok nadolaze sa pui-
ne da se razliju po alu! urei da se izraze, prezirui da
se izjanjavaju, saimajui izraz kao to su saeli svoj skra-
eni potpis, oni postiu znaenje i konciznost zagonetki
ili epitafa. Da li njihova dotrajala ula ne stavljaju te stva-
raoce postrance i na sam rub sveta? Oni nam izgledaju
potpuno odvojeni od svake spoljanje pojave, usamljerti
11 svom iskustvu koje pretvaraju u lirsku mudrost.
 42/
A po mom oseanju, E1 Grekovo remek-delo, sam cvet
njegovog natprirodnog ivota, predstavlja upravo njegova
poslednja slika ,,Pedesetnica, koja se danas nalazi u ma-
dridskom muzeju. Inae, dela ovog slikara esto od mene
zahtevaju napor-, ini mi se da u njima razaznajem protiv-
rene pobude, primeujui da nema kontinuiteta u ak-
centu i u izvoenju. Primera radi, ma sa kojih razloga vo-
leo gornji deo Sahrane grofa Orgasa, priznajem da je
tota u toj slici neujednaeno. Ona je legitimna i neop-
hodna, ali je nepovezana i nezasnovana. Nasuprot njoj,
,,Pedesetnica, taj silazak Svetog Duha na apostole, poka-
zuje potpuno jedinstvo izraza. Sva ta bia, apostoli i svete
ene, koji su zapravo portreti, poleu jednim te istim us-
hitom izvan svoje sudbine da se vinu ka Svetome Duhu
koji lebdi u punom ozarju. Mi vidimo kako se oni pred
nama oduhovljuju. Njih proima i preobraava silan za-
nos, oarava ih i heroizuje.
Vie nego igde, u toj ,,Pedesetnici starac E1 Greko is-
poljio je najizuzetniju genijalnost. Na Sahrani grofa Or-
gasa on je jedno naspram drugoga postavio remek-delo
realistike umetnosti (jedan pogreb u Toledu) i ogled iz
snovnog slikarstva. Ali na ovoj slici on okuplja iva bia,
pance, koji se u udesnom ganuu usukuju, uvru i po-
put magline iezavaju. Do opipljivosti izneta na videlo,
to je prava istina vere.7
A govorili su da je bio skrenuo pameu!... Obratite pa-
nju! On je naprosto jedan panski katolik; hou rei da
on dostie izvesno svojstvo sublimnog koje dakako mogu
dostii sve katolike nacije, ali uz koje panac vezuje svo-
je ime. Njegova platna dopunjuju rasprave svete Tereze i
duhovne spevove svetog Jovana od Krsta upuujui do-
stojanstvene Kastiljance u mistiku unutranjeg ivota. Ni-
jedna knjiga ne daje o tom ivotu tako potpunu i tako no-
vu ideju. U njima tu ideju vidimo bolje nego u raspravama
o zagrobnom ivotu i pokojnicima. Mi vidimo njihove i-
vote i njihova sanjarenja. E1 Greko nas uvodi u same ko-
rene i bit Toledanaca XVII veka. Na videlo izlaze njihove
najplemenitije tenje i stremljenja ka nebu; bez E1 Greka,
bez tog halucinantnog slikarstva nijedno od tih srca ne bi
bilo sauvano od nitavila. Da se nisam druio sa njime,
ne bih osetio ni shvatio nijednu duu u tom gradu koji je
dospeo na rub propadanja; ne bih znao koja je bila sre-
na zvezda Toledanaca.
43/
Dok obilazim njihovu katedralu, zahvaljujui E1 Greku
saznajem sa kakvom su ganutou dolazili u nju. Za razli-
ku od srene razdraganosti italijanske i flandrijske jedri-
ne, on nas izvodi pred jedan tuan, kontemplativan narod
muen turobnom melanholijom.
Svakako bih manje voleo razvaline Toleda kada ne bih,
zahvaljujui E1 Greku, uvideo da se u njima kriju boje i ve-
like linije misticizma. Ne treba sporiti da su te boje esto
tamnoblede i da su te linije suvie izduene, ali ba u to-
me treba gledati slikara toledanskih dua. Ne retko njegov
nain slikanja moe nekima delovati odbojno. I kao da u-
jem pojedince kako zakeraju: Moguno je da blaeni du-
hovi, u svome oreolu, svlae sa sebe sve slabosti; ali mi
volimo te slabosti. Vai aneli od sute svetlosti sluuju
nas svojim nematerijalnim savrenstvom; ono nam izgle-
da hladno i jednolino. Ne bismo vam zamerili to proi-
avate zemni ivot pod uslovom da, rtvujui ono to za-
sluuje da bude uniteno, spasavate ono to zasluuje da
opstane. Uznesite u svoje nadzemaljske oreole ono to je
najbolje u ovoj jadnoj dolini suza! Ako smrtnici zemni po-
meaju svoju smrtniku tronost sa neim boanskim, zar
stoga oni treba da izgube tu esticu boanskog uspinjui
se na nebo i u venost? Zar mislite da vai grozni tonovi
mogu nekome doarati rajske divote? Nama je jasno da
vera oduhovljuje ljudska bia; ali vi nas prikazujete kao
larvu, a mi hoemo da vidimo prekrasnog leptira.
Odmah smo prepoznali ton tih jadanja. U njima se
osea akcent XIX veka; ta jadanja zamiljaju jednog ro-
mantinog E1 Greka koji do bezumlja oajava videi kakav
je svet i zato se povlai u misteriju, u neko boravite du-
hova. Da bi se izalo u susret tim nezadovoljnicima, treba-
lo bi da E1 Greko kae imaginarnom svetu koji lebdi nad
Toledom (a od koga je nainio svoj model) ono to Man-
fred peva alpskim vilama ispod nebeske duge: Lepi geni-
je, tvoja zlaana kosa, tvoje blistave oi, tvoji oblici podse-
aju na ari besmrtnih keri zemaljskih, ali su vei od
zemnih i istiji su u biti svojoj. Takvi glasovi pokazuju ap-
solutno nepoznavanje prave umetnike sudbineJEl Greka.
On je teio da odbaci sva sredstva fizike zavodljivotki da
nas odvede tamo gde bismo bili osloboeni ulnog uiva-
nja. Sa njime se nalazimo u srcu panske metafizike. Pre-
ma tome, mi treba da prihvatimo ta t^a u oreolima, ve-
lianstvena i oduhovljena, te jasne, hladtie i zrane slike
nae proiene iinosti i nae osloboentKdue. Prihvati-
 44 /
mo E1 Greka u njegovoj celovitosti kao slikara iji genije
misli na panski nain.
Poznajemo mnoge koji su mislili na panski nain. Na
primer, na Kornej. Kornej i E1 Greko izokreu realne o-
nose meu stvarima: rtvuju tota da postignu to uzvi-
eniji efekat. Zatim Don Kihot! Vitez tunog lika misli na
panski nain, izobliava svaku stvar. Znaaj te divljenja
dostojne knjige sastoji se u tome to nam Servantes omo-
guava da takorei opipamo tu osobinu izobliavanja; on
nam jasno pokazuje da ona nastaje iz srca (ali i iz sujete).
Dublje od ikoga, ovaj Krianin, venecijanski uenik,
proniknuo je u tajnu Toleda. On je bez okolienja iao
pravo na sutinu stvari. Zahvaljujui njegovim slikama, ta-
ko utkanim u samo srce panije, moemo da intuitivno
dokuimo pobude te nacije u njenom klasinom dobu.
Svaka od vanrednih linosti nosi u svesti isti princip nade,
vatrenosti i odanosti. To su bia koja ive ono boansko.
Pogledajte kako se grevito hvataju za Boga! Oni njime
odiu, oni za njim uzdiu! Kod njih sve ima smisao euha-
ristije. Katolike dogme su konstantna misao panije. Nji-
hov uticaj nalazimo ak i tamo gde ga najmanje oekuje-
mo. ,,Samo-sakramentalne jednoinke u kojima se slavi
sveta tajna imaju svoju analogiju u slikarstvu. Svi E1 Gre-
kovi modeli psalmopoje u slavu bezgrenog zaea i do-
laska Boga u svet. Njegova estetika - to je ushienje i za-
nos pred priee. Ta tela koja kao da se isteu prema
nebu - to su due koje se proiavaju i preobraavaju.
Na ruevinama pobeenog egoizma one zadobijaju car-
stvo duha. udei za beskonanou, osloboen svih ste- rado se zavetuju da se posvete Bogu, ali se ipak otkuplju-
ga i utolivi patnje, revnosni pokajnik vinuvi se polee ka
svom Bogu.
Veliki verski zanosi i sanjarenja jo i danas su uobia-
jeni u ivotu Toleda. Kod nas Francuza, oni se javljaju i za-
dravaju u dui, a oni koji ih ispoljavaju - dernjaju se na
sav glas. A tamo oseanja pobonosti ispoljavaju se mirno
i nikoga ne ude. Kleei na kamenim ploama svojih cr-
kava, Toledanci po itave sate provode pred teolokim
istinama isto tako rado kao istonjaci pred ukrasnim ara-
beskama na svojim zidovima. Obian koni zastor pada iz-
meu njihovog kontemplativnog uivanja i ulice sa ne-
prestanim agorom. Seam se da sam jednog predveerja
pored pokrajinskog poslanstva sluajno uao u jedan sa-
mostan karmelianki koji je, kako mi rekoe, podigla ses-
45 /
triina svete Tereze. Upravo je sluena novena* povodom
roendana svetice. Svuda je bilo ilima, raznobojnih svi-
lenih tkanina, mnogo papirnog cvea i upaljenih svea.
Inae, nije bilo nikakvog bogosluenja, samo su se uli
umilni glasovi nevidljivih pevaica. Neka ena sa ipka-
nom maramom, sva u crnini, nagnuta nad nalonjom, hla-
dila se velikom lepezom. Pored nje, tri naslonjae obloe-
ne crvenim ripsom i postavljene polukruno izgleda da su
nekoga oekivale. Bio je podignut poklopac sa jednog
klavira; rukoveti cvea leale su na oltarima i na konsola-
ma. uo sam agor ena koje su se napolju igrale sa de-
com. Jedno dete iz hora, sasvim u crnoj odei, nalik na
spretnog paa, savijalo je velike bele arave. Sve je delo-
valo kao budoar. Izbrojao sam ak devet portreta na koji-
ma sveta Tereza pada u nesvest. Uza sve to, neni glasovi
koji behu zamukli da bi se odali molitvi, ponovo poinju
da pevaju iza zatvorenih reetaka. as neki glas peva solo,
as se glasovi zdruuju i bivaju glasniji.
U toj kapeli toledanskih karmelianki setio sam se Mu-
hamedove rei: Dve stvari volim: ene i mirise; ali moje
srce nadasve uiva u molitvi. Na raznobojnim i prediv-
nim zastavama bile su ispisane vatrene lozinke: Mrem da
ne umrem ili Patiti ili mreti, koje su odgovarale mirisi-
ma, bojama i pesmama.
Raspitao sam se i saznao da ove karmelianke ive sa-
mo blagi Bog zna kako... U svom klaustoru imaju mali po-
vrtnjak i, kada im ustreba, prodaju poneku umetniku ru-
kotvorinu. One su siromana stvorenja. Mlade Kastiljanke
ju time to daju omanji miraz nekoj seoskoj devojci koja
umesto njih postaje supruga Gospodnja. Stil te kapele, u
rukama ovih skruenih slukinja, i dalje je izvrstan, jer tra-
dicija odreuje gde e biti postavljena svaka stvar, a i one
su suvie siromane da bi kupile neto novo...
Eto tako sam, etajui nasumce, video u Toledu najpri-
rodnije izlive onog mistinog ivota iji je slikar bio E1
Greko. Video sam kako se, na jednostavan nain, ispolja-
va jedan ivot proet smernou i lirizmom; izbliza sam vi-
*Noveir& - tradicionalna katolika molitva koja se izgovara devet dana
zaredom. Prcma Delima apostolskim (1:14), Bogorodica i apostoli mo-
lili su se devet dana posle Hristovog uznasenja. Najee su zaupokojne
novene, kao i one upuene Gospi ili raznim svecima prilikom praznika.
- Prirn. prov.
 46 / 47/

deo kako dolaze do izraaja najuzvieniji i najstianiji vi- Pieve beleke

dovi duhovnosti. Izgleda da takva stanja nisu saglasna sa
velikom civilizacijom i, na primer, sa slubom naelnika
eleznike stanice. Ali ona u Toledu stvaraju atmosferu u
kojoj e svaki posetilac ovog grada sigurno osetiti da je na 2Na kakva nas plodna razmiljanja navode bliske srod-
dobitku. nosti koje se daju uoiti izmeu dela jednog Tintoreta i
dela jednog E1 Greka! Tintoreto je proizveo El Greka; po-
jedina njihova platna mogu se bez po muke pripisivati as
jednome as drugome. Ipak, zagledajmo se paljivije: sva-
ki od njih ima svoju duu ili, tanije reeno, svaki od njih
dvojice radi za odreenu civilizaciju. (Recimo uzgred,
imao je razloga Berane kada ga je atobrijan pitao 1845:
Evo se vraaju Bonaparte. To li ste hteli, gospon Beran-
e?, na ta mu je ovaj uzvratio: ,,Ja! Zaboga, ja nita nisam
hteo. Ja sam sastavljao ansone da ih pevaju po Francu-
skoj. Prema tome, Francuska ih je htela. Moguno je da
E1 Greko nije ponajbolje shvatao ta hoe, ali slikajui za
sve Toledance, on je preobrazio Tintoreta.) Shvatimo u
kojoj je meri panska pobonost preobrazila sliku italijan-
ske svetosti! Postoji kod E1 Greka jedno pobono osea-
nje, jedna hrianska snaga koju Tintoreto uopte ne po-
seduje. Na slikama u venecijanskoj Scuola San Rocco sve
je dramatino i krajnje uzbudljivo, ali nita nije religiozno.
Pogledajte u Drezdenu jednu od najuzvienijih slika
koje postoje, jednu od lepota sveta, one ene koje svi-
raju od Tintoreta. To je pagansko udo, to je ona vrsta
koncerata koje mi u Parizu poznajemo zahvaljujui izvan-
rednom oroneu; to je i najpotpunija predstava en-
skog tela. ta bi kvazimuslimanska panija mogla s time
da ini? Da li bi ustuknula, uasnuta? Ni govora! Iz zano-
snog paganstva ona s lakoom izvlai jedno asketsko hri-
anstvo.
Smatrali smo da uz druge ilustracije za ovu knjigu tre-
ba priloiti jednu Svetu Magdalenu kako bi se uporedi-
la sa italijanskim Magdalenama; i naroito onu bizarnu
sliku za koju se nekada verovalo da prikazuje viziju iz
Apokalipse, dakle jednog Svetog Jovana na Patmosu, a
koju jo nazivaju Profana ljubav. Po naem uverenju, u
njoj valja videti panski oblik suenja Parisu. Dua verni-
ka vidi kakva joj iskuenja predstoje... Ipak, nemojte mi
rei da su francuski XIX vek Alfreda de Misa i XVIII vek
jednog Lakloa dali neobiniji aspekt problemima Ijubavi.
Nije re o tome. Mene iznad svega zadivljuje injenica da
se kroz paganske forme, naveliko rairene u ondanjoj
 48 /
Veneciji, mogao sasvim lako izraziti strani i stegnuti To-
ledo...
itavog ivota E1 Greko koristi umetnika sredstva ko-
ja mu je podario Tintoreto. Kakva pouka onim jadnim
umetnicima, neznalicama i uobraenjacima, koji umilja-
ju da zanemarivanjem tradicije i odbijanjem da ue od ve-
likih majstora obezbeuju sebi ono to se zove osobe-
nost.
2Ukoliko se naknadno moe o tome suditi, ta naprava
se sastojala od jednog toka na kome su bile privezane
kante koje su zahvatale vodu iz reke i ulivale je u drvene
kanale. Ti kanali primeuju se na E1 Grekovom platnu, ali
se ne da razaznati kakav je mehanizam mogao dizati vodu
do Toleda. Od tog artificio dejuanelo nije ostalo drugog'
slikanog traga osim onog sijajueg toka, posrebrenog po
rubovima, koji je toliko puta kopkao ljubitelje slike Sve-
ti Martin. Ipak, smatra se da bi one ruevine to vire iz Ta-
ha mogle biti temelji na kojima je poivala ta naprava.
A ja jo jednom moram otii u arobnu, brujeu i u-
bornu Hamu Sirijsku da vidim one tokove koji podiu
vodu iz reke Oronte i natapaju okolne vrtove.
3Nakon to su ove stranice ve bile napisane, don
Fransisko de Borha de San Roman i Fernandes sakupio je
vrlo zanimljive dokumente u toledskom arhivu. Njegovo
delo El Greco en Toledo, o nuevas investigationes acerca
de la vida y obras de Dominico Theotocopuli ( ,,E1 Gre-
ko u Toledu, ili nova istraivanja o ivotu i delima Dome-
nika Teotokopulija, Madrid, 1910) dopunjuje rad Manu-
ela Kosija i preinauje u izvesnim pojedinostima ono to
smo mi mogli znati ili slutiti o E1 Grekovom ivotu. Ali,
ako je to delo neophodno eruditima koji nastoje da u naj-
viem stepenu upoznaju probleme koje nameu ivot i
delo E1 Greka, ono nita ne menja u naim seanjima na
Toledo niti u stranicama gde smo dali oduka svojim ose-
anjima. Francuski italac moe da uzme asopis za sta-
ru i modernu umetnost (La revue de lart ancien et mo-
derne, jun 1911) u kome Emil Berto komentarie otkria
Fransiska de Borhe.
to se nas tie, od razliitih stvari koje je sreni i ue-
ni panski istraiva izneo na videlo (popis E1 Grekovih
dobara i slika, koji je sainio njegov sin Horhe Manuel i
naroito punomo kojom ih slikar zavetava sinu), nau
49/
panju privlai podatak da je E1 Greko iveo sa izvesnom
dona Heronimom de las Kubas, verovatno u nevenanoj
vezi, i da je sa njom dobio sina 1578. godine. Lik tog van-
branog sina, tog Horhea, nalazi se na slici Sahrana gro-
fa Orgasa. Da li je imao sestru? U to sve vie sumnjamo.
A ljupka dama sa hermelinom koju smo nazvali EI Greko-
vom keri, mislim da je to mati Horhea Manuela, slikare-
va drubenica non conjux, kako se svojevremeno jedan
od najuenijih lanova Instituta izrazio jednom od sabra-
e koji ga je zamolio da mu uini ast i predstavi ga svo-
joj eni. Ah! Dona Heronima de las Kubas! Ko bi to mo-
gao pomisliti! Osoba tako istog lika! Primeujem onaj
gorak i bolan izraz lica sa kojim se, ve ostarela i umorna,
ona ponovo javlja na jednom portretu u malom muzeju
koji je u Toledu osnovao markis De la Vega Inklan! Pisa-
no januara 1912.
4 T o je neto karakteristino: da biste videli kako oi-
vljavaju boje u panskim dvoranama Prada, dovoljno je da
sa madridskog Trga od oruja, preko kraljevskih vrtova,
bacite pogled na dolinu Mansanaresa i Sijera Gvadarama.
Ta dolina sa svojim grubim, nepominim padinama, nje-
na zemlja plemenita kao Surbaran, potresna kao E1 Gre-
ko, njena Vega bogata kao Velaskes - sadre i boje naeg
Manea.
5Reetku od hora kojom se zatvara silleria, odnosno
odaja gde kanonici sede i pevaju, skovao je izvesni metar
Domingo. On je za rad ugovorio 6.200 dukata. Kada je sti-
gao do polovine posla, uvideo je da mu ta svota nee biti
dovoljna. Na to je on prodao kuu u Toledu i imanje u
okolini, svu oevinu, da bi reetku zavrio kako je bio za-
mislio. Tako je uspeo da ostvari svoj zadivljujui umetni-
ki san. Ali je potom zapao u najcrnju bedu. Deca su mu
morala prosjaiti, a udovica, da bi preivela, dobijala je od
kanonika po jedan sueldo dnevno i prodavala bezvredne
brojanice na Trgu Sokodover.
6Moglo bi se razmiljati nad injenicom koju pojedin-
ci iznose da Montenjeva majka Antoaneta de Pupes ili An-
toaneta Popes vodi poreklo od uglednih toledanskih Je-
vreja. Ona je, kau, portugalska Jevrejka, ki onih
portugalskih Jevreja koji se smatraju aristokratima jer su
isterani iz panije. Ali ta je od svega toga tano? Sve su to
 50/
samo golicava nagaanja. Poto sam razmislio, izostavljam
beleku koju sam olako uneo u prethodno izdanje ove
knjige. Tada sam kazao da u Montenju vidim stranca ko-
ji nema nae predrasude. Usudio sam se jo rei da ,,sa
vie nego solidnim vaspitanjem i aristokratskim obrazova-
njem Montenj u sutini ima temperament Hajnriha Haj-
nea. Sve te tvrdnje suvie su smele. Problem se sastoji u
tome da ja nemam pravo da tako sudim o jednom veli-
kom francuskom piscu.
7Znatieljnici e se svakako prisetiti da Paekova Isto-
rija slikarstva, objavljena 1649. godine, koja je dugo ui-
vala velik ugled meu panskim umetnicima, tvrdi da
umetnost nema druge ciljeve osim da ljude navodi na
milosre i da ih usmerava ka Bogu.
51/
M arginalija iz 1923. godin e
Divno je to to Teotokopuli na modernom grkom je-
ziku znai ptica od Boga roena. Da, on je zaista bio bo-
anski glasnik, ako pridamo puno znaenje injenici da je
njegovim ilama tekla helenska krv.
Kakva neiscrpna tema za sanjarenje: ovek helenske
rase koji prima neto od islamske misli pomeane sa ka-
tolikom milju i koji tom hibridu daje plastian oblik!
Covek nikako da se nadivi toj tajni E1 Grekovog genija, ro-
enog da oblikuje sve ideje i sva oseanja sa kojima se su-
sreemo svuda u Indiji, Remsu, Toledu. Pomiljam na jo
neto to bi tek valjalo utvrditi. Ne mislite li da je predak
naeg grofa Orgasa moda onaj don Gomes, grof od Gor-
masa, ija se povest svidela Gijemu de Kastru i Korneju da
ga uvrste u Sida? Ja bih voleo takva ,,sraivanja, takva
spajanja; konano, gomilajui vekove, vidim - a taj veli-
anstven smisao valja pridati gornjem delu Sahrane gro-
fa Orgasa - ubijenog oca koji preklinje nebo da Himena
nae zatitnika u don Rodrigu... Naa panja je u toj me-
ri podstaknuta i rasuta da bi valjalo sainiti spisak i sjedi-
niti najlepe bajke svih zemalja. U drugoj M andarinovoj
knjiici Rene Luj Duajon nam pripoveda o ivotu Vilijema
Blejka. Taj vizionarski pesnik, ije je Venanje neba i pa-
kla sa retkim umeem na francuski preveo Andre id, ne-
prekidno tumara strmim obalama supranormalnog sveta.
On svoje modele vidi. Blejk je bio u drutvu sa Home-
rom i Mojsijem, Pindarom i Vergilijem, Danteom i Milto-
nom; to su, kae on, velelepne, bele seni, ali sazdane od
svetlosti i vee od ivih ljudi... To drutvo video je i sli-
kao E1 Greko.
Rober Dimijer osporava pojedine stranice ove knjige,
ali smatra da moja sklonost prema raznorodnim kultura-
ma prua izvrstan metod za psiholoko istraivanje. Stra-
nac kome je predusretljiva jedna civilizacija, kae on, to je
koso ogledalo u kome se ona ogleda i ispituje. Svetlost
koja zasenjuje lice. Budunost e nam davati sve vie ta-
kvih zanimljivih ili udnovatih, neobino otroumnih i
prefinjenih meanaca. On ak govori da bi Montenj, taj
polu-Jevrej, bio klasian tip takve inteligencije. Jo navodi
liajnea u Francuskoj, Lafkadija Herna u Japanu, Konrada
u Engleskoj. (Mogli bismo podsetiti na Filipa de ampe-
 52 /
nja i Van Dajka koji su iz Brisela i Antverpena prispeli me-
u gospodu Por Roajala ili na dvor Stjuarta. Ali to je ma-
nje znaajno.)
Pie mi nepoznat prijatelj: E1 Grekov Raspeti Hri-
stos, koji se danas nalazi u Luvru, svojevremeno je ukra-
avao jednu od sudnica u Pradesu. Najodvratniji antikleri-
kalizam bacio je to delo na optinski tavan gde ga je
pronaao gospodin Lafon. Na insistiranje gospodina Ejna-
ra, Luvr je otkupio tu sliku za dvadeset pet hiljada frana-
ka. Nju je gradu Pradesu poklonio Isak Pereira povodom
izbora za poslanika u vreme Carstva. Lep gest u izbornoj
kampanji...
Dok vrim ispravke ovog ponovljenog izdanja, sazna-
jem da je Pol Ginar, profesor na Francuskom institutu u
Madridu, otpoeo zamaan rad o E1 Greku. U tom poslu
prate ga svi prijatelji panije, kao i elje svih onih koji bi
hteli da nae imaginacije budu usmerene prema zemlja-
ma svetlosti, inei protivteu preteranom germanstvu.
U lanku Zato je E1 Greko slikao kako je slikao? (vi-
di asopis Para esos mundos, Madrid, 1912) panski oni
lekar po imenu Erman Beritens izneo je postavku da je
astigmatizam, a ne misticizam niti ekscentrinost, bio
uzrok tome to je E1 Greko izobliavao, uvrtao i izduivao
svoje figure. Njegov sluaj predstavlja klasian i tipian
kliniki sluaj hipermetropijskog astigmatizma koji sva-
ku stvar vidi izdueno. To je optika sklonost oka pri ko-
joj paralelni svetlosni zraci, pogaajui oko, ne uspevaju
nigde da se sjedine u jednoj centralnoj taki. Usled tog
nedostatka, svetla taka pretvara se u pogledu u jednu li-
nearnu ili eliptinu mrlju. Od pravih linija nastaju krivu-
lje, a krug se izduuje u elipsu. to se tie vienja boja,
deava se da obojeni zraci, naavi se u izvesnom pravcu,
daju mutnu sliku, linija razdvajanja boja biva nejasna,
zbog ega se ini da boje zalaze jedna u drugu. Dok je o-
vek mlad, ovi nedostaci mogu se ispraviti izvesnim pode-
avanjem, ali usled preteranog zamaranja ili sa starenjem
miii gube snagu, tako da se mane u vidu ne daju uklo-
niti, nego se ak uveavaju.
Na tim injenicama doktor Beritens zasniva svoju tvrd-
nju. Nema sumnje, E1 Greko je od roenja bio astigmati-
an. Na tu anomaliju ukazuje sklop oka i lobanje na
onom autoportretu u slici Sahrana grofa Orgasa. Meu-
tim, on je do svoje trideset sedme godine crtao sa savre-
nom tanou. Ako su pojedinc figure bivale neprirodno
53/
izduene, njihovo izduenje bilo je neznatno i nesumnji-
vo su slikane u trenucima premora. Poev od trideset sed-
me godine sve je upadljivije izduivanje likova i istezanje
tela, pri emu kolorit s poetka ostaje normalan. Kasnije,
kako je E1 Greko zalazio u godine, a objekti stvarali difu-
zne slike u mrenjai, boje se sve vie meusobno preta-
paju, zahvataju jedna drugu i prave one ,,brijotine o ko-
jima govori Paeko, njegov istoriograf i savremenik.
Potkraj ivota deavalo mu se da vidi samo mrlje i tada on
slika iaene i neverovatne figure, poput onog svetog Si-
meona koji nas navodi na pomisao o slici u mrenjai na-
lik onoj koju daje fotografski aparat ukoliko mu nije po-
deeno soivo.
I tako dr Beritens izvodi zakljuak da E1 Greko nije bio
zanesenjak, a jo manje ludak, nego da je kao astigmatik
stigao do razrokosti. Da je iveo u nae vreme, otiao bi
kod onog lekara, izleio svoju boljku i potom bi slikao
normalno. Dokaz: uzmite kod optiara stakla za naoare
koja oni lekari propisuju radi ispravljanja astigmatizma i
pogledajte kroz njih neko E1 Grekovo platno. Ono e vam
se istog trenutka ukazati kao sasvim normalno, prirodno
i potpuno bez onih omaki sa izoblienim proporcijama.
Otidite u Luvr i pogledajte E1 Grekovo ,,Raspee. Ne sa-
mo to su Hristove ruke neprirodno izduene, nego ak
ni kraci samog krsta nisu normalni. Uzmite stakla za ispra-
vljanje astigmatizma i slika e vam se tada ukazati savre-
no pravilna.
Pre dr Beritensa takvo nauno objanjenje E1 Greko-
vog naina slikanja predosetili su Husti i nemaki kritia-
ri. Nemaki naunik Mejer-Grefe (Putovanje u paniju,
Berlin, 1910) pie povodom majstora iz Toleda: Izgleda
da je elipsa bila jedan od njegovih omiljenih motiva. U
Vaskrsenju i Krtenju ona se javlja u manjoj ili veoj meri.
Ali u Bogorodici sa svecima, u toledskoj kapeli San Hose,
ne samo to glave imaju takav oblik, nego i odlune kret-
nje udova i obrisi tela snano istiu elipsu.
Sve ovo sluamo sa prijatnom radoznalou da bismo
se brzo vratili znaajnim tumaenjima koja nam pruaju
ljudi poput Anrija Kolea i Morisa Leandra. Pa ipak, ta fi-
zioloka tumaenja ostae u naem duhu i doprineti da
nam taj legendarni umetnik bude shvatljiviji, potresniji,
dirljiviji i oveniji.
Sadraj

Moja prva poseta E1 Greku

Pieve beleke /47
Marginalije iz 1923. godine
C IP - K aT ajion m u n ja y ny6jiHi<auHjH
HapoAHa 6H6jiHOTei<a Cp6nje, Eeorpa/i

75.071.1:929 E ji Tpei<o
821.133.1-992

BA PEC , Mopnc, 1862-1923

E1 Greko ili Tajna Toleda / Moris Bares ;
preveo sa francuskog Milan Komneni. -
Beograd : B. Kuki ; aak : Gradac K, 2008
(Beograd : Zuhra). - 53 str. ; 25 cm. - (A lef
; knj. 68)

Prevod dela: Greco ou le secret de Tolede /

Maurice Barres. - Tira 500. - Napomenc uz
tekst.

ISBN 978-86-83507-61-0

a) E ji T peK O (1541-1614) b) Tnjie^,o -

r iy T o n H C H
C O BISS.SR -ID 153340684