UNIVERZITET U NIU

PEDAGOKI FAKULTET U VRANJU

Seminarski rad iz
TEORIJSKIH PROBLEMA DIDAKTIKE
TEMA:
PITANJA U NASTAVI

Mentor: Student:
Prof.dr Dragana Stanojevi Milan ceki 77m/15

VRANJE, 2016.
SADRAJ:
I TEORIJSKI PRISTUP PROBLEMU...................................................................................4

1. NASTAVA......................................................................................................................................4
2. PEDAGOKA KOMUNIKACIJA KAO FAKTOR EFIKASNOSTI NASTAVE........................5
3. PARTNERSKA KOMUNIKACIJA U NASTAVI.........................................................................9
3.1.Diskusija...................................................................................................................................9
3.2.Razgovor u krugu.....................................................................................................................10
3.3.Postavljanje pitanja od strane ucenika....................................................................................10
4. ULOGA UENIKIH PITANJA U NASTAVI............................................................................11
5. ULOGA NASTAVNIKOVIH PITANJA U NASTAVI..................................................................13
5.1.Nastavnik kao znacajan faktor motivacije ucenika.................................................................13
5.2.Sposobnost za delotvorno postavljanje pitanja........................................................................15
5.3.Vrednovanje znanja ucenika....................................................................................................16
6.PITANJA U NASTAVI ..............................................................................................................18
6.1.Tekstualna pitanja...................................................................................................................18
6.3.Pitanja u kojima se primenjuju graficke tehnike...................................................................20

II METODOLOKI OKVIR ISTRAIVANJA..........................................................................24

1.1.Predmet istarzivanja....................................................................................................................24
1.2.Cilj i zadaci istazivanja................................................................................................................24
1.3.Hipoteze istarazivanja.................................................................................................................24
1.4.Metode, tehnike i istrumenti.......................................................................................................24
1.5.Populacija i uzorak istrazivanja.................................................................................................25
1.6.Tok istazivanja.............................................................................................................................25
1.7.Statisticka obrada podataka........................................................................................................25
6.PITANJA U NASTAVI ..............................................................................................................25
6.1.Tekstualna pitanja.......................................................................................................................25

III ANALIZA I INTERPRETACIJA REZULTATA ISTRAIVANJA.................................25

IV ZAKLJUAK..........................................................................................................................30

LITERATURA................................................................................................................................31

PRILOG..........................................................................................................................................32
UVOD

Prouvnje komunikcije koj se odvij u nstvi od velikog je teorijskog i prktinog

znj z sm proces njenog orgnizovnj i relizovnj, ko i z proces njenog usvrvnj.
Kvlitetn pedgok komunikcij, ko veom znjn dimenzij nstvnog proces, predstvlj
plodno tle z kvlitetno izvoenje i efiksno ostvrivnje vspitno-obrzovnih ciljev u nstvi.
Mudrik istie d komunikcij igr veom vnu ulogu u rzvoju ovek: u usvjnju normi
socijlnih oblik (tipov) ponnj, emocionlnom rzvoju, u sticnju individulnog socijlnog
iskustv, u relizciji i potvrivnju sebe ko linosti.(Mudrik1997, 288).Komunikcij u nstvi
tko stvr mogunosti z dekvtnim jedinstvom vspitnog i obrzovnog, z ostvrivnjem cilj i
zdtk u nstvi ko njsistemtinijem vspitno-obrzovnom procesu.Efiksnost nstvnog
proces pre sveg je uslovljen fktorim nstvnog rd. Tumenje osnovnih fktor nstvnog
rd rzlikovlo se u istoriji rzvoj pedgoke nuke, te su se njpre ko osnovni fktori nvodili:
uenik,nstvnik i nstvni sdrj (didktiki trugo), odnosno: uenik, nstvnik,nstvni sdrj
i nstvn tehnologij (didktiki etvorougo).
Nstv, ko njsistemtiniji i njorgnizovniji oblik vspitnj i obrzovnj, u svojoj
celokupnosti, utemeljen je n veom rznovrsnom i esto sloenom komunikcionom procesu, te
se s prvom moe tvrditi d je uprvo komunikcij njen znjn krkteristik. Od njene prirode,
i nin orgnizovnj komunikcije i njenog relizovnj u velikoj meri zvisi i uspeh nstve,
odnosno njen efiksnost. Ukoliko elimo kvlitetnu i uspenu nstvu mormo je temeljiti n
kvlitetnoj i efiksnoj komunikciji. Kvlitetno, primereno i efiksno komunicirnje u nstvi
predstvlj vie od pol uspeh, te su znnj iz oblsti komunikcije i temeljenje vspitno-
obrzovnih ktivnosti n njim pretpostvk uspeh.
I TEORIJSKI PRISTUP PROBLEMU

1. NASTAVA
Nastava, kao organizovani proces u
enja i sistematskog usvajanja znanja podrazumeva interakciju nastavnika i u
enika koje bi u tom procesu trebalo da povezuje zajedni
ki cilj razvijanje u
eni
kih potencijala.
Pod nastavom se podrazumeva rukovoenje procesom u
enja, odnosno organizovan rad nastavnika sa u
enicima koji omogu
ava sistematsko usvajanje znanja i razvijanje u
eni
kih sposobnosti i interesovanja. U razmatranju i planiranju ovako sloenog procesa polazi se od
vie stvari istovremeno: od karakteristika u
enika, vaspitnih i obrazovnih ciljeva koji se ele posti
i, osobenosti predmeta i nastavnog sadraja i raspoloivih sredstava. Ova polazita su osnova za
dalje planiranje nastavnog procesa:odabir na
ina prenoenja znanja (nastavnih metoda, strategija, oblika rada i nastavnih sredstava), na
ina ocenjivanja, vrste i kvaliteta komunikacije u odeljenju, kako nastavnika sa u
enicima tako i u
enika meusobno, oblika saradnje sa roditeljima... Prema miljenju nekih autora (Trnavac i
Djordevi
1992,56), bitna pretpostavka kvalitetne nastave jeste svesna i aktivna saradnja nastavnika i u
enika koje bi u tom procesu trebalo da povezuje zajedni
ki cilj razvijanje potencijala u
enika. Znanja koja u
enici usvajaju
u procesu nastave pored obrazovne imaju i vaspitnu funkciju. Na taj na
in, od nastavnika se o
ekuje da vaspitno uti
e na decu i uspostavlja granice u njihovom ponaanju,upu
uju
i ih na korisne primere i izgrauju
i im moralne vrednosti i stavove.
Klju
ne uloge u ovom procesu pripadaju nastavnicima, koji u saradnji sa stru
nim saradnicima planiraju i realizuju nastavne aktivnosti. Kvalitet nastave zavisi od
nastavnikovih li
nih i stru
nih kompetencija, motivacije i na
 ina na koji shvata nastavu i svoje uloge u ovom procesu. Tendencije savremene nastave
postavljaju pred nastavnike nove uloge kojima bi trebalo da odgovore, pa se od njih o
ekuje da se kontinuirano struno usavravaju.

1. PEDAGOKA KOMUNIKACIJA KAO FAKTOR EFIKASNOSTI NASTAVE

U smom procesu prouvnj pedgoke komunikcije veom se esto i oprvdno nmee

pitnje d li je svk komunikcij efiksn, odnosno kd moemo govoriti o efiksnoj pedgokoj
komunikciji? D bismo govorili o efiksnoj pedgokoj komunikciji, neophodno je d pre sveg
utvrdimo postojnje odreenih kvlitet odnosno krkteristik n osnovu kojih procenjujemo
njenu uspenost, odnosno efiksnost. Tubbs i Moss nvode d je efiksn on komunikcij koju
odlikuju rzumevnje, zdovoljstvo, uticj n stvove, oplemenjivnje odnos i izzivnje kcije.
(Tubbs, Moss 1977, 31)
Drugi pk utori istiu d odreenje efiksne komunikcije zhtev kompleksniji pristup kojim
e se obuhvtiti svi segmenti meuljudskih odnos n kojima se on zsniv,ko i segmenti
sdrjnog spekt. Tko nlzimo odreenje d kljune segmente efiksne pedgoke
komunikcije ine:
1.sposobnost ili kompetencij poiljoc d prenese poruku ili efiksno relizuje sdrj
komunikcije;
2. sposobnost ili kompetencij primoc d rzume ili preuzme poruku ili sdrj komunikcije;
3. efiksn povrtn informcij;
4. uklnjnje umov ili distrktor, ili njihovo svoenje n minimum. (Suzi 2005, 175).
S spekt meuljudskih odnos veom znjno mesto zuzim pitnje t ini kvlitetn
meuljudski odnos u pedgokoj komunikciji. Dobr meuljudski odnos nije onj koji je lien
konfliktnih situcij, nego onj koji konfliktne situcije rev n dekvtn nin i zprvo
osposobljv uenik z revnje konfliktnih situcij u ivotu. (Brtni 1990, 100).
Iko se pod meuljudskim odnosim u nstvnoj komunikciji njee podrzumev odnos
izmeu nstvnik i uenik treb nglsiti d jednko znjno mesto im i odnos izmeu smih
uenik. Od ovog odnos u velikoj meri zvisi i intenzitet i ekstenzitet odnos koji e svki
pojedinni uenik uspostviti s nstvnikom.
Uzjmno poverenje meu uesnicim nstvne komunikcije jo jedn je vn segment
meuljudskih odnos i efiksne pedgoke komunikcije. Ukoliko u nstvnoj komunikciji ne
vld klim poverenj izmeu smih uesnik,moe se stvoriti psiholok, nevidljiv brijer koj u
zntnoj meri moe oteti ili pk onemoguiti uspeno komunicirnje.
S sdrjnog spekt osnovni uslov z ostvrivnje efiksne pedgoke komunikcije jeste
prvilno pridvnje odreenog znenj reim koji su nosioci sdrj. Komunikcij je utoliko
uspenij, ukoliko se sluimo terminim i izrzim tnog znenj (ei 1974, 44).
Postoje komunikcij u nstvi uglvnom je usmeren n rzumevnje i uticnje n
stvove, dok se oseju zdovoljstv, oplemenjivnju odnos i izzivnju kcije pridje mnj
pnj. Osnovni rzlog jeste u tome to je njihovo ostvrivnje tee i zhtev strunost, odnosno
osposobljenost, vee i kvlitetnije pedgoko-didktiko ngovnje, ko i ulgnje veih npor.
Sem tog rzloge treb triti i u injenici d je nstvni proces vie usmeren ostvrivnju
obrzovnih zdtk, dok vspitni zdci ostju u velikoj meri znemreni. Ove odlike postojee
komunikcije zist dovode u pitnje njenu efiksnost, jer nstv jeste njsistemtiniji proces
vspitvnj i ko tkv mor podjednko biti usmeren n ob proces.
Ulog nstvnik je do sd uglvnom bil predvk. U procesu osvremenjivnj nstve
i unpreivnju efiksnosti nstvne komunikcije ulog nstvnik se mor menjti i proirivti.
D bi bio efiksn odiljl
sdrj pedgoke komunikcije, nstvnik treb d osvoji niz drugih ili novih ulog:
nstvnik ko didktir, nstvnik ko vspit, nuno-nstvn ulog nstvik, nstvnik ko
dijgnostir, nstvnik ko instruktor ktivne nstve, nstvnik ko koordintor, nstvnik ko
kretor novih interpersonlnih odnos, nstvnik ko grditelj emocionlne klime u odeljenju,
nstvnik u ktivnom ciljnom uenju. (Suzi 2003, 255).
Ovkvo tumenje nove uloge nstvnik u potpunosti je okrenuto kko sdrjnom, tko i
meuljudskom spektu pedgoke komunikcije ime su u znjnoj meri stvoreni uslovi z njeno
unpreivnje i efiksnije orgnizovnje. Nove uloge nstvnik postvljju pred njeg mnotvo
zhtev n polju edukovnj i osposobljvnj z njihovo relizovnje. Sm proces kolovnj
nstvnik nikko ne moe d pokrije sve nvedene uloge nstvnik, te se ko neophodnost istie
stlno permnentno struno usvrvnje i npredovnje kroz prksu. Ukljuivnje u proces
strunog usvrvnj, nrvno, mor predstvljti individulnu inicijtivu smih nstvnik, li
smo orgnizovnje edukcij mor biti plnirno, orgnizovno i relizovno n drutvenom
nivou.Promene ulog nstvnik u pedgokoj komunikciji nisu sme sebi dovoljne. One nuno z
sobom povle i promene ulog uenik u nstvnoj komunikciji. D bi uenik bio efiksn u
pedgokoj komunikciji, neophodno je d, pored slunj i primnj poruk, rzvije i sposobnosti
efiksnog slnj poruk. Ko njznjnije nove uloge uenik u pedgokoj komunikciji istiuse:
ktivn slulc, izlg i prezenttor, elbortor, istriv, fcilittor, stimultor, ndzornik, tihi
monitor, sumriztor, verifiktor i evlutor, testtor, snimtelj, mender. (Suzi 2005, 176)
Osposobljvnje uenik z preuzimnje nvedenih ulog nije mogue u trdicionlnoj nstvi u
kojoj je on smo i jedino ktivn slulc. Zto je z osposobljvnje uenik z preuzimnje i
ostvrivnje novih ulog neophodno njegovo ukljuivnje u ktivne pedgoke komunikcije, koje
e kod njih rzvijti rznovrsne komuniktivne kompetencije koje su preduslov z ostvrivnje ovih
ulog.
N osnovu sveg reenog mogu se izvesti sledei zkljuci:
U efiksnoj pedgokoj komunikciji u nstvi treb teiti: podsticnju miljenj, rzvijnju
govor, stvrnju mogunosti izbor, prunju novih znnj, rzmenjivnju idej i osenj,
podsticnju proces revnj problemi sl.
Efiksn pedgok komunikcij u nstvi ostvruje se primenom:
ktivnog slunj; uspostvljnjem i odrvnjem kvlitetnog odnos s sgovornikom; iskrenou;
korienjem jsnih i krtkih reenic i pozntih rei; uvvnjem povrtne informcije o
rzumevnju poruke komunikcije;usklivnjem verblnih i neverblnih poruk; uvvnjem
potreb i osenj svih uesnik komunikcije; izrvnjem osenj, stvov i potreb; jsnim
izrvnjem zhtev; komentrisnjem ponnj, ne osob; dvnjem podsti-
cjnih instrukcij; podsticnje postvljnj pitnj i sl.
Ko uslovi z efiksno orgnizovnje komunikcije nvode se usklenost komunikcije s
jedinstvenim humnistikim principim, uvvnje specifinih svojstv i mogunosti vspitnik,
iskren, humni i demokrtin odnos, podsticnje rzvoj i jnje linosti vspitnik...
Nsuprot ovome, ukoliko uenici nstvnu komunikciju procenjuju i doivljvju ko
neprijtnu, nekvlitetnu, nepovoljnu, ukoliko su njome nezdovoljni, efiksnost nstvnog proces
e biti mnj. Svojim negtivnim odlikm poput jednosmernosti, psivnosti, nervnoprvnosti,
utoritrnosti,nepotovnj i sl, komunikcij u nstvi utie na celokupni nastavni proces a samim
tim i njenu efikasnost.

2. PARTNERSKA KOMUNIKACIJA U NASTAVI

Prtnersk komunikcij izmeu nstvnik i uenik im nekoliko vnih prednosti: pru

mogunost z prilgovnje potrebm i interesim dece; stvr vei broj prilik z uvoenje
kretivnih promen i inovcij u smu komunikciju i nstvni proces u celini; podstie procese
rzmene izmeu nstvnik i uenik; stvr mogunosti z pokretnje pitnj; proizvodi pozitivne
efekte novog i konstruktivnog doivljj. Istovremeno, postoje odreeni rizici kojih bi treblo biti
svestn, kko ne bi preovldli nd pozitivnim mogunostim. Meu tkve rizike
spdju:neprepoznvnje potreb uenik i nesvesno projektovnje potreb smog nstvnik u
komunikciju u nstvi; gubitk kontrole nd procesom nstve, odnosno skretnje u neformlnu
komunikciju koj nem vspitno-obrzovne ciljeve; usled prevelike usmerenosti n metodu,
postoji mogunost gubitk veze izmeu metode komunikcije i sdrj nstve; otpor kod
nstvnik zbog vremen kojeim je potrebno z pripremu s zsnovnog n prtnerskoj
komunikciji.
Svk form komunikcije u nstvi izmeu uenik i nstvnik treblo bi d sdri elemente
rzvijjueg prtnerstv. Ipk, ko govorimo o prepozntljivim formm prtnerske komunikcije,
meu njee spdju diskusij, rzgovor u krugu i postvljnje pitnj od strne uenik. Postoje i
drugi oblici, li ovi su se ve dovoljno firmisli u prksi.

3.1. Diskusija

Bkovljev rzmtr diskusiju ko njvii i njdeliktniji oblik nstvnog rzgovor u kome

nstvnik i uenik ili smi uenici izmeu sebe izlu i rgumentuju miljenj i stvove o
odreenom nstvnom grdivu u procesu njegovog uenj i pri utvrivnju, proirivnju i
provervnju prethodno nuenog. Po njegovom miljenju, nstvn diskusij je uspen smo ko
nije nmetnut uenicim od strne nstvnik, ve do nje dolzi spontno, n inicijtivu uenik ili
nstvnika indirektno, korienjem odreenih pedgokih metod, utie d uenici poele
odgovrjuu diskusiju. Ko njcelishodniji nin indirektnog uticnj n uenike, Bkovljev
predle d se u nstvi stvrju problemske situcije i to prvenstveno nenmetljivim izzivnjem
kod uenik konfliktnih situcij izmeu znnj kojim ve rspolu i zhtev proisteklih iz
grdiv i zdtk koje ue, jer je to istovremeno i stvrnje uslov z spontno jvljnje
diskusij.D bi nstvne diskusije bile uspene, Bkovljev predle d se kod uenik rzvijju i
neguju odreen prvil i vetine diskutovnj. Ko njvnije, on izdvj sledee: sve to se tvrdi
treb solidno d se obrzloi i rgumentuje; potrebno je d se govori seto, jer je vreme z
diskusiju ogrnieno i treblo bi d i drugi mogu d izloe svoj stv; d bi diskusij bil rcionln i
produktivn, ne treb ponvljti ono to su drugi ve rekli; onj ko diskutuje treblo bi d se dri
predmet rsprve; uesnici u diskusiji ne bi treblo d updju jedni drugim u re; neophodno je
rzvijti tolernciju z rzliit miljenj; vno je negovti kritinost i smokritinost;
neprihvtljivo je preveliko podlegnje emocijm koje zmgljuju injenice i logiku.Juri pod
diskusijom podrzumev formlizovnu formu rzgovor o rzliitim temm koje doputju
detljno rzmtrnje i prouvnje s rzliitih stnovit. On sugerie d bi tem diskusije treblo
d bude proren nekoliko dn pre diskusije, njvljen ili zdt u prikldnom obliku koji
upuuje n odgovrjue pripreme z temu, ko to su trgnje z izvorim u literturi,rspitivnje i
prikupljnje miljenj od drugih, utvrivnje linog stv i znnj o sdrju teme i sl. Isti utor,
ko kljunu krkteristiku diskusije, istie to d on ne dje pobednik i pobeenog, ve d se svi
uesnici, odnosno i nstvnik i uenici trude d dou do zjednikog reenj. Posebnu vrednost
diskusije on vidi u sledeem: velik ktivnost uenik i visok grupn dinmik; unpreivnje
vetin slunj, srdnje i prihvtnj drugijih miljenj; rzvoj sposobnosti voenj rzgovor,
ko to su brzo regovnje n pitnj, jnje koncentrcije, rzlikovnje bitnog od nebitnog zbog
formulisnj rgumentcije. Ko jedn od vnih uzrok neprihvtnj diskusije u kolskoj prksi,
Juri istie to to je veliki broj nstvnik nviko d suvie govori svojim uenicim. Tkvi
nstvnici zborvljju d pored govorne spretnosti,inicijtive i orgnizcionih sposobnosti
voenj, njihov ulog je i d poku spremnost u pomgnju, prilgovnju i rzvijnju
inicijtive kod uenik. U kontekstu rzmtrnj prtnerskih odnos u nstvi, mogli bismo rei d
diskusiju teko prihvtju nstvnici koji nisu spremni z prtnersku komunikciju s svojim
uenicim.

3.2 Razgovor u krugu

 Rzgovor u krugu je posebn oblik diskusije s visokim zhtevim. Nkon to se uje izlgnje o
problemu, svi uesnici rzgovor morju d iznesu svoje gledite o tom problemu ili d se izjsne
z neko ve sopteno miljenje. D bi se potovle dogovorene procedure,neophodno je d
rzgovor vodi nstvnik ili uenik koji ve poseduje odgovrjue vetine. Kd sezvri jedn
krug rzgovor, postoji mogunost d se ponovo jvi z re neko ko je ve govorio, ukoliko eli
neto d dopuni ili rzjsni neku nejsnou. Ko glvnu prednost rzgovor u krugu,Juri istie d
ovkv form komunikcije u nstvi pome neelstinim i psivnim odeljenjim, jer postoji
obvez d se uestvuje u rzgovoru, tko d su uenici podstknuti d iznesu vlstito miljenje i
formuliu govorni iskz. On preporuuje d se rzgovor u krugu koristi u mnjim odeljenjim ili s
grupom uenik. Tkoe, rzgovor u krugu zhtev od uenik d rzmiljju, postvljju pitnj,
preispituju sopstveno miljenje, jer svk izgovoren re predstvlj podsticj z sve uenike.Ulog
nstvnik je d stvr i neguje tmosferu u kojoj e se uenici oseti sigurnim i slobodnim d se
izrze.

3.3 Postvljnje pitnj od strne uenik

Svko spontno postvljnje pitnj od strne uenik koje je u kontekstu nstvnog sdrj,
predstvlj visok nivo intelektulne i socijlne inicijtive, smostlnosti, slobode, ktivizm i
preuzimnj odgovornosti.Uenik pokree sznjnu interkciju s nstvnikom. Ivi i sr. opisli su
tu interkciju koodnos u kome ulog nstvnik nije smo d bude nimtor, ve i ktivni prtner.
S obzirom n to dse ne rdi o prenoenju gotovih znnj n uenik, ve o ktivnom ovldvnju
sistemom znnj, iuenik je vrlo ktivn prtner. U toj interkciji rzvijju se rzliiti oblici
rzmene znnj i iskustv izmeu nstvnik i uenik. Nlost, uenik pitnj nisu uspel d
se dovoljno firmiu u koli jer je kol u njveoj meri ostl trnsmisivn. Nstv poiv n
pretpostvci d nstvnici znju t bi uenici, u proseku, treblo d nue, oni im prenose znnj,
uenici bi treblo d sluju i ue. Koci rzmtr Klpredovo shvtnje kole po meri koj bi
vodil run o prirodi dece i uvvl njihove rzlike u sposobnostim i drugim linim
krkteristikm. Koci nvodi d Klpred prigovr ukupnoj koncepciji kole koj je orijentisn
n prosenog uenik koji nigde u stvrnosti ne postoji, ve je vetki produkt uprvo tkve
koncepcije usmerene n negovnje osrednjosti, bezbojnosti i jednolinosti.Jedno od reenj, koje
moe ubliti ovkvu situciju, jeste rzvijnje nstvne koncepcije koj uvv i podstie
uenik pitnj.

3. ULOGA UENIKIH PITANJA U NASTAVI

Pitnj koj uenici postvljju u nstvi su jedn od formi prtnerske komunikcije.

Prtnersk komunikcij nstvnikuenik, u kojoj uenik svojim pitnjim inicir sznjni
problem nstvnik olkv dolenje do njegovog reenj, podsticjn je z npredovnje k
zoni nrednog rzvoj. Meutim, on smo delimino nlzi svoje mesto u svremenoj nstvi, iko
im potvrd o njenoj uspenosti u prksi vspitno-obrzovnog rd i u prolosti i sdnjosti. U ve
pomenutom nem istrivnju uloge i smisl uenikih pitnj u nstvi korien je vei broj
tehnik kojim je nstvnik podstico uenike d postvljju pitnj.Njee koriene tehnike su
bile: socijcije u obliku pitnj n nziv nstvne jedinice, odnosno podsticnje uenik d
slobodno socirju n odreenu nstvnu jedinicu u formi pitnjkoj im pdju n pmet kd uju
ili proitju nziv nstvne jedinice; oekivnj uenik odnstvnog s sopten u formi
pitnj; formulisnje pitnj n koj odgovr neki tekst iz udbenik ili prirunik n kome uenici
neposredno rde; uenici sstvljju pitnj z intervju s piscem udbenik; uenici sstvljju
pitnj z intervju s pozntom linou iz odreenog istorijskog period koj se pominje u sdrju
grdiv (drvnik, nunik, umetnik); postvljnje pitnj koj strukturiu i rzruju po korcim
problemsituciju u uenju u okviru nstve (t treb otkrivti, n emu bi treblo rditi i kojim
redosledom); u toku proces obnvljnj grdiv uenici formuliu to vei broj rznovrsnih pitnj
o grdivu i pokuvju d n njih odgovore;uenici sstvljju kvizpitnj, ko deo proces
obnvljnj nstvnog grdiv; uenici sstvljju pitnj z pismenu vebu ili test, nstvnik s
te liste bir pitnj koj e im zdti.
D bi se ove tehnike uspeno primenile, bilo je neophodno stvoriti uslove z podsticjnu
komunikciju nstvnikuenik u kojoj e se izgrditi meusobno prtnerstvo. Istrivnje fktor
u kolskoj nstvi, koji utiu n ueniku inicijtivu i pitnj (Pvlovi 2001, 187),pokzlo je d su
uenici inicirni d postvljju pitnj ukoliko su prisutni sledei fktori:stv nstvnik prem
uenikom pitnju ko prem izrzu interesovnj; visoko vrednovnjesmostlne inicijtive
uenik; dominntn zhtev nstvnik prem uenicim d ktivno uestvuju i d rzmiljju;
podsticnje uenik d slobodno formuliu pitnj; stil rd u kome nstvnik deli vreme i prostor
s uenicim, to podrzumev d su oblici i duin komunikcije uspostvljeni kroz interkciju
nstvnikuenik, odnosno d nisu a priori zdti. Nvedeni fktori podrzumevju mnje
formlnih okvir u odnosu n trdicionlnu kolsku komunikciju nstvnikuenik, veu
dinminost sme komunikcije i veu zinteresovnost nstvnik zpotrebe i oekivnj uenik.
Nstv, ij je osnov u pitnjim koje formuliu smi uenici, immnogo je motivciono
dejstvo nego nstv koju svojim pitnjim vodi nstvnik. Rezultti istrivnj uloge i smisl
uenikih pitnj u nstvi (Pvlovi 2001,197) pokzli su d je ovkv nstv iml prvenstveno
znjne kognitivne efekte. Kvlitet i vrst pitnj koj su se jvil u prtnerskoj komunikciji
nstvnikuenik ukzl su n to d su uenici rzvili problemski pristup svetu i uenju, ko i
interesovnj z veze i odnose izmeu stvri i pojv, z procenjivnje vrednosti i znj rzliitih
stvri, to predstvlj bzu z znjniju konstrukciju znnj.Nstv zsnovn n dejim
pitnjim bil je podsticjn z ispoljvnje rdoznlosti i inicijtive od strne uenik, to je
dovelo do njihove vee prticipcije. Slini rezultti su dobijeni u eksperimentlnom istrivnju
dejih pitnj u nstvi, koje su n Pitsburkom univerzitetu obvili Bek i Sr. Cilj tog istrivnj
je bio d se uenici etvrtog rzred osnovne kole dovedu u poziciju d postvljju pitnj utoru
udbenik. Kljuniishod je bio poven prticipcij uenik u nstvi, koj se mnifestovl ko
sklonost uenikd inicirju sopstven pitnj i komentre o problemim o kojim se diskutuje.
Posebno je znimljiv nlz d je do tog dolo usled promene nstvnikovih kcij, odnosno
metod i tehnikrd u nstvi.
Ne istrivnje uloge i smisl uenikih pitnj u nstvi (Pvlovi 2003, 234) pokzlo je
dnstv koj se zsniv n uenikim pitnjim, pored kognitivnih im i znjne motivcione,
komunikcijske i emocionlne efekte. Komunikcij izmeu nstvnik i uenik bil je
mnjeformln, oputenij i dinminij, to je delovlo motivciono n uenike i vie ih
ngovlo u procesu uenj u nstvi, nego u situciji kd nstvu svojim pitnjim vodi
nstvnik. Uenje koje se odvijlo u tmosferi uenikih pitnj, pored motivcione, imlo je
ipozitivnu emocionlnu komponentu, n t su ukzl zpnj posmtr, ko i pojedinitipini
odgovori uenik dti u diskusiji posle sov. Verblno i neverblno ispoljvnje podrke od strne
nstvnik slobodnom soptvnju idej, rzmiljnj, pitnj ili socijcijuenik, koordinirnje
tih ispoljvnj u skldu s ciljem s, odsustvo procenjivkog ikritizerskog stv, uenici
prepoznju ko podsticj z sopstvenu rdoznlost i inicijtivu.
U prilog vnosti uenikih pitnj u nstvi ko fktor prtnerskog odnos snstvnikom,
posredno govore i rezultti rzliitih istrivnj. Istrivnje Tervel i sr.(Terwel, 2001, 76) o
efektim obuke u osnovnim komunikcijskim vetinm znjnim z processrdnje i
objnjvnj u koopertivnim grupm, obvljeno s uenicim osnovne kole, pokzloje d
srdnj u grupi deluje podsticjno n dvnje trenih objnjenj. Tkoe, rezultti istrivnj su
pokzli d obuk u osnovnim komunikcijskim vetinm doprinosi uspenoj srdnji,ko i d
postoji direktn pozitivn vez izmeu srdnje i dvnj trenih objnjenj. Autori istiu d ovo
im znjne implikcije n kolsku prksu. Odeljenj i mle grupe treblo bi d seobuvju kko
bi postli socijlno kompetentniji, to bi bil osnov z dvnje i primnjedekvtne pomoi. Md
n prvi pogled izgled mogue d se uenici direktno nue dvnju odgovrjuih objnjenj,
obuvnje uenik izolovnim vetinm, bez odgovrjueg kontekst ibez veze s sdrjem,
dugorono posmtrno nije uspeno. Indirektni pristup je zntnopogodniji. Kroz proces
obuvnj uenik optim vetinm komunikcije moe se stvoritisrdnik rdn tmosfer iz
koje se moe rzvijti dvnje objnjenj. Po nem miljenju,obuvnje u optim vetinm
komunikcije treblo bi d obuhvti i rzvijnje vetinpostvljnj pitnj u nstvi od strne
uenik, srdnik rdn tmosfer treblo bi dobuhvti i prtnerstvo nstvnikuenik.
Pored znj koji nstv zsnovn n uenikim pitnjim im z sznjni i ukupni
linirzvoj uenik, ovkv nstv im visoko pozitivn uticj i n nstvnik ko drugog uesnik
uprtnerskoj komunikciji, n t su tkoe ukzli rezultti neg istrivnj (Pvlovi 2003,
263).

4. ULOGA NASTAVNIKOVIH PITANJA U NASTAVI

Pitnje je nerskidivo povezno s uenjem i nstvom. Ono je istovremeno oblik

verblnekomunikcije i logiko-gnoseoloki fenomen, tko d je oduvek privlilo pnju
filozof,lingvist, psiholog, logir, nstvnik, pedgog i drugih. Moderni svet uopte, p i
modernoobrzovnje, poivju n informcijm. Informcij je veom vn, jer je njeno
posedovnjeprednost i preduslov z uee u drutvenom ivotu. Do informcije se njee dolzi
pitnjem.Meutim, posedovnje informcij nije sinonim z znnje, odnosno nije uvek dovoljno z
uenje.Uenje nije prosto memorisnje, ono podrzumv i druge procese ko to su rzmiljnje,
uvinjei procenjivnje. Rzmiljnje poiv n postvljnju niz pitnj sebi i drugim, n
upitnomtrgnju z moguim reenjim openog problem, ko i n zpitnosti o
relevntnostiinformcij do kojih u tom trgnju dolzimo. U koli, posebno u nstvi, pitnj su
kmentemeljc z podsticnje interesovnj, dvnje instrukcij i ocenjivnje. Trdicionlno, u
nstvipitnj njee koristi nstvnik d bi utvrdio t su uenici nuili. Neki utori
(Sanders,1966) istiu d postoje updljive rzlike izmeu nstvnik u pogledu njihove
kompetentnosti uvetini postvljnj pitnj. Nstvnici koji su vetiji u postvljnju pitnj, obino
usmervjusvoje uenike n dublje i istrjnije rzmiljnje koje vodi znjnijim efektim uenj.
Nstvnicikoji su mnje veti u postvljnju pitnj, uglvnom se orijentiu n provervnje d li su
njihoviuenici nuili pojedinne injenice iz odreene nstvne oblsti, to predstvlj ishod
uenjkoji je reltivno mle sznjne vrednosti.
Korienje tehnik z podsticnje spontnih i slobodnih uenikih pitnj u nstvi. Akonstvnu
interkciju posmtrmo ko to je to ovde opisno, ne bi treblo d proe nijedn s,
d uenici njegovim tokom i tmosferom ne budu inicirni d postve neko pitnje. Svkinstvnik
bi treblo d rzvij svoj repertor podsticjnih nstvnih tehnik i d iskustv iznjihove primene
rzmenjuje s kolegm u toku strunih ktiv. D bi se to zist i devlo, u okviru progrm rd
kole, neophodno je firmisti inovtivni pristup i prtiti d li se on i ukojoj meri zist i ostvruje.

5.1. Nstvnik ko znjn fktor motivcije uenik z uenje

D bi uenici bili zinteresovni, i d bi postizli dobre rezultteu uenju, potrebno je d budu

motivisni z to. Dkle, nstvnik treb d uinisve to moe d bi motiviso uenike z uenje.
Nstvnik, n motivciju uenik moe d utie direktno, svojim ponnjem i postupcim,
orgnizovnjemrznih ktivnosti, rzliitim oblicim rd i ninim predvnj, ocenjivnjem,
ngrdm, kznm i sl. Isto tko nstvnik n motivciju uenikutie i indirektno. Dkle,
svojom linou, osobinm i svojstvim koje nepokzuje eksplicitno, li ih uenici vrlo dobro
procenjuju i opju. Mnogistrivnj i strnih i nih utor pokzl su d uenici njvie
opju d n njihovu zinteresovnost i motivciju z uenje, njvie utie uprvolinost
nstvnik.Nstvnik svojim postupcim i orgnizovnjem nstve uglvnom koduenik podstie
spoljnju motivciju. Oni su dkle, motivisni z rd zbognekog spoljnjeg podsticj, koji se
nlzi vn sme ktivnosti uenj, npr.ocen, ngrd, kzn, pohvl i sl. Dok svojom linou i
svojstvim ko itmosferom koju stvr u odeljenju, nstvnik kod uenik rzvij
unutrnjumotivciju z uenje. On mor d stvori tkvu tmosferu u odeljenju i d uspostvi s
uenicim odnose koji se zsnivju n uzjmnom poverenju kko bise kod uenik rzvil
unutrnj motivcij, jer je to ono to je njvie podstie i rzvij. Unutrnj motivcij je vrlo
znjn z uenje, jer on pruuenicim zdovoljstvo u smoj ktivnosti uenj. Dkle, uenici
su motivisni d ue, d proiruju znnje i sm t ktivnost je ono to ih zdovoljv iispunjv,
bez obzir n spoljnje podsticje (ngrde i kzne).Nstvniku se esto pripisuje d je on
njvniji motivcioni fktor unstvi. To je, s jedne strne, i tno, jer je on jedini koji komunicir
s svimdrugim bitnim fktorim konkretne nstve i odgovorn je z njene tokove iishode. Zto
treb videti koje je mesto nstvnik u motivisnju uenik.Mnogo se rsprvljlo o tome d se
nstvnik pomeri iz nstvnog proces i d se redukuje njegovo uee u odreenim ktivnostim,
li je nstvnikostjo nezobilzn fktor nstve. Koju e ulogu imti nstvnici u konkretnom
nstvnom procesu uslovljeno je drutvenim prilikm i potrebm z modernom edukcijom,
koncepcijom nstvnih sistem i odbirom orgnizcionihformi. Profil svremenog nstvnik koji
e uspeno odgovoriti n pitnjktuelne nstve sdri sledee elemente:
1. rzvijene opte sposobnosti,
2. rzvijene specifine sposobnosti,
3. posedovnje opteg obrzovnj,
4. posedovnje dobrog strunog obrzovnj,
5. pedgoko-psiholoko obrzovnje,
6. didktiko-metodiko obrzovnje,
7. fiziko i mentlno zdrvlje, emocionln zrelost i stbilnost,
8. ljubv prem deci i mldim,
9. pozitivne osobine linosti (humnizm, otvorenost duh, ltruizm,socijbilnost, morlni
kvliteti, odgovornost, dosetljivost, kretivnost)
Svk od nvedenih krkteristik nstvnik moe se detljnije definisti i ispitivti, p je n
osnovu tog mogue dokzti d su one nun pretpostvk z uspeno delovnje u nstvi.Opte
obrzovnje je krkteristik koj je vn deo profesije. U rdunstvnik znjno je
intelektulno delovnje i ono mor biti n visokomnivou rzvijenosti. Svki nstvnik treb d
zdovolji intelektulne potencijle svojih uenik i d dlje rvij njihovu rdoznlost. Zhtev
posedovnjpozitivnih osobin linosti je, tkoe, bitn element nstvnikovog profil, jer
kvliteti ko to su iskrenost, prvednost, doslednost, duhovitost,strpljivost, ltruizm i drugo,
kompletirju celovitost profil linosti nstvnik. Orgnizcione sposobnosti (ko jedn od
specifinih sposobnosti)ponekd se znemruju, li nem uspenih nstvnik bez visoko
rzvijenihorgnizcionih sposobnosti, jer njegov poso zhtev orgnizciju prostor,vremen,
sdrj, uenik i ktivnosti.Karakteristike koje se smtrju vnim kod nstvnik sutinski je
dtou empirijskim istrivnjim. Njvniji rezultti su:
D poznje predmet koji predje, d je sposobn d povezuje predmete s drugim predmetim, d
voli decu, d poznje rzvojne probleme dece, dzn vie od prosenih ljudi, d je svestrn i
dovitljiv, d im smisl z humor, d im jku volju, d rzvij pozitivne meuljudske odnose, d je
suptilni ljubzn, d veruje svojim uenicim, d ceni neobine ideje, d dozvoljv ipodstie
smoinicijtivu.(Ispitivnje uenik o tome t kod nstvnik posebnocene): duhovitost,
odmerenost i stloenost, ozbiljnost, prijtnost i ljubznost, kulturno ponnje, otvorenost i
snlljivost, pljivost, sosejnost i spremnost z prtnje, pristupnost, skromnost i d se lko
ne ljuti,upornost, vredno i iskrenost, znimljivost i duhovitost u izlgnju, ne prekid uenike
kd odgovrju, ne it iz knjig prilikom predvnj, prvilnoocenjuje, esto ispituje uenike,
blgo ocenjuje, jvno dje ocenu i dozvoljvuenicim d se koncentriu .

5.1. Sposobnosti za delotvorno postavljanje pitanja

Posebnu pozornost treba posvetiti oblikovanju kljunih, temeljnih pitanja koja e

postavitiuenicima. Dobro je da nastavnik razmisli o otvorenim i zatvorenim pitanjima. Dok
otvorena pitanja mogu imati i nekoliko tanih odgovora, zatvorena imaju samo jedan ispravan
odgovor.

prilagoditi izbor rei i sadraja pitanja uenicima

pitanjima obuhvatiti to vie uenika
po potrebi postavljati potpitanja
iskoristiti uenike odgovore (ak i netane)
izabrati dobar trenutak za postavljanje pitanja i odrediti primerenu stanku izmeu pitanja
progresivno poveati spoznajne zahteve kroz nizanje pitanja vieg reda,
delotvorno se sluiti pitanjima u pismenom obliku.

Treba izbegavati:
pitanja na koja uenici ne mogu dati odgovore (zbog neznanja ili nedostatka iskustva)
alternativna pitanja (Imaju li ptice krila?)
sugestivna pitanja (Podrava li kiseonik gorenje?)
inverzna pitanja, koja navode na pogrean odgovor
neodreena i vieznana pitanja (Kakvo je godinje doba zima?)
predugaka, sloena, viestruka pitanja (ta je renesansa, njene bitne karakteristike, kada
se javlja?)

Pitanja u nastavi treba da budu:

jeziki ispravna, pravilno oblikovana.
ako se razgovor vodi u vezi s vremensko-prostornim odnosima, pitanja treba zapoeti
upitnim reima: kada, gde, kuda, odakle, dokle.
ako se radi o uzrono-posledinom odnosu, pitanje treba zapoeti reima: zato, zbog
ega, kako.
metodiki je ispravno pitanje postaviti celom razredu, zatim saekati, napraviti kratku
pauzu (kako bi svi uenici o njemu razmislili) a potom prozvati uenika. Greke u
odgovoru treba ispraviti sam uenik uz nastavnikovu pomo.
 5.2. Vrednovanje znanja uenika

Anliz znnj uenik je sloen proces i zhtev ozbiljnu pripremu uitelj. Vrednovnje je
iri pojm od provervnj, odnosnoocenjivnj znnj uenik. Ono prti one promene u
uenikovoj linosti i oneishode u njegovom rzvoju, koji bi treblo d budu trjni. U vrednosne
komponente spadaju : znnje, vetine, sposobnosti i stvovi uenik. U procesumerenj znnj
uenik mor se poi od nivo usvojenog znnj, koji moe biti uobliku obvetenj, rzumevnj i
primene.
Vno je precizno definisti podruje ispitivnj, vreme potrebnoz svki odgovor, ili
ukupno vreme, ko i vrstu pitnj. Provervnje znnju nstvi poznvnj prirode moe biti:
usmeno, pisno, smoprovervnje iprktino.
Uitelj bi treblo pri odbiru vrste pitnj d se rukovodi sledeimsmernicm:
1. koji nivo znnj eli d utvrdi kroz postvljeno pitnje,
2. koju vrstu rzmiljnj eli d podstkne kod uenik,
3. koji rezultt oekuje d ostvri kroz postvljeno pitnje.
Kroz rei podrke (pre, tokom i posle provere znnj) uitelj bi treblod ohrbri i podstkne
uenike d poku svoje znnje.Tokom prvljenj pitnj uitelj treb d se vodi sledeim
principim:
1. odbrti njvnije delove grdiv,
2. pitnj se zsnivju n znnjim i pojmovim koji su obreni i utvreni n sovim
3. prvilno odbrti vrstu pitnj,
4. pitnj morju biti prilgoen nmeni i sdrju nstve
5. pitnj grupisti po obliku i sdrju,
6. pitnj morju biti pouzdn,
7. pitnjim se mor dobiti uvid u odreenu vrstu miljenj:
Znnje
Rzumevnje
Primen
Anliz
Sintez
Evlucij
8. pitnj morju biti jsn i rzumljiv,
9. terminologij mor biti jsn ueniku,
10. pitnj ne smeju d sdre strne, nejsne i ekstremne rei (nikd i sl.),
11. pitnj bi treblo poreti od njlkih prem teim,
12. pitnj ne smeju d sdre nevne informcije koje bi mogle d zbuneuenik,
13. kroz pitnj bi treblo d se ispit celokupno znnje uenik o dtomgrdivu (oblsti)
14. pitnj morju d vode run o uzrstu i sposobnosti uenik,
15. uenici treb d budu informisni o vrsti pitnj koj e se upotrebiti pri proveri znnj,
16. pitnj bi treblo d budu slin po formi i sdrju pitnjim s sova na kojima su
obraivane nastavne jedinice,
17. pitnj morju biti grmtiki, stilski i prvopisno isprvn, nedvosmislen,
18. pitnj ne smeju d sugeriu ueniku odgovor,
19. pitnj morju biti smostln tj. d nisu odgovori povezni s drugimzdtkom,
20. pitnj ne smeju d sdre zmke (npr. meu ponuenim odgovorimdv su tn),
21. revnjem pitnj uenik treb d poke svoj znnj, ume i stvove.
5. PITANJA U NASTAVI

6.1. Tekstuln pitnj

Pod tekstulnim pitnjim podrzumevju se on pitnj u kojim se nekoriste grfiki detlji

(slike, tbele, grfikoni, sheme i sl.), nego smotekst.
Ovde emo videti kakva sve pitanja mogu biti kroz primere u nstvi poznvnj prirode,gde
mogu d se koriste sledei podtipovi tekstulnih pitnj:

Viestruki izbor
Pronlenje odgovrjueg pr
Seti odgovor
Umetnje izrz
Istinito/neistinito

Viestruki izbor
Rzlikujemo dv podtip pitnj viestrukog izbor koj se mogu prime-
niti z proveru znnj uenik iz u nstvi poznvnj prirode:
Viestruki izbor jedn odgovor
Viestruki izbor viestruki odgovor.
U pitnju viestruki izbor jedn odgovor ueniku je ponueno viemoguih odgovor, li je smo
jedn tn. N tj nin dobij se uvid u odnosizmeu trenog znnj, jednostvnosti i brzine
odgovrnj (primer 1)

1 Primer 1. Primen pitnj viestrukog izbor jedn odgovor u nliziznnj uenik o

nstjnju bre.

Zokrui tn odgovor kojim se objnjv nstjnjebre.

) izlivnjem rek
b) topljenjem sneg
v) od bujnih ki

Viestruki izbor viestruki odgovor je vrst pitnj koji zhtev oduenik d zokrui sve
ponuene tne odgovore n postvljeno pitnje. Utekstu pitnj ueniku se mor nglsiti d je
ponueno vie tnih odgovor.Tne odgovore mor d prone i d ih zokrui (primer 2).

2 Primer 2. Primen pitnj viestrukog izbor viestruki odgovor unlizi znnj uenik o
osobinm iste vode

ist vod je:

) plve boje
b) bez ukus i miris
v) bezbojn je
g) rstvr pesk
d) ulzi u sstv ivih bi
) postoji smo u tenom stnju
Zokrui tne odgovore

Pronlenje odgovrjueg pr - primenom ove vrste pitnj (primer 3) uenici koriste postoje
znnjkko bi povezli:
1. srodne pojmove
2. srodne rei
3. pojmove s njihovim znenjem.

3 Primer 3. Primen pitnj pronlenj odgovrjueg pr u nliziznnj uenik o ivim

biim i njihovim mestim stnovnj.

Poveite strelicom iv bi s mestimnjihovog stnovnj.

b um
rib livd
 leptir rek
zec br

Seti odgovor - kroz ovj tip pitnj dobij se uvid u ueniko rzumevnje mterije,prirodnih
pojv i pojmov. Pitnje mor d bude jsno i rzumljivo postvljeno (primer 4).

4 Primer 4. Primen pitnj setog odgovor u nlizi znnj uenik oosobinm obine i
minerlne vode.

Nvedi u nekoliko reenic rzliku izmeu obine iminerlne vode.

............................................................................................................
............................................................................................................

Umetnje izrz - ovj tip pitnj zhtev od uenik d upie re koj nedostje u reenici ili
psusu. Od uenik se tre odgovori koji e biti tni izrzi. Ovvrst pitnj onemoguuje
ueniku slobodu izrvnj. U nstvi poznvnjprirode mogu se koristiti dv podtip pitnj
umetnj izrz:
jednostruko umetnje izrz i
viestruko umetnje izrz.
Kod pitnj tip jednostrukog umetnj izrz uenik upisuje jednu re utekst odgovor (primer 5).
Ueniku se onemoguuje slujn izbor odgovor.

5 Primer 5. Primen pitnj jednostrukog umetnj izrz u nlizi znnjuenik o nstjnju

vodene pre.

Upii re koj nedostje.

Voden pr nstje.........................vode.

Viestruko umetnje izrz podrzumev d se umesto jedne rei umeevie rei. Koristi se kd se
ele dobiti svi tni odgovori n zdtk.

6 Primer 6. Primen pitnj viestrukog umetnj izrz u nlizi znnjuenik o procesu disnj
kod biljk

Upii odgovrjue rei.

Prilikom disnj biljke udiu...............................
izdiu ................................................................

Istinito/neistinito - ovj tip pitnj bi treblo koristiti oprezno, jer dje 50% mogunostiz slujn
izbor tnog odgovor. Moe se koristiti z nlizu znnj ueniko konkretnim i usko odreenim
pojmovim (primer 7), koji se mogu svesti n dvekrjnosti (istinito /neistinito).
7Primer 7. Primen pitnj istinito/neistinito u nlizi znnj uenik o vzduhu.

Zokrui d li su sledee tvrdnje tne ili netne.

1) Vzduh je ten
) istinito b) neistinito
2) Biljke stvrju kiseonik neophodn z disnje ivotinj i ovek
) istinito b) neistinito
3) Kiseonik koji udiemo je u tenom stnju
) istinito b) neistinito
4) Kiseonik se ne nlzi u vzduhu?
) istinito b) neistinito

6.2. Pitnj u kojim se primenjuju grfike tehnike

U nstvi poznvnj prirode z proveru steenog znnj mogu d se koristiti sledei tipovi pitnj
grfike sdrine:
Venovi dijgrmi
top list
mre
tbelrn pitnj
crte.

Venov dijgrm
Venov dijgrm predstvlj crte dv ili vie geometrijsk oblik(krug, prvougonik, kocke i sl.)
koji se presecju (primer 8). Kroz ovu vrstupitnj uenik uporeuje injenice od dv pojm ili dve
prirodne pojve. Trgz zjednikim krkteristikm pojmov i pojv.
8Primer 8. Primen Venovog dijgrm u nlizi znnj uenik o uglju infti

Npii:
1) u krug A osobine uglj
2) u krug V osobine nfte
3) u krug B zjednike osobine uglj i nfte.

Top list
Primenom pitnj top list dobijmo uvid u ueniko znnje, rzumevnje, sposobnost nlize,
sinteze i primene steenog znnj iz poznvnj prirode. Pitnje se sstoji u nvoenju deset (moe
i mnje, u zvisnosti od uzrstuenik ko i nstvnog cilj i zdtk) nin, rzlog ili primer,
kojim sebrne odreeni stvovi, znnj i ponnj (primer 9).
9Primer 9. Primen pitnj top list u nlizi znnj uenik o ztitivzduh od zgenj.

Nvedi deset rzlog zbog kojih treb voditirun o istom vzduhu.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

Mre
Mrea je em pomou koje se dolzi do novih idej. U mreu se beleeideje o odreenoj temi,
problemu, s ciljem d se poke odnos izmeu rzliitih idej. U centrlno polje (krug,
prvougonik, kock i sl.) upie se tem( problem), u przn polj se upisuju ideje, pojmovi koji su
povezni s temom(primer 10).
10Primer 10. Primen pitnj mre u nlizi znnj uenik o zdrvojhrni.

Popuni przn polj reim kojim eopisti nine dobijnj zdrve hrne.

Zdrava hrana

Tbelrn pitnj

U nstvi poznvnj prirode mogu se koristiti tbelrn pitnj tip:

1. tbel s strelicm i
2. obine tbele.
Tbel s strelicm moe d se koristiti z definisnje, objnjvnjei simnje pojve, proces,
ko i z prikzivnje uzrono-posledinih vez. Dbi ovj tip tbelrnog pitnj mogo d se
primeni u nlizi znnj uenik unstvi poznvnj prirode, morju d se ispune sledei uslovi:
1. u jedno polje moe d se upie smo jedn deo proces, pojve, postupk
2. tekst mor biti set i precizn
3. slike morju biti jsne, tne
4. rei morju d budu tno upisne u odgovrjue polje tbele
5. strelice morju d pokzuju redosled i veze
U nstvi poznvnj prirode je njbolje koristiti :
1. linerlne tbele s strelicm (primer 11)
2. cikline tbele s strelicm.
11Primer 11. Primer primene
pitnj tip tbel s strelicm
u nlizi znnj uenik o procesu
kruenj vode u prirodi.

U nstvi poznvnj prirode mogu d se koriste sledei tipovi obinihtbel (primer 12):
1. s jednom kolonom
2. s dve kolone
3. s tri i vie kolon.

12Primer 12. Primen pitnj tbel s tri kolone u nlizi znnj uenik o ivotu ivotinj.

Popuni tbelu.
Mujak enka Mladune
konj
koza
lane
krava

Crte

U nstvi poznvnj prirode crtei su nroito pogodni kd je uenicim teko d reim objsne
neki pojm ili proces. Zdci se mogu postvitipomou crte (primer 13) tko d uenici:
1. popunjvju (obelevju) crtee
2. prve redosled u crteu
3. n osnovu crte dju odgovore
4. prikzuju eksperimente, procese (npr. kruenje vode u prirodi i sl.)korienjem crte.

13 Primer 13. Primen primene pitnj u obliku crte u nlizi znnjuenik o postupcim
rzdvjnj smese.

Ispod slike napii naziv postupka razdvajanja smese

_______________ _______________ _________________

II METODOLOSKI OKVIR ISTRAZIVANJA

1.1. problem I Predmet istraivanja

Pitanja u nastavi ima znaajnu ulogu.Predmet ovog istraivanja je uloga nastavnikovih pitanja u
nastavi. Ovo istraivanje treba da pokae na koji na
in u
itelji podsti
uu
enike na rad, kakva su to pitanja koja najbolje motiviu u
enike, da li su bitna u
enikova pitanja za realizaciju nastave.

1.2. Cilj I ZADACI ISTRAIVANJA

Prema predmetu, cilj istraivanja je identifikacija stavova i miljenja uitelja o tome koja pitanja su
najbolja za podsticanje u
enike na aktivnost i uklju
ivanje u aktivnu nastavu.
Polazei od predmeta i cilja rada, zadatak istraivanja je identifikacija stavova i miljenja uitelja o
pitanjima koja postavljaju u
enicima.
ispitati na koji na
in u
itelji sve motiviu u
enike
ispitati na koji na
in u
itelji osavremenjuju nastavu
ispitati koja pitanja naj
e
e koriste u nastavi
ispitati koliko su bitna u
enikova pitanja u nastavi
istraiti da li postoji povezanost izmedju radnog iskustva i postavljanja pitanja
istraiti da li postoji povezanost izmedju radnog iskustva i pra
enje potreba I interesovanja u
enika.

1.3. hipoteza ISTRAIVANJA

Cilj istraivanja postavlja optu hipotezu: uitelji smatraju da su pitanja u nastavi veoma vana za
realizaciju
asa zato sto na najbolji na
in motiviu u
enike za rad. Pitanjima u nastavi mora se posvetiti vea panja.
Polazei od zadataka istraivanja mogue je postaviti sledee posebne hipoteze:
Pretpostavlja se da u
itelji koriste razna pitanja u nastavi, sredstva , metode za podsticanje motivacije.;
 Pretpostavlja se da u
itelji osavremenjuju nastavu zanimljivim i aktuelnim sadrajima ;
Pretpostavlja se da uitelji naj
e
e primenjuju pitnj zatvorenog tipa;
Pretpostavlja se da uitelji smatraju da su u
enikova pitanja izuzetno zna
ajna u nastavi.
Pretpostavlja se da postoji povezanost izmedju radnog iskustva i postavljanja pitanja
Pretpostavlja se da ne postoji povezanost izmedju radnog iskustva i pra
enja potreba i interesovanja u
enika.

1.4. METODE, TEHNIKE I SREDSTVA ISTRAIVANJA

Metoda primenjena u ovom istraivanju je odabrana u skladu sa prirodom problema, predmetom,
ciljem i zadacima istraivanja, kao i u skladu sa postavljenim hipotezama. U istraivanju je
koriena deskriptivna metoda i metoda teorijske analize. Radi ispitivanja stavova u istraivanju je
kori
ena tehnika anketiranja i instrument-upitnik (prilog) sa elementima skale za u
itelje od prvog do
etvrtog razreda koji je posebno konstruisan za potrebe ovog istraivanja.

1.5. POPULACIJA I UZORAK ISTRAIVANJA

Populaciju istraivanja ine 42 uitelja od prvog do etvrtog razreda osnovne kole sa podru
ja Leskovca:
BRANKO RADIEVI, VERA RADOSAVLJEVI, STEVAN MOKRANJAC
BRANISLAV NUI

Tabela 1.Struktura uzorka istraivanja

POL MUKI ENSKI UKUPNO

N 11 31 42
% 26% 74% 100%

Tabela 2. Radno iskustvo u

itelja

ISKUSTVO DO 10 GOD OD 10 DO 20 PREKO 20

UKUPNO
N 12 18 12 42

% 29% 42% 29% 100%

1.6. Tok istraivanja
Istraivanje je obavljeno marta 2016.godine. U
itelji su popunjavali upitnik jedan kolski
as. U
iteljima su data uputstva o na
inu popunjavanja radi eventualnih greaka I nedoumica.Za vreme popunjavanja upitnika, u
itelji su saradjivali.

1.7. Statistika obrada podataka

Dobijeni rezultati obraeni su kvalitativno i kvantitativno u procentima, a rezultati istraivanja su
izneti tekstualnim putem i putem programa SSPS 11.5. Za ispitivanje stepena korelacije kori
en je 2test, ovaj test slui za proveravanje zna
ajnosti razlika izmeu frekvencija.

III ANALIZA I INTERPRETACIJA REZULTATA ISTRAIVANJA

Instrument ovog istraivanja dat je u prilogu i sadri 11 pitanja.

Rezultati su prikazani u tabelama i putem grafika i izneti tekstualnim putem.

Na prvo pitanje koje je glasilo : Koje metode najee koristite u nastavi, 11 ispitanika(26,19%) je
odgovorilo da koristi metodu razgovora, 10 ispitanika (23,8%) da koristi kombinaciju svih
navedenih metoda, 8 ispitanika (19,05%) je zaokruilo odgovor pod 1, a to je da koriste metodu
demonstracije, 6 ispitanika(14,29%) je odgovorilo da koriste naj
ee metodu
itanja I rada na tekstu; da naj
ee koriste metodu usmenog izlaganja je zaokruilo 3 ispitanika (7,14%),metodu pisanja su
odabrala 2 ispitanika (4,76%), a naj
ee metodu prakti
nih radova i metodu crtanja koristi po jedan ispitanik. (2,38%).

Grafik 1.

Na osnovu ovog grafika mozemo zaklju

iti da u
itelji naj
ee koriste metodu razgovora, kombinaciju svih metoda i metodu demonstracije u nastavi.

Na drugo pitanje koje je glasilo: Na koji nain najee motiviete uenike u nastavi ,19
ispitanika(45,24%) je odgovorilo da najee motivise u
enike nastavnim sredstvima koje koristi, 15 ispitanika(35,71%) je odgovorilo da zanimljivim i
podsticajnim pitanjima motivie ucenike, 6 ispitanika(14,29%) je odgovorilo da igrom na najbolji
na
in mogu motivisati decu i tako odrati njihovu panju, i 2 (4,76%) ispitanika su odgovorila da
zanimljivim sadrzajima motiviu u
enike u nastavi.
Tabela 3.
Observed Expected
N N Residual
igra 6 10,5 -4,5
pitanja 15 10,5 4,5
 zanimljiv
2 10,5 -8,5
sadrzaj
sredstvima 19 10,5 8,5
Total 42
Na osnovu dobijenih rezultata moe se zakljuiti da veina uitelja najee motiviu uenike u
nastavi tako to koriste nastavna sredstva i njihova pravilna upotreba omoguuje da poduavanje i
uenje bude lake i prikladnije, kao i pitanjima u nastavi koja su deci razumljiva, zanimljiva a
samim timi podsticajna.

Na tree pitanje koje je glasilo : ta mislite, kakvo pitanje treba da bude da bi motivisalo uenike,
od ukupno 42 uitelja ak 22 ispitanika(52,38%), su odgovorila da pitanja treba da budu razumljiva
i nedvosmislena, 16 ispitanika (38,09%) je odgovorilo da pitanje treba da bude prvenstveno
zanimljivo, dok su po 2 ispitanika (4,76%) odgovorila da pitanja treba da budu sa to vie primera i
da budu kratka. Nijedan ispitanik nije odgovorio da pitanja treba da budu dugaka.
Tabela 4.
Observed Expected
N N Residual
razumljiva i
22 10,5 11,5
nedvosmislena
zanimljiva 16 10,5 5,5
sa to vie
2 10,5 -8,5
primera
kratko 2 10,5 -8,5
Total 42

To svedoi da vei broj ispitanika smatra da pitanja u nastavi treba da budu najpre razumljiva I
nedvosmislena kako bi uenici sa lako
om i sigurnocu mogli da odgovaraju na postavljena pitanja ne bojei se da ce da pogree. Veliki
broj ispitanika je odabrao i opciju da pitanja treba da budu dosta zanimljiva jer e podstai uenike
da uestvuju u aktivnoj nastavi.
Na etvrto pitanje koje je glasilo : Kakva pitanja najee koristite u radu, za pitanja otvorenog
tipa opredelio se 31 ispitanik, dok je 11 ispitanika odabralo pitanja zatvorenog tipa.
Tabela 5.
Observed Expected
N N Residual
pitanja otvorenog
31 21,0 10,0
tipa
pitanja zatvorenog
11 21,0 -10,0
tipa
Total 42

Na osnovu dobijenih rezultata koje mozemo videti u tabeli, veina uitelja se odlu
ila za pitanja otvorenog tipa iz razloga sto na taj nain daju vie prostora uenicima da daju svoje
miljenje, aktiviraju matu, budu sto kreativniji i na taj nain
eiu
itelji imati bolji uvid u znanje uenika.
Ovde je bitno utvrditi stepen korelacije izmeu odgovora na ovo pitanje i radnog iskustva
uitelja. Dobijen rezultat=0,4 .Primenom 2testa utvren je nivo znaajnosti stepena korelacije
koji iznosi 2 = 9,524. Granine vrednosti 2 na nivou 0,05 ya df 1 iynosi 3,841, a ya 0,01 ta
vrednost je 6,635. S obzirom da je 2 = 9,524(vei od obe ove vrednosti) zakljuuje se da je
statistiki znaajan, a to znai da povezanost izmeuvrste pitanja kojeuitelj postavlja
deciinjihovogradnogiskustvapostoji. Nastavnici sa manjim iskustvom, ee daju pitanja zatvorenog
tipa.

Na peto pitanje koje glasi : Koje su, po Vama, pozitivne a koje negativne strane postavljanja
pitanja u nastavi, u
itelji su odgovarali da su pozitivne strane postavljanja pitanja to sto na taj na
in mogu da saznaju koliko dete zna, na koji na
in razmilja, kako je razumeo neki sadraj, da na taj na
in mogu da aktiviraju u
enike da u
estvuju u diskusijama.
Na negativnoj strani odgovori suda , ukoliko se u
eniku na pravi na
in ne postave pitanja, mogu da izazovu nezadovoljstvo kod dece, ukoliko se trai previe od njih,
ako je detetu nerazumljivo pitanje moe da dovede do demotivacije i gubitka njegovog
samopouzdanja, nezadovoljstvo, odbojnost prema nastavi i u
enju, ako je suvie lako, dovodi do dosade. Zato je vrlo bitno da uitelj lepo formulie pitanje kako
bi motivisao uenika .
Na esto pitanje koje glasi : Postavili ste pitanje ueniku, a on ne zna odgovor, sta Vi uradite u
tom trenutku? Veina uitelja preoblikuje pitanje, ak 21 u
itelj(50%), 14 ispitanika (33,33%)je odgovorilo da postavi potpitanje, 4 uitelja (9,52%) da drugi
uenik odgovara umesto njega i 3 u
itelja (7,14%) odgovore sami na pitanje.
Grafik 2.

Iz priloenog grafika moemo videti da najvei broj uitelja preoblikuju pitanje kada uenik ne zna
da odgovori kako bi mu pomogao da se priseti, ili ga podstakne na razmiljanje i pronalaenje
odgovora na to pitanje, dobar broj uitelja postavi i potpitanje kako bi olaksao u
eniku da odgovori na istoi na taj nain e uenik pre zapamtiti odgovor koji moda nije znao, a
retko se deava da uitelji sami odgovore na pitanje.
Na sedmo pitanje koje glasi :Koliko su bitna uenikova pitanja za samu realizaciju asa i zato?
Od 42 ispitanika, 30 (71,42%) njih je odgovorilo da su bitna ali ne i presudna za realizaciju asa, 12
ispitanika(28,57%) je odgovorilo da su vrlo bitna, nijedan ispitanik nije rekao da su uenikova
pitanja nebitna za nastavu.
Tabela 6.
Observed Expected
N N Residual
vrlo bitna 12 21,0 -9,0
bitna ali ne i
30 21,0 9,0
presudna
Total 42

Ispitanici smatraju da su uenikova pitanja u nastavi vrlo bitna ali ne I presudna kako bi se
realizovao as. Veoma je bitno da se uenici aktiviraju i pomou pitanja koji oni postavljaju
uitelju, moemo uvideti stepen znanja koje poseduje i da li razume odredjeno gradivo.
Grafik 3.

Osmo pitanje glasi :Koliko esto dajete testove znanja uenicima i zato? 26 ispitanika (61,9%) je
odgovorilo da daje testove znanja ponekad, 13 uitelja (30,95%) daje esto a 3 (7,14%) retko.
Tabela7.
Observed Expected
N N Residual
cesto 13 14,0 -1,0
ponekad 26 14,0 12,0
retko 3 14,0 -11,0
Total 42

U
itelji daju testove znanja ponekad, kada smatraju da je to neophodno, posle zavrene oblasti da vide
koliko su uenici razumeli sadraj, kako bi podstakli kod uenika redovno uenje. Pojedini u
itelji smatraju da testovi znanja nisu neophodni, da je bolje usmeno ispitati u
enika i tako saznati njegovo shvatanje sadraja i razmiljanje.
Na deveto pitanje : Koliko esto se susreete sa problemima pri definisanju pitanja koje elite
postaviti uenicima, 28 (66,66%) uitelja je odgovorila da se ponekad susreu sa problemimapri
definisanju pitanja, a 14 ispitanika (33,33%) je odgovorilo da nemaju tih problema. Nijedan uitelj
nema veih problema sa definisanjem.
Grafik 4.

Na osnovu dobijenih rezultata zaklju

ujemo da u
itelji imaju ponekad problema pri definisanju pitanja a ti problemi su kako definisati pitanje a da
uenicima bude jasno, zanimljivo i podsticajno, kako ih navesti na kreativnost i upotrebu mate.

Na deseto pitanje ime osavremenjujete nastavu ,20 ispitanika (47,61%) je odgovorilo da

nastavnim sredstvima osavremenjuju nastavu, njih 17 (40,47%) mogucnou da uenici uestvuju u
realizaciji nastave, a 5 (22,9%) ispitanika zanimljivim aktuelnim sadrajima.

Tabela 8 .
Observed Expected
N N Residual
Nastavnim
20 14,0 6,0
sredstvima
Zanimljivim i
aktuelnim 5 14,0 -9,0
sadrajima
Mogunou da
uenici uestvuju u 17 14,0 3,0
realizaciji nastave
Total 42

To svedoi da vei broj ispitanika smatra da nastavna sredstva doprinose motivaciji i aktivnosti
uenika, obezbeuju im doslednije realizovanje osnovnih principa uenja, veliki broj u
itelja takoe smatra efikasnim i mogunost uenika da uestvuju u realizaciji nastave..

Jedanaesto a ujedno i poslednje pitanje glasi :Koliko pratite potrebe I interesovanja u

enika sa kojima radite. Od ukupnog broja ispitanika,
ak 28 (66,66%)njih je odgovorilo da se u potpunosti prate potrebe i interesovanja uenika sa kojima
rade, 8 (19,05%)uitelja se izjasnilo da prate po potrebi, zavisno od toga koji je sadraj u pitanju, a
6 (14,29%) ispitanika da vrlo malo prate .
Tabela 9.
Observed Expected
N N Residual
U potpunosti, one
su mi veoma vane 28 14,0 14,0

Po potrebi, zavisno
od toga koji je
8 14,0 -6,0
sadraj u pitanju

Malo, jer nema

puno prostora da se
6 14,0 -8,0
tako organizuje
nastava
Total 42

Na osnovu rezultata iz tabelei grafika zakljuujemo da uitelji prate potrebe i interesovanja u

enika sa kojima rade i da su im one veoma vane za rad irealizaciju nastave, takodje im olaksa kada
je motivisanje u
enika u pitanju.Manji broj uitelja ne prati potrebe uenika zbog nedostatka prostora da se takva
nastava organizuje..

Grafik 5.

Sa aspekta ovog istraivanja je bilo bitno utvrditi stepen korelacije izmeu odgovora na ova pitanja
koja se odnose na praenje interesovanja i potreba uenika i radnog iskustva uitelja. Dobijen je
rezultat=0,226. Primenom 2 teksta utvren je nivo znaajnosti stepena korelacije koji iznosi
2
=2,142 .

2=2N
2= 0.226242
2= 0,05142
2= 2,142

Sobzirom da je 2=2,142, zakljuuje se da nije statistiki znaajan jer granina vrednost df 1 na

nivou 0,05 je 3,841 a na nivou 0,01 je 6,636, a to znai da povezanost izmeu praenja uitelja
uenikovih potreba i interesovanja i njihovog radnog iskustva ne postoji.

Na osnovu statistike analize koja je uraena uz pomo Fi-stepena korelacije i Hi-kvadrat testa
utvreno je:

Osnovna hipoteza ovog istraivanja je potvrena jer je 27 u

itelja na prvom mestu stavilo pitanja kada treba da se motivie dete i podstakne na rad.
Prva pothipoteza je potvrena jer je veina u
itelja napisalo da sredstvima osavremenjuje nastavu, pitanjima i metodama.
Druga pothipoteza je odba
ena i dokazano je da veina u
itelja osavremenjuje nastavu nastavnim sredstvima i mogucnou da u
enici u
estvuju u realizaciji nastave.
Trea pothipoteza je odbaena i dokazano je da ve
 ina uitelja koristi pitanja otvorenog tipa.
etvrta pothipoteza je potvrena, jer 52% uitelja smatra da su uenikova pitanja veoma bitna
u nastavi,26% da je bitna ali ne i presudna za realizaciju asa i 22% da pitanja uenika nisu uopte
bitna.
Peta pothipoteza je odbaena i dokazano je da ne postoji povezanost izmedju radnog iskustva
uitelja i postavljanja pitanja.
esta pothipoteza je potvrena jer postoji povezanost izmeu radnog iskustva i praenje
potreba i interesovanja uenika.

Statistike 2 testa

Godine radnog iskustv

Kako motiviete uenik
Koje pitanje motiviucenika
Kakva pitanja naj
ekoristite
Ako u
enik ne zna odgovor na pitanje
Koliko su bitna uenikova pitanj
Test
znanja
Problemi pri postavljanju pitanja
ime osavremenjujete nastavu
Potrebe i interesovanja uenika sa kojima radite
Chi-Squarea,b,c,d

1,714
17,619
29,238
9,524
18,143
7,714
19,000
4,667
9,000
2,142
Df

2
3
3
1
2
1
2
1
2
1
Asymp. Sig.
,424
,001
,000
,002
,000
,005
,000
,031
,011
,000

a 0 cells (,0%) have expected frequencies less than 5. The minimum expected cell frequency is
21,0.
b 0 cells (,0%) have expected frequencies less than 5. The minimum expected cell frequency is
14,0.
c 0 cells (,0%) have expected frequencies less than 5. The minimum expected cell frequency is 5,3.
d 0 cells (,0%) have expected frequencies less than 5. The minimum expected cell frequency is
10,5.

IV ZAKLJUAK

Uitelj mor prvilno d izbere nin vrednovnj uenikovog znnj isteenih vetin.
Prvilnim odbirom pitnj, ko i ninom njihovog vrednovnj, postiu se sledei ciljevi:
Rzvijju se rzliiti tipovi miljenj kod uenik, uenici se motiviu d ktivno ue,
osposobljvju se d smi postvljju pitnj o prirodnim pojvm ipojmovim, lke povezuju
rzliit rzmiljnj i ideje, rzvijju vetine zkljuivnj i revnj problem,bolje orgnizuju
informcije, prvilno formirju i usvjju pojmove, rzvijju sposobnosti z vrenje grfike
nlize znnj, rzvijju estetske nvike i mtu, uitelj dobij povrtnu informciju o rzumevnju
uenik o uenimprirodnim pojvm i pojmovim, ko i informciju o pojmovim, pojvm koje
treb ponovo obrditi.
Opte je miljenje dabi uitelj treblo d nui uenike kko d pristupe odreenim vrstm
pitnj. Z pojedine vrste pitnj, nroito u prvom i drugom rzredu, uenik bi treblo d dobije
upustvo kko d uspeno odgovori n postvljeno pitnje. Uitelj mor d stvr pozitivn stv kod
uenik prem proveri znnj, ne strh. Upotrebom rzliitih pitnj stvr se rvnote izmeu
lkih i teih delov grdiv. Ueniku se pru prilik d bude uspen i kretivn.
Takoe su veoma znaajna i pitanja koja postavljaju uenici jer ona izraavaju njihove
potrebe i interesovanja u nastavnoj situaciji. Gorder istie da filozofi i deca imaju jednu zajedniku
sposobnost, a to je sposobnost da se zaude i postave sutinska pitanja o stvarnosti i ivotu. U
pedagogiji, psihologiji i srodnim disciplinama, dugo je zanemarena tema dejih pitanja u nastavi,
to delom ukazuje na stav da je poeljno ponaanje dece u nastavi uglavnom reaktivno, a retkoili sa
zanemarljivom uestalou proaktivno. Tako uri navodi rezultate Flojdovog istraivanja
obavljenog 1960. godine prema kome su deja pitanja zastupljena sa 3% do 5% u ukupnom broju
pitanja u nastavi. Zahtevi modernog obrazovanja, funkcionalnog za savremeni ivotom suoavaju
nas sa injenicom da je reaktivno ponaanje dece u koli potpuno neodgovarajue i namee potrebu
razvijanja modela proaktivnog ponaanja, odnosno modela ija je sutina da deca aktivno uestvuju
i tragaju za znanjem. Proaktivni model se ne moe zamisliti bez dejih pitanja u nastavi. U tom
kontekstu, vane teme za obrazovnu praksu su: Kako podstai decu da u toku nastave postavljaju
pitanja i izraze svoja saznajna i druga interesovanja , potrebe i motive, kako nauiti decu da
postavljaju pitanja koja daju iroke mogunosti za razmiljanje i zasnivaju se na razliitim
formama miljenja, na koji nain ih usmeriti na pokretanje miljenja koja vode ka uenju i
razumevanju novog znanja.
U naem obrazovnom sistemu, obra
a se velika panja pitanjima u nastavi. Jednako su bitna kako nastavnikova, tako i u
eni
ka pitanja. Vrlo je bitno da pri postavljanju pitanja u
enik razume isto, da sa sigurno
u moe da odgovori ako zna materiju ili da mu nastavnik potpitanjima pomogne da sam
pronae odgovor.
Na osnovu ovog istraivanja mozemo zakljuiti da ne postoji znaajnost izmeu
postavljanja pitanja i iskustva uitelja. Svaki uitelj, bezobzira na svoje radno iskustvo, se trudi da
postavlja podsticajna pitanja koja ce uenicima biti razumljiva i koja ne
e biti dvosmislena.

LITERATURA

Bkovljev, M. (2001): Nvikvnje uenik n uljudnu diskusiju ko doprinos vspitnju z

demokrtiju, Zbornik Institut z pedgok istrivnj, br. 33 (256259). Beogrd: Institut
z pedgok istrivnj.
Brnkovi D, Ili M, Milijevi S, Suzi N, Gutovi V. (1999) : Pedgoko-psiholoke i
didktiko-metodike osnove vspitno-obrzovnog rd Drutvo pedgog Republike
Srpske, Bnj Luk 1999, prvo izdnje
Vilotijevi, M.(2007) : Didaktika 3, Beograd, kolska knjiga.
 Vlhovi, B., Vujisi-ivkovi, N. (2005): Nstvnik izzovi profesionlizcije, Beogrd:
Eduk.
Voker, Ketrin, mit, Edrg (2006): Pmetni zdci, Beogrd, Kretivni centr.
Ivi, I. i sar. (1997): Aktivno uenje. Beograd: Institut za psihologiju.
Juki, Stipn, Lzrevi, ivoljub (1998): Didktik, Jgodin, Uiteljski fkultet u
Jgodini.
Juri, dr Vldimir (1974): Uenikovo pitnje u suvremenoj nstvi, Zgreb:kolsk knjig.
Koci, LJ. (2002): kol po meri Edurd Klpred, Zbornik Institut z pedgok
istrivnj, br. 34 (141155).Beogrd: Institut z pedgok istrivnj.
Muminovi, H(2009).: Motivacija u nastavi i kreativni rad studenata i uenikawww.ac-
see.org/documents/4.pdf
Pvlovi, B. (2002): Deje pitnje u koli ko izrz ktivnog odnos prem okruenju,
Zbornik Institut z pedgokistrivnj, br. 34 (176192). Beogrd: Institut z pedgok
istrivnj
Pvlovi, B. (2003): Dej pitnj ko osnov nstve, Zbornik Institut z pedgok
istrivnj, br. 35 (131150).Beogrd: Institut z pedgok istrivnj.
Pavlovi, B.S. (2001) Koliko je poeljno deje pitanje u koli. Zbornik Instituta za
pedagoka istraivanja, br. 33, str. 417-429
Suzi, N. (2003): Efiksn pedgok komunikcij, Nstv i vspitnje,
br. 23, Beogrd.
Suzi, N. ( 2005): Pedgogij z XXI vijek, TT Centr, Bnj Luk.
Suzi, N. (1998) : Kako motivisati uenike, Srpsko Sarajevo , Zavod za udzbenike i nastavna
sredstva RS
Suzi
, N. (2001) : Sociologija obrazovanja, Srpsko Sarajevo: Zavod za udzbenike i nastavna
sredstva RS
Trnvc, Nedeljko, orevi, Jovn (1992): Pedgogij, Beogrd, Nun knjig..
Havelka, N. (2000): Uenik i nastavnik u obrazovnom procesu. Beograd: Zavod za
udbenike i nastavna sredstva.
Cvjetinin S, Segedinc M (2007): Ktegorizcij i primen rzliitih vrst
pitanja,Zbornik Institut z pedgok istrivnj, br. 53 (622633)).Beogrd: Institut z
pedgok istrivnj
evkui, S. (1995): Principi efiksne komunikcije u nstvi, Nstv ivspitnje,
12, Beogrd.
ei, B. (1974): Osnovi logike, Nun knjig, Beogrd.
PRILOG :

PITANJA U NASTAVI

ANKETNI LIST

Potovani kolega,
Ova anketa ima za cilj da utvrdi na koji nain nastavnik moe sve motivisati uenike i koja
su to pitanja koja podstiu uenike na rad i kreativnost . Svesn sm d uestvovnje u ovoj nketi
zhtev vreme i npor, li bez Ve srdnje i pomoi on se ne bi mogl relizovti.
Molim Vs d pljivo proitte slede pitnj i dte objektivne odgovore. Odgovrete
tko to ete zokruivti slov ispred ponuenih odgovor ili upisti odgovor n liniji ko se to
tri.
Ako postoji neto to elite d iznesete, d nije obuhveno nketnim listom, molimo Vs
d to npiete n mestu predvienom z primedbe.

Hvl n srdnji.
Pol:
A) enski
B) muki

Godine rdnog iskustv:

A) do 10 godin
B) od 10 do 20 godin
C) preko 20 godin

1. Koje metode najee koristite u nastavi?

A) metoda demonstracije
B) metoda praktinih radova
C) metoda crtanja
D) metoda pisanja
E) metoda itanja i rada na tekstu
F) metoda razgovora
G) metoda usmenog izlaganja
H) meusobni odnos nastavnih metoda

2. Na koji nain najee motiviete uenike u nastavi?

_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
________________________

3. ta mislite, kakvo pitanje treba da bude da bi motivisalo uenike?

1) razumljivo i nedvosmisleno
2) zanimljivo
3) sa upotrebom to vie primera
4) kratko
5) dugako

4. Kakva pitanja najee koristite u radu?

1) Pitanja otvorenog tipa
2) Pitanja zatvorenog tipa

5. Koje su, po Vama, pozitivne a koje negativne strane postavljanja pitanja u nastavi?

Pozitivna
strana________________________________________________________________________
_________
Negativna
strana________________________________________________________________________
_________
6. Postavili ste pitanje ueniku, a on ne zna odgovor, Vi :
A) preoblikujete pitanje
B) postavite potpitanje
C) kaete drugom ueniku da odgovori na isto
D) sami kaete odgovor na pitanje

7. Koliko su bitna uenikova pitanja za samu realizaciju asa i zato?

) Vrlo bitna
B) Bitna, ali ne i presudna
C) Nebitna
Zato to
__________________________________________________________________________
________

8. Koliko esto dajete testove znanja uenicima i zato?

A) esto
B) Ponekad
C) Retko
Zato
to______________________________________________________________________
_______________

9. Koliko esto se susreete sa problemima pri definisanju pitanja koje elite postaviti uenicima?
) esto
) ponekad
) nikada
Najei problemi su
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
______________________________________________

10. Koliko prtite potrebe i interesovnj uenik s kojim rdite?

A) U potpunosti, one su mi veom vne
B) Po potrebi, zvisno od tog koji je sdrj u pitnju
C) Mlo, jer nem puno prostor d se nstv tko orgnizuje i relizuje uz uvvnje
potreb uenik

11. . ime osvremenjujete nstvu?

A) Uglvnom nstvnim sredstvim
B) Znimljivim i ktuelnim sdrjim
C) Mogunou d i uenici uestvuju u relizciji nstve

Primedba