Page | 1

FIZIKO VASPITANJE U
PREDKOLSKIM USTANOVAMA
Prof. dr Branislav Dragi

1
 UVOD
Page | 2

Fiziko vaspitanje kao deo opteg vaspitanja je

veoma vano za doba predkolskog uzrasta. Fiziko

Intelektualno Moralno Estetsko
U tim godinama od 1. do 7. dete naui da puzi, hoda, trati,
skae, nosi, hvata, baca, penje se i sl.

Fiziko vaspitanje je pored ostalih usmerenih aktivnosti

koje se realizuju u ovom periodu usmereno na opti razvoj
dece, a pre svega na rast i pravilan razvoj, kao i na obuavanje
prirodnih ili elementarnih kretanja.

2
 ZNAAJ F. V. U PREDKOLSKOJ
USTANOVI Page | 3

Fiziko vaspitanje doprinosi celovitom razvoju linosti,

prvenstvenom razvoju fizikih, funkcionalnih i motorikoh
sposobnosti, ouvanju i unapreenju zdravlja, sadrajnijem i
korisnijem provoenju vremena i razvoju pozitivnih osobina
linosti.

S obzirom na visoku povezanost fizikog, intelektualnog i

emocijonalnog razvoja dece ovog uzrasta, fiziko vaspitanje u
mnogome doprinosi usaglaenom celovitom razvoju.

Fiziko vaspitanje ima poseban znaaj za deji organizam koji je

u dinaminom razvoju. Kretanje kao osnova fizikog vaspitanja,
predstavlja jedan od osnovnih uslova za normalan rast i
razvoj.

Nedostatak fizikih aktivnosti, nepovoljno utiu na rast i

razvoj, pa se tako ugroavaju normalno funkcionisanje vanih
organa i sistema organizma.

eljeni efekt u radu u predkolskoj ustanovi ostvaruje se

dobrim planiranjem i programiranjem i znanjem vaspitaa,
kako iz oblasti fizike kulture tako i ire.

3
 Page | 4

Primena odgovarajuih programa fizikog

vaspitanja i uticaj na:

harmonian telesni rast i razvoj

pravilan razvoj motorike
usvajanje pravilnog dranja tela
prevenciju telesnih deformiteta i otklanjanje poetnih
funkcionalnih poremeaja pravilnog dranja tela
poveanje otpornosti organizma prema nepovoljnim
spoljanjim uticajima
pravilan razvoj i funkcionisanje srca i krvnih sudova,
disajnih i drugih organa i sistema.
emocionalan i intelektualan razvoj i ukupan razvoj linosti.

Fiziko vaspitanje takoe doprinosi socijalizaciji dece, razvijanju

oseaja drugarstva, tolerancije i panje prema vrnjacima.

Kroz razliite igre koje se sprovode oni proiruju znanja o sebi, i svojim
sposobnostima, navikavaju se na saradnju sa vrnjacima, stvaraju radne
navike, razvijaju upornost.

Fiziko vaspitanje neposrednim uticajem na aktivnost nervnih centara,

doprinosi da se stvaraju pozitivne emocije, vedro raspoloenje, ivotna
radost i zadovoljstvo, i pozitivno utie i na rad drugih organa, doprinosi
relaksaciji, otklanjanju emocijonalne napetosti, loeg raspoloenja.

4
 Page | 5

Deca koja se bave fizikom aktivnou manje su agresivna i

razdraljiva, ona su emocionalno stabilnija i manje podleu estim
promenama raspoloenja.

Deca koja sistemski vebaju, kroz igru i razliite oblike kretanja, postiu
vii nivo motorikih sposobnosti, takoe se mnogo bolje snalaze u
raznovrsnimm situacijama.

Motoriki razvoj deteta u velikoj meri povezan je sa razvojem ulne i

proprioreceptivne osetljivosti, tako da podstiemo i razvoj ula vida,
sluha, dodira oseaja za ravnoteu.

Primenom i izborom pravilnih, odgovarajuih aktivnosti i programa

fizikog vaspitanja utie se na potpuniji odmor i oporavak, prevenciju i
otklanjanje degenerativnih promena do kojih dolazi usled nepovoljnih
uticaja spoljanjih faktora, nedostatka fizikih aktivnosti, neadekvatnih
uslova i naina ivota.

Treba napomenuti da navike koje dete formira u predkolskom uzrastu

presudne su za ceo ivot.

5
 ZADACI FIZIKOG VASPITANJA
Page | 6

Predkolsko doba predstavlja veoma vaan period u

razvoju oveka i pogodno je za razvoj zdravog, spretnog i
odvanog deteta.
Skladan i harmonian razvoj deteta u mnogome odredjuje
i zadatak fizikog vebanja.

povoljan uticaj na rast i razvoj organizma i

jaanje deijeg zdravlja
obezbeivanje normalnog aparata za kretanje,
posebno zglobova, veza i miia
formiranje pravilnog dranja tela i otklanjanje
nastalih poremeaja
uticaj na elienje organizma stvaranjem
otpornosti na promenljive klimatske uslove
doprinos stvaranju i uvrivanju higijenskih
navika
svestrano obrazovanje motorike razvijanjem
koordinaciskih elemenata kretanja, formiranje i
uvrivanje motornih navika-sposobnosti
razvijanje stvaralakih sposobnosti
usavravanje funkcija ulnih organa
doprinos razvoju intelektualnih sposobnosti
formiranje interesovanja i smisla za lepo.
6
 Page | 7

7
 VASPITNO - OBRAZOVNI ZADACI
Page | 8
FIZIKOG VASPITANJA

- ouvanje i unapreenje zdravlja

- razvijanje potrebe i navike za svakodnevnom igrom
i telesnim vebanjem
- razvijanje i obogaivanje motorike dece
- razvijanje navika kretanja, ovladavanje prostorom,
upoznavanje okoline i sopstvenog tela
- razvoj motorikih sposobnosti: snage, brzine,
izdrljivosti, koordinacije, pokretljivosti
- razvijanje oseaja i sposobnosti za pravilne,
elegantne i ritmine pokrete kao i razvijanje oseaja za
stvaralako estetsko izraavanje kroz igru i pokret
- podsticanje pravilnog harmoninog rasta i razvoja
dece
- vaspitavanja navike pravilnog dranja tela
- prevencije, otklanjanje i/ili ublaavanja poetnih
funkcionalnih posturalnih poremeaja
- razvijanje sposobnosti prilagoavanja uslovima
ivota
- stvaranje i razvijanje navike line higijene, higijene
naina ivota i higijene sredine u kojoj dete ivi
- razvijanje smisla za saradnju druenje
- razvijanje inicijative, samostalnosti, samopouzdanja,
odlunosti i upornosti

8
 - doprinos sticanja poverenja i pouzdanja u sebe i
druge
- zdrava zabava, razonoda, pozitivna emocionalnost.
Page | 9

RASPORED DNEVNIH AKTIVNOSTI

U rasporedu dnevnih aktivnosti predkolske dece treba

obezbediti dovoljno vremena za razne aktivnosti, kao i
predvideti prostorne i druge uslove za rad.

Sve aktivnosti treba organizovati tako da za decu

predstavljaju radost i zadovoljstvo. Decu treba aktivno
ukljuiti u organizaciju rada u ureenja prostora za
vebanje, pruiti im mogunost da nose i postavljaju
sprave rekvizite sa kojima se veba i da ih posle toga
vraaju na mesto. Takvim postupkom pomae se sticanju
radnih navika.

Deca predkolskog uzrasta imaju snanu potrebu da se

kreu, stoga ih u tome ne treba sputa-vati, ograniavati
ve ih podsticati i usmeravati. Znai decu treba i
motivisati, pruati im podrku, ukazati na pravilan nain
izvoenja vebi, pohvaliti izvodjenje stimulisati njihovo
zalaganje.

9
Navedeni zadaci realizuju se paralelno kroz brojne fizike
aktivnosti i u praksi se ne mogu odvojiti. Mogue je samo
u posebnim periodima posebnu panju usmeriti ka
reavanju najaktuelnijih zadataka. Page | 10

10
CILJEVI FIZIKOG VEBANJA
U strunoj literaturi cilj fizikog vaspitanja najee se odreuje kao Page | 11
strateko, globalno, dugorono opredeljenje onoga to se eli postii
kroz proces fizikog vaspitanja.

U tom smislu, susreemo se sa sledeim zadacima :

1. postizanje optimalne fizike, mentalne i socijalne

sposobnosti
2. doprinos razvijanju celovito razvijene linosti
3. zadovoljenje potrebe za kretanjem i doprinos uveanju
adaptivne i stvaralake sposobnosti u savremenim uslovima
ivota i rada
4. normalan fiziki intelektualni, socijalni, emocionalni razvoj
5. fotmiranje pravilnog shvatanja potreba za fizikim
vebanjem i podsticanje da se fiziko vebanje ugradi u
svakodnevni ivot i kulturu ivljenja.

Cilj fizikog vaspitanja dece predkolskog uzrasta je pre

svega, da u sistemu celokupnog vaspitanja

doprinosi celovitom razvoju linosti, prvenstveno

razvoju fizikih, funkcionalnih i motorikih
sposobnosti, ouvanju i unapreenju zdravlja,
sadrajnijem i korisnijem provoenju vremena i
razvoju pozitivnih osobina linosti.
Vaspita u predkolskim ustanovama mora u potpunosti da se
pridrava zadataka, ciljeva, metodskih uputstava, i da se trudi da
to upenije realizuje fiziko vebanje, za dobrobit dece.

11
 UZRASNE GRUPE
PREDKOLSKOG UZRASTA
Page | 12

Predkolski uzrast dece obuhvata period od roenja do sedme

godine ivota.
Predkolski uzrast se deli na sledee uzrasne periode :
prvi period-rani uzrast obuhvata decu od roenja do tree
godine ivota
drugi period-period od tree do sedme godine ivota
Svako doba ima svoje karakteristike koje vaspita mora
poznavati kako nebi tetno uticao na razvoj deijeg organizma.
U naim predkolskim ustanovama deca se razvrstavaju u sledee grupe:

1. jasleni uzrast
2. mladji uzrast deca od 3 do 4 god
3. srednji uzrast deca od 4 do 5 god
4. stariji uzrast deca od 6 do 7 god

U svakom uzrasnom periodu deca se razlikuju u izvesnoj

meri u psihikom, fiziolokom, i morfolokom pogledu.

xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx

12
1. JASLENI UZRAST
Od roenja do druge godine organizam se nalazi u ranom raenju, a
posle toga nastupa period sporijeg rasta. Taj period se karakterie brzim Page | 13
morfolokim, funkcionalnim razvojem, brzim razvojem govora,
formiranjem sloenih funkcija mozga i razvojem svih organa i sistema
organa. Kod novoroeneta su miina vlakna u nerazvijenom stanju. To
je razlog zbog koga je beba tako bespomona. U daljem razvoju miina
vlakna se menjaju u pogledu veliine oblika i sastava. Kako miii
postaju snazniji javlja se povean nagon za miinom aktivnou. Beba
postepeno stie kontrolu nad svojim miiima. Umesto pokreta celog
tela poinju da reaguju samo odredjeni miii ili grupe miia i time se
umanjuje utroak energije ekonomizacija pokreta.

Posle navrene prve godine dete moe da stoji, hoda, penje se, baca,
pokuava da skae, stalno je u akciji. Njegovi pokreti su siloviti lako
gubi ravnoteu. Rado imitira kretanje ivotinja, razne pokrete ljudi. Voli
da se igra predmetima koji su obojeni u pastelne boje i koji proizvode
zvukove. Neophodno je detetu omoguiti da usavrava ove prirodne
oblike kretanja uz stalnu podrku odraslih. Dete ima potrebu za estim
menjanjem aktivnosti, njegova panja je labilna i voli promene. Naroito
mu odgovara veliki prostor a to mu se moe omoguiti igranjem u
prirodi. Na taj nain se poveava uticaj prirodnih faktora na deji
organizam.

13
Tabela jaslenog uzrast
periodi se savladavanja motornih navika,
i njihov stepen usvajanja. Page | 14
* oznaava se po mesecima kada bi deca trebalo da ovladavaju navikom.

Razvoj motornih aktivosti Uzrast ( meseci )

12 14 16 18 20 22 24 26 28 30 32
Hodanje bez pridravanja * * * *
Stabilno hodanje sa promenom smera * * * * *
Prekoraivanje preko palice * * * *
Hodanje sa promenom ritma * * * * *
Hodanje dokoracima uz stepenite sa pridravanjem visina * * * *
(15 20 cm)
Penjanje dokoracima uz i niz silazenje stepenicama bez * * * * * * * * *
pridravanja
Poskakivanje u mestu uz pridravanje za obe ruke * *
Poskakivanje u mestu bez pridravanja * * * * *
Poskakivanje preko palice * * * *
Pskakivanje na jednoj nozi * * * *
Penjanje i silaenje na i sa sprave visine 15 20 cm. * *
Penjanje na breuljak ( brce ) * * * *
Podvlaenje pod spravu * * * *
Prelaenje preko vedske klupe * * * * *
Penjnje dokoracma po strmini visine 1.5 metara * * * *
Penjanje dokoracima uz merdevine * * *
Brzo hodanje * * * * * *
Tranje bez faze leta * * * * *
Tranje sa fazom leta * * * * * * *
Hodanje po ogranienom osloncu irine ( 15-25cm) uz * * * * * *
pomo odraslog
Hodanje po kosoj dasci ( irine 15-25 cm. duine 2 m. i * * * * * *
visine 15-20cm uz pomoi odraslog )
Hodanje po kosoj dasci bez pomoi odraslog * * *
Hodanje po vedskoj klupi uz pomo odraslog * * *
Hodanje po vedskoj klupi bez pomoi odraslog * * * *
Hodanje po vedskoj klupi sa predmetom u rukama * * *
Penjanje prekoraivanjem po vertikalnim lestvama * * *
Bacanje lopte prenika 15-20 cm. obema rukama * *
Bacanje lopte obema rukama u horizontalni cilj (prenik * * * *
cilja 6ocm. ) na rastojanju 30 -40 cm.
Bacanje lopte u horizontalni cilj (prenika 60cm. i visine * * *
100cm.) udaljen 50-70cm.
Bacanje lopte jednom rukom u vertikalni cilj * * * *
Bacanje lopte u cilj jednom rukom (100-120cm. visina cilja * * * * *
120cm
Hvatanje lopte (prenika 12-20cm.)obema rukama * * * *
rastojanje 80- 100cm

14
 2 MLAI UZRAST
Deca se u ovom periodu izduuju, smanjuje se masno tkivo. Kroz igru
deca aktiviraju sve organe i sisteme.. Page | 15
Dete ovog uzrasta sposobno je da kontrolie svoje pokrete, iako su oni
jo siloviti i kruti. Sposobno je da se ukljui u organizovane oblike
fizikog vaspitanja. Detetu ovog uzrasta ne odgovara due izvoenje
pokreta, kao ni naglo prelaenje sa jednog na drugo kretanje. Ono se
brzo zamara i njegova panja je labilna. Sve aktivnosti koje se
organizuju sa decom treba da budu proete imitiranjem i podraavanjem
to jest dramatizacijom.

3 SREDNJI UZRAST
Dete ovog uzrasta moe da izvrava sloenije motorike zadatke. Pokreti
su mu skladniji i sigurniji. Sposobno je da due veba, stie vee
samopouzdanje, poseduje vei repertoar aktivnosti i pokreta. Dete eli
da isproba svoje sposobnosti u raznovrsnim kretnjama, da ih to
uspenije izvodi, da se dokazuje. Raznovrsnije aktivnosti omoguie
detetu da to vie ispolji i zadovolji svoju potrebu za kretanjem.

4 STARIJI UZRAST
Kod ovog uzrasta javljaju se poetni elementi loginog razmiljanja.
Osnovni oblici kretanja se postepeno automatizuju. Razvija se
sposobnost da se na osnovu nekog objanjenja i uputstva vre odreena
kretanja. Panja je stabilnija, voli da odreene kretnje ponavlja kako bi
njima to bolje ovladalo. U ovom uzrastu vlada smisao za lepo, skladno i
ritmino kretanje. Aktivnosti u starijem uzrastu se izvode u vidu
postavljanja zadataka "ko e lepe", "ko e bre"?

Unutar jedne uzrasne grupe deca se razvijaju po svojim sposobnostima,

mogunostima i linim interesovanjima, pa tako treba voditi rauna i o
individualnim karakteristikama dece.

15
 AKTIVNOSTI
PREDKOLSKE DECE Page | 16

PODELA AKTIVNOSTI U F. V.

1. PRIRODNI OBLICI KRETANJA

2. VEBE OBLIKOVANJA

3. JUTARNJE TELESNO VEBANJE

4. POKRETNE IGRE

5. USMERENE AKTIVNOSTI

6. REKREATIVNA PAUZA

7. ETNJE

8. IZLETI

9. SLOBODNE AKTIVNOSTI
16
 IZBOR MOTORNE AKTIVNOSTI

U izboru motorne aktivnosti i nainu njihove Page | 17

primene u radu sa decom predkolskog uzrasta
moraju se uvaavati uzrasne osobenosti deijeg
organizma, njihovo zdravstveno stanje, nivo
motorikih i drugih sposobnosti.
U raznovrsnim organizacionim oblicima motorne aktivnosti koje se
primenjuju koriste se razliiti prirodni oblici kretanja: hodanje, tranje,
skakanje, penjanje, provlaenje, puzanje, bacanje, hvatanje, gadjanje,
kolutanje, kotrljanje, potiskivanje, vuenje i aktivnostti tipa vonje
trotineta bicikla, koturaljki, sket borda, aktivnosti u vodi i na snegu.

Navedene aktivnosti i mnoge druge vrste motornih aktivnosti koriste se

kao sadraji odnosno sredstva fizikog vebanja dece redkolskog
uzrasta i sprovode se kroz razliite organizacione forme i oblike. U
predkolskim ustanovama to je najee kroz pokretnu igru, postavljanje
poligona uz pomo raznih sredstava i pomagala koja prestavljaju
prepreke koje se prelaze odredjenim motornim kretnjama.

Prikazaemo poligon motorikih aktivnosti :

17
 PRIRODNI OBLICI KRETANJA
Page | 18

1 HODANJE

2 TRANJE

3 SKAKANJE

4 PENJANJE

5 PROVLAENJE

6 PUZANJE

7 KOTRLJANJE

8 BACANJE

9 HVATANJE

10 GAANJE

11 VUENJE

2.1 HODANJE
18
Hodanje koje traje due ( peaenje ) ima dinamiki karakter i angauje sve miie tela. Pea-
enje podstie razmenu materija, intenzivnije disanje, poboljava snabdevanje krvlju ne samo
miia ve i centralnog nervnog sistema i dr. vitalnih organa. Energetska potronja zavisi od
intenziteta hodanja. Takoe umereno lagano hodanje moe uspeno da se primeni kao umirujua
veba posle intenzivnog kretanja i optereenja. Page | 19
U cilju usavravanja kretanja i preventive ravnih stopala primenjuje se itav niz specijalnih vebi

hodanje na prstima doprinosi ispravljanju kimenog stuba, jaa svod stopala, razvija
oseaj za ravnoteu
hodanje na petama zahteva naprezanje lea i stopala
hodanje na spoljanoj strani stopala koje jaa svod stopala, ovaj oblik ne treba dugo
ponavljati
hodanje sa visokim podizanjem kolena ime se jaaju miii ledja, stomaka i nogu
hodanje sa zatvorenim oima (u nazad za stariji uzrast )
hodanje u unju pounju, etvoronoke sa stomakom nagore i na dole
hodanje sa promenom duine koraka

Vezbe hodanja treba izvoditi u razliitim uslovima na razliitim podlogama i na razliite naine :
po ravnom i neravnom tlu :
preko, oko i izmedju prepreka, sa noenjem tereta u rukama, uz i niz kosu podlogu, po sue-noj
podlozi, pojedinano i u grupi, jedan za drugim u redu ili koloni
u razliitim pravcima : napred nazad, u stranu levo desno, pravo, vijugavo kruno.

Hodanjem dete moe da menja smer i brzinu kretanja, da zauzima razne poloaje na odgova-
rajui znak, pljesak rukama, udarac muzikog instrumenta. Navedeni oblici kretanja mogu se
izvoditi sa razliitim poloajima ruku ( ispred tela, iznad glave, iza glave) i time se hodanje ini
sloenijim, odnosno kompleksnijim. Sa decom mlaeg uzrasta (do 3 god. ) u poetku treba
primenjivati jednostavnije oblike hodanja u vidu imitacionih pokreta i igara. Dok se kod starije
dece hodanje uvebava u vidu sloenijih zadatake.

2.2 TRANJE

Tranje je sloeniji oblik od hodanja u kome uestvuju iste miine grupe, ali je amplituda i
uestalost pokreta znatno vea i zahteva snanije naprezanje miia, naroito miia nogu trupa i
ramenog pojasa.Tranje predstavlja intenzivniju aktivnost te pri njenoj primeni treba uzeti u
obzir osobenost uzrasta. Fizioloko optereenje se regulie trajanjem i tempom tranja, pa u
ovom uzrastu najee primenjujmo smenjivanje tranja i hodanja. Ovu aktivnost treba to ee
preimenjivati na otvorenom i istom vazduhu.

Razliiti oblici tranja:

- slobodno tranje po prostoru

- naizmenino tranje i hodanje
- tranje sa promenom pravca i brzine kretanja
- tranje sa visokim podizanjem kolena
- tranje etvoronoke ( starija deca )

19
Tranje u razliitim uslovima:

- tranje po ravnoj podlozi, tvrdoj, elastinoj, mekoj

- tranje okok izmeju i preko raznih prepreka
- tranje po podlozi razliitih nagiba
- tranje pojedinano, u parovima, jedan za drugim u grupi Page | 20
- tranje u razliitim pravcima nazad, vijugavo, kruno.

Aktivnost tranja moe se izvoditi kroz niz pokretnih igara. Kod dece mlajeg uzrasta u poetku
treba primenjivati jednostavnije oblike tranja ( kroz pokretne igre i imitaciju ) dok kod dece
starije grupe u vidu postavljanja zadataka.

2.3 SKAKANJE

Skakanje je aktivnost koja zahteva odgovarajuu razvijenost miia nogu i stopala, sposo-bnost
izvoenja odraza, vrstinu, elastinost zglobova, razvijen oseaj za ravnoteu i odva-nost.
Skokovi su veoma omiljen oblik kretanja kod dece. Fizioloki uticaj skokova na organizam
veoma je vaan. Zato treba voditi rauna o usaglaenosti doziranja prema sposobnostima sve
dece. U ranijem uzrastu poinju se ritmina skakutanja uz pomo vaspitaa, a kasnije deca
postepeno skakuu samostalno.

Takoe kao i kod predhodnih oblika deca mogu da skakuu na razliite naine:

poskakivanje na ravnoj podlozi

poskakivanje na jednoj ili obe noge
poskakivanje u raznim pravcima
poskakivanje sa okretom
poskakivanje u poluunju, unju, etvoronoke
poskakivanje oko preko izmeu prepreka
poskakivanje pojedinano i u parovima

Svi predhodni oblici poskakivanja mogu da poslue kao predvebe za usvajanje i uvebavanje
skokova:

skok u dalj iz mesta i zaleta

skok u vis iz zaleta
skok u dubinu

Sa mlaim uzrastom zbog sloenosti koordinacije zaleta, vie se primenjuje skok iz mesta.
Sa starijim uzrastom uvebavati i iz zaleta, i preko prepreka (konopca) i dr.
Skok u vis iz zaleta treba uvebavati kao skakanje preko razapetog lastia, preko kocke od
sunera, takoe se mogu koristiti razne predvebe pri kojima se koriste visei predmeti posta-
vljeni na razliite visine (baloni, trake) pa deca imaju zadatak da rukama ili glavom dotaknu
predmete. Predmeti se postavljaju na razliiite visine kako bi bile prilagoene svima.
Skok u dubinu ovaj oblik aktivnosti izvodi se tako to dete skae sa razliitih visina (klupa,
balvan, vedski sanduk) na tlo. Vano je obezbediti meku i stabilnu podlogu za doskok,
(strunjau, pesak, travu) i da bi dete lake shvatilo doskok u pouanj moe lagano prilikom
doskoka da dohvati tlo rukama. Takoe treba izbegavati skokove sa viih visina

20
 2.4 PENJANJE

Penjanje je prirodan oblik kretanja koji je veoma omiljen kod dece. Moe se primenjivati na vie
naina :
- penjanje nogama i rukama, etvoronoke na spravu, prepreku ili deo nametaja
Page | 21
- penjanje rukama i nogama uz spravu
- penjanje samo nogama na spravu.

U predkolskim ustanovama penjanje treba da zadri svoje prirodne oblike i karakteristike. Mora
se voditi rauna o visini i stabilnosti sprava, o sigurnosti silaenja posebno kod dece mlaeg
uzrasta kod koje se javlja strah. Mlaa deca se u poetku penju na sprave etvoro-noke,
postepeno detestie pouzdanost i odvanost. Deca u starijem uzrastu usvajaju sposobnost
penjanja i bez pomoi ruku, da bi se deca motivisala pri penjanju esto se na odreene visine
npr.na ripstolu postavljaju baloni, zvona i sl.

2.5 PROVLAENJE

Provlaenje je motorna aktivnost svojstvena deci predkolskog uzrasta koja traje kratko i ne
iziskuje mnogo naprezanja, provlaenje se moe izvoditi u razliitim poloajima ; u uspra-vnom,
u unju, u pounju, leei na stomaku ledjima ili boku.
Provlaenja izvodimo kroz razna pomagala ; obru ili vedski sanduk, tunelod strunjaa. Ova
aktivnost razbija strah i razvija odvanost.

2.6 PUZANJE

Ova aktivnost angauje skoro sve miine grupe, pozitivno utie i doprinosi pokretljivosti
kimenog stuba, zglobova, pravilnom dranju, koordinaciji, orjentaciji.
Puzanje je kompleksna aktivnost koja se moe izvoditi : na stomaku, na leima, na boku.
Takoe na razliitim podlogama : podu, travi, strunjai, klupi ( koje moraju zadovoljavati
higijenske uslove, temperaturu ).
Puzanje se izvodi i u razliitim pravcima : napred, nazad, pravo, vijugavo, kruno.Puzanje oko,
preko, izmeu, ispod prepreka, uz i niz kosu podlogu.Imamo i puzanje sa noenjem predmeta.

Puzanje je dosta teka i naporna aktivnost pa je poeljno odrediti krae staze, odgovarajue
prekide za odmor naroito kod mlaeg uzrasta. Kod starije dece mogu se kombinovati sa
oblicima kretanja u upravnom poloaju.Ovaj oblik trbalo bi ee primenjivati u predkolskim
ustanovama jer deluje korektivno na deformacije kimenog stuba koje su uzrokovane predugim
sedenjem.

2.7 KOTRLJANJE

Kotrljanje je obrtanje oko uzdune ose, ove vebe deca lako usvajaju i izvode sa lakoom,
takoe predstavljaju veliko zadovoljstvo za njih.
Vebe kotrljanja izvode se na :
- na ravnom tlu i mekoj podlozi (na strunjaama, na travnatom terenu, na tepihu )

21
 - niz blagu kosinu ( niz blagu snenu padinu, na strunjaama postavljenim na i niz strmu
ravan
- na jednu i drugu stranu
- sa rukama iza glave
- sa predmetom u rukama ili nogama ( lopta, punjena vreica )
- pojedinano i u parovima. Page | 22
Pri izvoenju treba voditi rauna da podloga na kojoj se vebe izvode bude meka bez otrih
predmeta, kako bi se otklonila mogunost povreivanja. Vebe kotrljanja mogu se primenjivati u
svim uzrasnim grupama kroz imitiranje, pokretne igre ili reavanja odreenih zadataka.
Kolutanje podrazumeva umenost u sposobnosti prevrtanja oko glave. U predkolskom uzrastu
izboditi kolut napred, ne treba insistirati na kolutu nazad jer je znatno tee i sloenije i moe
dovesti do povreda.

Za usvajanje i savladavanje kolutanja imamo niz predvebi ;

- ljuljanje napred-nazad ( privui kolena na grudi, rukama se uhvatiti za podkolenice )
- kolutanje niz strmu ravan
- kolutanje preko butine odraslog koji je u sedeem poloaju rairenih nogu

Kolutanje napred izvodi se na mekoj podlozi, iz pounja, ili raskoraenog stava, to je za ( po-
etak laki poloaj ) sa visoko podignutom stranjim delom, ruke su postavljene na podlogu u
irini ramena, to blie nogama. Poeljno je da se na strunjai obelei mesto postavljanja dlanova
i glave tj. potiljka.
Takoe vaspita mora savladati asistenciju prilikom izvodjenja. Starija deca vebu mogu da
izvode i preko razliitih prepreka ; mekog valjka, kocke od sunera, zategnutog konopca,
savijene strunjae.

2.8 BACANJE

Bacati se mogu razni predmeti ; lopte, punjene vreice, grudve snega i td. Jako je bitno da se
prilikom izvoenja ove aktivnosti uiti decu da podjednako koriste i jednu i drugu ruku. Takoe
voditi rauna da ukoliko nije neka od igrica, ve deca istovremeno bacaju predmet budu
postavljena tako da bacaju u istom smeru, postoji odredjeni razmak izmeu njih, budu poreana
na jednoj liniji.

2.9 HVATANJE

Ova aktivnost je sloenija od bacanja, iziskuje dobru koordinaciju. Dete hvata predmet jednom
ili obema rukama, veliina i predmet koji dete hvata moraju biti usklaeni sa uzrastom.
Vebe hvatanja najee se koriste u kombinaciji sa bacanjem npr.;
- bacanjem lopte u vis i njenim hvatanjem
- bacanjem udaranjem lopte o tlo i hvatanjem
- bacanjem udaranjem lopte o zid i njenim hvatanjem
- bacanjem lopte u vis i izvoenjem nekog zadatka ( pljesnuti dlanom, napraviti pouanj i
posle toga hvatanje lopte
- bacanje i hvatanje u parovima
- bacanje i hvatanje lopte u grupi i to tako to se jedno dete nalazi u centru kruga i
razmenjuje loptu sa ostalom decom koja ine krug.

22
 2.10 GAANJE

To je aktivnost slina bacanju kod koje se u veoj meri zahteva preciznost, dobra kordinacija kao
Page | 23
i dobra procena daljine i mete. I ovde imamo razliite naine gaanja :
- gaanje jednom ili obema rukama
- zamahom odozgo ili odozdo
- gaanje kotrljanjem, nabacivanjem, ubacivanjem direktnim pogaanjem.
Potrebno je obezbediti metu koja se gaa, koja se postavlja na odreenoj visini npr ; obru ram,
ko, balon. Meta moe biti nepokretna ili pokretna. Obeleiti mesto sa koga se izvodi gaanje.
Za gaanje se mogu koristiti razliite lopte, vreice, specijalne naprave ve odreene za to, je
lopte koje se lepe za metu, pikado.

2.11 VUENJE

Vuenje predstavlja vebu snage pa pri to treba biti oprezan prilikom doziranja. Dete samo ne
moe da proceni stepen naprezanja, ove aktivnosti treba da traju kratko i posle njih treba da
usledi odmor ili oporavak. Nepravilnu aktivnost treba prekinuti da ne bi dolo do povreivanja.
Prilikom izvoenja treba obezbediti maksimalnu disciplinu, ako se vuenje izvodi u grupi, mora
se obezbediti da grupe budu ravnopravno raspreene.
Ako planiramo vuenje konopca , konopac se mora na sredini obeleiti nekom oznakom i treba
obeleiti liniju koja razdvaja grupe. Pobednik je ona grupa koja koja suprotnu grupu prevue
preko linije razdvajanja.

Kada radimo sa mlaom decom treba im zadati jednostavnije oblike vuenja, prilikom izvoenja
treba voditi rauna da u blizini nema otrih vrstih predmeta, kako nebi dolo do povreivanja.
Kada se izvode u grupi vebe zahtevaju veu zajedniku saradju pa se mogu planirati i izvoditi
samo sa decom starijeg uzrasta.

23
 2. VEBE OBLIKOVANJA
Page | 24
Vebe oblikovanja su specijalno odabrani pokreti za pojedine
delove tela (ruke, noge, trup) i tela u celini, i koriste se radi
poveanja pokretljivosti, jaanja, istezanja, labavljenja pojedinih
miinih grupa, radi usavravanja koordinacije, pravilnog
dranja.

Mogu se izvoditi razliitim stepenom miinih naprezanja,

brzinom i amplitudom pokreta. Znaaj vebi oblikovanja je to
podstiu pravilan rast i razvoj tela, koordinacije, ritminosti,
ravnotee i kulture pokreta.

Karakteristike vebi oblikovanja :

jednostavnost i pristupanost izbor jednostavnih pokreta

koji se lako usvajaju
mogunost ciljnog uticaja na pojedine delove tela ( npr.
vebe za stopala ) i
mogunost preciznog doziranja

PRIMENA KOD DECE MLAEG UZRASTA

Kod dece mlaeg uzrasta vebe se baziraju na jednostavnijim pokretima,

na imitiranju ivotinja, pojava u prirodi (npr. iri ruke kao krila,savi
se kao stablo ).
Ne treba insistirati na nebitnim detaljima. U zavisnosti od teine vrimo
broj ponavljanja, najee je to do etiri puta, prema literaturi.

24
 PRIMENA KOD DECE SREDNJEG I STARIJEG DOBA

U ovom uzrastu deca su ovladala veim stepenom motorike, lake e

Page | 25
usvajati sloenije pokrete. Njima moemo postaviti zadatke npr.; ko to
moe, ko e lepe. Broj ponavljanja se poveava do 6 do 8 puta.

METODSKA UPUTSTVA PRI REALIZACIJI VEBI OBLIKOVANJA

Za realizaciju vebi oblikovanja treba obezbediti odgovarajue mesto,

prostor bilo zatvoren ili otvoren, pomona sredstva, rekvizite. Treba
obezbediti da svako dete ima dovoljno prostora, da budu postavljeni
tako da vide vaspitaa i vaspita ima dobar pregled nad njima. Vebe se
mogu izvoditi i u krugu ali i kada vaspita stoji pored dece u krugu.
Vaspita treba da pokae vebu ( kod mlae dece obavezno ) uz
potrebno objanjenje.
Doziranje optereenja vrimo promenom sledeih elemenata :
- broja ponavljanja koji treba da bude dovoljan da bi se postigli
eljeni efekti, ali nesme da bude prekomerno kako dete nebi
izgubilo interesovanje, premorilo se. Broj ponavljanja zavisi od
uzrasta, sposobnosti, sloenosti, teine. Npr. vebe za ruku i
rameni pojas izvode se sa veim brojem ponavljanja u odnosu na
vebe za ledja i stomak.
- trajanjem aktivnosti
- brzinom ponavljanja
- poetnog poloaja menjanjem poetnog poloaje vebu moemo
olakati ili oteati
- izvoenje sa ili bez rekvizita, oteano sa rekvizitom.

U toku vebanja deca ne trebaju posebnu panju da poklanjaju disanju,

niti da ga svesno reguliu, disanje treba da bude slobodno i prirodno,
bitno je da dete ne zadrava disanje tokom vebanja.
Takoe je bitno da se prilikom odabira vebi biraju one dinamikog
karaktera za razliku od vebi izdraja i statikih vebi.

25
 Postoji nekoliko podela
vebi oblikovanja :
Page | 26

Prema uticaju na pojedine delove tela :

vebe za ruke i rameni pojas
vebe za lea
vebe za trbuh
vebe za noge i stopala
vebe za pravilno dranje tela

Prema nainu uticaja na utcaj miia i zglobova :

vebe protezanja
vebe rastezanja,
vebe jaanja
vebe koordinacije

Prema korienju sprava i rekvizita :

bez sprava i rekvizita ; pojedinano, u paru i grupno
sa spravam i na spravama
sa rekvizitima ; lasti, palice, trake i td.

Prema uticaju na organizam :

vezbe sa pretenim uticajem na poboljanje unutranjih organa,

krvotok, disanje
zdravstveno - preventivne vebe
korektivne vebe usmerene na otklanjanje poetnih oblika
posturalnih poremeaja
kineziterapeutske vebe, kao deo savrmene medicine u procesu
razliitih oboljenja, krvotoka, lokomotornog aparata.

26
Vebe sa rekvizitom za gipkost kime :

Page | 27

27
 Page | 28

esto se vebe oblikovanja primenjuju kroz neku od ritmikih formi sa zagonetkom :

1. Ko e 2. Prvi
2. Da Se 2. Seti
3. Krila 2. Nema
4. Poljem 2. Leti
5. Setio 2. o-se
6. Jedan 2. Petar
7. To je 2. Vetar
8. To je 2. Vetar

2.Primer ritmike vebe kroz vebe oblikovanja :

1. Ko se 2. Tako
2. Veto 2. Krije
3. Vitez 2. Nije
4. Seti- 2. la se
5. Nena 2. ta je
6. Kornja- 2. -a je
7. Kornja- 2. -a je

28
 ! ! !
Page | 29

Prilikom izvoenja vebi oblikovanja treba

pomenuti da treba izbegavati vebe koje

iziskuju dugotrajne kontrakcije miia statine

vebe

idu za kvantitavnim postignuem veliki broj

koje iziskuju duu koncentraciju i veliki napor

prelake ili preteke vebe

to je dete manje, mlae a samim tim je i

njegovo bie kompleksnije i nedeljivije,
pa je stoga i rad sloeniji.

29
 3. JUTARNJE TELESNO
VEBANJE
Page | 30

U okviru f.v. u predkolskim ustanovama,

znaajnu ulogu ima redovno sprovoenje jutarnjeg
telesnog vebanja. Cilj ovog vebanja je formiranje
navika za svakodnevnim vebanjem, da bismo
otklonili pospanost, da se deca pripreme za dnevni
rad, takoe jutarnje vebanje pospeuje buenje
organizma, doprinosi jaanju zdravlja, i utie na
intenziviranje svih vitalnih funkcija.
Jako je bitno j. t. v. primenjivati svakodnevno i
to u trajanju od 5 do 12min u zavisnosti od uzrasta.
U toku j. t. v. ne treba uiti nove aktivnosti i
kretanja, ve ona kojom su deca ovladala. U radu
moemo koristiti razna pomona sredstva (stolicu,
lasti, palice i dr. ).
Kad god je mogue ovu aktivnost moemo
izvoditi van na istom i sveem vazduhu. Ukoliko
aktivnost izvodimo unutra, to je naravno mogue,
prostoriju treba dobro provetriti, osveiti.
Svakodnevno jutarnje vebanje jako je bitno jer
je dopuna ostalim aktivnostima fizikog vebanja u
predkolskim ustanovama koje same po sebi nisu
dovoljne.

30
 3.1 STRUKTURA JUTARNJEG TELESNOG VEBANJA
Jutarnje telesno vebanje sadri uvodni, glavni i zavrni deo.
Page | 31

Uvodnim delom poinjemo jutarnje telesno vebanje, tu se najpre

primenjuju vebe protezanja koje otklanjaju zategnutost miia,
poboljavaju cirkulaciju, zatim primenjujemo razne oblike hodanja,
laganog tranja i poskakivanja.Trajanje je od 2 do 3 min.

Glavni deo obuhvata vebe oblikovanja koje su najee usmerene na

sledee miine grupe: ruku i ramenog pojasa, lenog dela, trbunog
zida, nogu i stopala.
Veinom se izvode u stojeem poloaju. Trajanje je 5-10 min.

Jutarnju aktivnost zavravamo ( zavrnim delom ), i to laganim hodom,

sklanjanjem rekvizita ukoliko su korieni i odlaenjem na sledeu
aktivnost, pripremom za obrok.

Primer
jutarnjeg telesnog vebanja za
Mlau uzrasnu grupu :

Najee se izvodi uz muziku pratnju, u uvodnom delu nakon neke od

vebi protezanja, primenjuje se lagano hodanje, koraanje.
Posle toga primenjuju se vebe oblikovanja koje se izvode u toku
kretanja sistemom podraa-vanja npr. podiemo ruke visoko ka nebu,
unemo da dohvatimo rukama pod, pa se ponovo proteemo. U
raskoraenom stavu njiemo telo na jednu pa na drugu stranu. U
kretanju visoko podiemo kolena. Sve se izvodi u ritmu muzike do
laganog smirenja organizma.

31
 Primer
jutarnjeg telesnog vebanja za
srednju i stariju utrasnu grupu : Page | 32

Uvodni deo : vebe protezanja, pa hodanje, tranje, poskakivanje ( razni

oblici kretanja ) oko i izmedju postavljenih stolica ili neke od pokretnih
igara za uvodni deo.

Na primer :
nai mesto,
prazan prostor
zmija otrovnica

Glavni deo :
2 vebe za ruke i rameni pojas
2 vebe za leni deo
2 vebe za trbuh
2 vebe za noge i stopala

Zavravamo: laganim hodom,uz pesmu,sklanjanjem rekvizita.

Jatarnje vebanje ima preventivni karakter i kao to smo videli trebalo bi

da sadri kompleks vebi 2+2+2+2
i to :
- 2 vebe za ispravljanje kifotinog dranja
- 2 vebe za ispravljanje skoliotinog dranja
- 2 vebe za ispravljanja lordotikog dranja
- 2 vebe za jacanje miia stopala.

32
 4. POKRETNE IGRE Page | 33

Igra je sloena pojava, po svojoj strukturi i funkciji igra nije samo

fizika, motorna, ve i igra duha, igra rei, igra u komunikaciji sa
drugim ljudima.
Ne postoji usaglaena, opte prihvaena definicija igre, i ako su se time
bavili i bave naunici i strunjaci koji igru posmatraju sa razliitih
aspekta.

Prihvaeno je :
igra je vana za ivot ljudi posebno za decu,
igri se pristupa spontano i obino,
igra je zabava,
esto veoma ozbiljna i ima svoju unutranju vrednost,
prua zadovoljstvo,
najee je to aktivnost dece ili ima detinjasto
ponaanje odraslih.

Predkolsko doba predstavlja i doba igre. Igre koje se sprovode u

predkolskim ustanovama nazivaju se motorike igre ili POKRETNE
IGRE.

Pokretne igre zauzimaju znaajno mesto u vaspitanju dece predkolskog

uzrasta. Igra aktivira sklonosti i sposobnosti deteta, aktivira razliite
motorne aktivnosti, dete proverava sebe i uporeuje svoje sposobnosti sa
vrnjacima, stie realniju predstavu o sebi, svom telu i svojim
sposobnostima, takoe se i adaptira na zajedniko reenje problema.

Pokretna igra razvija pozitivne emocije, smanjuje napetost i agresivnost,

utie na rast i razvoj, razvija panju, matu, miljenje, doprinosi
stabilnosti deteta. Dete kroz igru razmilja, opaa, pamti i dr. Pokretnom
igrom deca mogu da razviju odvanost, smelost, pouzdanost, odlunost,

33
istrajnost i td. Igra takoe iziskuje zalaganje upornost, trud i potovanje
pravila igre.
Pokretna igra preko motorike utie na psihomotorni razvoj, poveava se
sposobnost reagovanja u nepredvienim situacijama, poveava se
senzomotorika. Page | 34

Treba napomenuti da pokretna igra u mnogome moe da pomogne

vaspitau, da kroz igru najbolje moe da postavi dijagnostiku o linosti
deteta. Odnosno kroz igru proceni ponaanje deteta ( plaljivo,
agresivno, samovoljno ) i niz pozitivnih karakteristika koje daju sliku o
detetu.

Odabir igara zavisi od :

- uzrasnih karakteristika i sposobnosti dece

- interesovanja dece
- cilja i zadatka igre
- materijalnih i klimatskih uslova.

Takoe treba voditi rauna o sadrajima i pravilima igre:

- Igre u ijm sadraj prioritet imaju hodanje, tranje,

poskakivanje - utiu na organizam za disanje, krvotok,
razmenu materija, razvoj koordinacije pokreta, brzinu
reagovanja, orjentaciju u prostoru, oseaj za ravnoteu.

- Igre u kojima se zadaju oblici kretanja puzanje,

provlaenje, penjanje - utiu na pokretljivost zglobova,
razvoj miia trupa, udova, orjentacije u prostoru, ali i za
podsticanje smelosti, upornosti, samostalnosti,
samopouzdanja i td.

- Pokretne igre u kojima se zadaci ostvaruju kroz bacanje,

hvatanje, gaanje, potiskivanje - utiu na preciznost,
koordinaciju, razvoj miia lea i udova.

34
Sistematizacija pokretnih igara po
Page | 35
razliitim kriterijumima
prema uzrastu dece

- pokretne igre za mlau grupu

- pokretne igre za srednju grpu
- pokretne igre za starije grupe

prema intenzitetu motornih aktivnosti

- malog intenziteta
- srednjeg intenziteta
- velikog intenziteta

prema postavljenom cilju

- orjentacija u prostoru
- spretnost i okretnost
- opaanje, odvanost, smelost
- brzina reagovanja
- preciznost
- koordinacija

prema nainu organizovanja

- u jednoj grupi
- u vie grupa
- u parovima
- sa individualnom ulogom

35
 Page | 36
prema formama rada u kojima se
primenjuje

- prilikom jutarnjeg vebanja

- u usmerenoj aktivnosti ( kao posebna forma rada, na
izletima u plesu )

prema prostoru

- u zatvorenom prostoru
- na otvorenom

36
 POKRETNE IGRE
PRIMERI
Page | 37

prazan prostor

Deca tre po sali u svim smerovima. Na znak ( muzika ili pljesak ) deca staju u mesto i pogle-
daju oko sebe, zatim tre i dalje u prazan prostor pazei da ne dotaknu nekog, ukoliko se sudare
sa nekim, ispadaju iz igre oboje. Takoe se prostor na znak vaspitaa smanjuje, vaspi-ta moe
iskljuiti onog za koga misli da se ne kree dovoljno brzo.

lovac, vrabac, komarac

Podelite se u grupe tako da u svakoj bude po tri igraa. Jedan je lovac, drugi vrabac, trei
komarac. Lovac mora ustreliti vrabca, vrabac da pojede komarca a komarac da ubode lovca. Ako
je prostor premali, jedna grupa igra dok ostali navijaju (svako za svog vrabca, lovca ili komarca).

lovac u paru

Na poetku je jedan lovac, kada uhvati jednog, love u paru, zatim kada ulove jo jednog love
utroje itd. Igra teraje dok ne ostane samo jedan neulovljen igra, on je pobednik i odreuje novog
lovca.

zmija otrovnica

Rastrati se po sali u razliitim pravcima. Jedan od igraa je zmija otrovnica. Onaj igra koga
zmija dotakne mora da nastavi da tri, drei ruku na mestu na kom ga je zmija ujela, onaj koga
zmija dotakne po trei put ispada iz igre.

kipovi

Jedno dete je kipar, stoji na povienom mestu, a kipovi pred njim ratrkani, na znak kipara oni se
okreu oko svoje ose, kada vikne stoj oni zauzimaju kip, zatim odabere najlepi kip koji postaje
kipar.

pospanko

hajde ustaj ve je kasno

dan je svanuo ve odavno
Deca se nalaze u jednom delu obeleenom prostora za igru. Na drugom kraju nalazi se
pospanko. Deca hodajui na prstima, etvoronoke ili puzei prilaze kui pospanka u kojoj
on ui, drema i izgovaraju rei pesme. Pospanko protrlja oi i upita koliko ima sati. Deca
odgovaraju da ima dva, tri ili vie i poinju da broje. Kada izbroje do odreenog broja pospanko
ustaje da ih juri zbog toga to su ga probudili.

37
Je

sklupao se mali je, pa sad mirno spava

boc boc iglicama, ne diraj ga ruicama
bode bode je bie suza be
Deca vode kolo drei se za ruke i kreui se u jednom smeru. U sredini kola nalazi se dete koje Page | 38
je je( koga najee odabiramo brojalicom ). Na rei boc,boc iglicamadeca kreu ka
sredini kruga ka jeu. A na rei bie suza bedeca se rastre po prostoru beei od jea.Ono
dete koje je uhvati preuzima inividualnu ulogu.

maka i mievi

Na sredini prostora nalazi se veliko pare sira ( stiropor, bela tkanina i sl. ). Razbrojalicom
odaberemo dete koje je maca dok ostala deca imaju ulogu mieva. Za mlau decu stavi se
kua na jednom mestu, a za starije na vie mesta. Mievi pokuavaju da dou do sira raznim
oblicima kretanja ( hodanjem, puzanjem, poskocima, etvoronoke ), kada se pojavi maca deca
tre ka svojim kuicama. Kod starije dece zadatak se moe oteati tako to e se ispred kuice
postaviti neka prepreka ( lasti, konopac, koji treba preskoiti ili se provui).

igra kole

Deca stoje u vrstu razred, ispred njih je uitelj koji redom uenicima baca loptu. Ko je lepo
uhvati i baci moe u vii razred. Razredi su oznaeni crtama na pola metra. Pobednik je onaj koji
prvi doe u 8.razred, ko pogrei ponavlja razred.

skakanje preko vreica

Deca su postavljena u krug. U sredini vasita dri tanak konopac poluprenika kruga, na kraju se
nalazi vreica sa peskom. Vaspitaica vrti u krug konopac i ko ne preskoi vreicu, ve ga ona
pogodi ispada iz igre.

arobnjak

Jedno dete je arobnjak ono uzima tapi, odredimo prostor koji e biti uma. Svi se rastre
po umi, ali da niko ne izae iz nje, ko izae vie ne moe da igra. arobnjak tri sa ostalom
decom, koga dotakne, postaje kip i vie se nesme pomicati. Oni koji nisu kipovi mogu spasiti kip
ukoliko ga dotaknu.

ostrvo spasa

Podeliti se u dve ekipe, jedna su morski psi, a drugi brodolomci. Nacrtati na podu velike krugove
koji e biti ostrva, neka budu udaljeni jedan od drugog bar 10m. Brodolomci treba da se smeste
na jedno ostrvo a morski psi po itavom podruju za igru. Neka jedan od brodolo-maca baci
loptu to dalje i potri prema drugom ostrvu. Morski psi pokuavaju da uzmu loptu i pogode
igra pre nego stigne na drugo ostrvo. Ako uspeju u tome igra se pretvara u morskog psa.
Kasnije zameniti uloge.

tunel

Deca stoje u dve jednake kolone, raskoraenog stava. Na znak vaspitaa, prvi iz kolone
zamahom zakotrlja loptu kroz nogu. Poslednji u koloni je u unju eka loptu, a zatim sa njom

38
odlazi na poetak kolone, i takoe je snanim zamahom zakotrlja, i tako redom dok se svi ne
izreaju. Pobednik je ona ekipa koja je bre itmenjala sve uesnike.

Prikaz igre tunel :

Page | 39

hvatalice s loptom

Brojalicom se odrede dva hvataa koja u ruci nose loptu srednje veliine. Deca su rasuta po
obeleenom delu dvorita za igru. Hvatai na znak vaspitaa kreu na hvatanje dece, s tim da
hvat vai samo dodirom lopte. Dodirnuto dete preuzima loptu i nastavlja da vija.

prsten

Stanite u krug drei se za konopac sa obe ruke. Neka jedan igra stoji sa strane. Na konopcu je
prsten koji igrai treba neprimetno da premetaju od jednog do drugog. Igra sa strane treba da
pogodi gde je prsten.

naopake

Neka jedan igra stane nasuprot grupi igraa i zada im neku radnju, ostali treba da urade
suprotno. Npr. ako igra kae da podignete levu nogu vi morate da podignete desnu. Igra moe
istovremeno da pokazuje pokret, kako bi jo vie zbunio uesnike u igri. Iz igre ispada onaj ko
se zbuni i ne uradi suprotno od onog ko pokazuje.

kameni ovek

Odabere se jedno dete koje ima zadatak da okameni ostalu decu, okamenjena deca odmah stanu
rairenih nogu i ne miu se. Mogu ih osloboditi ostala deca koja nisu uhvaena, samo ako im se
provuku kroz noge.

gaanje obrua

Izmeu dve kolone na sredini, dva deteta dodaju, kolutaju obru jedan do drugog. Deca iz kolone
pokuavaju da pogode loptom obru ili da lopta proe kroz obru. Decu koja dodaju, menjati.

39
vuk i ovce

U sredini ogranienog prostora nacrta se polje irine 2-4 metara. Ovce pokuavaju da protre
kroz to polje a da ih vuk koji se nalazi u tom polju ne uhvati. Uhvaeni postaje vuk i zajedno
sa prvim love ostale, igra se sve dok i poslednja ovca ne postane vuk.
Page | 40
zajednika stolica

Stati u krug, bono se okrenuti prema sreditu. Staviti rukena na ramena onoga ispred sebe. Na
zapoved 1-2-3- sad poeti se zajedno sputati sve dok ne sednete onom iza sebe u krilo.

kotrljaj bre

Deca stoje u po dve kolone, jedna nasuprot druge, u svakoj mora biti jednak broj igra. Obe
kolone ine jednu celinu. Razmak izmeu kolona je od 4-6 metara. Ispred svake kolone povu-
ena je crta, prvi u svojoj koloni na znak vaspitaa, snanim zamahom kotrlja loptu prema prvom
iz susedne kolone, a on odlazi na zaelje svoje kolone. Lopta se tako naizmenino kotrlja dok se
svi ne izreaju. Pobeuje ona ekipa ije su se kolone najbre izreale.

To bi izgledalo ovako :

40
 METODIKA UPUTSTVA ZA
POKRETNU IGRU

Page | 41
Realizacija igre zavisi od :
Cilja i izbora igre
uloge vaspitaa
objanjenja sadraja
toka i trajanja igre i
zavretka igre

Uloga vaspitaa :
Pri izvoenju igre veoma je vana uloga vaspitaa. Vaspita treba dobro
da naui igru ili takst igre, jer ukoliko nije siguran deci esto opada
interesovanje za igrom. Od njegove pripremljenosti i matovitosti zavisi
i uspeh igre.
Vaspita koristi takozvane signale (skai, bei, eno vuka) koji
moraju biti jasni, glasni, otri, razliiti od ostalih rei. Podelu uloga u
igri vri na osnovu razbrojalice, vaspita mora da vodi rauna da
podjednako pohvali svu decu, da bodri slabije i nagrauje ih
individualnim ulogama.

Objanjenje igre :
Objanjenje mora da bude takvo da motivie decu i privue njihovu
panju. Treba da bude jasno, glasno, bez nepotrebnih objanjenja.
Preduga objanjenja zamaraju decu. Voditi rauna da potuju pravila igre
jer time razvijaju istinoljubivost. Verbalna metoda metoda izlaganja
razgovora, jako je bitna jer vaspita kod dece mora probuditi
interesovanje za odrenenom aktisnosti, vaspita esto koristi ( bajke,
basne, prie ) kako bi u tome uspeo.

Tok, trajanja igre :

41
Usvajanje novih igara traje neto due, igru treba ponoviti par puta kako
bi deca ovladala igrom i angaovala se. Treba izbegavati igre kojima se
deca iskljuuju iz nje.

Page | 42

42
 5. USMERENE
AKTIVNOSTI
Page | 43

zanimanja
mali as fv
Organizacioni oblik rada sa precizno definisanim ciljem, zadacima,
planom i programom koji podrazumeva vii stepen planiranja i
organizacije rada.

Sadraji i vrste aktivnosti su razliiti i moraju biti uslovljeni uzrastom

dece. U usmerene aktivnosti mogu ponekad biti ukljueni i roditelji
ukoliko to programski sadraju dozvoljavaju.

Planom i programom predkolske ustanove predviena je realizacija

samo jedne do dve usmerene aktivnosti dnevno. Ista aktivnost ne
realizuje se vie od jednom nedeljno, sto je moemo rei nedovoljno.
Zato se u okviru predkolskog fizikog vaspitanja pored usmerenih
fizikih aktivnosti, svakodnevno se primenjuju neki od oblika dopunskih
formi ( jutarnje telesno vebanje, rekreativna pauza i sl.).

Usmerena aktivnost u predkolskim ustanovama traje 15-20min

za mlae, i 30-35min za starije grupe vaspitanika.

43
 Specifini sadraji
Page | 44

1. Za mlau grupu
- vebe za razvoj miia ramenog pojasa
- vebe za razvoj miia lea
- vebe za razvoj miia nogu i stopala
- vebe za razvijanje oseaja ravnotee
- vebe za razvijanje navika i sposobnosti kretanja
( hodanje, tranje, puzanje,..i td )
- pokretne igre

2. Za srednju uzrasnu grupu

Predvien je isti program kao i za mlau grupu s tim
to je proiren vebama za razvoj navika
organizovanog kretanja.

3. Za stariju uzrasnu grupu

U skladu sa motorikim razvojem, sadraj programa
za stariju uzrasnu grupu proiren je nizom aktivnosti
koje predstavljaju tipine ontogenetske motornje
radnje, odnosno vetine, koje jedinka ui tokom
ivota (vonja bicikla, klizanje, vonja rolera,
aktivnosti u vodi i sl.)

44
 Usmerene aktivnosti Page | 45

- mali as fizikog vebanja

struktura
I Uvodni deo (faza)
Cilj uvodnog dela jeste uvoenje i priprema organizma za
napore koji slede tokom vebanja. Bitno je da u ovom delu
utiemo na pojaan rad organa za disanje i krvotok, ali i da
poveamo pokretljivost miia i zglobova.

To se moe postii i pokretnom igrom koja istovremeno podie

raspolozenje i motivie decu na aktivnost i kretanje.

Npr. igre koje moemo koristiti u uvodnom delu su: prazan

prostor, tranje na zadati ritam, lovac u paru, lovac-vrabac-
komarac, zmija otrovnica (naravno moramo imati u vidu sa
kojom uzrasnom grupom radimo i u zavisnosti od toga birati
igru).
Deca se uvode u vebanje:

fizioloki,
emocionalno i
organizaciono.

45
II Pripremni deo (faza)
U pripremni deo uvrene su samo opte pripremne vebe s rekvizitima Page | 46
ili bez. Biraju se vebe koje aktiviraju to vie delova tela aktivirajui
velike grupe miia, a zatim i vebe kojima deca razgibavaju miie
ruku trupa, laa, i nogu.

Poeljno je u poetku birati vebe bez rekvizita, a zati i sa rekvizitima,

uz sprave i na spravama.

Takvom organizacijom vebi:

smanjujemo mogunost od povreda i postepeno

pripremamo telo za vee napore,
stvaramo uslove za pravilnim dranjem tela,
jaamo miie,
poveavamo elastinost,
utiemo na vrstinu i pokretljivost zglobova,
smanjujemo napetost miia,
oputamo nervni sistem,
poveavamo koncentraciju,
razvijamo sklad pokreta.

Najee su to dvo ili trostavne vebe oblikovanja.

46
III Glavni (osnovni ) deo faza
Deca najvie vole da se igraju. Osim to im je zabavno, stiu niz Page | 47

sposobnosti i razvijaju se fiziki i psihiki. Igra je najbolji nain

usavravanja prirodnih oblika kretanja. Igrom pozitivno utiemo
na rad srca i disajnih organa, ona je i najbolji nain vebanja
koncentracije i refleksa.
Igrom decu na nenametljiv nain uimo kako je vano potovati
pravila, uimo ih poverenju, komunikaciji i saradnji. Takoe,
poboljavamo pamenje utiemo na miljenje i matu. Igra bi
svakako trebala da zauzima prvo mesto u programiranju
fizikog vebanja.
Glavni deo sadri aktivnost koja je odreena u zavisnosti od
cilja i zadatka, tog asa vebanja.
Motoriki zadaci: usmereni na uenje i usavravanje prirodnih
oblika kretanja...Preka igara i poligona.
Igre koje moemo primenjivati u glavnom delu npr. ostrvo
spasa, kotrljaj bre i sl.

IV Zavrni deo
Cilj je smirivanje celokupnog organizma, to su igre koje
su najee manje dinamine, izvode u krugu sa pevanjem
ili uz muziku, u kojima je esto vana saradnja, mo
zapaanja, kordinacija, sposobnosti i dr.

Neke od ovih igara moemo izvoditi i u uvodnom delu !!!???

47
Treba napomenuti da se treba pridravati onih vebi i igara koje Page | 48
su ve odreene za odreenu uzrasnu grupu, i primenjivati ih u
deo asa za koji su odreene. Pri realizaciji odreenih aktivnosti
treba spomenuti i to, da se primenjuju i razliiti plesovi uz
muziku kao to su : proleno jutro, ples oko logorske vatre, ples
u zadatom ritmu. Takoe, kada uslovi to dozvoljavaju, decija
igra moe se odnositi na razliite aktivnosti u snegu ili vodi
( sankanje, klisko, grudvanje, ili pak vebe plivanja, gnjurenja...)

Predkolske ustanove ve poseduju prirunike po kojima se

radi.
U priruniku su obraene aktivnosti na godinjem nivou koje
obuhvataju 70 aktivnosti. U priruniku je dat predlog sadraja u
toku realizacije svih sedamdeset aktivnosti. Realizacija
aktivnosti uslovljena je godinjim dobima.
U jesenjem periodu aktivnosti se sprovode napolju, a sadraji su
iz prirodnih oblika kretanja i kola.
U zimskom periodu javljaju se zimske aktivnosti (igre na snegu,
ledu).
U prolee se ponovo javljaju sportske igre (uslovno reeno) i
elementarne igre.

Kroz ove periode ostvaruju se vebe oblikovanja, vebe za

pravilno dranje tela i niz igara koje reavaju razne zadatke u
svestranom psihofizikom razvoju dece. Na poetku (septembra)
i kraju (maja) predvieno je testiranje, utvrivanja razvijenosti
motorikih sposobnosti. U predkolskim ustanovama prirunici
po kojima se radi sadre: odreenu aktivnost, cilj, mesto
odravanja, sredstva, predlog toka aktivnosti.

48
Primer iz prirunika (za jednu od aktivnosti )
Mesec : Novembar
5/XI aktivnost : hvatanje dodavanje i bacanje lopte na ko Page | 49

Cilj : Uenje hvatanja i dodavanja sa dve ruke ispred grudi, ovladavanje sloenom vetinom
vladanja loptom, razvijanje oseaja za prostornu orjentaciju, razvijanje preciznosti gaanja

Mesto : sala

Sredstva : deiji koevi tri etri komada, deset petnest komada veih lopti, pitaljka, kreda, etri
vijae

A. Igra : poplava oluja

Nakon postrojavanja i pozdrava vaspita objasni igru. Deca tre oko sale na vaspitaeve rei
poplavasvi treba da se popnu na neku spravu da se spasu od nadolazee vode. Na znak
pitaljke deca tre oko sale, na re oluja svi treba da se sakriju negde, mogu da legnu ali da oi
pokriju od praine, glavu od vetra, praine, kie. Vaspita dozvoljava da deca due tre u krug jer
to predstavlja zagrevanje, a re poplava oluja varira od elje, izvodi se pet do est minuta.

vebe oblikovanja
1. bono kruenje rukama, kao u plivanju prsnog i lenog kraula. Deca stoje u malom
raskoraku. Pokreti plivanja su intenzivnih 15 pokreta prsnog kraula i 15 lenog. Vebe za jaanje
ramenog pojasa.
2. trbunjaci deca lee na leima noge opruene, ruke na potiljku, podizanje u sed, telo
pravo, pogled gore, lagano sputanje u leanje, vebe za jaanje trbunih miia, 3x7 pona-
vljanja
3.hodanje napred nazad u prednjem uporu, stopala ostaju u mestu, jaanje ruku ramenog pojasa
lea, 3x7 ponavljanja

B. Hvatanje i dodavanje lopte s dve ruke ispred grudi

vaspita postavi decu u dve grupe uz duu stranu igralita. Formira parove, jedna vrsta pree na
drugu stranu. Parovi su jedan naspram drugog. Vaspita stoji u sredini i pokazuje osnovnu
tehniku dranja lopte, osnovni stav s malim iskorakom, izbaaj dodavanje lopte sa dve ruke s
grudi. Pokazuje etiri, pet puta da sva deca vide. Jedno dete mu vraa lopte kada se pokazuje
pravilno hvatanje lopte s dve ruke. Nakon toga deli lopte i poinje vebanje.
Dozvoljava deci da due vebaju kako su videli, pa ih onda zaustavlja i ponovo pokazuje
hvatanje dodavanje u paru s jednim vetijim detetom ili o zid. Sledi vebanje. Rastojanje meu
decom odreuje vaspita prema pokazanoj spretnosti dece da bacaju loptu i uhvate je. Vebaju
najmanje deset min.

C. Igra : Pogodi ko
U zavisnosti od broja koeva ili obrua koji se okae o vedske lestve ( ili slina mesta )
rasporede se deca. Visina koeva je 180cm. Od koeva na tri koraka obelee se polukrune linije
( linije slobodnog bacanja ). Deca stoje iza linije i proizvoljnom tehnikom dranjem lopte bacaju
na ko, uglavnom dre obema rukama ispred grudi. Sve lopte se koriste za bacanje, sve odbijene
lopte koje se uhvate odmah mogu da se bacaju. Nakon nekoliko minuta bacanje, vaspita daje
znak pitaljkom za prekid. Svi su na mestu iza linije za slobodno bacanje. Vaspita moe i da

49
organizuje takmienje po grupama gde se pojedinano baca i zbrajaju poeni. Na kraju, pobednici
se nagrauju aplauzom.

Ishod : Usavravanje bacanja i hvatanja lopte rukama.

Razvoj koordinacije ruku Page | 50

Daemo primer kako bi mogla da izgleda usmerene aktivnosti za mlau uzrasnu grupu :

Cilj i zadaci : orjentacija u prostoru, razvoj motorike, vedro raspoloenje

Mesto : sala za vebanje

Pomona sredstva : deo odee za crvenkapu ( vaspita ), vedska klupa, mali obruevi, lasti

Uvodni deo :
Crvenkapa, vaspita kree se ispred dece, ka bakinoj kui hodanje tiho na prstima da vuk ne
uje. Idemo malo bre-bre hodanje. Pazite da ne probudite vuka, kao da se neto uje
za trenutak zastanemo. Idemo dalje kroz umu hodanje koje se smenjuje sa laganim
tranjem. U umi smo naili na veliku livadu da vidimo ta ima na livadi.

Vebe za ruke i rameni pojas:

Beremo jabuke visoko gore podizanje jedne, pa druge ruke.
irimo ruke kao leptir

Vebe za lene miie :

Savijanje trupa u jednu pa u drugu stranu, ruke visoko iznad glave kako se drvo savija kad duva
vetar
Hodamo kao baka noge rairene, kolena blago savijena, nagib trupa napred ( pretklon ), brada
visoko, ruke na leima.

Vebe za trbunu muskulaturu :

Hajde da malo protegnemo noge u kretanju naizmenino savijanje jedne pa druge noge
( koleno visoko )
Daleko je bakina kua, hajde da se malo odmorimo , sesti pa lei, ustati do seda.Ustajemo i
idemo dalje.

Vebe za stopala : Hodanje tiho na prstima hodamo kroz umu.

Glavni deo :
Pogledajte ta sve ima u umi ( prepreke ranije postavljene, u jednom delu prostorije ).
Prelazak preko potoia- vedska klupa, provlaenje ispod buna zategnuti lasti, preska-kanje
barice vie malih obrua.

Zavrni deo:
Lagani dolazak do kuice, zatim sesti da vaspita dovri priu.

Aktivnost traje 15 minuta.

50
Primer za srednju i stariju uzrasnu grupu :

Cilj i zadaci : orjentacija u prostoru, pravilno dranje tela, brzina, snaga, koordinacija, vedro Page | 51
raspoloenje.

Mesto : sala

Pomona sredstva : obrui, sprave, rekviziti

Muzika pratnja po izboru.

Uvodno - Pripremni deo :

Deca uzimaju obrueve (drei obru ispred tela kao volan ) i nastavljaju kretanje po celoj sali
vijugavo, duim koracima. Parkiramo se, stajemo, laganim treim korakom nastavljamo
kretanje slobodno po sali. Neka nae svako svoje mesto za parkiranje, uanj u obruu.
Podiemo visoko obru iznad glave i sputamo istim putam. Lagano tranje oko obrua na jednu
i drugu stranu. Hodanje izmeu obrua- pronai svoj obru. Poskakivanje oko obrua i u
obru. Uzimamo obrueve i traimo mesto za vebanje.

Vebe za ruke i rameni pojas :

1. Stojei poloaj, stav spetni ( obru u jednoj ruci, ruke niz telo ). Zamah rukama nazad,
kroz pouanj, prebaciti obru u drugu ruku, vratiti u poetni ploaj. Vebu ponoviti 6-8
puta.
2. Stojei poloaj, stav raskoraen, obru ispred tela. Podii se visoko na prste, obru visoko
iznad glave, horizontalno. Vebu ponoviti 6-8 puta.

Vebe za lenu muskulaturu :

1. Stojei poloaj, stav raskoraeni, postaviti obru na lea i provui ruke ( oslonac na
laktovima kornjaa ). Savijanje trupa do vodoravnog pretklona, brada visoko, saviti
kolena ( ablji poloaj ) ispraviti telo. Vebu ponoviti 6-8 puta, s tim to se smenjuje
savijanje i opruanje nogu.

Vebe za trbunu muskulaturu :

1. Sedei poloaj, noge ispruene obru sa strane, pored ruke. Podii noge i rukama gurati
obru na drugu stranu ispod noge, istim putem ga vratiti. Ponoviti vebu 6 puta.
2. Leei poloaj na leima, noge savijene, obru prebaciti preko kolena. Podizanje gornjeg
dela tela. Ponoviti vebu 6 puta.

Vebe za noge :
1. Sedei poloaj noge savijene. Guranje obrua po tlu vrhovima prstiju do opruanja nogu,
a vraanje nazad na petama i obrnuto. Ponoviti 5-8 puta.
2. Hodanjem oko obrua, na prednjim delovima stopala i na petama.

Glavni deo :
Poligon

Zavrni deo :

51
Hodamo za zvukom , deca se nalaze na jednoj strani prostora za igru, vaspita udara u bubanj ili
neki drugi instrument, a deca zatvorenih oiju idu za muzikom, hodajui na prstima i petama. Na
prestanak zvuka instrumenta deca stanu i otvore oi. Trajanj aktivnosti 30 40 min.

Page | 52

52
 METODIKA UPUTSTVA ZA
USMERENU AKTIVNOST Page | 53

Vaspita treba na vreme da obezbedi:

materijalnotehnike uslove u vidu sprava ( vedske lestvice,
klupice, sanduci, strunjae ),
sitne rekvizite ( trake lopte, obrue, lastie, vreice ), obezbedi
prostor,
bude u odgovarajuoj opremi za vebanje, takoe vodi rauna i
da li su
deca adekvatno pripremljena za as.

Voditi rauna o pravilnom odabranom sadraju po

kriterijumima sta elimo postii zavisno od cilja i zadataka.

Takoe se mora pridravati metodskih uputstava za vebe

oblikovanja i pokretnu igru koje su gore navedene. Kod
obuavanja vebi elemenata bilo da su jednostavnih ili
sloenijih struktura treba koristiti sintetiki metod vebu
izvoditi u celini npr.

Voditi rauna o odabiru i doziranju vebi i igara.

Usmerene aktivnosti zahtevaju dobru individualnu

pripremljenost vaspitaa, dobro planiranje odvijanja i trajanja
aktivnosti, uz praenje prirunika predkolskih ustanova.

53
 6. REKREATIVNA PAUZA
Page | 54
Kao dopunu fizikog vebanja u prekolskim ustanovama pored
jutarnjeg vebanja imamo i rekreativnu pauzu.

Deca u vrtiima mnogo vremena provode u pasivnim

poloajima, prvenstveno sedei to optereuje postularnu
muskulaturu i brzo dovodi do zamora.
Lokomotorni aparat deteta u ovom uzrastu je u fazi formiranja,
muskulatura je nedovoljno razvijena, a unutranji organi nisu
adaptirani na vee i trajnije napore, potrebno je napraviti pauzu
tj. odmor od raznih sedeih aktivnosti.

Ova pauza je jedan oblik fizikog vebanja, koji organizujemo

izmeu dve mirne aktivnosti ( matamatiku, likovnu i td. ).

Rekreativna pauza predstavlja kompleks vebi kako bi sanirali

jednostrani zamor miia dece pri sedenju. To su kompleksi
vebi oblikovanja ili vid poligona i traju oko 5min. Na taj nain
podstiemo rad kardio-vaskularnog sistema, kompenzatorno
delujemo na negativan uticaj sedeeg poloaja dece, otklanjamo
zamor, osveavamo organizam.

54
1.rekreativna pauza

Page | 55

55
 Page | 56

2 rekreativna pauza:

56
 Page | 57

3. rekreativna pauza u vidu poligona usmerenog na

otklanjanje ravnih tabana :

57
 7. ETNJE
Page | 58
Za decu predkolskog doba obavezne su etnje. One se izvode sa
razliitom svrhom. Jedan od ciljeva je da deca promene sredinu, gde bi
mogla posmatrati razliite igre starije dece, upoznavala okolinu.

Takoe s ciljem da hodanjem preu odreenu udaljenost. Naroito je

znaajno ukoliko ustanova ne poseduje dvotite. Osnovni cilj je da se
dete navikne na due hodanje, peaenje, da se izlae promenljivom
telesnom naporu ( klizavom terenu, neravnom i dr. ) i promenljivim
klimatskim uslovima. Jako je bitno etnje izvoditi i pri mrazu, vlanom
vremenu u skraenom obliku nego je uopte ne izvoditi.

Kao i svaka druga aktivnost i ova mora biti unapred isplanirana, to

podrazumeva cilj, sadraj, pravac i duinu kretanja. Duina etnje
zavisie pre svega od uzrasta, za mlae grupe etnje se izvode u trajanju
od oko 15 minuta, za srednju grupu 20 minuta, a za starije 30 minuta. Tu
treba imati u vidu da mogu biti ukljuene i neke druge aktivnosti , u
sluaju da jesu, voditi rauna da ne doe do preoptereenja.

Takoe treba imati na umu o kakvom se terenu radi, jer ukoliko je to

hodanje po snegu, vie e umarati decu, pa e se samim tim smanjiti i
vremensko trajanje.

Za vreme etnje treba dopustiti da deca razgovaraju meusobno, naravno

da to ne bude previe buno, takoe vaspita moe predloiti da se za
vreme etnje peva, ukoliko nije mnogo vlano ili hladno vreme.

Vaspita mora voditi rauna o odei dece, koja treba da bude komotna i
odgovara vreme-nskim uslovima. Hodanje u paru zamara decu posebno
mlae grupe, pa ih treba putati da se povremeno kreu slobodno ako
zato dozvoljavaju uslovi. Vaspita se treba nalaziti na kraju kolone, kako
bi imao pregled nad svom decom. Na poetku kolone nalaze se deca
slabijih sposobnosti koja diktiraju tempo. Prilikom etnje kroz grad decu
obavezno voditi u parovima to dalje od kolovoza.

58
 8. IZLETI
Page | 59

Izlet je odlazak dece prevoznim sredstvom na odreeno mesto

gde e se zadravati dui vremenski period.

Organizuje se sa decom starije grupe, sa ciljem da se ode do

oblinjeg izletita, neke radne organizacije.

Pri tome voditi rauna da odredite ne bude udaljenije od 40 km

od predkolske ustanove, jer deca ne mogu dugo da sede u
prevoznom sredstvu.

Ako se planira poludnevni izlet deca se vraaju u vrti, a ako je

izlet celodnevni obezbeuje se ruak i odmor u toku obilaska.

Na izletu bezbedna okolina sa mokrim vorom i sredstvima za

prvu pomo.

59
 9. SLOBODNE AKTIVNOSTI Page | 60

Slobodne aktivnosti predstavljaju formu rada koja se moe primenjivati

svakodnevno u zatvorenom i na otvorenom prostoru (soba, sala,
dvorite) i nakon usmerenih aktivnosti fizikog likovnog vaspitanja,
razvoja govora, upoznavanja poetnih matematikih pojmova, posle
spavanja, i dr.

Najee u samostalne aktivnosti primenjujemo pokretne igre,

postavljaju se sprave, rekviziti tako da deca sama po sopstvenoj elji
primenjuju oblike kretanja na onim spravama koje ih privlae (slobodna
forma). U ovom delu esto uimo i nove igre koje se kasnije mogu
primenjivati.

U okviru samostalnih aktivnosti primenjujemo i deiji ples koji

organizujemo tako to deci pustimo neku instrumentalnu muziku
kompoziciju na osnovu koje deca sama pleu na osnovu svog doivljaja
muzike.

Svakodnevna igra dece u dvoritu predkolske ustanove predstavlja vid

samostalne aktivnosti.

Tu se takoe podrazumevaju i igre na snegu, ledu, kao to su grudvanja,

sankanja, klizanje, pravljenje sneka, klisko, i sl.

60
 ZAJEDNIKO VEBANJE DECE
RAZLIITIH UZRASTA U Page | 61

PREDKOLSKIM USTANOVAMA
Organizuje se i zajedniko vebanje dece razliitih uzrasta. Vebanje sa
grupom meovitog uzrasta, zahteva posebno paljiv izbor vebi i
paljivo doziranje optereenja.

Pri zajednikom vebanju razliitih uzrasnih grupa treba uvaavati

njihove razliite mogunosti.

Ukoliko mlaim grupama dajemo suvie teke i sloene vebe nee se

postii eljeni rezultati, isto tako deci starije grupe ukoliko dajemo
suvie lake i jednostavne vebe, koje ne zahtevaju odreena fizika i
psihika naprezanja.

Fiziko vebanje treba da odgovara stvarnim mogunostima

dece obe uzrasne grupe. Ovakvi zahtevi izazivaju tekoe u organizaciji.

Znaajne su pedagoke, socijalne i druge vrednosti prilikom zajednikog

vebanja.
Kod dece starije grupe razvija se oseaj odgovornosti, panje i brige
prema mladima. Ona se trude da pomau, pokau i zatite mlau decu.
Mlaa deca, posmatraju stariju, bre usvajaju sloene koordinacije
kretanja, lake savladavaju poetne potekoe i privikavaju se na pomo
starijih drugova.

Prilikom vebi oblikovanja mlaa deca mogu da posmatraju starije, pri

tom, broj ponavljanja moe da budevei za stariju decu. Neke vebe
starija deca mogu da izvode samostalno, dok vaspita radi sa mlaima.
Prilikom izvoenja pokretnih igara, deca dobijaju razliite uloge - mlaa
lake a starija sloenije. Takoe starija deca mogu da izvode kljune,
sloenije uloge u toku igre. Kroz ovakav oblik rada deca se
prilagoavaju drugoj deci, ue da se meusobno pomau i uvaavaju, da
sarauju i zajedno se raduju.
61
 X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X

UZRASNE KARAKTERISTIKE DECE Page | 62

PREDKOLSKOG DOBA
Svaku uzrast karakterie odreena specifinost, razlike nisu samo u
spoljanjim karakteristikama. Fiziko vaspitanje dece bie efikasno
samo ako se pri izboru, doziranju, i primeni aktivnosti uvaavaju
najvanije morfoloke, funkcionalne, psiholoke i druge uzrasne
karakteristike. Zato je jako bitno gihovo poznavanje i uvaavanje.

Kod dece predkolskog uzrasta brzo se razvijaju i usavravaju motorni

analizatori. Takoe brzo se formiraju uslovni refleksi, ali se polako
uvruju, pa su motorne navike u poetku nestabilne.
Nervni procesi koenja i razdraenja u kori velikog mozga brzo se ire
pa je panja dece ovog uzrasta nestabilna a pratee reakcije imaju
emocijonalni karakter i deca se brzo zamaraju. Kod dece ovog uzrasta
preovladavaju procesi razdraenja nad procesima koenja.

Ovaj uzrast karakterie se neprekidnim promenama osnovnih

pokazatalja rasta, telesne mase, obima grudnog koa, obima glave. Na
primer, telesni rast deteta najvie se poveava u prvoj godini oko 25 cm,
dok u petoj godini ima dvostruko vei rast nego u odnosu na rast posle
roenja. Telesna masa u prvoj godini se utrostruava a zatim posle toga
ravnomerno poveava za 2-2,5 kg na godinjem nivou.

Intenzivnije fizike aktivnosti predstavljaju znaajno naprezanje i

zahtevaju visok stepen usaglaenosti funkcionisanja svih osnovnih
sistema organizma. Zato je neophodno u svakom uzrasnom periodu
paljivo uvaavati uzrasne karakteristike u skladu sa njima organizovati
motoriku aktivnost dece i optimalno dozirati fizika optereenja,
ukupno trajanje aktivnosti, trajanje odmora, odnos aktivnosti i odmora,
karakter i sloenost primenjene aktivnosti, broj ponavljanja.
U ovom uzrastu razvija se kotano-vezivni, nervno-miini sistem, pa
moramo poznavati njegove karakteristike, kao i karakteristike kardio-
vaskularnog sistema, kako u radu nebi dolzilo do negativnih efekata.
62
 Karakteristike razvoja kotanog sistema
Kosti su kod dece bogatije hrskaviavim tkivom nego kod odraslih, zato Page | 63
su kosti dece meke, gipke i nedovoljno vrste. Kosti kod dece ovog
uzrasta lako podleu iskrivljenju i dobijaju nepravilnu formu pod
uticajem negativnih spoljanjih faktora. Fizike vebe koje nisu
usaglaene sa uzrasnim i funkcionalnim mogunostima dece ; npr.
asimetrina optereenja u svako-dnevnom ivotu, nepravilno sedenje,
neadekvatan nametaj, neodgovarajua obua, i sl.

Proces formiranja fiziolokih krivina kimenog stuba u vratnom,

grudnom i slabinskom delu poinje u prvoj godini ivota i traje tokom
itavog predkolskog uzrasta. Vratna krivina 1-3 mesec sa podizanjem
glave, grudna u 6. mesecu sa sedenjem i lumbalna sa stajanjem i
hodanjem u 12. mesecu. Proces okotavanja odvija se u toku celog
detinjstva. Kimeni stub dece karakterie se pokretljivou, njegove
fizioloke krivine nisu stabilne i gube se kada dete lei.

Zbog mekoe i nedovoljne stabilnosti skeleta deteta, lako podlee

uticajima koji menjaju njegovu formu. Usled nepravilnog sedenja,
stajanja, leanja na mekoj i nepravilnoj postelji i korienja nametaja
koji ne odgovara njegovom rastu i proporcijama tela, dolazi do narua-
vanja pravilnog dranja tela, to se negativno odraava na krvotok,
disanje, i dovodi do nepravilnog rasta kostiju.

Karakteristike miinog sistema

Miini sistem kod dece predkolskog uzrasta nije dovoljno razvijen.
Kod dece miina masa ini 25% mase celog tela a kod odraslog oveka
oko 40-45 %. U ranom detinjstvu miii sadre vie vode, a manje
vrstih materija i proteina za razliku od miia odrasle osobe. Razvoj
skeleta tesno je povezan sa razvojem muskulature, tetiva, zglobno-
miinog aparata.

63
Visoka pokretljivost u zglobovima ( gipkost ) kod dece uslovljena je
velikom elastinou njihovih miia, tetiva i veza. Miii se poveavaju
rastom miinih vlakana u duinu, irinu i debljinu. Uporedo sa rastom
poveava se i telesna masa deteta. Do pete godine miii rastu
srazmerno telesnoj masi. Od pete, este godine dolazi do veeg porasta Page | 64
miia, sa porastom miia deavaju se i strukturalne promene u sastavu
miia.

Kod dece predkolskog uzrasta slabije su razvijeni miii opruai, pa

deca ovog uzrasta esto zauzimaju nepravilne poloaje ; oputena glava,
ramena napred, okrugla lea i td. Isto tako pri igri dete je esto pognuto i
obavlja kretanja koja rade miii za stezanje. Snaga deijeg miia
mnogo je manja od onog kod odraslog i miii se bre umaraju. Vano je
napomenuti da zamor ne dolazi samo od koliine ve i od karaktera
rada. Treba razlikovati statian i dinamian rad miia. Statian odrava
telo u nekom poloaju, pri statinom radu smanjuje se brzina protoka
krvi, sporije se razgrauju tetni produkti, a hrana sporije protie. Vano
je napomenuti da vebe koje zahtevaju statiki napor bre zamaraju
decu. Dinamian rad miia sastoji se od naizmeninog stezanja i
rastezanja praeno pokretima u zglobovima. Dinamian rad sporije
umara decu, miii se bolje snabdevaju krvlju, raspadni produkti bre se
odnose. Da napomenemo da vebe dece trebaju imati dinamiki
karakter, jer on pospeuje dobar razvitak miia i kostiju.

Karakteristike kardio-vaskularnog i
respiratornog sistema
U predkolskom uzrastu srano-sudovne i funkcije disajnog sistema se
usavravaju. U prvoj godini deavaju se znaajne promene funkcionalne
i morfoloke. Masa srca poveava se sa oko 70gr. kod trogodinje na
92gr. kod estogodinje dece. Time se poveava sila sranih kontrakcija i
radne sposobnosti srca. Srce kod male dece mnogo je vee nego kod
odraslih. Arteriski krvni pritisak poveava se sa uzrastom ; u prvoj
godini iznosi 80-85/55-60 mm ivinog stuba, dok se u uzrastu tri do
sedam godina koleba od 80-110/50-70 mm. Paralelno se poveava radna
sposobnost srca, odnosno njegova sposobnost adaptacije na fizika
optereenja. To se posebno ispoljava sniavanjem veliine pokazatelja
64
srano-sudovnog sistema (pulsa, udarnog i minutnog volumena,
arteriskog krvnog pritiska).

Takoe se u toku miinih optereenja, usavravaju funkcije disanja,

poveava dubina disa-nja i ventilacija plua za 2-2,5 puta. Frekfencija Page | 65
disanja je kod dece uzrasta jedne godine 30-35, na kraju tree godine 25-
30, a u uzrastu etri do sedam godina frekfencija disanja sniava se na
26-22 udisaja u minutu. Kod odraslih je 16 do 18 puta u minutu.

Funkcionalne mogunosti dece predkolskog uzrasta u potpunosti

obezbeuju potrebe njihovog uzrasta i razvoja.

65
RAZVOJ MOTORIKE
Page | 66
Refleksni pokreti postoje jo u prenatalnom periodu

3. mesec: okretanje glave sa jedne na drugu

stranu.
4. mesec: sloeniji pokreti oima i praenje
kretanja predmeta.
Tokom prve godine vaan aspekt motornog
razvoja: precizno hvatanje rukom, tanije
prstima, opozicija palca i kaiprsta.
Uspenije dohvatanje predmeta i bolja
manipulacija doprinosi boljoj percepciji, to je
opet osnova za razvoj mate i miljenja.
Od 6. a naroito u 8. mesecu palac se
postepeno odvaja od ake, pa predmet proviruje
iz nje.
Krajem prve godine dete sigurno hvata i dri
predmete sa opozicijom palca.

Poetne sposobnosti kretanja, 0 do 2 godine

Opte sposobnosti kretanja, do 10. godine
Specifine sposobnosti kretanja, do 13.
godine
Specijalizovane sposobnosti kretanja, od 14.
godine i navie
66
 Page | 67

Put ka uspravnom hodu deteta

Procesi uspostavljanja kontrole nad motorikom
odvijaju se po sledeem redosledu:

1. Kontrola miia oiji

2. Pokreti miia vrata i ramena, okretanje i podizanje glave
3. Kontrola ruku i gornjeg dela trupa, zatim donjeg dela trupa:
sedenje
4. Kontrola ake koja omoguava pridravanje
5. Kontrola nogu, stajanje, najpre uz pomo, kasnije
samostalno
6. Jedna zakonitost: kontroli pokreta tela i delova tela uvek
prethodi kontrola poloaja tela i njegovih delova.
7. Postoji konstantan redosled uspostavljanja kontrole pokreta
bez obzira na vreme pojavljivanja.

67
 Page | 68

Vano za dijagnostike svrhe.

0 meseci: zauzima fetalni poloaj, zgrene ruke i noge.

Kraj 1. meseca: die bradu kad lei potrbuke.

Kraj 2. meseca: die donji deo tela.
Kraj 4. meseca: sedi sa potporom.
Kraj 5. meseca: sedi u krilu.
Kraj 7. meseca: sedi samo.
Kraj 8. meseca: stoji uz neiju pomo.
Kraj 9. meseca: stoji samo drei se za nametaj.
Kraj 10. meseca: puzi.
Kraj 11. meseca: hoda kad ga neko vodi.
Prohodava na kraim distancama

Kraj 13. meseca: penje se uz stepenice puzei.

Kraj 14. meseca: stoji samo.
Kraj 15. meseca: hoda samo.

Prvi pokreti se razlikuju od kasnijih: ruke su rairene, vei

razmak izmeu stopala, vie povijene noge, gazi celim
stopalom, vei utroak energije, vei broj suvinih i
neadekvatnih miinih reakcija.

68
 Page | 69

69