Milan MIJALKOVSKI 1 UDK: 342.1:343.

326
Biblid 0025-8555,59(2007)
Vol. LIX, br. 4, pp. 579596
Izvorni nauni rad
Novembar 2007.

PROTIVTERORISTIKA PREVENCIJA DRAVE

ABSTRACT
The article considers the significance of the commitment of the state and
its factors and forces in preventing the perpetrators of terrorism to manifest
themselves in a violent way. The author takes as a starting point the fact that
terrorist collectivities make great efforts to take their primary victim (state)
by surprise. The response of the state should result in the efficient protection
from this danger. The author considers subjective and objective limitations
the anti-terrorist forces of the state are facing in the protection of the state
from the terrorist surprise. This, among other things, results in porosity of the
anti-terrorist prevention in some of its aspects. The volume and character of
possible detrimental effects on the security of the state for the occasional
porosity of the anti-terrorist prevention is treated within a separate chapter.
Key words: terrorism, terrorist collectivity, terrorist challenge, risk and
threat, surprise, protection from the terrorist surprise and porosity,
prevention of the state.
Kljune rei: terorizam, teroristiki kolektivitet, teroristiki izazov, rizik i
pretnja, iznenaenje, obezbeenje od teroristikog iznenaenja i
propustljivost, prevencija drave

UVOD
ptepoznata je injenica da preovladavajui broj drava u savremenom

O svetu nastoji da njihov sistem odbrane od terorizma bude vrhunski

preventivno efikasan. Pod tim se podrazumeva usklaena
institucionalna i operativna angaovanost dravnih i drutvenih organa i
institucija prvenstveno na onemoguavanju terorista da sprovode
nesmrtonosne ili tzv. nenasilne aktivnosti. Ukoliko u tome uspevaju, svode na
minimum mogunosti terorista da se ispolje nasilno ili smrtonosno, to

1 Prof. dr Milan Mijalkovski, vanredni profesor na Fakultetu bezbednosti, Beograd.

579
 MP 4, 2007 Protivteroristika prevencija drave
(str. 579596)

podrazumeva uspeno izvedene napade na neposrednu rtvu. Institucionalna

preventivna protivteroristika angaovanost obuhvata normativno-teorijsku
ureenost odbrane od terorizma, odnosno postojanje usvojenih adekvatnih
zakona, doktrina i strategija, dok operativna ili praktina angaovanost
podrazumeva ofanzivnu aktivnost dravnih i drutvenih subjekata i snaga na
doslednoj i efikasnoj primeni normativno-teorijske regulative radi zatite
vitalnih vrednosti i interesa drave i drutva od terorizma. Evidentno je da
protivteroristika prevencija predstavlja sistem normativno-teorijskih i
praktinih obrazovnih, diplomatskih, politikih, bezbednosnih, obavetajnih,
informativnih, propagandnih, finansijskih, carinskih, pravosudnih i drugih
delatnosti, ijim uspenim ostvarivanjem drava nastoji da se zatiti od bilo
kakve vrste teroristike opasnosti.
Povremeni, pogotovo sistematski akti nasilja terorista protiv vitalnih
vrednosti odreene drave, a prilian broj drava je izloen takvom
ispoljavanju teroristikog nasilja, predstavljaju pouzdan dokaz o
propustljivosti njene protivteroristike prevencije. Nezavisno od toga da li je
neki teroristiki akt imao za posledicu ljudske rtve ili je samo izazvao strah
kod graana, javnost s pravom postavlja pitanje je li mogao da bude spreen.
Tim pitanjem treba u jo veoj meri da bude zaokupljena vlada dotine
zemlje, jer od nje graani trae odgovor na pitanje zato nije obezbedila
vrhunsku efikasnost sistema odbrane od terorizma.
Raspoloiva saznanja iz oblasti odbrane od terorizma ukazuju na to da
administracija bilo koje drave ini adekvatne napore u smislu to efikasnijeg
onesposobljavanja terorista, kao i da sve drave ne postiu vrhunske rezultate
u toj oblasti. Bez pretenzije da budu identifikovani i razmotreni svi razlozi
navedene razliitosti protivteroristike efikasnosti, treba imati u vidu sledeu
injenicu: ukoliko neki teroristiki kolektivitet2 pokazuje operativnu
sposobnost za kontinuirano nasilno ispoljavanje protiv vitalnih vrednosti
odreene drave, osnovano je konstatovati nedopustivu poroznost
protivteroristike prevencije dotine drave. Primeri iz prakse ukazuju da je
takva propustljivost ponekad svojstvena i protivteroristikom sistemu
zemalja koje imaju bogato viedecenijsko iskustvo iz ove oblasti.3

2 Terorizmom kao vanparlamentarnim (protivzakonitim) sredstvom za postizanje

politikih ciljeva koriste se osobe koje su udruene u grupe, elije, bande, organizacije,
politike pokrete i sline asocijacije, za koje je uputno upotrebljavati zajedniki
terminoloki naziv teroristiki kolektivitet.
3 Britanski ministar spoljnih poslova Dek Stro upoznao je britansku javnost (24. 04.
2004) da se ne postavlja pitanje da li e doi do teroristikog napada u Londonu ili bilo

580
 MP 4, 2007 Protivteroristika prevencija drave
(str. 579596)

Imajui u vidu navedeno, iskrsava vano pitanje: je li mogue da

teroristike delatnosti ne budu pravovremeno prepoznate i registrovane? Ili,
ako su prepoznate, ta sputava protivteroristiki sistem drave da uspeno
onesposobi njihove nosioce, podrazumeva se, u fazi njihovih priprema za
nasilno ili oruano ispoljavanje. Odgovor je nesumnjivo poznat! Teroristi
mogu da budu pravovremeno onesposobljeni pod uslovom da je
zanemarljiva propustljivost sistema protivteroristike prevencije drave u
svim fazama ispoljavanja terorista. Re je o tome da terorizam treba efikasno
suzbijati u periodu dok predstavlja bezbednosni izazov za dravu
potencijalnu rtvu. Njegovo suzbijanje u fazama kada se ispoljava kao
bezbednosni rizik ili pretnja dravi, koliko god da je uspeno, dokaz je da su
teroristi postigli neku vrstu iznenaenja.

TERORISTIKO IZNENAENJE
U svakom konfliktu izmeu ljudskih kolektiviteta, posebno u ratu, i
napada i napadnuti teili su da nadmudre i iznenade jedan drugoga. Taj
viedimenzionalni fenomen poznat je u ratnoj vetini kao princip
iznenaenje.4 U praksi se iznenaenje, najee, ispoljavalo kao razlika
izmeu stvarne i procenjene, odnosno mogue situacije. Koliko god je ta
razlika bila vea, vei je bio i stepen iznenaenja, a time i obim ostvarenog
efekta nad protivnikom. Posledice iznenaenja u vruem ratu bile su
viestruke fizike (veliki ljudski gubici), psiholoke (slabljenje morala),
prostorne (gubljenje teritorije) i druge.
Nosioce terorizma izrazito karakterie namera da iznenade protivnika,
prvenstveno primarnu rtvu (vladu drave koju napadaju). To je mogue
valjano sagledati ako se ima u vidu da savremeni ili moderni terorizam

gde u Evropi, ve kada e do njega doi. (Gardian, prenela Politika, 26. 04. 2004).
Takav napad se dogodio u Londonu 7. jula 2006. godine, Naime, etiri bombaa
samoubice, muslimani pakistanskog porekla, a roeni u Britaniji (britanski dravljani),
eksplozivom smetenim u rancima izveli su samoubilake napade na tri putnika voza i
jedan autobus gradskog saobraaja, od ijeg dejstva je poginulo preko 60 osoba, a
ranjeno dvostruko vie (Politika, 08. 07. 2006).
4 Iznenaenje je jedan od principa strategije oruane borbe i obuhvata skup mera,
postupaka i aktivnosti koje se preduzimaju neoekivano za protivnika u pogledu
vremena, mesta i pravca upotrebe snaga, naina dejstva, primenjenih sredstava i ratnih
postupaka. Sutina iznenaenja je da se uini ono to neprijatelj ne oekuje, to smatra
malo verovatnim ili na ta nije pripremljen da reaguje... (Vojni leksikon, VIZ, Beograd,
1981, str. 190).

581
 MP 4, 2007 Protivteroristika prevencija drave
(str. 579596)

predstavlja specifian konflikt izmeu najmanje dve strane radi postizanja

proklamovanih politikih ciljeva (shema 1).
S tim u vezi treba poi od injenice da je nosilac terorizma ovek
(amoralan), izuzetno kao pojedinac, a uobiajeno kao lan konkretnog
ljudskog kolektiviteta ne-dravnog ili dravnog, koji, rukovoen procenom
da e minimalnom podmuklom primenom najgrublje fizike sile protiv
drugog oveka (drugih ljudi), odnosno brutalnim ubistvom, kidnapovanjem,
sakaenjem, fizikim i psihikim zlostavljanjem i slinim oblicima nasilja
nad drugim ovekom (neposrednom rtvom), smatra da e izazvati najvii
mogui nivo straha u sredini odakle potie neposredna rtva (graani drave).
U daljem, smatra da e vladu (posredna ili primarna rtva) prinuditi na
neprihvatljive ustupke, koje znae ostvarivanje nekog etapnog ili krajnjeg
politikog cilja teroristikog kolektiviteta iji je lan. Na osnovu navedenog
lako je zakljuiti da savremeni terorizam predstavlja prilino tajanstven
dvostran otro suprotstavljen proces, odnosno specifian sukob izmeu
najmanje dve strane, koje pridaju izuzetan znaaj principima oznaenim kao
iznenaenje i obezbeenje od iznenaenja.
Re je o tome da je u svakom sukobu, hladnom ili vruem, jedna
strana agresor, koji usklaenom primenom nesmrtonosnih i smrtonosnih
delatnosti nastoji da sistematski iznenauje drugu stranu i ukoliko u tome
uspeva, ima izglede da je prinudi na delimine ili potpune bezuslovne
ustupke. Napadnuta strana ili rtva agresije nastoji da se odbrani tako to
preduzima sline delatnosti, u okviru kojih principima iznenaenje i
obezbeenje od iznenaenja pridaje veliki znaaj. U stvari, preduzima
odbrambene mere koje karakterie izrazita ofanzivnost. Sukobljene strane su
ljudski kolektiviteti koji imaju svojstva organizacije, iji su osnovni elementi
cilj, ljudi (lanovi), materijalni resursi i hijerarhijska struktura. Dotini
ljudski kolektiviteti imaju precizno odreen drutveno-pravni status u odnosu
na meunarodnu zajednicu (re je o dravama, koje su njeni osnovni
subjekti) ili unutar konkretne drave (re je o ne-dravnim subjektima) u
odnosu na vladu. Na osnovu takve odreenosti statusa strana u sukobima
poznatim kao rat, mogue je razlikovati dva osnovna vida sukoba:
meudravni i unutranji. Meudravni ratovi se odvijaju izmeu najmanje
dve drave, a unutranji ratovi se najee vode izmeu odreenog ne-
dravnog kolektiviteta i vladinih (dravnih) institucija unutar granica drave,
u okviru kojih spada i odbrana od terorizma. Krajnji cilj strana u pomenutim
sukobima moe da bude ogranien ili radikalan.

582
 MP 4, 2007 Protivteroristika prevencija drave
(str. 579596)

Mnoge injenice o savremenom terorizmu ukazuju da se kao njegovi

nosioci ispoljavaju ljudski kolektiviteti koji imaju nesuveren ili suveren
drutveno-pravni status. Prvu, nesuverenu grupu ine nedravni teroristiki
kolektiviteti (NDTK), iji su lanovi preteno dravljani zemlje koju
napadaju, i transnacionalni teroristiki kolektiviteti (TNTK), iji su lanovi
udrueni dravljani iz vie zemalja, podrazumeva se, bez znanja i saglasnosti
njihovih vlada. Druga, suverena grupa obuhvata drave (DTK) koje se
preteno tajno koriste terorizmom radi postizanja nekih svojih ciljeva.

Shema 1. Da li je mogue ne prepoznati terorizam

Izvor: obrada autora

Nezavisno od vrste teroristikog kolektiviteta, svaki od njih pokreu na

nasilje konkretni motivi (politiki, verski, etniki...) i imaju jasno definisan
krajnji politiki cilj, poev od pokuaja omalovaavanja i svrgavanja vlasti u
dravi rtvi do razbijanja njenog teritorijalnog integriteta.
Analiza uzroka koji pokreu ekstremiste u nekoj dravi da se udrue,
potom identifikuju krajnji cilj i usvoje doktrinu i strategiju radi njegovog
583
 MP 4, 2007 Protivteroristika prevencija drave
(str. 579596)

ostvarivanja, pored ostalog, ukazuje na najmanje dve kljune odrednice

terorizma: prvo, cilj pripadnika preovladavajueg broja ekstremistikih
kolektiviteta razotkriva njihovu nameru da dobiju neto (navodno u ime
nekoga) to nije nuno niti urgentno, nego vetaki iskonstruisano i, drugo,
to neto nastoje da postignu najgrubljim krenjem unutranjeg i
meunarodnog prava, kao i bezobzirnim krenjem obiaj (pravil) rata.5
Ukoliko teroristi uspeju da prekre obiaje rata, a pod tim se smatra da su
izveli napad na neposrednu rtvu (ubili je, fiziki povredili ili kidnapovali) ili
pokazuju operativnu sposobnost da sistematski kre obiaje rata, to znai da su
postigli strategijsko iznenaenje u odnosu na primarnu rtvu (drava iju
bezbednost ugroavaju), odnosno predstavljaju bezbednosnu pretnju za dravu
rtva agresije. Zato bezbednosna pretnja i strategijsko iznenaenje? Zato to
strategijskom iznenaenju terorista neminovno prethodi realizacija niz
raznovrsnih usklaenih protivzakonitih i amoralnih nenasilnih (neoruanih,
nesmrtonosnih) delatnosti, odnosno beskonaan niz taktikih iznenaenja,
ije je izvorite u poetnom, izazovnom strategijskom iznenaenju. Ono
obuhvata angaovanost ekstremista na odabiranju spornog ili istinski
spornog pitanja (problema) u dravi potencijalne rtve koje odluno
nameravaju da reavaju terorizmom (protivzakonitim i amoralnim
delatnostima). U stvari, obuhvata identifikaciju krajnjeg cilja i strategije.
Strategijsko iznenaenje u odnosu na primarnu rtvu znai da su
pripadnici teroristikog kolektiviteta postigli najvei broj taktikih
iznenaenja u odnosu na primarnu rtvu u srednjoj, tzv. rizinoj fazi svoga
delovanja. Pomenimo samo neka takva iznenaenja. Regrutovanjem novih
lanova postali su snaniji, efektivnom propagandom pridobili su respektivan
broj aktivnih pomagaa, uspostavili su efikasnu obavetajno-bezbednosnu
komponentu, obezbedili su pouzdane izvore finansiranja, nabavili su sredstva
za primenu nasilja i osposobili svoje lanove za izvrenje teroristikih akata,
odabrali su potencijalne neposredne rtve, obezbedili su inostrane sponzore i
izvrili druge pripreme.

5 enevske konvencije o ratu, posebno njihov Drugi protokol iz 1949. godine, izmeu
ostalog, nalau da je u sukobima koji nemaju meunarodni karakter svaka od strana u
sukobu duna da prema licima koja ne uestvuju neposredno u neprijateljstvima...
postupa oveno i posebno se zabranjuju postupci: a) povrede koje se nanose ivotu i
telesnom integritetu, naroito sve vrste ubistva, sakaenja, svireposti i muenja, b)
uzimanje talaca, v) izricanje i izvravanje kazni bez prethodnog suenja (Slubeni list
FNRJ, broj 2450, lan 3, glava 1).

584
 MP 4, 2007 Protivteroristika prevencija drave
(str. 579596)

Naposletku, treba imati u vidu da teroristiki kolektivitet koji je postigao

strategijsko iznenaenje u odnosu na primarnu rtvu (predstavlja teroristiku
pretnju dravi) paralelno sa izvoenjem smrtonosnih delatnosti, jo
intenzivnije nastavlja sa sprovoenjem nesmrtonosnih delatnosti, odnosno
nastoji da postie seriju taktikih iznenaenja. To ini zato to je svestan da
nije mogue da odri svoju operativno- nasilniku sposobnost, ukoliko
zanemari nenasilne ili nesmrtonosne delatnosti, poput obavetajnih,
finansijskih, propagandnih, indoktrinarnih, logistikih i slinih. Na osnovu
razmotrenih injenica osnovano je zakljuiti da teroristiko iznenaenje za
primarnu rtvu, nezavisno od oblika ili nivoa (izazov, rizik ili pretnja)
karakterie jedinstvenost tj. predstavlja proces u kojem strukturni elementi
teroristikog kolektiviteta naizmenino i istovremeno sprovode nenasilne i
nasilne delatnosti, posredstvom kojih pokuavaju da u doslovnom smislu
prinude primarnu rtvu da bezuslovno kapitulira pred njegovim zahtevima.

OBEZBEENJE OD TERORISTIKOG IZNENAENJA

Vaan preduslov za efikasno obezbeenje drave od teroristikog
iznenaenja jeste da njen protivteroristiki sistem u najveoj moguoj meri
onemoguava nosioce terorizma da provode tzv. nenasilne delatnosti, koje,
inae, predstavljaju najudaljeniji oblik opasnosti za bezbednost drave i
mogu se terminoloki oznaiti kao bezbednosni teroristiki izazov.6 Pod tim
se podrazumeva obavezno reagovanje vlade (dravne administracije) protiv
ekstremistikih pogleda, stavova i programa u bilo kojoj sferi drutvenog
ivota (politikoj, socijetalnoj, ekonomskoj, kulturolokoj, etnikoj,
verskoj...) radi spreavanja njihovih nosilaca (ekstremistikih kolektiviteta)
da ih definiu kao cilj za ije postizanje nameravaju da koriste
vanparlamentarne oblike borbe, odnosno nasilje poznato kao terorizam.
Izvorite i uporite takvog neizostavnog reagovanja nalazi se u adekvatnoj
normativno-teorijskoj ureenosti odbrane od terorizma (zakoni, doktrina,

6 Izazov je odgovaranje na sam izazov, pokazivanje da se doraslo situaciji ili, ak, i

upuivanje izazova nekome (Kovaevi, ivorad, Srpsko-engleski frazeoloki renik,
Filip Vinji, Beograd, 2002, str. 322). Izazov (challenge) je poziv da se uzme udeo u
odreenom takmienju, duelu; poziv da se dokae ili opravda neto, ili teak zadatak,
dok se odrednica challenging objanjava kao obaveza reagovanja, odnosno poziv na
odgovor (call to respond). U stvari, izazov se odreuje kao neto potencijalno, to postoji
u najirem obliku i izaziva panju i potrebu da se prati (Concise Oxford Dictionary,
Ninth edition, Clarendon Press, Oxford, 1997, p. 866).

585
 MP 4, 2007 Protivteroristika prevencija drave
(str. 579596)

strategija) koja omoguava i obavezuje dravne i drutvene organe i

institucije da beskompromisno onemoguavaju ekstremistiko delovanje.
Obezbeenje od teroristikog iznenaenja drave u ovoj (najudaljenijoj)
fazi odbrane od terorizma moe da bude delimino uspeno ili neuspeno
ukoliko je evidentan jedan od sledeih propusta u protivteroristikoj prevenciji:
(1) ustav i zakoni ne obezbeuju valjanu zatitu vitalnih dravnih vrednosti od
ekstremistiko-teroristikih delatnosti; (2) ustav obezbeuje adekvatnu zatitu
vitalnih dravnih vrednosti od ekstremistiko-teroristikih delatnosti, meutim,
ne postoji adekvatna zakonska i teorijska ureenost njihove zatite od terorizma
drava nema usvojene dokumente poput zakona, protivteroristike doktrine i
strategije; (3) dravni organi i institucije nisu u stanju (nedovoljno su sposobni)
da primete (prepoznaju) i registruju ekstremistiko-teroristiki bezbednosni
izazov, to ima kao posledicu izostajanje reagovanja; (4) dravni organi i
institucije registruju ekstremistiko-teroristiki bezbednosni izazov, meutim,
neadekvatno reaguju, na primer, zbog potcenjivanja njegovog obima i
karaktera ili zbog precenjivanja vlastitih mogunosti; (5) dravni organi i
institucije pravovremeno registruju ekstremistiko-teroristiki izazov i
revnosno profesionalno reaguju radi njegovog valjanog regulisanja
(otklanjanja), meutim, zbog monih i bezobzirnih spoljnih sponzora njegovih
nosilaca, dotini bezbednosni izazov se odrava i klizi ka terorizmu u formi
bezbednosnog rizika i pretnje; i (6) zapostavljen je znaaj funkcije kontrole
funkcionisanja protivteroristikog sistema.
Bilo koji oblik od pomenutih nedostataka ili manjkavosti odbrane od
terorizma, posebno ukoliko se vie njih ispoljava istovremeno ili usklaeno,
moe imati posledicu da se ekstremistika delatnost pretvori u teroristiku.
Odnosno, postoji mogunost da se terorizam iz svoje izvorine ili faze
bezbednosnog izazova, kada predstavlja potencijalni oblik ugroavanja
bezbednosti drave, u vremenskom smislu najudaljeniji od objekta
ugroavanja, preobrazi u bezbednosni rizik7 ili pretnju.8

7 Rizik je svesno izlaganje opasnosti u elji za povoljnijim ishodom. U izvoenju

borbenih dejstava moe prouzrokovati neeljene posledice (neuspeh odreene akcije,
prevelike gubitke), ali i izuzetan uspeh. Karakter i veliina rizika zavise od situacije
mogunosti sopstvenih snaga, jaine neprijatelja, zemljita i sl. Zavisno od situacije,
znaaja i posledica, moe imati, taktiki, operativni i strategijski znaaj. U literaturi se
esto tretira kao svesni, razumni, sraunat i nesvesni rizik. (Vojni leksikon, VIZ,
Beograd, 1981, str. 532.)
8 Pretnja je vrsta pritiska sa pozicije sile kojim suprotna strana eli da se prisili,
zastraivanjem i iscrpljivanjem da uini odreene ustupke. (Isto, str. 444).

586
 MP 4, 2007 Protivteroristika prevencija drave
(str. 579596)

S tim u vezi, pouno je i uputno konstatovati da danas najvei broj

evropskih zemalja verovatno ne bi strepele od transnacionalnog
islamistikog terorizma da su pravovremeno prepoznale njegova obeleja
u fazi dok je na njihovoj teritoriji predstavljao bezbednosni izazov.9
Naime, njegovim sadanjim nosiocima kada su aterirali na evropskom
tlu, u drugoj polovini 20. veka bila je svojstvena patoloka mrnja i
reakcija na irenje liberalnih demokratskih vrednosti u svetu. Takvo svoje
vrsto uverenje nisu promenili, a evropske zemlje nisu mogle da registruju
dotinu versku iskljuivost islamista, to je imalo za posledicu
nepreduzimanje adekvatnih mera na njenom iskorenjivanju. Rezultat
takve propustljivosti njihove protivteroristike prevencije jeste aktuelno
priznanje da se nalaze u svojevrsnom ratu.10 Uprkos tome, jo uvek su
prisutna izvesna nesnalaenja na otklanjanju te opasnosti u njenoj
najudaljenijoj fazi izazovnoj.
Protivteroristika prevencija drave koja se drukije moe oznaiti kao
obezbeenje od teroristikog iznenaenja podlonije je propustljivosti u tzv.
rizinoj i preteoj teroristikoj fazi. Pri tome treba imati u vidu da je re o
viim fazama terorizma, koje su nastale na nizu taktikih iznenaenja koja su
ekstremisti postigli u odnosu na dravu iju bezbednost ugroavaju,
sintetizovanih u strategijskom iznenaenju, koje se prvenstveno sastoji u
vrsto konstituisanom teroristikom kolektivitetu. Viestruko je sloena i

9 Potreban nam je veliki, ali ad hoc savez demokratskih zemalja ako elimo da se
suprotstavimo i pokorimo tu novu islamistiku pretnju 21. veka. U osnovi, uspeh znai
prevoenje islamskog sveta na norme slobodnog i otvorenog dijaloga. Mora biti jasno
da je svaka zapadna zemlja suoena s najveom pretnjom bezbednosti jo od Hitlerove
Nemake ili Staljinove Rusije... (Dr Defri Li Vilijams, Atlantis, Atlantski savet SCG,
Beograd, br. 2/05, str. 12).
10 Mi smo danas u ratu, ne u tradicionalnom smislu, ali smo ipak u nejednakoj borbi za
odbranu naih vrednosti i jedinstvenog naina ivota: to je potreba, a ne izbor. Mi smo
samo mali korak nadomak katastrofalnog terorizma, u kojem teroristike elije koriste
oruje za masovno unitavanje da bi unitile mnotvo civilnih meta. Svedoci smo
nastanka nove vrste terorista, koji imaju drugaiji sistem vrednosti od politiki
motivisanih terorista u prolosti. Oni pokazuju veu spremnost za masovna ubijanja, a
sve u ime verske dunosti, koja je opravdana prema svetim knjigama. Opisani su kao
vrhunski teroristi iji su cilj smrt i unitenje. Njihovi zloinaki projekti su isuvie
apsurdni da bi se o njima razmiljalo, ali e, kad-tad, biti konano poraeni. Ipak,
mnogi negiraju tu pretnju kao realnu, to je lako razumljivo s obzirom na kosmiku
prirodu celog scenarija. Mi bismo voleli da verujemo da je pretnja nerealna ili, ak, da
ne postoji. Ali, dokazi ukazuju na suprotno. (Isto, str. 14.)

587
 MP 4, 2007 Protivteroristika prevencija drave
(str. 579596)

neizvesna zatita vitalnih dravnih vrednosti od zadejstvovanog teroristikog

kolektiviteta,11 jer predstavlja konstantan rizik za njihovu bezbednost.
Konstantnost terorizma kao bezbednosnog rizika sastoji se pre svega u
tome to postojanje, naravno, i protivzakonito delovanje teroristikog
kolektiviteta znai neki nivo odstupanja od predviene namene
protivteroristikog sistema drave, odnosno umanjuje njegov vrhunski
rezultat na zatiti vitalnih dravnih vrednosti. Svaka vrsta realizovanih
nenasilnih delatnosti terorista (pribavljanje novanih sredstava,
pribavljanje obavetajnih informacija o potencijalnoj neposrednoj rtvi,
regrutovanje novih lanova, nabavka sredstava za primenu nasilja,
obuavanje svojih lanova za nasilno delovanje i druge aktivnosti) oznaava
vii stepen operativne sposobnosti teroristikog kolektiviteta za izvoenje
napada nad neposrednom rtvom i samim tim neki oblik ugroenosti
bezbednosti vitalnih dravnih vrednosti. U stvari, protivzakonito postojanje i
funkcionisanje teroristikog kolektiviteta koje je u potpunosti ili delimino
poznato subjektima i snagama protivteroristikog sistema drave predstavlja
svesno izlaganje opasnosti od razliitih mogunosti ishoda.
Jedna od mogunosti ishoda rizika je da specijalne (bezbednosne i
obavetajne) slube drave izvedu opsenu operaciju koja e rezultirati
liavanju slobode svih lanova teroristikog kolektiviteta. Ona je
nesumnjivo, najpovoljnija za bezbednost drave. Druga mogunost ishoda
rizika je da specijalne slube drave ne raspolau valjanim podacima o
teroristikom kolektivitetu to ima za posledicu da izvoenje opsene
operacije radi liavanja slobode terorista, zahvati samo deo ili pojedine
strukturne elemente teroristikog kolektiviteta. Njegovi lanovi koji su ostali
van domaaja zakona, smatra se da e nastaviti da sprovode raznovrsne
delatnosti, ukljuujui i pripreme za oruano ispoljavanje. Trea mogunost
ishoda rizika je da specijalne slube drave raspolau valjanim podacima o
teroristikom kolektivitetu i da uprkos tome teroristi postignu strategijsko
iznenaenje. Jedan od uzroka neuspenog obezbeenja od teroristikog
iznenaenja moe da bude precenjenost mogunosti specijalnih slubi drave
na sveobuhvatnom praenju delatnosti terorista, odnosno potcenjenost
mogunosti terorista da postignu iznenaenje. Karakteristian uzrok

11 Pod tim se podrazumeva razvijenost neophodnih strukturnih elemenata, kao to su

voe, rukovodstvo, elije i grupe za neoruano delovanje, elije i grupe za oruano
delovanje i aktivni pomagai, koji u skladu sa proklamovanim krajnjim ciljem
sprovode opsene pripreme za izvoenje napada nad neposrednom rtvom radi njenog
ubistva, kidnapovanja i slinih dejstava u funkciji izazivanja straha kod posredne rtve.

588
 MP 4, 2007 Protivteroristika prevencija drave
(str. 579596)

delimine ili potpune propustljivosti protivteroristike prevencije drave

moe da bude neuvaavanje (od strane subjekata rukovoenja odbranom od
terorizma) procena, ocena, predvianja i predloga specijalnih slubi drave o
pravovremenom suzbijanju teroristike opasnosti kojoj su svojstvena
obeleja bezbednosnog rizika. Naime, zahtev subjekata rukovoenja da se u
odreenom (najpovoljnijem) trenutku ne preduzimaju mere na
onesposobljavanju terorista moe pogodovati njihovom nasilnom
ispoljavanju (postizanju iznenaenja ili prerastanje u teroristiku pretnju).
Neadekvatan (nedovoljno promiljen) postupak nekog elementa
protivteroristikog sistema u procesu suzbijanja protivzakonitih delatnosti
terorista (na primer, saoptavanje javnosti informacije o eskalaciji neke vrste
delatnosti terorista koju su oni smatrali da je nepoznata vlastima ili hapenje
pripadnika nekih lanova koji bi mogli da razotkriju plan teroristikog
kolektiviteta za delovanje u predstojeem periodu), moe da predstavlja
svojevrstan rizik od prevremenog nasilnog ispoljavanja terorista.

POGUBNA PROPUSTLJIVOST PROTIVTERORISTIKE

PREVENCIJE
Navedene vrste mogunosti ishoda terorizma kao bezbednosnog rizika
ukazuju da je re o vrsti opasnosti koja moe da se preobrazi u najvii nivo
opasnosti, odnosno u teroristiku pretnju. Ona obuhvata svesnu nameru
odreenog teroristikog kolektiviteta da izvoenjem brutalnih akata nasilja
nad neposrednom rtvom prinudi posrednu (primarnu) rtvu vladu drave
iju bezbednost ugroava da ispuni konkretne zahteve. Budui da
protivteroristiki sistem drave treba uspeno da predvidi neeljene (tetne)
posledice za bezbednost vitalnih dravnih vrednosti u razliitim situacijama
i izabere najpovoljniju varijantu zatite, vano je identifikovati i razmotriti ko
i ta (moe da) utie na propustljivost protivteroristike prevencije drave
kada se terorizam ispoljava kao bezbednosna pretnja.
Valjan pristup za odgovor na ovo sloeno pitanje jeste uzimanjem u obzir
injenice da angaovanost nadlenih dravnih organa i institucija posle
svakog izvedenog akta nasilja terorista, uslovno se sastoji od dve grupe
delatnosti. Jedna grupa delatnosti obuhvata istraivanje svih aspekata u vezi
sa neposrednim izvoaima napada, njihovim nalogodavcima i sauesnicima
(naziv teroristikog kolektiviteta, sredstva koja su koristili i taktiku koju su
primenili prilikom izvoenja napada na neposrednu rtvu). Druga grupa
obuhvata ustanovljavanje nedostataka i propusta u protivteroristikom

589
 MP 4, 2007 Protivteroristika prevencija drave
(str. 579596)

sistemu drave. Saznate injenice u okviru prve grupe delatnosti koriste se za

pokretanje adekvatnih mera protiv nosilaca teroristikog nasilja, a u okviru
druge grupe koriste se za efikasno otklanjanje registrovanih propusta, odnosno
za unapreenje obezbeenja od (ponovnog) teroristikog iznenaenja.
Prinuenost drave da onesposobljava teroriste u fazi kada pokazuju
sposobnost da iznurujuom strategijom (sistematskim izvoenjem akata
nasilja nad personalnom ili nasuminom neposrednom rtvom) pokuavaju
da iznude neprihvatljive ustupke od primarne rtve, neizostavno namee
potrebu za ozbiljno preispitivanje modela odbrane primarne rtve od
terorizma. U stvari, postoji urgentna potreba za ustanovljavanjem da li je
protivteroristika prevencija propustljiva u institucionalnoj ili praktinoj sferi
i, naravno, potreba za beskompromisnim angaovanjem drave na
otklanjanju registrovanih propusta.
Preduzimljivost vlasti SAD posle izvedenih samoubilakih teroristikih
napada na njihovoj teritoriji (11. 09. 2001)12 predstavlja pouan primer brzog
i uspenog identifikovanja i otklanjanja propusta u protivteroristikoj
prevenciji kako u institucionalnoj tako i u operativnoj sferi.
Vlasti SAD su registrovani propust u zakonodavnoj sferi odbrane od
terorizma otklonili 12. oktobra 2001. godine usvajanjem Patriotskog
zakona,13 kojim su proirena ovlaenja vladinih specijalnih slubi u
preduzimanju nadzora, pretresa i prislukivanja osoba osumnjienih za
teroristiko delovanje. Pored ostalog, dozvoljeno je da svako ko bude
proglaen za teroristu, ak i ako je dravljanin SAD, moe da bude dran u
zatvoru neogranieno vreme, bez kontakta sa advokatom i rodbinom. U
skladu sa navedenim zakonom, u amerikoj bazi Gvantanamo na Kubi
zatvoreno je oko 700 osoba i mnoge od njih se i danas nalaze tamo.
Ukazom predsednika SAD Dorda Bua (08. 10. 2001) osnovana je
Kancelarija za unutranju bezbednost, iji je osnovni zadatak bio izrada

12 SAD su opasno loe pripremljene za sluaj novog teroristikog napada koji bi mogao
da prouzrokuje gubitak hiljada amerikih ivota, ocenio je 25. oktobra 2002. godine
ameriki Savet za spoljne odnose, a takvu ocenu potkrepio je injenicama: da 650.000
lokalnih policajaca nema pristup informacijama ni listama potencijalnih terorista, da
njihove radio-stanice onemoguavaju meusobnu komunikaciju i da im nedostaju
oprema i obuka, te da su unutranje strukture za rafinisanje i distribuciju energije i
dalje veoma nezatiene od moguih sabotaa. (The New York Times, 26. 10. 2002).
13 Uniting and Strenghtening America bu Providing Appropriate Tools Required to
Intercept and Obstruct Terrorism Act of 2001 (Zakon za ujedinjenje i ojaanje Amerike
pruanjem odgovarajuih sredstava potrebnih za presretanje i ometanje terorizma).

590
 MP 4, 2007 Protivteroristika prevencija drave
(str. 579596)

dokumenta Nacionalna strategija za unutranju bezbednost. Kancelarija je

18. juna 2002. godine prerasla u Ministarstvo za unutranju bezbednost i
usvojena je pomenuta strategija.14 Odnosno, Senat SAD je 20. novembra
2002. godine izglasao zakon o stvaranju novog Ministarstva unutranje
bezbednosti, koje je objedinilo 22 dotadanje agencije15 to su se bavile
poslovima bezbednosti, za ijeg efa je postavljen Tom Rid, a brojalo je
170.000 slubenika i raspolagalo budetom od oko 35 milijardi dolara.
Poetkom 2002. godine predsednik SAD je doneo odluku o formiranju
novog mozga za odbranu od terorizma, odnosno Centar za prikupljanje i
analizu podataka o teroristikim pretnjama SAD. Centar je smeten u
Lengliju (sedite CIA), a sainjava ga 76 analitiara iz CIA-e, FBI-ja,
Ministarstva odbrane, Stejt dipartmenta, Odeljenja za unutranju bezbednost
i drugih agencija SAD za bezbednost.
U februaru 2003. godine SAD su usvojile dokument pod nazivom
Nacionalna strategija za borbu protiv terorizma, koji sadri precizno
definisanu prirodu aktuelne teroristike opasnosti, s jedne, i mere za njeno
uspeno eliminisanje, sa druge strane. Prvo i osnovno naelo Strategije
obuhvata 4D (defeat poraziti, deny uskratiti, diminish oslabiti, defend
braniti se, odbijati napade), to ukazuje na odlunost SAD da ostvare
pobedu nad teroristikim organizacijama u svetu usklaenom primenom
raznovrsnih ne-vojnih i vojnih mera i delatnosti.
U poodmaklom ratu protiv globalnog terorizma (poeo je u septembru
2001), zvaninici SAD su 01. 02. 2006. godine razmatrali i usvojili
dokument pod nazivom Nacionalni vojnostrateki plan za rat protiv
terorizma i zakljuili da uspeh u ratu protiv terorizma zavisi od strategije
napada i napora u borbi protiv ideologije kojom se terorizam hrani, te da
oruane snage SAD u tom ratu imaju istaknutu ulogu. Kao kljuni elementi
strategije i vojnog plana SAD protiv terorizma identifikovani su: uvati i
braniti domovinu, napasti teroriste i njihove kapacitete da efektivno ne

14 Svrha strategije je bila da mobilie naciju radi obezbeivanja SAD od teroristikih

napada realizacijom ciljeva: (1) prevencija teroristikih napada na teritoriji SAD; (2)
umanjivanje ranjivosti SAD na terorizam i (3) umanjivanje tete i obnova posle
teroristikog napada.
15 Specijalna dvopartijska desetolana komisija SAD, posle temeljne analize uzroka
samoubilakih teroristikih napada na Njujork i Vaington (2001), saoptila je javnosti
(u julu 2004) da izmeu ukupno 22 amerike obavetajne agencije nije bilo dovoljno
saradnje i da je to oslabilo nacionalnu bezbednost. (The Washington Post, 26. 07. 2007).

591
 MP 4, 2007 Protivteroristika prevencija drave
(str. 579596)

operiu u zemlji i inostranstvu i podrati dominantne muslimanske napore da

odbace nasilni ekstremizam.
injenica da je u Strategiji nacionalne bezbednosti SAD, usvojenoj u
martu 2006. godine, jedno (tree) poglavlje u vezi sa odbranom od terorizma
(Jaanje saveznitva kako bi se porazio globalni terorizam i kako bi se
spreili napadi na SAD i njene saveznike) u dovoljnoj meri ukazuje na
konstantnu vrstu odlunost SAD da smelo otklanjaju registrovane propuste
u vlastitoj protivteroristikoj prevenciji.
Imajui u vidu da je ameriki protivteroristiki sistem u razdoblju od
2001. do 2006. godine spreio nekoliko pokuaja islamistikih terorista da
izvedu planirane napade na teritoriji SAD, kao i da su namenske
protivteroristike snage SAD onesposobile oko 80% Al kaidinog
rukovodstva, to pouzdano ukazuje da su otklonjeni propusti protivteroristike
prevencije u praktinoj sferi odbrane od terorizma doprinele da teroristi budu
efikasno onemogueni. U stvari, ukazuju kako usklaeno otklanjanje
propusta u institucionalnoj i praktinoj sferi protivteroristike prevencije
predstavlja adekvatnu odbranu od terorista koji su postigli iznenaenje.

ZAKLJUAK
Svaka zemlja iju bezbednost ugroavaju teroristi ini velike napore da se
to uspenije odbrani od te specifine agresije. U tu svrhu donosi adekvatne
zakone, doktrinu i strategiju, odnosno dokumente u kojima precizno odreuje
nadlenosti, ovlaenja i naine postupanja svakog subjekta i svake vrste
snaga protivteroristikog sistema drave. Uprkos takvoj usklaenoj
normativno-teorijskoj i praktinoj protivteroristikoj angaovanosti
nacionalnih resursa, nije zanemarljiv broj drava koje teroristi uspevaju da
iznenade. Pod tim se podrazumeva da su uspeli da izvedu jedan ili vie
teroristikih napada nad neposrednom rtvom s ciljem da u najveoj moguoj
meri zastrae primarnu rtvu (vladu drave koju napadaju) i prinude je na
neke ustupke.
Oruano ispoljavanje terorista nezavisno od izazvanih tetnih posledica
(broj ubijenih, osakaenih i na drugi nain povreenih osoba) predstavlja
iznenaenje za primarnu rtvu. U stvari, predstavlja dokaz (i ozbiljno
upozorenje) dravi da je njena protivteroristika prevencija u nekom ili vie
segmenata neadekvatna (propustljiva), dakle neefikasna. Takvo nelagodno i
oporo saznanje treba da uzbuni subjekte rukovoenja i odluivanja
protivteroristikog sistema drave u smislu ustanovljavanja ko ili ta

592
 MP 4, 2007 Protivteroristika prevencija drave
(str. 579596)

pogoduje (doprinosi) teroristima da postignu iznenaenje. Ukoliko u tome

budu uspeni, sledei korak treba da karakterie njihova odluna
angaovanost na otklanjanju registrovanog propusta da bi se spreilo
ponovno teroristiko iznenaenje. Nasuprot navedenoj neizostavnoj
zahtevnosti, iskustva iz prakse ukazuju da se pojedine drave vrte u krug,
odnosno ne pokazuju sposobnost da identifikuju uzroke i inioce
propustljivosti vlastite protivteroristike prevencije ili valjano otkrivaju i
registruju njenu poroznost, meutim, ne pokazuju volju da je otklone.
Meu brojnim uzrocima i uslovima koji sputavaju dravnu
administraciju da otkloni rupe u protivteroristikom sistemu nesumnjivo je
veoma znaajan sledei: previanje da oruano ili nasilno ispoljavanje
terorista predstavlja zanemarljiv deo (manje od 1%) od njihovog ukupnog
delovanja, dok tzv. nenasilne ili neoruane delatnosti ine vie od 99%
njihovog ukupnog delovanja. Ovakav nedopustiv previd ima za posledicu da
je dravna administracija prioritetno zaokupljena problemom spreavanja
terorista da napadnu neposrednu rtvu, umesto da teite imaju na
onemoguavanju tzv. nenasilnih delatnosti terorista (indoktrinarne,
finansijske, propagandne, obavetajne i sline), bez ijeg je uspenog
sprovoenja nezamislivo ispoljavanje oruanih (nasilnih). Zbog toga
suzbijanje teroristike agresije u njenoj najvioj (oruanoj) fazi, koliko god
da je uspeno, samo je privremeno. Naime, neuniteni neborbeni ili
nenasilni strukturni elementi teroristikog kolektiviteta sposobni su da u
kratkom vremenskom periodu povrate operativnu (nasilniku) sposobnost
teroristikog kolektiviteta. Zato, terorizam se esto naziva ratom bez kraja
i stvara utisak da je neunitiv.

LITERATURA
1. Kurmon Bartelemi i Ribnikar Darko, Asimetrini ratovi, NIC Vojska,
Beograd, 2003.
2. Folk Richard, Veliki teroristiki rat, Filip Vinji, Beograd, 2003.
3. Elzeser Jirgen, Dihad na Balkanu, Jasen, Beograd, 2006.
4. Mijalkovski Milan, Odgovor terorizmu, FCO, Beograd, 2005.
5. Orli Duan, Pojmovno odreivanje izazova, rizika i pretnji u procesu
preoblikovanja meunarodne bezbednosti, Vojno delo, 2/2004.
6. National Strategy for Combating Terrorism, United States Department of
State, February 2003.

593
 MP 4, 2007 Protivteroristika prevencija drave
(str. 579596)

7. Country Reports on Terrorism 2004, United States Department of State,

Office of the Coordinator for Counterterrorism, April 2005.
8. Concise Oxford Dictionary, Ninth edition, Clarenton, Press, Oxford, 1997.

APSTRAKT
U lanku se razmatra znaaj prevencije drave odnosno angaovanost njenih
subjekata i snaga na spreavanju aktera terorizma da se ispolje nasilno. Polazi se od
injenice da teroristiki kolektiviteti ulau velike napore da iznenade primarnu rtvu
dravu. Reakcija drave na teroristiku pretnju predstavlja sloen proces koji treba
da rezultuje efikasnom obezbeenju drave od ove opasnosti. Autor ukazuje na
objektivna i subjektivna ogranienja sa kojima se suoavaju protivteroristike snage
pri obezbeenju drave od teroristikog iznenaenja, to, izmeu ostalog, ima kao
posledicu da je protivteroristika prevencija u pojedinim aspektima propustljiva.
Obim i karakter moguih tetnih posledica po bezbednost drave zbog povremene
propustljivosti protivteroristike prevencije obraeni su u okviru posebnog odeljka.

Prof. Milan MIJALKOVSKI

ANTI-TERRORIST PREVENTION OF THE STATE

SUMMARY
Many states of the contemporary world are facing a terrorist aggression of its
kind. Its perpetrators often attack the selected immediate (secondary) victim in the
most brutal way, and it is mostly composed of large groups of civilians. By killing
and injuring a great number of people they try to produce a psychological effect on
the primary victim (state) and force it to make concessions, which are basically their
ultimate political goal. Those who implement terrorism are human collectivities
whose social and legal status is non-sovereign or sovereign. Regardless of the fact
that they are guided by irrational political objectives, they show the utmost
fanaticism in implementing minimal physical violence, aspiring to make it
systematically surprising, spectacular and cruel.
By reviewing every terrorist attack the primary victims of the aggression or the
state mostly find out that it was preceded by numerous and varied unarmed
activities, which were harmonised in a top-flight way on the part of the specific
terrorist collectivity that carried them out (implemented) for a long period of time,
even for several years in some cases. Actually, they recognise that their anti-
terrorism system has not been sufficiently efficient in revealing and timely
preventing terrorists to carry out the illegal and of course, immoral activities, being

594
 MP 4, 2007 Protivteroristika prevencija drave
(str. 579596)

allegedly non-violent. In analysing the omissions made in the anti-terrorist

prevention they often face the striking facts as are the following: in accordance
with its authorities and competences a state institution timely noticed a specific and
illegal non-violent activity performed by terrorists and followed its course
(escalation) making the information it gathered available to the factors who are in
charge of the anti-terrorist system of the state. However, the return information or
the order was inappropriate or actually did not require cutting the activity
mentioned above.
Bearing this in mind, the responsible and self-critical administration of a state
whose vital values have been attacked by terrorists once or several times
(systematically) is focused on analysing how works the anti-terrorist system of the
state. The aim of the analysis would be to find out the causes of its porosity, to
identify those responsible for this and to take measures to eliminate the defects or
omissions, which have been noticed. Conditionally speaking, the porosity analysis
of the anti-terrorist prevention includes the legal and practical spheres of the fight
against terrorism of the source state, constantly taking, by all this, their multiple
interdependence.
The focus of the analysis of the legal sphere should be on establishing whether
the Constitution and the laws ensure the necessary protection of the state values
from terrorism at the stage when this danger has a form of a security challenge. This
should be for the fact that laws of every state mostly penalise terrorism (its
perpetrators) in a proper way when it is manifested physically (violently) as a
security threat. Here we have the so-called non-violent or unarmed stage in the
terrorist acting whose predominant content is indoctrinary and propagandistic, being
extremist, too. Related to this a bitter truth is usually revealed: laws do not explicitly
ban the indoctrinary and propagandistic activities of terrorists. Actually, those
activities are inalienable rights and freedoms of all citizens, this including
extremists, too. The above mentioned collectivity has very shrewdly and ruthlessly
used the opportunity provided by the law to spread by propaganda its objectives,
programmes and the necessity to achieve them in a violent way. In this way, it has
strengthened the conviction of its members to the level necessary to ensure their
obedient decisiveness to use physical (armed) violence. At the same time, it has
managed to win over to its side a number of citizens of the source country on one
side, and to ensure foreign support, on the other.
In spite of the noticed gaps in the law that significantly contribute to the
porosity of the anti-terrorist prevention of the source state, it consciously or
unconsciously ignores them in most of the cases. In spite of requiring their urgent
elimination, it examines in detail the practical functioning of the anti-terrorist
system of the state in order to notice the omissions that are certainly present. The
contents of such a complex process that are above all political, diplomatic,
intelligence, security, information, propagandistic, educational, customs and

595
 MP 4, 2007 Protivteroristika prevencija drave
(str. 579596)

financial point to the voluminousness of the task or the problem that additionally
limit the possibility to analyse them all in a comprehensive way. For this reason only
some, and most often these are intelligence and security contents that are
predominantly analysed, while all others are analysed only partially regardless of the
fact that their significance for an adequate assessment of how functions the anti-
terrorist prevention of the state is as significant as the intelligence and security
contents. In that sense, in many states of the contemporary world there is an evident
tendency to qualify the intelligence and security services as the only responsible for
the experienced terrorist surprise. Such a commitment is unfortunately considerably
favourable for perpetrators of terrorism to repeat their armed actions or to keep on
carrying out sudden terrorist attacks.
By taking into consideration what has been mentioned above a key question
arises: can the factors responsible for the anti-terrorist system of a state efficiently
protect the security of the vital state values from this danger by facing the terrorist
danger in an inappropriate way. Alternatively, the question could also be put in this
way: are the responsible factors of a state capable to recognise terrorism?
The answer is clear: the ability to recognise terrorism implies noticing, following
and preventing all kinds of terrorist activities. This means that the factors and forces
of the anti-terrorist system of the state are equally committed to their fight against
perpetrators of both unarmed and armed terrorist activities and are always aware of
the fact that any armed action on the part of terrorists can by no means be carried out
without being preceded by a long and well-thought efficient unarmed activities.

596