123.

Bankarsko pravo, bankarski poslovi, obeleja, subjekti, istorijski

razvoj
Bankarsko pravo je skup pravnih normi kojima se ureuje status i poslovanje banaka
i drugih finansijskih institucija. Tri grupe normi se posebno izdvajaju:
-statusne norme- reguliu pravni poloaj (osnivanje, promene, prestanak)
-norme koje ine bankarsko reglementarno pravo-odnos banaka prema dravnim
organima i vlasti
-norme koje ine bankarsko ugovorno pravo-ugovori i drugi pravni poslovi u koje
stupaju banke
Bankarski poslovi su oni ugovorni i drugi pravni poslovi koje zakljuuju banke u
okviru svoje delatnosti, a njihov predmet je promet novca i HOV kao i usluge u vezi
sa novcem. To su razliite forme ugovora u koje stupaju banke i druga pravna i
fizika lica, a kojima se omoguava realizacija trgovinskog prava i ostvarenje
graansko pravnih poslova izmeu fizikih lica.
Obeleja:
-karakter apsolutnih (objektivnih) trgovinskih poslova
-na jednoj strani uvek je banka, a na drugoj fizika ili pravna lica u svojstvu
dunika/poverioca
-to su formalni i formularni ugovori
-bitna su lina svojstva klijenta ( kreditna sposobnost, pouzdanost klijenta) za
zakljuenje ugovora
-u sluaju spora, mogue je korienje svih dokaznih sredstava
-NBS ima posebna ovlaenja u odreivanju pravila i postupaka
-drava predvia posebne zatitne norme za zatitu korisnika finansijskih usluga
Subjekti:
-banka i banka
-banka i domaa/strana pravna/fizika lica
Istorijski razvoj Nastali su sa razvojem civilizacije i pojavom novca kao merila
vrednosti i ve u starovekovnim civilizacijama svoj razvoj doivljavaju menjaki,
depozitni i kreditni poslovi. Svoj konani izraz bankarski poslovi dobijaju u poslovnoj
praksi srednjovekovnih gradova severne Italije, odakle i potie njihov naziv. Razvoju
bankarskih poslova doprineo je pronalazak menice i sistema dvojnog
knjigovodstva.Prve banke osnovane su u 15 veku, a banknote su poele da se izdaju
u 17. Veku.

124. Izvori prava i vrste bankarskih poslova

Izvori prava:
1.Zakon o bankama- na imperativni nain ureuje status banaka, osnivanje,
organizaciju i delatnost. Njegovim stavom 4 ureeno je da banka moe da obavlja
sledee delatnosti:
-depozitne
-kreditne
-menjake, devizno-valutne, devizne
-poslove platnog prometa
-poslove sa HOV
-izdavanje platnih kartica
-izdavanje garancija, avala, jemstva
-kupovina, prodaja i naplata potraivanja
-poslove zastupanja u osiguranju
-brokersko-dilerske poslove
2.ZOO
3.Zakon o zatiti korisnika finansijskih usluga (od diskriminacije, zatita prava,
informisanje)
4.Zakon o platnom prometu
5.Zakon o deviznom poslovanju
6.Zakon o menici
7.Zakon o NBS
8.Zakon o eku
9.Zakon o steaju i likvidaciji banaka i drutva za osiguranje
10.Zakon o spreavanju pranja novca
11.Zakon o tritu kapitala
12.Zakon o osiguranju depozita
Osim njih u izvore prava spadaju i meunarodne konvencije, bankarski obiaji i
uzanse , tipski i formularni ugovori bankarskog prava, opti uslovi poslovanja.
Vrste bankarskih poslova
1. Podela na aktivne (banka kao poverilac), pasivne (banka kao dunik-iskazuje
s u pasivi) i neutralne (banka je posrednik, komisionar, zastupnik svog klijenta
(akreditivni, garancijski inkaso))
2. Podela prema ZOO na depozitne (kod kojih se banka obavezuje da primi a
kljent da poloi novani iznos- novani depozit, tekui raun, ugovor o sefu,
depozit HOV, ulog na tednju ), kreditne (banka klijentu stavlja na
raspolaganje odreeni novani iznos na odreeno ili neodreeno vreme-
ugovor o kreditu, lizing, faktoring) i uslune (banka po nalogu klijenta vri
usluge treim licima-akreditiv, bankarska garancija, dokumentarni inkaso,
izdavanje HOV, kliring, kompenzacioni poslovi).
3. Kratkoroni i dugoroni (vie od jedne godine)
4. Dinarski i devizni
5. Domai i meunarodni (prema vrsti klijenta)

125. Opti pojam ugovora o bankarskom depozitu pojam, vrste i

bankarski novani depoziti
Pojam Ugovorni odnos izmeu banke-depozitara i njenog klijenta-deponenta kojim
se banka obavezuje da primi na uvanje (upotrebu i upravljanje) zamenljive-novac
ili nezamenljive stvari-HOV, dragocenosti, koje po proteku odreenog vremena ima
obavezu da vrati deponentu, dok je obaveza deponenta plaanje banci ugovorne
naknade.
Vrste:
Pravi- gde banka stie samo pravo dravine nad stvarima i nepravi-gde banka ima i
pravo svojine nad stvarima
Zatvoreni-uvanje predmeta u posebnom pakovanju zatvoreno deponovanim
peatom i otvoreni
Oroeni-predvia se otkazni rok i depozit po vienju-u svakom trenutku moe da
trai ovraaj stvari
Novani-novani depozit i ulog na tednju i nenovani- ugovor o deponovanju HOV.
Bankarski novani depozit- ine ga ugovor o novanom depozitu i ugovor o ulogu
na tednju.
Oba ugovora su ugovori izmeu banke i deponenta sa obavezom da se primi
novani iznos na koj banka ima pravo svojine, uz obavezu da se novac vrati prema
uslovima predvienim u ugovoru s tim to kod ugovora o ulogu na tednju deponent
ima pravo na kamatu. Mogu biti oroeni, po vienju, sa ili bez otkaznog roka,
namenski ili nenamenski.
-Ugovor o ulogu na tednju je jednostrano obavezujui, imenovan, neformalan,
teretni, realan (zakljuen momentom ulaganja novca), komutativan. Obaveze da
izda tednu knjiicu, prima uplate, vri isplate.
-Ugovor o novanom depozitu je imenovan, konsensualan, neformalan, sa trajnim
prestacijama.
Razlike- u pogledu subjekata (tednja-samo fizika lica), nain praenja stanja
sredstava (tednja-tedna knjiica, depozit-raun), kreditni odnos-kod ednje se ne
moe doi do pasivnog salda, tednja-obaveze samo za banku, mesto plaanja
(tednja-bilo koja poslovna jedinica banke, korespondenske banke, depozit-sedite
banke).

126. Ugovor o bankarskom tekuem raunu

Pojam- Imenovani ugovor kojim se banka obavezuje da korisniku (fizikom/pravnom
licu) otvori poseban raun ili vie njih i da preko njega prima uplate i vri isplate u
granicama njegovih sredstava i dozvoljenog kredita. Imenovan je, dvostrano
obavezan, teretan, komutativan.
Kod novanog depozita smisao je da banka uva i raspolae novcem, banka nema
pravo na proviziju i banka je u obavezi da plaa kamatu, a kod tekueg rauna
smisao je da vodi uplate i isplate korisnika rauna, obavezu plaanja trokova i
provizija ima deponent, ali je banka duna davri plaanje sa rauna i kada na
raunu nema pokria-elementi ugovora o kreditu.
Vrste:
iro raun-saldo ne moe da bude negativan, tekui raun-banka kreditira korisnika
do ugovorenog iznosa.
Ugovor o tekuem raunu sa i bez otkaznog roka.
Obaveze banke- obavetavanje korisnika u predugovornoj fazi, obaveza otvaranja
tekueg rauna, primanja uplata i vrenja isplata, izdavanja naloga i obrauna
izvrenih uplata i isplata, obavetavanje prilikom izmena elemenata ugovora i
saglasnost korisnika, obaveza dostavljanja izvoda (uvid u saldo)
Obaveze korisnika- plaanje provizije za izvrene usluge, naknada posebnih
trokova.

127. Bankarski nenovani depozit

ine ga ugovor o bankarskom nenovanom depozitu i ugovor o deponovanju HOV-
kastodi poslovi
Ugovor o bankarskom nenovanom depozitu
Predmet ugovora je uvanje odreene pokretne stvari koju deponent predaje banci i
preuzima obavezu da za to plati odreenu naknadu dok se obaveza banke ogleda u
uvanju primljene stvari sa panjom dobrog strunjaka. Banka ne stie pravo
svojine. Neimenovan je, teretan i neformalan. Predmet su razna dokumenta,
umetniki predmeti, dragocenosti...
Vrste- oroeni, neoroeni, sa i bez otkaznog roka, otvoren (stvari koje banka moe
da vidi i uva ih u skladu s njihovim svojstvima i zatvoreni (zapeaen omot, sadraj
ne zna i nema pravo da proverava-za tetu odgovoran deponent)
Ugovor o deponovanju HOV-kastodi poslovi
Ugovorom o obavljanju kastodi poslova obavezuje se banka da e kod centralnog
registra otvoriti raun HOV i da e na tom raunu u ime i za raun klijenta (vlasniki
raun) ili u svoje ime i za raun klijenta (zbirni kastodi raun) izvravati naloge
klijenata kao to su nalog za prenos prava iz HOV, upis prava treih lica, naplate
potraivanja od izdavalaca po osnovu dospelih HOV, a klijent se obavezuje da e
platiti naknadu. Banka uva i vri upravljanje HOV. HOV se upisuju na tekui (depo
raun).
-Obaveze banke : uvanje deponovanih HOV, upravljanje HOV (naplaivanje
dividende, kamate), da naplaene sume stavi deponentu na raspolaganje, da
deponentu na njegov zahtev vrati HOV, deponenta obavetava o svim zahtevima
koja trea lica istiu u pogledu HOV.

128. Ugovor o sefu

Pojam- Ugovorom o sefu banka se obavezuje da stavi na upotrebu korisniku sef, a
korisnik se obavezuje da plati naknadu. Imenovan, konsensualan, dvostrano teretni,
neformalan ugovor koji se zakljuuje na formularu banke uz odreenje broja sefa,
vreme trajanja ugovora i naknade.
Od ugovora o zatvorenom novanom depozitu razlikuje se jer banka ne preuzima i
ne uva stvari, a nema ni pristup sefu jer kljueve ima samo korisnik, dok banka
nema pravo da zadri duplikat kljua sefa
Obaveze korisnika sefa:
-potovanje zabrane stavljanju u sef predmeta koji moe da ugrozi sigurnost banke i
drugih sefova,
-plaanje naknade za taj sef- neplaanje mesec dana dovodi do raskida ugovora po
opomeni i banka sef moe da otvori putem sudskog naloga, utvrdi sadrinu i da se
naene stvari stave u sudsi depozit ili ostave banci na uvanje. Banka ima zakonsko
zalono pravo-naplata iz novanog iznosa naenog u sefu ili ostvarenog prodajom
vrednosti iz sefa.
Obaveza banke:
-davanje kljua
-obezbeenje od rizika-poara, krae, neotvaranja.
129.Opti tip ugovora o kreditu-pojam, osobine, zakljuenje, elementi i
priroda ugovora
Pojam Ugovor o kreditu je formalan pravni posao kod koga se jedna strana, davalac
kredita obavezuje da drugoj strani korisniku kredita stavi na raspolaganje odreenu
vrednost (novac, robu i usluge izraene u novcu) a druga strana se obavezuje da
ovu vrednost upotrebi pod uslovima utvrenim u ugovoru i tu vrednost vrati sa
kamatom u odreenom roku. Banka odobrava kredit samo licima za koje veruje da
e primljena sredstva da vrate.
Osobine Imenovan, dvostrano obavezujui, teretan, formalan pravni posao, nije
realan ugovor.
Zakljuenje Postoji zakonski propisana obavezna forma za ugovor o kreditu. Ta
forma se ostvaruje na razliite naine-razmenom pisanih isprava izmeu kleijenata i
banke, ugovorom o pristupu.
Bitni elementi:
1.iznos kredita- u dinarima ili stranoj valuti
2.predmet ugovora- novac, roba ili odgovornost banke
3.uslovi davanja- okolnosti pod kojima se kredit odobrava- rok, nain prenosa
sredstava(odjednom, u ratama, virmalski ili gotovinski)
4.uslovi korienja-namenski krediti(potroaki...)
5.uslovi vraanja kredita-rokovi vraanja, mogunost prevremene otplate, povraaj
odjednom ili u ratama, visina i nain obrauna kamate
6.sredstva obezbeenja
Priroda ugovora po prirodi je imenovan ugovor koji iako se razvio od ugovora o
zajmu pokazuje razlike:
-ugovor o kreditu je formalan i na strani davaoca se moe nai samo banka, a kod
ugovora o zajmu i fizka i pravna lica.
-o kreditu je uvek teretan jer banka ima pravo na kamatu
-predmet ug. o kreditu je ui (moe biti samo novac) i iri pojam (odnosi koji postoje
kod ug o kr. ne postoje kod ug. o zajmu.

130. Opti tip ugovora o kreditu- prava i obaveze ugovornih strana,

prestanak, vrste ugovora o kreditu
Obaveze banke:
1. obaveza stavljanja na raspolaganje kreditnog iznosa korisnika kredita
2.obaveza izvravanja drugih radnji kreditnog karaktera (javlja se kod kredita
odgovornosti- kod kojih banka ne stavlja na raspolaganje novac, ve ima obavezu
akceptiranja, avaliranja, eskontovanja HOV, otkupa potraivanja...)
Obaveze korisnika kredita:
1.povraaj kreditnog iznosa
2.plaanje ugovorene kamate
3.korienje kredita u skladu sa namenom
4.podnoenje sredstava obezbeenja banci
Prestanak :
-otkaz davaoca kredita-ako je kredit korien protivno nameni i tad je korisnik
duan da vrati ceo iznos kredita i to bez otkaznog roka, u sluaju nesolventnosti i
prestanka pravnog lica ili smrti korisnika.
-otkaz korisnika kredita- prevremeno vraanje (ako je za banku nastala teta da je
nadoknadi) i pravo odustanka od ugovora ako jo nije poeo sa korienjem kredita.
Vrste:
-na odreeno vreme i na neodreeno vreme
-gotovinski i bezgotovinski
-krediti uz zalogu i hipotekarni krediti
-namenski i nenamenski
-novani i krediti odgovornosti

131. Ugovori o kreditu prema zakonu o zatiti korisnika finansijskih usluga

Zatitu klijenata zakon ureuje tako to propisuje posebne norme i to tako to
ureuje:
1.mogunost prevremene otplate- u tom sluaju korisniku se smanjuje cena kredita
za iznos kamate i trokova za preostali period trajanja ugovora. Visina tete koju
banka trpi ne moe prei 0,5% ili 1% iznosa kredita.
2.zatitu prava klijenata-prigovor korisnika kredita, obavetenje o prigovoru, pravo
na voenje vansudskog reavanja spora pred NBS
3.posebna pravila ugovaranja i obavetavanja klijenata prilikom zakljuivanja
ugovora u pisanoj je formi, ugovorne odredbe moraju da budu odreene ili
odredive, opti uslovi poslovanja kreirani na osnovu poslovnih obiaja i prakse,
klijent ima pravo na odustanak u roku od 14 dana od dana zakljuenja ugovora.
4.informisanje u predugovornoj fazi- banka je duna da klijenta savesno i potpuno
informie, a ponuda za zakljuenje ugovora mora da sadri 20 obaveznih elemenata
propisanih od strane NBS:
-iznos kredita
-poslovno ime, ime i adresu ugovornih strana
-vrsta kredita
-period na koji se kredit odobrava
-valutu i tip kursa
-plan otplate
-visina nominalne kamatne stope
-efektivna kamatna stopa
-metod koji se koristi za obraun kamate-konformni ili proporcionalni
-uslove i nain prevremene otplate
-pravo korisnika na odustanak
-pravo na prigovor
-adresu NBS koja vri kontrolu rada banaka
-upozorenje o posledicama neispunjenja obaveze
5.informisanje u toku ugovornog odnosa- o nastanku promena u ugovoru mora da
se obavesti korisnik i da da pisanu saglasnost, banka ima i obavezu da korisnika
obavetava o stanju duga
6.ustupanje potraivanja iz zakljuenog ugovora- ona to moe uiniti samo drugoj
banci s tim to potraivanje iz jednog ugovora moe ustupiti samo jednoj banci.

132. Lombardni kredit, ugovor o kreditu na osnovu zaloge HOV, akceptni

kredit
Ugovor o lombardu je vrsta novanog kredita koji banka odobrava klijentima uz
njihovu obavezu da banci kao obezbeenje predaju odreenu pokretnu stvar, na
koju banka stie pravo zaloge. Nastao je u Lombardiji gde su predmet zaloge bile
dragocenosti i umetniki predmeti. Sve vrste HOV se mogu zaloiti. Odobreni kredit
je uvek manji od vrednosti stvari od 60-80%. Iznos kamate je vei ngo kod eskonta,
a kamate i provizije odbijaju se unapred. Banka prodaje predmet zaloge u sluaju
neizmirenja obaveze.
Ugovor o kreditu na osnovu zaloge HOV je posebna vrsta lombardnog kredita,
ugovor kod kog banka odobrava kredit u odreenom iznosu uz obezbeenje HOV
koje pripadaju korisniku kredita ili treem licu koje na to pristane.Pored pisane forme
ima sledee bitne elemete:
-naznaenje HOV koje se zalae
-naziv i sedite imaoca hartije
-iznos i uslove odobrenog kredita
-iznos i vrednost hartije

Ugovor o akceptnom kreditu je kredit odgovornosti kod kog banka ne isplauje niti
odobrava sredstva svom klijentu ve mu na raspolaganje stavlja svoj kredibilitet i
odgovornost olakavajui mu da kod drugog kreditora doe do gotovog novca.
Banka se obavezuje da e akceptirati menicu koju je izdao klijent ili trasirao na
banku ime banka postaje glavni menini dunik i preuzima obavezu da isplati
menicu po dospelosti.
Prednosti ovog kredita-manja kamatna stopa i to to do dospelosti menice banka ne
mora da upotrebi svoja novana sredstva, a kad dodje do naplate ne isplauje svoja
ve klijentova sredstva.
Akceptanti su velike i renomirane banke. Mora se ugovor zakljuiti u pisanoj formi .
Korisnik ima dva prava: da zahteva akcept menice i da zahteva vraanje
akceptirane menice.
Banka ima dva prava: pravo na akceptiranu proviziju i pravo na pokrie.
133. Ugovor o eskontu- pojam, pravna priroda, pravna konstrukcija
ugovora i reeskont
Pojam i pravna priroda Ugovor o eskontu je pravni posao kod kog banka kupuje
nedospele HOV (menice, ekove, varante, obveznice) od svog klijenta. Funkcija je
kreditnog karaktera jer banka kupuje potraivanje pre njegove dospelosti i na taj
nain kreditira prodavca.
- Predstavlja meavinu ugovora o prodaji i kreditu. Postoje i razlike od ugovora o
kreditu- kod ugovora o eskontu diskont se plaa odmah, a kod kredita kamata na
kraju. Postoje i razlike od ugovora o prodaji- svrha eskonta nije razmena, tj. Prenos
svojine nad HOV ve banka vri eskont sa ciljem dobijanja diskonta.
Pravna konstrukcija i reeskont
Tehnika eskontovanja sastoji se u plaanju klijentu menine, ekovne sume od
strane banke umanjenu za nedospele kamate od trenutka kupovine tih HOV do
trenutka njihove dospelosti-diskont. U pisanoj je formi i mogu se eskontovati sve
HOV. Eskontovanje dovodi do prenosa prava svojine sa korisnika eskonta na banku.
Banka najradije prima robne menice sa rokom dospea od 90 dana. Zahteva se da
menica sadri potpise najmanje tri plateno sposobna lica iji bonitet ispituje banka.
-Nakon isplate kreditne sume umanjene za diskont, banka moe HOV da zadri i da
je po dospelosti realizuje kod dunika ili da reeskontuje kod NBS zakljuenjem
ugovora o reeskontu. Na ovaj nain centralna banka vri uticaj na monetarnu
politiku jer time regulie koliinu novca u opticaju.

134. Ugovor o eskontu-pravni odnos, sadrina ugovora i razgranienja

Osnovne obaveza banke:
-da isplati eskontnu sumu umanjenu za diskont i za trokove i proviziju banke za
izdavanje kredita. Radi se o gotovinskom kreditu.
-naplata HOV po njenoj dospelosti-ukoliko ne uspe da naplati eskontovane HOV ima
pravo na povratni i regresni zahtev pod dva uslova : da je eskontovanu Hov
potpisao korisnik kao izdavalac ili imndosat i da HOV nije postala prejudicirana
Obaveza korisnika:
-plaanje diskonta provizije i trokova ako se smatra kreditnim poslom diskont ima
prirodu kamate.
-da na banku prenese sva prava na hartiju i iz hartije-predajom ili indosiranjem
menice.

Razgranienja od srodnih poslova

1. Inkaso- posao kojim banka naplauje potraivanje svog klijenta tako to prima
uplatu klijentovog dunika nakon ega mu predaje dokumenta i HOV- banka
nad HOV ne stie pravo svojine
2. Akceptni kredit- banka akceptira menicu koju je korisnik na nju vukao, a kod
eskontnog isplauje menice koje su akceptirale druge banke.
3. Faktoring-razlike u predmetu posla- kod eskonta otkup menice i ekovi, kod
faktoringa druga potraivanja, kod eskonta max kreditni limit evidentiran kod
registra u NBS kao kreditno optereenje, kod faktoringa nije evidentiran kao
kreditno optereenje.
135. Ugovor o faktoringu- tehnika faktoring posla, pojam, ugovorne strane
i osobine ugovora
Tehnika- faktoring je finansijska tehnika koja se zasniva na ugovoru izmeu banke
(faktor kompanije) i njenog klijenta i sutina posla je u prenosu rizika naplate sa
poverioca na faktora putem ustupanja ili prodaje, prenosa potraivanja sa poverioca
na banku koja kao naknadu za preneta potraivanja poveriocu gotovinski isplauje
protivvrednost potraivanja umanjenu za proviziju i trokove. Primenjuje se kod
kratkoronih potraivanja (od 30 dana do 3 meseca), provizija od 1-4%
Finansiranje klijenata vri se:
-avansno- faktor isplauje vei deo potraivanja, ali od 10 do 30% zadrava za
sluaj da nastanu prigovori dunika
-diskontno- faktor uplauje kompletnu sumuumanjenu za kamate, rizik plaanja.. tj.
4,5-5,5% vrednosti potraivanja
Faktoring u sebi sadri 4 funkcije: voenje knjigovodstva i naplatu potraivanja,
kreditiranje, obezbeenje potraivanja i savetodavne usluge
Pojam, strane i osobine
Ugovor o faktoringu je pravni posao koji se zakljuuje izmeu faktora i klijenta kojim
se klijent obavezuje da na faktora prenese postojea ili budua potraivanja koja
ima prema treim licima iz zakljuenih ugovora o prodaji robe/vrenja usluge, a
faktor se obavezuje da preuzeta potraivanja uz proviziju naplati u svoje ime i za
svoj raun, moe da garantuje naplatu klijentu,, da kreditira klijenta i da za raun
klijenta vri knjigovodstvene i druge usluge.- ista je definicija ko i ova gore!!!
-Predstavlja neimenovan, dvostrano obavezujui, formalan, teretan, adhezioni,
formularan ugovor koji se zakljuuje s obzirom na lina svojstva klijenta i kvalitet
potraivanja.

136. Ugovor o faktoringu-vrste ugovora i obaveze ugovornih strana

Vrste ugovora:
-domai i meunarodni (usluga se obavlja preko dvofaktorskog sistema koji
ukljuuje faktoring instituciju u zemlji izvoznika i u zemlji uvoznika) prema
teritorijalnom principu
-s obzirom na broj ugovornih strana na direktan faktoring (samo jedan faktor) i
indirektan (dva faktora, izvozni i faktor u zemlji uvoznika- dunik plaa uvoznom
faktoru)
-ako se faktor pred dunikom pojavljuje u svojstvu poveriova poraivanja postoje
otvoreni (kijent prenosi na faktora svoja potraivanja, a nakon obavetenja dunika
on je obavezan da dugovanu sumu isplati faktoru, a ne prodavcu) i zatvoreni (pred
treim licem se prikriva postojanje faktora- robu koja je namenjena izvozu klijent
prodaje faktoru, a faktor robu preprodaje inostranom kupcu)
-faktoring sa pravom regresa i bez prava regresa (odgovaranje za postojanje i
naplativost potraivanja)
-starinski oblik faktoringa (da li se klijentu plaa odmah) i faktoring o dospelosti (ili
se plaa po dospeu)
-potpuni faktoring (pored naplate potraivanja vri i usluge za preneto potraivanje)
i poverljiv (dunik se ne obavetava)
-dobavljaki faktoring-preuzimanje duga klijenta od strane faktora
Obaveze:
-klijenta: da na faktora prenese potraivanje koje ima prema treem licu i da faktoru
plati naknadu za preuzeta potraivanja i kamatu za period od faktorove isplate
potraivanja do njegove naplate od treeg lica.
-faktora: naplata potraivanja, kreditiranje klijenta (visina kredita od 75-90%
prenetog potraivanja), obezbeenje plaanja, ostale usluge (knjigovodstveni
poslovi, ispitivanje kreditnih sposobnosti dunika, obraun poreza i provizije.
137. Ugovor o lizingu- ugovor, lizing posao, izvori prava i finansijski lizing
pojam-Ugovor obligacione prirode koji zakljuuju dve strane- davalac lizinga koji se
obavezuje drugoj strani primaocu lizinga da e joj dati na korienje predmet
ugovora (oprema, sloeno postrojenje...) na odreeni period , koji davalac lizinga
sam proizvodi ili kupuje od treeg lica-isporuioca, a druga strana se obavezuje da
preuzme predmet lizinga, plaa lizing naknadu u ratama i po isteku ugovorenog
roka predmet ili vrati ili otkupi po nioj ceni ili zakljui novi ugovor uz niu
nadoknadu.
Radi se o direktnom lizingu ako je davalac lizinga i proizvoa i isporuilac predmeta
ugovora.
U praksi se on ee zakljuuje kod predmeta manje vrednosti auto, tv, bela
tehnika.
Lizing posao- ekonomski i pravni posao koji ine razne operacije ija je sutina
finansiranje opreme i kompleksnih postrojenja-finansiranje investicija. Davalac
lizinga finansira posao i stupa u dva pravna odnosa: zakljuuje ugovor o kupovini sa
proizvoaem ili isporuiocem i zakljuuje ugovor o lizingu sa primaocem-
korisnikom lizinga. Radi se o poslu u kom se zakljuuju dva ugovora, koji
podrazumeva tri subjekta, jednu zajedniku kauzu.
Izvori prava- konvencija o meunarodnom finansijskom lizingu (koja sadri
dispozitivne norme koje svojom voljom ugovorne strane mogu menjati), model
zakon o lizingu (koji nije obavezujui pravni akt, mada spada u soft low), a u naem
pravu Zakon o finansijskom lizingu i Zakon o zatiti korisnika finansijskih usluga.
Finansijski lizing- za predmet svog regulisanja ima pravni posao kog ine 3 ugovorne
strane i dva ugovora: prodavac koji moe biti isporuilac i prozvoa ili samo
isporuilac, davalac finansijskog lizinga koji ima status privrednog drutva, primalac
tj korisnik lizinga. Posao ine ugovor o isporuci (ugovor o kupoprodaji) i ugovor o
lizingu na ne manje od dve godine. Davalac lizinga moe biti samo pravno, ne i
fiziko lice i to u formi privrednog drutva.
Ugovor o lizingu prestaje: istekom roka, propau predmeta usled vie sile ili ne
krivicom ug. Strana.

138. Dokumentarni inkaso-pojam, vrste i pravna priroda

Pojam:
Dokumentarni inkaso je bankarski posao izmeu banke i njenog klienta kojim se
banka obavezuje da po nalogu a za raun svog klijenta izvri naplatu njegovog
potraivanja prema treem licu ili da od treeg lica trasata dobije akcept menice, a
da treem licu preda dokumenta koja mu omoguavaju da raspolae robom, a sa
druge strane klijent se obavezuje da banci za izvrenu uslugu plati proviziju i
naknadi trokove koje je imala prilikom vrenja naloga. Prodavac moe banci predati
radi naplate razne vrste dokumenta.
Vrste:
- komercijalna (robna) dokumenta- koja prate robu i njima se prenosi pravo svojine
na robi (faktura, tovarni list, skladinica) i finasijska dokumenta trasirane menice,
ekovi, solo menice, druge HOV kojima se vri plaanje robe
-isti inkaso poslovi-potraivanja naplauju putem HOV i robni inkaso poslovi-
naplata po osnovu finansijskh dokumenata koje prate robni.
-nostro inkaso je naplata od stranog dunika preko strane banke u zemlji plaanja, a
loro inkaso je naplata od stranog dunika preko domae banke u zemlji plaanja
-dokumentarni inkaso sa plaanjem u gotovu pri iskupu dokumenta i dokumentarni
inkaso predajom dokumenta uz akcept menice.
Pravna priroda:
Neimenovan posao, dvostrano obavezujui, teretan, komutativan, ugovor s obzirom
na lina svojstva klijenta, slian ugovoru o nalogu i ugovoru o delu, ali banka ne
snosi rizik za uspeh posla, ve samo za izvravanje odreene usluge pa je to
obligacija nastojanja.

139. Dokumentarni inkaso- subjekti, sadrina i tehnika naplate

Subjekti: najmanje tri lica- nalogodavac koji zahteva plaanje, banka koja prima
nalog i vri posao naplate (remitent) i lice od koga se naplata vri (trasat, dunik iz
osnovnog posla), a u sloenijem inkaso poslu i dostavna banka.
Trasat nije ugovorna strana ni u jednom od ugovora u okviru inkaso posla, samo se
nalazi u ugovornom odnosu sa nalogodavcem.
Sadrina: podaci o nazivu i adresi trasata, novani iznos koji treba da se naplati,
dospelost potraivanja, valuta plaanja, odredbe o dokumentima, odreenje
trasatove inidbe (plaanje ili accept menice), podaci o robi, ovlaenje za
angaovanje inkaso banke, odredbe o protestvovanju menice, potpis nalogodavca.
Tehnika naplate: Inkaso banka se obavezuje da trasatu prezentuje dokumenta i
nakon plaanja da ih preda trasatu. Obaveza banke je da prezentira tri razliite
vrste dokumenta: neka dokumenta koja dokazuju isporuku imaju karakter HOV ,
dokumenta o osiguranju-polise osiguranja i administrativna doumenta-carinska,
faktura, uverenje o poreklu robe
Banka nema obavezu da ispituje oblik i ispravnost dokumenta ve da utvrdi da li su
dokumenti po izgledu i broju saglasni instrukciji iz naloga. 3 naina na koji se
dokumenta predaju trasatu:
-predaja dokumenata uz plaanje,
-predaja uz accept i
-predaja uz ispunjenje drugih uslova-najree.

140. Dokumentarni akreditiv- pojam, geneza, klasifikacije i temeljna

naela
Pojam: Bankarski pravni posao koji nastaje tako to akreditivna banka prihvata
zahtev nalogodavca za otvaranje akredtiva i time se obavezuje da e korisniku
akreditiva isplatiti odreenu novanu svotu ako do odreenog vremena budu
ispunjeni uslovi navedeni u nalogu za otvaranje akreditiva. U pisanoj je formi. To je
usluni posao ija je svrha plaanje i obezbeenje plaanja u poslovima prometa
robe i usluga.
Geneza: Nastao je veoma davno u vreme kada je nastala distanciona prodaja u
okviru koje se trgovci sa razliitih podruja nisu sretali ili bili u direktnom kontaktu u
cilju razmene robe, ve kada sa razvojem trgovine i sredstava prevoza dolazi do sve
vee prostorne i vremenske udaljenosti. Uloga dokumenata je trostruka:
1. Slui kao dokaz kupcu da je roba otpremljena
2. Slui kao dokaz da je roba saobrazna odredbama ugovora
3. Nakon isplate od strane banke preuzimanjem dokumenata kupac stie pravo
svojine na robi bez njenog fizikog prisustva.
Klasifikacija:
1. Opozivi (ne vezuje banku prema korisniku, pa ga banka u svakom trenutku
moe izmeniti) i neopozivi (sadri samostalnu, vrstu i neposrednu obavezu
 banke prema korisniku koja moe biti ukinuta samo sporazumom svih
zainteresovanih strana).
2. Potvreni akreditiv neopozivi koji potvruje druga banka, koja pored
akreditivne preuzima neposrednu obavezu prema korisniku; i Nepotvreni
akreditiv obavezivanje samo akreditivne banke prema korisniku.
3. Prenosivi akreditivi: oni kod kojih korisnik daje nalog akreditivnoj ili
konfirmirajuoj banci da izvri plaanje drugom korisniku ili korisnicima.
Temeljna naela: Naelo autonomije volje i naelo stroge saobraznosti dokumenata.

141. Dokumentarni akreditiv pravna konstrukcija, pravni odnosi

Konstrukcija: U ovom poslu uestvuju najmanje tri a obino etiri i vie lica - kupac i
prodavac iz osnovnog posla, akreditivna banka i druge banke koje angauje
akreditivna banka. Banka po nalogu svog klijenta ili u svoje ime:
- Vri isplatu treoj strani ili po njegovoj naredbi akceptira / vri isplatu menicu
vuenu od strane korisnika.
- Ovlauje drugu banku da izvri takvo plaanje da akceptira i da isplati takvu
menicu.
- Ovlauje drugu banku na otkup na osnovu utvrenih dokumenata.
Plaanje putem akreditiva podrazumeva etiri faze:
- Unoenje akreditivne klauzule u osnovni ugovor.
- Nalog za otvaranje dokumentarnog akreditiva.
- Prenos naloga na banku u zemlji korisnika akreditiva.
- Izvrenje naloga iz akreditiva i isplata po akreditivu.
Pravni odnos:
1. Odnos iz osnovnog posla izmeu kupca i prodavca a akreditivnom
klauzulom predviaju se elementi akreditivnog posla( vreme otvaranja
akreditiva, akreditivna banka, vrsta akreditiva, vreme vaenja akreditiva).
2. Odnos iz ugovora o ostvarenju dokumentarnog akreditiva izmeu
nalogodavca i akreditivne banke. Nalog mora biti u pisanoj formi a njegova
sadrina je odreena bankarskom praksom (vrsta akreditiva, iznos, rok
vaenja akreditiva, nain na koji se akreditiv otvara, podaci o transportu,
nain plaanja provizije, nain obezbeenja pokria za akreditiv).
3. Odnos izmeu akreditivne banke i korisnika nastaje od trenutka kada je
korisniku akreditiva saopteno da je u njegovu korist otvoren akreditiv, plativ
odreeno vreme. Obaveza akreditivne banke je da sa panjom ispita
dokumenta, ukoliko su saobrazna nalogu da izvri isplatu korisnika i da
dokumenta preuzme od korisnika.
4. Pravni odnos izmeu banaka koje su subjekti akreditivnog odnosa to mogu
da budu posrednika instruktivna banka, avizirajua banka (koja obavetava
i isplauje akreditivnu sumu korisniku, preuzima dokumenta), nominovana
banka (ispitivanje saobraznosti dokumenata), konfirmirajua banka (preuzima
obavezu na isplatu akreditivne sume, korisnik dobija jo jednog dunika).

142. Dokumentarni akreditiv odgovornost banke

Dokumenta koja prodavac prezentira banci su transportna dokumenta, dokumenta o

osiguranju robe i komercijalna dokumenta. Standardi ispitivanja dokumenata od
strane banke sadre tri osnovna pravila:
1. Dokumenti se ispituju po svom spoljnom izgledu
2. Primenjuje se naelo stroge usklaenosti
 3. Primenjuje se naelo meusobne zavisnosti dokumenata
Banka mora da zatiti interese svog nalogodavca, pa ona odbija isplatu ako
dokumenta pokazuju da na robi ili pakovanju postoje oteenja. Ako nominirana
banka utvrdi saglasnost dokumenata sa onim iz naloga akreditivna i konfirmirajua
banka moraju da plate po akreditivu i ako se dokumenta izgube ili ne budu
prezentirana ovim bankama.
Period ispitivanja dokumenata je pet bankarskih dana.
U pogledu odgovornosti banke za ispravnost dokumenata ZOO predvia granice
odgovornosti banke pa banka ne preuzima nikakvu odgovornost ako se podneti
dokumenti naizgled saobrazni sa uputstvima nalogodavca. One nisu odgovorne za
posledice kanjenja, gubitaka bilo koje poruke, dokumenata, greke u prevoenju.
Akreditivna oslobaa se odgovornosti za rad drugih banaka u akreditivnom poslu.

143. Bankarska garancija pojam i vrste garancije

Pojam obaveza banke prema korisniku garancije (poveriocu iz osnovnog posla) da
e mu isplatiti odreenu sumu novca u sluaju da budu predvieni uslovi iz
garancije, ukoliko je klijent banke (dunik iz osnovnog posla) propustio da korisniku
garancije izvri svoju dospelu obavezu. Ovaj instrument predstavlja sredstvo
obezbeenja izvrenja ugovornih obaveza. Imenovan je u pisanoj formi u domaem
pravu se pod garancijom podrazumevao menini aval, akcept menice, jemstvo
graanskog prava, preuzimanje duga.
Vrste
1. prema vrsti inidbe:
- ponudbena ili licitaciona garancija banka se obavezuje da korisniku
garancije isplati ugovornu sumu ako uesnik na licitaciji ne zakljui sa njom
ugovor. To je garancija za izvrenje predugovornih obaveza. Vrednost je 3-5%
od zakljuenog ugovora.
- Garancija za dobro izvrenje posla
- Garancija za plaanje kupovne cene
- Garancija za povraaj avansa
2. Prema postojanju uslova:
- Uslovne garancije od korisnika se zahteva da dokae nastupanje odreenih
uslova kako bi mogao da ostvari svoje pravo na naplatu.
- Bezuslovne garancije nije obavezan da dokazuje, podnosi zahtev za isplatu
sa obrazloenjem da dunik iz osnovnog posla nije izvrio obavezu
3. Prema vezi sa osnovnim poslom:
-akcesorna bankarska garancija banka garant moe prema korisniku da istakne
sve prigovore iz osnovnog posla.
- apstraktna bankarska garancija odvojena je od osnovnog ugovora
- stend baj akreditivi podvrsta abstraktnih bankarskih garancija, prikrivena
garancija. Domai izvoznik se obraa direktno banci u zemlji uvoznika i zahteva
od strane banke izdavanje garancije.
4. Prema broju banaka koje uestvuju u garancijskom poslu:
- super garancija poverilac zahteva da mu dunik pored garancije pribavi i
super garanciju od neke renomirane tree banke. Obe banke odgovaraju
solidarno.
- kontra garancija propisi zemlje korisnika nareuju da garanciju izda banka
koja ima sedite u zemlji korisnika dok se nalogodavac i banka garant nalaze u
drugoj zemlji.
 - konfirmirajua garancija potvrena od strane jo jedne banke, obe banke se
nalaze u pravnom odnosu sa korisnikom garancije
- avizirajua garancija druga banka istupa kao zastupnik banke garanta.

144. Bankarska garancija tehinka izdavanja, subjekti i pravni odnosi

Tehnika izdavanja pravna konstrukcija posla se obavlja u etiri faze:
1. Zakljuenje osnovnog ugovora sa garancijskom klauzulom osnov se nalazi u
ugovoru izmeu dunika i poverioca, to mogu biti razliiti ugovori robnog
prometa ugovor o prodaji, o graenju
2. Zahtev za izdavanje bankarske garancije i zakljuenje ugovora o davanju
garancije- radi se o posebnom ugovoru o nalogu koji je dvostrano obavezuju,
teretan i komutativan.
3. Izdavanje garancije korisniku garancije zakljuenje ugovora o bankarskoj
garanciji banka obavetava korisnika i izdaje u njegovu korist garanciju ija
sadrina zavisi od elemenata ugovora o izdavanju garancije.
4. Isplata po garanciji na poziv korisnika garancije
Subjekti i pravni odnosi
Subjekti: nalogodavac (dunik iz osnovnog posla) banka garant i korisnik po
garanciji (poverilac iz osnovnog posla).
Pravni odnosi:
1. Odnos izmeu dunika i poverioca iz osnovnog posla sadri garancijsku
klauzulu kojom se ustanovljava obaveza dunika da za obezbeenje svoje
obaveze iz ugovora pribavi garanciju odreene banke. Bitni elementi:
oznaenje banke, iznos garancije, rok vaenja, vrsta garancije, uslov
garancije, rok za predaju garancije.
2. Izmeu nalogodavca i banke uspostavlja se davanjem naloga od strane
nalogodavca banci a taj nalog ima karakter ponude. Zakljuenjem ugovora o
izdavanju garancije jo uvek nije izdata bankarska garancija.
3. Izmeu banke garanta i korisnika garancije na ovaj nain se uspostavlja
ugovor o bankarskoj garanciji kojim se banka obavezuje da e korisniku
garancije isplatiti sumu novca ako nastupi uslovi predvieni garancijom.
Pravni odnosi se mogu uspostaviti i izmeu banke garanta i korespondentskih
banaka (super garancije, kontra garancije, konfirmirajue i avizirajue garancije)

145. Bankarsko jemstvo

Pojam- Ugovor o jemstvu je imenovan, jednostrano obavezujui, graansko-pravni
ugovor u pisanoj formi kojim se jedno lice (jemac) obavezuje prema poveriocu da e
ispuniti punovanu i dospelu obavezu ukoliko ovaj to ne uini. Banka ima pravo
regresa prema duniku. Ovo je oblik ugovora o akcesornoj garanciji, ona je zavisna
od osnovnog posla to znai da na poziv korisnika jemstva banci da umesto dunika
plati, banka ima pravo na sve prigovore koje prema vlasniku ima i glavni dunik.
Dunik banci za uzvrat plaa proviziju. Bankarski posao je slabije sredstvo
obezbeenja od bankarske garancije pa je i provizija nia. Zakljuuje se izmeu
jemca i poverioca a ne jemca i dunika, u pisanoj formi. Postoje dve vrste jemstva:
1. Subsidijarno jemstvo zahteva ispunjenje obaveze od jemca tek nakon to
glavni dunik ne ispuni obavezu u roku
2. Solidarno jemstvo nastaje unoenjem klauzule jemac-platac u ugovor o
jemstvu, jemac odgovara poveriocu kao glavni dunik.

146. Pojam HOV i pravno dejstvo HOV

Pojam: Hov je pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da ispuni
obavezu upisanoj na toj ispravi njenom zakonitom imaocu. Bez posedovanja HOV
ovo pravo se ne moe ostvariti, niti preneti na drugo lice. Pravo svojine na hartiji i
pravo koje je upisano u hartiji su nerazdvojno povezani /naelo inkorporacije)
Imalac skladinice je ovlaen da zahteva od skladitara izdavanje robe, ali mu
posedovanje skladinice prua i ovlaenje raspolaganja, pa robu iz skladinice
moe da proda drugom licu predajom skladinice (indosiranjem) jednog dela te HOV
(varant).
Pravno dejstvo - njihov predmet mogu biti stvari (stvarna prava), potraivanja
(obligaciona prava) i prava koja se stiu vlasnitvom nad delom imovine nekog
privrednog drutva (korporativna prava)
Kod HOV se razlikuju dva prava:
-pravo na HOV kao stvari- stvarno pravo (pravo svojine, zaloge)
-pravo koje je sadrano u HOV- pravo na ono to je u hartiju upisano- obligaciono,
korporativno, stvarno
Zakonitim imaocem HOV na donosioca smatra se njen donosilac, a na ime, lice na
koga je hartija preneta (indosament), odnosno na koga glasi.

147. HOV- znaaj i izvori prava

Znaaj:
-sredstvo plaanja- mogu se koristiti kao sredstvo paanja umesto gotovog novca-
plaanje ekom, kreditnim pismom.
-sredstvo kreditiranja- obavlja monetarnu funkciju- ali i sredstvo bezbeenja kredita
-sredstvo robnog prometa- prenosom odreenih HOV se vri prenos prava svojine na
robi. Najznaajnije od tih hartija su prenosivi tovarni list i skladinica koji
omoguavaju prodaju robe i bez potrebe da se vri fizika isporuka.
Izvori:
-ZOO za skladinicu
-Na menicu se primenjuju pravila Zakona o menici (duga primena ovog zakona zbog
toga to je prihvaen od strane veine evropskih zemalja, unifikovan je) i Zakona o
eku.
-za prenosive HOV koje se izdaju u seriji (akcije, obveznice, sertifikati)- Zakon o
tritu kapitala
-Zakon o privrednim drutvima za varante, akcije i obveznice
-Zakon o pomorskoj i unutranjoj plovidbi- na konosman
Konvencija o teretnici za meunarodni saobraaj

148. HOV- osobine i podela HOV prema nosiocu prava

Osobine
formalnost zakon predvia bitne elemente hartija od vrednosti.
Imovinsko pravo sadrina ovlaenja koje to pravo daje je razliita predaja stvari,
plaanje odreenog iznosa novca ...
Inkorporacija pravo iz hartija od vrednosti je neraskidivo povezano sa samim HOV,
gubitak hartije je definitivan gubitak i prava. Dozvoljeno je da se nestala HOV u
sudskom postupku proglasi nevaeom a da se pravo iz nestale HOV realizuje na
osnovu sudskog reenja.
Prenosivost mogu se prenositi sa jedno na drugo lice, prenosom dolazi do prenosa
prava iz hartije. Prenosivost je najvea kod hartija na donosioca kod kojih se za
prenos ne zahteva nikakva forma.
Podela hartija od vrednosti prema nosiocu prava
 1. HOV na ime kod njih se oznaava ime fizikog lica ili naziv pravnog lica na
koga se HOV odnosi, prednost ovih hartija je velika sigurnost, neke hartije pre
svega robne glase po samom zakonu na ime skladinica, konosman,
prenosivi tovarni list
2. HOV po naredbi mogu se prenositi prostom izjavom korisnika i
hartije,pismenom izjavom klauzula po naredbi.
3. HOV na donosioca izdavalac se obavezuje da e obavezu iz hartije da izvri
bilo kom licu koje mu donese hartiju. Pravo iz hartije na donosioca se prenosi
tradicijom hartije. Izdaje se u sluaju kada izdavalac eli laku cirkulaciju, ali
pravna sigurnost kod njih je manja zloupotreba.
4. Alternativne hartije od vrednosti odreivanje korisnika na alternativan nain
kombinacijom odreivanja imena korisnika i klauzule o tome da e se platiti
donosiocu.
5. Meovite hartije od vrednosti jedan deo moe da glasi na ime a drugi na
donosioca.

149. Hartije od vrednosti podele

Podele prema:
1. Prirodi prava koje sadri:
- Stvarno pravne hartije od vrednosti u njima je inkorporisano neko stvarno
pravo na pokretnim ili nepokretnim stvarima konosman, skladinica,
prenosivi tovarni list, robne hartije.
- Obligacionom pravne hartije od vrednosti sadre odreeno pravo
potraivanja korisnika prema duniku iz hartije. Najee isplata odreene
sume novca.
- Hartije sa pravom uea (korporacione lino-pravne hartije) akcije koje
izdaju akcionarska drutva i komanditna drutva na akcije
2. Povezanosti sa osnovnim poslom:
- Kauzalna hartija od vrednosti skladinica, konosman ako se iz same
isprave moe videti koji je posao osnovni.
- Apstraktna hartija od vrednosti menica ne vidi se iz hartije od vrednosti
osnovni posao
3. Ostale podele hartija od vrednosti:
- Prema nainu nastanka prava na konstitutivne i nekonstitutivne
- Prema karakteru potraivanja na novane i robne
- Prema mestu ispunjenja one koje se ispunjavaju u unutranjem prometu ili
meunardnom prometu
- Prema roku dospelosti kratkorone, srednjorone i dugorone

150. Menica pojam, nastanak i razvoj

Pojam: Menica je hartija od vrednosti po naredbi kojom se i njen izdavalac
bezuslovno obavezuje da e on sam (solo menica) ili da e po njegovom nalogu
odreeno tree lice (trasirana menica) da isplati korisniku hartije ili po njegovoj
naredbi iznos novca oznaen u menici i to na odreenom mestu i u odreeno vreme.
Prenos menice vri se indosamentom, moe biti izdata i na ime pa se unosi klauzula
ne po naredbi. Ne moe da bude izdata na donosioca jer sadri ime onoga kome ili
po ijoj naredbi mora da se plati menina svota.
Nastanak i razvoj: prve menine poslove mogue je nai jo u 12. Veku a direktni
uzroci nastanka bili su progoni Jevreja koji su bili prinueni da umesto novca u novu
domovinu nose uputnice kojima su mogli da podiu novac prethodno deponovan u
zemlji iz koje su dolazili. Oni su novac predavali svom bankaru koji im je izdavao
menicu vuenu na bankara u mestu plaanja. Tako je nastala prva funkcija menice
surogat novca. Dalja istorija je istorija unoenja novih funkcija u menini posao
sredstvo plaanja, sredstvo trgovakog kliringa, pojava indosamenta (menica je
postala i sredstvo kredita), sredstvo obezbeenja potraivanja i obezbeenje
plaanja.

151. Menica pravne osobine i izvori meninog prava

Bitne osobine:
1. Po zakonu je hartija od vrednosti po naredbi
2. Obligaciono pravna HOV koja glasi na isplatu odreene svote novca
3. Obaveza iz menice je bezuslovna, ne moe se uslovljavati nikakvom
dodatnom radnjom
4. Menica je apstraktna hartija od vrednosti potpuno odvojena od osnovnog
posla
5. Strogo formalna hartija od vrednosti
6. Prezentaciona hartija od vrednosti imalac mora da podnese menicu u vreme
dospelosti duniku da bi ostvario svoja prava.
7. Stvara strogu obavezu prema duniku
Izvori:
1. Francuski trgovaki zakonik
2. Nemaka opta uredba o menici
3. Britanski zakon o menici
-U Srbiji su pravila o menici uneta u zakoniku trgovakom koji je doneo Milo
Obrenovi. Kraljevina Jugoslavija je donela menini zakon.
-Konvencija o jedinstvenom zakonu o menici, konvencija o taksama, o sukobu
zakona u materiji menice, ali kako ih nisu prihvatile neke zemlje prihvatila se
Konvencija o meunarodnoj trasiranoj sopstvenoj menici koja je izabrala kreaciju
nove vrste menice (meunarodna trasirana menica i meunarodna sopstvena
menica)
-ZOO sadri opta pravila o HOV koja se odnose i na menicu.

152. Menica- osnovna naela i subjekti u meninom poslu

Naela:
-naelo formalnosti-da moe da postoji samo u pisanom obliku, u tano predvienoj
formi (osim za blanko menicu koja moe biti punovana i bez toga)
-naelo inkorporacije- hartija od vrednosti na simbolian nain predstavlja imovinsku
pravo sadrano u njoj, svaka menica u sebi sadri dva parava (pravo na menici koje
je stvarno pravne prirode i pravo iz menice koje je uvek obligaciono pravo).
- naelo fiksne menine obaveze
- naelo menine strogosti - sudski postupak za zatitu prava iz menica
- naelo solidarnosti ako glavni menini dunik nije platio meninu svotu ostali
menini dunici solidarno odgovaraju za isplatu
- naelo samostalnosti menine obaveze svaki potpis na menici stvara samostalnu
obavezu
- naelo neposrednosti svaki od potpisnika je neposredno odgovoran svakom
savesnom imaocu menice
Subjekti:
- Trasirana menica:
1. izdavalac menice (trasant)
2. lice kome se daje nalog da plati po menici (trasat)
3. korisnik menice (remitent)
- Sopstvena menica:
1. Izdavalac menice
2. Korisnik menice
Prenos menice se vri po naredbi indosamentom stari poverilac po menici postaje
indosant a novi indosatar. Indosiranjem indosatar stie jednog dunika vie od onih
koje je prethodni remitent imao. Kod vuene menice trasat postaje menini dunik
momentom stavljanja klauzule o akceptu u menino pismeno i tada postaje
akceptant. Sposobnost lica da bude poverilac po menici je aktivna menina
sposobnost i ovo se svojstvo zahteva od remitenta i indosatara. Danas ovu
sposobnost imaju sva pravno sposobna lica. Pasivna menina sposobnost je
sposobnost meninog obavezivanja.

153. Vrste menice

Ima vie kriterijuma:
1. Prema preduzetim meninim radnjama protestvovane i neprotestvovane,
akceptirane i neakceptirane, avalirane i neavalirane.
2. Robne i finansijske
3. Izdate u svoje ime i za svoj raun, u tue ime i za tu raun i u svoje ime i za tu
raun (komisione)
4. Prema formi pune(ima sve bitne menine elemente) i nepune(ima minimum
bitnih meninih elemenata- potpis izdavaoca)
5. Najznaajniji kriterijum trasirane i sopstvene:
- Trasirane kod koje jedno lice daje nalog drugom licu da treem licu isplati iznos koji
je naznaen u menici. Lice koje izdaje menicu je trasant, lice koje treba da isplati
menicu je trasat, lice koje po menici treba da bude isplaeno je remitent. U tekstu
vuene menice nalazi se tekst platite. Imalac vuene menice ima dva dunika,
trasata koji je prihvatio nalog i trasanta.
- Sopstvene menice kod koje se izdavalac obavezuje da e on sam korisniku da
isplati meninu svotu o dospelosti. Kod nje se javljaju dva lica- izdavalac menice i
remitent prepoznaje se po izrazu platiu.

1. Trasirana sopstvena menica gde trasant oznaava sebe kao trasata i tako
vue menicu na samog sebe.
2. Trasirana menica po sopstvenoj naredbi kod koje trasant daje nalog trasatu
da njemu samom (trasantu) ili po njegovoj naredbi a nekom treem licu
isplati o dospelosti menice meninu svotu, klauzula po naredbi mojoj
sopstvenoj.
3. Trasirana sopstvena menica po sopstvenoj naredbi trasant daje nalog
samome sebi da sebi isplati oznaenu meninu svotu.

154. Menica- elementi menice

Bitni elementi:
-da je pisana isprava
-bezuslovni uput da treba da se uplati odreena svota novca
-ime onog ko treba da plati
-oznaenje dospelosti
-oznaenje mesta plaanja
-ime onog kome se treba platiti
-oznaenje mesta i dana izdavanja
-potpis onoga ko je menicu izdao
Bez jednog od ovih elemenata nema vuene menice.
U pretpostavljene bitne menine elemente kojima se ublaava menina strogost
spadaju:
-rok dospelosti
-mesto izdavanja
-mesto plaanja
U opte elemente spadaju:
-oznaenje menice
-bezuslovni uput za plaanje menine svote
U personalne elemente spadaju:
-oznaenje trasata-sadri samo vuena menica u levi donji ugao formulara
menice
-naznaenje remitenta-ako ih ima vie svi moraju da se potpiu.
-svojeruni potpis trasanta
U geografske menine elemente spadaju:
-mesto izdavanja menice
- mesto plaanja menice
U kalendarske menine elemente spadaju:
-vreme izdavanja menice, vreme dospelosti (po vienju, na odreeno vreme po
vienju, na odreeno vreme od izdavanja, na odreeni dan.
Osim bitnih elemenata postoje i fakultativni elementi-klauzule sa menino
pravnim znaenjem:
-klauzula o broju meninih primeraka,
-solo klauzula
-rekta klauzula-konverzija HOV po naredbi u HOV na ime
-prezentaciona klauzula
-klauzula bez obaveze
-klauzula bez protesta
-kasatorna klauzula
Postoje i klauzula pokria, valutna klauzula i avizo klauzula.