VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

BEOGRAD

SEMINARSKI RAD
Operativni sistemi

Profesor: Student:
Medenica dr Miroslav Aleksa ivkovi

Broj indeksa:


1. 3

2. SCREEN SAVER ( ) 4

2.1. Windows 7 4

3. 7

3.1. 7

3.2. 8

3.3. 9

3.4. Design 12

4. 13

4.1. 13

4.2. 16

5. 17

18
 3

1. Uvod

Ovaj seminarski rad obrauje sledee teme:

1. ta je Clipboard?
2. Unoenje slike u dokument Text Box
3. Izrada grafikona u Excel-u.

Za slike i objanjenja u okviru prve teme korien je operativni sistem Windows 7, edicija Home
Premium i programski paket Microsof Office 2007. Tema je obraena u poglavlju 2.

Za drugu i treu temu korien je programski paktet Microsoft Office 2007. Rad sa Text Box-om
obraen je u poglavlju 3, dok je u poglavlju 4 obraena poslednja tema.
 4

2. CLIPBOARD

Clipboard (klipbord, tabla sa tipaljkom, srp. ostava) je softver (program) koji omoguava da se
odreeni objekat privremeno smesti u operativnu memoriju raunara. Simbol Clipboard-a prikazan
je na slici 1.

Slika 1. Clipboard

U irem smislu, Clipboard predstavlja deo memorije u koji se privremeno smeta iseeni ili kopirani
tekst ili grafiki objekat. Komanda Paste (srp. nalepi) smeta kopiju sadraja Clipboard-a u tekuu
aplikaciju.

U Clipboard moe se smestiti folder, fajl, tekst, slike ili drugi objekti. U datom trenutku u njemu se
moe nalaziti samo po jedna stvar. Svaka nova stvar koja se isee ili kopira zamenjuje tekui
sadraj Clipboard-a.

Da biste smestili podatke na Clipboard, prvo ih treba selektovati, a zatim otvoriti u liniji menija
Edit i izaberi:

Cut (srp. iseci) da bi ih uklonili i smestili u Clipboard;

Copy da bie ih smestili u Clipboard bez da uklanjanja (srp. kopiranje).

Da bi stavili sadraj Clipboard-a na eljeno mesto treba izaberata Paste ili Paste Special iz Edit
menija.

U okviru programskog paketa Microsoft Office (Word, Excel itd.) dodata je paleta alata Clipboard,
koja je prikazana na slici 2.
 5

Slika 2. Paleta Clipboard u Wordu

Ova paleta na omoguava da u operativnoj memoriji ostaje sve to smo kopirali ili isekli. Izborom
strelice u donjem desnom uglu palete Clipboard otvara se prozor prikazan na slici 3. U prozoru je
prikazan sadraj Clipboard-a sa vie razliitih objekata.

Slika 3. Sadraj Clipboard-a

U ovom sluaju Clipboard memorija organizovana je u obliku stek memorije (poslednje kopirani
objekat nalazi se na vrhu). Svaki objekat moe se pojedinano zalepiti na eljeno mesto ako
seklikne na njega.

Takoe, izborom Paste All mogu se zalepiti svi objekti, dok se izborom Cleer All prazni Clipboard
memorija.

Komandnim dugmetom Options vri se izbor naina prikazivanja sadraja Clipboard-a (slika 4).

Slika 4. Mogunosti komandnog dugmeta Options

 6

3. Funkcija Text Box

Pomeranje teksta u klasinim pasusima je vrlo ogranieno. Da bi se to ogranienje prevazilo koriti

se funkcija Text Box. Ova funkcija nalzi se u liniji menija Insert (slika 5).

Slika 5. Linija menija Insert i funkcija Text Box

Izborom ove funkcije otvaran se padajui meni prikazan na slici 6.

Slika 6. Sadraj funkcije Text Box

U gornjem delu menija prikazani su ugraeni (Built-In) abloni. U ablonima su definisani

parametri Text Boxa (veliina, poloaj, vrsta fonta, boja pozadine itd.). Izborom odreenog ablona
on se postavlja na prikazano mesto na stranici

Ako nijedan ablon ne odgovara postavljenim zahtevima potrebno je izabrati komandno dugme
Draw Text Box koje se nalazi u donjem delu menija. Izborom ovog dugmeta, kursor se pretvara u
crni krsti i moe se nacrtati eljeni Text Box.
Nakon izbora eljenog ablona, ili crtanja proizvoljnog Text Box-a, otvara se nova paleta sa alatima7
za formatiranje Text Box-a (slika 7).

Paleta je podeljena u 6 polja:

1. Text definisanje sadraja Text Box-a,
2. Text Box Style formatiranje Text Box-a,
3. Shadows Effects definisanje senki okvira,
4. 3-D Effects 3D efekti i rotacija po osama,
5. Arrange definisanje poloaja Text Box-a u dokumentu i
6. Size definisanje veliine Text Box-a.

Slika 7. Paleta alata Text Box Tools > Format

3.1. Alati Text i Size

Pored komandi za crtanje novog Text Boxa (Draw Text Box) i definisanja smera teksta (Text
Direction), zanimljiva je komanda Create Link.

Kada unosimo text, veliina Box-a se poveava sa brojem redova teksta. Opcija Create Link
omoguava povezivanje dva ili vie praznih Text Box-ova, tako da kada tekstom ispunimo jedan
Box, tekst se nastavlja u sledeem. Ova opcija dosta se koristi u izradi asopisa. Opcija Break Link
omoguava raskidanje veza.

U alatu Size mogu se tano zadavati dimenzije Text Box-a.

3.2. Alati Text Box Style

Ovi alati namenjeni su za formatiranje Text Box-a. Pod formatiranjem podrazumevju se:

podeavanje okvirnih linija (Shape Outline),

podeavanje unutranjosti Text Box-a (Shape Fill) i
podeavanje oblika Text Box-a (Change Shape).
 Slika 8. Paleta alata Text Box Style 8
Prvi alat namenjen za za definisanje izgleda Box-a prema datim ablonima (slika 9).

Slika 9. abloni za izgled Text Box-a

Mogunosti opcije Shape Fill i Shape Outline prikazane su na slici 10.

Slika 10. Alati Shape Fill i Shape Outline

Za unutranjost Text Box-a moe se izabrati:

neku od ponuenih boja (Theme Colors, Standard Colors, More Fill Colors) ili providan
Box (No Fill);
slika koja je snimljena u spoljanjoj memoriji raunara (Picture);
prelivi (Gradient) slika 11;
rafure (Pattern) i teksture (Texture) slika 11.

Za okvirne linije moe se izabrati:

neku od ponuenih boja (Theme Colors, Standard Colors, More Outline Colors) ili bez
okvira (No Outline);
 debljinu (Weight) i vrstu (Dashes) linije okvira; 9
liniju okvira u obliku rafure (Pattern) da bi se ova opcija uoila, debljina linije mora biti
velika.

Slika 11. Mogui prelivi i rafure unutranjosti Text Box-a

3.3. Alati za specijalne efekte

Alati za specijalne efekte nalaze se u paletama prikazanim na slici 12.

Slika 12. Paleta alata Text Box Tools > Format

U prvoj paleti (Shadow Effects) definiu se senke okvira Text Boxa:

Shadow Effects paleta sa ablonima senki (slika 11) i
poloaj senke okvira (senka sa leve ili desne strane, odnosno iznad ili ispod okvira).

U drugoj paleti (3-D Effects) mogu se definisati odreeni trodimenzionalni prikazi:

3-D Effects paleta sa ablonima trodimenzionalnih efekata (slika 13) i

rotacija trodimenzionalnog prikaza.
 10

Slika 13. Senke i trodimenzionalni efekti na text Box-u

3.4. Alat Arrange

Pomou ovog alata (slika 14) vre se sledea podeavanja Text Box-a:

Position poloaj u odnosu na stranu;

Text Wraping poloaj teksta na strani u odnosu na Text Box;
Bring To Front i Send To Back meusobni poloaj objekata koji se delimino ili potpuno
preklapaju (jedan objekat zaklanja drugi i sl.);
Align meusobni poloaj objekata po horizontalnoj i vertikalnoj osi i
Rotate rotiranje Text Box-a.

Slika 14. Paleta alata Arrange

 11

4. IZRADA GRAFIKONA

Excel je deo programskog paketa Microsoft Office i namenjen je za tabelarna izraunavanja. Osim rada sa
tabelama u Excel-u nalaze se opcije za grafiko predstavljanje tabelarnih podataka, odnosno izradu
grafikona. Oni slue za grafiki prikaz podataka iz tablica, to omoguava laku analizu podataka.

Alati za izradu grafikona nalaze su u meniju Insert (slika 15), u paleti Charts.

Slika 15. Poloaj palete za izradu grafikona

Za kreiranje grafikona neophodno je da postoji tabela sa unesenim podacima, drugim reima tek
kada imamo podatke, moe se pristupiti izradi grafikona.

4.1. Tipovi grafikona

U Excel-u postoji vie standardnih tipova grafikona. Prema grafikom izgledu mogu se podeliti u
ravanske (2D) i prostorne (3D) grafikone.

Izbor tipa grafikona vri se izborom sa palete Charts (slika 15). Svaki tip grafikona sadri svoje
podtipove (slika 16). Grupe tipova grafikona su:

Column stubiasti grafikoni,

Line linijski grafikoni,
Pie kruni dijagrami,
Bar trakasti grafikoni,
Area povrinski dijagrami,
Scatter XY (skater) dijagrami i
Others Charts tipovi grafikona koji nespadaju u prethodne grupe.

Izbor tipa grafikona zavisi od vrste podataka koju treba grafiki predstaviti.

Osnovni delovi svakog grafikona su:

Podruje grafikona okvir koji zauzima celi grafikon;

Podruje crtanja deo na kojem se crta sam grafikon;
Niz ili serija skup podataka koje prikazuje grafikon.
 12

Slika 16. Tipovi grafikona

4.1. Kreiranje grafikona

Za kreiranje grafikona korien je primer za obim i povrinu kruga, odnosno promena obima i
povrine u zavisnosti od poluprenika kruga. Za poetak je definisana tabela prikazana na slici 17.

Slika 17. Podaci koji e biti korieni za izradu grafikona

Prvi korak je izabrati tip grafikona. U ovom sluaju izabran je tip Column, nakon ega se na listu
pojavljuje podruje grafikona i nova paleta alata Chart Tools -> Design (slika 18).

U sledeem koraku potrebno je definisati podatke koji su potrebni za crtanje grafikona.

 13

Slika 18. Podruje za prikaz grafikona i paleta Design

Iz palete alata Design treba izabrati alat Select Data, nakon ega se otvara dijalog boks prikazan na
slici 19.

Slika 19. Definisanje podataka za crtanje grafikona

U polju Chart data range treba definisati podatke koji e se nai na Y-osi. U ovom sluaju markirani
su podaci za obim i povrinu kruga. Zatim treba izabrati dugme Edit u desnom delu dijalog boksa
(Horizontal Category Axis Labels) i definisati podatke za X-osu. U ovom sluaju to su podaci za
poluprenik kruga.

Definisani podaci prikazani su na slici 20. Ako nisu dobro definisani podaci ili su potrebni dodatni
podaci, tada treba birati jedno od ponuenih komandnih dugmeta Add (dodavanje novih podataka),
Edit (izmena tekuih podataka), Remove (brisanje podataka). Izborom strelica u delu Legend
Entries (Series), odreuje se redosled na Y-osi (da li e prvo biti prikazana povrina, a zatim obim
kruga).

Ako su podaci ispravno definisani, izborom komandnog dugmeta OK bie nacrtan eljeni grafikon
(slika 21).
 14

Slika 20. Dijalog boks sa popunjenim podacima

Slika 21. Kreiran grafikon zavisnosti obima i povrine kruga od poluprenika

4.2. Formatiranje grafikona

Na slici 21. primeuje se da grafikonu nedostaju odreeni detalji (naziv grafikona, naziv X-ose itd).
Da bi se doradio grafikon, potrebno je nakon njegovog kreiranja izabrati meni Chart Tools ->layout
koji je prikazan na slici 22.

Slika 22. Paleta alata Chart Tools->Layout

Prikazana paleta alata podeljena je na est grupa: 15
1. Curent Selection promena karakteristika okvira i unutranjosti izabranog dela grafikona
u kombo boksu biramo deo grafikona ije karakteristike menjamo (Chart Area, Plot
Area...);
izborom Format Selection otvara se dijalog box (slika 23) za promenu karakteristika
okvira i unutranjost izabranog dela (boja, vrsta linije itd.).

Slika 23. Dijalog boks Foramt Selection

2. Insert unos slike, tekst boksa ili odreenog oblika (Shapes) u grafikon
3. Labels unos oznaka (nalepnica) u grafikon (slika 24)
Chart Title definisanje poloaja i naziva grafikona
Axis Titles definisanje naziva X i Y-ose
Legend definisanje legende u grafikonu
Data Labels definisanje poloaja vrednosti koje e se prikazati na grafikonu
Data Table definisanje poloaja prikazivanja vrednosti iz tabele

Slika 24. Podeavanja u okviru palete labels

4. Axes definisanje linija i podeoka (Gridlines)

5. Backgrounds definisanje pozadinskih karakteristika
 6. Analysis definisanje podataka kojima se analizira grafikon (prikaz trendova, statistikih16
odstupanja itd.)

Slika 25. prikazuje potupuno definisan grafikon prema datom primeru obima i povrine kruga sa
trendovima.

Slika 25. Konaan grafikon

 17

5. ZAKLJUAK

Clipboard je program koji nam omoguava da bilo koji objekat privremeno smestimo u operativnu
memoriju, a zatim da ga nalepimo na eljeno mesto.