1.

Osnovni pojmovi baza podataka

Baza podataka se struktuirana kolekcija podataka koja postoji relativno dugo i koju najoptije moe
definisati kao dobro koristi i odava, po pravilu, vie korisnika, odnosno programa (aplikacija).

Izuavanju baza podataka moe se pristupiti sa dva razliita, meusobno povezana aspekta u kojima se one
tretiraju bilo kao:
Sistemi za upravljanje bazom podataka SUBP(Data Base Management System-DBMS)
Modeli podataka intelektualni alata za projektovanje i razvoj BP

Sistemi za upravljanje bazom podataka (Database Management Systems), specifina tehnologija obrade
podataka, odnosno softverski sistem koji obezbeuje osnovne funkcije obrade velike koliine podataka:
jednostavno pretraivanje i odravanje podataka, viestruko paralelno (konkurentno) korienje istog skupa
podataka, pouzdananost i sigurnost),

Modeli podataka, odnosno specifine teorije pomou kojih se specifikuje, projektuje i implementira neka
konkretna baza podataka ili informacioni sistem, uopte.

Sistemi za upravljanje bazom podataka obino se zasnivaju na nekom modelu podataka.

2. Arhitektura baza podataka

Pri realizaciji celokupnog sistema baze podataka razlikujemo tri nivoa:

Interni nivo
Nivo koji vodi rauna o nainima fizikog skladitenja podataka i njihovoj manipulaciji. Orijentisan
je prema raunaru. Na internom nivou baza se opisuje internom shemom (internal schema) kojom
se definie nain uvanja podataka, tipovi podataka, definicija indeksa, veliina uskladitenih
podataka itd.

Koncepcijski nivo
Predstavlja opti pogled na bazu, sagledavanje problema. Podrazumeva koncept realizacije baze
podataka, na bazi saznanja o projektovanju baze podataka.

Eksterni nivo
Orijentisan prema korisniku, bavi se realizacijom programskog sistema, koji krajnjem korisniku
omoguava pristup i obradu podataka. Podrazumeva izradu front-end korisnike aplikacije za rad sa
bazom. Izbor programskog jezika zavisi od mogunosti pojedinih alata kao i potreba krajnje
aplikacije.

3. Modeli baza podataka

Hijerarhijski model organizuje podatke u strukturu tipa stabla, gde odreeni element moe imati
jedan ili vie podreenih elemenata, ali uvek samo jedan nadreeni element. Osnovna veza koja se
uspostavlja meu podacima je jedan-prema-vie.
Mreni model je zasnovan na hijerarihijskom modelu, ali ga proiruje mogunou da svaki
element moe imati ne samo vie podreenih, ve i vie nadreenih elemenata. Zahvaljujui ovom
modelu mogue je ostvariti veze tipa vie-prema-vie.

Relacioni model belei podatke unutar tabela izmeu kojih se mogu uspostavljati veze.

Objektno-relacioni model predstavlja proirenje relacionog modela kojim se u podatke uvode i

gotovi objekti ovo mogu biti razliiti dokumenti, audio i video zapisi i sl. Samim tim to su u
pitanju dokumenti kojima se bave neke druge aplikacije (npr. radne tabele), proiruju se i
mogunosti sate baze podataka.

4. Sistem za upravljanje bazama podataka

Database Management Systems (DBMS) je programski sistem koji obezbeuje osnovne funkcije
odabranog modela podataka. DBMS se moe podeliti na dva dela:
Backend - kreira, pristupa, upravlja i kontrolie pristup podacima
Frontend - interfejs (veza) izmeu podataka i aplikativnih programa

Funkcije DBMS su:

uvanje veoma velike koliine podataka tokom dueg vremenskog perioda
Zatita podataka od sluajnog ili neautorizovanog korienja
Obezbeivanje efikasnog i brzog pristupa podacima tokom upita ili modifikacije
Kontrolie pristup podacima od strane vie korisnika u istom trenutku

Poznatiji sistemi za upravljanje bazom podataka su:

SQL Server,
Microsoft Access,
FoxPro,
Oracle 10g i mnogi drugi.

SQL Server

SQL Server predstavlja proizvod koji u sebi ujedinjuje snagu i fleksibilnost velikih baza podataka,
uz istovremenu lakou administracije kako smo ve navikli u Windovs-u . Nudi mogunost prenosa
baze podataka sa jednog na vie fizikih servera, koji se sa aspekta korisnika ponaaju kao jedan .
SQL Server dozvoljava korisniku da upite postavlja koristei obini engleski jezik . SQL Server
dolazi u pet razliitih verzija, tako da e svaki korisnik bez obzira na veliinu baze koje ima, nai
odgovarajui server za svoje potrebe . SQL Server je daleko najbra i najpouzdanija baza podataka,
ali jo uvijek ima puno posla da bi se dokazao na enterprise tritu .
ACCESS

MS Access je sastavni deo ofice paketa i u potpunosti je integrisan sa ostatkom paketa . Osnovne
osobine koje ine Access onim to jeste su:
-Potpuna podrka za SQL Server bazu podataka
-Access posjeduje integrisanu podrku za povezivanje ili za slino koritenje SQL Server formata
baze podataka . Mogue je pratiti ovakve baze a kasnije ih prebaciti na Server, ali i koristiti one
koje su ve smjetene na Server
-Potpuna, dvosmjerna u program integrisana podra za XML.
-Podrka za uvoz XML pri emu se odmah vide je li mogue izbjei ogromni posao prilikom
upravljanje neke baze

Odnedavno je prisutan i Data Access Page Designer koji omoguava pravljenje ASP stranica za
pristup bazi podataka na isti nain na koji kreiramo i forme . Access je izvanredan izbor za voenje
malih i srednje-velikih baza podataka ( i do nekoliko desetina hiljada slogova po tabeli ) . Access je
kralj deskop baza podataka .

ORACLE 9 i

Oracle zajedno sa SQL Serverom je baza podataka namjenjena za velike ustanove i korporacije gdje
se podaci ne mjere stotinama i tisuama slogova ve milionima ; gdje od pouzdanosti baze podataka
ovisi postanak kompanija ili sigurnosti drava . Oracle 9i je relaciona baza podataka koja pored
baze podataka ukljuuje i cijeli skup pomonih alata i aplikacija kao to su e-mail i web serveri .
Najvaniju novost u ovoj verziji predstavlja Real Application Clusters (RAC ) . Oracle predlae
klaster ujedinjavanje vie manjih raunara u jednu logiku cjelinu koja gledana iz vana djeluje
kao jedan veliki raunar . Ovo praktino znai da koristei RAC tehnologiju, kompanije vie ne
moraju ulagati u skupu opremu za koju ne znaju da li e ikada biti upotrebljena u punom kapacitetu,
ve u sluaju potrebe za veim kapacitetom obrade on postie dodavanjem novih jeftinih maina u
klaster ( kao to su obini PS serveri ) . Dodatna prednost je poboljana pouzdanost ( reliability )
ovakvog sistema jer je do sada sistem zavisio od jednog raunara, dok sada u sluaju pada jednog ili
vie raunara unutar klastera ostali raunari unutar tog klastera nastavljaju raditi . Standardno jako
polje Oracle baze podataka oduvijek je bila velika mogunost programiranja unutar okruenja .
Oracle baze podataka nisu namjenjene masovnom tritu .

FOXPRO

Poetci razvoja VFP-a seu u 1984. godinu, kada je kompanija Fox Software izdala FoxBASE,
xBase kompatibilni jezik. Microsoft kupuje Fox Software 1992. i poinje rad na VFP. Posljednja
verzija programa je VFP 9.0 SP2, i prema najavam iz Microsofta, nee se vie razvijati.

Visual FoxPro (VFP) programski je jezik za programiranje baza podataka. Podrava OOP i
proceduralno programiranje. Ukljuuje cjelokupni sistem za izradu programa - editor, RDBMS, i
prevoditelj. Jednostavno se spaja s vanjskim bazama podataka (Oracle, Microsoft SQL Server,
MySQL...), a potpuno je implementiran i SQL.
 FoxPro ve dugo postoji na svjetskom tritu koji obuhvata bazu podataka . Ovaj softver tokom svog
ukupnog postojanja nikad nije bio zamiljen da obuhvata i upravlja sloenim i podacima pretrpanim
bazama podataka . I u ovoj verziji pokazuje se za brzu izradu relativno jednostavnih rijeenja
upravljanja podacima . Donosi poboljanja koja se odnose na pojaanu komunikacionu i internet
funkcionalnost, Wizard za konstrukciju nove baze sa unapred definisanom svrhom . Zahteva
stotinjak Mb prostora za aplikaciju i jo pedesetak za smjetanje instalacije osnova helpova . Slino
kao kod ostalih i ovdje je projekat izdjeljen na zasebne oblasti ( podatke, dokumente, procedure
koda, i ostale elemente ), koje svaka za sebe sadri istovrsne elemente budue aplikacije . FoxPro
ima svoj skriptni jezik .

5. Jezici za rad sa bazama podataka

Komunikacija korisnika odnosno aplikacionog programa i DBMS-a odvija se pomou posebnih

jezika. Ti jezici tradicionalno se dele na sledee kategorije.

Jezik za opis podataka (Data Description Language - DDL).

Slui projektantu baze ili administratoru za zapisivanja eme ili pogleda BP. Tim jezikom
definiemo podatke i veze meu podacima, i to na logikom nivou. Ponekad postoji posebna
varijanta jezika za emu, a posebna za poglede. Naredbe DDL obino podseaju na naredbe za
definisanje sloenih tipova podataka u jezicima poput COBOL, PL/I, C, Pascal.

Jezik za manipulisanje podacima (Data Manipulation Language - DML).

Slui programeru za uspostavljanje veze izmeu aplikacionog programa i baze. Naredbe DML
omoguuju "manevrisanje" po bazi, te jednostavne operacije kao to su upis, promena, brisanje ili
itanje zapisa. U nekim softverskim paketima, DML je zapravo biblioteka potprograma: "naredba"
u DML svodi se na poziv potprograma. U drugim paketima zaista se radi o posebnom jeziku:
programer tada pie program u kojem su izmijeane naredbe dvaju jezika, pa takav program treba
prevoditi s dva prevodioca (DML-precbmpiler, obini compiler).

Jezik za postavljanje upita (Query Language - QL).

Slui neposrednom korisniku za interaktivno pretraivanja baze. To je jezik koji podsjea iia
govorni (engleski) jezik. Naredbe su neproceduralne, dakle takve da samo specificiraju rezultat
kojeg elimo dobiti, a ne i postupak za dobijanje rezultata.

Ovakva podjela na tri jezika danas je ve prilino zastarjela. Kod relacionih baza postoji tendencija
da se sva tri jezika objedine u jedan sveobuhvatni. Primjer takvog integrisanog jezika za relacione
baze je SQL: On slui za definisanje. podataka, manipulisanje i pretraivanje.

6. Tipovi i strukture baze podataka

Centralizovana baza podataka terminalski pristup

Podrazumeva smetaj podataka na jednom mestu (serveru) i terminalski pristup od strane
korisnika. Ovakav pristup znai da se svi zahtevi i obrade podataka vre na serveru, na kojem su
smeteni i podaci. Korisnik preko terminala, jedino unosi svoje zahteve, te dobija prikaz rezultata
 eljenih operacija. Ovakav nain organizacije baze postavlja velike zahteve za server, koje osim
smetaja svih podataka, vri i sve operacije obrade podataka, njihovog formatiranja i prikaza. Stoga
server mora imati vrlo veliku procesorsku snagu i visoke performanse.
Client- server pristup
Client server struktura podrazumeva smetaj podataka na server koji izvrava veinu
zahteva za manipulisanje i obradu podataka. Korisnici koji pristupaju bazi, taj pristup ostvaruju
preko svojih PC raunara koji su mreom povezana sa serverom. Za razliku od terminalskog
pristupa, kod kojeg terminalske stanice nemaju nikakve mogunosti uestvovanja u obradi
podataka, PC raunari na strani klijenta delimino uestvuju u obradi podataka. Korisnik preko
programskog interfejsa formira zahtev za odreenim podacima, koji se prosleuje serveru. Server
prihvata zahtev, obrauje ga, a rezultate obrade vraa klijentu. Klijentski raunar prihvata tako
obraene podatke i formira ih u obliku koji je definisan korisnikim interfejsom.

Paralelna struktura baze podataka

Paralelna struktura podrazumeva formiranje baze u okruenju raunara meusobno povezanih u
lokalnu mreu. Izmeu raunara postoji brza veza, ostvarena preko mrenih kartica 10/100MBs.
Podaci su najee smeteni na samo jednom raunaru, ali se pri obradi podataka moe koristiti
procesorska snaga svih raunara u mrei. Ovakvim konceptom baze dobija se mogunost
istovremenog korienja resursa vie raunara, pa pojedini raunara mogu imati i neto slabije
karakteristike.
Distribuirana baza podataka
Podrazumeva strukturu baze podataka u kojoj su podaci raireni na vie raunara koji su mreno
povezani. Jednostavno reeno, distribuirana baza podrazumeva vie lokalnih, meusobno povezanih
baza. Pred samim korisnikom je ta rasprenost podataka skrivena, te on ima oseaj da pristupa
jednoj centralnoj bazi.U dananjim uslovima postoji sve vea potreba za realizacijom distribuiranih
baza podataka. Razlozi za to su brojni:
U distribuiranim sistemima se koristi tehnika replikacije istih podataka na vie lokacija u
mrei. Zbog obrade manjih baza podataka, brzina obrade na pojedinim mestima je vea u odnosu na
brzinu koju bi imao sistem koji obrauje veliku centralizovanu bazu.

Da bi se u potpunosti iskoristile prednosti koje pruaju distribuirani sistemi, osim zadataka koji su
zajedniki sa zadacima centralizovanih sistema, distribuirani sisitemi moraju omoguiti:
pristup udaljenim raunarima u mrei te prenos upita i podataka izmeu raunara
postojanje sistemskog kataloga s podacima o distribuciji podataka u mrei
odravanje konzistentnosti podataka koji se repliciraju
izradu strategije za izvoenje pretraivanja i obrada koje dobijaju podatke iz vie lokalnih
baza.
oporavak sistema u sluaju otkaza pojedinog raunara iz mree.

7. Zakljuak

U savremenom svetu, upotreba baza podataka je veoma rairena. Korisnicima aplikacija ili servisa,
naravno nije bitno koji model baze podataka se koristi, ali za dizajnera aplikacije biranje modela
baze podataka moe da predstavlja problem. Kao to smo videli iz ovog kratkog preleda, postoje
brojni modeli sa razlicitim karakteristikama. Pre nego se zapone dizajniranje konkretne baze
podataka, najbolje je napraviti analizu onoga to je na raspolaganju i stei uvid koliko ponuena
reenja zadovoljavaju projektovane potrebe. Osim navedenih modela baze podataka, postoje i drugi
modeli koji se ree koriste, neki koji se vie ne koriste i oni koji su u fazi razvoja.

Naveemo asocijativni model, semanticki model, XML baze podataka, a u modele koji se retko ili
uopte ne koriste ubrojaemo mreni i hijearhirski model.

Relacioni model se uglavnom koristi samo kao pomagalo pri kreiranju relacione baze podataka.
Najee korieni modeli danas su relacioni, objektno orijentisani i dokument model baze
podataka. Upotreba graf modela baze podataka tek poinje i dobija na popularnosti.

Njegova upotreba se ogleda u socijalnim mreama koje svakodnevno okupiraju paznju velikog
broja ljudi. Ono to je nesporno jeste da baze podataka kroz brojne aplikacije i sisteme postaju
bitan deo stvarnosti i sveta koji nas okruuje i samim time zahtevaju stalno unapreenje i
poboljanje karakteristika.

Mnogi korisnici za koje se rade baze podataka po svojoj prirodi su distribuirani na vie lokacija.
Uzmimo primer mnogih multinacionalnih kompanija, koje imaju predstavnitva irom sveta. Svako
predstavnitvo u mestu u kojem se nalazi formira svoju lokalnu bazu podataka, a sve te baze zatim
se povezuju u distribuiranu bazu podataka, koja objedinjava sve lokalne baze. Rukovodstvo
kompanije ima mogunost pristupa u sve baze i nadzora podataka koji se nalaze u bilo kojoj
lokalnoj bazi.

Distribucijom baze podataka poveava se raspoloivost i pouzdanost sistema. U sluaju otkaza bilo
kojeg raunara u mrei, podaci na tom mestu postaju nedostupni korisnicima, ali su podaci na svim
ostalim mestima sauvani i dostupni.