48 ZAKONA MOI

Robert Grin

48
zakona moi

Prevela sa engleskog
Sanja erasimovi

Mono i Manjana
2009.
 Naslov originala:
IRobert Greene, The 48 laws of power
Copyright Robert Greene and Joost Elffers, 1998, 2002.
Izdava
Mono i Manjana
Za izdavaa
Miroslav Josipovi
Nenad Atanaskovi
Glavni i odgovorni urednik
Aleksandar Jerkov
Urednik
Vojin V. Ani
Prevod
Sanja erasimovi
Lektura
Svjetlana Manigoda
Korice
Ljiljana Peke
Tehniki urednik
Goran Skaki
Priprema za tampu
Zlatko Leki
tampa
Elvod-print, Lazarevac

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
159.947.3
, , 1959-
48 zakona moi / Robert Grin ; prevela sa engleskog Sanja erasimovi.
- Beograd : Mono i Manjana, 2009 (Lazarevac : Elvod-print). - 206 str. ; 19 cm
Prevod dela: The 48 Laws of Power / Robert Green. - Napomene uz tekst.
ISBN 978-86-7804-244-7
COBISS.SR-ID 170684940
 Sadraj
Predgovor str. 9

Zakon 1 str. 11
NIKAD NEMOJ ZASENITI GOSPODARA

Zakon 2 str. 15
NIKAD NE VERUJ PREVIE PRIJATELJU, A NAUI
DA ISKORISTI NEPRIJATELJA

Zakon 3 str. 19
KRIJ PRAVE NAMERE

Zakon 4 str. 23
UVEK GOVORI MANJE NEGO TO JE POTREBNO

Zakon 5 str. 27
OD UGLEDA MNOGO ZAVISI UVAJ GA IVOTOM

Zakon 6 str. 31
PLENI PANJU PO SVAKU CENU

Zakon 7 str. 35
DRUGI NEKA RADE TVOJ POSAO, A TI PREUZMI ZASLUGE

Zakon 8 str. 39
NAUI DA IZAZOVE POTEZE PROTIVNIKA NAMAMI IH
AKO TREBA

Zakon 9 str. 43
POBEDU ODNESI KROZ DELA, NE KROZ REI

Zakon 10 str. 47
ZAKON ZARAZE: IZBEGAVAJ NESRENE I BAKSUZE

Zakon 11 str. 51
NAUI LJUDE DA OVISE O TEBI

Zakon 12 str. 55
RAZORUAJ SVOJU RTVU PROBRANIM TRENUCIMA
ISKRENOSTI I VELIKODUNOSTI

Sadraj 5
 Zakon 13 str. 59
KADA ITE POMO, POZIVAJ SE NA LINU KORIST
ONOGA OD KOGA NETO TRAI, NIKAD NA NJEGOVU
SAMILOST ILI ZAHVALNOST

Zakon 14 str. 63
PRETVARAJ SE DA SI PRIJATELJ, A BUDI UHODA

Zakon 15 str. 67
SRAVNI NEPRIJATELJA SA ZEMLJOM

Zakon 16 str. 71
USKRATI LJUDE ZA SVOJE PRISUSTVO AST I UGLED
E TI RASTI

Zakon 17 str. 75
UVEK DRI LJUDE U NEIZVESNOSTI: BUDI
NEPREDVIDLJIV

Zakon 18 str. 79
NE GRADI ZIDINE DA TE OD DRUGIH TITE IZOLACIJA
JE OPASNA

Zakon 19 str. 83
ZNAJ S KIM IMA POSLA PAZI DA NE UVREDI
POGRENU OSOBU

Zakon 20 str. 87
NE OBAVEZUJ SE NIKOME

Zakon 21 str. 91
IZIGRAVAJ LAKOVERNIKA DA PREVARI LAKOVERNIKA
PRAVI SE GLUPLJI OD SVOJE RTVE

Zakon 22 str. 95
SLUI SE TAKTIKOM PREDAJE: PRETVORI
SLABOST U MO

Zakon 23 str. 99
USREDSREDI SVE SNAGE KA JEDNOM CILJU

6 Sadraj
 Zakon 24 str. 103
BUDI SAVREN DVORANIN

Zakon 25 str. 108

IZGRAUJ SEBE IZNOVA

Zakon 26 str. 112

NE PRLJAJ RUKE

Zakon 27 str. 116

STVORI OKO SEBE KULT KORISTEI OVEKOVU
POTREBU DA VERUJE

Zakon 28 str. 120

NASTUPI SMELO

Zakon 29 str. 124

UVEK ISPLANIRAJ SVE DO SAMOG KRAJA

Zakon 30 str. 128

NEKA DELUJE DA SVE POSTIE BEZ PO MUKE

Zakon 31 str. 132

KONTROLII SVE MOGUNOSTI:
NEKA DRUGI IGRAJU KARTAMA KOJE IM TI PODELI

Zakon 32 str. 136

IGRAJ NA TUE ELJE I SNOVE

Zakon 33 str. 141

SVAKOME NAI SLABU TAKU

Zakon 34 str. 145

NOSI SE KRALJEVSKI:
AKO SE PONAA KAO KRALJ, I GLEDAE TE KAO KRALJA

Zakon 35 str. 149

NAUI DA VLADA VREMENOM

Zakon 36 str. 153

OMALOVAAVAJ TO NE MOE IMATI:
IGNORISANJE JE NAJBOLJA OSVETA

Sadraj 7
 Zakon 37 str. 157
PRAVI PREDSTAVE KOJE OSTAVLJAJU BEZ DAHA

Zakon 38 str. 161

MISLI TA GOD ELI, ALI PONAAJ SE KAO SVI OSTALI

Zakon 39 str. 165

ZATALASAJ VODU DA ULOVI RIBU

Zakon 40 str. 169

NE PRIHVATAJ NITA TO SE NUDI ZABADAVA

Zakon 41 str. 174

GLEDAJ DA NE NASLEDI VELIKANA

Zakon 42 str. 178

UDARI NA PASTIRA, PA E SE OVCE RAZBEATI

Zakon 43 str. 182

POSVETI SE TUEM UMU I SRCU

Zakon 44 str. 186

PONAAJ SE KAO I PROTIVNIK, PA GA TAKO RAZORUAJ
I RAZGNEVI

Zakon 45 str. 190

ZAGOVARAJ PROMENE, ALI GLEDAJ DA NIKAD NE BUDU
PREVELIKE

Zakon 46 str. 194

NIKAD NE DELUJ SAVRENO

Zakon 47 str. 198

NE NASTAVLJAJ DALJE KAD POSTIGNE TO SI ZACRTAO;
KADA POBEUJE, ZNAJ DA SE ZAUSTAVI

Zakon 48 str. 202

BUDI BEZOBLIAN

8 Sadraj
 PREDGOVOR

Oseaj da nemamo vlast nad ljudima i dogaajima uglav-

nom nam je nepodnoljiv kada smo nemoni, oseamo se
bedno. Niko ne eli da ima manje moi, svi ele da je imaju
vie. U dananje vreme, meutim, ne smemo izgledati suvi-
e gladni moi i ne smemo suvie oigledno nastojati da je
zadobijemo. Poto pred svetom moramo biti asni i poteni,
treba da delamo suptilno prijateljski a prepredeno, demo-
kratski a devijantno.
Ta igra stalne dvolinosti najvie lii na snagu moi na
starim aristokratskim dvorovima prepunim spletkarenja. U
istoriji dvor se uvek obrazovao oko osobe na vlasti kralja,
kraljice, cara, vladara... Dvorani su tu vazda bili u nezgod-
nom poloaju: morali su da slue gospodaru, ali ako bi mu se
previe oito ulagivali i laskali mu, izlagali bi se opasnosti da
ostali dvorani primete njihovo ponaanje i okrenu se protiv
njih. Tako je dakle njihova borba za gospodarevu naklonost
morala da bude suptilna, a ak su i oni veti i suptilni morali
da se paze ostalih dvorana koji su neprestano spletkarili da
bi ih sklonili s puta.
Za sve to vreme dvor je trebalo da predstavlja vrhunac
civilizacije i uglaenosti. Niko nije odobravao nasilne i oite
prevrate i dvorani su potajno radili protiv svakoga ko se slu-
io silom. Tako su oni pred sobom imali sledeu dilemu: mo-
rali su biti prefinjeni i uglaeni za primer, a istovremeno su
na najsuptilniji mogui nain morali da nadmudruju i osu-
jeuju protivnike. Uspean dvoranin bi vremenom nauio da
uvek dela posredno da u svilenim rukavicama i s ljupkim
osmehom zabija no u lea. Umesto da se slui prinudom i
otvorenim izdajstvom, vet dvoranin je znao kako da prikri-
veno sprovede plan i dobije ta eli zavodei, armirajui, ob-
manjujui i uvek planirajui nekoliko koraka unapred. ivot
na dvoru bio je igra bez kraja i zahtevao je stalnu budnost i
taktiziranje. Bio je to civilizovani rat.

Predgovor 9
 Danas se suoavamo sa udnovato slinim paradoksom:
sve to ovek radi mora naizgled biti civilizovano, asno, po-
teno i demokratski. Ipak, ako se tih pravila drimo suvie
strogo, ako ih shvatamo previe bukvalno, satrae nas drugi
koji nisu toliko naivni jer, kao to pie veliki renesansni di-
plomata i dvoranin Nikolo Makijaveli, ovek koji hoe uvek,
u svima prilikama da bude dobar, mora da propadne meu
ostalima koji nisu dobri.1
Dvor se smatrao vrhuncem prefinjenosti, ali ispod te
svetlucave povrine kljuao je kotao pun mranih emocija
pohlepe, zavisti, poude i mrnje. Isto se tako svet u kome
danas ivimo prikazuje kao vrhunac ravnopravnosti i pote-
nja, a ipak iste te rune emocije u nama vru i danas, kao to
su uvek. Ista je igra u pitanju. Na povrini treba da bude
fin, ali ispod povrine, osim ako nisi budala, brzo e nauiti
da bude promiljen i ini kako je Napoleon predlagao: da
navlai na gvozdenu ruku svilenu rukavicu. I ako kao neg-
danji veti dvoranin naui da bude diskretan, da zavodi,
armira, obmanjuje i suptilno zavarava protivnika, nai
e se na vrhuncu moi. Moi e da privoli ljude svojoj vo-
lji, a da oni toga nisu svesni. I dokle god nisu svesni, nee te
ni mrzeti niti e ti moi odoleti.
Uzmi ovu knjigu kao prirunik za umetnost okolianja.
Proui ove zakone i razumee mo i kako ona funkcioni-
e. Primeni ih, i uspee u modernom svetu bie primer
uglednog oveka iako si u stvari savreni manipulator.

1
Iz Vladaoca, prevod Miodraga T. Ristia. (Prim. prev.)

10 Predgovor
 ZAKON
1

NIKAD NEMOJ ZASENITI

GOSPODARA

SUD
Neka ti se nadreeni uvek oseaju neugroeni u svojoj supe-
riornosti. Nemoj preterivati s dokazivanjem u elji da ih im-
presionira jer e moda postii suprotno izazvae strah i
nesigurnost. Potrudi se da ti gospodar uvek deluje izuzetnije
nego to stvarno jeste i dosegnue velike visine.

11
 KLJU MOI
Svi su ljudi nesigurni. Kada pred svetom
pokae svoj talenat, prirodno je da e u
ljudima izazvati svakakvu mrnju, zavist
i ostale oblike njihove nesigurnosti. To se
i moe oekivati. I ne moe celog ivota
brinuti o nevanim oseanjima drugih
ljudi, ali s pretpostavljenima mora zau-
zeti drugaiji stav. Kada se radi o sticanju
moi, moda najgora greka koju moe
da napravi jeste da zaseni gospodara.
Nemoj da se zavarava milju da se
ivot mnogo promenio od vremena Luja
XIV i Mediijevih. Ljudi na visokim polo-
ajima su poput kraljeva i kraljica: ele da
budu bezbedni na tim mestima i da budu
pametniji, dovitljiviji i armantniji od svih
ostalih. Potpuno je pogrena predstava
(koja jeste vrlo uobiajena, ali i izuzetno
opasna) da e ponosnim pokazivanjem
svog talenta i nadarenosti stei gospoda-
revu naklonost. On e moda i izigravati
oduevljenje, ali e te prvom prilikom za-
meniti nekim manje pametnim i privla-
nim, ko mu je zapravo manja pretnja.
Ovaj zakon ukljuuje dva pravila koja
mora stalno imati na umu. Prvo, moe
se desiti da gospodara nehotice zaseni
samim tim to se ponaa prirodno. Ima
gospodara koji su nesigurniji od drugih,
strahovito nesigurni takve e zaseniti
prirodnim armom i elegancijom. Ako ve
ne moe protiv svog arma, onda takva
tata udovita izbegavaj ili nai naina da
u njihovom drutvu prigui svoje dobre
osobine.
Drugo, nemoj umiljati da samo zato
to te gospodar voli moe da radi ta ti

12 Zakon 1
je volja. Mogu se napisati itavi tomovi o
miljenicima koji su se nali u nemilosti
gospodara jer su svoj poloaj uzeli zdravo
za gotovo i usudili se da ih zasene.
Meutim, ako ve zna koje su opa-
snosti nepridravanja ovog zakona, onda
ga moe obrnuti u svoju korist. Pre svega,
mora gospodaru to vie laskati i preuve-
liavati njegove dobre osobine. Otvoreno
laskanje moe donekle biti delotvorno, ali
ima svoje nedostatke: suvie je direktno
i oigledno i izgledae loe pred ostalim
dvoranima. Diskretno laskanje je mnogo
delotvornije. Primera radi, ako si pamet-
niji od gospodara, pretvaraj se da je obr-
nuto: neka on izgleda pametnije. Pravi se
naivan. Pravi se da ti treba njegova struna
pomo. Napravi pokoju bezazlenu greku
koja ti nee nauditi na due staze, ali e
ti pruiti priliku da trai od njega savet.
Gospodari oboavaju takve molbe. Gos-
podar koji ti ne moe podariti deo vred-
nog iskustva moe te kasnije uzeti na zub.
Ako ima kreativnije ideje od njega,
pripii mu ih to je javnije mogue. Ako
daje nekome savet, stavi do znanja da je
to tek pusti odjek saveta koji je gospodar
tebi negda dao.
Ako si prirodno drutvenija i veliko-
dunija osoba, pripazi da ga ne zaseni
pred drugim ljudima. On uvek mora da
bude sunce oko koga se sve okree, sun-
ce koje zrai mo i svetlost, koje je uvek u
centru panje.
U svim ovim situacijama ti nee liiti
na slabia koji prikriva svoje prednosti ako
te sve to vodi ka moi. Ako pusti druge da
te zasene, pokazae da ima kontrolu nad

Zakon 1 13