mension. jensionne| i orviles lyons des nents dez En. 0 lc rolies fi- Ay. nedimen EI coune nens des dé- ‘n+! tan- Sbopwuk drsosopexot paryatiema y Mpuutawne 1V Buletin i Punimeye Shkencore 18 Fakulteut Filozofik té Prishtinés IV ‘Di BOGUMIL HRABAK PRETHODNA PROCENA KLIMATSKIH PERIODA NA BALKANU 1 OKOLNIM MORIMA I OBLASTIMA 1(450—1600 Predmet jstorije kao nauke je bez sumnje proutavanje dogadgja, procesa i zakonitosti drustava tokom povesnog razvitka ljudskog roda. Priroda i fovekoy fizitki ambijenat kao nuZni okviri prireduog, bilosko- proizvednog razvitka toveSanstva dosada po pravilu nisu ulazili u domen interesovanja istoriskih nauka. Za tazamevanje izvesrih apsekata, na primer privredne proslosti (poscbno awrarne proizvyednje), nuzno je, medutim, po- zoayali osnovne Einjenice iz Zivota same prizode u kojoj postoje kretanja i oscilacije kao u sferi svega materijalnog i postojeceg. Razume se, 2a mark. sisti¢ku istoriografiju ae moze biti, kao za nauenu misao ranijih razdoblja goografski smestaj i Klima odluéujuci Ginilac koji usloviiava i odreduje Goyekovu delatnost; istoriéar treba da prati Klimatske pojave ukoliko nepo- sredno utitu na Eovekov rad i ako ih Covek kao proizvodaé izravno oxeca Kao pozitivne ili negativne pretpostavke. Koristed se shivatanjima izvesnih geografu i sociologa koji nalaze da priroda i geografska sredina bitno uticu na Goyeka i njegoy mentalitet i civilizaciju koju Sovek stvare, poznali savre- meni francuski mediteranist Ferman Brodel zalaze se da se neguie posebna istorijska disciplina — geoistorija. Tako ¢e ovo stunoviste u njegovoj ukop- nosti marksisti¢ka istoriografija odbaciti zbog, pre syega, izvesnog gcograf= skog determinizma koji se nalazi u njegovoj osnovi, materijalne uslove koji wiitu na Ijudsku proizvodnju, ma bili i u odliku klimatskih kretanja i fenomena prirode, treba ukljutiti u istorijsku nauku. Uostalom, i dosada su so i kod nas javijali radovi koji su istorijskom dokumentacijom obradivali delovanje elementarnih akcidenata.! Qvaj prilog je sastavai deo rada dole potpisanog +) Ovi tadovi su tematski bili jednostrani, ograriteni pre syega na trusne katastrofe {pasmatranje kometa a klima je abuhvacena tek u novije veme. Vid.: J. Mihailovié, Selzmidki kacakter i trusne katastrofe natee juznog primorja, Beox SAN, 1947. (i svu habrojent Konsultovant literatury); Nenad Jankové, jedan nak posmaivvat prvi je video Kometu off 1577, i nov zvezde of 1578. godine, Isforifoki casopis IV, Beoutal. 1954 (i autoroy kasniji rad o kometama u stpskim zapisima i letopisima u istom Zasopisu); P. [lewis Tempermiiran everadh, Cle SKA 79, Beograd 1909; P. Vj ev i<, Documents ies sur les variations de ctimat dans les rerritobres du Royaume de Yousoslavi contiees avoisinants, Beograd 1931; T. Radivojevié, Kiine prilike Deca Gin £2 1 Hast prema padacina Opserratorije Velike skole, Nova iskra, kn}. LV, Beograd 1902 D. Franetovié, Istoriski overt na poplave i uredenje vode y Skaclarsko} objasti, [storiski16 eo Habis ha slignim tematikama konkrotno rada nn ; ‘e - Prougavanju agrarne balkanskih zemalja pod Turcima® ee SOTEENS DoteVodyg Hronoloski okviri koji su ovde odredeni ne Predstaviiajy po AW) eke © pri. Fodne, Klimatske medage, nego pogodae determinante 4 See Zivanje sveukupnih istorijskih zbivanja i izvora informacija, Na str, Izyori i metodoloske napomene Podey od XV stoleda hronigari su poteli obracati paznju ; atmof skim prilikama, poplavama, losim etvama, velikim gladime i epiga not Potresima i kometama.® Od tog yremena lokalne hronike i anaij eee Postaju Karakteristitni po tome Sto belede wnebeske” pojave pa j wy-ho™ Kisu, prvi sneg u godini, zaledivanje reka, pucanje leca, nepos el eon swu, padanje metcorita i sliéno, U ovom radu obilno su korisés anala, hronika i lokalnih jstorija naroéite za one oblasti Balkanstog ee ostrva 7a koje ih ima najvise, U za dalmatinske gradove. Jedan zine nivo. ovakvih podataka predstavlja Dnevrik mletackog patriciia ; nya’ Marina Sanuta, koji treba posebno iskoristiti da bi pruvio sve ono sto mes pruviti za jedno egzaktno i kontinuirano viSedeceniisko proutuvanie tin’ same Venevije i okoline, kako se to radi za neke druge oblasti i gradove 7° padne Eyrope ili Japana, Izvesna zamenu za podatke takve vrste kad je toe © unutraSnjosti Balkana pruzaju rudimentalni i obayeSienjima oskudni sce srpski zapisi i letopisi, Sreéna je okolnost Sto su se na bulkanskom prosion i'w susednim krajevima u pomenuto vreme vodile mnoge vojne operaciic | izvodili veliki pohodni marSevi tako da su yojni izvestaji i dnevnici vojskovody i njihovit, pratilaca zabelezili znatajne metecrolo’ke pojave. lako ove po slednja grupa iavora moze biti i subjektivne usiovljena, ona nam omogucre da holje upoznamo klimatske prilike naroito u centralnom delu Poluostrva i na njegovoj severnoj granici. Arhiyski podaci Dubrovnika i Venecije ne samo da kontro Pomenutih vista izvora, nego nekim svojim fondovima, na primer serijom ugovora © osiguranju brodova' predstavijaju u izvesnom smislu barometre 2a masovnost udesa na moru prilikom plovidbe, jer zapisi o njima ne pred- stayljaju slugajnost nego zainteresovanu obayezu. isu nayode zapisi br. 3/1960, — Branjene su i doktorske disertacije iz meteorologije, od kaj je joint od poslednjih teza Djure Radinoviéa koji je dao i jedan istorijski usmeren rad pod nezvor. Kilimatske karakteristike razdoblja 1925—1940. 9) Osnovicu teksta Tine podaci iz dokrorske disertacije Dubrovacki izvoz stariw | variva iz Otomanskog carstva do poéetka XVII stoleda (branjene 1957, godine). i %) L.Pas to r, Histoire des papes depuis a fin du Moyen ge, tomeV éd.Ve, Paris 924.4 J mictatkim ugovorima 0 osiguranju brodoya na plovidbi izritivo se ne pomin! ___ Slugajevi nepogode na moru, Cesto se ne pominje nikakay konkretai razlog zbog kore i naplaceno, ili se navode samo pravei iz kojih se poSlo pre udesa. ides (aki) ‘beled samo 12 puta u yremenu od 1592, do 1600. godine zakliuino, Obicho * ‘odolomi, w jednom slutaju i nasukivanje na obalu, ali se ne nayode razlo analiza pomena akcidenata i brodoloma nije mosla da egzakino possi > vidlu akcidenti prema brodolomima, tj dla. se procentualno povessy#” 'kad se zbog klimatski teSkih godina poyecava i bro} akcidenata (Vid, A. Tenet) ci + Assurances maritimes & Verise 15921609, Paris 1959, 9 SebPrethodra procena Klimatskih perioda na Balkanu 17 Javornih vesti nema ujednageno ni za sye decenije ni za sve oblasti koje se ovde obraduju. Taj nejednaki raspored informacija moze ida zayede istragivata, pogotovu Sto je samo belegenje klimatskilt pojava yee znak po- sebnih a ne uobigajenth meteoroloskih kretanja. Podataka do kraja XV veka ima veoma malo, a otada ih ima kud i kamo vide za oblasti Jadranskog { Jonskog mora nego za dublju unutraSnjost Balkana, a narotito za njegov jstotni deo i primorje Crnoga mora. Izyora ukupno ima nedoyoljno da bi s¢ dalo nesto vise od prethodnih procena, Dokumentacija mnogo vise govori » pojavama hlacnoée i kia, odnosno o nepogodama na moru nego o susama, tako da se nizovi godina kad nema vesti o kiSama i bladnogama mogu sma- trati kao periodi ne samo ujednagenije nego i suvije klime, Pitanje procene klimatskih pojava od strane prvi informatora, svedoka i savremenika tih pojava i ovde je suitinsko pitanje jer se syedotansiva o meteoroloskim po- javama beleZe samo ako one nisu na uobitajenom nivou. Podaci iz literature, narotito starije koja ih je viSe donosila kad je ret o Klimi, kori8éeni su iako se nije isto na potpuno iscrpljivanie literature jer su yesti o klimi ipak sasyim uzgredne i veliko iScitavanje domacih i stranih studija i monografija ne bi donelo nekto narogito novo i mnogo. Nisu siste- matski 0 ovom pitanju istrazivane ni mnogobrojne mlctatke istorije iako njima syakako ima podataka i o plovidbi na Jadranu odnosno o atmosfer- skim prilikama mletatkog kraja, ‘O samom karakteru podataka za klimatolotka proutavanja i 0 meto- doloskom postupku s njima lepo smo obavesteni iz nedavno objayljenog lanka Emanuela Le Roa Ladiri Klima u Xf i XVI yekuS Vet odayno je uobi- Sajeno") da se izyori za istoriju klimatskih kretanja dele u dye grupe: na pri- marne, koji daju obavestenja o samoj klimi (fenoloski izvori: cyetanie biljaka, Saztevanje gro#da, rane i pozne Zetve, led na rekama, jezerima i lukama; dendroloski: proudavanje rasta i godova kod drve¢a, narotito na mestima ylo suSnim; glacijalni: spuStanje gletera; ,,ceremonijalni”: molitve za kisu; pravi hidroloSki: vodostaj na rekama; ,,dogadajne serije”; meteoroloski fenomeni odstupanja od normale) na sekundarne koji se odnose na pojedine posledice Klimaskih pojava na delatnost Ijudi (obilne ili mrsave Zetwve, gladi, epidemije, poplave itd.), S obzirom da sc za Balkan ne mogu navesti oni specifiéni lokalni izvori koji egzaktno, kontinuirano i ,,sinteti¢ki” daju jednu »Seriju” podataka, koja je za svoje podrugje eliminatorna u odnosu na druge nesistematske podatke, pozabavicemo se poslednjom navedenom grupom primarnih izvora. © tim ,,dogadajnim serijama” Le Roa Ladiri pisc: ,,One grupiSu, i godine u godinu, jedan ili drugi meteoroloski fenomen koji je syojim ka~ rakterom ,,odstupanja od normale” pao u ogi savremenicima: o8tea ili blaga ima; zamrzayanje velikih reka; poplaye; diluvijaine kise ili duge suse. Takve setije su Sesto obrazovenc na osnova heterogenih dokumenata a njihova vredinost je nejednaka; one mogu biti nedovoljne is prazninama. One nemaju Emmanuel LeRoy Ladurie, Le climat des Xie et XVIe sidcles: compardes, Annales ESC 1X-X/1965, 699-922 1 dve tabele upriloga, Nt Sees: series *) Podelu na direktne i indircktre meteoroloske podal 4s vredsost podataka ustanovi komparativnim metodo sneer rete sae Seografa Pavia Vujeviea (Documents, 34), 8 poznatog 2 Sopamx18, j vrednost sckvenci na fen loko} ii dena neprekidne, kvantitatiyne, home ne 1} OSNOVE ko mrekidne, kya pommogene, (...) U styar, dake, S Bodine Fore Sttiniavatl relativno znaéaine caline ait uw ict Prespektivi on materiel Obraden i Kontrolisan prema nekoliko vocrg siriktnih: prayijg” MO" Bit »Prvo pravilo: za: obavestenje 0 klimi koristiti: samo ist roloske tekstove. Tako, eS t na primer, prost pomen slabe yo Seon po, BePostedno obavestenje o kimi. ‘a nn d eh, Odista, he quznog Komentara, izaziva sve moguée vste ehjas tin Koja va Mest, godini, proizvodu. Deficitarna Zeta mess kazivati na kro g pens 1 Zetvuj ill pak, gnjlo leto ili suvige vlagnu simu i Dak mraz koji pit Susu ih Wauzetno blagu zimu koja ih kvari u zemlju, Same ace fe uzrok east hazniiGen, tekst moze biti unesen u jednu dogadsine seriju inutavanja ion’ i 5 ng DItee Pravilo: sezonsko .ventiliranje” obavestonja Kats joe, Jozi, na primer, proleéna slana koja ubija pupoljke ali tent toes, penis a Fnatenje kao zimski mraz koji napada samu bijku i mots dao bce 1, fv2 fenomena tespektiyno integrisu u dve odvojene sezonske seri ! Isto take. zimske ili proleéne poplave, koje se i mogu ponekad javiti kao po. ledica pucanja leda naglo oslobodene reke, nomaju Klimatski ni ek; 18 Karakter kao jesenji dazdevi, (. .-) a »Dobrc, ili najmanje lose dogadajne serije su obrazovene od odabra. nog materijala, pravilno Klasifikovanog; njth treba potom testiatt; oi. ne, nelavesni Karakter temeline dokumentacije mode stvoriti. sto se jib tige, vatljive fekte perspektive. Primer: surove zime izeledaju brojnije posts ¥o401590; no nie fi to prosto zato sto su dokumenta o surovin inom, ubuduce potvrdena u velikom broju, u vise ecuvanim arhivima, sto se dublic zalazi u XVI vek? Nad takyim Iegitimnim podozrenjem moze se triumfovati, samo pomocu ogleda — testa protivreénosti. Uzmimo, u stvari, da sve éeiée Javljenje surovih zima odgovara jednom stvarnom fenomenu: u tom slutaju trebalo bi istovremeno beleziti i proredivanje blagih zima, Ako, naprotiy, ta brojnija belezenja potiéu iz Prosle iluzije, od efekta dokumentarne fata- morgane, nagomilavanje dokumenata umnozyalo bi takode i blage zime, istoyremeto s oStrim, te bi podvala arhiva bila tako Jako. otkrivena, (...) +Drugi test, klasiéni: podudaranje i nepodudaranje, Niz blagih zima Koji se javija oko 1530. moze ovde posluziti kao ilustracija, Taj yniz" je ako Pad Ui 9¢i hroniéarima ili istoriGarima starog rezima. No, sve serije dijagrame. potvrduju gai prediazu uzornu saglasnost (...) Na drusim mestima, medu- Jjavijaju. se mnogostruke nepodudarnosti: tako izmedu Francuske i Katalonije za jesen i prolede. (...) Samo se po sebi razume da same podudar- osti ne bi mogle da predu srazmerno ograniéen prostorni okvir, Ruske ili _Japanske zime, na primer, ne pruzaju godisnju podudarnost sa zapadnim -Zemijama. Jer, meteoroloski uslovi, raspodela i uticaj vazdusnih masa most - proiz devesnoj meri razli¢ite pa i suprotne efekte, vee prema geo! oj dudini. tiNSKE meteg. Ne Sadinjava jt teSkoga: Kvantitativne belezenje dogadajnog. Koliko pe ho, treba pokuSavati da se iavede, pa ma i grubo, lary oO tige zima, na primer, prosta hladna epizoda koja : a ‘Pa fak i nekoliko nedelja ne moze se staviti na istu nosProthodna procena Klimatskih porioda na Balkanu 19 prava ledena sézona, koja okameni reke i zbog koje promrzayaju potpuno mnastinjaci."? Proutayanje Klimatskih kretanja u balkanskom prostoru u metodo- joskom pogledu stalno ukazuje na dye okolnosti: a) podataka ima suviie malo da bi se stvari detalno i egzakino mogle pratiti za manje vise sve vre- menske odseke i sve oblasti; b) Balkan predstavlja prilitno prostranu teri- toriju na kojoj su klimatske razlike i danas yelike zbog geografske Sirine, reljefa terena, raznolikog rasporeda, odnosa i uticaja meciteranske, poli kontinentalne i Kontinentalne Klime, zboz razlicitog rasporeda atmosferskih valoga, zbog razligite kultuvisanosti terena (Sume, baruStine, predeli stepskog tipa itd.) i sligno. Zoog nedostatka izvornih podataka nije moguée natiniti ,,dogadajne serije” prema godisnjim dobima ili s obzirom na poljoprivredae kulture freme Jetve, sazrevanja gro%da i syetanja biljaka), nego je ostalo da se da jecna jedina, Koliko toliko racionaina, ,.dogadajna serija’, kako je postu- pliono iu sluéaju Rusije, i to kao godisnja kumulativna serija podataka sa svim opasnostima od subjektivaih procena i ,,athivske podvale”. Da bi se umanjio tizik, klimatske varijacije su posmatrane u manjim interdecenijalaim {intradecinijalnim periodima (kako se to praktikuje i kad se prouéevaju cene), no bez stvaranja prosetnih pokazatelja temperature ili akcidenata, na primer, za kratke nizove Od tri godine, jer ni za tako Sto nije bilo dovolino podatak Pored toga. ponegde je izbegavano da se daju sasyim odredene kyalifikacije klimatskog kretanja te se umesto o toploj i hiadaoj klimi govorilo o godinama intenzivnih Klimatskih pojava Faktor prostranog i orografski, klimatski i priyredno razliSitog bal- kanskog prostora zadovoljavan je izvesnom rejonizucijom i ukazivanjem da je neka pojava veroyatno samo lokalnog a ne opstijeg karaktera; pored toga, pravijene su komparacije s izvesnim tatkuma (koordinatama) izvan osnovnog posmatranog terena, koje na osnovu satayane dokumentacije omoguéavaju stabilnije i Kontinuiranije pragenje (na primer Venevija sa vernom Htalijom, Rim, kraj oko Budima, Kipar i Krit). Razlicita zastuplje~ nost grade izazvala je postojanje .inetcoroloskih stanica”” u Dubrovniku i jo3 nekim mestima istoéne jadranske obale, na Ksfu i Kefaloniji, a Steta je Sto grada nije dozvolila da se takve ,,osmatraénice” nisu konstituisale 1 za Carigrad, Solun, odnosno Atos i za Beograd. Jako nepodudarnosti klimat- skih pojava u susednim krajevima moraju podsticati na rezerve i opominjati fa opreznost, u slugaju severne granice Poluosirva sa priliéno izrazenom kontinentalnom klimom i, na primer, Egejskog arhipelaga ili primorja na Jonskom moru sa izsazito mediteranskim tipom Klime, moraju ukazivati na razlike, Zbog ove prirodno moguée nepodudarnosti iSlo se, s jedne strane, vise na utvrdivanje podudarnih, zajednitkih pojava i clemenata i, s druge strane, na rejoniziranje tipienih podrutja: Podunavije i delovi Panonije, jadransko-jonski basen sa uZim ili Sirim primorjem, centralni deo unutras- njosti Balkana i eventualno egejski prostor. malo se v vidu da mogu posto- jati razlike izmedu temperature i kolicine padavina, ali se sem na ukazivanje Tegionainih kerakteristika u tom ili sli¢nom pogledu (na primer na odlike 1) B. Le Roy Ladurie, n,n, 908-911, 2.eu 3. Hrabak konti i ene Klime na severnim granicama Poluosteva sa hlad, sre time, no bez mnogu padavina) nije dalje moglo ist tm nim thay faeat0s lmedu meteoroloske i kalendarske odnosno privredne NOSE vid, " oske i Bodine, yp ‘abinost podataka 9 akcidentima na moru i sliéno, “ bow svih navedenih ogranivenja i osobenosti, samo igteay : Moglo je imati aproksimativnu orijentaciju, karakter oe Studljske sige Mrednost prethodne procene sa podacijma s kojima nauka sada Taspolane Cakle pre eventualnih prethodnih produbljenih istrazivania odredeniy ind Katora na pogodnim tokacijame, sa veéim stepesom egzaktnosti, o takva prouévanja za Balkan heuristitki i moguéa za nesto rani i pre eventualnth ..dogadajnih serija” 9 obzirom na godisnja dobs, Takozvane Sekundarne serije (dejstva klime na poljoprivredu i ishranu stanovnigtyay nisu ovde wzimana u obzir, iako je autor obradivao pitanje prometa agramiy, Proizvoda, jer i one ne mogu prusiti elements za jate racionalizacije kad je ret 0 unutraénjosti Poluostrya, ako su A razdobljg TL, Podact 0 Klimatskim kretanjima Za period oko sredine XV stoleéa nema mnogo podateka. 0 zim) 1443—44 godine turski hronitar Dursun-beg naveo je da su mnvsi vitevon 4 okolini Carigrada pomrii od velike zime. Pedescte godine ostale su be treza u izvorima Kad je ret 0 intenzivnim klimatskin promenama, verovatno zato Sto Klimatski nisu bile ,.temperamentne”, Mozda je jedan miran inter- decenijalni ciklus yladao od 1444, do 1459. godine, Godine 1459.2 | 14602 Pokazuju, pojedinacnim slugajevima, izvesno poremesenje. Posie toze tck 1464. godina je Klimatski interesantna sa vie dokumenata i to kako potetkom GL Elezovié, Tweski ivori za istoriju Jugoslovena, Dya turska frowiéara iz 15. veka, Brastvo XVI, Beograd 1932, 94. — Vidi: K. Iwpewex, Meropxia Cros | Beorpan 1952, 367. 4) U rukopisu jednog svetogorskog (Atos) manastira je, naime, zabeleienc da i¢ 24, maja te godine padao sneg (R. Wuje vis, Documents, 7). — Velike kige rabeleze sv 41459, godine i u crnomorskom primorju i u Meloj Aziji u praveu Trapezunta (Ko, stantin Mihajlovié iz Ostrovice, Janicareve uspomene ill turska hronka, prevod d-r B. Zivanovica, Beograd 1966, 142), 4) U zimu 1460, godine, na primer, zabolezeno je nevreme na Jadrenskom mors ‘zbog lofeg vremena kandijski brod kojim je Toma Paleolog, despot Magnezije u Mereji, ‘pos u Dubrovnik bio je prisiljen da otpiovi u Ankonu (G. Luceari, Copiaso ristelto degli annali di Ragusa, Ragusa 1790, 180). — U Veneciji se maja 1460. godine smatralo i! ‘u Dratu leti vladaju vracine i da je klima nezdrava (S. Ljubi é, Listine 0 adnosajih: izmeti Judnoga Staveinstva t Mletacke republike X, Zagre 1891, 149). — U prvo} polovini febrvte Bodine Skender-beg, Koji je pois iz Dubrovnika, morao je zbog vetra da se sklonl aviat (J. Tadié, Promet putnika u starom Dubrovnik, Dubrovnik 1939, 290).Prethodna procena klimats‘ib py-iodi na Balkanu 24 godine tako i u jesen Inteznivnih pojava bilo je te godine i izvan balkansko- jadransko-podunavskog prostora. § obzirom na nedostatak podataka © rnagajnijim klimatskim kreta~ njima, moze se pretpostaviti da je od sredine 60-ih do stedine 70-ih godina trajao ciklus godina sa prosetnom ili suvijom klimom.' Sredinom osme de- cenije dolazi do promena, Zna se da je zima 1474-5. bila u oblastima na srednjem Dutiavu narocito o8tra. Godine 1476, pak, Asik-pasa Zade sacuvao je spomen © teSkoj zimi u oblasti Moravinog uSéa u Dunav. ,,Snega je tada toliko napadalo bilo — pisao je turski hroniéar verovatno preterujuéi na orijentalni natin — da ga je bilo konju vise uzengija. Dunav se bese tako zamrzao, da je islamska vojska, kad je dosla, zastala na samom Dunavu' Intenzivne klimatske pojave zabeleZene su 1476, i na drugim stranama.? Jedan interdecenijalni ciklus od 15 godina svakako treba zabeleziti od stedine 70-ih do kraja 80-ih godina sa samo pojedinatnim i lokalnim pojavama na Jadranu ili u pojedinim njegovim zonama.” Za poslednju deceniju XV veka ima viSe podataka. U jesen 1491. jako su nabujale Sava i Krka." Te zime, februara 1492, Dunav je kod Sme- dereva viden pod ledenom korom.# Prema jednom podatku za Liku iz 1493. godine, od jula pa jo’ i septembra te godine stalno su tukli gromovia grad i cluje su neprekidno bile na dnevaom redu.? Godine 1494, Dunav je takode ) Potetkom te godine zima je bila jaka, prema izrigitom pomenu w istorijskim doku- mentima, na balkanskoj granici u ckolini Jajca (Thalloczy-Horvath, Jajese tortenete 1450—1527. Codex diplomaticus patrium regno Hungariae adnexum, MHH, Dipl. 40, Budapest, MTA, 1915, 16) Sliéno je bilo u jesen iste godine kod Zvornika, prilikom neu- speine opsade koju je izvodio ugarski kralj Matija Korvin (V. Klai¢, Povjest Hrvata, $v. HL, dio III, Zagreb 1904, $5 1 56), Iste je godine jedan turski hroniéar zahelezic za predeo oko Save kod Drininog uSéa; ,,To je kraj u kome esto pada kiSa, pa ima mnogo blata (E | e- zovié, n.n., 125). U Ugarskoj viadala je juta 1464. godine velika oskudica u zivotnim na- mirnicama G. Radonic, Durad Kastriot Skenderbeg i Arbanija « XV veku, Spomenik SKA XCV, Beograd 1942, 159). *) U Rimu su, na primer, poplava, straSan uragan i zemljotres izazvali bedu stanovni- ‘Siva i javijanje zaraze (Pastor, Histoire des papes depuis ta fin du Moyen dge IV, Paris 1924, 25—26). *) Turski letopisac Dursun-beg zabelezio je da ,,zima beie vrlo besna” u Plovdivu za vreme zimskih meseci 1465—66. godine (Radonié, n. n. 250). U jesen 1467., prema jednoj staroj turskoj anonimnoj hronici, bila je velika hladnoéa u okolini Skadra (R ad 0 n i é, ‘nn, 261). Septembra 1469., u vreme kada su Turci izvodili prodor u slovenatke zeralje, preko Hrvatske iztile su se Kupa i Saya (K laié,n.d., 78—79). 1) F, Babinger, Mehmed der Eroberer und seine Zelt, Munchen 1953, 369, ® Elezovie, n,n, 82. 8} Godine 1476,. na primer, u Rin se izredala serija uragana i oluja (Past orn. 265). — Aprila i maja 1578, godine Drim se izlio, tako da je prilaz Skadru bio oteZan (R &- donié, n,m. 250), . 4M) Dubrovatki istoritar Raci zabeleZio je za februar 1481 najpre potres a potom grad; treSnja je zabelezena i siedece godine (S. Razzi, La Storia di Ragusa, Ragusa 1903, 106). Jedna karavela potetkom novembra 1486. uSia je u dubrovacku Iuku da se spase co pematas soe vas Oar athiy u Dubroyniku —u daljem tekstu: D4D—, Cons. min, {TIT, 20), Malovesnici su 29. X, 1489, dozvolili jdnom dudrovaekom patriciju da sa navom nna kojoj je imag robe za Aleksandriju mode uéi v uku da bi nabavioSamac i spasio se, fortune'* uéi carinu, (DAD, Cons, min. XXIIL, 266). 1) K1aié,n, d, 186 (abelezeno prilikom turskih provala u Hryatsku), a J. Bing, Grada za rs Beogradau Sede veka, ky, Beograd 1981, 57. aig n.d, 192,we B- Urabak bio zaleden* za 1494. 1495. i 1406, Pe Tati Dostbie i 28 Sredezemijc Marino vite vesti na Osnovu Kolih se moze Zakljutiti da sw'te godine Wile ner Kite u celoj talji.te Nepogoda je bila i na go ips Trica Padale su novembra i deseo? 1498, Wi* Situacija se nast avila i prvih meseci 149 te zime zabelezene su j i lonjem Du etale Susi y Sredisnje ike hladnog, na scednjem i di 2 Ge singe delu godine nimaio nisi any sm del noe zimskom, jem deta Balkana y Jali, pe # i kisnog yremena Posle jednog isto takvog ciklule toplije i suv Bovore 0 teSkoj zimj 1500—1501. godine u we ands 3 Pteko leda kod Smeceieva u ala USrbijd ,cerska* vojska Pavia Kaniisin (alone le lstorije Reapraila, Gouisnieen Capita X. Beograd 1888.41; NTs then ny. Hisloria Regni Hugarige post opin Glorosisstnt Matthiae Corvind regi, Viegaae Prage — Terges.i 1758, 20), rein 4 Nepogeda zabciezeni su u profece 1494, na GB tS is, Storia detin cited di Frau, put er cura di don M, © sesen 1495 pak; viadala jeu Rimu iparna hkadnos neSto snega a ki8ajelile danimma ber preseatare s st 2 LgeTalem maria viadalo je velixo newer ce, Mesine, meseza maja stalno su do- Giavale kide u severnoj Lali, ok’ prvces avgusta sana bura duvala je na obalame Kala, pills, a septembra su padale tako veline kien Gaste da se nije moglo izadi iz stenisia U Dierit di Merino Sanato coal daliem tekstu: MSD—1, Venezia 1996 94. 130, 269, 341), Hanans Buca zadesila je, decombra 1496. | Solan toy Koll je sa titer iz Sicilije plovio ka Cael ESD T, 404). Vid. i: MSD 1, 16728, Oe Krity je w protece 1497 viadala suk 1D 1, 734—5), a HG tebe nebo protilo i janutra 1496. (P: Andrei, n.d, 163) Urovreme Marino Sanuto Je W svoj dnevnik uneo iz ‘Trogira prispelu vest da seu Dalma ji trese tle 1 da je Kod Trogita potomuo u more deo tra na mestis ede su galije uzimale Seer, ode (Marina Sanuda Odnosaji rear miletacke prem juznim Slavenom, Arkiv za rarujes tric wostavenskn V, Zas ), 1). Peon Venn riner, ni Kole) = dzdem fe mga. sabrai sede Komejanu velike kige srusile su zidine od anos nadoja; u okolini Pize nije se_moglo ici u polje (MSD Hl, 113, 204, 241, 256, 264). " tiny ene sneg je Januara 1499. pokrio puteve dak i oka Kastel Boe Peele pans dana febraarn (ede je sey inate redth) U Veneer msn oe iedaake totila kisa (MSD IL, 355, 493, 502), Tokom tri proleéna meseca 1499. Gohes jes tol Nelar ta tilasku wu Lepatski zaliv, tako da su neki turskt bron moral a se ukowe hot Rochas apuenee, $ iUane strane'luke Medona (Hammer, Geomiir eon iches, Budapest 1828, 317), i \ ies pee Vestn i Viera {Cine zboe velikestudeni te godine, 08 10000 oe vainika kojisu peas SkopskOg togora ka donjem Dunavu, na Poijsku, vate se same sit 300; ostall su pomrli od bolesti i yelikih hladnoe Srlereii sandiaeg j one “pisao da su irupe koje su krenule ns Polisku propale zbog zime (MSD I. Sor, 72, Poni Me 1S Poctiments, 7 (eapis na rokopisu'u mansstee Gracerial pt Pola, 2 i banil ©) U zimu 1500—1, godine jedan dubrovatki brod natovaren eet i _ bio Je primoran da se abog velike nepogode na moru skloni 3 Bokokoterki mally "Sent. cane, LXI, 193-3), B. Haba Guseme hee ; ages pelovini XV veka, Vesnik Vojnog muceia JNA TV, Boot Bete iJonskom morn u drugoj polo Vojnog 1d pljatkaSki UP Sneed Januara i februata 1501, godine pripremieni turski pli ae kraj morao je otpasti zbog velikih nanosa, ret @tinaSanuda Odnosafi, Arkiv VI, 173, 175, 185, 188; i Koji je dosao je Klime, Ima vise podataka koji Calmatinskome primorju,*2 Slitre Primer ul malom Trogiru (. Peroievit, Spljet 1909, 82) # take da Je prvoga decembra padalo OT, n.d, V, 455-6).Prethodna procena kiimatsSih perioda na Balkan yesti postoje za susednu Italiju** oblast Jonskog mora (jo8 za leto 1500) pai, na primer, za Alzir.** Hladna i kisna zima viadala je, dakle, na velikim prostranstvima Sredozemlja. Tokom proleca 1501. nevreme se nastavilo u oblasti juznog Jadrana i Jonskog mora." Sliéno je bilo i novembra i decembra 1501. oko Otranta, Krfa i u Egeji.? Na prostors Egejskog mora nevreme je vladalo i w prolege iu ranu jesen 1502. godine.** Pojaya intenziynil Klimat- skih kretanja nije bila oslobodena ni Dalmacija u letnjem periodu iste godine.” Januara i februata 1503. godine opet su zabelezeni yeliki sneg i poplave na severozapadnom delu Balkanskog poluostiva,™ odnosno nevreme pri plo- yidbi na Jadranu.*! Bura, kakva se nije zapamtila punih desot godin, a pri- mer u {uci Monopoli (Apulija}, unistila je neki brod kreat buradima ulja za Veneciju i razyalila jo deo lukobrana i luci.”? Snazna klimatska kretanja zahyatila su Siri pojas jadranske zone od kraja oktobra 1503. do marta 1504, godine te su izazvala loSu Zetvu 1304. godine, na primer, u dubrovackom @e Benvenuti, Storia di Zara da! \409 al 1897 1, Milano 1944, 66), Zbog sega u isto ‘yreme neka smola sa pianine nive mozla da sespusti u Kotor. (MarinaS anudaOdacsaji, Arkiv NI, 190), kao god Sto je i ceo saobrasaj na Jadeanu u yeliko) meri bio ometan. Na primer, pismo providura iz Ulcinja od 15. novembra prispelo je u Veneciju tek ina stedine februara (Isto, 186), iako se fa) put u normalnim jesenjim uslovima prelazi za najvise miesee dana. Tih nedelja Nerctya je mnogo nadesia, te je razorila mlséachi bastion na uléu teke, sto, 171 i 175). 25) Prvih dana noyembra 1500, u Torsu su zabeleJene, , gran pioze et eativissimi tempi”, u Milamu kise oko 19, noxembra, a 22. novembra zbog loses vremena nije se moglo snzzvall veliko vese (MSD IIT 1094, 1093, 1092) #4) Jo8 petnaestog jula 1500. javijao je kapeian Jadrana sa galije kod Deata da je nastupilo lose vreme i da je niz valja i fusta pretqpelo Stet jer su batene prema obali ili su napunjeni vodom, Jedna nava i jedna barka su zbog nevremena stradaly u volama otoka Zantea 10—11, avgusta (MSD il, 679, 727). Vid. i: MSD TI, 679. #8) Kise u Alziru koje su pogele 3. marta 1801. padale su vise dana (MSD LV, 5). 4) U Ljesu su oko 19, ILI 1501, zabelozene velike kiSe i uopite mnogo vode. Nekoliko dana kasnije nevreme je evidentirana U Budyi, tako da su se neki mletacki brocevi_ morali zakloniti v Cavtaty. Nepogoda je 29. V. 1501. zadesila na krajnjem jugu Peloponeza bej- rutsku mletacku galiju (0ASD IV, 17, 18, (501). — Povetkom marta 1501. eabelesene su ike koje eu padaie iz dana u dan u Alcksandriji (MSD LV. 5). 4) MSD IV, 180, (Otranto 4, X11501.), 205 (12, X{L1501, Kerf, na putu iz Berberske), 207 (Mitilena-Hios, 20. i 22, X1 1501). +) MSD IV, 250—i (Rod), 404 (venti furiani kod Mitilene). ) Grom je, naime, u dva maha (30. [Vi 16, VIL) oSietio kamspanile zacatslch erkave (G. Sabalich, La Dalmazia nei commerci della Serenissima, Zata 19, 3), #) Marina Sanuda Odrolafi, Avkiy V1, 234. 31) DAD, Diy. not. LXXXIT, 110’—111 (bacanje pSenice i jetma zbox aevremena na relaciji Barieta — Dubrovnik), 38) MSD W, 639 (jantiar 1503), . 32) Noyembra 1503. stigle ot ir Trogira vesti uw Veneclju 0 poplavame 2bog Kise Kole Je danju i noe! neprestano pacala od 29, X do 14. XI; nadodla vods je, nekoliko sedmica Kasnije, u proj polovini januara o¥tetila vodenice Trogirana. (MSD V, 395, 720); Martins Sanuda Odnotaj, Arkiv Vi, 234). Na kopnu proma Trogira pored velo velikog snega duvao je | vetar { viadale su velike hladno¢e (MSD V, 900), Zhog velikog snega januara 15. Vojveda Cre Gore morao je odustati od puta u Carigrad, a zbog snewa je Gak i u crugoj polovini februara saobraca) oko Risna i Hereee-Novog. bio obustayljen. (MSD V, 609, Arkiv Vi, 266-7 | 283), Posetkom marta 1504. zabeleZena je velika poplava u Lieu, koja je Oltetila i unistila mnogo kuéa, ducana, Zitnih magacina i barutno i provijatno slagaliste, oko Kotora (MSD V, 896; Arkiv VI, 2855). Krajem januara 1504. snegi je mnogo bilo oko Kotora (MSD V 896). Nevrame ja viadalo i jula 1504. U vodama oko uéa Vojuie (MSD VI, 49).= B, Hrabak ———$$$___ 5 Himba kraju. Sligno je te zime bilo n, privredna godina na Jadranu i a mune te skih pojava koje su ostayi mraz je nanco Stete masli potpuno zanemarene.!? Miletaéki_hronigar Pojavama narovito u seve, Marino Sanuto Pun je podataka o , rnoj Ttaliji i na Jadran Klimatskim Egejskom moru za vreme od proleda 1502, a poeetka 1394p Jonston i ie arg. D, ; 23): %) MSD IV, 719, 769 (karavela sa Zitom i je rom iz : 663 (lo¥e-vieme u Napuiju 20 34 1508), 695 (newer eiinge Frias ke Bevreme uw Siri decsmbra 1503), 966 (cern ort 4-1 1504, sicilijanska Zitna lada 2a Napul), 871 (Kipar, januare ten) yaa He Aleksendiie,tesklanjeniena Rod), 94 (na ploviels Kipar = Atsiog aig ao) Decembra 1504. godine, naime, jedna nava sa Sicilijanskom soljy Dubroviilk per forza de vento uSla je u nek dubrovatku dragus tase i, Od Dubrovaika ulwatile mletatve galijei odvukle, zsox toss suse ates (AD, Lett, Lev. XIX, 56°—7 od 25, 1, 1505). Jedna steasna bern se stuSila je u Dubrovniku veliki broj Kuga i oSiesla fama (Razzi, u. d,, 115). 3) G. Sabalich, n. obnove oyu kulturau (Ista). 38) Meseca februara ili Prvih dana maria 1502, nasukalo se 30— zbog nevremena kod Rta Svete Marije (MSD IV, 243). U toku nee ix 1B oblasti Venceije duvala je snazna bura sa zapadne strane sa kisom, snegom zieiniw tons isto, 244). Zbog velikog nevremena krajem maria u Santa Margatii, u \eucejansion oe Jedne noci je razoren deo zida erkve (Ista, 247). Sreinom aprila te godine vsoka vous i Upropastila nisku gradnju u Veneciji (Isto, 251). Cetvriog avgusta 1502, Yenecija je bila syedok jake kive sa veirom (Isto, 295). Zbog nevremena jecna mletacka lada ae poly 2 Lie bila je skoro potpuno unistena (Isto, 332), Teske yremenske prllike | kise zabeledene st U rage) polovini noyembra 1502, a ostein Kefaloniji u Jenskom moru (Isto, 48). Dradest Sestog novembra 1502, voda je u Venceiji preplavila kejove a i vetar je duvao (iso, 482). Kise i vetar naneli su velike stete iu Raveni ade je slitno nevreme vladalo i |. cecembra Glsto, 494, 503). Voda nastala od tise natinila je U Raveni velike stete i 7. | 1$03, bada Borla mlinove 1 druge eradnye (Iso, $97). Neveme je meseca febrvars 1503 vaiao mt Gledniem | juznom Jadcanu te je posia iz Carlgrada putovala tri meseca a neki micah Krodevi moral sy, a. puts i Valone, dase shlone-u Dubrovnik (Iso, 76), to aie faa ola Je putovala fz Alcksandlfe moras eu prvoypolovis februna dase zbog vik teskoea De plovidb zadeii na KorSulj Isto, 72). Velika kisa padaia je i Veni 2.7 1503 (Isto, 773), Putevi sa kopna u Kotor bili su pokriveni snegom jos 9. marta se vot cktobra 1503. u Venceiji su zabelezeni kia, vetar i vilo visoka + 48. — Tek 1565. godine su mletagke vlasti nastojale da 40 francuskih patija 17.118, maria (MSD V, 182). U dubljem kopnu, mletatki poklisar iz Fiesa, javio je 20. oktobra ne — Kisi nego i o snegu (Isto, 210), Na prostoru od Pule do Veneciie poveikom ghtobra dure \Silok (Isto, 211). O elikim ki8ama javljeno je iz Ravene 12. noversbra (so. 32) ‘ rae ‘grozdja bila je vrlo mrsava (Isto, 322), Nepoe’ im Venecije i na moru kod zabeledena je 17, novembra (Isto, 353). Nad Feenco ee (04.24, X1 1503, snctna yeiavien (Isto, 405) i sneg je nepreste dana decembra (Isto, 443, 500, 513), Na jugu, u Nepal u toku 81° fa (Isto, 505). Sligna je bilo i na ostrva Kefaloniji u to vreme (ste, $2 embta zbog nepogode na moru mletatki brodoyi su morali da % 723), Bura i jak vetar nanosili su stete i u lukama ostrva a padaoBrethodna provena klimatskih perioda na Balkanu 23 Kteristi¢ni su podaci da je Pijava svojim izlivanjem u godinama 1499—1504 nanosila Stetu opitinama oko Treviza i da su velike kiSe i vetar u toku ja~ nuara 1504, izazvali pometnju na ostrvu Kefaloniji Jonsko more) gde se tako joke vreme nije zapamtilo u toku dvadeset ranijih godina.*® Ti retrospektivni i poivrduju ovde iznesen raspored interdecenijalnih perioda hladne | kine odnosno toplije i susne klime. ‘Velike padavine i duge snezne zime u unutradnjosti Balkana i u Pa- nonskoj niziji prvih godina XVI veka dopunjuja pomenuto izlaganje. Fe- bruara 1503. godine, na primer, prema obaveStenjima iz Budima, u Ugarsko} je bilo mnogo snega i ofekivalo se dalje pogorsanje vremena.” Po jednom zapisu izeyropskih kontinentalnih oblasti, zima 1504. smatrana je kao Ijuta j sna%na;# jedan srpski Ietopisac zebeleZio je da je ta zima trajala petnaest sedmica.!* Po svemu izpleda da se ovaj kisni period nadovezao na ciklus toplijih godina, koji je sa izuzetkom 1501. godine trajao do sredine druge decenije XVI stoleéa. Zasada postoji samo podatak iz srpskih letopisa da je 1509. godina bila sufna i da je u vezi s tim morila glad. Kigna 1510. godina bila je kao neka ,cezura” izmedu dva poludecenijska perioda, Podatata za ovu godinu ima ne samo za jadransko primorje i Italiju,* nego i za unutrainjost Balkana na Gijim je planinama i meseca jula 1510. bilo zneZnih manosa.”? ‘Ovaj topli period za Podunavije i Pononiju zavrSava se zimom 1514—15. godine** Za drugu polovinu druge decenije XVI veka postoje podaci samo} za oblast Jadrana.” ‘bure natinjene su, prema izvestaju od 23, II 1504, znaine Sicte (Isto, 906). Sneg je u prvo polovini februara padao Sak u Traniju (Isto 910). Lote vreme i velika yoda zaustavili su eke gradnje na Krfu (Isto, 717). Tu su velikike kise zabelezene i u drugo} polovini februara i prvih dana maria (Isto, 969, 1021), '£0j polovini januara (Isto, 779). Tu, u samoj luci Rimini, zbog nudotle vode iz retine i zbos nieke gradnje na Krfu (isto, 717). Tu su yelike hise zebelezene i u drugoj polovini februara i prvih dana marta (Isto, 969, 1021). ®) MSD Y, 636 i 933, 988, #) MSD 1, 192. . i 4) Lj. Stojanovié, Stari srpski zopisi i matpisi III, Beograd, str. 90 br. 5235 15238 (posie takve zime dosia jeugodina sa skupim Zivoiom); P. Vujevie,n.d..7 (1504 ‘godina — godina gladi i epidemija.a 1505. ispunjena nedaéama i sa skupim Zivotom), 4) Lj. Stojanovis, Siri srpski rodostovi i letopisi, Sr. Karloyei, SKA, 1927. eee 3 . br, #51, — Sledese, 1510, godine u oblastima blize mora javile su se ..guse~ ‘nioe bez cista”” Isto, br. 854), = 4) Petnaesiog januara 1510. Dalmaciji je pao sneg lakat visok, a posle toga se spustila Madoa magla koja je potrajalanckoliko dana; nakon magle ponovo je padao sneg ‘te seled odrzao do konca januara, Te'godine je zabolezeno nekoliko slucajeva jatex promrza~ vanja maslina (S, 0 £ani¢, Poljoprivreda Dalmacije » proslosti, Split 1955, 187). Godina 1510, bila je hladna f v Wali, Premasvesti iz Rimini, kiSe su stalno lle u mesecu septembru au Rimu je Bovié osvanuo u snegu (Pas tor, n. d., VI, 308 1316), ae ee ad. 8. ms zine su 7608 Velikog snega Turci bili spreteni da zauzmu SI. Po2egu, (Ve rancsies Antal, Onsces munkdt, Kbrlik Szalay Lészi6 & Wenzel i Ser QOL, aps, MTA, "ens, 2). ee ®) Newreme je zabelezeno podetkom novembra 1515. 1 i ot a on H ae rege hee VI, 459), kige w Veneciti fabruaa 1518 aa, ee HI 1524, velike gemijavine u Zadru; od groma je siradao neki——____B. Habax Sye turske nage ee urske pohode 20-18 i pogerkom 30. Reding rads, jula 1913 gM N iziednagila sa Eno je bilo i 2a vre Poduhvata na Ugarsku 1532, podine,s! U avedenim okolnostima danas, razume 8, Ne treba ered a guberen Protiv prokletih Turaka, nego psi Petiodu godina koju potvrduju i podaci kop pohodima i to ne fe tite eledans aats i 1 Cinjenicu o kig, off nemaju nikakye yere ee SS20m samo na Balkan | Podunavije wen 4 sklopu interdecenijalnog period od 151412 ‘Blo™ U jesen 1530. viadalo je loSe vreme,"* a godine 1$3). Kraju oko Budima ano je pao sheg a zima 1532—33, bila je duga i teska.44 najamnik Nemae 1518; grom je udario u jednu zadarsku kul i Fasuo je (G. Sabaticn, p. d. 3), Maja moseca 1520. godine, pak, zbog zemijoliess ng Fitavom juznom prinonn, ‘ed Dubroyaika do Uleinja iu Bokokotorskom zalivu dissli cu Se oromni trust valor, U. Mihailovié, n. d, 14). Pevoga decembra 1521., na Drimer, duyala Je stragna bura tako da su se u Jacranskom moru Prevenule mnoge nave, medu Kojima i jedna lopudsta krcata zitom i to zaklonjene u samoj dubrovackoj luci (Annales. ‘fagusini anonymi item Nicolai de Ragnina, digessit Sp. Nodilo, Zagreb, JAZU, 1883, 2778; Razzi, ad. 171; F, Braudel, La Méiterrante etle monde miiditerranéen a époque de Philnoe I tae eG Elezovié — G. Skrivanié, Kako su Turct poste vise opsada zauztli Boor, 1956, 34152. i Cag ead a Mmer, Geschichte des Osmanischen Reickes Il, Budapest 183 ee je maja ij Je pratila strahovita kiSa: kod Piovdiya rekt i 3 je maja i juna vojsu je pratile strahovita higa: kod Pk vd a eee as Seton pn Dolie na Kom bo pose vi ear oe i de opet mnogi te ase nae potas dg au spasaali po dyed, a su ove ot ae cilgmee oti nile odmah povukia; gonna od velit ‘dats, vaya xt icrcndi Sareea Lot Onjouam mores bs techie nor most Ha mer 3-d, gl), Marino Sanuto, prema inackim vestima if Beograda, ise taco portale se ot kspediciji te saopStaya da su ki8e neprestano podale na tri dan: es fie eiclios ‘odostaia smatralo da se nece moe) natinit most Sv Dang ee fi jest iz dhevntka Marina mi, Saruda 2 i lzvod rslaverski paviest iz es D200. Zagreb 1883, 236. i cma sm M110; KSD LVI, 820 (est iz Regensburg, 13, Vl 1512. *) Hammer, n, d, Ul, 110; KSD LVI, 820 (v ta 1532 (MSD LVI, Bee Piedras ulSajesia} sustain cblaliva svguce 132 iossimi Mathioe ae post obitum gloriossimt LpePrays Tergeat 1186" 16, 107 Crigciorecqu pli) = Bana: se da Aaa cu veliki snes i zaledivanie Dunava posto ne Be ida i Bosne (MSD LIV, 186). anfy, n.d, 113 i 118,Prethodna procena klimatskih perioda na Balkand 27 SedmogodiSnji period od 1526. do 1533. godine moze se u jadranskom basenu poblie pratiti istorijskim podacima kao doba intenziynijih pojava hladnije Klime.®* Podaci Marina Sanuta za Italiju i to samo za 1532—33. godinu su jo! mnogobrojniji.® Sligna klimatska sitvacija 1532—33. godine sroée se ina Levantu gde su kise lile éak iu susnom delu godine, ili smenju- juéi se sa suSom istog godisnjeg doba.” Tiidescte godine XVI yeka, taénije desetogodisnji period od 1533. do 1543, godine ne predstavlja doba vecih klimatskih kretanja. Nije isklju- eno da je ret 0 duzem suSnom periodu, ili bar o pojedinim neSto suSnijim yodinama posto se podaci o susi na balkanskom kopnu u ovo yreme uposte retko stecu. Godine 1537—1540. su godine slabog roda Zitariea i godine naj- vyece gladi u toku XVI stoleca. Iz jednog dubrovatkoz podatka, na_primer, izgleda da je godine 1540. viadala u turskim zemljama suSa tako da je letina Keajem februara 1526, na primer, neka dubrovatka nava naiovarend Hitom a Albaniji 2a Lisabon pojavila se pred dubrovaékom ‘ukom te se u aj morala sklonitt, bar ‘4 deset cana, zbog nepogods na mory (DAD, Cons, min, XXXV, 153°), Werovatno 1525. godine neko Zito Zadranina Luke Ceke na nekom brodu iz Ortone moralo je pitt bateno U1 mote ,propter fortunam” da bi se spasio brod i ostali tovari (Dréayni arbi u Zadru, “Atti del notetio, b. IL, fase, IV, nedatirano, izmedu 1524 i 1528). Zbog loseg yremena na Jadranu mletaéki kapetan Zadra nije mogac marta 1529, da isplovi iz Menopolija u praveu Kotora (MSD L, 162), Marte meseca 1531. godine tukav je wko velihi grad u Dubroyniku j okolini ,,da su najmanja zma tezila pola libre”; od te krape mnogo su stradall loza, stoka igradevine (Razzi, n, d., 123). U to vieme je mnogo kise padalo i v inage kigovitom Ko- toni tako éa je voda dovela u pitanje dobro stanye tvrdave (5. 1. | wie, Commissiones et relationes venctae H, Zagseb, JAZU, 1877, 85, relacije biySeg kotorskog providura Tritona Gradeniga, predstavljena 6. XI 1533). Krajem oktobra 1532. usled saznog yewra koji ie duveo iz jadvanskog basena, nije milvtatkim brodovime bilo moguce uci u Jadransko more (MSD LVL, 279), Velika kisa i zemjotres zabelezeni su u Uleinju juna 1533. godine (MSD LYIL, 536-7). Vid. i MSD 46, 275; 47, 97; 50. 132, 4) Zbog yelikih kiSa venecijanskom kraju jana 1532, oBekivalo se da ée biti lose Feiva (MSD LVI, 448), Stedinon) aprila (17—18) u Veneciii je viedalo los vrle hladao vreme koje je u Ferarj izazvalo i ruSenje novogradnji (MSD LVI, 64 i 65, 68). Kisa i nevreme u ‘Veneciji zabelezeni sui 9. VILL 1532. (Isio, 711). Velika kia pratila je prvih dana novembra 1532, neke irupe nemadkih najamniica, au Vencciji ie kiSa posebno zabelezena 18. toga mescca (MSD LYII, 220 i 237). Drugog / ireées decembra u Veneciii je padao sneg, a8. 19. pa opet 11412, te 18, 20. 1 30. decembra lila je Kika (Isto, 301, 325, 335—4, 378). Sredinom Sccomibra veliki sneg je padao ne samo u scverno} Htali, nego iu Palermu, na Sicilji (Isto 334. 438) gde je on inace izuzetna pojava. Prolece 1535. godine tekode je u Veneciji bilo kigno; velike kiSe posebno su zabeleZene 24, marta i 28. eprila (Isto, 652, 669). Sliéra je situa Gija notirana iu zapadhom delu Sredozernlia, ne primer u Kataloniji gde je ki8a neprestano: padala meseca aprila i maja 1533. (MSD LVIIL, 226). Sa zapadne strane kisa se neSio kasnije ‘potetkom juna, ponoyo navukla u Veneciil i u severnoj Lali; 2, 13. i narogito u noei 20—21, Juna u Venecifi, 2. Salo, 8. u Trentu, 22. u San Ruzmu, 30. juna a Bolonii (Isto, 245, 357. 34950, 354; 246; 273; 356; 389). Sredinor jula v Veneciji su bile velike yrucine, ali su Fike ipak padale 5,13. 131. jula (Isto, 401, 450, 465). Velike Kise padale su i septembra 1533, godine: 3, 18, 19. 123. u Veneciji iu drugoj polovini meseca u Trentu (Isto, 642, 693711; 721). *)’U Aleksandriji (Egipat) je velika nepogoda sa severnim yettom viadala 23. januara 1532. kada je razbijen jedan galoon kairskog paie natovaten pSenicom i piringem za Ber- bersku; no | drug brodovi ui luci pretrpeli su sieu (MSD LVL, 85), Jedan prod, kreat devetom za Aleksandriju zbog nepogode morao se zaustaviti u Setiji na Krita koncem marta 1532 (Isto, 208). U pozno prolete losa Zetva zbog Klime ovekivala se U zapadno} Grékoj i na Kefaloniji a rod pienice i jetma bio je slab i u Famagusti na Kritu (Isto, 659, 656; 880). U prvoj polovini decembra 1532, setya se na Kritu i ee ee A Seis fe be obayijala po kisi (MSD LNT, 718). Dedais velike hide (MSD LVIUL 366, 721), SPT" SH SHE9) polovin ju iste godine2 ag B. Hrabak i Bodine bila slaba, poimence w Albaniji* Ov, nikako ne iskijuguje, na primer, na ees tan nee edit Pribrezu, i slugajeve goditnjih doba sx naglatenim padres intal 4 sa Podunavijem i Panonijom de suine sein hiadne i Snegovite zime, nego bi se gal moglo teéi da Zima. je Padavinama é sie e nikake ne iste Skljutyjy Wtoplo leto ig lagna Ferlod od 1543. do 1551. godine na podrudju Sade = ta Sirih prostranstava Balkanskop poluosteva, znati ni. Boding sa intent Hlimatskim gubanjima. To se narotito moze Pratiti 2a podcuaje Tae jadtana.n fy Pocunaviju, u Panoniji iu severnoj Srbiji (5491581. pote, zime i kigna prelazna godignja dobe.t* Posle ovog ostnogodisnieg ciklusa nastao je nic godina (Sst ni a is “133 mirnog Klimatskog perioda, verovatno toplijeg.®2 a) **) DAD, Lett. Lev. XXII, 164*— 5°, #) Potetkom 1537. godine na pr. oko Klisa (kraj Splita) blo ie mnogo snega te su Turol napustili opsadu grada (G. Nowak, Ponijest Splze Il, Spl: 1961, 61), Prlicom po. yratka sa Sicilije, gde je ukrcao », jedan cavtatski brod bio je u jesen 15 prinuden od yelike bure da s¢ skloni u Otranto (DAD, Lett. Lev. XXII, 36 at od 5, XI, 1538). ©) Zabelefena je hladna zima 154041, sa zaledivenjem Dunava u gocnjoj Usnsto) 4 yetrovita i ki8na jesen 1541. godine oko Budimpette (Isthvanfy, a. d., 144, 14950) *) Godine 1543, 1545 1547, i 1548. tukao je grad u Dubroyniku, na Pelesou, u Kotore iu Apuliji s druge strane Jadranskog mora (Annales: Ragusint anonymt, 109, 1 azz n. d., 152, 166), Godine 1544, i 1545. yladale su na celom Sredozemiju velike bure; net 544 seda il ds “ i Neptuna; januara 1545 1544 sedam dubrovatkih nava postale su drive bogova bee ine es — potoplieno je u Jadranu pedeset lade (R az 2, n. d., 156; Br: cae Be ieee sei ron ecto stones trate Port wpe 1548. u Dubroynikn odreden novac proyidnicima Stona s nclogom da om iti: i 8, 102). Beritié, Stonske utirde, Dubrovnik 195%, ares MAS ¢ #2) U jesen 1549. godine kike su stalno lile pri jednoj opsadi (1st ze Aas azima 155051. oko TemiSvara bila je ostra (Isto, 190; B.D ur de eee Bae 0 Sati Mele Sokolvita uw Bantu pra apsata Teva, lasik hor dre Beal IE 182475) potnatis Cera 2bog Nace ee 6: ‘nikada do Vujevién.d., 8; Jb. Cro: a rigteoce pe: A pe ae 1554 zabeleZio u severno} Upask) wits des prostranih bara; ui leto 1555; on je bio syedok velike vruc tie Teen 2° 2bog y aes Foy J, Paris 1748, 212. uta BB trad, en frangais par 'abbé de Foy 1 Paris 1748 Or baron di Bushee, trad. ¢ : Redes dove ee : a ore otal Ute ra “Beograd i Si planina s izgledom Juznih Sloyeas See iia XVI-XVII vek, Beograd 1961, 116).Prethodsa procena klimatskih periods ns Balkass » iu drugoj polovini pedesctih godina zabeieiene su nepo- ‘a unutrainjosti Balkana“ i na Jadranu,§* odnosno hladne rime u Po- ug Panoniji Sezdesetih godina XVI veka nastavija se period in- promena sa naizmeniénim suSnim i kitnim godinama na ije i's velikim pedavinama u drugom deiu decenije (1566, 1569. 1560. pa i 1562. bile su suine u centrainom delu Balkana, fine 1562, i 1564. takode suSne na Kipru, a u proleée 1562. iu ltalij 1563. velike bujice poplavile su Trakiju i okolinu Carigrada tako da Bat iar masta mosiovi poruScni.* Kise i nevreme zabelezeni su i u jesen 1565. a zimu 1566. Za vreme poslednjeg pohoda sultana Sulejmana na Ugarsku kide su stalno u toku Zetvorodnevnog marsa od Beograda do Sapca.”* eget Teno idalje su se redalc sacine i vrlo hladne zime i Kine i probiladne jeseni.” Na kopau je klima od 1566. do 1567. godine bila ip on att if ‘sneg smetao. pen acceso Wernnest ‘i 1558. fzazvalla je prave poplava u T. Utics, ‘Savala kute f odnosifa robu Cak i malobroinin Dubrovana u mestu (DAD, Sentcanc CXXI, 260-0; J. Tadié, Dubrovacka arkisska grada o Beogradu, Beograd 1950. 78). Godine 15567, biskup Vrantit je zabclevZio glad u Trakiii koja je izazvao nepovoljan raspored pa- davina (zbog kigs koje padaju kad usevima nisa potrebne odnosno ne padaju kad su potrebne) eek ieee eer ox nc sits n.d., IV, 2279). “S) Mescca juna 1557. bilo je nevreme na pudini pred Dubrovaikom te je dubrovacko ‘neko] ladi da se skloni uv luku bez plaGanja carine (DAD, Cons. roz. iv. 28), Velike kile 1558—9. godine upropastile su ieivu (DAD, Lett, Lev. XXVIL. Tae 6) Revie fe eves 1559. vndalo i oko Krita, kada je zbog uzburkanog mora siradala roba na dubrovatko) navi Koj je plovlla od Damits (DAD, Div. rot. CXVII, 156—7; DAD, Div. cane. CXLVIIT, 40—I"a 2) Toehyanfyn.d 28 (ae potson 85), 20 (o8tra-zima 15591560. Bi, Blajanorss Stari srpskt zapist IV, Beograd 1923, str. $9, br. 6306; P. Vujevié, Na putu -Budim u kasno proleée 1560, godine, Buzbek ie bio velo velikih veudina (Letires du baron de Busbee IT, 1289). Posetkor te godine, etn, Duna oo pod leon povidone Obavisi Tv aa1y. 2 248) Buzbek je zabele#io velike vruéine i 1562. godine, na putovanju od Sofije ka Beogradu (Lettres du baron de Bushec II, 353—4). “) DAD, Lett, Lev. XXVIII, 223', 2837; XXIX 9-9"; V. Lamansky, Secrets i 28. “ a ue ceca sae ac fas a a ern. ies Dart uae gE rte 1, Be, 11/534). vanié, Turski pohod na Siget 1566, Vesnik — Usled kike i poplave mnoge kamile sa tovarom si Ne eataie 200 (omogo shega krajem 1562), 276 (aka zima poSetkom, i aun re eehe B. Hrabek U toku 60-ih godina Zadelezeno je vite moru,?® U Setyorogodisnjem Periodu 1569—1573, j i zodisnjem . OMOVO 81 Se javila inten Mimatska Kretanja natocito 1 Panonii® iu jadmeahan Deeg Zapls i2 manastira Hilendara ukazuje da je 12. raja 157) zbog miraza n. Repowoda na Jadransy, eday TAZA nastcs. #) Stedinom aprila 1560, 6 Jadrana jo naredio dase deo tereia, eee PREC kane or Wis Side aE. B. 1264. kapetan Fadrana Dakoma lt domaine Pro Chay: 280. U prvoy potovinifebruara 1561, more bilo vote cs CAD: Cons toe. LV, 2122). Nevrems je vabeleone teen nelto ranije i u vodar! Jopehoe Osteva Zante (DAD, Div, canc, CXLVIL, 26". J), Wa wey ene Je mods Fit9 Zemllottes u Vatoni koji se dogodi priblitnc uto vreme (DAB Yee Toy. XXVIIT_ 151), itt 1 Pot 2, godine wu Healji (ale u zapadnom Sredaseniie te Spaniji) padale su velike SA ayia antys Wromensk: dovedena u pilange (DAD, Lai, Lon uta, vets Pelvaes plod Nk! dubrovathi brod zadesita Je nesreta na moru' sosaroea tse odine Baion plovidbe iz Dubrovnika u Mesiny (DAD, Noli tse 1 Sk Sant osiguranje od Sethe Hea REM BOVE no esigusaniu 23. XI, 1563), Nekp ho u leigh ee ee HoT tee ene duet Jednog lopudsko broda u falas prillkom vraéaneis Alero ie Brae pepiate’, Ueto. 133° 4, osiguranje cakljuteno 13. Ill 1564) Od sepoacdarns Sor CDAD None u Dubrovnik stradala je jecna dubrovodke neva pocetkon 1566, wosce (DAD, Noli et sic. M1, 126—7, osigaranie zahl} : ranjo 22, TIT 1566), Stradlali su ne samo trgovacke nego | mnogo jae bojne wale, Tene Puasa 1567. uw sting; olui blizu Senigalije nastradale su dve mieiacke strazarske ealie (C Hot vreme, u 'prvo} polovini januara 1583, godine bilo je uzrok neuspeha pri pokuSaju Dure Daniciéa i senjskili uskoka da otmu Klis (C. Horvat, n.d, 31; B. Poparié, n.d., 145). U unutrainjosti, pak, Poluostrva, velika sua zabelezena je 1583, (P, Y ujevié, o.d,,9)i1584., a godine 1386, sneg tak i na uskrs (L.j$ tj ano.vié, Starf srpksi letopisi, si. 269, br. 955,957; B. Vu jevié, n.d.,9), Zbog nevremena na moru u visini Ankone sa jednog dubrovatkog broda baten je deo tereta lu more u zimu 15856. godine (DAD, Noli et sic. XX,7—8'). U jesen 1587. baéen je takode neki bob u more da se olakSa odréavanje na talasima neke dubrovatke fregate (DAD. Di cane, CLXXX, 63—4’ a. t), Snega i hladnoce bilo je u zimu 1587. godine u Panoniji (1s t van fy, n.d., 347). Prema zapisima u nekim srpskim letopisima sneg je 1587. godine padao a treei dan Uskrsa, j. 28. aprila po ovom kalendaru (P. Vujevic, n. d., 9—10),eee A B. Hrabak sod. eosl® Mlitnatski neSto dinamitnije 1587. godine Aol {987—1592) iz kojeg nema saéuvanih podstaka vey eel Oa py, 2 Eeiio 2A Sto nie bilo takvih pojava koje su kao teases SKI Ketan, da budu zabelezene. Dvadesete godine XVI veka Predstayhajn ieee ps 1 Kisnog ciklusa, naraéito uw Podunaviu i severnim dete lt bah Poluostrva. U primorskom pojasu Jadrana javljaio se. acy Bilkanste’ na Jadranu j Jonskom moru takode je bila rmanje bezbedna me, Mletabke knjige osigurania brodova i neki dubrevattt site Obttos da je situacja bila sliéna i na drugim delovima, mettre 29kaay, Prosiora" Klima na donjem Dunavu pokazivala je slitne nigin e, Mtoe Kao one ng fe NAStaje py ii) Zabeleteno i, na primer, da se Sava nige Zagrebe oktobra 159. goa da je odnela ini vojei magcin | niost utaborene austriske vote Jus eC, alla likom pripreme hriscanske vojske na Petrinjt, kiovito vreme je oichavnt SMF Gruber, a. d., 771 100), U gomio| Ugarskoj soex i xisa su stain noi eubtwe ( fodine tako da su deuinovi bili Klizavi. Kisno i sne2no vreme viadalo js ay 1504, fe 154 Ho) Usarskaj (Ieth-vanty,n.d., 981, 383), Juna 1594. gocine bilo ith eee Islourio say puséani pra turske vojske u Karlowatkont kraj (D. Grunen ee Jull 1594, medutim, fo je topao (Isto, 124), Silna vrudina notrana je Laveen tego 12) Kod Habote na Dravi (Isto, 136). Septembra 1586, poste viSednevac kite, Kupe se 7 Pa ie vojskt je owls pret bez lada i mosiova (D..G ruber, n.d, 13) ke eee Ha wreme opsade Petrie (1s th vant y, nad. 422), Aprils 139, kad tetas deat Grade rene velika turska vojska u Panonij, neprestani pliuskovi i jodna provalg nce, Fatizal su voisku w logons (V. Vinaver, Pree ustanihe burbe pros Tarcka none, 1953, 39), Zima 1597—8. dublje u Panonili bila je snegovita a proieee 1598. nora Stanih Kia, kao uostalom i kasnije tokom 1898, godine (Is th v Oktobra 1598, godine rano je zazimilo u Panoniji, tako da se por ‘sheg, Oktobra 1598. godine oko Rudima (D. Graber, . a. 163). ") Aprilia 1596, na severnom primorju vladalo je nevreme (3. P o par ié, n.d, 63) Kajem febritara 1508. razjaren jugo je u rogoznitkom zaiomu, juino od Sibsrika, rasp miletatke galije koje su iu opsele uskoke (Isto, 76). Februara 1592, nevreme je zabelesen0 | kada su mletacke galije gonile uskoke oko Cresa (A. Tene nti, n.d, 29). **) Devedesetih godina, mnogo vise nego ranijih godine, ispiacivane 3 svote pa hoi au osiguravani brodovi kad bi polazili na plovidbu. Januara 1590. jedan beod je w bun izat- bio barkus 5 proleca 1596. jedna je dubrovatka nava propala; ktajem 1597. ili posetkon 1598, jedan galeon izgubio je barku i pretrpeo drugu Sietu na putu zt Carigiad; Peke kode ‘a jediiom trogirskom brodu stradale su. na putu iz Dubrovnika u Ankonu, zimi 1593— fodine; s proleca 1601. godine neki brod s apulijskim Zitom, Koji je trebaloda oiploxi» Napulj, nabaten je u aluji prema Koréuli ge je morao da iskrea tovar (DAD, Noli ¢ % XXIV, 249—S1; XXIII, 264; XXXVI, 104—6; XL, 83-5; XLII, 75—6), Ukoliko je tons broda bila manja, nevreme je jaée uticalo na plovidbu. ) Koncem januara 1595, na prinver, snaZan ular yetra prevenuo je u sei) lad Mésine neki francuski brod koji je iz Alikate vorio Zito za Dubrovnik, Istih dans dubrovatka Jada sa Zitom, koja je utovarena u uci Durdente. (Sicilia) usled bare a i u § pokvaienim teretom pesle mnogo borbe sa ustalasanim morem (DAD, Divo) Wii 166-73, 7584), Brodov: osigurani u Venecj a stradali oc wlesa, prvenstieno si od nepogoda, dobili su premiju osiguranja: jedna lada 1593. za akcident kos! ee x ak Tenenti, m d., 101), jedan galeon 1594. za slucaj kod Kefalonije (isto, Leet 1595, 7a udes kod Fano (Isto, 145), jedan galeon 1595, za akeident kod Kiode ‘isto 17 1595. za slutaj kod Kortuie (Isto, 161), jedne barka 1595. 20 udes Bee 5h fregata Vica Radonjiéa 1596, za akcident na puiu iz Dubrovnika zx Veneci ake fedan gileon 1597, za nesrecu u dubroyatkom kanalu (Isto, 199), jedna naa 39 Fea nalts # Lisabon (Isto, 239), jedna nava 1599. za sluaj u vodama Sardinik (55, Ina nays 1599. za akcident na yodenom prestort jzmedu Zante | Seth (es Zale ba 1500 2a sia u vodama Venecije (Isto, 266) i jedna nava 1600. go ‘Baja u Veneciju (Isto, 267). ku nopre-Prethodaa procena klimatskih perioda na Balkanu a0 srednjem Dunayu.!? U dubljoj unutrainjosti Balkanskog poluostrva, sudeéi na osiovu zapisa u srpskim letopisima, 1595, i 1597. bile su hladne godine.®* Prva decenija XVIT veka bila je u pogledu klime nastavak hladnog cikiusa od 1592. godine kako u Panoniji i Podunaviju™ tako i u dubljoj unutraSnjosti Poluostrva® { na yodenom prostoru koji optiée balkanski prostor, Ill, Neke zakljuéne primedbe ‘Ovaj prilog nema i ne moze imati pretenzija da ude w uzroke izlo- Zenih pojava i promena, jer tako Siroko postavijena studija bezuslovag bi zahtevala svesttano koriSenje mnogobrojnih ali ni izdaleka opSte prihva- Genih rezultata geofiziékih, seizmoloSkih, astronomskih, glacioloskih i sli¢nih ispitivanja, Povezivanje istorijskih podataka sa nekih utvrdenim Cinjenicama © suntanim pegama (i klimatskim ciklusima na toj osnoyi), potresima i po- plavama usted raseda zemljine kore pri njenom hladnjenju itd. predstavijag perspektivni zadatak naugnih radnika u vreme kad prirodne nauke } proute svoj istrazivatki domen. Zasada paleoklimatska istrazivanja moraju biti vezana za neposredni Zivot judi, a za balkanski prostor i za opservacije savremenika odnosno samo za athivske fondove. U prilogu se Zelelo, pre svega, da se naa savremena istoriografija tematski prosiri i obogati metodo- loskim rezultatima nekih specijalistigkih nauénih disciplina. Inaée, autor priloga se slaze s miSljenjem Le Roa Ladirija da nije poziy istoriéara da izvrSi Eisto klimatelosku interpretaciju Cinjenica koje se metodima istorijske nauke mogu ustanoviti” Unstalom pomenuta geofiziéka, meteoroloska i sti¢na istrazivanja jos nemaju definitivniji karakter. Neki nautnici (napr. Reimen Misar) smatraju da se znataj aktivnosti Sunca ponckad precenjuje kad je reé o yremenskim prilikama na Zemiji, s obzirom da promene na Suncu utiéu na gornje a ne na donje slojeve atmosfere, a klimatske promene su rezultat_kolebanja u niskim slojevima atmosferes Ni ameritki Klimatolog Mure] Mitel nije siguran da li se neki od moguéih uzorka dugorognih tendencija zahvadivanja nalaze uu promenama u okeanskim strujama, vulkanskim, erupeijama, promenama u Sunéevoj radijaciji, u promenama sadrzine uglienog oksida_u atmosferi {kao posledice povecane industrijalizacije) i ulakoj fluktuaciji Zemljine orbite oko Sunca; on ipak pravi prognoze velikih perioda toplih i hladnth ciklusa J #) Poderkom 1595. Dunay je izmedu Bugarske i Viaske bio zaieden tako da su usta- nigke hriséanske Gere po Jedu prosle v Bugarsku | osvojile Nikopolj, Svistov, Orehovo, Raz- rad, Silistria i Cemnavodu (Odlomed 12 istortie Beograda, 60). ™) P.Vujevid, n.d, 10, ™) Isthvanfy, n. d. 483 (nevreme i hladnoca 15. XI 1601. kod Kanjide), 486 (elika hladnoga poetkom 1602. kod Budima), 487 (ledene kise 1603. u, pened 303 (hladnoge sa snegom i kisom u Erdelju pocetkom 1605. godine), i %) Jedan zapis letopisa sadrZi podatak da . satro vi ee P Je grad 1610. godine satro vinograde 4) LeRoy Ladurie,n.n, 919, 4) Vidi: izjava w Borbi od 10. X1 1964, 10, 3 36opaie34 B, Hrabak a i utvrduje tenedenciju zahladenja potey od 1940. godine? Medy Klimt, lozima su veoma raSirene hipoteze o raznim ,,ciklusima”, tj. o Zakonito, Ponavijanju ladnih i toplih godina u odredenim intervalima, s Primep svake tridesettreée godine, svake 49 50,4 8284, godine,* syake 11), > 2, 74 Sodine® ili sliéno, Klimatolog Maltanoyski izcazio je miSljenje das. , Taka samo na nekim tatkama Zemljine kugle ocakle se zatim dalje ys, Takva ,,fabrika yremena", prema njemu, nalazila bi se u POdrue}u poloy, Kod Azora i zimi nad Sicilijom i Kanadom jer su to oblasti ude je vazdusy) pritisak vi8i nego drugde i odakle nastaju talasi yazduinog pritiska ko, a zatim Sire na hiljade kilometara od svog izvora Klimatskim ,putevim, (i omoguéuju kratkorotne prognaze od 2 do 7 dana).? Postojanje ekvinoci. Skih oluja za vreme prolecne i jesenje raynodnevice (§ uticajem Mes. U nauei se u velikoj meri prihvaia, Pored ovih koncepeija o klimatskim kre anjima u velikim razmerama, postoje i mikro-meteoroloska istrazivanja izvornim fenomenima u nekim uzim rejonima, Kad ova prougavanja budy Kompletnija i kada ujednavenije budu obuhyatila celokupni balkanski prostor ona ée biti ylo Korisia za razumevanje nekih lokalnth pojava te ce kor, Bovali odnosno uéiniti realnijim istorijske podatke, Ta se istravivanja z: odnose uglavnom na Jadran, delimigno na Beogtad i na nage velive te ih oyom prilikom samo notiramo.’ emg Nera, 4 at Fernan Brodel (koji inaée donosi malo podataka o klimatskim kre tanjima wu istocnom delu Sredozemlja) smatra da se veliki nedostatak klime me Mediteranu (u Koji on ukljuéuje i veliki deo Balkanskog poluostrva) sn. stoji u godisnjom rasporedu kiga: na Sredozemlju ki§a pada mnogo, u izvesnim pblastima fak i neizmerno, ali ne se javija w goditnje doba u kore bi bila ns Korisnija. Otuda su suse na Mediteranu velika necaéa privrede | Yivons | liudi? *) Vid. Clanak Mureja Migela, prenesen iz lista Die Welt w NIN-u od 6, X 1963. 15 “) Odgovor dr Mariana Cader, profesora Beostadskor univerziteta na pitanje au Hustrovano) politict od 28. 11964, sic. 6. — Akose iirme daje 1841, godina poslednji zakonitog ponavijanja koje zavisi od veze izmodu pexa na Sune kine | 17s, posmatranom period trebalo bi da budu hladne zime: 1446-7 1479—80, S—6; 15789, 161112 godina, Za neke od ovih godina zaista postoje podaci ne bas izuzetno hiadnoj, ali za neke ne. Postoje, Manohin, Dugorocne prognoze vremena, Moraricki glasnik br, 45/1956, Fatenauer, Problem! metodologije istorijokih nauka u svetlu nekoliko todologift istorije, Jugoslovenski istartfski €asopis br. 1/1965, 59, — Grafe- usvajanja ciklusa u vezi sa sunfanom aktivnoseu i navodi nel “ Kit neke ,,lo8e" godine u Francuskoj u XVI veku ne dovoul ciklasima, Mn., 542—3, mekteristike bure na naio} obalt, Mornarieki glavaik br Magle na primorju istogne obale Jadrane, Mornariéki glasnik Grinbfavinske oluje na Jadranu, Mormariéki glasni a nasim plornim rekama, Mornaritki glasaik br. 3/1956 pth. aePrethodna procena klimatskih perioda na Bulkanw 35 Kada se misli na obalni pojas, na doline reka sredozemnog sliva i na otoke, ovaj zakljuéak je nesumnjivo taéan. Kada je, medutim, reé 0 Sredozem|ju i Sirem smislu, kako ga upravo sam Brodel uzima, onda to za’ kontinentalne oblasti nije katexoritki tatno, nije u svakom siutaju tagno za Balkansko polu- Ostvevo koje je u XV i XVI veku gotovo u sva godiinja doba vige oseéalo mmatnu Koli¢inu atmosferskih taloga i studen nego susu. Provale oblaka sa Sestim krupnim gradom. neuredene bujice, éeste poplave reka syakako su isto toliko skodili privredi balkanskih zemalja koliko i znatno rede suse, Jedaa cgzakina studija 0 prometu Zitacica ii vinarsivu na Balkanu mogla bi da proveri i ovaj aspekt stvari. Ne treba so povoditi za danainjom situacijom a palkanskim zambjama ede je sua zaista osnovni uzrok slabije poljoprivredne proizvodaje. Da bi se ovo shvatilo i da bi so razumeli neki podaci o velikim i éestim padayinama i bladnosi, treba imati u vidu da je zemijin pokrivaé « balkanskim zeraljama pre éetiri ili pet vekova bio mnogo drukeiji nego danas. Pored veli- ih i meregulisanih veka na severnoj strani Poluostrva i pored njihovih pritoka kao i po mnogobrojnim kotlinama i kratkim poljima bilo je mnogo moévara ? nemeliorisanih terena koji su svojim isparenjima naviaéili kisu. Retna korita bila su plitka i zapuStena, tako da se lako podizao yodostoj, orzo dolazilo do poplava i bez velikih teSkoga menjalo korito, sto je izazivalo dalje povecanje arovitog i vodoplavnog terena. Velika Morava pa i Sava i mnoge neuredenc bujice sai danas izvestan_ primer za ovo, Dalje, i sama poljoprivredna proiz~ yodnja na Balkanu pod Turcima u neku je ruku uticala na Klima. U oblasti 5 pretezno stogarskim stanovaiStvom, uz drumove, pocela se jevijati Suma jos S0cih godina XVI veka. Sledetih decenija uporedo sa prelaskom na stotarstyo iu ranije pretezno zomjloradnitkim krajevima i u_nizim delovima planina sye se viSe jovijaju livade a u visim Sume. Od pogetka XVII stoleéa Suma uzima dalje maha a Zitna polja u unutrasnjosti Poluostrva sve se vise vezuju za oko- linu gradova i za tavnice pored izvoraih luka i trgova, Velika kolonizacija stofara u raynitarske krajeve samo je pomogla ovaj proces deagrikultivacije. Opite je poznato da Suma privlati kiSu Koja na poroznom terenu izazive ziju i poveéava moévamost terena. Cak danas iztazito ogoljent i poslovitki suSni keajevi kao Bilece' bili su, sudoi po putopisima, podetkom XVIT stoleéa Sumoviti, vinorodni i plodni‘, Suma, medutim, ne znati samo pove- éanje atmosferskih taloga preko cele godine, nego i zapretavanje vetrovima, fj. u celini jednu viaznu ali blafu klimu bez yelikih suSa i yetrova, Zanimljiv je u ovom smisla LopaSiéey mada poeti¢an opis nekadainjeg velebitskog pod- gorja® Prema svemu tome, dok su seyerni, Panoniji 1 eroziji velikih reka 4) ,,Velika sufa ko u Bilecu” (M. Viainac, Paljska privveda u naradnim poslovicama, Beograd 1925, 52). Si)'V, Jelavié, Krak francuskl pupls kroz Hercegovin« i Noropazarski sandéak iz godine 1611, Glasnik Zernaljskog muzeja 2x 907. 473; R.Samardzié,n ad, 156—61, 169, 171, 196, 197, 212, 4) ,,Dok je Velebit gusta Suma pokrivala a i ostalo gorje ovamo prema Kapeli obrasto bilo 3umom, a po dolinah se i humeih sterali bujni gajevi i zelene dubrave, pa i vjertovi niesu_ Phat anata kao, sada, bilo & bo visokih ravnicah Like i Krvave-u Podgorju, pe i po oblic ee te aia Ge Loved Dai naci mate ares 7h a ivot naro opasis, D Sloat Eaee Dorldimonle, Zagreb 1988, 13-18), mB Lune Mere coHrabak 36 roe eva tokom dre polovine XVE veka ji tener oh oa, malo padayina), najveti deo Pee Jedho Viasnije | mofda i nesto blaze, nee jako je Stoleéa svuda opt rote ea i kouaatufe da su se padavine i hladnoce na Mediteranu po, narotito oko 1600, godine. Oyu tyrdnju dokazuje ginjenicom, dy , is Maas rr a FOL Tan ey Sa ae eg : i : = Brodel je 5 0. a ee ee viadao pravi potop na Balkanske 22 sae ie vntétavag-detvil izazivao svirepe Katastrofe sin bie a tele Pos, 10 velih promena, medutin, u basen Rone dota got oko jedan franuski savremenik pisao je 1592. godine da sc od py sodina ke javijaju Gesée i da sv duée i obilnije. : see Povedanje padavina i pre kraja XVI veka nesumnjivo prostaji 4» balkanske zemlje, kao i zahladenje ne samo za Panonsku nizuju yey vesinu testorje Poluostrva. Ako bismo michani€ki izvatili zakjuaye hoc iayornil: pomena liladnily i kisnih godine, onda bismo i ini moral: aati, da je th promena bilo u drugoj polovini XVI veka. Mi, medutim, ne smatreq a su istorijski podaci dovoljni za izvlatanje tako zamasnih zailjucate ge egzaktnih rezultata pritodnih nauka ovakvi zakljucci nisu dovolino staking Uz ncsumnjivo opste zahladenje na Balkanskom polvostrvu u drugoj solorin i marotito Krajem XVI veka treba pomenuti da su za neke delove Balkin hladnije godine i godine sa vise atmosferskih taloga zabeleZene i matno tani, Jedan od sezultata ove prethodne procene se uprayo u tome i sastoji. BOGUMIL HRABAK ESTIMATION PRELIMINAIRE DES PERIODES CLIMATIQUES DANS LES BALKANS ET LES MERS ET REGIONS AVOISINANTES 1450-1600 RESUME digrement Pe certains aspects, par exemple, de l'histoire économique (partis: Mave dee Dime ao West nécessaire de connaitie les faits fondaimentaus & FoMharues fort ution eect Peeees méthodologique du theme, I'autcur sien tenail ‘Stries mes sort utes, faites par M. Le Roy Ladure (Le climat des XTe et XVIe sidels: elude dela Posincne alkane SIl995, 899-922), Vu les possibilités heunistiques re Bribes que les otros eye nMMatES A Vépoque indiquée, on considération ne poser! ae iques de entielles, et cela non selon les saicons ov selon les mori Mes (temps de moisson, mirissement des raisins, frais. nhees, Unique et cumulative, avec tUS ‘| *5 fraudes darchives”. L'etude des mouverie™ a ae Konstantin Jireéek, nije boiovae dsecima (K. Jireéek, Vatnost Dube" mik (1915, 36),Piethodaa procena klimatskih periods na Balkanu 37 climaiiques dans espace balkanique indique consiamment, au point de yue méthodologique, deux citconstances, @ savoir: a) il y a trop peu de données pour pouvoir suivre les choses, (une fagon circonstanciée et cxacte, pour plus oa moins toutes les époques et toutes les régions; 5} les Balkans représentent un territoite assez vaste oli les differences climatiques sont grandes méme de nos jours, & cause de differences de latitude, de la configuration du terrain, Ia distribution, le rapport et l'influence vaciés des climats méditecranées, semi-continental et continental, & cause de la distribution varige des précipitations, du cifférent degré de culli- vation da terrain etc. Liauieur suppose qu'une période interdécennale calme avait régné de 1441 a 1459, ‘Apres les années 1459 et 1460, c'est seulement l'année 1464 qui est intéressante au point de Yue climatique. A partir du milieu des années 1460 jusqu’au milicu des années 1470 il y cut une sétie d’années au climat moyen ou sec. Dans les parties sepientrionales de la Péninsule plus froides étaient fes années 1474-5 et 1476, Une période interdécennale aux phénoménes isolés et locaux seulement sur 'Adriatique doittre enregistzée & pactir du milieu des années 1470 jusqu’a la fin des années 1480, Pour les derniéres décennies du XV¢ sitcle it y a plusieurs données sur un climat plus froid et plus humide, Les conditions elimatiques semblables régnaient également dans la premiére moitié de la premiére décennie du XVIe siécle. Une période des années plus chaudes, aves année 1510 fort prononeée, durit jusqu’au mi, de Ja deuxiéme décennie du XVI¢ siécle, ou peut-etre encore plus tard pour la zone médite-r ranéenne; pourtant pour l'intervalle 1514—1515 on manque de données nécessaires. Toutes les campagnes turques contre la Hongrie dans les années 1520 et au commencement des années 1530 (1521, 1526, 1529, 1532) ctaiont accompagnées de grosses pluies, car le temps ait plus humide et fe climat plus froid dans la région danubienne jusqu’a l'année 1533. La période de 1533 4 1543 ne représente pas unc épogue de mouvement climatiques plus marques et il n'est point du tout exclu qu'il s’y agit d'une période de grande sécheresse OU du moins des années particulitres un peu plus séches. C'est a cette spoque (1533—40) que tombent aussi les années de la plus grande famine au XVIe siécie. La periode de 1543 & 1551 signi- fiait, dans la région adriatique et probablemeat cussi dans les parties plus vastes de la Penin- sule, une série d'années aux mouvements climatiques plus intensifs; dans la région danu- dienne les hivers étaient incontestablement froids ct les saisons de transition (printemps et automne) pluvieuses en 1549 —1551, Les années 1851 a 1555 sont caimes avec, selon toute probabilité, un climat un peu plus chaud. Vers le milicu et dans Ja seconde moiti¢ des années 1550 on @ enrogistré les intempréries A V'intérieur des Balkans et sur le hitoral adriatique et les hivers froids dans la région danubienne et ie bassin pannonien. Les années 1560 repré sentent une période des changements climatiques intensifs oi les années séches alternaient avec les années pluvieuses au début de la décennie et avec des précipations abondantes (1566, 1569, 1570). Les années 1560 et 1562 étaient sdches et les années 1563 et 1565 pluvie~ uses, Dans Pintervalle de 1569 a 1573 les oscillations du climat deviennent de nouveau plus nomibreuses, pariculiérement dans le bassin pannonien et le bassin adriatique avec un climat Froid (année 1571 était froide méme @ Mont Athos). Un climat plus sce et plus chaud, pal ligrement sur l’Adriatique, fut caregistré en 1573. 1377. Les années 1$80 représentent la période d'un climat relativement plus uniforme. Aprés \'année 1587, plus dynamique, pluyieuse e¢ plus froide eut lieu une petite sous-période de 1587 41592 pour laquelle il n'y pas de données conservées relativerient aux mouvements climatiques. Les années 1590 ainsi que les premiéres années du XVLle siécie représentent une période du cycle froid et pluvicux, pacticutiérement dans les parties septentrionales du 12 Péninsule. La navigation sur TAdriatique et la mer Tonienne élait alors aussi moins sire que d'ordinaice & cause des tempétes, wh Pe"Lauteur du présent article (ainsi que les autres auteurs qui s'occupent des recherches paléoclimatiques) laisse Pinterprétation purement climatologique et I'établissemient des cau- ses des changements du climat aux speécialistes des scieneces naturelles dont il cite quelques opinions, en constatant qu’elles ne sont pas généralement adoptées. L’auteut prend en consi- Gération aussi cetraines opinions de F. Braudel en faisant ressortir qu’é la difference de TEurope Occidentale et del la Méditerranée, dans la Péninsule Balkanique les bréves.périodes du climat plus froid et plus peuyieux spparaissaient méme avant la fin du XVIe siecle,