E LEKTROTEHNIKI F AKULTET B EOGRAD

Raunarsko modelovanje fizikih pojava

11.04.2017.
Uneti ime, prezime i broj indeksa:

Fajl obavezno snimiti na desktop, preimenovati u

Ime_Prezime_kvantna
i poslati na jafa@etf.rs nakon zavretka vebi. Uz fajl
potrebno je poslati i odgovarajue Pajton skripte. U
okviru komentara, na poetku svake skripte uneti
ime, prezime i broj indeksa.
LABORATORIJSKE VEBE NA RAUNARU
PRIMENA METODE KONANIH RAZLIKA NA REAVANJE REDINGEROVE JEDNAINE

Zadatak: Posmatramo elektron mase m0 = 9.11e-31 kg koji se nalazi u pravougaonoj potencijalnoj jami irine
a = 8 nm. Dubina potencijalne jame je U0 = 0.16 eV. Redukovana Plankova konstanta ima vrednost
= 6.582e-16 eVs, a naelektrisanje elektrona q = 1.6e-19 C.

a) Izvriti diskretizaciju domena i potencijala. Usvojiti da je irina barijernih oblasti levo i desno od jame
po 10 nm. Domen diskretizovati na 1001 taku. Na grafiku prikazati U(x) sa koordinatama izraenim u
nanometrima. Oznaiti odgovarajue ose kao x [nm] i potencijal U [eV].

Slika: Prostorna zavisnost potencijala na domenu reavanja

Ubaciti sliku.

b) Formirati funkciju sredinger(masa, potencijal, korak) koja kao argumente zahteva masu elektrona u [kg],
diskretizovani potencijal u [eV] i vrednost koraka diskretizacije u [m]. Funkcija formira matricu A iji su
svojstveni vektori i vrednosti, talasne funkcije i energije elektrona, respektivno. Za Plankovu konstantu
zadatu u [eVs], potrebno je koeficijent 2/2m pomnoiti sa naelektrisanjem elektrona q kako bi
jednaina bila dimenziono usaglaena.

c) Primenom funkcije eig, iz biblioteke za linearnu algebru u okviru numpy ( from numpy import linalg
as LA), odrediti svojstvene vrednosti i vektore. Dozvoljene vrednosti energija i odgovarajue talasne
funkcije za elektron u potencijalnoj jami odrediti primenom funkcije where iz biblioteke numpy.
Dozvoljene energije pripadaju intervalu energija od [0, U0].

d) Navesti dozvoljene vrednosti energija vezanih elektrona.

Vrednosti diskretnih energija [eV]:

Navesti energije.

e) Na istoj slici prikazati profil potencijala, dozvoljene vrednosti energija i kvadrat modula normalizovanih
talasnih funkcija (gustine verovatnoe nalaenja elektrona) za sva dozvoljena stanja elektrona u
potencijalnoj jami. Gustine verovatnoe na grafiku rasporediti tako da su pozicionirane na energiji
kojoj pripadaju.
 Slika: Dozvoljene energije i gustine verovatnoe nalaenja elektrona u potencijalnoj jami
Ubaciti sliku.

f) Za potencijalnu jamu dubine U0 = 0.16 eV posmatrati uticaj irine jame a na vrednosti diskretnih
energija. Menjati irinu jame a u intervalu od 4 nm do 20 nm sa korakom 2 nm i snimati vrednosti
energija diskretnih stanja. Na istom grafiku, prikazati zavisnost energije E od rednog broja stanja n za
svaku dimenziju jame a. Koristiti pravougaone (square s) markere veliine 3, spojene linijama debljine
1pt, a razliite dimenzije jame obeleiti razliitim bojama (koristiti default boje). Prikazati legendu.

Slika: Zavisnost energija diskretnih stanja od irine potencijalne jame

Ubaciti sliku.

g) Kako poveanje irine jame utie na broj dozvoljenih diskretnih stanja? Kako poveanje irine jame
utie na energije dozvoljenih diskretnih stanja, a kako na energetsko rastojanje izmeu susednih
diskretnih stanja?

Odgovor:
Komentarisati.

h) Za potencijalnu jamu irine a = 6 nm posmatrati uticaj promene dubine jame U0 na vrednosti diskretnih
energija. Menjati dubinu jame U0 u intervalu od 0.1 eV do 0.4 eV sa korakom 0.05 eV i snimati
vrednosti energija diskretnih stanja. Na istom grafiku, prikazati zavisnost energije En od rednog broja
stanja n za svaku dubinu jame U0. Koristiti krune (circle o) markere veliine 3 spojene linijama
debljine 1pt, a razliite dimenzije jame obeleiti razliitim bojama i ubaciti legendu.

Slika: Zavisnost energija diskretnih stanja od dubine potencijalne jame

Ubaciti sliku.

i) Kako poveanje dubine jame utie na broj dozvoljenih diskretnih stanja? Kako poveanje dubine jame
utie na energije dozvoljenih diskretnih stanja, a kako na energetsko rastojanje izmeu susednih
diskretnih stanja?

Odgovor:
Komentarisati.

j) Posmatrati beskonano duboku potencijalnu jamu. Za vrednost dubine jame usvojiti neku jako veliku
vrednost, npr. U0 = 10 eV. Odrediti energije i talasne funkcije diskretnih stanja. Navesti prvih 6 energija
diskretnih stanja i komentarisati njihove vrednosti u odnosu na vrednosti dobijene u taki d).

Odgovor:
Komentarisati.
k) Prikazati profil potencijala, dozvoljene vrednosti energija (primenom komande axhline ili na neki drugi
nain) i kvadrat modula normalizovanih talasnih funkcija za prvih 6 dozvoljenih stanja elektrona u
potencijalnoj jami.

Slika: Dozvoljene energije i gustine verovatnoe nalaenja elektrona u beskonanoj potencijalnoj jami
Ubaciti sliku.

l) Objasniti po emu se talasne funkcije za beskonano duboku jamu razlikuju od talasnih funkcija za
jamu konane dubine i koji je fiziki smisao ove razlike.

Odgovor:
Komentarisati.