YU FILM DANAS

#!$
!"
Y U F I L M D A N A S (19882008) jugoslovenski filmski asopis,
godina XXI, broj 12 (86/87), proleeleto 2008. * PLUS biblioteka YU
FILM DANAS 24 * Urednitvo: SEVERIN M. FRANI, glavni i odgovorni ured-
nik, NIKOLA STOJANOVI, MIODRAG NOVAKOVI, ANELIJA POLI-
KARPOVA, NIKOLA LORENCIN, BORISLAV ANELI, SRAN VUI-
NI i TOMISLAV GAVRI * Sekretar redakcije: NADA VESI * Dizajn korica:
ANKA SREKOVI * Izdava: 3D+, Vere Radii 21, 21000 Novi Sad * tam-
pa: WORD d.o.o. * Redakcija: YU FILM DANAS, Bulevar umetnosti 1/164, 11070
Novi Beograd, + 381112133831 * Email: yufilm@verat. net * Tehnika podrka:
AppleCentar GlobeNet, Maksima Gorkog 53, 11000 Beograd, +381114449243,
www.applecentar.co.yu. * YU FILM DANAS je finansiran sredstvima MINISTAR-
STVA KULTURE SRBIJE * Rukopisi se ne vraaju.

CIP
,

791.43

YU film danas : jugoslovenski filmski asopis / glavni i odgovorni urednik

Severin M. Frani. God. 6, br. 1/2=26/27 (prolee/leto 1993) .
Beograd: Authors&Artists, 1993 (Beograd : WORD). 20 cm

Tromeseno. Nastavak publikacije: JU film danas = ISSN 03533468

ISSN 0354432X = YU film danas

COBISS.SRID 29038860
STOJANOVI
SLOBODAN

VIE OD IGRE

PLUS
 AK I VIE OD IGRE!
Severin M. Frani

Kao dramskog pisca, filmskog i TVscenaristu i dramaturga, koji je ple-

nio svojom skromnou ma gde da se naao i u ma kakvim okolnostima zate-
kao, Slobodana Stojanovia poznavao sam se vie od dve pune decenije, i vi-
e od dve pune decenije s ne manjom panjom prisustvovao sam sveanosti-
ma koje kao svestrani stvaralac prireivao gotovo svakome od nas. Bilo da su
se ove odigravale na pozorinim daskama, bilo na bioskopskom ekranu, bilo
ispred TVekrana, svaku od njih Stojanovi je kao ovek od pera umeo da
dozira tako to bi vas krajnje neosetno prikovao za stolicu pretvarajui vas od
kritiki i te kako nestrpljivog konzumenta pozorine, filmske ili TVlektire u
sledbenika koji drugojae ne ume da se ponaa do da od srca aplaudira auto-
ru na svestranosti koju je pokazao u nainu na koji je tretirao dotinu materi-
ju i na vetini kojom je umeo ak i najbanalnije ivotne sadraje da preobrazi
u dramski krajnje nezaobilazno tivo o vremenima o kojima i danas tako ma-
lo znamo i za koja u stvari vie i ne marimo, jednako kao i o tome u kojoj me-
ri nikada nismo bili u stanju da dokuimo njihov sutinski smisao i da na nji-
hovom primeru nauimo ma ta vie od onoga to je u osnovi nae svakod-
nevice viemanje figuriralo, a i dalje figurira u sve snanijim zamasima
potreba za jeftinom zabavom i svakodnevnim razbibrigama koje se nikoga
sem nas samih ne tiu. Nesposobni da na najneposredniji nain, psiholoki i
emotivno i moralno participiramo u svetove koje nam je Slobodan Stojano-
vi tako prostosrdano nudio u rasponu od tragikom natopljenog detinjstva
u krajnje dramatinim okolnostima Drugog svetskog rata i okruenja koje
nikome nikada nije donelo nita dobra (Dranje za vazduh i Idemo dalje) pa
preko uvida u stanje stvari uoi jo jedne svetske ratne kataklizme (Vie od
igre) pa sve do svoenja rauna sa samim sobom jednog ve postarelog pro-
svetitelja koga je u stvari malo ko razumeo kako treba (Jastuk groba mog), od
njega smo veoma esto traili ono to nije ni umeo ni hteo da nam ponudi a
dobijali ak i vie nego to smo se nadali ili eleli. Samosvojan i gotovo tradi-
cionalan u pristupu materiji, svoje stvaralatvo Slobodan Stojanovi je de-
monstrirao sveinom ideja kojima je bio opsednut i koje je rado varirao ona-
ko kako to rade rasni pripovedai, bez bojazni da e ga neko moda proglasi-
ti i odvie tradicionalnim u nainu na koji je priao svoje prie demonstri-
rao onu vrstu dramaturkog umea koje je ne jednom svaku od njegovih pri-
a pretvaralo u svojevrsno ogledalo samoga ivota na ijim je marginama po-
5
stupkom osmoze dolazilo do pune koncentracije onoga za ta se kao ovek
svom snagom borio nikada ne pristajui uz one koju bukae, ve mirno i sta-
loeno raspetljavajui gotovo sve nae delatne Gordijeve vorove u maniru
majstora koji i te kako dobro zna da je u odnosu na bukaenja od kojih se o-
vek brzo umori, samo jedna dobro i precizno odmerena re daleko delotvor-
nija nego sva ona javna okupljanja po ulicama i trgovima gradova nakon ko-
jih ne ostaje nita drugo do gorak ukus u ustima da od svega toga zapravo ne-
e ostati ak ni kamen na kamenu, a kamoli i neto vie od toga!
Takvog Slobodana Stojanovia pamtim i u ovom trenutku, nakon punih
osam godina otkako je i sam nepovratno otputovao meu svoje junake i pri-
e koje nije stigao i da nam ispria, a o kojima sam i sam pisao uveren da je
re o onoj vrsti lektire bazirane ne toliko samo na proverenim istorijskim i-
njenicama, koliko na nezlobivom ivotnom iskustvu samoga autora od ko-
jih nam ne moe biti loije nego to nam je danas, kada su i same dole na red
za objavljivanje. Jednu od tih i takvih beleki, dodue dnevnikog karaktera,
prepustio sam sudbini onog trenutka kada nas je, u nedostatku ma ega
pametnijeg od svakodnevnog zaluivanja frazama koje ama ba nita ne zna-
e, RTS reprizom serije Vie od igre podsetio na Slobodana Stojanovia koji
nije ni slutio da e ono to je nekih dvadeset godina ranije napisao preko no-
i poprimiti sve karakteristike jedne od lekcija iz istorije koju niko nikada i
nije pokuao da iita, protumai i definie onako kako valja!*

*Beleka koja sledi pisana je ne na osnovu proitanog scenarija, nego na osnovu

viene serije, i u tom smislu potrebno je naglasiti da je u toku realizacije same serije, u
odnosu na izvorni tekst, izvreno nekoliko korekcija od kojih su neke i od sutinske
vanosti. Prvo: ve od uvodne epizode u seriju je, najverovatnije na intervenciju sa-
moga Z. otre, uveden Komentator iz offa koji gledaoca upoznaje sa priom koja tek
treba da se dogodi, sa jedne, ali i pojanjava neke osnovne elemente te iste prie veru-
jui da e je na taj nain uiniti gledaocu jo bliom, sa druge strane. Drugo: varo o
kojoj se pripoveda preimenovana je tako da je od Bunarvaroi transformisala u Gra-
dinu. Tree: serija se u finalu ne odvija onako kako to pie u samom scenariju, nego
onako kako se to reditelju uinilo najefektnijim. U jednu re, naelnik Vasi bei sa
valerkom iz Gradine negde u svet, Guliver naplauje svoje raune ne na njemu, nego
na folks-dojeru Mileru, Poverenik i Student ne bivaju uhvaeni, nego pokuavaju da
pobegnu na motociklu, pri emu Student gine, a preko fotografije koja nagovetava
odjavnu priu ide, opet u offu, glas Komentatora koji priu zaokruuje kao da je u pi-
tanju neto to se doista dogodilo a o emu danas sve manje i manje znamo...
U svakom sluaju, jedno je sigurno: ak i s obzirom na preinaenja koja se oitu-
ju tek nakon to se proita scenario za seriju, nema sumnje da je u pitanju, zajedno sa
serijom koju je pisao G. Mihi, Sivi dom, najbolje napisana TVserija u poslednjih
najmanje trideset godina, to ni najvei TVskeptici vie ne dovode u pitanje!
6
 !"#$%&
U viemanje svakodnevnom torpedovanju drutvene i javne scene po-
tezima koji u procesu tzv. demokratizacije celokupnog srpskog dravnog
postroja treba da odigraju sutinsku ulogu redaktora celokupne srpske isto-
rije u vremenskom rasponu od 1941. pa sve do ovog momenta, Zakon o re-
habilitaciji onih koji su od 15. aprila 1941. pa nadalje otvoreno saraivali
sa tadanjim Silama trojne osovine koju su inile Nemaka, Italija, Japan i
njima vazalski podreene drave u okruenju, po mnogo emu koincidira
sa posledicama koje je proizvela estojanuarska diktatura kralja Aleksan-
dra 1929, a pre nje opet Obznana od 29. 12. 1920, i to samo zato jer je
na politikom tritu tadanje Jugoslavije preovladalo stanovite da se od
svih zala ovoga sveta najpre treba kurtalisati komunistike poasti (KPJ)
dakako, po svaku cenu i ne birajui sredstva. Nain na koji je to po sva-
ku cenu demonstrirano diljem tadanje Jugoslavije umnogome je pred-
stavljao jedan od uzroka njenog dravotvornog i politikog sloma 1941, a
da je to tako govori i sve ono to se dogaalo na politikoj sceni Kraljevine
Jugoslavije (u) sledeih dvadeset godina. Ocena koju je u tom smislu javno
izrekao M. Krlea, da je Kraljevina Jugoslavija doivela dravotvornu ka-
tastrofu 1941. usled stvarne a ne hinjene nesposobnosti graanskih politi-
kih partija da, adekvatno svojim potencijalima, organizuju drutveni i poli-
tiki ivot tako da ovaj ne traje samo do sledeeg jutra ili dana, nego da na
due staze dravu osposobi tako da prosperira na polzu onih koji je ine,
dakle svih junoslovenskih naroda, u toj meri je precizno odmerena da joj se
ni u ovom trenutku nema ta ni dodati ni oduzeti. Naprotiv, dodati joj se
moe samo to da se u naem sluaju istorija ponovila na dva meusobno di-
jametralno suprotna naina: prvi put (1941. i 1991) kao tragedija, drugi
put upravo ovih dana i nedelja kao farsa takvih razmera, da posle ove naj-
novije faze u naem sveoptem potonuu na samo dno mentalne i moralne
ozverenosti manjine koja je sebi uzela za pravo da govori i u moje ime a da
joj to pravo nisam prepustio, nema druge do da joj svi skupa definitivno okre-
nemo lea i preselimo je u istoriju kao onu vrstu recidiva koji deluje poput
kancera koga se ne osloboditi ne znai drugo do mu definitivno podlei...
ta znai u sklopu reprize nekada vie nego popularne, ali i danas ne
manje intrigantne po mnogo emu TVserije Vie od igre pisca Slobodana
Stojanovia i reditelja Zdravka otre, uzeti kao jedan od parametara njene
sve neposrednije umreenosti u na svakodnevni ivot nedavno usvojen Za-
kon o rehabilitaciji ak i onih koji su otvoreno kolaborirali sa nemakim i
svim ostalim okupatorima u vremenskom periodu od 19411945. godine, a
koji su, po slovu pojedinih njegovih paragrafa, proglaeni ni vie ni manje do
7
 za, gle!?!, rtve komunizma? ta uopte u kontekstu tog istog zakona znae
imena Milana . Nedia, Dimitrija Ljotia, Velibora Jonia, Svetozara
Vujkovia, Drae Mihajlovia i na desetine ostalih politikih subjekata ko-
ji su se u ime srpskog naroda stavili u otvorenu slubu onih koji su taj narod
stoleima zatirali kukom i motikom? ta znai konstatacija da su u pitanju
ne toliko kolaboracionisti i izdajnici, nego ni vie ni manje do rtve povam-
pirenog komunizma koji 1945. godine nije imao drugog posla do da se sveti
takoe ni vie ni manje nego politikim protivnicima, a ne, kako se do jue
smatralo i verovalo, kolaboracionistima, izdajnicima, kvislinzima odnosno
slugama onih koji su srpskom narodu naneli ve toliko zla da nema tog suda
koji bi ih oslobodio ma kakve odgovornosti ili krivice, jednako one koji ga sa-
tanizuju i mamuzaju ve punih dvesta godina kao i onih koji to rade poev
od pada berlinskog zida i samouruavanja SSSRa, cinino definisanog
kao perestrojka pa sve do NATOagresije na tadanju Saveznu Republi-
ku Jugoslaviju od 24. marta pa do 10. juna 1999. godine? I kome ta i takva
vrsta ogreenja o injenice u ma kom, istorijskom pre svega smislu rei, navr-
u vodu na mlin a ija e penica opet ostati nesamlevena?
Ako je tano, pa i vie nego tano, ako je fakat da se na globalnom pla-
nu svet iznova vraa u ono stanje planetarnog ludila koje je, samo u posled-
njih sto godina, proizvelo dva svetska i na stotine regionalnih sukoba i rato-
va, ako je isto tako tano da su sve socijalistike revolucije (sem, izgleda, ki-
neske) pale na ispitu samo zato jer su svoj nesumnjiv presti na planetar-
nom nivou zasnovale na neminovnosti onog obogotvorenog sutra i ubudu-
e, a krajnje dramatinog sada i ovde, o kome niko vie nita suvislo ne go-
vori, onda je vie nego zakonito to se toboe u ime pobede tzv. zdravog ra-
zuma (kapitalizma u jednoj od njegovih neovarijanti) nad poastima ti-
pa sovjetskog etc. komunizma po svaku cenu rehabilituju pre svega oni koji
su paktirali i sa crnim avolom samo da bi ovome stali u kraj. Bez obzira
kako se zvali i koja su i kakva sve sredstva upotrebili da bi se kurtalisali do-
tine poasti, za one koi su izglasali gore pomenuti Zakon svi oni su prvo-
borci samo za njihovu stvar, a da bi se stvorio kakavtakav privid ravnote-
e u okviru javnog sektora, paralelno sa rehabilitacijom onih koji su ruku
pod ruku sa svim balkanskim osvajaima i sami zatirali srpski narod, re-
priziraju se serije i filmovi koji navlas svedoe da sve ipak nije onako kako
nam to demokratski sektor sugerie iz dana u dan na nain koji se u
principu kosi sa svim pozitivno proklamovanim moralnim naelima dru-
tva zasnovanog na principu ravnopravnog nadmetanja na javnoj sceni
svih nas podjednako u nastojanju da se osvoje simpatije onih koji i dalje u
ne malom broju ubacuju savijene glasake listie sa odgovorom na postav-
ljeno pitanje u biraku kutiju. Ve punih est godina delei po izvana na-
8
metnutim a iznutra prihvaenim kriterijumima Srbiju na dva dela, onu
koja je toboe evropska i onu koja je suprotna onoj toboe prvoj, i oni koji
su trenutno na vlasti i oni koji su naizgled u opoziciji rade svaki svoj posao
pre svega i u ime onih koji su ih kao nalogodavci i mentori i doveli u Srbiji
na vlast zna se i kako i na koji nain. I ta onda drugo ovek i da oekuje
od tih i takvih nazovi politikih subjekata do da prvo namire same sebe i
sve one kojima pripadaju do u sedmo koleno a svima ostalima stave do
znanja da je njihovo prolo i da e morati popriekati celu jednu venost da
bi njihovo iznova dolo!?! Kada e to njihovo da doe, to dakako
niko ne zna, ali da mnogi danas samouvereno govore o tome da e se preo-
kret dogoditi ni vie ni manje do na kukovo leto, to je vie nego oigledno. U
maniru onih koji su, poput Bruta, Cezaru doli glave, jer Brut je ipak a-
stan ovek, ve u zoru estog oktobra pre nepunih est godina gospoda koja
nam danas sole pamet krenuli su da namire same sebe, svoje povreene
mentalne i moralne, porodine i koje sve ne tatine i sujete i u tom svom na-
mirivanju duga pre svega u novcu (krvi) opet jednom su oni koji su rtvo-
vani proglaeni za delate, a delati pak za nezamenljive rtve.
Negirajui dotino stanje stvari snagom onih fakata koji su, dodue, pre
plod stvaralake opsednutosti samom materijom, nego proverenih istorij-
skih injenica u koju spada i postojanje Gradine kao toponima, Vie od igre
ne negira ga time to insistira na objektivnosti prikaza, koliko time to je
dospela u povlaeni poloaj u odnosu na one koji su izvrili jo jednu prone-
veru istorije tako to njihov napor da tu proneveru ozakone ve samim svo-
jim postojanjem u najneposrednijem smislu rei dovodi u pitanje. Ne uradiv-
i nita na tome da na bilo koji nain demantuje nove zakonodavce i pisce
istorije, Vie od igre je u postojeem rasporedu politikih snaga na domaoj
sceni po ko zna koji put odigrala ulogu nezaobilaznog katalizatora koji je
definitivno doveo u pitanje smisao teze po kojoj je nekada (dok jo nije vla-
dao komunizam) doista bilo bolje, a po emu je to nekada bilo doista bolje,
na ta i takva pitanja umesto onih koji to tvrde odgovorila je sama serija ute-
rujui te iste koji tvrde da je nekada doista bilo bolje u la koju je nemogue
ma kako braniti. Bez krivice kriva, poput Hasanaginice, Vie od igre je (na-
roito u scenaristikom, tekstolokom smislu rei) umetnina koja je, i prak-
tino, dokazala u kojoj je meri u pravu stari Vaga kada u trenutku dok se
igra utakmica izmeu Graanskog i Radnikog na opasku da je re
samo o igri, rezolutno odgovara: Ovo nije samo igra, ovo je vie od igre.
Da je u okviru mentalnog i moralnog sunovrata koji Srbija danas doiv-
ljava reenica koju izgovara stari Vaga sutinski putokaz koji definitivno
dokazuje ne samo nedostatak pameti onih koji su u ovom trenutku seriju
pustili u program, nego zapravo a, sutinski, nedostatak svesti o tome kuda
9
 se to sve zaputila Srbija i u kom stadiju samodestrukcije danas pliva niz
struju koja e je definitivno dovesti na obalu kako bi, kao u klasinom pi-
karskom romanu, isplivala na nju, a da joj suprotno hepiendu, kojim svaki
pikarski roman barata, nee vie biti spasa sve dok se ne samoosvesti i vrati
samoj sebi kao sutini koju je tako olako u ime sve samih privida eliminisala
iz svog vidokruga, to je tim jasnije to o tome gde smo se to nali u vremenu i
prostoru ne govore samo oni koji e, poput Danila ., krenuti u paniju da
bi se borili na strani onih kojima je stalo do Republike, ili Slavka Cvikeraa
koji sopstvenu istinu o svetu u kome se naao temperamentno zaokruuje
svojom nepokolebljivom privrenou Vasi Pelagiu i njegovom delu, nego i
oni koji tom krugu ne pripadaju ali koji i dalje, sve do poslednjeg svesnog tre-
nutka, dre do sebe i naroda kome pripadaju, pre svih ostalih porunik M.
ljivi, a potom i Leka opi, lokalni kafedija, koji je svo svoje bogastvo
trampio za onaj ipak pri kraju serije kojim e, ve mrtav ali i dalje prkosan,
doekati Nemce netom trijumfalno umariraju u Gradinu. Za razliku
od njih dvojice, S. orevi, lokalni bogata, koji se obogatio na otkupu rat-
nih talona od onih koji su se za Srbiju borili i za nju izborili za vreme Prvog
svetskog rata, tipini je predstavnik one drutvene formacije u Gradini u
vremenskom periodu od 1931. pa sve do 1941. godine koji na podlozi boga-
stva ostvarenog na krajnje diskutabilan nain uvruje svoj toboe nespor-
ni autoritet tako to se pita za sve ak i u situacijama kada i nema ta da ka-
e. Da e u istoj koloni sa njim svoje mesto u drutvenoj hijerarhiji onih vred-
nosti koje se zasnivaju na ne manje sumnjivim principima zauzeti ljudi po-
put Naelnika poglavarstva Vasia, pa potom raznorazni mrkovi ili pro-
vincijske varijante neprevazienog Nuievog lokalnog pijuna Alekse u-
nia, to je tim jasnije to se serija blii neumitnom kraju, tj. raspletu. I dok e
jedni na jednu stranu, meu antifaiste kao npr. Danilo , drugi u smrt iz
svih onih razloga o kojima se danas u nas vie ne govori, kao npr. porunik
Mia ., trei kao orevi i Vasi direktno e u istoriju kao kolaboracioni-
sti i ne slutei da e jednoga dana, zahvaljujui onima koji su ih nasledili po-
sle punih pedeset i pet godina, biti rehabilitovani samo zato da bi neko uta-
io svoju patoloku mrnju prema samom spominjanju pojma komunizam
a favorizovao svoj fanatini antikomunizam stavljen u slubu ak i onih
koji svoje podanike nagrauju time to im preputaju da se sa njihovim pro-
tivnicima umesto njih samih obraunaju svim sredstvima koja im stoje na
raspolaganju. Da je re o sredstvima koja tokom serije upranjava specijal-
ni agent VI Odelenja Ministarstva unutranjih dela koga u seriji briljantno
tumai pokojni Slobodan Aligrudi Alija to je tim izvesnije to se svakog bo-
govetnog dana suoavamo upravo sa tim i takvim obraunima aktuelne
vlasti sa sopstvenim neistomiljenicima. Nemona da se organizuje tako to
10
e da radi na polzu onih u ije ime samo nominalno vri vlast, kao i mnoge
druge pre nje i ova aktuelna je u situaciji da samu sebe, na tetu tih istih
onih, brani tako to e jo u zaetku pokuati da eventualnoj zmiji stane
nogom na vrat. Da e proi onako kako je prola i u Gradini, koja je samo li-
terarna fikcija, to je ono o emu ne razmilja niko, jer kao i sve ostale vlasti
pre nje i ova aktuelna svoj presti zasniva na pretpostavci da je u odnosu na
sve ostale upravo vena, a to opet znai gotovo bogotvorna za one koji je ine
a bez ma kakve perspektive za one koji stvari posmatraju sa strane.
Nedopustivo aljkavi u koncipovanju programa, reprizom serije Vie od
igre urednici nacionalne TV omoguili su svakome ko iole jo dri do samo-
ga sebe da na delu sagleda kako to funkcionie Veliki mehanizam i na kojim
se postulatima zasniva ne toliko njegovo ustrojstvo u samoj Gradini, koliko
u Srbiji uopte, a posebno u Srbiji, sada i ovde. Jednu viemanje solidno re-
alizovanu seriju u kojoj su briljirali mnogi beogradski glumaki asovi, ured-
nici nacionalne TV pripustili su na male ekrane samo zato da bi popunili
vreme, jer za ovih poslednjih est godina sem gomile gluposti i evidentnog
unda nisu uspeli da proizvedu nita to je vredno pomena a da nisu shvatili
da joj, kako prolazi, kao ni Nuievim komedijama, vreme nije nakodilo.
Naprotiv, ovu je reaktuelizovalo u takvom obimu da tek u trenutku svog ne
znam kojeg po redu emitovanja dobija na onoj punoi i snazi za koje nismo
znali da se u njoj vree u trenutku premijernog prikazivanja. Kao i u slua-
ju filma Osvajanje slobode ovde ve spomenutog otre, za koji je scenario
napisao Gordan Mihi, a iji finale govori samo to da zloine vre ne oni ko-
ji dobijaju, nego pre svega oni koji gube (pa se tako urezivanje zvezde peto-
krake na elo Radka Polia kao antifaiste od strane Milana Puzia kao
pripadnika druge strane ne moe drugojae tumaiti do kao znak njegovog
trijumfa nad silama zla a u stvari kao posledica nemoi tih istih sila zla da
trijumfuju nad onima od kojih su poraene), i u sluaju serije Vie od igre
vreme je, a ne ljudi, to koje je presudilo u kojoj meri postoje trenuci kada se
umetnika istina koju nam nudi na voleban nain preplie i poistoveuje sa
istorijskom koja ni za ta drugo sem za samu sebe ne mari. I ba zato jer se
dogodilo neto to se inae retko kad dogaa, svako ko je glasao za onaj ve
navedeni Zakon o rehabilitaciji, na osnovu same serije ve je osuen i istorij-
ski smeten tamo gde treba. Kao retko kada, dogodilo se da se umetniko i
istorijsko vreme kao i istine meusobno i promu i poistovete a ako to neko-
me nije ba toliko jasno da bi konano i sam progledao, onda se za njega slo-
bodno moe rei da je u grdnoj, da ne moe biti veoj nevolji.
to se mene i mojih pajtaa tie, oduvek smo znali i o emu se radi i koje
nas i kakve sve nedae ekaju ukoliko pristanemo na ama ba sve, pa ak i
na ono na ta niko razuman nikada i ni pod kojim uslovima ne bi.
11
 '"#$%&
Ako je za Gospou ministarku kao naslovni lik iz jedne od Nuievih
kultnih komedija premetaj za Ivanjicu neto najgore to se nekome moe
dogoditi, i to samo zato jer je po njegovom shvatanju Ivanjica varo ne samo
Bogu iza nogu, nego i varo gde je ovaj svima rekao laku no jednom i nika-
da vie, a to opet znai zasvagda, za Slobodana Stojanovia kao dramskog
pisca Gradina je metafora za Srbiju i to ne samo u simbolikom, nego i u bu-
kvalnom smislu te rei. Ve samim imenom varoi u koju je smetena cela se-
rija, Stojanovi gledaocu daje na znanje da je ovu napisao i zato da bi u njoj
oslikao ne samo vreme koje se u ovoj problemski tretira, tj. period od 1931.
pa sve do 1941. godine, nego i ljude, a u stvari sve one koji u Gradini ive ili
koji su u tom vremenskom periodu moda mogli da ive u nekoj od srbijan-
skih varoica ili palanki iz tog vremenskog perioda. Kako u drutvenom i
socijalnom tako i u mentalnom i moralnom smislu te rei Gradina je stecite
ne samo veine onih koji u njoj svakodnevno zarauju hleb svoj nasuni, ne-
go i itavog niza prolaznih tipova koji na odreen nain oliavaju stanje du-
ha u tadanjoj Srbiji na svim planovima egzistencije. Pored svih onih obe-
leja koja u dravnom i drutvenom pogledu simbolizuju jedan grad, pored
svih onih ekonomskih i socijalnih resursa koji se kao stereoripi nameu ka-
da se pomene naa provincija, i pored svih onih kulturnih i prosvetnih desti-
nacija koje na ne manje estok nain govore o tome ko je ko i ko je ta u ta-
kvoj jednoj varoi, u njoj postoji jo neto, to je umnogome karakterisalo
meuratni ivot u nekadanjoj, onoj Prvoj Jugoslaviji; u pitanju je robija-
nica, tj. kazniona za dravno i politiki i ideoloki nepoudne, a to su u Sto-
janovievoj seriji komunisti, tj. crveni. Time je slika Gradine kao nekada-
nje Jugoslavije ili Srbije u malome kompletirana do samoga kraja; dodamo
li joj takoe sve ono to karakterie svakodnevni ivot jedne takve varoi u
rasponu od neminovnog udvajanja mnogih njenih funkcija na prosvetnom i
kulturnom, a potom i na politikom i ideolokom planu, pa uz to i kafanu,
bioskop, korzo, ciganemuzikante, lokalne pripadnike nacionalnih manji-
na (u ovoj seriji nimalo sluajno olienih u i kroz lik gospodina Milera, Nem-
ca poreklom a [pokazae se uskoro] i folksdojera koji je fanatino privren
Nemakom Rajhu i novom svetskom poretku u verziji A. Hitlera), pred
nas iskrsava Srbija onog ali, to je vie nego indikativno i Srbija iz ovog vre-
mena, dakle Srbija kao konstanta u okviru koje se na krajnje (kako to vole
da kau ovi novostari politiki parcovi) transparentan nain oslikava sve
ono to ju je decenijama vuklo unazad i to ju je, vukui je unazad, sunovra-
alo niz litice bilo kakve svesti o samoj sebi i o tome ta u stvari sama sebi
znai ili ne znai. Srbija, oliena u varoici Gradina, ostala bi samo jedan
12
od mnogobrojnih literarnih toponima da u njoj ne ive mnogi od onih koji se
ni u ovom trenutku ne doseaju toga da ih Stojanovievo pero nimalo sluaj-
no nije smestilo tu gde su i da je po preciznosti zahvata u tzv. kolektivnu psi-
hologiju jedne tipine srpske varoice pre nego to se pozabavio pojedina-
nim, Stojanovi od onih koji dugo pamte i nikome ne udovoljavaju, jo ma-
nje prataju a, u stvari, nikome ne gledaju kroz prste. U seriji Vie od igre
Stojanovi je nemilosrdan do krajnjih granica objektivnosti; njegov Nael-
nik poglavarstva Vasi tipian je izdanak obrenovievske Srbije sa svim ele-
mentima svakidanje ali i one eventualno mogue i jo uvek neotkrivene do
kraja satrapije u sebi. Odmah do njega je slatkoreivi gospodin orevi ko-
ji se obogatio tako to je na jeftin nain otkupljivao ratne talone od svih onih
kojima su ove mogle da poslue jedino za to da (sa) njima obriu s... nakon
v... nude i koji narod Gradine smatra najobinijom stokom podsmevajui
mu se na svakom koraku. Tu negde pored ili uz njih je i mrkmrk, lokalni
policajac koji, kao i svi policajci, slepo izvrava sve naredbe koje dolaze s vr-
ha ne shvatajui zato ga svi podjednako ukaju i preziru a on je, jelte!, u
trenutku saaljenja nekom sirotanu poklonio svoj dodue ve izanao ali
ipak dobro ouvan zimski kaput napravljen od kvalitetnog tofa. Tu je i kro-
ja Slavko zvani Cvikera, jedan od onih predstavnika naroda i eventual-
nih narodnih tribuna gandijevskog tipa koji je, potroivi sopstveni ivot na
krajnje poten nain, u nedostatku gole fizike snage tu da bi druge usmerio,
unesreenima se naao pri ruci, a onima za koje osea da se bore za pravdu,
kao i profesor Zubi, pomogao svojom toplom reju dobro znajui da se u
vujim vremenima moe preiveti jedino uz uslov da samoga vuka prevari
tako to mu nee dozvoliti da te uhvati na delu i sa hrpom materijalnih do-
kaza pod mikom strpa tamo gde je, po prirodi stvari, ljudima kao to je
Danilo . i mesto. Tu je i gazda Vaga, ovek meke due i srca, jedan od onih
nespodobivih malograana koji pre i vie govore, nego to rade, i koji pre ko-
re, nego to kanjavaju, drei i te kako do sopstvenog ugleda ali uvek tako
to e do kraja ispotovati zadatu re; ako i ne spadaju u ljude Cvikeraevog
kalibra nisu ba toliko ni daleko od njih; privreni zakonu progledae sva-
kome kroz prste ukoliko ovaj ne krti taj zakon; svetinja, zakon je za njih
iznad svih i svega, a oni pred njim manji od makovog zrna, to ne znai da
su i manje humani. Tu je i lokalni nekada bogata a sada razbisvet na svoj
osoben nain, Leka ., koji je svet za sebe, udak u oima Svetozara ore-
via, lokalnog bogataa, ali i ovek iz najuglednije porodice u Gradini, kome
niko ne moe nita a on svima moe sve to zaeli; i mada mnogi poput zmi-
je siku na njega, Leka predstavlja onaj pol jedne varoi koji joj prua sve
ono to joj mnogi drugi oduzimaju i neobaveznost i pomalo boemsku
aromu, i drskost, i snagu prkosa. Tu je i Guliver, lokalni bioskopdija sa ne
13
 mnogo pameti u glavi, ali sa mnogo ljudskog u srcu, koji se sopstvenim glu-
postima klanja a tuim udi njegove je mogue i razumeti i zanemariti,
tue opet tretirati kao gluposti koje vode u propast. Tu je i jedan od onih lo-
kalnih udaka koji e, kao patriota, zavriti ispred cevi nemake none pa-
trole, porunik Mia ljivi, koji svojim dostojanstvom i oseanjem za ast
pleni bez obzira na svoj odbojan stav prema komuncima; takav kakav je,
ljivi je svet za sebe te ako bi se naao u situaciji da se opredeli pre bi se opre-
delio za sebi sline, pa bili i komunci, nego za ljude poput Vasia ili policij-
skog inspektora koji dolazi iz Beograda da bi po Gradini meetario i u sa-
dejstvu sa lokalnim vlastima mrsio raune svakome ko je sumnjiv a jo se ni-
je naao u njegovoj kartoteci. Tu je, konano, i Danilo ivi, onaj koji e oti-
i u paniju da se u njenim rovovima bori uveren, kao i njegov tast profesor
Zubi, da e pravda i istina konano pobediti, tu je njegova Milica, tu je jo
itava plejada onih bez kojih svakodnevni ivot jedne tipino srbijanske va-
roice u periodu izmeu dva svetska rata, pa i danas, ne bi mogao ni da se
zamisli. Okupivi ih sve na jedno mesto u ne ba toliko dugom vremenskom
periodu, Slobodan Stojanovi je pokuao, i uspeo, da u trenutku premijere
svakoga od nas podseti na jedno vreme koje je, inilo se, neumitno prolo od-
lazei polako u istoriju a da nije ni slutio da e se ovo vratiti onako kako to ni
najvei pesimisti ili optimisti, svejedno, nisu oekivali.
Mada rediteljski viemanje otraljavljena a to znai reirana s ne ma-
lom dozom praznog hoda u maniru muzikozabavnih emisija tipa Ob-
raz uz obraz, svoj nesumnjiv uspeh serija je postigla zahvaljujui pre sve-
ga skupnoj i pojedinanoj igri celokupnog glumakog ansambla koji je na-
prosto briljirao i u kome zapravo nema ni jedne jedine loe odigrane uloge.
Za razliku od veine televizijskih ili filmskih reditelja u nas, otra je sav svoj
rediteljski rafinman ispoljio u nainu na koji je glumcima dao na volju
da dodeljene im uloge odigraju onako kako to oni umeju, sebe podredivi
svim njihovim do tada ispoljenim ili tek u povojima talentima. Gledajui se-
riju iz veeri u vee, ne zna se kome od glumaca ovek prvo da se prikloni i
koga prvog da spomene da li one najstarije a potom po redu, sve do onih
najmlaih ili one glavne a potom sporedne, da li one koje je oduvek intimno
preferirao ili one koji su se u datom momentu nametnuli kao njegovi novi
ljubimci. U jednu re, Vie od igre je serija u kojoj je, dajui sve od sebe, glu-
maki ansambl do poslednjeg slova poverovao u rei gazda Vage intimno se
poistovetivi sa injenicom da re nije samo o neobaveznoj igri na zadate
motive, nego da je doista u pitanju ak i neto vie od igre! Briljantni Pavle
Vuisi kao Leka ., Nikola Mili kao Slavko Cvikera, Slavko Simi kao
profesor Zubi, Velimir ivoti kao gazda orevi, Nikola Simi kao Gu-
liver, ika Milenkovi kao naelnik Vasi, Mia Tomi kao policajac mrk
14
mrk, Bata Paskaljevi kao gradski pijun, Ljubomir Ubavki kao an-
darm a potom i anker u Lekinoj kafani, Zoran Radmilovi kao porunik
Mia ljivi i jedna od sablazni u srbijanskoj dolini entflorijanskoj, Drago-
ljub Gula Milosavljevi kao Vaga, uza Stoiljkovi kao Apotekar, Olga
Stanisavljevi kao Guliverova ena, Petar Boovi kao Danilo ivi, Ljilja-
na Dragutinovi kao njegova Milica, Vojo Brajovi kao Beci te, konano,
nikad prealjeni Slobodan uri kao Kostolomac i Slobodan Alija Aligru-
di kao kongenijalna inkarnacija pripadnika Specijalne policije, tj. VI Ode-
lenja Ministarstva unutranjih dela uz sijaset ostalih epizodista i onih koji
su tu da bi presek kroz svakodnevicu Gradine dobio na to veoj neposred-
nosti i plastinosti (Milo uti, Jelena Jovanoviigon, Goran Sultano-
vi, arko Mitrovi, Vlasta Vlaisavljevi, Branislav Ciga Milenkovi, Ivan
Bekjarev, Toma Kuruzovi, Ljubia Bai, Miodrag Deba Popovi, Pre-
drag Prea Milinkovi, Josif Tati, Duan Poek), to je ono to je seriji obe-
zbedilo dugovenost na isti nain na koji joj je dugovenost obezbedila i Sto-
janovieva nakana da od oiju gledalaca nita ne skriva. to je ee zadi-
rao u svakodnevicu to je Stojanovi neposrednije zalazio pod epidermu sva-
kodnevnog ivota jedne od onih srbijanskih palanki kojih se niko ne bi smeo
stideti iz prostog razloga jer da ih nema ne bi danas imali o emu da razgo-
varamo i na primeru jedne od njih odgonetamo sve ono to nas je vremenom
zadesilo iako su Stojanovieve namere kao pisca bile usmerene na drugu
stranu. Piui Vie od igre da bi gledaocima ne samo predoio, nego ih i su-
oio sa tim kako se ivelo i stradavalo i borilo za ideale i ovi izneveravali ne-
kada davno, Slobodan Stojanovi nije ni slutio da je napisao seriju koja na
najneposredniji nain govori o tome kako se ivi upravo danas.
Ta stara kurva od istorije, koja je prola sve Scile i Haribde, opet jednom
se poigrala sa svima nama tako to je na sve nae nedoreenosti i naivnosti,
gluposti i pakosti odgovorila time to ih je otelotvorila kao meru svakodne-
vice koju ne da ivimo, nego nas na polzu onih koji nam nikada nisu eleli
dobro, u najbanalnijem smislu te rei ivi i, iivljavajui se nad i nama, per-
manentno pokuava da dokae da se jo ni za jedan jedini pedalj nismo od-
makli od zla kome smo krenuli u susret naivno verujui da e proi samo po
sebi i od sebe umesto da smo ga doekali spremni da se protiv njega borimo i
izborimo i po cenu sopstvenog ivota. Onaj ko i dalje tvrdi da za otadbinu
i slobodu treba ne mreti, koliko iveti, da je ivot ono to nam se prisnilo a ne
ono za ta se valja stoprocentno izboriti, taj nek nastavi onako kako su ga
tome uili drugi, ali da e vremenom doiveti ono to su doiveli oni Gradi-
nari koji su se preraunali u trenutku kada se valjalo svrstati na stranu koja
moda i ne pobeuje lako i preko noi, to je jasno da ne moe biti jasnije. Jer,
ako je, kako to pesnik ree, ivot lep i zbog toga se za njega valja boriti, on-
15
 da je sasvim jasno emu onaj ipak Leke ., koji i mrtav, za kafanskim sto-
lom, ostaje ono to je oduvek i bio, i emu beanija onih koji bez debelog ra-
zloga ne bee, a koje e svemu uprkos kadtad stii zasluena kazna.

("#$%&
Jedan od svakako nesumnjivih kvaliteta serije Vie od igre, bar kada je
u pitanju scenario, u svakom sluaju je Stojanovieva nepristrasnost. Kao
posmatra nepristrasan, Stojanovi je seriju strukturno razvijao kao hro-
niku jedne srbijanski tipine palanke u vremenskom periodu od punih deset
godina ak i bukvalno rekonstruiui ne samo atmosferu vremena, nego i
pojedine palanake tipove kako bi na to plastiniji nain izrazio ideju o to-
me da je u pitanju vreme u kome su se dodue igrale mnoge igre, ali i da je re
o vremenu o kome se danas sa sigurnou moe govoriti kao o vremenu u
kome su sami dogaaji odredili njegov najdublji smisao. Vie od igre je u
stvari samo formalno ono to nam se na prvi pogled ini; sutinski, u pita-
nju je ne toliko rekonstrukcija, koliko dubinski zahvat u vreme kada se pre-
lomni dogaaji na svetskom planu kao po pravilu, u malome, reflektuju i
na ivot u palanci kakva je Gradina odraujui na mikroplanu sve ono
to e se u daleko irim, svetskim razmerama dogoditi na jo dramatiniji
nain. Ono to je u Gradini svedeno na striktno individualni, tj. lini plan, u
svetskim okvirima planue tako da e poprimiti karakteristike jedne opte
kolektivne drame u okviru koje je ono lino viemanje zanemarljivo i u
osnovi nebitno. Dobro uoivi jednu od osnovnih zakonitosti hronike, a ta
je da se sve ono to se dogaa na globalnom planu neminovno preslikava i
na lokalni tako to as poprima krajnje dramatine, as opet komine for-
me ispoljavavlja, Slobodan Stojanovi je Vie od igre zainio i sa jedne i sa
druge strane masom nezaobilaznih detalja tako da nikoga ne ostavlja u ne-
doumici ta je ovom hteo da naznai, sugerie ili podcrta. Omoguivi sva-
kom od glavnih, ali i sporednih (sve do onih prolaznih, koji se pojave i nesta-
nu netom su se pojavili a mi o njima ipak znamo sve), aktera serije da se do
kraja iskau i da nikoga ne ostave da nedoumeva ko su i ta su, Stojanoviu
je u procesu realizacije ostalo samo to da materijal dramaturki organizuje
tako da svakome od njih omogui da ono to jeste ili nije operacionalizuje
do samoga kraja ne ostajui ama ba nikome duni. Ono to je svaki od li-
kova nekom prilikom izgovorio, u drugoj je pretoio u samo delo da bi u tre-
em trpeo posledice tog svog injenja bez ma kakvog pardona u odnosu na
sve ostale uesnike u ovoj igri koja je to samo prividno. I upravo zato jer je
umeo da ak i u nekoliko skicuoznih poteza predoi sve razmere drame ko-
16
ja je opsela svakog od junaka serije, Stojanovi je reditelju, i glumakom an-
samblu, i gledaocima omoguio da se ne samo zabave gledajui kako to i na
koji nain kao pisac pretura po arhivama u koja su zatoene injenice, jed-
nako kao i seanja o jednom i na jedno vreme, i u tom svojevrsnom voajer-
skom pristupu dostupnim fakticitetima Stojanovi je, za razliku od dru-
gih, uspeo u tome da u odnosu na sve ono to se konvencionalno definie kao
balans, odnosno mera, i same gledaoce dovede u situaciju da se u toku per-
cepcije svake pojedine epizode i serije u celini prema ovima ili ovoj odrede
onako kako to sami umeju ili kako im se tog trenutka prohtelo...
Putajui svoje junake da progovore jezikom koji im je primeren i da ra-
de ono to su naumili bez ma kakvih unapred smiljenih oteavajuih ili
pak olakavajuih okolnosti, Slobodan Stojanovi je svakome od njih pri-
stupio kao da mu je ovaj rod najroeniji, omoguujui tako svakome od
njih da ono to eli ili ima da kae i izrazi manifestuje i ispolji do kraja. Za-
uzevi stav ne toliko onoga koji ubeuje, koliko onoga koji gledaoce napro-
sto dovodi u situaciju da se sami opredele, Stojanovi nije uradio nita dru-
go do to je, samo naoko rekonstruiui jedan vremenski period u istoriji Sr-
bije, dospeo u situaciji da je oslobodi svake tipiziranosti i da, poput Nuia
npr., gledaocu predoi ne ono to ovaj od njega eventualno oekuje (prielj-
kuje), nego ono o emu nikada nije i razmiljao. Bilo o kome da se u seriji ra-
di, njegov ivotopis je od prvog pa do poslednjeg kadra ne onaj koji je za nje-
ga izabrao pisac, nego onaj koji se sam po sebi nametnuo, tj. onaj koji je iza-
brao sam za sebe. Zadatak pisca i njegov udeo u oblikovanju serije okonan
je onog trenutka kada je postojei materijal dramatruki organizovao tako
da svakom od likova obezbedi onaj vremenski neophodan minimum koji je
potreban da bi se ovaj do kraja samoizrazio a time i samoga sebe doveo do
take na kojoj prestaje svako iole daljnje zanimanje za njega.
Ako je Danilo ivi samo nominalno junak serije, onaj koji radnju vu-
e napred i onaj oko koga se koncentrino iri polje dejstva ostalih junaka
na sve strane i u svim pravcima, stvarni, tj. kolektivni junak serije u celini je
ne toliko palanka u svom pravom izdanju, koliko samo vreme koje sutin-
ski utie na ponaanje svakog od aktera serije, a koje kroz sudbinu ve spo-
menutog Danila dosee i svoje planetarne dimenzije. Strogo utiui na i-
votopise gotovo svakog od junaka serije vreme je to koje im sudi ili kome oni
sami sude, ono je to koje neke od junaka lomi na ivotnom, druge na dru-
tvenom i socijalnom, tree na politikom i idejnom, etvrte na mentalnom i
moralnom planu, i ono je to koje e na bitan nain odrediti budunost sva-
ke od njih. Ako je ta budunost u sluaju Danila ivia, jednako kao i Na-
elnika Vasia vie nego izvesna, ako je u celosti jasno kojim se to putem za-
putio Poverenik VI Odelenja Ministarstva unutarnjih dela, u sluaju jed-
17
 nog porunika M. ljivia ili L. opia ili opet profesora Zubia, odnosno
Slavka Cvikeraa ona je viemanje i dalje nepoznata, a to se gledaoca
samog tie on je taj koji je u iskuenju da prognozira ta e se dogoditi u ne
tako dalekoj budunosti ako se ma ta znaajno u ne tako dalekoj budu-
nosti uopte i dogodi. U dovoljnoj meri disciplinovan i inventivan, Slobo-
dan S. nee ni jedan od motiva u svojoj hronici o Gradini, jednako kao i ni
jedan od likova u seriji ostaviti nezaokruenim. Zaokruivi svaki od mo-
tiva ve prema tome kako se i na koji nain junaci serije ponaaju, kako
razmiljaju i govore, odnosno reaguju ili se emotivno prazne, svakome od
njih e obezbediti dovoljno prostora da se u potpunosti i do kraja iskae te
na taj nain samoga sebe ili demantuje ili kao oveka potvrdi.
Ako je u tom smislu reija moda i najslabiji deo serije u celini, njen
uinak je ipak daleko iznad predvienog proseka nego to se to na prvi po-
gled ini. Da sve bude onako kako to nikome nikada nije ni palo na pamet,
to je rediteljski vie otaljavao posao to je otra svakome od lanova glu-
make ekipe omoguio dovoljnu minutau kako bi sebe kroz lik koji tuma-
i zaokruio do samoga kraja. Veoma esto padajui u ritmu, kao celina
serija je doivela uspeh meu gledaocima zahvaljujui pre svega Sloboda-
nu Stojanovia kao piscu i glumcima i njihovoj spremnosti da sve otrine
rediteljske nedoreenosti i nedomaenosti nadoknade svojim nesumnjivim
talentom. Pisac tako to se oslobodio svih moguih balasta politike i ideo-
loke prirode, glumci tako to su se uhvatili u kotac sa likovima koji su sa-
mo prividno papirnati a ono u stvari u dovoljnoj meri podsticajni da zai-
ve na nain koji e jednu anrovski samo uslovno svedenu u granice hroni-
ke (koja pleni ve samim tim to se poput zmijedevojke permanentno pre-
tae uvek u ono drugo, emu se u stvari ba ni ne nada!) TVseriju oi-
votvoriti tako da od prie koja viemanje neobavezno relaksira transfor-
mie u priu koja debelo angauje i koja od svakoga od nas zahteva da se u
najbukvalnijem smislu te rei opredeli. Neutralnih u sluaju serije Vie od
igre nikada i nije moglo da bude, a naroito u trenutku kada se pokazalo
da je, govorei o jednom vremenu i ljudima koji su ga inili, na gotovo vole-
ban nain anticipirala mogunost da se ovo ili bar jedan njegov deo ne sa-
mo ponovi, nego i obnovi u daleko dramatinijim omerima i sa daleko dra-
matinijim posledicama nego to je to i inae sluaj.
I ono se, kao to je to vidljivo na svakom koraku ne samo ponovilo, nego i
obnovilo potvrujui u kojoj je meri Slobodan Stojanovi bio u pravu kada
je u usta jednog od svojih junaka (Stari Vaga) kao i doista proroanske sta-
vio rei da u nadasve diletantskom nadmetanju dva lokalna fudbalska ti-
ma re nije samo i jedino i iskljuivo o igri, nego da je u pitanju i neto vie od
same igre, neto to nas se ne samo ljudski, nego upravo sudbinski tie.
18
 Tako sam o TVseriji Vie od igre Slobodana Stojanovia pisao pre dve
godine, svestan da sam prilikom njene dnevnike recepcije mnogo ta pro-
pustio, mnogo ta prevideo i mnogo ta samo naznaio, pa u poneem i pre-
terao. Nastojei da njen osnovni, sutinski smisao suprotstavim tada narasta-
juem politikom ludilu koje svoj smisao nalazi prvenstveno u nasilnim po-
ravnanjima, sa jedne, odnosno reciprocitetima, sa druge, revanizmima, sa
tree, osvetama, sa etvrte, ruganju injenicama, sa pete strane, nita od ita-
oca nisam skrio, jo manje pred njim zatajio i na taj nain ga pokuao prevesti
ednog preko vode. Da sam tako ta i poeleo, Stojanovievo tivo mi to ne bi
dozvolilo jer se pokazalo jaim i sudbinski za sve nas daleko znaajnijim od
svega onoga ime su nas tih dana, nedelja i meseci trovali pre svega oni koji ni
dalje ne shvataju da je injenice moda i mogue falsifikovati, ali da je istina
ta koja je u stanju da preivi sve i da je u odnosu na vreme u kome je doiveo
da bude spaljen na lomai jedan Dordano Bruno taj koji ga je obeleio, koji
ga je definisao i koji mu iz svojih kosmikih visina, uostalom kao i Slobodan
Stojanovi, danas superiorno sudi i svodi ga na ono to u biti jeste!

19
 SADRAJ

I
VIE OD IGRE
(TVserija)

PRVI DEO:
RadnikiGraanski

1. Bunarvaro / 27
2. Utakmica / 62
3. Jaka ljubav / 91

DRUGI DEO:
No pasaran!

4. Babica / 115
5. No pasaran! / 139

TREI DEO:
Radosno, tuno, radosno

6. Mart, april / 163

7. Parastosi / 188
8. Bunavaro / 209

II
VIE OD IGRE
(Nastavak istoimene TVserije)

Petnaest godina posle / 231

21
 PRVI DEO:
Mladi s trubom

Pria prva / 239

Pria druga / 271

Zakljuna beleka / 313

Osnovni podaci o TVseriji / 315
Filmografska napomena / 317
Beleka o autoru / 319

22
 I
VIE OD IGRE
(TVSERIJA)
 PRVI DEO:
RADNIKIGRAANSKI
(1931)
 EPIZODA PRVA:
Bunarvaro

I/1.
tamparija Brazda

Slaganica.
Stare tamparske maine.
Pored najvee: Danilo, Mali Vaga. Maksa za graverskim stolom neto re-
e i zvidi kolce. U ograenom boksu: Vaga i Guliver.
Danilo vadi iz maine plakat na kome pie:

UTAKMICA ZA PRVENSTVO UPE GRAANSKIRAD-

NIKI U AST TREE GODINE RADA NOVE ELEKTRINE
CENTRALE U BUNARVAROI. SREBRNI PEHAR POBEDNI-
KU DARUJE FIRMA OREVI I BRAT
A.D.
NA PREOBRAENJE 1931.

Mali Vaga spretno slae na olovnoj ploi nekakav slog po taktu Maksinog
zviduka.
Vaga, nervozan, izlazi iz boksa, prilazi Danilu taman kad je ovaj izvukao
jo vlaan plakat.
VAGA: Gotovo? Daj da pogledam...
Danilo mu daje plakat, ovaj razgleda i guna.
VAGA: Da si mene posluao, ovde bi sad pisalo i: u timu Graanskog
nastupa i Danilo ivi. A ti? Priljamio se za Cvikeraa i one badavadije iz
Pelagia. Ako... kajaa se, ali e biti kasno.
Danilo se smeje i namiguje Malom Vagi.
VAGA: Dobro, dobro... samo se ti smej!
I Danilo prihvati Maksino zvidukanje, Mali Vaga za njim.
Vaga se naljuti.
VAGA (Maksi): Dosta ti, matori! Ne zvidi, kupe se mievi...
Danilo i Maksa prestanu da zviede, ali Mali Vaga nastavlja.
Vaga ga raspali akom po glavi.
VAGA: ta ti tu radi?
27
 Mali Vaga mu poturi slog pod nos.
MALI VAGA: Jesi pismen? itaj!
Vaga ita donekle sloeni slog, mrmlja tekst, pa pobesni...
VAGA: Poselo? Kakvo poselo, kakvi bakrai?! Program... Vidi, boga ti!
Dan borbe je teak dan... Zanatlijski hor drutva... Hm! Svetli grobovi
recituje Zuba Boji. Jaka mustra! Gimnastika veba uz pratnju klavira!
Grupa egrtasokolaca... Oj, spomene, plavo cvee... Solo gospodin Vi-
ta Ili. Budibogsnama!
Vaga podigne glavu i gleda u sina Malog Vagu.
VAGA: Ko je ovo dao?
MALI VAGA: Plakat za poselo Pelagia. On mi dao da sloim.
Pokae na Danila. Vaga njemu.
VAGA: Pa, ko je ovde gazda?
DANILO: Vi, gazda.
VAGA: ta ovo znai?
DANILO: Platie se.
VAGA: A dozvola? Hoete da me oterate na robiju? Bez Vasievog para-
fa ne dam da se tampa ni posmrtnica. Ni... Zabranjeno puenje! Razu-
me? Ni jedno slovo!
Prstima pone da rastura slog, ali mu Mali Vaga otme plou i mugne u
jedan oak
DANILO: Ja sam malom rekao da sloi. Ostavi dete, evo mene. ta ho-
e? Dozvolu? Dobie dozvolu! Pare? Da se obraunamo. Jesam li prole
nedelje sam remontovao i podmazao ovu klopociju? Koliko ti je lane uzeo
onaj Panevac? Osam stotina, kost i put! Ja sam ti uradio za trista pedest. Ta-
man koliko kotaju tri plakata. Jesmo li kvit?
VAGA: Napismeno, pa moe...
Iz boksla ulazi u slaganicu Guliver blesavo zvidui ono kolo koje je Va-
ga utiao. Mae jednim komadom papira.
GULIVER: Smislio sam! Najzad sam smislio! Vie nema menjanja.
Koloseum! A? Prvo kino u ovom okrugu Koloseum! ta ka-
e? Lepo imence? Gotovo je, vie ne menjam. Crkveno i mrtveno! tampaj
oglas. Pet hiljada komada. Odmah! Gotovo!
VAGA: Ni to! Nita bez dozvole. Ni slovo. Nek Vasi potpie...
Vaga ljut odjuri u boks, zalupi za sobom vrata i zamandali ih rajberom.
GULIVER: ta mu je? On je malo lb!
Vaga ne moe da izdri pa se dere odonud.
VAGA: Maksooo!
GULIVER: Ne, stvarno ljudi! lb!
MALI VAGA: ta ti je to: lb?
28
 GULIVER: Skraenica. lb! aav, lud i blesav. Jeste da ti je otac, ali je
lb. Pogledaj ga samo.
Boks.
Maksa sporog koraka ulazi u boks kod Vage.
Unutra... Vaga odnekud, iz nekog zembilja, vadi pehar.
VAGA: Je l gotovo? Izgravirao si posvetu za ovaj lonac? Daj da vidim.
MAKSA: Eto je... Svrio sam jo sino.
VAGA: Dobro, dobro... de.
Na ploici izrezbarena posveta darodavca pehara pobedniku utakmice.
Vaga prisloni ploicu uz pehar, a pehar zvrcne noktom.
VAGA: Srebro, a?
MAKSA: Pitino dete.
VAGA: Bre, kako ga nije sramota? orevi i brat, koncesionari Crne
Jame, onolikog srebra, a ovamo... Vidi! Tantuz! Ja se ne bih brukao.
Iz slaganice Guliver ugleda pehar u Vaginim rukama... Potri da ue u
boks, ali Vaga se opet zarajberie.
GULIVER: Pehare! Vidi ga, Danile, al je pehare!
Poto ga Vaga ne puta, moli...
GULIVER: Samo da ga pipnem. Molim te, Vago. Budi ovek.
Vaga ga ne puta, plazi mu se.
Neto trubi pod prozorom, klokotanje motocikla. Vaga, Guliver i Mali
Vaga potre prema najbliim prozorima.
Napolju: Beli u motociklu. Kikoe se od neke sree. Dovikuje se sa oni-
ma u tampariji.
GULIVER: Beli! Smislio sam... Koloseum! Kakav Bristol, kakav
Rojal i Durmitor! Otpada! Koloseum. Vie ne menjam.
BELI: Beci! Beci! Onaj iz Vinerportkluba. Dobio sam depeu. On
je moj drug, moj roak. Depea! Beci po tetka Poleksiji! (Iskoi iz moticikla i
tri u tampariju. Uleti unutra. Slaganica.) On je Planiki dao gol. Glavom. Ja
sam gledao u Beu! Glavom sa esnesterca! (Poleti u zagrljaj zbunjenom Vagi.)
Vago! Dragika! Depea! Dolazi... (Mae depeom i utom ugleda Danila. Uozbi-
lji se i snishodljivo javi. Ue u boks i brzo navue zavesu preko ograde. Poverljivo
apue Vagi.) Prelazi kod nas. Dva puta je igrao za reprezentaciju. Protiv e-
ke i Rumuna. Fini ovek. Igra za nas u nedelju. Gotovo... ja sredio. Ja! (Vaga
ga gleda sumnjiavo.) Ih! Majku ne video. Dolazi! Sutra, vozom. Vidi!
Pokazuje depeu.
VAGA: Koliko?
BELI: Dabe! Dve i po hiljade i kost.
Guliver pokuava da se ubaci u boks, ali Vaga opet rajber u vrata. Vraa se
Danilu, ovaj razgovara sa Malim Vagom.
29
 DANILO: Idi kod Cvikeraa u radnju. Kai mu nek trai dozvolu od Po-
glavarstva. Vidi, ne da tvoj matori da se tampa plakat.
MALI VAGA: lb!
Mali Vaga se otunja iz tamparije napolje. Guliver se, zabrinut, obraa
Danilu.
GULIVER: Joooj! Danile. Jesi uo? Beci! A ja se kladio sa Lekom u
osam banke i ianje nularicom da e da pobedimo mi. Mislim vi, tojest
Radniki. Joooj! (I on, reklo bi se bez razloga, izjuri za Malim Vagom.) Ne-
manjaaaa! ekaj. Nemanjaaaa!
Napolju. Motocikl jo trtori. Mali Vaga u njemu, uskoi u motocikl i Gu-
liver. Motocikl jurne. Vaga se dere sa prozora.
VAGA: Nemanjaaa! Prebiu te! ta to radi, Nemanjaaa?!
Vrati se i grdi besan. Beli je zanesen, nita ne primeuje od radosti.
VAGA: To ga je onaj nauio. Upropastie mi dete. Zavrie na robiji kako
je poeo.
Vaga prelazi u slaganicu, pravo na Danila. U odlasku mu Beli daje jednu
cedulju.
VAGA: Sluaj ti, Danilo iviu! Ja dok sam dobar dobar sam. Ali...
kad meni padne pomraina, ja... ja... Kud je otiao Nemanja?
DANILO: Sluaj, gazda! Nemoj da se dere... To je prvo! A Nemanja je
tvoj sin. To je drugo! A tree: poputa sa ivcima, a izbori su na pragu. To ne
valja. Treba da ode malo u Banju. Valjae ti.
VAGA: A tako? Tako se, znai, sa mnom razgovara? Nisam zasluio, Da-
nilo. Polako, polako, spustie ti durbin... (Mae onom ceduljom.) U nedelju! I
ovo ubaci u plakat za utakmicu. (Diktira.) U timu Graanskog nastupa pr-
vi put novi lan Beci, reprezentativac i dosadanji lan Vinerportkluba iz
Bea! A? ta kae, Danile? A? Neto si rekao?
Danilo mu uzme cedulju iz ruku.
DANILO: Dozvola. Mislim, da li je Vasi dao napismeno? Smem da sla-
em?
VAGA (blesavo): Nama ne treba dozvola. Nama je sve dozvoljeno. Ovo
je naa zemlja. Dozvole su izmiljene zbog vas. Zbog crvenih. Zbog Cvikera-
evih.
Kroz razmak na zavesi boksa pojavljuje se glava Belog.
Kad Danilo pogleda tamo, on se skloni, a pre toga pokloni snishodljivo.
Slee ramenima kao da se izvinjava.
Vaga se osvrne levo, desno, pa Danilu prijateljski.
VAGA: I jo neto. Danilo, dete... Kaem ti kao sinu. Ja sam bio dobar sa
tvojim pokojnim ocem. Bili smo i prijatelji i komije, zajedno u ratu, u istoj
eti. Okani se Cvikeraa. On je opasan. Nisam mislio da ti kaem, vidim: mo-
30
ram. Davidovi iz policije me ve dva puta pitao za tebe. Ja sam sve najbolje,
ali...
Danilo se smeje i mrke.
DANILO: Davidovi? mrkmrk!
VAGA: Samo ti teraj na sprdnju. Ja se sa tim slinavkom ne bih alio...
DANILO: I ta ti je rekao? Da bi trebalo da preem u Graanski?
VAGA: Nije nita rekao. To je ono to ne valja. Samo je mrketao.
Beli odjednom izleti i vrsne.
BELI: Ukrali mi Cyndapa... Gde mi je Cyndap? Lopovi! (Umalo
da ga stigne napad padavice. Vie...) Gvozdeno! Daj neto gvozdeno u ruke.
Brzo!
Vaga se uzvrpolji, tumara i trai neto.
VAGA: Izgleda da ga opet hvata.
BELI: Gvozdeno, neto gvozdeno!
Vraa se Mali Vaga, daje mu jedan olovni tamparski teg. Beli ga stiska i
mumla.
BELI: Nee. Izgleda da nee.
MALI VAGA: ta nee, ika Beli?
BELI: Ukrali mi Cyndapa.
Mali Vaga ode do prozora.
MALI VAGA: Onog! Kad?
Beli jurne prema prozoru. Moticikl je tamo, jo prpori. Beli protrlja oi,
zbunjen.
BELI: To je zbog Becia. Mnogo sam se uzbudio. Zato.
Poe iz slaganice jo uvek stiskajui teg. Za njim i Vaga.
VAGA: Beli, ekaj i mene. Treba da odnesem pehar u Poglavarstvo. Vasi-
u. Tamo je i orevi.
BELI: Pehar?! Daj!
VAGA: Samo da ga uvijem.
Vaga ue u boks, na brzinu uvija pehar u novine Ujedinjenje, onda u
zembilj. (Krupno: zembilj i pehar uvijen u novine.)

II

II/2.
Gradsko poglavarstvo

Vasi za velikim pisaim stolom. U kancelariji jo: orevi, Davidovi i

Vaga. Vaga raspakuje zembilj i vadi pehar.
31
 VAGA: Evo, gospodine oreviu. Ja mislim lepo uraeno.
VASI: Lepo. Boga mi lepo i kulturno.
Davidovi samo mrke.
VAGA: ta vi kaete, gospodine Davidoviu?
DAVIDOVI: Boga mi... mrkmrk...
OREVI: Dobro! Pehar e do utakmice biti izloen u varoi. Ja mi-
slim da je najbolje u izlogu itaonice. Molim?
VASI: Lepo! Lepo i kulturno. Dabome. Naravno... i malo cvea okolo,
pa jedan... onako... pirotski ilim i foto Elektrine centrale sa otvaranja. Zna-
te onu sliku? Stajala je uveliana kod Gulivera u radnji?
OREVI: Taman posla! Pa tamo je na slici i onaj baksuz Pani. Ba
pored mene. Mnogo mu se ime vuklo po parnicama zbog one glupe liferaci-
je za vojsku. Nije zgodno. Bez slike. ta e slika?
DAVIDOVI: mrkmrk!
OREVI: ilim moe. Moe, naravno...
VAGA: Ako smem da pitam, ko e predati pobednikom kapetanu pe-
har? Vi?
orevi odreno odbija glavom.
VASI: Zato? To bi bilo... lepo i kulturno.
VAGA: Vasi?
Opet odbijanje, kao i kasnije.
VAGA: Ne?! Episkop? To bi bilo moda

*
OREVI: Iva Apostolovi!
VASI: Iva Apostolovi? Onaj?
OREVI: Ne onaj! Sin Ive Apostolovia Iva Apostolovi, sin!
Vratio se iz Londona. Tamo je bio na studijama. Glavni odbor je reio da ga
ubaci u igru i pripremi za sledee izbore. Ve je izabran za potpredsednika
Aerokluba i u Odbor Dunavskog kola jahaa. Treba da se ee pojavljuje...
VASI: Aha... aha... Razume se.
Daavidovi mrke.
VAGA: Zar e njega u ovaj okrug?
OREVI: Ne znam. Videe se. Sutra stie.
VASI: Sutra? Vozom?
VAGA: I on. Pun Bunar gostiju. Jeste li uli? Beci, onaj uveni igra...
OREVI: Da, da... uli smo smo. Vasiu, poaljite sutra na stanicu
optinski fijaker. Vi doekajte Ivu Apostolovia. Samo bez nekog cirkusa,
molim vas. Otmeno, po mogustvu.
32
 orevi ustane i poe.
OREVI: Dovienja gospodo. I bez olajavanja kad odem.
Izie. Vasi je besan, jedva se uzdrava. Pone da ga imitira im ode.
VASI: Vasiu, fijaker! Vasiu, ovo, Vasiu, ono! Pa, majkoviu, nisam ja
njegov famulus! Ja sam ipak naelnik Poglavarstva! Bez cirkusa, molim
vas! Pa ta sam ja? Glupi avgust?
VAGA: A kad doe vreme izbora, onda Iva Apostolovi! Jo: sin! Pu!
Davidovi mrke.
VAGA: Nisam tako mislio. On ipak ne poznaje teren, ljude... Znate?
Vasi pretura nervozno po hartijama pred sobom.
VASI: Davidoviu, dajte, molim vas, da pregledamo ovaj kupus. Boe,
ovaj narod je sasvim poaavio. ta je ovo? Vidi! Onaj ludi Guliver opet me-
nja ime bioskopu. Nije vie Rojal, nego Durmitor.
VAGA: Koloseum.
VASI: Kakav sad Koloseum? Durmitor. Lepo pie. Durmi
tor.
VAGA: Koloseum!
Besmisleno nabrajanje: Durmitor, Koloseum.
Nekoliko puta. Dok se Vasi ne osvesti.
VASI: Opet menja?
VAGA: Koloseum! Naruio da mu tampam letke.
VASI: On je lud. More, ja sam lud. Sto puta potpisujem iste budalati-
ne... (ita.) A u interesu irenja horizonata i kulture u naem jednorodnom
narodu i ovom prilikom da pokaem svoju nesebinu portvovanost i dale-
kozornost u budunost... utivo moliti i traiti dozvolu za promenu firme ki-
na u... Durmitor. Joooj!
DAVIDOVI: ta ete? Propis.
VASI: Samo nam je jo kino trebalo. Raspuklo se bure za polivanje pra-
ine na ulicama, zapatili se punoglavci u kolskom bunaru, ali imamo bio-
skop! (Potpisuje na brzinu akta i ugleda jo jedan koji ga nervira.) Opet ovi!
Priredba poselo. Dobrovoljni prilog za spomenik Vasi Pelagiu. Gulanfe-
ri ni jedni! Oni e da dignu nekom spomenik? Da neto treba da se rui tu bi
bili prvi. Mangupska posla.
Daje akt Davidoviu.
VASI: Pogledajte to, molim vas.
Davidovi, mrkui, razgleda.
VASI: Ko je to potpisao?
VAGA: Zna se: Cvikera!
VASI: E, ako je tako potpisano ne dam! Ima lepo da potpie, a ne da
mi tu izvodi.
33
 DAVIDOVI: ... za upravu Drutva, predsednik Miloje Vukovi, kro-
jaki majstor... zvani Cvikera...
Pretapanje.

III

III/3.
Krojaka radnja kod Cvikeraa

Cvikera obavlja probu Guliverovog novog sveanog odela na njemu.

CVIKERA: Beci, Beci! Pa ta? Nije bog.
GULIVER: Za mene je sada bog brico.
CVIKERA: A to brico?
GULIVER: E, to? Nije mi ao osam banki. ta je danas osam banki? Ne-
go to e da me izmotava onaj debeli... Kladili smo se u osam banki plus ia-
nje nularicom... Eto, to mi je! Leki je lako i da se oia. ta on ima na glavi?
Dvetri dlake! A vidi ja... Gusta, crna, prirodna, loknasta... Joooj!
upa se za kosu.
CVIKERA: Ih, kakv si! Ja bih za Radnikog dao i glavu, a ti kuka
zbog osam banki i kose. Sram te bilo!
Guliver, dok mu Cvikera uzima meru, ogleda se u ogledalu i pravi razne
vane poze. Trenira govor za bioskop.
GULIVER: Dame i gospodo! Dozvolite da, pre poetka nove kino pro-
dukcije Ben Hur u dvanaest epoha, saoptim moju poslednju, ovaj put i
neopozivu, majke mi!, odluku o nazivu mog bioskopa. Koloseum!
Od danas pa do vjeki vjekov! Danas vam prikazujem najuveniji film
Ben Hur. U dvanaest epoha! Izuzetnim zauzimanjem mojih prijatelja, i
moje ene, uspeo sam da nabavim celu etvrtu, pola sedme i komplet od de-
vete do jedanaeste rolne, a uz pomo uvaenog profesora istorije gospodina
Gnjatia, rekonstruisao sam ceo sadraj koji u vam ukratko prepriati svo-
jim reima...
Zaleteo se, plete, plete...
CVIKERA: ekaj, bre!
Bocne ga penadlom, ovaj vrsne, ali ne zbog tog bola.
GULIVER: Joooj! Oiae me Leka debeli... Kako u oian pred na-
rod?
U radnju ulazi Student. unja se. Daje neke konspirativne znake Cvikera-
u da ukloni Gulivara i egrte. Kroz prozor se vidi kako prolazi jedan fijaker,
u fijakeru Leka.
34
 CVIKERA: Ej, Guliver... Eno ga Leka. Moli ga da ti oprosti.
Guliver skoi istri iz radnje. Ostanu sami Cvikera i Student.
CVIKERA: ta je bilo?
STUDENT: U kaznioni jo trajkuju glau. Izgleda da je jedan umro.
CVIKERA: Otkud zna?
STUDENT: Rekla mi sestra Ugljeeandara. Unutra je doktor Duko
ve tri dana. Moda bi Danilo mogao neto da uradi. On je dobar s njim.
CVIKERA: Ne znam.
STUDENT: Uh! Boga mu bogovskog... trebalo bi javiti u Beograd.
CVIKERA: Kome?
Gledaju se sa nepoverenjem.
STUDENT: Ne znam. Zar nema ti nekakvu vezu?
CVIKERA: Nemam, sine. I ne treba mi. Ja samo znam ta je poteno i to
radim... Koliko mogu.
STUDENT: Ti sumnja u mene, ika Cvikera?
CVIKERA: Ne sumnjam ja ni u koga. ta moemo? Jedino emo na po-
selu posle Zubine recitacije pomenuti da pesmu posveujemo palom drugu.
STUDENT: Samo?
CVIKERA: Ne moemo vie... I... zdravo!
Student nevoljno ustane i poe.
STUDENT: Zdravo, ika Cvikera!
Ode.
Cvikera sam.
Pretapanje.

IV

IV/1.
Ispred itaonice

U izlogu itaonice pehar. Ba onako araniran kako je preporuio Vasi.

Pred izlogom grupa ljudi. Deca, Leka, Guliver, Oficir i Naa.
Leka aolji Gulivera po kosi.
LEKA: Ohoho! Al e da padne ianje. Ej, ljudi! Na igralitu u da ga
ogulim do glave. Doveu blehmuziku da rmpa... Joj! to e da da bude pi-
urija. Ohoho!
Dva deaka pred izlogom.
PRVI: Igra Beci! Zna koj Beci?
DRUGI: Da nije sluajno bolji od Danila? Malo sutra.
35
 PRVI: Sto puta! Igrao za reprezentaciju protiv eke! Ej!
Me svetom se gura i Mali Vaga. Mune onog Oficira.
OFICIR: to se muva? Mar?
MALI VAGA: Mar ti, majmane!
Oficir ga gaa kamenom, ali pogodi Gulivera.
Guliver jaukne, Mali Vaga pokazuje na Oficira.
MALI VAGA: Ona budalina.
OFICIR: Izvinite, molim vas, gospodine Guliveru. Gaao sam onu bara-
bu...
GULIVER: Sramota! Uniformisano lice pod epoletom i kokardom,
pa tako... Sramota! (Psuje Malog Vagu.)
OFICIR: ...i oca i majku i bogorodicu...
GULIVER: Kakve rei? I to na javnom mestu. Boe me sauvaj!
Oficir juri Malog Vagu, ovaj bei.
GULIVER: ...i jo pred damom? C...c!
NAA: Ne kenjaj, Guliver, prou vas...
GULIVER (naljuti se): Za tebe, fufo, i onog gospodina u uniformi do
daljnjeg zabranjen ulaz u kino Koloseum. Izuzev petkom pre podne kad
su predstave za seljake...
LEKA (tei Gulivera): teta za ovako lepu frizuru. Ali, nije vano... Bar e
da utedi na briljantinu i orahovom ulju...
GULIVER: Leko, Lekice moj... Kume! Da sednemo kao ljudi? Da se do-
govorimo? Ja u da platim kafu i pience. Vai? Je l vai da ne vai opklada?
Leko, hajde kao ljudi...
LEKA: Posle utakmice...
GULIVER: Nemoj si neki. Nisam znao za Becia. Opklada ne vai. Puj
piki! Nisam znao.
LEKA: Je l seeno? VitaBas seko. Vidi se s njim.
GULIVER: Kao boga te molim. Zna da moram pred narod, da ispriam
sadraj Ben Hura. Kako u oian? Budi ovek!
LEKA: Seeno! Nemamo vie nita.
aolji ga po kosi.
LEKA: Lepa loknica. To je prirodno ili kolmajzovano?
GULIVER: Mar! (Leka se odgega ulicom smejui se.) Uh, Beciu, Beciu!
Da bog da crko! (Niz ulicu dolazi Danilo na biciklu. Nosi sveanj plakata za po-
selo. Guliver ga tuno gleda.) E, moj Danile! Ugasili smo nas dvojica sveu.
Tebi e doi glave Beci, becnulo ga u mozak, a meni Leka, lednulo ga u sr-
ce...
DANILO: Polako, Guliver... Jo emo mi da vidimo tog Becia. Jo e ti
i da pije iz ovog pehara.
36
 GULIVER: Pusti me, zna da ne pijem ve tri nedelje.
DANILO: Je l tako, Vago?
MALI VAGA: Samo nek mene stavi u tim ika Cvikera, a onda moe
Beli padaviar da dovede ceo Urugvaj.
Danilo nabaci Malog Vagu na bicikl. Gurne ga zajedno s njim.
DANILO: Sevaj! Predaj plakate blagajniku.
Sami: Danilo i Guliver.
DANILO: Neto novo?
GULIVER: Ama, pusti me, ovee. Ovolika mi glava. Opet sam prome-
nio ime bioskopu, radnja, tac ul, opklada, novo odelo, Ben Hur, sadr-
aj... Sve mi se pomealo... Ne znam s kog kraja da ponem da raspadam. A
plus, poslao sam enu u Poarevac da preuzme Ben Hura i neka soiva...
Tri dana ne dolazi. Ko zna, moda se s nekim spanala. Ja, lud, dao joj gotove
pare. U ovo vreme, kad je dinar rei od potenog oveka... Joooj!
DANILO: Nisu te skoro zvali u Zavod da fotografie? Nemaju novih?
GULIVER: I to sam zaboravio. Ama lud ovek, sto posto. Dolaze no-
vi. Poruio mi Davidovi. (Poverljivo.) Nisam ti rekao? Popeo, strvina, provi-
ziju na 35 posto. E, lopua...
DANILO: Ba te briga. Ima ti boljeg kupca. Onaj ovek e platiti i 50%.
Guliver se osvre da ih neko ne uje.
GULIVER: Za kog ti mene smatra, Danilo? Za ubre?
DANILO: alim se.
GULIVER: More, uvaj se ti da nas ala ne otera u neku tunguziju...
DANILO: A kopije, negative? Zna se? U stare novine, pa na ubre?
Guliver se opet osvre.
GULIVER: To su enina posla. Ona petlja sa ubretom. A Guliver? Gu-
liver je blesav, on ne zna ta radi...
Namigne, ugleda Leku i pouri za njim.
GULIVER: Lekooo, da se dogovorimo...
DANILO: Ne brini, Guliver. U nedelju Radniki pobeuje...

V/1.
Radniko drutvo Vasa Pelagi

Vee. Proba hora.

Dirigent diriguje.
HOR (peva):
37
 Dan borbe je teak dan
Al je uspeh pouzdan!
Hajde slono svi na rad!
Ne gub vreme, ne gub nadu!

Dan borbe je teak dan,

Al je uspeh, al je uspeh pouzdan...

(Itd.)
U horu, me pevaima, su: Danilo, Milica, Zuba Boji, ena Zube Bojia,
VitaBas, olak, egrti, kalfe, devojke i mladii. Poneki starac. Zuba Boji
kvari pesmu, dirigent se ljuti.
DIRIGENT: Ali... gospodin Zubo, gospodin Zubo... (Zuba se stidi.) Haj-
de... ponovo!
Opet pesma.
Zuba se ne usuuje da peva.
Iza hora se unja Student i neto apue Kostolomcu i olaku. Onda na
uvo Zubi Bojiu. Oni koje je pozvao izlaze, Zuba se opire. Najzad je pesma
bez greke ispevana. Dirigent je zadovoljan.
DIRIGENT: Taaaako, brate! Vidite, gospodin Zubo, da moe, samo kad
se pazi... (Svi se smeju, Dirigent bulji u prazno mesto gde je do maloas bio Zuba,
sad je ipak otiao.)
ZUBINA ENA: Sastanak uprave.

V/2.
Sastanak uprave. Kancelarija

Oko stola: Cvikera, olak, Student i Kostolomac.

CVIKERA: Samo dve take. Prva: poselo. Druga: utakmica. I bez mno-
go vakanja.
OLAK: Ja sam sredio za narodnu nonju. Karte dobro idu, bie puna
sala.
Student Zubi Bojiu.
STUDENT: Puna pijuna i podguznih muva. Vasievih!
ZUBA BOJI: Ako Student misli na pop Vasu, ja sam za njega, popadiju
i decu kupio karte. A pop Vasa je i patriota i dobar i kulturan ovek i na svom
mestu... Kamo sree da ima vie pop Vasa, ama... ta vam ja tu priam? Znate
pop Vasu!
STUDENT: Ja sam pozvao geometra Lazia.
38
 CVIKERA: Hajde, batali politiku. Mi smo radnikoprosvetno dru-
tvo, a ne tamo neka stranka. Ovo je poselo, nije miting. Razume? Ili da po-
novim? (olaku.) Ostalo?
OLAK: Treba da se izlepe plakati...
ZUBA BOJI: To u ja.
CVIKERA: Neko mlai.
Izda znakom zadatak Studentu, ovaj prihvati bez volje.
OLAK: ...i da se prebaci klavir od porunik Mie u salu.
Gledaju u Kostolomca.
KOSTOLOMAC: Koliko ima kila?
ZUBA BOJI: Ne moe sam. Nek prebace igrai posle probe dresova.
KOSTOLOMAC: Ne mogu sam? Ja? ika Zubo, u zubima ima da ga no-
sim...
CVIKERA: Kakva proba dresova?
OLAK: Novi. Saila Rua ljivi. Od svog materijala. O svom troku.
Dovela je najderku iz Paneva.
CVIKERA: ta to znai? Neu nikakvu milostinju. Za klavir razu-
mem, ali za dresove neu da ujem. Izbaksuzirae tim. ta fali starim dresovi-
ma? Ako je iscepano, nek se iskrpi... Glavno je da su isti...
OLAK: Hajde, ne preteruj! Saila ena od srca. Uostalom, stari dresovi
nam trebaju za priredbu. Oni iz Sokolane nisu dali sokolske za ritmiku ve-
bu. Ja sam ve dao da se suze za egrte.
CVIKERA: Radite kako hoete. Ali, ja vam kaem: Ti dresovi ima da iz-
maleriu utakmicu.
STUDENT: Utakmicu je ve izmalerisao taj Beci.
CVIKERA: Znai, ve smo preli na drugu taku.
KOSTOLOMAC: Ja u da sredim tog puvandera iz Bea.
CVIKERA: Ti si obian dunster, on je internacionalac.
KOSTOLOMAC: Ja samo rekoh. Da se zna i zapamti. Nee valjati ni bo-
gu ni ljudima. Ima da mu otvore trafiku dravnog monopola za invalide.
ZUBA BOJI: Samo poteno.
STUDENT: Je l to poteno sa njihove strane?
CVIKERA: Ja sam mislio da ti ve lepi plakate po varoi.
Student, ljut, ode.
STUDENT: Daleko emo da doguramo ako poslove...
CVIKERA: Molim? Molim?
STUDENT: Nita onako neto...
Kad Student ode...
CVIKERA: Ovaj se mnogo utrpava, ne volim. Galami, sklonite ga malo
u stranu.
39
 KOSTOLOMAC: Zato? Fini ovek.
CVIKERA: Ba zato.
OLAK: Zna neto?
CVIKERA: Ne znam nita, ali... imam nos. To sa Beciem je prljava igra,
videemo jo ija majka crnu vunu prede. Ispustili su da pobede u nedelju. U
redu! Ali moramo da ih pobedimo
Dopire pesma iz sale u ovu prostoriju.
HOR (off ):

Dan pobede je teak dan...

(Itd.)
Pesmi, koja dolazi spolja, pridrui se prvo Kostolomac, pa olak i ostali.
Zuba se ustee, ali se usudi i on. Opet kvari pesmu. Spolja uleti Dirigent...
DIRIGENT: Zaista gospodin Zubo... Ne ide tako... Ovako...
Dirigent otpeva kako treba.
ZUBA BOJI: Izvinite, maestro, sto puta izvinite....
Ljut, Dirigent izlazi. Ostali za njim.
Ostane sam Cvikera, tiho pevui pesmu.

VI

VI/1.
Park

Vee posle probe. Park.

Danilo i Milica. Stidljivi ljubavnici.
etaju parkom. Onda Milica potri, Danilo za njom.
Smeju se.

VII

VII/1.
eleznika stanica

Na eleznikoj stanici i oko nje, ekaju voz: Vasi, Davidovi i Vaga (Ivu
Apostolovia); Beli i Bata Jankovi (Becia); Guliver (Kaliopu) Buda pijun
(svakog); narod (nekog). Na jednom peditoru Ciga I, Gara i Rada fijakeri-
40
sta igraju karte. Kibicuje Mali Vaga. Okai zanesenom Radi na lea cedulju
na kojoj pie Magarac se ponosi! Od ikova mu pravi epolete.
Signal voza. Sve se prene i nagrne ka peronu. Voz ulazi u stanicu. Jedan e-
lezniar otvara kapiju perona, narod nagrne.

VII/2.
Sa prozora voza dere se Kaliopa

KALIOPA: Miroslaveeee! Miroslave, prihvati.

Iznosi veliki paket u kojem su rolne novog filma i soiva. Guliver koji no-
si sa sobom dva velika perjana jastuka se uspanii.
GULIVER: Joooj! Pa ti si luda, Kaliopa! Kako si mogla rolne i osetljiva
soiva? (Umalo da paket padne.) Ti nema srce Kaliopa... Tako osetljivo soi-
vo... osamsto dinara kroz prozor...
Probija se kroz svetinu, podigne pali paket i zagrli ga. Uvija u jastuke. Ka-
liopa nestane iza prostora.

VII/3.

Iz vagona prve klase izlazi Beci. Narod se razmie, ini mu prolaz. Prila-
ze mu Beli i Bata Jankovi. Beli ga ljubi, Beciu neprijatno.
BELI: Dobro doli! Beco! Roeni! Beciu! Kako ste, mislim, putovali?
Ovim vozom? Je li? Nisam znao. Prijatno? Izvolite, raskomotite se, ovaj. Da-
bome.
Bata Jankovi tipa Belog da prestane sa trtljanjem.
BECI: Dobro... Samo guva...
BELI: Tek ete da vidite ta je guva. U nedelju, na utakmici. Bie najma-
nje hiljadu i po publike... kad vam kaem, Beco moj!
Bata ga i dalje gazi i tipa.
BELI: Ovaj... Ovo je gospodin Jankovi. Svrio trgovaku akademiju, u
Subotici. Zovemo ga Bata.
Upoznavanje. Tu se vrti i Mali Vaga. Gleda ljubopitljivo Becia. Ovaj ga
pomiluje.
BECI: A, klinac? Hoemo li u nedelju da naikamo one iz... (Belom.) ...
kako se...
BELI: Radniki, Radniki...
Mali Vaga se malo udalji.
MALI VAGA: Hoete, hoete... Zna kad? Kad prdne mrtav konj!
41
 Bata zamahne da ga utne.
BATA: Mar, ubre jedno! Ovde si mi se popeo... (Beciu.) Mangup nije-
dan. I on igra futbal. Za njih. Talenat, ali ta vredi... egrti ga upropastili...
(Malom Vagi.) Mar!
BECI: Dete... Pustite ga...
BELI: Dete? Kakvo dete, to je avo, antihrist...
Beli sad snishodljivo prihvati Becia pod ruku.
BELI: Sad... da se raskomotite i, mislim, odmorite, a onda...
BECI: ...na igralite? Vai!
BATA: Mislili smo da se upoznate sa igraima...
BELI: Do varoi emo mojim Cyndapom.
Doli su do motocikla.
BECI: Opa!
BELI (stidljivo): Trista pedeset kubika.
Ciganisvirai na znak Belog opale tu u slavu gosta, a klinci predvo-
eni Malim Vagom gaaju ih trulim patlidanima.
Muzika nas odvodi do nove skupine...

VII/4.

Iz vagona je iziao Iva Apostolovi. Doekuju ga Vasi, Davidovi i Vaga.

Kratki pozdravi, po engleski.
VASI: Apostolovi?
Ovaj klimne glavom.
VASI: Vasi, naelnik Gradskog poglavarsta. Dobro doli u Bunarva-
ro.
Predstavlja Davidovia i Vagu.
VASI: Davidovi... Ovaj... Gospodin Golubovi...
IVA APOSTOLOVI: Molim.
Sveano prolaze kroz svet, odlaze do optinskog fijakera u kojem je
ve uparaeni koija Rada. Muzika svira kolo. Iva Apostolovi se zgrozi i
prekoreva Vasia.
IVA APOSTOLOVI: Molim vas, ta ovo znai? Pa nismo u obreniev-
skoj Srbiji za ime boga...
Vasi se zbuni, tek sad primeti svirku.
VASI: Zbog muzike? Ne... ne i ne! To nije u vau ast... taman posla. To
oni onako, ko zna zato. Ciganija!
Drekne na svirae.
VASI: Dosta, bre! Umukni! (Radi.) Teraj!
42
 Iva Apostolovi razgrogaio oi, ita cedulju na Radinim leima.
Vasi je hitro zgrabi i pocepa. Iva je neraspoloen, Vasi zbunjen, a svirai
ulaze u dijalog.
Bruka!
GARA: Prestali smo, kumanaelnie. Iz mesta smo prestali. Izvini, moli-
mo te, kumanaelnie. Zaboravili smo da ne voli muziku. Omaklo nam se.
Fijaker odlazi prema gradu.

VII/5.

Sad iz vagona izlazi Kaliopa, njoj pomae da sie Nepoznati.

Buda pijun, oslonjen na ogradu ga primeti. Prene se.
Primeti i Nepoznati njega.
Guliver uzima rolne i soivo. Gleda sa zebnjom. Sreom, celi su.
Kaliopa se osmehuje Nepoznatom.
KALIOPA: Niste morali, gospodine... mogu ja i sama.
Buda polazi prema Nepoznatom, ali mu Lazi, s lea, zatvori oi.
LAZI: Ujaaa!
Buda se opire, nepoznati taman ima vremena da mugne, vrati se u voz i
nestane u pari prema lokomotivi.
LAZI: Stigao sam, Fufo. Javi onoj budalini da sam zdrav i itav.
BUDA: Laziu, ja nemam s vama alu... Dobro znate...
LAZI: I, molim te, majmune, jo ovo porui tvom Vasiu...
Nagne se i apue na uvo budi. Ovaj vrisne...
BUDA: To je uvreda! To je uvreda!
LAZI (eretski): Nai svedoka, majmune!
Lazi, epurei se, odlazi. Buda uzalud trai pogledom Nepoznatog.

VIII

VIII/1.
Teretna stanica. Magazin, kolosek

U zadnjem delu voza, nekoliko teretnih vagona. Oni se istovaraju na te-

retnoj stanici.
Otvaraju se vrata jednog stonog. Izlaze Porunik Mia i njegova vereni-
ca Simona u jahakim kostimima i izvode lepe trkake konje i sulke. Saekali
43
su ih Rua, porunikova sestra, i Kostolomac. (Svi, sem Kostolomca, dobro
govore francuski. I sad. ene se ljube.)
SIMONA: To je bila sezona ipo. Derby prvi, jo dve pobede i etiri
puta u plasmanu... Knjeginja je htela da pobaci od muke.
PORUNIK MIA: Je li tala sreena?
RUA (srpski): Sve je cakumpakum. Seja sredila...
Porunik Mia se obraa na francuskom i Kostolomcu.
PORUNIK MIA: U nedelju opet sa Graanskim? Boga mi, priu-
vajte se. Beli je doveo onog Becia.
KOSTOLOMAC: I te ne razumem, gosin Mio.
Pokloni se Simoni.
KOSTOLOMAC: Bon ur, madam Sino! (Smeju se. Kostolomac izvodi
iz vagona konje.) Koji je od ove dvojice Todorovi, da mu estitam?
Mia poljubi jednog konja u gubicu i pomiluje ha.
PORUNIK MIA: Todorovi pobednik Jugoslovenskog der-
bya 1931!
RUA (Simoni, na francuskom): Simon, draga, gotovo je. Sad si sasvim
naa. Prekrstio te Kostolomac. Dobila si lepo srpsko ime Sina!
Simona se smeje.
SIMONA: Sina! Sina! Zvui lepo, nekako ruski. Kao Naa, Kaa...
zar ne?
Simona i Rua sednu u sulke, a Kostolomac i Mia na konje. Polaze pre-
ma gradu.

VIII/2.

Iz drugog, stonog, vagona izlaze tri andara i izvode grupu kanjenika

robijaa koje sprovode u Zavod. Uguravaju ih u zatvorena kola, maricu,
koja nije automobil ve specijalno pripremljene koije.

IX

IX/1.
Ulice u Bunaru

Svet se vraa sa doeka voza... Optinski fijaker... Pored njega projure

cyndap Belog i sulke sa Miom.
IVA APOSTOLOVI: Boga vam, gospodine, je li to onaj ludi porunik?
I ona dokejka, Francuskinja?
44
 VASI: Da... da. Bivi porunik i biva Francuskinja. Odomaila se
ovde. Ve se okumila sa Ciganima... A ona luda pored nje to je porunikova
sestra. aava familija... Mora da se njihov pokojni otac, veliki upan ljivi,
sad prevre u grobu...
IVA APOSTOLOVI: ljivi? Nije mogue, pa nai stari su bili kumovi.
Boe, boe... Njih dvoje su ovog leta pravili haos na hipodromu. Incidente, is-
pade... On je demonstrativno istupio iz Dunavskog kola jahaa Knez Mi-
hajlo... Ona je vozila sve kasake trke!
Davidivi mrkne, Vasi i Vaga se zagledaju.
IVA APOSTOLOVI: Ali, ima neto to je prevrilo svaku meru. (Pover-
ljivo.) Uvredio je, dabome, tako se moe rei, i tron. Prestolonaslednika!!
VASI: I njega?!
IVA APOSTOLOVI: Zamislite! Pobedi njegov konj Todorovi. Pr-
vo, zar je to ime za konja Todorovi? Ali, dobro... pobedio, pobedio. Tr-
ci prisustvovao i Prestolonaslednik, mali Petar. Divno dete, vaspitano... u prat-
nji ordonans oficira. Ja sam, kao potpredsednik bio s njima u loi i... naravno...
dete. Jer on je ipak dete, pa zaelelo da vidi konja, tog Todorovia. Odvedu
ga do tale, hoe da ue, ali isprei se ispred njega taj... taj porunik...
VASI: ...i?...
IVA APOSTOLOVI: Prestolonaslednik imao malu kijavicu, ali ta to
ima veze... Jok! Ne moe! Mali ima kijavicu, vidite koliki mu..., opro-
stite, slinci vise! Moe da mi zarazi konja, jer..., toboe, konji su ekstra
nene ivotinje... Tim tonom!
DAVIDOVI: mrkmrk... I ta bi?
IVA APOSTOLOVI: Prestolonaslednik se zaplakao, a ordonansofi-
cir ga vratio u lou. Zamislite kako smo se oseali. Muno... neprijatno...
VASI: Pa njega su zbog takvog ponaanja dvadesetprve najurili iz voj-
ske. Pustahija. Trebalo je da mu sude, ali protekcija, veze... Boe, boe kud e
nas to odvesti...?
IVA APOSTOLOVI: Budi ti bog s nama!

IX/2.

Ulicom idu Guliver i Kaliopa i neto se uno raspravljaju. Pored njih

prolazi koijamarica.
Jedan andar i Manojlo, andar, ugledaju Gulivera. Pokazuju mu robija-
e pozadi u koiji.
ANDAR: Majstor Guliver! Da asti. Vodimo ti nove muterije za sli-
kanje...
45
 GULIVER: Pusti me, molim te, nije mi do ale.
ANDAR: Da asti, da asti! Mala ast, ta te kota? Ja i Manojlo fraj u
bioskop.
GULIVER: Dobro, dobro... de.
ANDAR: Sa decom? Je l vai?
Manojlo besno ine konja, koija pojuri. Guliver za njima opsuje.

X/1.
Futbalsko igralite

Igrai Graanskog na okupu. Zagrevaju se, utiraju, tre. Oslukuju.

Iz daljine se uje poznati zvuk motocikla.
JEDAN: Idu!
Potre prema ulazu. Motocikl, Beli, Bata i Beci. Igrai mu aplaudiraju.
BECI: Tri put Zdravo!
Otpozdravljaju ozbiljni i uzbueni. Svi su u stroju kao vojnici.
BECI: Na mestu voljno! Pa... momci, hoemo li da u nedelju iskerebe-
imo te dunstere iz... iz...
BELI: iz Radnikog, Beco... Iz Radnikog...
BECI: Nije vano. Iskerebeiemo, ako treba, i londonski Arsenal.
Gde da se presvuem?
Sa sobom nosi torbu sa sportskom spremom. Beli se zbuni.
BELI: Zna, Beco, nemamo jo svlaionicu. Preobukujemo se u dve sobe
kod Dobrog drutva; fijakerima dolazimo ovamo... Ali, moramo ove go-
dine da napravimo svlaionicu i mrk ovde, na igralitu. Skupljamo pare. Je l
tako, Bato?
Bata potvruje i daje Beciu novu ispeglanu futbalsku spremu.
BATA: Evo, ispeglali smo, utirkali...
Odnekud je ovde i Mali Vaga. unja se oko Becievog dresa.
BELI: Mangupe! Mar! ubre jedno lopovsko!
MALI VAGA: Beli, Beli! Hoe da se uhvati za neto gvozdeno da te ne
uvati u glavu?
Drzak, bezobrazan, hvata se za onu stvar. Beli ga gaa Becievom ko-
pakom.
BELI: Idiote! Mangupe jedan! Tuiu te kod oca. (Ostalima.) Ako ga Va-
ga, tampar, ne ubije ja u! Dovde mi je doao. On je za kavez.
Mali Vaga, podalje od ostalih, nee da vrati Becievu kopaku.
46
 BELI (Beciu): Izvinite, molim te, Beco. Sto puta izvini... (Malom Vagi.)
Vrati kad ti lepo kaem!
MALI VAGA: Beli! Je l te slua? Je l te ne slua?
BELI: Nemoj da te stignem... Izgaziu te!
MALI VAGA: Stigni me, ik! Ako si lui, nisi bri. Ni tvoja krila i bekovi
dunsteri.
Beciu je Mali Vaga simpatian, ali ipak mu je dosta.
BECI: Ej, ti ga ba pretera, klinac.
Za osvetu Mali Vaga pljune u kopaku i napuni je prainom. Klisne im
mu baci kopaku.
MALI VAGA: Uaa, Beci, prodana dua!
Na igralite dolazi i Guliver. Prilazi skupini veoma zabrinut.
GULIVER: Dobar dan! Slobodno li pogledati?(Beciu.) Ja sam Miroslav
Ili, fotograf po radnji i zanimanju i vlasnik kina Koloseum.
Beci ve u punoj sportskoj spremi. utne loptu u vis, za njom potre
igrai Graanskog. Beci se obraa Belom i Bati.
BECI: Evo, da vidite ta kupujete.
Istri na teren. Ode do stative i na roglju gde se spajaju stativa i preka
obelei taku. Udalji se i poalje Golmana me stative.
BECI (baci loptu): Brani!
Namesti loptu, utne. Ona pogodi tano u obeleenu taku, odbije se.
Golman je zabezeknut uhvati. Konsternacija.
Golman blene u otisak take na lopti.
BECI (s loptom): Evo, taka se ove strane. Hajd sad da probamo i sa
druge...
Opet isto kao maloas. Guliver se samo stropota na travu.
GULIVER: Joooj! Gotovo je. Ode moja frizura. I... i osam banki.
BECI: Eto, samo da vidite... ne kupujete maku u daku. (Bati.) Pote-
no?
BELI: Ne dve i po hiljade. Ne! Dve hiljade i devet stotina.
BECI (smeje se): Vai!
BATA: Svaka ast, gospodine Beciu!
Beci zove jednog igraa.
BECI: Idi na krilo i nabacuj na volej. (Golmanu.) Ti brani!
Registar Bercievih lepih uteva.
Gulever bei sa igralita.
Svi su zadivljeni.
Iz daljine gleda Mali Vaga, uozbiljio se i gricka nokte.
Oaran je.

47
 XI

XI/1.
Danilova kua

Vee. Danilo se vraa s posla. Biciklom. Pod mikom vekna. Saeka ga uz-
nemirena Majka Mara.
MAJKA MARA: Danilo, sine, trai te neki ovek. Nepoznat...
Ulaze iz dvorita u kuu.
Za stolom onaj Nepoznati sa eleznike stanice.
NEPOZNATI: Zdravo!
DANILO: Zdravo!
Majka Mara izie u dvorite.
NEPOZNATI: Traim doktor Duka.
DANILO: Ne znam gde je.
NEPOZNATI: Rekao mi je, ako njega nema, mogu tebi da se obratim. Ti
si Danilo?
DANILO: ta je bilo?
Nepoznati se prvi put nasmeje.
NEPOZNATI: Gladan sam.
DANILO: Majka Maro, ta ima za ruak?
Majka Mara se vratila. Prislukivala.
MAJKA MARA: orba i pohovane tikvice...
NEPOZNATI (osmehne se prijateljski): Penzionerske nicle?
Majka Mara se odobrovolji. Sipa im u tanjire orbu. Ode. Sru orbu i
razgovaraju.
NEPOZNATI: Jednog oveka su ubili u Kaznenom zavodu...
DANILO: Ubili? Ja sam uo da je umro u trajku...
NEPOZNATI: Zna li kako se zove?
DANILO: Otkud?
NEPOZNATI: Moramo da saznamo.
DANILO: Zna li doktor?
NEPOZNATI: Ali... on je unutra.
DANILO: Izii e.
NEPOZNATI: Nee, dok mi ne svrimo posao.
DANILO: Posao? Ne razumem..
NEPOZNATI: Jo veeras. Sve je spremljeno. Samo, moramo da sazna-
mo ko je ubijen.
DANILO: Znam samo broj... Ako je to on tuberkuloza i vezana cre-
va...
48
 NEPOZNATI: ...i polomljena rebra i cevanice...
DANILO: ekaj!
Ustane i ode u ordinaciju do svoje sobe.
Majka Mara se vraa u kuu, nepoverljiva.
MAJKA MARA: Otkad poznajete doktora?
NEPOZNATI: Odavno.
MAJKA MARA: iz ...Sarajeva?
Nepoznati se nasmeje, Majka Mara ga u stvari kuala.
NEPOZNATI: On nikad nije radio u Sarajevu. Znam ga iz Skoplja.
Pokazuje joj fotografije, jedna ena sa dva deaka.
NEPOZNATI: Ovo je moja majka. A ovo smo nas dvojica. Doktor i ja.
MAJKA MARA: Izvini sine, molim te. Zna da moram.
NEPOZNATI: Ako... ako.

XI/2.

U doktorovoj ordinaciji. Slika one iste ene na pisaem stolu.

Na polici mnogo knjiga. Danilo iskobelja neki medicinski atlas.
Nosi ga u sobu gde je Nepoznati.

*
Otvara atlas, u atlasu niz fotografija robijaa sa brojevima na prsima ka-
njenika.
NEPOZNATI: Otkud ti ovo?
DANILO: Nije vano.
Prelistavaju, trae onog iji broj znaju. Nau ga.
DANILO: Ovaj.
NEPOZNATI: Boris! Uh, majko moja...
DANILO: Nije trebalo da trajkuje tuberkuloza...
NEPOZNATI: Danilo! Ubili su ga! Hoe to da sakriju. Nee!... Gde ih
sahranjuju?
DANILO: Na robijakom groblju.
NEPOZNATI: Moe li da se prie?
DANILO: Zato?
NEPOZNATI: Ceo svet mora da zna istinu ubijaju!
Pojavi se, usplahirena, Majka Mara.
MAJKA MARA: Buda!
Danilo brzo skloni Nepoznatog u ordinaciju.
49
 XI/3.

Na tarabi Danilovog dvorita.

Buda i Majka Mara.
BUDA PIJUN: Doktor nije kod kue?
MAJKA MARA: U Zavodu je. Ve tri dana.
BUDA: A... Danile?
MAJKA MARA: Spava. Da ga probudim?
Buda se osvre da ga neko ne vidi. apue.
BUDA: Neka, neka... nek se odmori. Nano, ja, ovaj, u stvari, navijam za
Radniki. Mladosti mi. (Osvre se.) Nemoj nikom da kae, majke ti. Ni
njemu. Ovaj...
Ode, zbunjen, nespretan.

XI/4.

U sobi.
Danilo i Nepoznati, odmah zatim Majka Mara.
DANILO: Ovde je nezgodno da ostane.
MAJKA MARA: Doktorov brat.
Danilo se iznenadi, trgne. Uplai.
DANILO: On? Nije! On je u Rusiji...
NEPOZNATI: ...bio. Zimus se vratio.
DANILO: Doktor ne zna.
NEPOZNATI: Reci mu kad ga vidi.
MAJKA MARA: Zar ti nee da ga saeka?
NEPOZNATI: Ne mogu, urim.
MAJKA MARA: Brat ti je.
NEPOZNATI: Nisam ga video dve godine.
MAJKA MARA: Kako moe, majkoviu?
NEPOZNATU: ta e, majka.. tako ti je s nama. Je l zdrav?
Danilo posle pomena Rusije gleda ga zadivljen.
DANILO: Bio si u Rusiji? Priaj!
Nepoznati se smeje.
NEPOZNATI: Ovde je nezgodno... Gde da prenoim?
DANILO: Priaj!
NEPOZNATI: ta?
DANILO: Pa, to! Kakvi su? Koliki su?
NEPOZNATI: Ko? Stasom?
50
 DANILO: Pa, Rusi, brate? Boljevici. I uopte. Priaj?
NEPOZNATI: Visoki su, tako... Vrlo su visoki uopte... lepi, pametni,
hrabri. (Kamera se udaljava i ostavlja u prii koju dalje ne ujemo uagrenog Da-
nila i rasprianog Nepoznatog.)

XII

XII/1.
Gradsko poglavarstvo

Vasi, Davidovi, Buda.

BUDA: Sami ste bili na eleznikoj stanici, gospodine naelnie. Videli
ste...
VASI: Nita nisam video. Nije moja dunost da gledam. Taman jo i to.
BUDA: Geometar Lazi, gospodine...
VASI: Ono ubre? Kad je stigao?
BUDA: Istim vozom...
VASI; I...?
BUDA: Opet je bio bezobrazan. Psovao je.
VASI: Koga?
BUDA: Vas... To jest, oca i mater.
VASI (pobesni): Ima svedoke?
BUDA: Ne. U stvari na uvo... meni.
VASI: Maaaar napolje, budalino nesposobna.
Buda pokunjen poe, ali ga zaustavi Davidovievo mrkanje. Okrene se i
njemu raportira.
BUDA: Od nepoznatih nam u gradu lica primeeno jedno...
DAVIDOVI: mrkmrk!
BUDA: ...ali je nestalo iz vida u reonu eleznike stanice.
DAVIDOVI: mrkmrk! Marr napolje, budalino nesposobna. U
varo! Pronai ga!!
Buda salutira i poe, ali ga okrene jo jedna naredba.
VASI: I sprovedi mi Lazia da i ja njemu oca oinskoga i mater ugavu.
Buda izleti iz kancalarije. Vasi pretura po spisima, lupi rukom po stolu.
VASI: Ja ne znam, boga mu, zato robijae da sahranjuju na naem gro-
blju. to ne naprave neko groblje u krugu Zavoda? Ne daju nam ni mrtvima
mira.
DAVIDOVI: Predloeno je Ministarstvu, ali para nemaju, ta li? mrk
mrk!
51
 VASI: Ej, prokleta varo! Pazite se: srpsko groblje, cigansko groblje, je-
vrejsko, robijako, ensko... Samo nam jo fali tursko groblje, pa da se kom-
pletiramo.
DAVIDOVI: ta ete, sluba je sluba.
VASI: Kad samo pomislim da smo mi u stvari sami izabrali da drava
ovde napravi robijanicu, doe mi da se selim u Tunguziju. Lepo ih kralj Mi-
lan pitao: Hoete li skelu, pristanite i karantin za stoku ili Kazneni zavod i
Oficirski klub?, a oni izabrali hapsu! Budibogsnama!
DAVIDOVI (opet ista glupost): ta ete? Sluba je sluba! Popodne se
sahranjuje taj robija.
VASI: Moram i ja? Hm! Nit mi je rod, nit pomozbog, pa opet na
pratnju! Bre, meni roena tetka umrla u Poarevcu lane pa nisam stigao od
poslova da odem!! Ej, moj ivote za 2.985 plus 200 dinara za drugi razred
skupoe! Je li bar opevan?
DAVIDOVI: Nee ni jedan pop... Ne putaju nikog u Zavod od kako je
poeo njihov trajk glau. Sreom tu je pop Vasa. On e. Uinio je to vie me-
ne radi... mrkmrk...

XIII

XIII/1.
Ulica, ispred kafane Kod dobrog drutva

Kafanski stolovi na trotoaru.

Za jednim stolom Beci, Beli, Bata, Ruskinja i jo jedna profuknjaa.
Za drugim Lazi i Student, ivo gestikuliraju.
Za treim se kikoe leka, a oko njega trka Guliver.
GULIVER: Leko, budi ovek! Oprosti mi, kao boga te molim. Evo, pred
celom publikom u da te poljubim u ruku... Eto...
LEKA: Ne dolazi u obzir. Neu da me bije maler. Kladio sam se, pa ta bu-
de. Seeno! Osam banke meni, osam banke tebi; ianje meni, ianje tebi.
GULIVER: Uzmi osam banke bez opklade. I ja da ti dam jo osam. Samo
nemoj ianje. Leko. Ovako te molim!
LEKA: Ih! Ja u tebi da dam i tri puta po osam, ali... i je i!
GULIVER: I jo ovo ti dam. Cela tvoja familija, i svi tvoji to e da se ro-
de, i kod mojih to e da se rode, doveka da imaju fraj bioskop i po tri predsta-
ve dnevno. Od 3, od 5 i od 7.
LEKA: Od mene nema ta da se rodi, sve to je od nas valjalo to je pod
ilovaom. Seeno, Guliver! ta mogu?
52
 Guliver u panici pokazuje na Becia. On se zagledao u Ruu i Anku koje
prolaze, etajui zadnjicom kroz ulicu.
GULIVER: Ali ja nisam znao za ovoga. On... on je avo! Bio sam na tre-
ningu. Da vidi samo kako puca! Kao Old aterhend. I levom i desnom... Jo-
ooj!
Beci jo uvek zagledan za Ruom koja ga zavodi. Beli je preplaen.
Hvata ga za glavu, ne da mu da gleda.
BELI: Ne gledaj u nju, Beco. Ona je njihova... Ona je za Radniki...
Nemoj, molim te.
Kad mu je Guliver pokazao Becia Leka ustane.
LEKA: Koj bre?
GULIVER: Ovaj!
Leka obie oko stola Becievog, dobro ga merei. Oni za stolom se ude.
Beci pomisli da je Leka neki njegov oboavalac, osmehne mu se.
Leka se na to preksti. Vrati se za sto.
LEKA: Ovaj?
Guliver, tuan, klima glavom.
LEKA: Zna ta, Guliver? Vai da okrenemo opkladu? Ja za golae, ti
za gospodu? I sve ostaje po starom. I i!
Guliver skoi i zgrabi za ga ruku.
GULIVER: Vai se... vai!
Guliver vue Leku prema nekom od gostiju da seenjem potvrdi opkladu.
Utom nailazi jedan andar. Guliver mu tura pod nos svoju i Lekinu aku.
GULIVER: Seci!
Iza andara Buda. Upiljio pogled u Lazia.
BUDA: Pusti me, imam posla...
andar presee.
GULIVER: Seeno! Seeno!
Buda prilazi Laziu.
BUDA: Gospodine Laziu, naloeno mi je da vas privedem u Poglavar-
stvo...
Lazi voli ovakve prilike, sklopi ruke kao da ga hapse.
LAZI: Izvolite... Odvedite me pravo Vasiu. Odavno nisam video tu
budalu.
Prua andaru ukrtene ruke.
BUDA: Nije potrebno. Poite.
Lazi pozdravi prisutne, poe.
Opet Rua i Ankica.
Opet Beci pilji za njom.
Opet se Beli uplai.
53
 XIV

XIV/1.
Gradsko poslanstvo

Vasi i Davidovi. Uvode Lazia.

LAZI: Dobar dan, gospodine naelnie.
VASI: Dobar dan... Dobar dan...
Buda diskretno izie.
VASI: Sedite!
LAZI: Molim... Ja vas potujem, gospodo. Stajau!
VASI: Sedite, kad kaem!!!
LAZI: Jue sam doao iz Beograda.
VASI: Znam. Sedite!
LAZI: uo sam tamo vrlo zanimljive vesti, moda e vas interesovati...
VASI: Samo brzo... Imam i ja za vas neto zanimljivo...
Lazi gleda u Davidovia kao da ga moli da ih ostavi nasamo.
LAZI: Malo mi je nezgodno pred svedokom, vest je strogo diskretna,
pa... ako bi... mislim...
Davidovi dvatriput mrkne i uvreen izie. Sami Vasi i Lazi.
VASI: Sluam vas...
LAZI: U stvari, ja sam vam ve, na neki nain, tu poruku preneo. Buda-
lo, zar ti Buda nije rekao da se nosi u majinu?
VASI (razrogai oi): Mooolim?
LAZI: Ne u majinu, to jest doavola.
Vasi se izbezumi. Gaa ga mastionicom.
VASI: ubre! ubre! Marr napolje! Mar! ubre!
Mastionica leti, Lazi se skloni. Vrata se otvore, mastionica pogodi Budu.
Eto i andara.
VASI: ubre! ubre! Pokazau ja tebi tvoga boga. Vrea, vrea...
Lazi hladnokrvo pripaljuje cigaretu.
LAZI: Svedoka. Naite svedoka, gospodine naelnie. (Obrati se zbu-
njenom andaru.) Videli ste, uli ste? Nazvao me ubretom, pretio, gaao
mastionicom. To je atak na ugled, na telo i na slobodu. Biete mi svedok.
(Vasiu.) Videemo se pred sudom, gospodine. Dovienja.
Izie.
Vasi, nemoan od besa, cikne.
VASI: Manojla! Dajte mi Manojla! Aktivirajte ga. Pod hitno! Manojla,
tabanaaaa!

54
 XV

XV/1.
Robijako groblje

Predvee. Novi grob.

Grupa andara, meu kojima je i Manojlo utabljuju cokulama novi grob.
Trupkaju cokulama. Oko groba pop Vasa, Vasi, Davidovi i jedan u civilu.
Manojlo privruje krstau na kojoj je, umesto imena, broj. Buda mu neto
apue. Manojlo pogleda u Vasia, ovaj klimne glavom.
Nema scena.

XV/2.

Na delu srpskog groblja.

Majka Mara i Danilo pored spomenika pokojnom ocu. Na spomeniku
natpis: Radovan ivi, tamparski radnik po. 42 god. Spomen podiu su-
pruga Marija sebi za ivota, sin Danilo i drugovi Radovanovi.
Danilo diskretno pogleduje ta se ini na robijakom groblju.

XV/3.

Grupa onih koji su pokopali robijaa odlazi. (Blato. Zasukali pantalone.

Psuju.) Gega se ogromni Manojlo.
Buda ugleda one oko Radovanovog spomenika. Ide nauznak, umalo ne
upadne, ili ak i upadne u jednu sveu tek kopanu raku.
Iz nje izroni Grobar.
GROBAR: ostavite me na miru, ljudi! Ba ste dosadni.

XVI

XVI/1.
Korzo. Vee

Korzo u Bunarvaroi. Mlade na kolovozu, stariji u ansamblima, na tro-

toaru. Grupa: orevi, Iva Apostolovi i ga orevia. Ispred njih ker
Nada Sifon i Oficir. Jedna debela namigua i Bata Jankovi.
55
 Beci, Beli, Ruskinja, mimohod sa Ruom. Opet se Beci osvre.
Pred ulazom u bioskop Guliver i Kaliopa. Leka na stolici, pored njega
prodavac sa sladoledom. Druga grupa Cvikera, Zuba Boji sa enom i
erkom Milicom. Student ponosan to je u drutvu sa Laziem. Trea grupa:
Porunik Mia, Simona, VitaBas. Na kolovozu: mladii, devojke. Od nama
dosad poznatih Kostolomac, Mali Vaga. Uopte: zgodna prilika za predah i...
lirsku rekapitulaciju svih lica koje smo upoznali u prethodnoj opirnoj expo-
ziciji. Dakle, Bunarvaro! (Lepa muzika ilustracija.)

XVII

XVIII/1,2,3,4.
Robijako groblje

Segmenti sekvence iz prethodne scene Korzo interpolirani su, u

paralelnoj montai, sa etiri sekvence na groblju.
Danilo, Nepoznati i elezniar, samo siluete u kontralihtu neba, prvo pri-
laze grobu, raskopavaju ga, vade koveg i tovare na neka kola, onakva sa dva
toka kojima se tovare i nose paketi do potanskog vagona.
Na dnu prazne rake rua! (U trenucima kad se interpoliraju ovi seg-
menti prestane muzika sa korzoa, akustiki sadraj umovi i disanje.)

XIX

XIX/1.
Korzo, kasnije

etai se uglavnom razili.

Ispod dvospratnice Porunik Mie, ispod prozora na kome su Rua i An-
kica, buljuk momaka, igraa Radnikog. Smeju se.
Predvodi ih Kostolomac.
KOSTOLOMAC: Anka ili Ankica?
ANKICA (koketno): Kako za koga.
Buljuk pitanja: Za mene? A za jednog ovakvog?, A za mene?.
Pregrt Ankicinih odgovora.
ANKICA: Za tebe? Anka P. utulov. Za tebe, pile, Anka Pere utulova.
Za vas, gospodine, Angalina. Za tebe, ekaj da te bolje pogledam, golube,
pa... moglo bi Ani iz Bekereka.
56
 KOSTOLOMAC (isprsi se i rikne): A za mene, djevojkooo?
ANKICA (pogleda koketno, bajagi se zastidi, progugue i pobegne s prozo-
ra): Ankica.
RUA: Hajde, Radniki, penjite se gore na probu novih dresova. Da
vam Ankica uzme meru.
KOSTOLOMAC: Ruo, ko je ova vrtiguzka?
RUA: ije meni i Simoni. Skrojila je i saila vama nove dresove. Pogle!
Okrene se, uzima jedan od novih dresova, prisloni ga uz svoje grudi, sko-
ro obue i nagne se kroz prozor. Utom ispod prozora prolazi Beci sa Batom.
Gledaju se. Rua u dresu. Beci joj se nasmeje.
Igrai Radnikog ulete u kuu.

XX

XX/1.
Kua Porunik Mie. Salon

Lep, ukusan salon u nekad najbogatijoj Bunarskoj kui.

Ankica za ivaom mainom.
Ispeglani i naslagani dresovi Radnikog. Mnogo otpadaka od platna.
Utre, ali ih ipak salon primora na izvesno respektovanje.
ANKICA: Ijufff... kakvi momci! (Rui.) Gde ih samo skupi ovako di-
ne?
KOSTOLOMAC (dubokim glasom): Pomozi bog, Ankice!
AKICA (istim tonom, ali preanski): Bog ti dobro dao, junae!
RUA: Gae dole! Bolje da vam Anka uzme meru, nego onaj... onaj pi-
copevac Beci.
Igrai se snebivaju, dolaze do dresova, probaju.
Ankica kibicuje Kostolomca.
Rua ga raskopava.
KOSTOLOMAC: Nemoj, nemoj, sejo. Strano sam golicljiv. Pusti me.
Sam u, bre!
Kostolomac go do pojasa, maljav, prsat. Ankica se kikoe.
ANKICA: Ohoo! Bogo moj, nema takvog u Banatu. Jooj! Kod nas nisu
taki, dlakavi i runjavi... Hihihi! Takvog ni na velikom vaaru u Temerinu
nema, krsta mi...
Kostolomac proba. I ostali. Golman enjeni je malo zbunjen. ta on da
obue.
ENJENI: A za mene?
57
 RUA: Za tebe je seja spremila demper. Miin. ut. Oko gue. Prava
engleska vuna, donela mu Simona iz Pariza.
KOSTOLOMAC: Meni je ovde malo usko.
ANKICA (ljepne ga po leima): Ama, nije tebi dres uzak, nego si ti ovde
malo irok.
Oni koji su obukli dresove nagrnu na prozor. Neka deca odozdo skandi-
raju Radniki, Radniki. Jedan dres ostao neobuen. Danilov.
ANKICA: A ovaj? iji je?
Neki se odvoje od prozora, pogledaju. Vide.
ENJENI: Danilov.
RUA: Istina, momci, pa gde vam je kapiten?
KOSTOLOMAC: Nisam ga video ceo dan. Ej, ljudi, gde nam je centar-
for? Je l video kogod na korzou Milicu?
ENJENI: Bila je sa ika Zubom i kevom. Misli?
KOSTOLOMAC: Pa gde bi bio ako nije s njom?
NEKO: U ovo doba? Cc! Zuba ne da Milici da ita posle devet, a kamo
li...
ENJENI: aci ne smeju posle pola devet.
Uleti Mali Vaga, zadihan.
MALI VAGA: Gde je moj dres? Gde je moj, seja Ruo?
RUA: Saila sam samo deset. Nije vie bilo materijala, a i olak je rekao
da ne ijem za rezerve.
MALI VAGA: Ja? Pa, ja sam bolji od pola tima. Ko e Danilu da nabacu-
je s krila?
KOSTOLOMAC: Prdavac, jesi video negde Danila?
Mali Vaga samo to ne zaplae.
KOSTOLOMAC: uje ta te pitam?
MALI VAGA: Nisam, some. Dunsteru!
Odnekud, kroz hodnik, iz dvorita dopre nekoliko akorda i pesma.

XXI

XXI/1.
Senjak u dvoritu. No

Senjak.
Pletene stolice. Klavir. Za klavirom Simona. Porunik Mia i VitaBas
koji dok peva sanjivo i zaljubljeno pilji as u Simonu, as u oblake.
VitaBas divno peva. Npr. Oj, spomene, plavo cvee...
58
 Niz stepenice, prema senjaku u dvoritu, sjuri se buljuk igraa u dresovi-
ma. Okupe se oko klavira i senjaka i sluaju. Pesma.
U dvorite ulazi Cvikera. Otslua malo, igraima nezgodno.
Cvikera ljut.
CVIKERA: ta radite to?
KOSTOLOMAC: Zbog klavira, ika Cvikera. ekamo da otpeva Vita...
pa da ga nosimo u Drutvo. Za priredbu...
CVIKERA: U dresovima? Skidajte to. Kakav je to cirkus? Hajde, boga
mu, Kostolomac. Jesi li krten?
PORUNIK MIA: Ama, pusti decu nek se igraju, Cvikera...
CVIKERA: Mio, nema smisla. Iskupio se svet pred kapijom. Smeju
nam se.
PORUNIK MIA: Pa, meni se smeju ve deset godina. Pa? Budale.
CVIKERA (igraima): Dosta. Gde je Danilo?
Pesma utihnula.
Kostolomac pokuava sam da podigne i ponese klavir.
Pomau mu.
KOSTOLOMAC: Ne znam. Nije bio na probi dresova.
ENJENI: Nije bio ni na korzou.
CVIKERA (Mii i njegovima): Laku no.
Cvikera ode.

XXII

XXII/1.
Robijako groblje. No

Kao u sekvenci XVIII. U kontralihtu.

Nepoznati i Danilo.
Od njih se odvaja elezniar sa kolicima u drugom pravcu.
Iznenada, Nepoznati se oklizne, upadne u sveu raku, onu istu u koju je
popodne upao Buda.
Danilo ga podigne, ali se obojica trgnu.
Nepoznati se maa revolvera na kuku.
Izroni opet Grobar.
Za njima koji trkom odlaze sa groblja.
GROBAR: Ostavite me na miru, ljudi. Ba ste dosadni.

59
 XXIII

XIII/1.
Gradsko poglavarstvo. Zora

Vasi, bunovan, u pidami preko koje je hubertus. Davidovi.

Obojica usplahireni.
Tu je i Rada Fijakerista.
I Buda.
Davidovi dri depeu u ruci.
mrke i ita.
Vasi ita preko njegovog ramena.
VASI: Iz pouzdanog izvora saznato da e subverzivni, kriminalni ele-
menti pokuati u toku dananjeg i sutranjeg dana otmicu lea umrlog ka-
njenika br. 16026 radi uznemiravanja javnosti kao u sluaju . D. Preuzmite
sve zatitne mere i obavestite nadleni resor. U toku dana stie ovlaeni po-
verenik VI Odelenja. Nazdravlje!
Vasi i Davidovi u isti as viknu.
OBOJICA: Budoo!
BUDA: Izvolite.
DAVIDOVI: Robijako groblje. Hitno! Dupla straa!
BUDA: Razumem!
VASI: I Manojlo. Obavezno.
BUDA: Razumem!
Odjuri.
VASI: Samo nam je jo to trebalo.
Davidovi mrke.
Ugledaju Radu, sete se.
OBOJICA: Na groblje! Odmah!

XXIV

XXIV/1.
Ulice Bunarvaroi. Zora

Kroz svitanje fijaker sa Vasiem i Davidoviem kasa kroz grad.

I dva andara.

60
 XXV

XXV/1.
Robijako groblje

Nad rakom.
Iskopana, prazna. Samo ona rua.
Tamo je Buda.
BUDA: Raskopali... ostalo samo ovo... i kolski tragovi...
DAVIDOVI: Pohapsiti. Uhapsiti! Uhapsiti!
BUDA: Koga, gospodine Davidoviu?
VASI: Sve! Sve sumnjive! Sve!
Kamera jo jednom na raskopan grob... I ruu...
Preko ovog kadra odjava prve epizode.

Kraj prve epizode

61
 EPIZODA DRUGA:
Utakmica

I/1.
Izbor sekvenci fragmenata iz prve epizode

Izborom od nekoliko fragmenata iz sekvenci prethodne epizode, izabra-

nih po osnovi relevencije, omoguiti praenje epizode o utakmici u konti-
nuitetu. (Ovu montau plasirati u predpici.)

II

II/1.
Danilova kua

Danilo spava.
Iznad postelje na zidu fotografija i posmrtna lista oca, polica sa
knjigama.
Majka Mara ga pokriva, jer se otkrio, gleda i ljubi.
Pere i isti mu kaljave cipele i bicikl od mnogog blata.
Ulazi Cvikera.
CVIKERA: Maro, gde je?
MAJKA MARA: Spava. Kasno je legao.
Cvikera gleda u blatnjave cipele.
CVIKERA: Gde je bio sino?
MAJKA MARA: Ne znam, Mio. Otkud tako rano?
CVIKERA: Navikao sam. I... ne mogu da spavam.
MAJKA MARA: Neto ne valja?
CVIKERA: Ne, ne... onako. Valjda zbog utakmice. avo bi ga znao.
Evo... uzmi! (Doneo joj kesu sa kafom.)
MAJKA MARA: Nije trebalo, Mio. Imam. Imam svega, hvala bogu. Ra-
di Danilo, zaradi. Da skuvam?
CVIKERA: Nemoj. Idem.
MAJKA MARA: Da ga probudim, ako je vano?
CVIKERA: Nita, nita... Nek se ispava i odmori. Danas je utakmica.
62
 Cvikera stalno trlja elo, zabrinut.
MAJKA MARA: Pa, ta misli? Hoete li moi da ih pobedite? Hm, ka-
ko e ut s rogatim? ula sam da su doveli nekog probisveta.
CVIKERA: Igraemo, Majka Maro. Pa ta bude.
MAJKA MARA: Eh... More nek da bog samo zdravlje i mir deci, za osta-
lo je lako.
Cvikera ode.

III

III/1.
Ulice Bunarvaroi. Jutro, rano

Rano jutro. Ulice. Retki prolaznici.

Iznenada, iza nekog ugla, izleti i projuri optinski fijaker. Rada, fijake-
rista besno iba konje. U fijakeru Vasi, Davidovi, Buda, Manojlo.
Cvikera se zaudi, jo nekoliko prolaznika zastanu. ude se ovoj jutar-
njoj jurnjavi. Fijaker grabi prema eleznikoj stanici.
JEDAN PROLAZNIK: ta je ovima sabajle? Neto gori? Poar, a?
DRUGI PROLAZNIK: Ej, ljudi! Moda rat? (Razmisli.) Ko da ratuje
sad?
PRVI PROLAZNIK: Majstor Cvikera, a?
Cvikera slee ramenima, ne odgovara, odlazi.
PRVI PROLAZNIK: Sad sam proao pored kasarne. Vojska spava. Hm!
Ali mora da je neka velika frtutma im su poveli onog ludog Manojla...

IV

IV/1.
eleznika stanica

Stie optinski fijaker. Tre iz fijakera na peron. Tamo je, takoe bu-
novan, ef stanice. Gledaju niz prugu.
Iz daljine se pribliava dresinalimuzina. Vozi je jedan elezniar, pored
njega, lepo obuen i uredan ovek... Poverenik VI Odelenja.
Dresina stie na peron. Izlazi Poverenik. Tre mu u susret.
VASI: Vasi, naelnik.
Predstavlja Davidovia.
63
 VASI: Davidovi, iz vaeg resora...
Poverenik ih sa gaenjem gleda ovako preplaene, neoeljane i obue-
ne navratnanos.
POVERENIK: Raport?
VASI: Nepoznata lica, noas izmeu 22 asa i 3 sata jutros, na robija-
kom groblju...
POVERENIK: Kad pre? Leinari!
Nastavlja da brblja Vasi.
VASI: Razvalili su, otkopali raku i oteli limeni sanduk sa leom sahra-
njenog...
POVERENIK: Dosta!
DAVIDOVI: mrkmrk. Pre nego to je stigla depea iz Beograda.
Poverenik ih jo jednom pogleda sa prezirom.
POVERENIK: Sve to nije dovoljan razlog da me deoekujete tako kr-
meljavi, neobrijani i trokavi. Pogledajte se! Na ta liite? Sramota!
Davidovi mrke. Poverenik izvadi maramicu i prui mu je.
POVERENIK: Useknite se tamo!
DAVIDOVI: mrkmrk! To je meni od prirode dato.
POVERENIK: Bolest?
DAVIDOVI (opet): To... to je meni od prirode dato.
POVERENIK: Lep poklon. Znai: prirodni, roeni slinavko!
VASI: Izdao sam potrebne naredbe i uputstva. andarmerijska eta
stavljena u stanje pripravnosti. Izlazni putevi iz Bunarvaroi pod prismo-
trom.
POVERENIK: Budala!
VASI: Pazite ta govorite, gospodine. Ja... ja...
POVERENIK: Znam! Ili vam je kum narodni poslanik, ili vam je neko
od enine familije u nekom ministarstvu... Naravno, inae takav nesposo-
bnjakovi kao to ste vi nikad ne bi mogao da bude ni famulus u poglavar-
stvu, a kamo li naelnik.
VASI: Traim zadovoljenje!
POVERENIK (strogo): Ja traim od vas da se ponaate kao razuman o-
vek. Kakva uzbuna, kakvi bakrai. Mi, gospodo, ovaj put imamo posla sa ko-
munistima. Komunistima! Oni nisu budale koje moemo zaplaiti
mariranjem kroz grad. Obustavite svako uzbuivanje do daljnjeg. Njima je
stalo do uzbuivanja i haosa. I... molim vas, obrijte se i umijte. Danas je ne-
delja. Pogledajte kako je osvanuo lep i sunan dan.
Zaista. Sunce iskoilo iznad grada.
Odlaze fijakerom u grad.

64
 IV/2.
Gradsko poglavarstvo

U Vasievoj kancelariji.
Poverenik se zavalio u njegovoj stolici. Tu se sem njih dvojice nalaze Da-
vidovi i Buda.
POVERENIK: Morate me razumeti. Malo sam izgubio ivce. Ve neko-
liko godina se najem sa tom bandom. Pa... znate... i ja sam ovek.
Vasi i Davidovi se su spremni da mu oproste.
DAVIDOVI: Naravno, razume se. mrkmrk. Shvatljivo.
POVERENIK: A i zato da vam krijem gospodo? Ne sviate mi se. Ni
malo. Nekako ste mi odvratni. ta mogu? Ja sam iskren ovek. Bez iskreno-
sti meu saradnicima nema nita od posla. A pred nama je vaan, dravni,
posao. Volim da su karte otvorene. Dakle, vi se meni ni malo ne dopadate, a,
verovatno, ni ja vama. Nemojte odricati! Znam ta mislite: baraba! I u pravu
ste! Sto posto! Meutim, mi moramo da saraujemo... Izvolite, imate re.
Ona dvojica su zgranuti govorom Poverenika.
POVERENIK: Sluam! Dakle? Za vas u Bunaru nema sumnjivih?
DAVIDOVI: mrkmrk! Ama, ne! Naprotiv.
POVERENIK (nasmeje se): Svi su sumnjivi?
DAVIDIVI: Znate, u Bunaru su na izborima dvajesprve pobedili cr-
veni.
POVERENIK: Znam: Bunarvaro, mala Moskva.
DAVIDOVI: Moda... mrkmrk... Cvikera?
POVERENIK: Miloje Vukovi, zvani Cvikera? Nije!
Vasi i Davidovi se zagledaju u udu.
Otkud on zna Cvikeraa.
BUDA: Znate Miu Cvikeraa?
POVERENIK (hvalisavo): Ja sve znam. Cvikera? Nije! Opanar olak?
Nije! Zuba Boji, uitelj? Nije! ekajte... Zuba Boji, Zuba Boji? Ne, nije!
VASI (prvi put progovori): Geometar Lazi?
POVERENIK: Galamdija! Ne, nije. On samo lapara.
DAVIDOVI: Mnogo.
VASI: Nee dugo.
DAVIDOVI: Moda... mrkmrk... Porunik Mia ljivi?
POVERENIK: Vi niste normalni. On? Da kopa? Lenj je. Da se s nekim
sloi? Nikad! Nego, imate li koga novog? Nekog koga ja nemam u registru.
ukne se po elu, svom registru.
POVERENIK: To mora biti ili neko nov ili neko ko je specijalno zbog
toga doao. Inae, ti vai komunci su u starom gvou. ekaju i pevaju u
65
nekom svom radnikom drutvu, recituju i igraju futbal i hazenu. Ovi novi
nemaju vere u njih. Hajde, razmislite malo. Ti, njukalo, dela...
BUDA: Pa... ovaj... Kad smo bili na groblju da sahranimo tog, video
sam...
Poverenik ivne.
POVERENIK: Koga? ta si video? Brzo!
BUDA: Pa... kad smo se vraali s groblja, znate ono kad sam upao u ra-
ku... video sam Danila s majkom. Bavili su se neto oko njihovog groba...
POVERENIK: Koji Danilo?
DAVIDOVI: Jedan momak. Radi u tampariji. Danilo ivi.
POVERENIK: Je li on kakav rod onom... kako se zvae?... Radovanu i-
viu, tamparu?
DAVIDOVI: Sin.
POVERENIK: Hm! Dobro. I...?
Belei Danilovo ime u notes.
BUDA: I... nita. Samo sam video.
POVERENIK (Davidoviu): Imali ste dosad neto s njim?
DAVIDOVI: Nita osobito. Ali... mrkmrk... Vrzma se oko Cvikera-
a, radi u tom njihovom Drutvu, igra futbal za Radniki i... i mnogo ga
voli narod.
POVERENIK: Mislite da je to najbolji znak da je neko sumnjiv?
DAVIDOVI: Ne, ali...
POVERENIK: Naalost, imate pravo. Ti komunisti su pomalo kao film-
ski glumci i avijatiari. Prave se vani. Privedite ga!
DAVIDOVI: Odmah?
POVERENIK: Naravno. Poinjemo. Dae bog da smo se uhvatili za pra-
vu preu.
Vasi se, jo uvek ljut, vrpolji. Iao bi kui.
POVERENIK: A vi biste kui? Niste dorukovali? Mora biti da volite
nedeljom dobro da alabrcnete. Vidi se po vama da patite sa stomakom. Be-
lu kafu? Izvolite.
Vasi bez pozdrava izleti napolje. Poverenik pokazuje vrata i Davidoviu,
zadri Budu.
POVERENIK (Davidoviu): I vi. (Budi.) Kolega... poto je sir u Bunar
varoi?
Buda zbunjen. Poverenik se smeje.
POVERENIK: Ozbiljno te pitam. Gledaj od ega se ivi. Nabavi mi jed-
nu kaicu, uo sam da je ovde dobar.
Smeje se.
Pretapanje.
66
 V

V/1.
Park u Bunaru. Dan

U parku, na klupi, Danilo i Milica. Pored njih prolaze etai, veinom sta-
riji ljudi. Gledaju ih sa simpatijama. Javljaju se Danilu skidajui eire.
MILICA: I nee da mi kae gde si sino bio?
Danilo se smeje.
MILICA: Razgovaramo kao budale. To ne volim. Gde si sino bio?
Danilo se uozbilji.
DANILO: Milice, molim te nemoj o tome. Mogao sam dosad da
smislim i deset lai. U svaku bi poverovala. Ali, tebe ne mogu i neu da la-
em. I, zbog toga, ne pitaj vie o tome. Molim te!
MILICA: Plaim se, Danilo. (Zamuri.) Boe, moe li li se iveti bez tih
tajni, bez strahova, bez komplikacija...?
DANILO: Bilo bi lepo. I prirodno. Ali, ne moe.
MILICA: uvaj me, Danilo. Ja nisam jaka.
Otvori oi, kao da joj je odjednom hladno.
MILICA: Zima mi je.
Za vreme ovog dijaloga Guliver je u dubini parka fotografisao jednu i-
novniku porodicu sa decom u travnjaku. ipi nogare fotoaparata, dou-
nja se do ovo dvoje, nemesti aparat za slikanje.
GULIVER: Ene... Ptice!
Oni se trgnu, ugledaju Gulivera koji je iznenaen to nisu, kao obino,
nasmejani i raspoloeni.
GULIVER: Ih, bre! Tako ste se namrtili kao da se slikate za Policijski
glasnik. Hajde sad jednu lepu sliku. Sa osmehom! Molim! Treba li da vas
malo zasmejem?
Izvodi neke kerefeke. Oni se nasmeju.
GULIVER: Taaako! Tako vas volim, golupii moji. Sad e Guliver, od-
mah.
Skoi do aparata, fotografie ih.
GULIVER (Danilu apatom): A kopije i negative... zna se. Oni e na svo-
je mesto. Guliver je blesav, ali... radi.
U tom prema Danilu idu Davidovi, Manojlo i jo jedan andar. Guliver
se ueprtlja.
GULIVER: alim sluaj, veoma mi je ao. Nemam vie ploa. Sve je re-
zervisao gospodin Beli. Hoe, to jest naruio dvanaest slika sa gospodinom
Beciem. Zaista mi je ao.
67
 Davidovi je priao, Guliver se sklanja.
DAVIDOVI: Danilo ivi? Poite sa mnom.
DANILO (imitira Davidovia): mrkmrk. Kuda? U crkvu?
DAVIDOVI: Na jedan... mrkmrk... razgovor.
Danilo gleda u Manojla koji se premeta s noge na nogu. I uplai se mal-
ice.
DANILO: Hapsite me? Zato?
Tu je Buda. Nezgodno mu.
BUDA: Ama, jok... Na razgovor, Danile. Jedan ovek hoe.
DAVIDOVI: Neodlono je da vas privedemo.
Danilo i Milica. Ona odlazi.
DANILO: Hajdemo.
Davidovi pokazuje pravac.
DAVIDOVI: Izvolite. Samo vi idite. Mi emo iza vas... mrkmrk...
Danilo koraa kroz park. Korakdva iza njega sprovodnici.
Milica sama pored jedne klupe. Sedne. Zarije glavu u ake.

VI

VI/1.
Gradsko poglavarstvo

Kancelarija. Poverenik. Davidovi na vratima.

DAVIDOVI: Danilo ivi, Car Lazara 16.
Ulazi Danilo. Poverenik ga merka, onda ljubazno...
POVERENIK: Dobar dan.
Danilo ne otpozdravlja. Poverenik se nasmeje.
POVERENIK: Rekoh: dobar dan, mladiu.
Kao pre. Poverenik pogleda u Davidovia iza kojeg proviruje Budina gla-
va.
POVERENIK: Iziite napolje, slinavko.
Nasmei se kao prijateljski Danilu.
POVERENIK (Davidoviu): I uite tek ako vas budem pozvao, to jest,
ako budem vikao: U pomo!
Davidovi izie. Ostaju Danilo i Poverenik. On se i dalje smeka. Dani-
lo uti. Poverenik ode do prozora.
POVERENIK: Ba lep dan. Divan dan za utakmicu. ujem da se danas
ovde igra vana utakmica. GraanskiRadniki. Ba bi bila teta
da je nas dvojica ne gledamo.
68
 Gleda kroz prozor u park. Odjednom se razdere.
POVERENIK: U pomo! U pomo!
Davidovi i Buda se strovale u kancelariju, jer su, izgleda, prislukivali
razgovor. Popadaju.
POVERENIK: Mogu da pohvalim vau revnost. Alal vera!
Davidovi ustaje mrkui.
POVERENIK: Gospodin ivi nema svoj karton u vaoj evidenciji?
Onako, uredno obraen? Sa fotografijom? Nije mogue? Pa ta ekate, o-
vee. Imate li fotografa?
DAVIDOVI: Specijalno ne, ali... mesni fotograf radi ve devet godi-
na na sic. Za nas i za Kazneni zavod. Nasledio sam ga od...
POVERENIK: Ba me briga.
Poverenik pokazuje kaiprstom Davidoviu na vrata. On i Buda izlaze.
Opet sami Danilo i Poverenik. Sad Danilo, koji se malo osvestio, ode do
prozora i gleda napolje.
DANILO: Ba lep dan. Nee vam smetati ako otvorim prozor. Ovde pri-
lino smrdi!
Danilo otvara prozor. Poverenik izmeni svoj lani prijatni ton. Poinje
slubeno sasluanje.
POVERENIK: A no? Kakva je bila no?
DANILO (kroz prozor): Jo lepa. Uopte, dani su sve lepi i lepi.
POVERENIK: Gde si bio sino? I noas?
Danilo se okrene prema Povereniku.
DANILO: Zar smo ve preli na ti?
POVERENIK: Odgovaraj na pitanje! Gde si bio noas?
U gradaciji, do besa, ponavlja isto pitanje: Gde si bio noas?.

VII

VII/1.
Crkva

Sluba boja. Slui Pop Vasa. Dosta sveta. Peva se liturgija. Me vernici-
ma Beli i olak. Obojica mrmljaju molitve. Jedan za pobedu Graan-
skog, drugi Radnikog.
BELI: Podaj, gospodi, da danas Graanski pobedi one antihriste i
bezbonike na utakmici. Pomozi, majko boja i svi sveci srpski, moja slavo
sveti Nikolo, uini to moe za pravu i pravednu stvar, molim ti se...
Na drugom kraju moli opanar olak.
69
 OLAK: Slavo moja, sveti Vasilije, molim ti se, ne uslii molitve belog
apotekara. On je laljiv i pokvaren ovek... Uvek si pomagao siromanima i
pravednima, a oni su trgovci i fariseji. I pred oltarom tvojim lau... Svee koje
ti pale nisu njihove. I to su pokrali od naroda. Zna li poto je danas koa? Daj
zdravlje mojoj familiji, svim pravinim ljudima, obdari nas razumom i do-
brom voljom i... uini, a ti moe... da posle podne pobedi pravda... to jest,
Radniki...
Pop Vasa peva, Guliver se unja kroz vernike i dounja do olaka. Klekne
pored njega, gledajui u oltar, mune ga laktom i apne.
GULIVER: Maloas je Davidovi sproveo Danila u Naelstvo.
olak odjednom krikne, poremeti molitvu i sveansot u crkvi. Ustane.
OLAK: taaaa?
Guliver ga vue da klekne.
GULIVER: Pssst! Klekni, klekni!
OLAK: taaa? Danila?
Pop Vasa prestane da peva. Jedino Vita Bas, zanesen pesmom, vodi bari-
ton u neobino lepe visine. Svi se prenu.
Guliver i dalje cima olaka i apue.
GULIVER: Ja ti nisam rekao, ja ti nisam rekao. Pazi, olak, ja ti nisam re-
kao...
Pop Vasa prekorno gleda olaka, udi se. Ovaj se izvinjava.
OLAK: Oprosti, oe Vaso. (Prekrsti se.) Oprosti, boe!
I izleti iz crkve.
Na izlazu se sudari sa Davidoviem koji mrketa i pita ga.
DAVIDOVI: Guliver! Guliver?! Je l unutra Guliver?
OLAK: Maaar!
olak krupnim koracima izlazi iz crkvene porte.

VIII

VIII/1.
Prostorije Drutva Vasa Pelagi

Kancelarije Uprave. Uzbueni i okupljeni: Cvikera, Zuba Boji, Stu-

dent, Kostolomac. Ulazi uzbueniji od svih olak.
CVIKERA: Samo poteno, samo poteno...
OLAK: Ne moe s njima poteno. Oni su barabe.
CVIKERA: Samo poteno, samo poteno...
STUDENT: Ja bih vala...
70
 CVIKERA: Dosta! (olaku.) Plan se ne menja. Posle podne utakmi-
ca, dovee poselo. Ti vodi tim.
KOSTOLOMAC: Ne igramo ako ga ne puste.
CVIKERA: Igramo! Samo poteno... bez krljanja. uje ta kaem, Ko-
stolomac?
Gledaju ga.
CVIKERA: Da izgubimo ne moemo, jer... jer... mi smo Radniki.
Razumete? I zato, molim... Hladno, poteno, bez krljanja. Tehniki, ali mu-
ki!
OLAK: A Danilo?
CVIKERA: Doi e. Ne brini. (Ostalima.) Dajem vam asnu re, ne bio
ja Mia Cvikera, Danilo ivi e danas igrati. I... Radniki e pobediti!
ute. Student neto mrmlja. Cvikera se naljuti.
CVIKERA: Napolje! Svi napolje i na posao! Napolje!
Iziu jedan po jedan. Cvikera ostane sam. Dobuje prstima po stolu. Od-
luno ustane i poe.

IX

IX/1.
Kua orevia

Trpezarija.
Gosti za stolom: Iva Apostolovi, Oficir, orevi, njegova ena, Nada
Sifon, erka i jedna tetka. Supa se pui. orevi gleda na sat.
Nestrpljiv je.
OREVI: Vasia vie neemo ekati. Ko je doao, doao je. (Prekrsti
se. Za njim i ostali ustanu i prekrste se.) Hajd, boe pomozi...
Tek to su poeli supu u trpezariju rupi Cvikera.
CVIKERA: Svetozare, molim te... jedan minut, jedan razgovor...
Iznenaeni su.
OREVI: Zar to ne moe da saeka? Ruam, Cvikera!
CVIKERA: Za tvoje dobro, Svetozare.
OREVI: Oprostite, gospodo, odmah se vraam... (Skida salvet i po-
kazuje Cvikerau na jedna vrata.) Ovuda, Miloje...

71
 IX/2.
U salonu. orevi, Cvikera

OREVI: Koje dobro?

CVIKERA: Uhapsili su Danila.
OREVI: Kog Danila?
CVIKERA: Radovanovog.
OREVI: Ko?
CVIKERA: Tvoji.
OREVI: Koji moji?
CVIKERA: Policija.
OREVI: Nemam ja nikakvu policiju. I kakve to uote veze. Zato?
CVIKERA: Ne znam. Moda zbog utakmice. Sluaj, Svezozare! Ako se
Danilo ne pojavi na igralitu do pola etiri... utakmice nee biti!
OREVI: I zbog toga si mi pokvario ruak?
CVIKERA: Jo neto! Ako ga ne puste sutra u podne svi ti rudari izlaze
iz jame. Centrala prestaje da radi. I Mlin.
OREVI: Preti?
CVIKERA: Rekoh, a ti vidi... I, mani kavgu, Svetozare! Seti se dvajese-
ste. Mani kavgu, nije vreme.
OREVI: Ma kakve veze imam ja s tim Danilom? Prekrsti se, Cvike-
ra. ta ti je? To je sigurno onaj slinavi Davidovi...
CVIKERA: Zna me, Svetozare; znam te, Svetozare! Nismo deca. Nek
mi vrate Danila.
OREVI: Vidi sa onim slinavkom...
CVIKERA: Vidi ti! Od kako su ubili Radovana, to dete je meni na talu.
ekam do pola etiri. (Izie, orevi za njim.)

IX/3.
Trpezarija. Gosti ih gledaju utei

CVIKERA: Prijatno, gospodo, i... izvinite na smetnji.

Izlazi, na vratima se sudara sa Vasiem. Mimoiu se bez pozdrava. Vasi
se izvinjava ostalima.
VASI: Oprostite, nisam mogao ranije. Jedan vaan posao i...
OREVI: Hm! (Ustane, ne dozvoli Vasiu da sedne.) Sluite se. Samo
vi jedite. Nemojte da se ohladi supa. Meni je, izgleda, pisano da mi danas pre-
sedne ruak. (Da znak Vasiu da poe za njim. Odlazi opet u salon. Apostoloviu
neprijatno, nakaljava se. ena orevia pokuava glupostima da vadi stvar.)
72
 OFICIR: Neto ozbiljno? Mogu li ja da pomognem?
OREVI (nasmeje se): Ah, ne. Nije dotle dolo da treba i vojska...

IX/4.
Salon. Vasi, orevi

VASI: Izvinite, zakasnio sam. Ali, ipak to je previe od vas. Ja sam poa-
stvovan pozivom, ali nisam namerno zakasnio i... uostalom... uostalom, dr-
avna sluba je sluba, a ruak je ruak.
OREVI: Vi niste normalni! Zato ste uhapsili onog... onog ivia?
VASI: Molim, nisam ja!
OREVI: I ba danas! A zato sam dao srebrni pehar? Zato sam do-
veo Ivu Apostolovia? Za ije babe zdravlje? Odmah da ste ga pustili!
VASI: Nisam ja. Poverenik VI Odelenja iz Beograda. Doputovao jutros
dresinom. Sa specijalnim ovlaenjima.
OREVI: Ne interesuje me. Utakmica e se odrati, Iva Apostolovi
e predati pehar i odrati govor. Hapsite ga sutra, prekosutra. Ba me briga!
VASI: Neki su ukrali le onog robijaa to je umro. Iz groba.
OREVI: Taj mali? Radovanov?
VASI: Ne znam. Sumnja se.
OREVI: Ko sumnja?
VASI: Pa... Buda.
OREVI: Sto puta sam vam rekao da je Buda budala i da vas sa-
mo bruka. To su ga nagovorili oni iz Graanskog. Beli i Bata. Malo im je
to su doveli Becia, nego jo i to. Neka ga puste, a posle vidite...
VASI: Pa, i ja mislim prenaglilo se. Ali taj poverenik... VI Odelenje.
Vasi bi da poe, orevi ga zadri.
OREVI: Prvo ruajte. I, molim vas, ponaajte se obino. Neu da
Iva Apostolovi ita primeti. A sa tim iz Beograda u ja, ostavite to.
Prebaci svoju ruku preko Vasievog ramena i tako uu ponovo u trpeza-
riju.

IX/5.
Trpezarija. Slui sluavka

OREVI: Za Vasia supicu, a za nas peenje. Gladan sam kao rudar.

Jedu.

73
 X

X/1.
Gradsko poslanstvo

Guliver sa svojim fotoaparatom i stalkom.

Zbunjen, fotografie Danila. One policijske poze anfas, profil...
Prisutni: Poverenik i Davidovi.
POVERENIK: Daete i meni jednu sliku. Za uspomenu i dugo seanje.
(Danilu.) Napii mi posvetu. Jer, ja imam nos. Ovo je tek prvi na susret, a bi-
e ih ihahaj! Poela je naa utakmica, ko zna kad e se zavriti.
POVERENIK (skida kaput): Gde si bio sino?
DAVIDOVI: mrkmrk... uje ta te pita gospodin?
Otvaraju se vrata. Ulazi orevi.
POVERENIK (drsko, kidiui na njega): Koga vi traite ovde? ta je ovo,
dravno nadletvo ili vaarite? (orevia, meutim, nije lako uplaiti. Doda-
je mu kaput koji je maloas skinuo.)
OREVI: Ne mogu da razgovaram sa ovekom u koulji. Pogotovu
kad nije dobro ispeglana.
POVERENIK: Ko ste vi?
OREVI: A ko si ti?
POVERENIK: Ne dozvoljavam takav ton!
OREVI: Obucite kaput i doite ovamo. (Poverenik vadi neku legiti-
maciju i znaku, pokazao bi ih oreviu, ali ovaj odbija.) Znam. I pourite.
Hou da idem na utakmicu. (Izie iz kancelarije.)
GULIVER: I ja... i ja bih na utakmicu.
DAVIDOVI (dok Poverenik upitno gleda u njega): orevi. orevi
i Brat A. D., paenog ministra vojske i...
POVERENIK: Ovaj nek ostane. I nek se seti gde je bio sino!
Poverenik izlazi iz kancelarije, tamo gde je otiao orevi. U pretsoblju
Manojlo andar, pokae mu vrata od susedne kancelarije.

XI

XI/1.
Trg i ulice Bunarvaroi

Narod ide na utakmicu. Peke, fijakerima, pediterima, biciklom. Igrai

Graanskog u fijakerima, ve obueni u dresove. Beli i Beci u motociklu
74
sa prikolicom. Igrai Radnikog u fijakerima i grupa na peditoru. S nji-
ma olak. Namrteni.

2.

U jednom fijakeru: Leka, Kaliopa i Guliver.

GULIVER: Leko, povlaimo opkladu. Povlaimo! Nije poteno s moje
strane. Ne igra Danilo. (To mu apne.)
LEKA: Ne igra? (Razmisli. Onda odnekud izvadi iz depa mainicu za ia-
nje. Mlatara njome.) Ako! Seeno je seeno! Hou da se iam!
Grupa Ciganamuzikanata, vodi ih Gara, na pediteru. Sustiu Lekin fi-
jaker.
GARA: Kuma Leko, mi smo spremni. Kad ti kae opleti...
LEKA: Opleti!

3.

Jedne lepe eze.

U ezama orevi, Iva Apostolovovi, Nada Sifon, Oficir. Prolaze
pored Cvikeraa i Zube Bojia koji idu peke trotoarom. orevi i Cvikera
promene po jedan pogled. (...)

XI

XI/1.
Futbalsko igralite

1.

Okupljen svet oko igralita.

2.

Blizu centra sveani sto. Od pletenog prua. Nekoliko pletenih fotelja.

Na stolu, zastrtom pirotskim ilimom, pehar. U stolicama Iva Apostolovi,
orevi i njihovo drutvo. Meu njima je i Vaga. (Tu je i Vasi.)
75
 3.

Iza njihovih lea atra. Improvizovana kafana sa starom firmom Kod

dobrog drutva. Aparati sa limunadom i bozom. Glia kafedija see veliku
lubenicu. Ode do sveanog stola.
GLIA: Moda ste za bostan?
OREVI: Otkud ovolike muve?
Skupile se muve oko bostana i gostiju.
GLIA: Nee, gosin Tozo. Nee. Ne smeju muve. Taman posla. Samo,
mislim, ako gospodin voli bostan. (Ivi Apostoloviu.) Ja u da oljutim, se-
menke da istrebim, da serviram grand. Na irokim listovima od oraha.
Oni, znate?, rasteruju muve. Pa sa viljuicama...
Iva Apostolovi se grozi, orevi je nervozan, gleda na sat i obraa se
Vasiu.
OREVI: ta je ovo, Vasiu? Vidite li koliko je sati?
VASI: Nisam pametan, ne znam...
Ubaci se servilno Glia.
GLIA: Sad e pola etiri!
orevi drekne na njega.
OREVI: ta se tu muva? I ko te ta pita? Mar!
GLIA (zbunjeno): Znai: bostan ne? Ovaj... sasvim ne ili samo... za-
sad ne?
OREVI: Ne, ne i ne! (Njegova dreka prene ostale. ta mu bi?)
Nada Sifon se uplai da se ova dreka ne odnosi na nju jer dozvoljava
da je Oficir ba tad, ispod stola, aolji po butini.
NADA SIFON: Tata, vi se neto ljutite?
IVA APOSTOLOVI: Neto nije u redu?
OREVI: Hm... navalio: Bostan, pa bostan!. Gde to ide, molim
vas? Pivo pa bostan!
IVA APOSTOLOVI: Ali, zato utakmica ne poinje? Smrknue se. Ka-
ko u, kome da predam pehar?
VASI: Bie sve u redu... Bie sve u redu...

4.

Na ulazu u igralite pojavljuje se Danilo na biciklu. Istog trenutka se sve

igralite razbukti srdanim aplauzom.
SKANDIRANJE: Danile! Danile!

76
 5.

Me onima koji skandiraju Leka i Guliver. Pored Leke sladoledije doda-

ju mu, jedan po jedan, kornet.
GULIVER: Danile! Danile!
LEKA: ta je, Guliver? Opet si pomeao. Danile je moj. Tvoj je onaj pi-
copevac Beci.
GULIVER: Danile! Danile! Radniki! Radniki!
LEKA (mae mainicom za ianje): Radniki e te oiati, budalo!
GULIVER: Nek me oia. Ja bih za Danila i glavu dao. Danile! Rad
niki!
Leka se okrene Ciganima, komanduje Gari.
LEKA: Kume! Gari! Opleti!
Cigani raspale.

6.

IVA APOSTOLOVI: ta je sad ovo?

Nada Sifon ludaki skandira kao i ostali.
NADA SIFON: Danile! Danile!
IVA APOSTOLOVI: Ne razumem.
VAGA: Danilo ivi centarfor ovih u crvenim kouljama. Znate, ra-
di kod mene u tampariji...
IVA APOSTOLOVI: Pa...?
VAGA: Pa... pa voli ga narod. Tako vam je. ta se tu moe?
orevi pokuava da urazumi svoju erku, cima je da sedne.
OREVI: Hajde... hajde. Dosta ti. Sedi!
NADA SIFON: Danile! Danile!
OREVI: Rekao sam: dosta!
NADA SIFON: Tata! Pa, na utakmici smo, majkoviu. Nismo u cr-
kvi. to si takav?
Obraa se Ivi Apostoloviu pokazujui na Danila.
NADA SIFON: Zar nije cakan?

7.

Na drugoj strani igralita, meu igraima Radnikog. Jedna klupa, a

na njoj Cvikera, Zuba Boji, olak. Danilo na travi, obuva kopake.
77
 CVIKERA: ta je bilo?
DANILO: Nita. Priau ti, ika Mio.
CVIKERA: Zato?
DANILO: Jedan agent iz Beograda.
CVIKERA: Jesu li te tukli?
DANILO: Pusti sad.
Cvikera u besu jurne preko igralita, ali za njim potre i jedva ga zausta-
ve. On se otima.
CVIKERA: Krv im razbojniku! Lebac im krvav! Decu biju, decu biju.
OLAK: Miloje, Mio! Budi pametan!
CVIKERA: Pusti me! Pusti, kad kaem.
Zuba ga stisnuo, ne da mu.
ZUBA BOJI: Nemoj, Cvikera! Srediemo! Nemoj sad!
CVIKERA (ponavlja): Decu biju, decu biju... Ruka im se osuila!
Kostolomac, koji ga je drao, odvoji se pa on poe.
KOSTOLOMAC: Ja u im mamu maminu...
Zaustavi ga olak.
OLAK: Kostolomac! Nemoj ja tebi da odvalim jednu preko nosa...
Pogleda po igraima i naredi.
OLAK: Na teren i...
CVIKERA (klonuo): Samo poteno. Danilo, sine, poteno!
Igrai istravaju na teren.
Utakmica moe da pone.

XII

XII/1.
Utakmica

1.

Igrai oba tima pozdravljaju publiku. Sudija Miler sveano duva u pitalj-
ku.

2.

Beli (pored klupice gde je uprava i rezervni igrai Graanskog) klek-

nuo na travu i moli se.
78
 BELI: Gospode, pomozi! Molim te, gospode, samo ovaj put. Posle ne-
moj. (Vapije za Beciem koji je ve na terenu.) Gosin Beco, braco, roeni, mili
moj... Znate ta treba?
Na centru igralita. Miler, sudija, Danilo i Beci. Miler bacio novi u va-
zduh, beci ga uhvati u letu. Nudi Danilu opkladu.
BECI: U pet banki? Kruna ili pismo?
Miler zbunjen, duva besmisleno u pitaljku. Danilo i Beci razmene pri-
jateljske osmehe.
DANILO: Pismo, naravno.
BECI: Nee kralja? Je li, republikanac? E, pa na posao, kolega. Mora da
se radi. Pa, kom obojci, kom opanci. A nekome e i... pehar.

3.

Utakmica.
Najpre nekoliko zaista vetih furbalskih bravura Becievih, on se poigra-
va sa pobesnelim Kostolomcem. ak ga i i ismejava. Golman Radnikog
enjeni se baca, sudara sa Kostolomcem.
Beci utira loptu u vis. Svea.

4.

U publici, histerija.
Meu navijaima Radnikog Rua i Ankica. Rua vriti.
RUA: Slomi mu nogu, Kostolomac! Slomi ga! Uaaa Beci! Uaaa!
Neki protivniki navija, iza njenih lea, nabije joj kaket u usta. Tamo
gde je uprava Graanskog, Beli drhti.
BELI: Vidi ta radi! Vidi! Pucaj!

5.

Na visoku loptu naleti i za njom skoi nekoliko protivnikih igraa, suda-

re se, popadaju. Lopta pred Beciem. ut, stativa, lopta se odbije. Zbinjeni
Miler je uhvati i... dune u pitaljku.
BECI: Was ist loss?
Miler mu prui ruku.
MILER: Ne znam. estitam!
79
 Beci se smeje, Miler pronae najbolje reenje, ne isputa loptu nego
vriti.
MILER: Mrtva lopta! Mrtva!
Utakmica se nastavlja.

6.

Komentari dogaaja u publici.

GULIVER: Leko! Ovaj nije ovek. On je avo! Evo, jo jednom nudim:
povlaimo opkladu. Nema smisla.
LEKA: On? Obian gulanfer. Uostalom, je l seeno? Sladoled, bre!
Sladoledija, uvek pored Leke, dodaje mu pun fiek. Leka skandira.
LEKA: Crveni! Crveni!
U skandiranju mu se pridrui samo Rua.

7.

Na igralitu Beci zeza Kostolomca. Ovaj besni, pokuava da ga ra-

spali po nogama. Uzalud. upa travu od besa. Beciu se u noge baca golman
enjeni. I njega predribla. Prazan gol! Jak ut 1:0 za Graanski!

8.

Da drugi ne primete, Oficir lagano zavue ruku Nadi Sifon ispod ha-
ljine; Nada Sifon kolenima stegne njegovu aku. On cima ruku, izvue
je, ostane mu rukavica.
NADA SIFON: Ju! Vaa rukavica? Otkud ovde?
OFICIR: Izvinite na smetnji i... hvala.
NADA SIFON: Boe! Nema na emu, izvolite i drugi put. Hihihi!
Celu ovu scenu pekrivenu skandiranjem iz prikrajka gleda Davi-
dovi. mrke. mrktanje uplai Nadu i Oficira. Uz Davidovia, iza njih, je i
Poverenik. Diskretan razgovor Ive Apostolovia i orevia.
OREVI: Agent. Iz VI, antikomunistikog, odeljenja.
IVA APOSTOLOVI: Koga trai ovde? Ne znam kako vi, ali ja... ja ne-
mam nerve. Ne volim policiju.
OREVI: Obino se ne meam. Pustite to. Pogledajte, boga mi, do-
bar ovaj Beci.
80
 Neprimetno se dounjao Glia i nudi ih vruim krofnama. Svi jedu. Mala
komedija oko sluenja.

9.

Na igralitu. Lopta kod Danila. Prodire, sapletu ga. Faul. utira. Jaka lop-
ta malo pored gola.

10.

U gledalitu.
Mladi gledaoci. Me devojkama Milica. Priunja joj se Student. S njim je
i Lazi.
Student apue Milici.
STUDENT: Hapsili Danila.
MILICA: Zato?
STUDENT: Zato? To ja tebe pitam. Neto...
MILICA: ta?
STUDENT: Moda e nam zabraniti poselo. Doputovao specijalni agent
iz Beograda. On ga sasluavao. uvaj se. Onaj.
Pokazuje na Poverenika. Taj ba u tom trenutku gleda u ovom pravcu, jer
mu je Buda pokazao Milicu. Ukrste poglede.
Poverenik se nasmei, Milica se zbuni.

11.

Na igralitu, nemoan, Kostolomac pljuje na Becia. Ovaj ga dribla. Sa-

gne se, isupa bussen trave i dri Kostolomca.
BECI: Voiu! Malo svee deteline? Hajde, pasi, Jabo... Samo se ti, Ja-
bo, nalucaj...
Pobegne s loptom, a Kostolomac padne, lei i gleda prema svojoj Upravi
i muca.
KOSTOLOMAC: Ja u da ga ubijem. Majke mi, ja u da ga ubijem!
Neko od Uprave, olak, prie mu i podie ga. Hrabri ga i ljapka po lei-
ma.
OLAK: Samo poteno, Kostolomac! Hajde, sine. Zaigrae meka i
pred njihovom kapijom.
81
 Kostolomac jurne kao pomaman, sustigne Becia i raspali ga po nogama.
Ovaj odleti kroz vazduh, ali se spretno doeka. Faul.
Beci s loptom prilazi Kostolomcu.
BECI: Ej, majmune! Nije ovo Kosovo, majku mu! Pazi! Sad u da vam
zabiberim jo jedan pod preku! I da zna, some, za to si ti kriv! Pa... im me
jo jednom ukne, ja u opet... pod preku!
Namesti loptu, raspali je. 2:0!

12.

Gledalite ushieno.
Ovacije Beciu.
Beli se opet stropota u nesvest. Bata ga poliva novom kofom vode.
BATA: Nemoj, Beli... nemoj, molim te.
BELI (u transu): Beci! Beci! je u stvari moj brat. Mene nije rodila
moja mama. Mene je rodila tetka Poleksija. On je moj brat. Roeni!... jeste,
jeste! to se smeje?
Bata ne zna vie ta da ini, srui sam sebi kofu na glavu.
Tamo gde je Uprava Radnikog muk... ute, jedino se, u preveli-
kom dresu, muva oko Cvikeraa Mali Vaga.
MALI VAGA: Ubaci me, ika Cvikera. Ja jedini mogu da zaustavim Be-
cia. Molim te, ika Mio. Neu da driblam. Samo prvom loptom, kole mi.
Cvikera ga ne slua, dovikuje Kostolomca.
CVIKERA: Kostolomaaaac! Kostolomac!
Ovaj, postien, doe do autlinije.
KOSTOLOMAC: Ne mogu vie, ika Mio. Boli me tu donji trbuh.
Nije mi dobro. Neto u stomaku.
Uplie se Zuba Boji. Trtlja.
ZUBA BOJI: Pravda mora da pobedi! Trijumfovae pravda. Samo na-
pred!
CVIKERA (Kostolomcu): Izii iz igre! (Malom Vagi.) I samo, ako i po-
misli da dribluje, otkinuu ti glavu!
ZUBA BOJI: Ja vam kaem: Pravda e ipak da pobedi!
Cvikera se iznervira.
CVIKERA: Ovde si mi se popeo. (Odluno zapoveda.) Kostolomac
napolje! Mali Vaga unutra!
Tek sad se osvesti Kostolomac i shvati o emu se radi. Urlikne i tri preko
igralita.
KOSTOLOMAC: Neeeeeuuuu!
82
 Juri prema golu Graanskog, jedna zalutala lopta ga lupi u glavu, od-
bije se od nje i zarije u mreu. 2:1 za Graanski.
Utom Milier otsvira poluvreme.

13.

Igrai oba tima oko svojih Uprava. Sede na travi, piju klakere.
Preko praznog igralita polaze sa one strane gde je publika na onu stranu
gde su igrai: Poverenik, Davidovi i Manojlo, andar.
Tajac.
U publici kamera primeti i onog Nepoznatog. Pribliava se Milici.
Stane iza nje.

14.

Ova scena posmatrana iz ansambla oko orevia.

OREVI (Vasiu): ta je ovo? Zaustavite ga.
VASI: Kako?
OFICIR: Koga?
IVA APOSTOLOVI: Svinjarija! Primitivac!
OREVI: Nije valjda lud. Ne zna Cvikeraa.
VASI: Zna ga. Sve zna!

15.

U susret Povereniku polazi Cvikera poto je odvratio Kostolomca. Uz

Cvikeraa je Zuba koji stalno melje.
ZUBA BOJI: Pravda e trijumfovati! Pravda mora da pobedi.
Igrai Radnikog na travi. Izuvaju kopake, svak je, kao oruje, uzima
u ruke i staju u front titei Danila.
Cvikera susree Poverenika na praznom igralitu.
CVIKERA: Dobar dan!
POVERENIK: Dobar dan!
CVIKERA: Molim? Kojim dobrom?
POVERENIK: Molim vas, recite vaem centarforu, da se posle utakmice
javi policiji i ...zamolite ga, vas e moda posluati, da se seti gde je bio noas
izmeu deset navee i pola tri izjutra.
83
 CVIKERA: Samo to?
Poverenik se okrene i istim putem se vraa. Malo zaostao, Manojlo gleda
u Cvikeraa.
MANOJLO: ika Mio! Ti zna da ja ne bih na tebe pa da mi kralj lino
naredi...
Poverenik, pre nego to krene natrag preko praznog igralita, osvrne se.
POVERENIK: Inae, mislio sam da je taj va Danile bolji igra.
Vraa se sa Davidoviem. Za njima gega Manojlo.

16.

U gledalitu. Nepoznati, onaj to je sa Danilom raskopao grob, priao je

Milici. Neto joj govori. Ona je iznenaena, zbunjena, neto bi mu rekla, ali
Nepoznati odlazi. Milica gleda preko praznog travnatog terena prema Dani-
lu i igraima s one strane.

17.

Nepoznati se kree kroz publiku, mimoilazi ljude. Iznenada se sretne,

skoro sudari sa Budom. Buda se zgrane od iznenaenja, najzad ga naao.
Utom, sluajno i opet, Budi s lea obema akama zatvori oi Guliver i pita.
GULIVER: Ujaaa! Ko je? Pogodi!
Buda se otima, skida Guliverove ake. Pogleda . Nepoznati je opet nestao.
Buda tri, zagleda gledaoce. Oni se ude. Tako natrapa i na Grobara koji je,
takoe, na utakmici. On reaguje uvek istom reenicom refrenom.
GROBAR: Ostavite me na miru, ljudi. Ba ste dosadni.
Istim putem Buda doe i do Leke. Ovaj mu se isplazi. Buda mugne. Za-
gleda dalje. Zagleda se u Milicu.
Milica odjednom, u panici, poinje da tri prema izlaznoj kapiji. Doe do
kapije, zastane, osvrne se. Onda odluno krene prema igraima Radni-
kog i Danilu.

18.

Igrai i lanovi Uprave (Cvikera, olak, Zuba Boji, Student) okupili se

oko Danila. Milica prilazi.
MILICA: Tata, tata...
84
 Zuba Boji je uje. Poe u susret erki. Danilo ih gleda. I ostali. Oni su
malo dalje. Milica neto kae ocu. On je gleda razrogaen. Pa u Danila.
MILICA: Rekla sam tati da smo nas dvoje bili sino zajedno...
Okrene se, pre nego to je Danilo ita stigao da uini, i potri prema izla-
zu.
DANILO: Milice! Milice!
Potrao bi da ga Cvikera ne zadri.
ZUBA BOJI: Deco... Deco...
DANILO: ika Zubo...
Zuba Boji gleda prema Milici koja odlazi trei.
ZUBA BOJI: Idi kui, sine. Idi kui.

19.

Sudija Miler duva u pitaljku, poziva na drugo poluvreme.

20.

Danilo i Zuba Boji oi u oi. Danilo pokuava neto da kae, ali ga Zuba
prekida.
ZUBA BOJI: Na teren sine. Na teren! Pravda e trijumfovati.
Danilo i Mali Vaga potre prema centru. Ostaju Student, Cvikera, olak
i Zuba.
STUDENT: Ona je luda. Izbacie je iz kole.
OLAK: Hoe li rei pred policijom? Danilo to nee dozvoliti.
ZUBA BOJI: Ako je istina rei e! Jadno moje dete... rei e rei
u ja!
Cvikera zagrli Zubu Bojia. Ovom pune oi suza.
ZUBA BOJI: Moramo da ih pobedimo!
CVIKERA (tuno): Kako? Kako, Zubo?

21.

Nastavak utakmice.
Lopta je kod Malog Vage. On dribluje jednog, drugog, treeg. Vozi loptu
prema Beciu. Stane na loptu. Beci ga pozna, smeje se.
BECI: ta je, klinac?
85
 MALI VAGA: Lako je tebi sa dunsterima. Doi malo ii na mindos!
S lea pokuava da ga srui jedan igra Graanskog, ali Mali Vaga
spretno izbegne ovaj napad. Napada padne na zemlju. Mali Vaga se smeje.
MALI VAGA: Svadba!!
Onaj napada, koji je nasrnuo na Vagu, naleteo je na Becia i sruio ga.
Mali Vaga vue loptu i vie.
MALI VAGA: Daniloooo! U sredinu, u sredinu...
Danilo printuje, Mali Vaga dobacuje loptu. Lopta u vazduhu...
MALI VAGA: Pucaj! Pucaj!
Snaan ut Danila. Gol! 2:2! Mali Vaga uleteo u mreu, oteo loptu, pa tr-
i pravo Cvikerau.
MALI VAGA: Evo ti, ika Mio! Evo ti!

22.

Mali Vaga i Kostolomac dotre do autlinije gde sede lanovi Uprave. Cvi-
kera zgrabi loptu, poljubi je, a onda pone da se dere i grdi Malog Vagu.
CVIKERA: Jesam li ti rekao da ne dribluje? Jesam li ti rekao?
MALI VAGA: Ne mogu!
CVIKERA: Mora! Kostolomac, udri ga ako jo jednom pone. Tuci
ga!
olak kleknuo na travu, sklopio dlanove.
OLAK: Poelo je... poelo je. Pomozi sveti Vasilije, budi ovek!

23.

U gledalitu. Oko orevievog stola. Dok publika skandira, Oficir opet

aku me Nadina kolena.
IVA APOSTOLOVI: ta ovo bi, gospodine oreviu? Ko je ovaj de-
ko?
VAGA: Moj!
IVA APOSTOLOVI: Opet va? Pa, boga mu, koliko ih to imate u vaoj
tampariji?
VAGA (kao izvinjavajui se): Moj sin. Nemanja.
Vaga ustane sa svog mesta i vie.
VAGA: Nemanjaaa! Mar kui! ta sam ti rekao? Nemanjaaa, izlazi! Ne
meaj se u politiku.
Vasi pokuava da ga smiri.
86
 VASI: Vago, zaboga! ta ti je?
VAGA: Zato mi dete uvlae u politiku? Nemanjaaa!
IVA APOSTOLOVI: kakva politika? ta vam je, ovee? Ovo je igra.
VAGA: Kakva igra? To je... vie od igre. Neu da se mea. Nemanjaaa!

24.

Na igralitu.
Nekoliko uzastopnih egzibicija raspoloenih Becia i Malog Vage koji se
nadmeu u vetinama. Kad lopta ode me druge igrae ova dvojica stoje je-
dan pored drugog.
BECI: Mali, skidam ti kapu. Ako nastavi da se bake ovom okruglom,
konom stvaricom ili e u prosjake ili u mangupe. Biraj!
MALI VAGA: Hou da budem Beci!
BECI (nasmeje se, zagrli ga): Nemoj. Ne valja.
MALI VAGA: Hou! Gledao sam te u prvom poluvremenu. Igra kao
bog.
Dotri, u igri, Kostolomac i vie.
KOSTOLOMAC: Rekao mi Cvikera da te bijem. Zato dribla?
MALI VAGA: Pusti me, razgovaram sa ovekom. (Beciu.) Vraa se u
Be?
BECI: Potpisao sam ugovor za Rasing. Pariz.
MALI VAGA: Povede mene?
BECI: aavko!
Doe lopta do njih.
Poigravaju se, nadmeu.

25.

Tamo gde su Uprave klubova.

Kod Graanskog.
Beli preklinje.
BELI: Beco! Beciu... Ne igraj se s njim. On je mangup. Molim te, molim
te, Beco. Trei!
Kod Radnikog. Kune Cvikera.
CVIKERA: Ubiu ga! Ubiu ga, ivota mi. Kostolomac, udri ga!

87
 26.

Beci nadmudri Malog Vagu, vue loptu. Snaan ut.

3:2 za Graanski!
Kostolomac juri Malog Vagu preko igralita da ga bije, ovaj bei.
Otac Malog Vage sa strane autlinije tri i bodri Kostolomca.
VAGA: Udri! Udri ga, Kostolomac! Udri!
Mali Vaga tri prema Danilu.
MALI VAGA: Neu vie. Majke mi. Danilo, vidi ga. On je lud.
KOSTOLOMAC: Ubiu te. I tebe i Becia, oiju mi!
Lopta polazi sa centra.
Kombinacija DaniloMali Vaga. Ovaj opet petlja, dribluje. Jedan igra
Graanskog ga saplete. Miler svira faul.
Danilo uzima zalet. Snaan ut. Gol! 3:3!

27.

Skandiranje navijaa Radnikog.

Leka daje znak Gari, naruenoj muzici, da pone da svira.
Tu! Leka mae i cakie mainicom za ianje prema Guliverovoj kosi.
LEKA: ianje!
Uzbuenje pri vrhuncu. Skandiranja, ciganska muzika. Pranglije. Beli u
nosilima. Grupa oko pehara. Iva Apostolovi posmatra poludeli svet oko se-
be kao marsovce.
IVA APOSTOLOVI: Ne, ne! Ja ovde neu da drim govor.
OREVI: Morate, morate, Apostoloviu! Ova utakmica je i zakaza-
na zbog vas. Zato sam dao srebrni pehar? Pa, va e govor sutra objaviti
Pravda. Ve sam poslao. Morate!
IVA APOSTOLOVI: Ne mogu... ne mogu. ta da kaem? Kome?
Vasi u panici dovikuje sudiji Mileru.
VASI: vabo, vabo! Miler, svirajte kraj. Kraj!
VAGA: Ja u da se odreknem Nemanje. Preko novina. Upropastie mi
dete. Ja neu, ja neu! To je neka politika. Neu da se meam.
Onaj Oficir opet zavukao Nadi. Ona bi se sad branila, ali je kasno. Ofi-
ciru zakrvavile oi.
NADA SIFON: Pa za koga vi u stvari navijate? Vi svaki as? Beite! Za
koga vi navijate?
OFICIR: Za vas, gospoice Nado!
orevi insistira kod Ive Apostolovia.
88
 IVA APOSTOLOVI: Ne, ne! Ne smem, ne umem! Ovo nije narod,
ovo su, ovo su... papuanci. Uroenici. Nisam ja za to stvoren.
OREVI: Mora!

28.

Kod Uprave Radnikog. Histerija.

CVIKERA: Dribluj! Dribluj, volove!
olak klei i moli.
OLAK: Sveti Vasilije, budi drug! Jo jedan! Jo samo jedan!
Zuba Boji kao u transu.
ZUBA BOJI: Jadno moje dete... jadno moje dete...

29.

Na igralitu. Lopta kod Danila. Prodire. Sapliu ga. Ne pada. Prodire. u-

tira gol. Padne, Mali Vaga na njega. Kostolomac i ostali.
Miler gleda na sat. Otsvira kraj utakmice.
4:3 za Radniki!

XIII

XIII/1.
Igralite

Po zvaretku utakmice publika nagrne na teren. Nose Danila. Svi jure

prema stolu gde je pehar. andari pokuavaju da naprave red. Uzalud. Usta-
ne preplaeni Iva Apostolovi. Pobegao bi najradije. orevi mu ne da. On
nadvikuje masu.
OREVI: Tiina! Mir! Mir! Mir, stoko! Mir!
Leka stisnuo Gulivera meu noge i ia ga! Muzika treti. Guliver pre-
klinje.
GULIVER: Lekoo! Nemoj. Ko boga te molim, nemoj! Ja tebe ni bih, sre-
e mi! Ne iaj! Kako u pred narod ta da radim sa Ben Hurom? Kako
u ovakav? Joooj!
Igrai Radnikog okupili se oko pehara. Iva Apostolovi pokuava da
odri govor.
89
 IVA APOSTOLOVI: Dame i gospodo! Koristim priliku i imam retku
ast... dame i gospodo...
Smeju mu se. orevi ga muva i dobacuje mu...
OREVI: ...brao i sestre... brao i sestre... ne dame i gospodo...
brae i sestre..
IVA APOSTOLOVI: Ovaj... ne, dame i gospodo... tojest, u stvari: bra-
o i sestre, ovaj...
Odustane, brie znoj sa lica. Mali Vaga ve zgrabio pehar sa stola i daje ga
Danilu. Odjednom iskoi orevi i drekne.
OREVI: Reponje da bi reponje! Tako s vama treba! Kakve dame,
braa i sestre?! Reponje smrdljive!
Odjednom sve utihne. orevi odri svoj govor.
OREVI: Ne biste imali ni struju, ni rudnik, ni prenoita u banji...
Nita! Ostali biste uvek slepci da vam nisam ja! I ovako da me obrukate pred
ovekom? Znate li ko je on? Ne znate! Iva Apostolovi! Zapamtite! Iva Apo-
stolovi!!
Uzme pehar od Danila.
OREVI: Evo pehara! Srebrnog!
Opet ga vrati Danilu.
OREVI: Na! Pobedili ste! Svaka vam ast! Svi mislite da je meni
krivo! Grdno se varate! Ja navijam za one koji su zdraviji, uporniji, tvrdogla-
viji, jai i istrajniji. Mrzim mlitavke, ali ne podnosim haos, nered i prljav-
tinu! Razumete? Ti... iviu! Evo ti pehar!

XIII/1a.
Danilo i njegov tim tre oko igralita sa peharom

OREVI (Ivi Apostoloviu): Tako se jedino moe s njima. Kakve da-

me, kakva gospoda. Stoka!
Cigani sviraju. Leka luduje.
Poverenik i Davidovi gledaju Danila kako tri sa peharom u rukama.
POVERENIK: Kad se ovo malo smiri, dovedi ga. On i ja imamo ono
tree poluvreme.
DAVIDOVI: mrkmrk... razumem.
Danilo, Mali Vaga, Kostolomac, Cvikera, olak, Zuba Boji i do pola
oiani Guliver tre preko igralita fronstom i dre visoko podignut osvojeni
pehar. (Preko ovog kadra odjava.)

Kraj druge epizode

90
 EPIZODA TREA:
Jaka ljubav

I/1.
Izbor sekvenci fragmenata iz prve i druge epizode

Izborom nekoliko fragmenata iz prethodnih epizoda omoguiti praenje

poslednje epizode prvog dela u kontinuitetu. Montau plasirati u predpici.

II

II/1.
Futbalsko igralite

Kontinuirani nastavak poslednje sekvence i kadra iz druge epizode: igra-

i Radnikog sa Danilom, uz njih su olak, Cvikera, Student, Guliver i
Zuba Boji, tre sa osvojenim peharom preko igralita. Cigani sviraju, Leka
luduje. Pehar je u rukama Cvikeraa. Mnogo razdraganog sveta.
CVIKERA: Naredili su naem Danilu da se posle utakmice javi policiji!
Idemo svi! Ne postoji nita to moe odvojiti Danila od nas. Ako je neto ui-
nio to mora da je dobro i poteno. Znamo Danila.
KOSTOLOMAC: Tako je! Tako je! Idemo svi sa Danilom.
Danilo umiri razjaren svet.
DANILO: Nema potrebe, ljudi. To je zabuna. Sve e se objasniti. Sam u
ja to.
Me oduevljenim svetom nalazi se i Poverenik. Izaziva ljude. Probija se
i stane do Danila.
POVERENIK: Naravno... naravno. Nita lake. Ne mora ni da dolazi u
policiju. Nek nam lepo, ovde, pred svima, odgovori na jedno prosto pitanje.
Jutros nije hteo. Da ujemo hoe li sad.
Obrati se Danilu.
POVERENIK: Danilo iviu! Reci gde si bio noas izmeu deset uvee
i tri ujutru? Samo to.
U meuvremenu narogueni Kostolomac krenuo na Poverenika. Drugo-
vi ga zadravaju, Poverenik eka.
91
 POVERENIK: Ljudi, noas je neko, neka grupa, ja bih ih najradije na-
zvao zlikovcima, jer kako drukije moemo nazvati koji se ne ustruavaju ak
i grobove da skrnave, razvalila i raskopala jedan grob na robijakom gro-
blju ovde u Bunaru. Oteli su mrtvog jednog osuenika koji je pre nekoliko
dana umro u Zavodu.
LEKA (na sve to vikne): Dosta!
POVERENIK: Kome? Kome je dosta?
Leka istupi, jo uvek mae onom mainicom kojoj je oiao Gulivera.
LEKA: Meni! Evo dovde. Ne mogu vie da sluam govore!
POVERENIK: ta si rekao?
LEKA: Jo ti nisam rekao ni pola. A rei u ti. Sluaj ti, picopevac! Nosi se
u tri lepe materine! Jesi li uo ili treba da ponovim?
Poverenik, zapanjen, gleda u Budu i Davidovia, maa se revolvera. Leka
se ne uzbuuje zbog toga, uperi na njega mainicu za ianje.
DAVIDOVI: mrkmrk... Ovaj... Leka ledadija, opi...
LEKA: Aleksandar P. opi Leka. Knez Miloev venac od broja 9 do
broja 23. Sve je moje. Leka, ledadija, picopevac! Poslednji izdanak najstari-
je familije u Bunaru. opi! Ratnik u svim srpskim ratovima, 110 kila ive
vage, ne pripada ni jednoj stranci i ne zarezuje za suvu ljivu nikog na ovom
svetu... sem svog pobratima Gulivera... (Zagrli Gulivera, nastavi.) Eto, toliko
da zna, majmune, ko e te oiati. I baci to ubre iz ruku.
Poverenik potee poslednju nadu Manojla. Huka ga da napadne Le-
ku. Ovaj se snebiva.
LEKA: Hajde, Manojlo! Dela, sokole! Pamtie se u Bunaru dok je sveta i
veka da si navalio na Leku.
Manojlo skrueno Davidoviu.
MANOJLO: Ne mogu, gosin Davidoviu! Nije mi ovek nita uinio. A
uvek me aavao. Ne mogu, pa ubij!
Leka naredi Gari i ostalim Ciganima da sviraju.
LEKA: Garo! Kume, opleti! Nek uje ovaj drmoser jedno bunarko-
lo.
Cigani, prvo stidljivo, a onda drsko raspale. Leka zagrli Gulivera.
LEKA: Pobratime, povedi...
GULIVER: Aleksandre, Aleksandre... to me oia? Gde e ti dua? (Tu-
no.) Povedi ti. Gde u ja ovakav? Na keca.
Zapone kolo, svi se hvataju. Leka kolovoa, Guliver kec. I Manojlo se
hvata u kolo. Poverenik zgranut. Povereniku prilazi Zuba Boji.
ZUBA BOJI: Gospodine, ja znam gde je sino bio Danilo ivi!
POVERENIK (nepoverljivo): Pazite, ako je ala... Ja... neu dozvoliti vie
izmotavanje na moj raun.
92
 ZUBA BOJI (tuno): Kamo sree da je ala. Nije ala, gospodine.
Danilo primeti njihov razgovor, pojuri prema njima.
Poverenik stisne za nadlekticu Zubu Bojia.
ZUBA BOJI: Moram, Danilo. Moram, sine.
POVERENIK: Poite sa mnom do naelstva.
Poverenik i Zuba pou. Kolo treti. Danilu prie Cvikera.
CVIKERA: Pusti ga. Takav je Zuba. Pravda e trijumfovati. Pusti ga.
DANILO: Ali... ika Mio! Nije!
Cvikera ga sprei da govori.
CVIKERA: Dosta! Malo ti je bilo gluposti? Dosta. (Naredi mu.) U ko-
lo! Meu ljude, meu prave ljude!
Vue Danila i, zajedno se s njim, nevoljnim, uplie u kolo. Svi su veseli i
nasmejani izuzev Danila, Cvikeraa i Gulivera.

II/1a.

Iza gola. Sam Beci. Izuva svoje kopake, pakuje ih. Prilazi mu Rua. Gle-
daju se. On joj se osmehuje. Ona je ozbiljna. (Ovu scenu inkorporirati u jednoj
sinkopi prethodne sekvence.)

III

III/1.
Gradsko poglavarstvo

U kancelariji Poverenik, Davidovi i Zuba Boji.

ZUBA BOJI: Moja ki Milica Boji, uenica, bila je sino u drutvu
sa Danilom iviem.
POVERENIK: Moram da vam verujem, gospodine Bojiu. Jer... u vaem
bi bilo interesu da ste me slagali.
ZUBA BOJI: Ja nikada nisam lagao, gospodine. Ja sam uitelj!
POVERENIK: Bolje je bilo da ste me slagali. Ne mogu vam garantovati
potedu od posledica.
ZUBA BOJI: ta vi mislite o meni? Ja nisam ni trgovac, ni policajac, ni
govornik ja sam uitelj! A teke i rune posledice zbog zastupanja istine
ve sam bezbroj puta otrpeo.
POVERENIK: Ja vam ne pretim. Samo vas opominjem. Vaa erka, reko-
ste zove se Milica, je ak. Znate li za kolsku uredbu kojom se zabranjuje ue-
93
nicama da se drue sa egrtima i vojnicima u kadru? Znati li da aci ne smeju
da se zadravaju van kue bez roditeljskog nadzora kasnije od devet asova?
ZUBA BOJI: Znam. Prvi propis je neoveanski; drugi je ispravan. O
ovakvom svom miljenju sam pisao u Uiteljskom glasniku i prosvetnim
vlastima.
POVERENIK: Hm. I pored toga to iskreno potujem i respektujem
vrstinu vaih uverenja i istotu vaeg karaktera, ipak u biti prinuen da
upoznam nadlene kolske vlasti sa saznanjima o Milici Boji do kojih sam
doao u ovome, za mene, nemilom sluaju.
ZUBA BOJI: Ne morate se truditi. Sam u to uiniti. Ispisau je iz ko-
le.
POVERENIK: Vi ste ili prevejani lupe ili nepopravljivi idealist. I jedno i
drugo mi se svia, imponujete mi.
Zuba Boji, dosad je sedeo, ustane.
ZUBA BOJI: Sram vas bilo! U jednom trenutku uinilo mi se da razgo-
varam sa pristojnim ovekom. Sad vidim: vi ste baraba.
POVERENIK: Dakle, i vi? Eh, eh... teta. Moramo se mrzeti. (Davidovi-
u.) Zamolite gospodina... Don Kihota da potpie izjavu. (Dok Zuba Boji
potpisuje neku hartiju koju mu je podneo mrktavi Davidovi, Poverenik ustane
od stola.) Proitao sam u programu da veeras na poselu recitujete Zmajeve
Svetle grobove. Mora da e to biti veoma uzbudljivo. Aj! Na groblju, na
golemu, oduvek smo mi na njemu... Je l tako ide? Mnogo volim Zmaja. I
uru Jakia. Jo vie.
ZUBA BOJI: Da je iv... hapsili biste ga.
POVERENIK: uru? Hm! Verovatno, verovatno. Nikad ranije o tome
nisam mislio. Hm!
ZUBA BOJI: I ne zaboravite da preporuite Ministarstvu prosvete da
me opet premeste. esnaest godina smo ena i ja sluili po najzabaenijim
mestima u Homolju, tek pre tri godine sam dobio Bunarvaro. Vreme je
opet za selidbu.
POVERENIK: Vi to povodom ure? On se isto mnogo seljakao. Preme-
taj vam ne gine, ali... ne zanosite se. Niste vi ura Jaki.
ZUBA BOJI: Znam. Ja sam Tanasije Boji.
Poe. Gotovo je rasplakao Davidovia.
DAVIDOVI: Ovaj... mrkmrk... Zubo, stani. Ne mora sve tako. Nisi ti
nita kriv. Niko nije kriv, ovaj...
POVERENIK: ta je, slinavko? Mora! Mora! Gospodin hoe preko tr-
nja... nek izvoli. (Otkoraa do vrata, otvori ih.) Izvolite...
Zuba Boji na vratima.
ZUBA BOJI: Vi niste dobar ovek. (Izie.)
94
 IV

IV/1.
Danilova kua

Posle utakmice. Danilo, Majka Mara i doktor Duko. Danilo ulazi, poleti
u zagrljaj Majka Mari.
MAJKA MARA: Sine! Sine!
DANILO: Nita, mama. Nita.
DOKTOR. ta je bilo? Hapsili? E, pa srene ti prve rane, junae.
MAJKA MARA: Ne moe tako, doktore. Ne dam ga! Dala sam Radova-
na, njega ne dam! Ne dam!
DANILO: Majka Maro, ostavi nas. Hou da razgovaram sa doktorom.
MAJKA MARA: Nemoj, Danilo. On se samo smeje, sve tera na alu. A
nije ala, sine.
Doktor se zaista smeje, Danilo odvodi mater do vrata.
DANILO: Neka, mama, neka. Pogledaj malo oko kue.
Majka Mara izie. Ostanu sami. Doktor ustane, prie mu i poljubi ga u
oba obraza. Danilo ozbiljan.
DANILO: Pozdravio te brat. ao mu to te nije video, ali...
DOKTOR: Skitnica. Ne moe da se skrasi.
DANILO: Bio je u Rusiji. Priao mi...
DOKTOR: I u Rusiji, i u Americi... gde nije stigao? Kako je bilo?
DANILO: Ne znam. Jedan eljezniar, nikad ga dosad nisam video, je
preuzeo koveg...
DOKTOR: eljezniar? Iz Bunara?
DANILO: Ne znam, moda.
DOKTOR: Aha! Dobro. A posle?
DANILO: Sproveo me Davidovi u naelstvo... Sasluavao me jedan iz
Beograda.
DOKTOR: ta?
DANILO: Gde si bio sino? Gde si bio sino?
DOKTOR: Ti?
DANILO: utao.
DOKTOR: I pustili te?
DANILO: Morali. Zbog utakmice. Cvikera pretio oreviu da e da
buni ariju i rudare. A onda... ta da radim, doktore?
DOKTOR: ta onda?
DANILO: Milica rekla Zubi Bojiu da je bila sa mnom, a on policiji.
Veruju. ta da radim? Izbacie je iz kole, kaznie je... Ja...
95
 DOKTOR: Da uti i bude miran!
DANILO: Ne mogu! Nije poteno, nije drugarski...
DOKTOR: Nije drugarski? To to je uinila Milica nije drugarski? Ho-
e da je sprei da bude ovek?
DANILO: Neu da je meam u ovo nae.
DOKTOR: Koje nae? Ja sam umeao tebe. ta misli, jesam li ja po-
greio? Nije drugarski? Reci mi.
DANILO: Drugo sam ja.
DOKTOR: Danile, ja neu nita da krijem. Ovo je teka muka. Moda i
besmislena. Borisa su ubili, slomili su mu butnjau. A ja? Ja u morati da pot-
piem zapisnik u kome pie da je umro od zavezanih creva. Ja!(Danilo ga gle-
da zgranut.) Ja, Danilo. Moram. Nareeno mi je da ne smem da se otkrivam.
DANILO: Ali... tvoj brat i ja smo oteli Borisov le da dokaemo svetu da
ubijaju... To je strano. Doktore!
DOKTOR: Strano! Moda i ne valja sve ovo. Danilo, ne znam. Izgleda
da treba drukije. Sami smo, suvie smo sami. Ja nisam kukavica...
DANILO: Nisi. Mora.
DOKTOR: Nije ni Milica.
DANILO: ta da radim, doktore?
Majka Mara se vraa uzbuena. Pogledaju je.
MAJKA MARA: Ne pristajem! Ne, ne pristajem! Valjda se i ja ovde neto
pitam. Ne pristajem na sve to ste se dogovorili. Nema pravo, doktore.(Da-
nilu.) Ne sme, sine. Ne teraj me da kunem. Ja u i Cvikerau da kaem.
DANILO: Mama, Cvikera nema veze sa ovim.
MAJKA MARA: I zato sve to? Zato?
DOKTOR (Danilu): Veeras je poselo Pelagievaca? Ide?
DANILO: Nemam vie snage. Ne mogu.
DOKTOR: Mora! Pobedili ste...
MAJKA MARA: Dosta, dosta mi je tih pobeda. Ne mogu vie. Ne
mogu.
DANILO (majci): Mora!
DOKTOR: Majka Maro! Danilo nema nikakve obaveze prema meni.
Nek ini ta on hoe. Ja ga ni na ovo nisam gonio. Da sam znao ta hoe oni
spolja, ne bih ga pustio. (Danilu.) Ja nisam nikakav komandant. ini uvek sa-
mo ono to ti misli da je pravo. Meni nita ne duguje.
Danilo zagrli majka Maru.
DANILO: Gladan sam, izmuila me ova utakmica...

96
 V

V/1.
Trg u Bunarvaroi. Oko spomenika

Posle utakmice. Trg u Bunaru. Spomenik palim vojnicima u I svetskom

ratu. Oko spomenika treti muzika.
Leka lumpuje. Mnogi navijai Radnikog.
Treska kolo.

V/2.

Jedna grupa posmatraa na trotoaru. orevi, Apostolovi, Vaga, Oficir.

OREVI (Ivi Apostoloviu): A vi njima: Dame i gospodo...?! Pa,
pogledajte, molim vas. U vreme kad drugi narodi prave aeroplane, automo-
bile i parobrodove, kad svako pametan gleda ta e i kako e da stekne i sau-
va... ova rulja...
IVA APOSTOLOVI: Mentalitet!
OREVI: A nema pas zata da ih ujede! Sve sad da ih prevrnete nao-
pake, ako bi im iz depova izletele dve banke, dajem glavu. Ee, Srbijooo, Sr-
bijooo... Mentalitet, hm!
VAGA: I to gde?! Na svetom mestu! Na spomeniku, na mestu gde su Bu-
gari obesili ljivia. To treba zabraniti, motkom razjuriti. ta radi taj Vasi?
OREVI: A ta moe? Pustite ih, nek se izlude. Pogledajte samo, mo-
lim vas, onog Leku. On je potpuno poludeo.
VAGA: Kau da je na igralitu psovao na pasja kola onog iz Beograda.
Hteo da ga oia.
IVA APOSTOLOVI: Ba sam ispao smean. Dame i gospodo! Uka-
zala mi se ast...

V/3.

Kolo oko spomenika za trenutak zastane. Na postament spomenika po-

peo se Gara pa zacvili.
GARA: Kume, kume! Kuma Leko, sluaj ovo...
Imitira Ivu Apostolovia.
GARA: A, bre, dame i gospodo! Sluajte, bre, vi tamo, dame i gospodo...
Cerakaju se. Leka prie, skine Garu, on se popne i imitira orevia.
97
 LEKA: Reponje, da bi reponje! Evo vam ovaj srebrni pehar i nosite
se u majinu! A evo vam ga to je srebren... (Pokae lakat.) ...nije Toza u-
palj na vrh glave pa da baca srebro pred prajce...(Neko mu doda, umesto peha-
ra, pleteni balon sa vinom. Leka ga prihvati.)Hvala, gazda Tozo! Neemo mi ni
da pijemo iz tvog srebrnjaka. Da ne dobijemo vale. Mi emo iz ovoga.
Nagne balon, pije.
Dve grupe ugledaju jedna drugu. Cigani se poplae, prestane svirka. Tii-
na. Oficir poe prema Leki da uva ast oreviu, ali ga ovaj, vian ova-
kvim situacijama, sprei.
OREVI (Oficiru): Vratite se nazad. ta vam je, ovee?
OFICIR: Ja sam mislio...
OREVI: Vratite se, kad kaem. Meni u Bunaru ne treba niija po-
mo. Ovo je moja zemlja. (Pokazuje na esmu.) Ja sam odrastao na ovoj vodi.
Dobra je za zube. (Prilazi spomeniku. Leka silazi sa postamenta. Brie rukom
grli balona i nudi oreviu. orevi uzime balon i tresne ga o kaldrmu. Poka-
zuje na dug spisak izginulih upisanih na spomeniku.)Kako te nije sramota, Le-
ko? itaj! (Spisak poginulih. orevi ita glasno.) opi M. Radoje, sara.
opi M. Ilija, svetenik. opi M. ivko, ledar. opi . Veljko, ak. opi
I. Andra, potar. opi... opi...
Kako kojeg opia pomene Leka, jo uvek na postolju spomenika, do-
daje.
LEKA: Moj stric. Moj stric. Moj otac. Moj brat od strica. Moj sinovac.
Moji... Svi moji...
OREVI: Kako te nije sramota, Leko?
U guvu se umeao i Vasi sa dva andara.
VASI: Silazi dole. Sram te bilo!
Leka silazi i mumla.
LEKA: Doao sam kod mojih. Da ih razveselim. Imam pravo.
orevi gleda pobedniki i s prekorom okupljenu rulju. Gara pokuava
da se izvini.
GARA: Nemoj se ljuti, gazda Tozo... De, ljudi smo. Dolo nam. Tako,
doe neki put. Svraka pamet popije... ta e? Ljudi smo, praavaj, gazda.
Leka prilazi oreviu, oekuje se i od njega izvinjenje, ali...
LEKA: Mene sramota? to sam doao kod oca, strieva i brae da igram i
pevam? A tebe? Tebe nije sramota kad ita ovaj spisak? Sve si njihove talone
ratne tete kupio bambadava od sirotinje i seljaka lane, a sad naplauje ku-
pone u banci sto posto! Tozo, Tozo! Gde e ti dua? Sve si kupio opie
nisi. I ne moe. Da si jo dvaput toliki. opie nee!
OREVI: ta to govori? Ti si pijan!
LEKA: To to si uo, Tozo. I... skloni mi se s puta.
98
 Odgurne ga i proe. Narod gleda za njim. orevi se snae.
OREVI: Hajde... svirajte! Svirajte i igrajte! I ja volim kad ste veseli.
Ali... samo pametno. I ljudski.
Gara opet povede svirku, ali narodu nije vie do igre. Jedan andar se pe-
nje na spomenik i svlai sa njega dres koji je neko od navijaa obukao kame-
nom vojniku. Student se otima sa andarom oko dresa.
Za vreme trajanja prethodnog duela oreviLeka reagovali su, u umet-
cima, Lazi i Student podbunjujui masu. (Ovu scenu interpolirati u prethod-
nu.)
STUDENT: I Vasi! I Vasi je takav! Uaaa!
Vasi im je tad priao i apnuo Laziu.
VASI: E, Laziu, propitae mi ti majino mleko. Pazi ta sam ti rekao.
Do zore e tri puta, na kolenima, da zacvili. Vasi je ovek, ja sam buda-
la. Ne bio koji sam.
LAZI (vie): Preti? Videemo se na sudu! Preti!
VASI (apne mu): Svedoke, nai svedoke, budalo!
Cigani sviraju, svet se razilazi.

VI

VI/1.
Soba za prenoite u kafani. Vee

Beci pakuje svoje stvari. Sportsku opremu. Odela, knjige.

U sobi Mali Vaga.
MALI VAGA: Sluaj, majstore. Ja sam svoj ovek. Idue nedelje punim
esnaestu. Samo sam malo badast, pa izgledam mlai. Nemoj da me ubeu-
je reio sam. Idem iz Bunara s tobom. (Beci se smeje.) Nemoj da se sme-
je! Pitam te ljudski: mogu li s tobom? Ako ne moe, nikom nita. Idem
sam.
Beci se uozbilji.
BECI: Nemanja, ne budi lud. Hajde, vrati se kui. ta ti pada na pamet?
Samo si mi ti falio. Kidaj kui!
MALI VAGA: Znai nee?
BECI: Neu!
Mali Vaga umalo da se zaplae.
MALI VAGA: Za mene je futbal sve! Ovde nemam s kim, sve sam
dunster. Jedino Danilo, ali i on... enske, drutvo, neka politika. Nema nita
od njega. Mislio sam da me ti razume.
99
 Beci mu daje svoje kopake koje je hteo da spakuje.
BECI: Uzmi. Dobre su, meke i elastine. Imam i rezervne krampone.
Dri. Poklon od Becia.
MALI VAGA: Kai mi, ali poteno, majstore. Jesam li ja roeni futbaler?
Ali, poteno. Majke ti.
BECI: Jesi.
MALI VAGA: Kao ti?
BECI: I bolji!
MALI VAGA: Zakuni se.
BECI: Gotovo je sa mnom, Nemanja. Tropa. (Sedne pored Malog Vage i
poveri mu se.) Dosadno mi je. A ta da radim kad drugo nita ne znam? Nita
nisam utedeo. Ne umem. Jo u godinudve ovako, dok me neki Kostolo-
mac ne oplajvazi po ukljevima. A onda? Bio tako jednom jedan Beci to
je dao uvenom Planiki gol glavom sa esnesterca... Gde je sad? Ne
znam da li je umro ili na Jovanovoj pijaci u Beogradu sabajle naplauje pijaa-
rinu seljacima...
MALI VAGA: Nemoj da cmizdri, majstore. Ko je na ovom svetu uspeo
da d Planiki gol glavom sa esnesterca? Ko?
BECI: Traio sam od onih iz BSKa da mi, uz futbal, nau i neki posao
u Beogradu, kad onemoam da nastavim to. A oni... Eto, mogao bi da na-
plauje pijaarinu, srediemo sa Upravom varoi... (Pogleda Malog Vagu i
drekne na njega.) Mar kui!
Mali Vaga ustane, poe prema vratima. Otvaraju se druga vrata. Na njima
je, prilino negliirana, Rua. Ona je ranije dola kod Becia. Gledaju se ona
i Mali Vaga.
MALI VAGA: Seja Ruo, nemam ja vie kue. Igralite je moja kua. Vi-
deemo se u esnestercu, komija. Dovienja.
Ode. Beci dugo gleda za njim. Rua nasloni svoju glavu na njegovo ra-
me. Dugo gledaju u zatvorena vrata.

VII

VII/1.
Prostorije Drutva Pelagi. Kancelarija

Vee.
Sastanak uprave Drutva.
Prisutni: Cvikera, olak, Zuba Boji, Kostolomac, Student. U vitrini
osvojeni pehar. Plakat za poselo Drutva.
100
 Meu njima je i Lazi.
CVIKERA: Samo dve take. Red u sali, program priredbe. I... bez va-
kanja. (Gleda prekorno u Lazia, pa u Studenta.)
STUDENT: Ti se, valjda, ne ljuti, ika Cvikera, to je ovde gospodin
Lazi?
CVIKERA: Ljutim se.
LAZI: Mogu ja i da odem.
Ustane, Student ga zadrava.
STUDENT: Geometar je na osvedoeni prijatelj. I... ima jedan predlog.
CVIKERA: U vezi sa ovim dvema takama, ili... ?
LAZI: Pa, na neki nain.
CVIKERA: Dobro. uemo... kasnije.
Cvikera se obraa olaku.
CVIKERA: olak.
OLAK: Sve u redu. Karte rasprodate. Prihod od bileta 582 dinara. Od
dobrovoljnih priloga 880!
Iznenade se velikom sumom.
CVIKERA: Darodavci?
OLAK: Porunik Mia 100 dinara.
CVIKERA: Opet? Ne volim to, ne volim... On e kuu da raskui. Rua
dresove, a on pare. I jo nam zajmi klavir. Ne volim to, pa nismo mi sirotinjski
dom.
OLAK: Toza orevi 100 dinara!
Pogledaju se. Cvikera vrti glavom.
OLAK: Leka osam banke...
Prvi put se oglasi Guliver. Tu je.
GULIVER: To su moje pare.
STUDENT: Ako ti je ao, mi emo da ti vratimo.
Guliver se isplazi Studentu.
OLAK: Guliver pet dinara. I jo 23 priloga od 3 do 10 dinara.
STUDENT: I?
OLAK: I jedan prilog od 150 dinara od nepoznatog darodavca.
CVIKERA: Taj novac od nepoznatog darodavca izdvoj! To se ne ra-
una. Mi nismo tajna organizacija, nego poteno radnikozanatlijsko dru-
tvo. Objaviemo u novinama poziv da se oglasi ko je; ako nee, novac emo
priloiti Domu za siroad.
ZUBA BOJI: Dabome! Kakav je to nain?
OLAK: Ostalo sve u redu...
GULIVER: Ne uh vae ime, gospodine Laziu. Da vas nije olak pre-
skoio?
101
 LAZI: Ovaj... nisam pri parama, i...
GULIVER: Nita, nita.
STUDENT: Lako je vama, Guliver. Vi se slizali sa onima gore. Fotografi-
ete nae drugove robijae...
CVIKERA: Tiina!
OLAK: Iz policije su poslati tri andara i Davidovi. Zbog reda. Osta-
lo, mislim: klavir, nonje i drugo, u redu.
CVIKERA: Zubo! Program.
Zuba Boji vrlo neraspoloen. Kroz zube.
ZUBA BOJI: U redu.
STUDENT: Lazi bi neto u vezi s programom.
GULIVER: I ja bih neto u vezi sa programom.
CVIKERA: Hajde!
STUDENT (osvre se): Ovde smo svi nai. Vidite, gospodin Lazi je mi-
ljenja da bi trebalo...
CVIKERA: Ume li Lazi da govori?
LAZI: Pa, vidite. Ja to vie u svoje ime, naravno. Mislim, pribliuju se iz-
bori. Ono sa Ivom Apostoloviem im je propalo. Trenutak je zgodan, treba
ga iskoristiti...
CVIKERA: Kako?
STUDENT: Ama! Ne prekidaj ga, ika Mio!
CVIKERA: Kako?
LAZI (apatom): Trebalo bi rei koju protiv... Protiv svega ovoga, mi-
slim Vasia i kompanije. Neku u prilog demokratiji i slobodi. Razumete?
CVIKERA: Gospodine Laziu, ovo je poselo radnikogprosvetnog
drutva Vasa Pelagi, a ne politiki zbor. Izvolite, nek vaa stranka ili neka
druga, ta ja znam koja, napravi miting i govorite ta vam volja. Ovde neete!
LAZI: Niste me shvatili. Nisam mislio da govorim ja, nego...
STUDENT: Dosta kukaviluka i oklevanja. Dokle emo trpeti?
CVIKERA: Odbija se. (olaku.) ta ti kae?
OLAK: Odbija se.
CVIKERA: Zubo?
ZUBA BOJI: Odbija se!
GULIVER: Odbija se!
STUDENT: Ko tebe ta pita? Protestvujem!
Ustane.
CVIKERA: Izvedi gospodina i pomozi onima to prebacuju klupe iz
Guliverovog bioskopa.
Uvreeni Lazi i Student izlaze. Cvikera se obraa Guliveru.
CVIKERA: ta je?
102
 GULIVER: Pesma!
Vadi iz oboda eira, kojim je pokrio oianu glavu, neku cedulju.
OLAK: Kakva pesma?
GULIVER: O utakmici. Ja sam sastavio. Sluaj.
Pone da recituje.
GULIVER:

Boe mili, uda velikoga,

kad se ae u sred Bunargrada
dvije vojske da pobiju mlade
i futbalsku da podele pravdu.
Jedno ti je Beloga Graanski,
drugo ti je Cvikeraev Radnik.
A za pehar veliko znamenje
to g darova oreviu Toza...

Ovaj, misli se Svetozar, ali nije moglo da stane zbog stiha...

O, da ti je stati pa gledati.
Rvae se letnji dan do podne.
Vojske vode dva vrsna viteza,
Ne zna ko je bolji od boljega.
Da li Beci reprezentativac,
Il Danile ivi iz Bunara?
Na Beciu zelena dolama...

Misli se dres, je li?

Na Danilu crvena krvava...

Na Danilu crvena krvava!

Naglaava, i pogleda znaajno po ostalima.

Utakmicu sudi Miler vabo

Ni po babu ni po strievima.

CVIKERA: ekaj! ta hoe?

GULIVER: Pa pesma. Da se ubaci.
CVIKERA: Gde da se ubaci?
GULIVER: U program.
103
 OLAK: Ti da recituje?
GULIVER: Ama ne! Advokat Vukoti!
CVIKERA: On je Crnogorac!
OLAK: Jesi ti krten, Guliver?
GULIVER: Ima gusle. Ume da gusla. Sluao sam ga jednom u hodniku
suda. O Grahovakom boju!
CVIKER: Boga ti, Guliver, ta trtlja?
GULIVER: On ve ui rei. Poslao sam mu. Sprema se za nastup.
CVIKERA: Odbija se!
OLAK: Nije u programu. Policija nee dati.
ZUBA BOJI: Odbija se!
GULIVER: Uh! Bogaroa mu!
Ustane i pojuri.
OLAK: Kuda e, bre?
GULIVER: Da kaem oveku da ne ui badava. Nita, nita... ja u traiti
specijalnu dozvolu da odgudi to kod mene u bioskopu. Pre Ben Hura.
Moraju da dozvole. To je kulturno.
Ode. Ostanu sami Cvikera, olak i Zuba Boji. ute.
CVIKERA: Ljudi, molim vas samo dostojanstveno. Treba da umemo
da se ponaamo kao pobednici.
OLAK: Razume se. I ta izvodi Student? Uzeo mi dres iz ekonomata,
mlatara njime kroz ariju. Obukao onom kamenom vojniku. Sramota.
CVIKERA: Trai vraga. Ne daj boe da dopadne onom ludom Manoj-
lu. Ako ga bude raspalio samo jednom amarinom zacvilie kao sisane i
pljubie i roenu mater. Ne svia mi se. Pun je nekih bubuljica, kao da se ne
umiva ujutru.
Pogleda dva svoja verna prijatelja.
CVIKERA: E... sad kad smo sami, hou neto da vam kaem. Ne pam-
tim tei dan od ovoga. Ali ni slau pobedu. I...
Izvadi odnekud bocu rakije.
CVIKERA: I hou sa vama da popijem po jednu. (Nazdravi.) Za pobe-
du naeg Radnikog!
olak pre nego to otpije, prekrsti se.
OLAK: Hvala ti sveti Vasilije. Ispao si drug, nema ta. Je l znate, ljudi,
da sam jutros i u crkvu iao da se pomolim?
Cvikera i olak se smeju, Zuba je i dalje smrknut. Pogledaju ga. I on ot-
pije.
ZUBA BOJI: Za pobedu. I za pravdu!
U kancelariju ulazi Danilo.
DANILO: ika Zubo, hteo bih s tobom da razgovaram.
104
 ZUBA BOJI: Sedi, Danilo.
Cvikera i olak ustanu, poli bi, ali ih Zuba Boji zadri.
ZUBA BOJI: Sedite. Hou i vi da ujete. Ja nemam mnogo prijatelja. Vi
to jeste. I recite mi posle, drugarski, jesam li u pravu.
Danilo jo stoji.
ZUBA BOJI: Sedi, Danilo!
Danilo sedne.
ZUBA BOJI: O Milici? Ne dam ti je, Danilo!
DANILO: ika Bojiu, da objasnim...
ZUBA BOJI: Da objasnim ja tebi. Ti si poten, vredan, pametan i hra-
bar momak. Ja nemam sina, da ga imam eleo bih da bude ba takav kakav si
ti. Ali... ipak... ne dam ti Milicu! Je l uje? Ne dam!
DANILO: Zato?
ZUBA BOJI: Razgovaramo kao ljudi. Evo, nek oni presude. Ja moram
kao otac, ne mogu drukije. Ti si, izgleda, Danile, komunac. Ili e biti. Si-
gurno e biti. Ja to potujem; to je dobro. To treba. Ko moe. Neu da te od-
vraam. ovek kao to si ti mora tamo. Ja to znam.
OLAK: Zubo, tie.
ZUBA BOJI: Nema danas oveka koji bi rado, od srca, dao svoje dete
jednom takvom. Lae svako ko drukije kae. Svak e je pre dati nekom usra-
nom inovniku, pre tuberanu, nego komuncu. Tako je, Danilo! Jeste sra-
mota, ali je tako, sine. To je starije od pameti i asti!
DANILO: Ja nisam komunista, ika Zubo.
CVIKERA: Kakav je to sad razgovor?
ZUBA BOJI: Otvoren poten, Cvikera. Neu nita da uvijam ne
umem.
CVIKERA: Govori kao malo dete.
ZUBA BOJI: Ja znam, neki put sam smean kao ovek s onog sveta. I
prost, i ogranien, i starovremski, ali... ta mogu? Ne dam ti Milicu, Danilo.
CVIKERA: Hajde, boga ti, ne budali! Nit ti je ko trai, niti ti je ko otima.
Nije ovo proevina. Oni su, bre!, jo deca. Kad doe vreme, misli da e te pi-
tati?
ZUBA BOJI: Ja rekoh ta sam imao.
OLAK: A ako je JAKA LJUBAV, Zubo? ta e onda?
ZUBA BOJI: Jaka ljubav?
Na vrata, s one strane, gura se Student i javlja.
STUDENT: Davidovi. I onaj iz Beograda.
Pobegne. Vrata ostanu otvorena. Ulaze Davidovi i Poverenik.
DAVIDOVI: mrkmrk... Dobro vee. Cvikera, pokaite gospodinu
dozvolu za rad drutva i dozvolu za veernje poselo.
105
 Poverenik ve uao, razgleda slike i prostoriju.
CVIKERA: Imate kopije svih dokumenata u naelstvu.
Poverenik pored plakata, ita.
DAVIDOVI: On je hteo da vidi program za veeras.
CVIKERA: Pie na plakatu.
POVERENIK: Ba itam. Lepo. Lepo, boga mi. Hteo sam samo da skre-
nem panju da nita ne dodajete programu. I... ne ini li vam se da ova pesma,
ovo Svetli grobovi nije ba zgodna za veeras?
CVIKERA: Tu pesmu je napisao Zmaj. Nalazi se u svakoj itanci.
POVERENIK: Ne mislite valjda da to ne znam. Imam ja i malu i veliku
maturu i jo neto kole pride. Nego... mislim zbog onog incidenta na gro-
blju. Prosto ne znam. (Danilu.) ta vi mislite, Danile?
Danilo ustane i bez rei ode.
POVERENIK: Prgav ovaj va centarfor. A taman sam mislio da mu se iz-
vinem za ono jutros. No... ta emo sa Svetlim grobovima?
DAVIDOVI: Da izbacimo... da izbacimo!
Poverenik gleda u Zubu Bojia.
POVERENIK: Ne, ne! Ja sam potpuno smeo s uma da sam obeao ui-
telju Bojiu da u sluati kako deklamuje Zmaja. Da, da... kad to poinje?
OLAK: U pola osam.
Poverenik pogleda na sat.
POVERENIK: Pa, da pourimo. Mesta su nam rezervisana?
Uzme plakat, odlepi ga sa zida i poe. Davidovi sa njim.

VIII

VII/1.
Sala za priredbu

Poselo.
Publika. (Od poznatih: Poverenik i Davidovi u prvom redu. Ovdeon-
de: Leka, Guliver, Kaliopa, olak sa enom, Porunik Mia i Simona, Ankica
i Kostolomac, Student i Lazi, Miler, Oficir, Nada Sifon.)
Poselopriredba ve u toku.
Na sceni klavir.
Jedna devojica prati VituBasa koji zaneseno peva.
VITABAS (peva): Oj, spomene, plavo cvee...
Pored devojice, za klavirom je njena uiteljica Simona. Dok peva, Vita
Bas pilji u nju zaljubljeno.
106
 Za vreme ove pesme kamera obraa panju na nekoliko ljubavnih parova
u gledalitu. KostolomacAnkica, GuliverKaliopa, OficirNada Sifon.
Buda, pijun ape neto Manojlu i pokazuje na Studenta i Lazia koji su
zajedno.
BUDA: Onaj!
MANOJLO: Onaj mravi!
BUDA: Ne! Onaj do njega, onaj kao gospodin. Rekao naelnik Vasi...
ali, bez svedoka. Pazi. Dok triput ne ponovi.
MANOJLO: A zato? ta mi je radio?
BUDA (ape): Rekao za tebe da si konj. I... i psovao ti mater, sestru, oca i
sve po spisku.
MANOJLO: uo Vasi?
BUDA: Udri ga sve dok triput ne ponovi ono.
MANOJLO: Odmah e on, im zamahnem. Vidim muteriju. im neko
ima picast nos slabo izdrava.
I dalje gleda u istom pravcu, prema Studentu.
MANOJLO: Nego, moram i onog do njega. Molio me njegov otac. Ne
mogu da odbijem.
BUDA: asti ti? Otac?
MANOJLO: Mi smo neka daljna svojta. Molio me, daba sam ga odvra-
ao: Nemoj, roae... Imam teku ruku... A on jok! Udri, kae. Ti si
mu poslednji lek. Naisto izgubih dete, zabatalio kolu, grdne mi pare potro-
i, dao se na politiku, a plus nenog zdravlja. Valjae mu jedne batine. Ali, pa-
zi! Nemoj da zna da sam ja naruio! Nego, bajagi vlast.
BUDA: Ako... ako...
MANOJLO: Samo da ne pomeam. Daklem, Vasi naruio ovoga?
Budui da njih dvojica ukaju dok ide Vitina pesma, protestvuju Stu-
dent i Lazi.
LAZI: Psssst! Mir, ku tamo, bagro Vasievska.
Buda opet apue Manojlu.
BUDA: Opet ti psovao oca i sve po spisku.
MANOJLO: Nisam uo.
STUDENT: Tiina, policijska njukala! Ovo je kultura, a ne zbor radika-
la. Tiina!
BUDA: I ovaj! I tebi i meni. I oca i mater.
MANOJLO: Opet nisam uo. Zanela me ova Vitina pesma. E, ima gr-
lo...
Vita zavrava pesmu.
Aplauz.
Aklamacije.
107
 IX/1.
Voz, kupe

Vee. U kupeu veernjeg voza koji odlazi iz Bunara: orevi i Iva Apo-
stolovi.
IVA APOSTOLOVI: Ne znam ta da vam kaem. Boravak u Bunaru
mi je bio i prijatan i neprijatan.
OREVI: Jo ste mladi, prijatelju. ivot je pred vama. Mislim da e
vam sve ovo, u krajnjoj liniji, koristiti. Ja sam hteo sve najbolje, videli ste sa-
mi...
IVA APOSTOLOVI: Daleko bilo! Nita vam ne prebacujem. ak imam
razloga da budem zahvalan. Otkrili ste mi jedan udan svet.
OREVI: Narod? Dame i gospodu iz Bunara?
IVA APOSTOLOVI: Nisu dame i gospoda, ali, bojim se gospodine
oreviu, da nam nisu ni braa ni sestre...
OREVI: Imate pravo, ali ta moemo? Tu smo se rodili, tu nam je
pisano da ivimo. Moramo da uinimo, koliko je u naoj moi, da sve to iz-
vlaimo iz blata.
IVA APOSTOLOVI: Duboko je, veoma duboko blato...
OREVI: ...Nego, nek smo mi ivi i zdravi. Moe biti i gore. Pa... po-
zdravite gospodina oca i recite mu da se na mene uvek moe osloniti. Ja od-
govaram za Bunarvaro i okolinu. Nek ne brine.
Kroz vagon, pored kupea prolazi Beci. Primete ga.
OREVI: Eto i on. Onakav majstor svog zanata, pa ni on nije mo-
gao da zajae i ukroti one divljake.
IVA APOSTOLOVI: Samo vi!
orevi se zadovoljno smeka.

X/1.
Dvorana. Poselo

Na pozornici ritmika veba uz pratnju klavira. Nekoliko egrta u cr-

venim dresovima prave neku piramidu. Aplauz.
Konferansije Cvikera.
U tom u salu uleti izbezumljen Vaga i vie.
VAGA: Nemanjaaa! Nemanjaaa! Ljudi, jeste li videli mog Nemanju?
Malog Vagu? Nemanjaaa!
108
 Publika izlazi na odmor, sudaraju se sa Vagom. Sudare se Kostolomac i
Vaga.
VAGA: Ti si kriv. Ti i Danilo. Vi ste mi upropastili dete.
Kostolomac ga lako odgurne, prema Budi.
VAGA: Gde mi je dete? Ti sve zna. Zato ja plaam onoliki porez? Gde
je? (Istri u foaje, pa napolje.) Nemanjaaa! Nemanja, prebiu te. Nemanjaaa!

X/1a.

Foaje.
Publika u predvorju. U grupama.
Grupi u kojoj su Student i Lazi prilazi Manojlo.
MANOJLO: Ovaj... gospodine... hajde sa mnom u avliju neto da ti po-
kaem.
LAZI: Odbij, gade!
Manojlo ga epa za revere aketa i iznosi iz foajea kroz vrata koja vode u
dvorite.
MANOJLO: Neto lepo da ti pokaem, gospodine. Mnogo lepo, pomra-
enje meseca...
Lazi visi u njegovim ruerdama.
LAZI: Nemoj, Manojlo. Nemoj, molim te, Manojlo...
Ovaj ga ne poslua, iznosi ga u dvorite.
Kad je to video, Student pokua da klisne na suprotna vrata koja vode na
ulicu, ali, udom!, opet upadne u ake Manojla. I njega zgrabi.
MANOJLO: Hajde sa mnom u avliju, da ti pokaem neto. Zvao te geo-
metar.
STUDENT: Mar! Mar!
MANOJLO: Neto lepo, mali. Neto mnogo lepo, pomraenje meseca.
STUDENT: Nemoj, molim te, ika Manojlo. Mi smo roaci, moj tata...
Nemoj, Manojlo...
MANOJLO: Neto mnogo lepo, roae...
Iznosi ga u dvorite tamo gde i Lazia.

X/2.
Dvorite sa mrkom

Manojlo pije vodu iz aka. Levo i desno od njega isprebijani Student i La-
zi. Modrice.
109
 LAZI (ponavlja bezbroj puta): Vasi je ovek, a ja sam budala... Vasi je
ovek, a ja...
MANOJLO: Samo tri put, gospodine. Ne treba vie. Tako je pogoeno.
I Student mrmlja, stalno ponavlja.
STUDENT: Neu vie nikad, ika Manojlo. Nikad vie, majke mi...
MANOJLO: Hajde... umijte se!
Polazi, ali u dvorite ulee Vaga. Pravo na Grobara koji je iziao da mokri.
VAGA (prekine ga): Nemanja? Gde je moj sin?
Grobar uobiajenim refrenom.
GROBAR: Ama, ljudi, zato me ne ostavite na miru. Dosadni ste!

XI

XI/1.
Voz, kupe

Kupe u kome je Beci. On na prozoru, Rua na peronu. Odjednom ga

neko takne po ramenu. Mali Vaga. Beci se okrene.
BECI: E, ba si blesav! Budalo, budalo jedna!
Mali Vaga ga gleda, vue svoje prnje.

XII

XII/1.
Lokomotiva

Onaj na neznanac elezniar daje znak vozu da poe. Pored njega Nepo-
znati u elezniarskoj uniformi. Voz polazi. Nepoznati uskae u lokomotivu.
Vagon u kome je koveg robijaa.

XIII

XIII/1.
Sala za priredbu. Poselo

Nastavak posela.
Na pozornicu izlazi Cvikera i objavljuje.
110
 CVIKERA: Uitelj Tanasije Boji deklamuje pesmu Jovana Jovanovia
Zmaja Svetli grobovi, posveenu onim bezbrojnim naim drugovima
to padoe rtvom.
Davidovi se vrpolji. Povereniku.
DAVIDOVI: mrkmrk... To nije u programu. Pesma jeste, ali to o
padoe rtvom, to... nije!
Leka nudi sladoledom Manojla, neto mu pria. Pokazuje na Poverenika.
Nema scena. Samo poslednja Manojlova replika.
MANOJLO: ...Za tebe sve. Veeras, noas, kad stignem. Slave mi, a ti
zna kad se ja zakunem u slavu...
Zuba recituje.
ZUBA BOJI: Svetli grobovi
Itd.

XIV

XIV/1.
Voz u pokretu

U lokomotivi nepoznati. U kupeu Iva Apostolovi. U drugom kupeu Be-

ci i Mali Vaga. Vagon sa kovegom ispod uglja.

XV

XV/1.
Dvorana. Poselo

Poselo se nastavlja. Na sceni peva hor. Danilo i Milica u horu, stidljivo se

nekoliko puta pogledaju dok pevaju.
HOR (pesma):

Dan borbe je teak dan

Al je uspeh, al je uspeh
Pouzdan...

(Itd.)
 2.

ZUBA BOJI: Jaka ljubav. A ako je jaka ljubav? ta onda?

3.
Hor. Danilo i Milica krupno. Pevaju.
HOR:

Hajde slono sad na rad

Ne gub vreme, ne gub nad...

(Itd.)
Kamera jo jednom belei draga lica koja smo upoznali u Prvom delu
Vie od igre. Preko nasmejanih Danila i Milice odjava.

Kraj tree epizode

112
 DRUGI DEO:
NO PASARAN!
(1937)
 EPIZODA ETVRTA:
Babica

I/1.
tamparija Brazda. Dvorite. Dan

Dvorite tamparije.
Na ulazu, pred kapijom, pediter natovaren velikim kartonskim kutija-
ma. Na svakoj utisnut ig Vaga i Sin.
Na betonskim stepenicama i razbacanim sanducima sede egrti i tampa-
ri. Dorukuju i pevaju tad popularnu pesmu.
NEKI (pevaju): Zapevaj pesmu kad mori te tuga... jer pesma tvoj je naj-
bolji drug...
Na vratima podruma magacina, iz dubine, pojavljuje se jedan radnik,
Tadija, natovaren kartonskim kutijama, egrti se okupe oko njega, hrabre ga,
ali ih Rada, fijakerista razgoni.
RADA, FIJAKERISTA: Bei! Bei, bre! Opklada je u pitanju. (Tadiji.)
Hajd! Jo malo, Tadija! Bravo, bravo! Bei, mali! Taaako!
Tadija s mukom doe do peditera i srui teret. Prebroji sanduke.
TADIJA: Evo ti! Dva, etiri, pet, est... sedam!
RADA, FIJAKERISTA: Alal mu vera! Ovaj Jagodinac uika Kostolom-
ca. Ziben!
Jedan egrt dotri do vrata podruma.
EGRT: Kostolomaaac! Tadija izvukao sedam. 154 kile!
egrt razrogai oi pred prizorom koji ugleda. Kostolomac se penje uz
stepenike natovaren vie nego maloas Tadija. Stenje, ali vue.
Tadija i Rada, fijakerista se smejulje i podgurkuju. Ogromnim naporom
Kostolomac dogega do peditera, srui teret. Dva sanduka padnu pored pe-
ditera i raspadnu se. U njima pored kartona kamenje i teki tamparski te-
govi od olova. Svi se smeju. Kad ih pogleda Kostolomac umuknu. On uzme
jedan od tegova i prilazi Tadiji.
KOSTOLOMAC: ta je ovo, Jagodinac?
TADIJA: Nemam pojma. Misli da sam ja?
KOSTOLOMAC: Pitam: ta je ovo, Jagodinac?
Prua mu teg.
TADIJA: Vidi i sam. Nisi orav. Teg.
115
 KOSTOLOMAC: Tako, a? Mene ste nali u trideset dve? (Urlikne. epa
Tadiju za okovratnik.) Ko je ovo namestio? Ko mi je ovo spakovao? Ko, Tadi-
ja?
TADIJA: Ama, pusti me! ta hoe?
RADA, FIJAKERISTA: Nemoj si aav, Kostolomac. ala, ovee...
KOSTOLOMAC: More, mar i ti! Meni kesa do kolena, a tebi do ale...
RADA, FIJAKERISTA: Ko te terao da se trti? Sam si natovario, sam ci-
mao... I...? ta hoe?
KOSTOLOMAC: Hou potenu igru. Raevinu ne trpim, Tadija. To za-
belei u rabo; nemoj posle da kae da ti nisam rekao.
Ode na mrk, pije vodu iz aka. Proe pored Danila, Makse i Cvikeraa,
zgrabi komad hleba i zagrize.
RADA, FIJAKERISTA: Ljudi, ovo nije ovek, ovo je konj!
EGRT: Ne bi ga Guliver uzeo za Kraljevia Marka dabe...
Pred Radom razbacane kutije.
RADA, FIJAKERISTA. Pogledaj! Brat bratu, ako tu nema 200 kila.
Na kapiji se pojavljuje Vaga. Vidi razbacanu robu. Grdi Tadiju.
VAGA: ta je ovo? Si gluv?
TADIJA: Pakujemo kartonkutije za Borovo, Bati... Pa, ispale dve
tri. Sluajno.
VAGA: Sluajno? Ma nemoj! I ja u tebi, Jagodinac, sluajno da opsi-
gujem za toliko od nadnice, pa se izmotavaj do sutra...
Polazi prema zgradi u dvoritu.
TADIJA: Nisam ja, gazda. Kostolomac!
Vaga ga zaustavi pred grupom radnika koji dorukuju.
VAGA: derete? Samo derete!
MAKSA: Hoe malo? Ili te jo mue gasovi?
VAGA: Zavei matori!
Usudi se da protestvuje jedan egrt.
EGRT: Pa... imamo slobodno za doruak. I po ugovoru. Pie tamo...
VAGA: ta ima, bre? Slobodno? Po ugovoru?
Obrati se Danilu.
VAGA: Fino, Danilo! Ba fino. Umesto da ga ui da polije i poisti na uli-
ci, da malo sredi ovo ubre... Ba ti hvala. (egrtu.) Hm! Po ugovoru? More,
nemoj da te utnem u to malo egrtsko dupe... Zna?! (Doe do kleke i
pone da lupa u nju, oznaavajui da je prola pauza.) Hajde! Zavravaj doru-
ak, malu i veliku nudu, pa... na posao! Fajront!! (Danilu.) Poi ovamo...
Odlazi u zgradu u dvoritu, Danilo za njim.

116
 II

II/1.
tamparija Brazda. Kancelarija

Prostorija zidom razdvojena u dve odaje.

U prvoj, za pisaim stolom Student. Razgleda neke rukopise, pored nje-
ga veliki Srpskonemaki renik, fascikle sa naslovima Um caruje!
kalendar za selo i Ujedinjenje.
Bez pozdrava Vaga i Danilo prou pored njega. On ustane i nakloni se Va-
gi.
Vaga i Danilo ulaze u drugu prostoriju. To je Vagina kancelarija. Na zidu
uramljena fotografija jednog futbalera Mali Vaga, sin gazda Vage je sad po-
znati internacionalac, lan pariskog Rasinga. Vaga se trudi da izgleda strog
i ozbiljan, ali im ugleda sinovljevu fotografiju raspekmezi se razgovara prija-
teljski sa Danilom.
VAGA: Danile, pisao mi Vaga. Pozdravio te, mnogo te pozdravio. (Vadi
odnekud pismo, otvara ga, ita...) Vidi! Mnogo mi pozdravi sve iz Radni-
kog, a naroito Danila. to mi ne pie? I, molim te, ale... (Osvre se, provera-
va da Student ne prislukuje, dobro zatvori vrata, nastavi da ita tie i poverljivi-
je...) I, molim te, ale, kupi im jednu spremu za tim, dvetri lopte i ostalo ta
im treba. Nemoj da ispadne cicija, ja u pare da poaljem, ako nema...
Nakalje se.
DANILO: Ne treba, majstor Vago. Imamo mi i dresove i lopte. Sve to
nam treba...
VAGA: A... ne! Neu da se zamerim sa sinom. Rekao je i molim! Mi
smo ortaci. Vaga i Sin! Taka! Nek pria ko ta hoe, be me briga. Ja sam ne-
zavisan ovek. Molim! (Ipak, jo jednom proveri da ih neko ne prislukuje.) Sa-
mo, ipak... hteo bih da to bude, kako se to kae?, inkognito. Razume? Ne
mora na sva zvona. Ne to se plaim. Majke mi! Nego ne volim da se pravim
vaan i truciram. (Poslovno.) Kome da dam pare? Cvikerau? Tebi? olaku?
DANILO: Vidi sa ika Miom.
VAGA: I ovako: ja da imam proznanicu, mislim za mene i Nemanju, ali vi
da to ne vodite u knjigama... Ili onako en, en. Moe?
Danilo polazi na posao.
DANILO: Dobro...
Vaga ga zaustavlja.
VAGA: ekaj! Jo neto. Sedi. (Ponudi mu stolicu, Danilo sedne, on ne zna
odakle da pone.) Iao bih do Pete. Trebaju mi nove maine. Razgranao mi se
posao da ne uje zlo. Krenulo, ne mogu da postignem. Imamo tu koncesiju
117
za Batu, pa... isto, veliku stalnu narudbinu na dve godine za fabriku bom-
bona, alve i te stvari u Milanovcu kutijicebombonjere, omot papir, salve-
te i... (Osvre se i rei da kae Danilu.) Ovo samo tebi kaem... ako bog da, voj-
ska mi trai veliku isporuku. Kartonske fieklije za municiju! Angro!(Otklju-
a fijoku svog stola, izvadi jedan komad kartona koji se sklapa u kutiju za metke
fiekliju.) Mi ovo umemo, je l da?
Danilo razgleda.
DANILO: Vosak? Parafin?
VAGA: Mogli bi to, a? (Na vratima se pojavljuje Student.) ta je?
STUDENT: Gospodin Mia ljivi sa gospoom.
Vaga ustane i poe. Pre toga briljivo vrati u fioku mustru. Zakljua fijo-
ku. Ode. Ostanu Danilo i Student. ute. Onda prvi Student.
STUDENT: Kako si, Danilo?
Danilo se osvre, njuka vazduh oko sebe.
DANILO: Dobro, nego... ta to smrdi?
Student ne oseti igru. Njuka vazduh.
STUDENT: Nita ne primeujem.
DANILO: Navikao si.
STUDENT: Stvarno, nita ne oseam.
DANILO: Ti smrdi, govnaru!
Student se izbei i izleti iz kancelarije.

2.

Sad je u onom predvorju. Tamo su Porunik Mia, Simona i Vaga. Proju-

ri pored njih i izleti napolje.
SIMONA: No? ta ovo bi s gospodin urednikom?
Na vratima se, umesto odgovora, pojavljuje Danilo.
VAGA: Majkoviu! Nisi ga valjda udario?
Danilo pozdravlja goste, oni mu uzvraaju pozdrav sa simpatijama.
DANILO: Dobar dan, gospodin Mio. Bon ur, madam Sino.
VAGA: Danilo, ta si mu uradio?
DANILO: Kome?
VAGA: Nemoj da se pravi aav. Onom malom.
DANILO: Smrdibubi?
VAGA: Kakav je to renik? Pred svetom? Ej, ovee...
Danilo polazi, ali ga Vaga opet zaustavlja.
PORUNIK MIA: Nita, nita... Smrdibuba je smrdibuba. ta se tu
moe, majstor Vago?
118
 SIMONA (Danilu): Kako je mlada? Odavno je nismo videli.
DANILO: Ima mnogo posla. Znate kakva je to sluba babica!
Simona se obrati Danilu sa prijateljskim osmehom, prekorevajui ga.
SIMONA: Danolo, nemojte dozvoliti da vas zovu tako... Babica. To
nije lepo.
DANILO: Eh! Ko moe naterati narod da se izmeni. Kad vam jednom
nadenu ime morate da ga nosite kao nos.
SIMONA: Ali... Babica? Ne ide.
PORUNIK MIA: Zato? Ba je lepo. Babica je najasnije zanimanje.
SIMONA: Dobro za Milicu, ona je babica... (Smeje se.) Hihi! Onako
slatka, mlada enica babica! Ni to ne ide, ali... to je izabrala. Ali, za mukar-
ca, pa, priznaj i sam, Miel...
Porunik Mia gleda muki u Danila.
PORUNIK MIA: Babica! Nego ta?! Ko zna ta e on novo da porodi
u Bunaru. (Pljesne ga po ramenu.) Ako, mome. Ako!
Vaga upuuje Danila ponovo u svoju kancelariju.
VAGA: Saekaj me unutra.
Danilo ga poslua. Vaga se obraa Mii.
VAGA: ime vam mogu biti na usluzi? Sluam.
Mia govori krto, malo. Pokae tri prsta.
PORUNIK MIA: Prvo! Zna onaj moj lokal u Kraljevoj ulici? Otka-
zao sam advokatu Jeveviu, jer je hohtapler i kukavica. Od prvog. Drugo!
Simona i ja smo reili da otvorimo Francusku itaonicu. Imam mnogo
knjiga, primam nekoliko pariskih urnala i novina. Dobio sam dozvolu od
Vasia. Na otvaranje e doputovati Simonin ujak, pukovnik erpantije. Tre-
e! Da poalje momka da prenese knjige ovamo da se ukorie. Tvre, jae i...
razume?
VAGA: Francuska itaonica? (Razmisli.) Moe! (Iznenada se zakiko-
e i pokazuje na odaju u koju je poslao Danila.) Francuska moe. Nije ru-
ska. Rusku, izgleda, dri onaj...
Simona razgleda Studentov renik.
SIMONA: A nemaki ovaj pitomac gospodina orevia.
PORUNIK MIA: Poto?
VAGA: Za francusku itaonicu nita!
PORUNIK MIA: Majstore, jo dve rei. (Podigne dva prsta.) Prvo!
Srpska francuska itaonica! Drugo! Poto? Neu fraj.
VAGA: Vi, gospodine Mio, znate, uli ste valjda, za mog sina... (Iskobelja
iz depa iseak iz nekih pariskih novina sa slikom Malog Vage. Pokazuje.) On je
moj ortak. Moj Nemanja princ futbala! Leva polutka pariskog Rasin-
ga!
119
 PORUNIK MIA: Poto?
VAGA: Ili besplatno ili... potraite drugog knjigovesca.
Porunik Mia ustane.
PORUNIK MIA: Poaljite ujutru momka. Majstor Vago, hvala!
SIMONA: I... molim vas, msje Vaga, nemojte mnogo grditi Danila.
Vaga ih ispraa. Porunik Mia podigne sad samo jedan prst.
PORUNIK MIA: Jo jedna re, majstore.
VAGA: Sluam vas, gosin Mio.
PORUNIK MIA: Dovienja!
Odlaze. Vaga se vraa Danilu u kancelariju.

3.

Danilo razgleda Vagin paso koji je ostao na stolu dok mu je ovaj govorio
o putu u Petu.
Kad se Vaga priblii, hitro vrati paso na svoje mesto.
Vaga ga grdi.
VAGA: Ovo da ti je poslednji put da se ika sa Studentom. ta vi imate
politiki i drugo to raspravljajte na ulici. U tampariji ima da bude red
i mir. Taka! (Osvre se.) I... molim te, Danilo. Ko boga te molim... te to ko-
ta? Ispriaj svima, tako da i ona gnjida douje, kao da sam te, bajagi, izgrdio
na pasja usta. Uini mi to! Zna zato? Dabome! Ti si pametan ovek.
DANILO (smeje se): Rei u da si me vukao za ui, da si mi odalamio dva
dlana...
VAGA: Nemoj da preteruje. Niko nee verovati. Nego onako... smisli
neto. Ne bih te ja ni zvao na ovaj zazgovor da nisi pametan i da nemam pove-
renja u tebe. Danile, zna me, znam te!
DANILO: Hvala, majstore...
Danilo polazi, Vaga ga zaustavlja.
VAGA: ekaj, boga ti! Zvao sam te da razgovaramo. (Uzme sa stola onaj
paso, pokazuje ga Danilu.) Eto, izvadio sam i pasport. Hou u onaj ponede-
ljak u Petu. (Danilo gleda u paso.) Ne izdaju ba tako lako sad te pusule.
(Opet se osvre.) Zbog panije, zna? Ja sam dobio, ali samo uz kauciju i ga-
ranciju. Davidovi mrkmrk mi izdao uverenje o vladanju. Ne moe
svako da dobije. Tebi ne bi dali, da zna!
DANILO: I ne treba mi. Moje stranstvovanje se zna tamo gde Rad-
niki igra utakmice.
VAGA: A ja... ja u u Petu.
DANILO: Pustila te tetka Vera?
120
 VAGA (kao malo dete): Ej! I nju u da povedem, majke mi.
DANILO: A ko e da pazi na tampariju? Onaj?
Pokazuje na odaju u kojoj je Student.
VAGA: Taman posla! Zato sam te zvao. Danile, sine! Vidi! Gluvi Maksa
i ti ste najdue u tampariji. Maksa odpoetka, a ti? Otkad? Od trijeste. Se-
dam godina! Maksi ne mogu da ostavim, on je oveknamor. Zakuni se da
e sve da bude cakumpakum. Pazi, dve nedelje. Neu due. Nemoj da uzi-
ma nov posao. Ako neko pita.. Molim! Gazda je na putu. Kad doe, vide-
emo... Moe? Zakuni se!
DANILO: Nezgodno je, ika Vago. Ti zna da mene ne miriu u policiji.
Hapsili su me ni krivog ni dunog tri puta. I sudili. Na pravdi boga. Eto, ispi-
zmili se na mene.
VAGA: ekaj! Pa ne ostavljam ti ja firmu u naslee. Samo da pripazi na
posao. Da me ne raskue lopovi i lentine. Video si malopre onog Jagodinca?
Baraba. I Kostolomac. Kao da su kutije slama, pa... udri! To sam mislio. Da
pripazi... Hoe? (Danilo klimne glavom, pristane.) Zakuni se!
DANILO: Hajde, nemoj da si dete, majstore.
VAGA: Da mi asnu radniku re? Majstorsku?
DANILO: Dobro, de! Dinar nema da tetuje.
Vaga se obraduje.
VAGA: Ama! Uvek sam govorio da e od tebe da bude ovek ipo. Samo
ti, bre!, ena nezgodna. to ti to malo ne prirafi? Pui? Ccc!
Danilo izlazi, Vaga za njim.

4.

Prelaze u odaju gde se vratio Student.

Zadubio se, bajagi, u tekst. Pui.
DANILO: Uh! Kakav smrad. (Vagi.) Kako moete da ivite u ovom sm-
radu?
Student poskoi besan. Vaga osmotri dim oko sebe i naivno kae Studen-
tu.
VAGA: Stvarno, smrdi. Kako moe da ivi u ovom smradu, majkoviu?
Otvori prozor.
Danilo se smeje i izlazi.
Student u oajanju zarije glavu u ake i plae.
Vaga ga zauen gleda.

121
 II

II/1.
Livada pored futbalskog igralita

Dan.
Livada, pejza. udan prizor. Kostolomac maskiran kao Kraljevi Mar-
ko. Manojlo nekad andar, maskiran kao Musa Kesedija. Nada Sifon
maskirana kao Vila Ravijojla. Rada, fijakerista vodi dva sipljiva konja. To Gu-
liver snima fotoroman Kraljevi Marko i Musa Kesedija.
Fotografski aparat na stalku.
Rada, fijakerista vodi konje.
RADA, FIJAKERISTA: Hajde, Biso! Hajde, Radoje!
Guliver razgleda konje presvuene arafima.
GULIVER: A, Rado? Ovo je, je li? arac? A ovo je bedevija Musina? Je l
tako?
RADA, FIJAKERISTA: Jeste, Bisa je arac, a Radoje je Kesedijin
konj.
GULIVER: ekaj! Kako to Bisa arac!? Otkud to ide? Kobila
pa arac? Jesi normalan?
RADA, FIJAKERISTA: Ali, Radoje je malko sipljiv, uopte Bisa je
vie na oko. (Pokazuje Bisino oko.) A Radoje... em je krmeljav, tu mu se
ujutru skupi uto za pola ake pa mora da ga umivam sapunom i ispiram ka-
miltejom, em je i krezub... (Otvara mu gubicu, nekoliko zuba.) Ja ga, mladosti
mi, ne izdvajam od Bise, ak ga, tako usranog, i vie volim, ali... to jest
jest!... nije za arca.
GULIVER: Ali, kobila! C...c...c! Molio sam Miu da mi pozajmi jednog
drepca iz njegove tale. Badava, nee ni da uje. Hoe da tera sprdnju sa
Kraljevi Markom, sa srpskom svetinjom... Umal me, onako lud, ne udari
korbaom. Hm! Ja da teram sprdnju sa srpskom svetinjom? Ja?!
Prilaze im, trapavi, Kostolomac i Manojlo u onim smenim kostimima.
Cvrkue Nada Sifon.
NADA SIFON: Zato, brate, Kraljeviu Marko! Jesam li ti, bolan,
govorila Da ne ini u neelju kavge? ta kaete, ika Guliver? Lepo? Hoe-
te da ujete jo jedared? Zato, brate, Kraljeviu Ma...
Ne zavri.
S lea joj priao Kostolomac pa aketinom zapui usta.
KOSTOLOMAC: Dosta, kapetanice... (Onda vrisne, jer ga Nada Si-
fon ugrizla za dlan koliko je jae mogla.)
KOSTOLOMAC: Joooj!
122
 GULIVER: Tako ti i treba! to je zadeva? (Nadi Sifon.) Lepo, Nadi-
ce! Ba lepo. Bez sve ale. Fina dikcija, topao ton, ponosno dranje, krupno
oko i, uopte, pojava!
Nada ga u ushienju poljubi u obraz.
NADA SIFON: Srce ste, ika Guliver!
MANOJLO: Detee! Nemoj ika Gulivera. e ti ga ika ika...
NADA SIFON: Budalo jedna! to ti, Manojlo, ima pokvarenu ma-
tu. Sram te bilo. Ja sam udata ena.
GULIVER: Dosta! Na posao! Snimaemo ono kad se biju Marko i Kese-
dija, kad ti ono zove u pomo vilu posestrimu. e si danas, posestrimo
vilo? e si danas, nie te ne bilo!
Nada odmah pone da glumi.
NADA SIFON:

Jesam li ti, bolan, govorila

Da ne ini u neelju kav...

(Ne zavri. Opet Kostolomac, ali sad sa rukom u rukavici panciru. Nada
zagrize. Sad je red na nju da zajaue.) Ijaaooo!
GULIVER: Nije potrebno, Nadice. Ne snimamo tonfilm, nego foto
roman. Razume? Samo foto, a ispod toga pie ta treba. Ne treba deklamaci-
ja... Samo slika, osmejak i grimasa.
Nada se osmehuje, Kostolomac kezi.
NADA SIFON: Ovako? Moe?
Guliver ih struno osmatra.
GULIVER: Moe, moe... (Manojlo.) A ti? Da vidim...
Manojlo blene glupo, oputeni obrazi.
MANOJLO: Kako?
GULIVER: Pa, kao Musa. Surovo, strano.
MANOJLO: Surovo? Majku mu, kako to?
GULIVER: Bre! Bar bi ti to trebalo da zna. Bio si andar za specijalne
prilike. Sve dok te Leka nije podgovorio da nasrne na onog iz Beograda. E,
onako... ba onako kao kad si mlatio Studenta, Lazia i onog iz Beograda. Se-
a se?
MANOJLO: A, to? Pa to odmah ne kae.
Iskezi se grozno i vaistinu strano.
NADA SIFON: Jao, al je straan...
GULIVER: To, to! Sjajno! Zadri to! Zapamti, ne skidaj! Idemo. Na ko-
nje!

123
 2.

Na istoj livadi, malo dalje. Pojavljuju se u dresovima igrai Radnikog.

Treniraju, tre. Kad ih ugleda, Kostolomac uzjai konja i pobegne.
Kae zapanjenom Guliveru.
KOSTOLOMAC: Brzo se vraam. Samo dok ovi moji iz Radnikog
prou. Ako me vide ima da padne ribanje. Nisam iao na trening dve nedelje.
Izbacie me iz tima. (Obode konja i odgalopira.)
Danilo i Cvika Bene tre i razgovaraju.
BENE: Stigla pota za tebe.
DANILO: Gde?
BENE. Francuska itaonica. Mopasan: Novele, II knjiga. Izmeu
126. i 127 strane. Neko e da uzme knjigu iz police i vrati. U pola osam.
DANILO: Veeras?
Obojica tre pored Gulivera. Guliver zagleda Benea. Onako sitan, s
naoarima, Cvika ne uliva poverenje. Jedva die.
GULIVER: Ko im je sad pa ovaj naoarac? Bre oni e da upropaste tim.
Ako je on igra, ja sam Ramon Novaro. A i Danile se ofucao. Babica!
Danilo i Bene tre. Bene kalje.
BENE: Nita, nita. Proi e. Samo ti napred, Danilo. Idi ti, idi. Proi
e.
Kalje sve vie. Tuberan.
DANILO: Nemoj da se igra sa zdravljem, Bene. Treba da ode kod
doktor Duka. Ja u da mu kaem.
Bene se naljuti.
BENE: Ne sme! Danilo, ne sme. Znam ja ta ti hoe. Ne sme da
mi kvari. Ja sam spreman. Nije ovo nita. Nisam navikao da trim. A treba da
vebam, treba svi da vebamo. Treba da budemo spremni za napore. Idi ti,
idi! Tri, Babice.
Ostali su otrali daleko. Dovikuju ih.
JEDAN IGRA: Babiceee! Bene!
BENE: Tri Danilo. Ja u posle.
Prilazi im Guliver.
GULIVER: ta je, Danile?
DANILO: Reci, leba ti, onoj budalini Kostolomcu da ne izvodi besne
gliste i... (Pogleda Nadu Sifon.) ...i nek se okane oficirke dok nije zaglavio
vojnu vebu i kazneni bataljon...
GULIVER: Nee. Nadica je fina, nije takva.
BENE: Tri, Danilo. Nemoj da zaostaje. Meni nije nita, nemoj ni-
ta doktoru...
124
 Danilo ga pogleda, zaprintuje za drugima. Benea uhvati jo jedan
napad kalja. Guliver ga saaljivo pogleda.

IV

IV/1.
Francuska itaonica

Vee.
U toku je as francuskog jezika koji dri Simona. Me polaznicima mno-
go sveta. Starci, deca, ene. Od nama poznatih: Guliver, Kaliopa, Davidovi,
egrt...
Na ulazu firma Francuska itaonica i natpis Teaj francuskog po-
nedeonikom, sredom i petkom od 5 do 7 posle podne. Besplatno.
Neke polaznice pregledaju urnale.
Simona dri as, dok u jednom uglu, igraju ah Porunik Mia i francuski
pukovnik erpantije, kibicuje VitaBas. ute.
Simona zavrava as govorei francuski.
SIMONA: Dovienja, dragi moji. Zavrili smo drugi as uenja francu-
skog jezika. Videemo se opet u ponedeljak.
Polaznici sklapaju svoje sveske. Guliver i Davidovi jedan pored drugog.
GULIVER: Ba je lep ovaj francuski. (Na francuskom.) Ljubav! Sloboda!
Zar ne, gospodine Davidoviu?
DAVIDOVI: Lep, nema ta. mrkmrk... Ali ovo je ista propaganda.
Sloboda! Trt Milojka!
Simona ih pre svih drugih rei uila kako da se kae ljubav i slobo-
da. Njih je napisala krupnim slovima na kolskoj tabli u itaonici.
DAVIDOVI: Kao da, bajagi, u Francuskoj nema policije. Ta, idite mo-
lim vas, gosin Guliver. Nismo mi naivni. Da znate: i tamo, u Francuskoj, to
se tie te slobode je isto kao i kod nas i u Bugarskoj.
GULIVER: Nema je? Pazite ta ste rekli!
DAVIDOVI: Ama! Ja govorim o policiji, ne o slobodi. Mislim, ovaj...
mrkmrk... i oni imaju policiju. Jo kakvu! A to jest jest! Ono za lju-
bav stoji. Naravno, kad su legalizovali prostituciju. (Poverljivo.) Tamo te
enske plaaju porez i... imaju sindikat. Kad vam kaem! itao sam u Poli-
cijskom glasniku.
GULIVER: Nemojte mi rei?! Ijaooo! Pa, koliko bi onda morale da plate
one tri nae opajdare Naa, Olja i Valja? A u Rusiji, je l te? Kako tamo sto-
ji stvar? Ja sam uo da je Staljin ukinuo venaanje i da tamo koka kako ko ko-
125
ga stigne, to jest slobodna ljubav. I da su ene tamo kolhozne. Pie li i o
tome u Policijskom...?
DAVIDOVI: Jeste, jeste... Ja sam to isekao i dao uredniku kalendara
Um caruje. Nek objavi, da se zna. Narod to treba da zna. Zato i dolazi jed-
na izloba o tim boljevicima. Tu se sve objanjava. Sa slikama.
GULIVER: Boga mi, taj Staljin je preterao sa slobodama...
DAVIDOVI: Videete na izlobi. Za neki dan e doi i u Bunar. Iz Kra-
gujevca.
Za vreme trajanja ovog dijaloga jedan Mladi priao je polici sa knjigama,
uzeo Mopasanove Novele II, razgledao i vratio ih u policu me ostale knjige...
erpantije je hteo da povrati pogrean potez, Porunik Mia ne da. Francuz
rui figure, predaje partiju, estita Mii... Simona i Mia se ljube i proslavljaju
pobedu.
EGRT: iiii... iic!
Guliver se prene iz razgovora sa Davidoviem, a taman se zaneo.
GULIVER: Po tom pitanju mislim da je najbolje u Turskoj. Tamo ena
ne sme da proviri ispod ferede...
Skoi na ono iiic!, zgrabi egrta. Simona se smeje, Mia uozbilji.
GULIVER: Upecao sam te, tico! Ti si onaj to mi ie u bioskopu im je
najlepe. Sigurno i pui. Daj da vidim prste! Predaj se! Ruke u vis! I gricka
semenke u bioskopu.
Kaliopa digne glavu sa modnog urnala, iz kojeg je kopirala neki model.
KALIOPA: Miroslave! Miroslave! Smiri se, Miroslave!
Guliver je poslua, odgovara joj na francuskom.
GULIVER: Da, draga. Hvala, hvala lepa!
Simona, Mia, erpantije i VitaBas polaze izlazu. Tu se sretnu sa Dani-
lom i Kostolomcem. Ljubazno pozdrave jedni druge.
SIMONA: Vas, Danilo, ne interesuje francuski?
KOSTOLOMAC: Ih! Kako da ne interesuje. Interesuje nas i japanski i
indijanski i kaubojski. Ali, posao, gospa Sino...
Izlezei.
SIMONA: Pozdravite Milicu, Danilo. I recite joj nek svrati.
DANILO: Hvala.
Kostolomac odlazi prema velikom stolu punom novina iz Francuske. Pi-
ta...
KOSTOLOMAC: Stigao novi broj Lekipa? ta pie za Malog Vagu?
Je l zbiio neki gol Nantu?
Otme novine od jednog.
U njima slika Malog Vage, sad je to momak.
Danilo prilazi rafu sa knjigama i trai, pa nae, Mopasanovu knjigu.
126
 Uzima iz nje jedan tanak list cigaretpapira, obvija ga oko prsta. Razgleda
knjigu za vreme narednog dijaloga pa je vrati.
KOSTOLOMAC: Hajde! Nek ita ko zna. (Da novine Guliveru.) Majsto-
re! Tano, razgovetno i sa oseanjima. Dikcija!
Guliver srie na francuskom.
GULIVER: U timu Rasinga i ove nedelje briljirao mladi gospodin Va-
ga sa brojem 10. Ono to je izveo u prvom poluvremenu zasluuje divljenje.
Pariz, kojeg je teko zadiviti bio je na kolenima. Bravo, mladi Jugosloven.
Bravo!
Pokuavaju da prevode, lupetaju.
KOSTOLOMAC: Prevedite, majstore.
GULIVER: Pa, vidi... lepo pie... rasing... briljantin... msje Vaga Go-
lubovi... numera 10... desetka... Pariz i ... bravo Jugoslavija! Razume?
KOSTOLOMAC: Ih! Jo pita? Siii! Si, mile! (Dovikne.) Danilo, Babice-
eee! Jesi uo? Hodi, vidi ta pie o onom malom upianku. Bravo! To pi-
e. Ko se tome nadao? Mali Vaga pa bravo, Jugoslavija!
Kostolomcu priao Guliver, opominje ga.
GULIVER: Nemoj da zaboravi. Sutra snimamo jedan deo. U kafani kod
Leke Bankrota. To su glavne scene. Zna ono kad je Marko rekao caru go-
spodinu: Namjesti me egod u kafanu! / Primakni mi vina i rakije / I debela me-
sa ovnujskoga / Kazau ti kad sam za mejdana... Zna? Kod Bankrota i...
nemoj ni da dorukuje, ni da rua. Uzmi zalet!
Danilo izlazi.
KOSTOLOMAC: More, kud pobee onaj moj kum? Babiceeee, ej!
Poe, sretne se sa Beneom koji ga prekori.
BENE: Nema smisla da druga Danila tako zove.
KOSTOLOMAC: Ne kenjaj, mali, komsomolac. Ja sam mu kum, ja sam
ga i venaao sa babicom. (Dovikuje.) Babiceee!

V/1.
Danilova kua

Danilo i Milica za veerom. Jeli su. Sad pue.

MILICA: Tvoje ime je ulo u modu. Danas sam porodila jednu seljanku iz
ivice. Zna ta kae otac? Hou da mi se dete zove Danilo. Pitam: Ima
li ve kog Danila u familiji? A on: Lepo ime, babice... Znam, moj se o-
vek tako zove... Da nisi ti...? zgrane se seljak. Jesam..., kaem...
127
 DANILO: A on?
MILICA: Alal ti vera i svaka ti ast!
DANILO: Zna me, valjda, sa utakmice. Mada me sad retko ko tako zove,
nego svi: Babice! Babice!
MILICA: E, pa dosta je bilo. Dosta sam ja bila Danilova Milica, sad si ti
Danilo Babica. Pravda mora da trijumfuje, to rekao moj Zuba! (Gleda
ga, osmehuje se.) Ljuti se? Krivo ti, priznaj.
DANILO: Nije. asna re. Babica babica, pa ta? Tvojoj svekrvi, Maj-
ka Mari, nije pravo. Ali uti. Voli te.
MILICA: Volim i ja nju.
DANILO: ta da radim, babice?
MILICA: Nisi srean?
DANILO: Ma nije stvar u tome. Je si li ti srena?
MILICA: Pa, jesam. Radim posao koji volim, ivim sa ovekom koga vo-
lim...
DANILO: Pa, volim i ja svoj posao.
MILICA: A koji je tvoj glavni posao: tamparija ili... ono drugo?
DANILO: To drugo je, u stvari, izgleda posao za beskunike. Za one koji
nemaju ta da izgube enu, decu, kuu.
MILICA: Tako? Pa ti si jo i kukavica. Danilo, Danilo... ako se za to tvoje
drugo, za taj komunizam, bore samo zanesenjaci, zaverenici i neki ekstra
ljudi dabe sve! Propala stvar, obian kaubojski film. Komunizam i revo-
lucija jesu svetske, istorijske stvari, ali ako to nije i obina, kuevna, ljudska
stvar pii propalo. Ti si, izgleda, kao moj Zuba.
Milica ustane, gleda ga pravo u oi. Protee se, pa pone da svlai.
MILICA: Hou... da se grlimo!
Ustane i Danilo.
Gledaju se.
MILICA: Ne poznaje me ako mi otvoreno ne kae: eno, boli me!
DANILO: eno! Boli me. Sve me boli. Ovde trunem. U paniji se puca.
Tamo se radi moja stvar.
Odvoje se za tren, gledaju se u oi.
MILICA: Idi!
DANILO: Ide... Bene. Njega su odredili.
MILICA: Idi sam.
Iz jakog zagrljaja ih trgne glas spolja.
GLAS (off ): Babiceee! Babiceee!
Oneraspoloi ih ovo dozivanje, ona se osmehne.
MILICA: Babiceee! Ba sad? Moda trae tebe?
DANILO: Ko je da je razbiu mu glavu!
128
 Danilo izie. Ostane sama Milica. Zarije svoju lepu glavu u ake iz nekog
udnog oajanja.
Danilo se vrati.
DANILO: Tebe trai. Iz Rudnika. Poraa mu se sestra, dobila bolove. ta
je, Milice?
Ona podigne glavu, pokuava da se osmehne.
MILICA: Sigurno opet Jovika. To joj je drugo dete koje joj poraam za
godinu ipo. A ima ih ve etvoro.
DANILO: Uh! Dabogda rodila meku!
MILICA: Hm! Zbog njih ne moemo nas dvoje da na miru napravimo
jednog momia.
Danilo joj prie, ljubi je. Ona se smeje.
MILICA: Samo nemoj posle traiti da se zove Dugavili Staljin. Ismeja-
vae ga deca.
Spolja se nastavlja dreka.
GLAS (off ): Babiceee! Pouri!
Danilo i Milica se ljube.

VI

VI/1.
Gradsko poslanstvo. Dan

Kao pre. Samo je sliku Aleksandra I zamenila slika malog Petra II.
Inae: Vasi, Davidovi i opet Poverenik.
VASI: Ja sam uo da je u Kragujevcu sa tom izlobom bilo guve.
POVERENIK: Guve i treba da bude.
VASI: Ja ne volim guvu.
POVERENIK: Znam.
VASI: Pa...?
POVERENIK: Proitali ste, valjda, raspis. Izloba treba, to jest: mora, da
obie sve vee gradove u Kraljevini.
DAVIDOVI: Novine su pisale o velikoj poseti... mrkmrk... ak su i
seljaci listom dolazili.
VASI: Znam kako. Sprovedeni su i aavani vinom. Idite, molim vas...
Ali, ako se mora.
POVERENIK: Ja pratim tu antiboljeviku izlobu kroz ve osam gra-
dova. I mogu vam rei, sa mog stanovita, tamo gde je bilo najvie guve i us-
peh je bio najbolji.
129
 VASI: Kod nas je sve naopako.
DAVIDOVI: Nemojte tako. Gospodin ima iskustvo.
POVERENIK: Izlobu organizuje, pro forma, organizacija ruskih emi-
granata da pokau celom svetu, da ubede narod... Ali ko moe Srbina da ube-
di? Nije vano. Izlobu pratimo mi iz unutranjih dela, a na uspeh je, vidite,
preko oekivanja. Preko sedamdeset uhapenih crvendaa! I to, preteno, ta-
ze novih, dosad neevidentiranih...
VASI: ...pa to u stvari...
POVERENIK: Pogodili ste. Pa to u stvari... i nije izloba nego udica!
Pa ko se upeca. A komunci su, zna se, baka osetljivi po ruskom pitanju. Psuj
im ti mater, oca, crkvu, slavu nita! A samo im takni u Eseseser so u oi!
Zalete se, gaaju kamenjem, uzvikuju parole... ba ono to se trai. Pokupim
i... mirna Baka bar tri meseca.
DAVIDOVI: Nema ta... mrkmrk... lukavo.
POVERENIK: Nego gde emo izlobu? U raspisu je zabranjeno da bude
kola, oficirski klub i crkva. Dakle? Pozorite namate; kafana je nezgodna. U
stvari, to se mene tie, najzgodnije je u kafani. Ali preporueno je da imamo
stila. Razumete?
DAVIDOVI: Pa... u naelstvu. Ovde.
VASI: Ne moe ni u naelstvu. Pie u raspisu. Izloba nema dravni ve
vaspitnokulturnu narav.
DAVIDOVI: A u Francuskoj itaonici?
VASI: Mislite da e dopustiti Mia?
POVERENIK: Onaj dambas? Pokuajte, pokuajte. Ili u onom, kako
bee, radnikom prosvetnom drutvu Vasa Pelagi?
VASI: Cvikera e sigurno odbiti.
POVERENIK: Pokuajte, pokuajte! Koliko ih vie odbije, utoliko bolje.
Za izlobu ne brinite, ona e biti postavljena makar u kupleraju, makar na Pi-
luarskoj pijaci.
VASI: Pa... krenite, Davidoviu. I bog vam bio na pomoi.
Davidovi ustane, ali ga zaustavi Poverenik sa nekoliko pitanja.
POVERENIK: A onaj futbalist? Miran?
DAVIDOVI: Izgleda, smirio se. uti.
POVERENIK: Javlja li vam se, pobogu, kadkad onaj Jagodinac to radi u
tampariji? Tadija? (Davidovi potvruje.) I... nita?
DAVIDOVI: Nita.
POVERENIK: Prosto da ovek ne veruje. Jedan mali, goljavi, sa naoa-
rima? Mislim da ga zovu Bene? Studira medicinu. Znate ga? Treba da je
ovde u Bunaru na raspustu.
DAVIDOVI: Viamo ga. Bio je i sa Danilom.
130
 POVERENIK: Sa futbalistom? Ahaa! Pazite ga, pazite. Nenog je zdra-
vlja. (Vasiu.) Zovu ga Bene po onom iz Praga. Mnogo se drao na onim
mangupskim demonstracijama kad je taj eki demokratikus doputovao
u Beograd. Onako goljav, probio se taj va student do samog Benea i ruko-
vao se s njim. (Davidoviu.) Znai, tu je? Dobro. Ja sam hteo da se kladim da
taj nee sastaviti ni dve nedelje. Pljuvao je krv u Glavnjai.
Vasi pobledi, zarije glavu u ake.
POVERENIK: ta vam je, naelnie?
VASI: Ne znam. Muka mi.
Davidovi izlazi, Poverenik za njim.

VII

VII/1.
Krojaka radnja Cvikera.

Dan.
Separe u radnji gde se uzimaju mere muterijama. Cvikera firca neki ka-
put. Doao Danilo.
CVIKERA; ta je kume?
DANILO: Imam vesti, ika Mio.
CVIKERA: Lepe? Rune?
DANILO: Javio mi jedan ovek da i u Bunar dovode onu antikomuni-
stiku izlobu. Onu to je bila u Kragujevcu.
CVIKERA: Zar? Ja uh da su je tamo razvalili aci i radnici iz... Zavo-
da...
DANILO: I ta su dobili? Devetoricu u zatvoru, a izloba cela. Sad je do-
vlae ovamo.
CVIKERA: Zar vi neete?
DANILO: To je u stvari policijska udica. Sa tri kuke. Slua, kume...
CVIKERA (prekine ga): Sluaj ti, kume! To je va posao, mene ne me-
aj. Ja u po mom starinski, kako umem, koliko mogu i ta uzmognem.
DANILO: Traie od tebe da ustupi prostorije Drutva za izlobu.
Cvikera se pomami. Psuje.
CVIKERA: Ne dam! Ja u njima mamu maminu. Pre u da zapalim...
Ne dam!
DANILO: To i hoe da ne da. Treba dve stvari. Prva: niko od pravih,
asnih ljudi iz Bunara ne sme da dozvoli da mu duan, lokal ili kuu zasvinje
sa tom izlobom. Drugo: izloba mora da bude razvaljena!
131
 CVIKERA: je l ti to meni, kume, izdaje neko nareenje? Nisam dobro
razumeo. (Gledaju se ispitivaki.) Da nee i mene, ovako matorog i izlapelog,
u SKOJ? Kume, sine! Otkopao sam se jo dvajestree. Bee mu! Ja, ako mo-
gu neto ovako sa ove dve ake, vai, ali ponovo...
DANILO: Jedino ti moe da ubedi ljude u Bunaru da ne daju svoje du-
ane i kue. Tebe e sluati.
CVIKERA: Ja mogu samo da ti garantujem, glavom ovom mojom ora-
vom, da nee proi kod mene. Ni u duanu, ni u drutvu. To bi bila smrt. Va-
sa bi se u grobu tri puta prevrnuo. I pazi, kume! Ja to ne radim ni za Partiju, ni
za tebe. Nek si mi sto puta kum, ne vai. To je za pokojnog Vasu.
DANILO: I...?
CVIKERA: I... rei u ljudima u ariji. Ko ih pusti unutra, pljunuo je na
Vasu. Ko pljune na Vasu, pljunuo je na Miu Cvikeraa.
Uzbudio se, sedne. Pokua da promeni temu.
CVIKERA: Kako su kod kue? Majka Mara i kuma? Javlja li ti se, boga
ti, Zuba Boji? Opasna enska iskoi od one njegove male. Vatra!
Danilo ustane i dugo gleda Cvikeraa. Ovom nezgodno. Danilo prvi pro-
govori.
DANILO: Putujem, kume.
CVIKERA: Tamo?
DANILO: Tamo!
CVIKERA: Naredili? Grena im dua. Tamo treba da idu neenjeni.
DANILO: Odredili su drugog, ali idem i ja. Bez obzira.
CVIKERA: Kad?
DANILO: Ovih dana. Sa onima koje su odredili.
CVIKERA: Kako hoe. uvaj se. (Zaute.) Milica? Zna? (Danilo po-
tvrdi.) Majka Mara? (Danilo odrekne.) Ima sve to ti treba? Isprave? Pare?
(Danilo potvrdi. Cvikera ustane i prie mu. Iz depa izvadi krojaki santimetar
i uzima mu meru za odelo.) Da poe bar u lepom odelu, da se ne bruka. Nek
i u paniji vide da ima najboljeg najdera na svetu. I da ne zaboravi kuma.
(Dok mu uzima meru govori, govori...) Za Majka Maru i Babicu ne brini dok
sam ja iv.
DANILO: I zna ta jo, kume. Sad vas, matorih, ima ve devet. Ako ti ne-
to zatreba javi se doktor Duku ili Blagi elezniaru. Radi u loionici.(Cvike-
ra prestane da ga meri. ee se po glavi.) ta je, kume? Boji se?
Cvikera ga odmerava.
CVIKERA: Eee, Danile, Danile... a kako e Radniki bez tebe?
Koga da metnem na centra? Ufitiljili smo ga, najesen e da nas naduvaju oni
apci iz Graanskog. (Kamera se udaljava. Cvikera se propinje na prste da
bi santimetrom izmerio Danilova lea. Pretapanje.)
132
 VIII

VII/1.
Francuska itaonica

Letnje popodne. Prijatna hladovina. U jednom uglu igraju ah Porunik

Mia, erpantije i VitaBas.
Za velikim stolom Simona i Milica prevode sa francuskog neki udbenik
Akuerstvo. U dekoru ormana za knjige Rua i Bene, drei u rukama
Kornejevog Sida vebaju probaju na francuskom jednu scenu. S vremena
na vreme nepravilan izgovor im popravlja erpantije. To nervira Miu. Mi,
meutim, ovaj as pratimo Simonu i Milicu.
SIMONA: Nije ba zanimljivo. Akuerstvo za babike kole. Bolje je bilo
da smo prevodile Tri musketara. Ovo vam niko nee tampati.
Smeju se obe.
MILICA: Pa... nisam se ja badava udala za tampara. Sad imaju i latinicu,
kupio Vaga. To e moj mu, moj Danilo, da odtampa u svojoj tampariji.
Skupo jest, ali... nek kota ta kota. ef mi je.
SIMONA: Vi ste, Milice, arobna ena. Nemojte se ljutiti, hou da vas
poljubim.
Nagne se preko stola, poljubi Milicu.
SIMONA: Kao iz nekog romana. Mlada babica, udata za futbalera, naj-
lepeg i najomiljenijeg mukarca u gradu, svakog dana poraa bebe, divno
peva, drutvena, prevodi sa francuskog... To je mnogo. Pa to ni kroz trideset
etrdest godina, kad sve bude drugaije i, nadajmo se, bolje niko nee ve-
rovati. To je mnogo. Ve zamiljam nekog tamo iz 975, 976. godine kako
guna: Kojeta! To je skroz izmiljeno!
MILICA: Ne znam zato? Zar ja inim neto runo? Neto nemogue?
Neto to ne bi mogao svako? Ne razumem...
Zauje se iz drugog oka prek glas.
PORUNIK MIA: Strogo pjestoe. Taknutomaknuto!
U itaonicu ulaze Davidovi i Poverenik.
DAVIDOVI: Gospodin Mio, momenat...
PORUNIK MIA: Zar ne vidite? Igram ah.
DAVIDOVI: Nita, saekaemo. Ja i gospodin.
Poverenik se ljubazno pokloni Simoni i Milici. Iznenadi se kad ugleda
Benea. Bene mu srui nekoliko jetkih Rasinovih stihova. Poverenik
zapljeska. Nije skinuo eir, Milica raspali.
MILICA: Otkad je lepo da mukarac ulazi u tuu kuu sa eirom? Zar
bonton ne vai za policajce? Zar oni nisu ljudi?
133
 DAVIDOVI: Ali, madam Simona... pa ja sam bez eira. Skinuo sam,
kao to ste nas nauili na asu.
Tek sad ugleda Poverenika sa eirom. Ovaj ga prkosno, jo dublje, natu-
e na elo. Pita glasno Davidovia.
POVERENIK: Ova? To bee erka onog uitelja?
DAVIDOVI: mrkmrk... babica. Naa babica.
Porunik Mia, zanet partijom, grdi.
PORUNIK MIA: Tie tamo! Igram.
SIMONA: Miel! Doao je jedan gospodin. Baraba.
Obrati se sa ljupkim, naivnim osmehom Povereniku.
SIMONA: Izvinite, ne znam ba dobro srpski. Tako se kae: baraba?
Davidovi zgranut. Rua se smeje, ali Bene se srui od iznemoglosti.
Rua ga neno grli.
Mia se naljuti. Skoi. Hladnokrvi erpantije samo podigne pogled.
PORUNIK MIA: Pitala si neto, draga?
SIMONA: Baraba! Tako se kae?
Porunik Mia prilazi Povereniku. Utom primeti Ruu i Benea.
Grdi i njih.
PORUNIK MIA: Ako ba hoe, nosi to kui. Hajde!
Rua prkosno podigne Benea i vodi ga.
RUA: Bato, kako moe...
Izlazi, vukui Benea.
Mia je priao Povereniku.
POVERENIK: Gospodin Davidovi e vam objasniti.
PORUNIK MIA: Samo bez mrketanja. To mi ide na ivce. Hajde...
DAVIDOVI: Znate... mrkmrk... Ovaj, pravi se jedna izloba. Anti-
boljevika i treba nam pogodna sala, pa... ako, ovaj... Kad biste ustupili ita-
onicu? Bilo bi plaeno. Unapred. Samo pet dana. Onda ide dalje.
PORUNIK MIA (Simoni): Draga, ovaj... je l i on upisan u teaj kod
tebe?
SIMONA: Da. Zato pita, Miel?
PORUNIK MIA: Izbaen je!
DAVIDOVI: Ali, ja sam samo pitao. Znai?
PORUNIK MIA: Znai: mar napolje! (Davidovi izleti. Poverenik
gleda po svima, ali i njemu Mia pokae vrata.) Mar napolje! (Simoni.) Imala
si pravo, draga. Baraba! Kae se baraba!
POVERENIK: Taaako? Dobro!
Izlazi.

134
 IX

IX/1.
Drutvo Vasa Pelagi

Pretapanje. U kancelariji su: Cvikera, olak, Davidovi i Poverenik.

POVERENIK: Taaako? Ne moe? Ne date?
CVIKERA: Uprava je odluila. U skladu sa Pravilima naeg drutva,
odobrenih od vlasti.
POVERENIK: Uprava? Hm!? Uprava je reila i da knjiar Mateji otpu-
tuje? I da se kamenorezac Damnjan naprasno razboli? I da gospodin fotograf
Guliver ba danas pone da remeti krov nad bioskopom? I to?
OLAK: Zar su vas i oni odbili?
CVIKERA: O tome Uprava nije raspravljala. Oni nisu lanovi Uprave, a
Damnjan ak ni lan Drutva. Ako su vas odbili, to su na svoju ruku.
POVERENIK (Cvikerau): Ti si, izgleda, opet poeo? Nemoj o glavu da
ti se lupa.
CVIKERA: Sa mnom ne smete tako da razgovarate...
Ustane, ali ga olak zadri.
OLAK: Sedi, Mio. Vidi da te izaziva.
CVIKERA: Imam predlog za vas, gospodine. Moja radnja je u centru.
Istina, ne mogu vam izdati lokal, ali... u dvoritu imam jedan nunik.
Poverenik ustane i naredi Davidoviu.
POVERENIK: Sutra izdaj nalog da se ovaj dripac privede. Laku no,
bando! (Izlete iz prostorije on i Davidovi.)

X/1.
Kafana Kod Bankrota

U sred kafane rasprostrta trpeza. Mnogo hrane i pia.

Inspekciju postavljenog stola vri Leka.
Predaje trpezu Guliveru.
Tu su jo: Kostolomac u odedi Kraljevia Marka, Kaliopa koja treba da
dvori Marka i keceljom opasani Manojlo.
LEKA: Sve po pesmi, Guliver. (Kaliopi.) Ljubim ruke, madam. Izvolite,
pogledajte.

135
 I debela mesa ovnujskoga,
I bakota ljeba bijeloga;

Pa...

posjedi nekoliko dana i kai mi

kad si za mejdana..

Narod spolja nagrnuo u kafanu da vidi ta se zbiva. Guliver nadgleda, Ko-

stolomac se neto mrti.
Me ostalim svetom koji se tiska je i Vasi.
VASI: Gospodine Guliver, oprostite to se meam. Moe biti i nemam
pravo, ali ipak, ivo me interesuje... (Stvaralaki, prgavo.) ...ivo me interesuje
kakva je to sad budalatina?
GULIVER: Zaboga, gospodine naelnie! Budalatina?! Za vas je, znai,
kultura budalatina? (Prekrsti se.) I to pred svetom? (Poverljivo Vasiu.)
Nemojte da vas neko uje. Fotoroman. Razumete? Na grad e se po njemu
prouti po celom svetu. Na tri jezika! Srpski, francuski, ja u da prevedem!,
i... maarski. To e Jano iz klanice. I ta posle treba da se pripoveda? ta?
Taj je gradonaelnik govorio da je fotoroman budalatina! Ta, idite mo-
lim vas, Vasiu. Povucite re!
VASI (Kaliopi): Bar vi budite pametni, gospoo! Opomenite ga, nek se
mane oravih poslova... Guliver je...
KALIOPA: Pardon! Moj suprug ima svoje ime. Kakav Guliver? ta to
znai? Pardon! On je Miroslav.
VASI: Opomenite tog vaeg Miroslava... Zar je to za pristojnog ove-
kadomaina? Fotoroman? Hm! U dananje vreme...
Kroz masu radoznalog sveta guraju se Davidovi i Poverenik, razmiu
svet ispred sebe. Pri tom guraju Grobara, kog prepoznamo tek kad se okrene
i, naravno, po njegovom refrenu.
GROBAR: Ama, ljudi, zato me ne ostavite na miru. Dosadni ste.
Ipak se probiju i posmatraju prizor. Guliver, poto je namestio stalak, do-
vodi do trpeze Kostolomca. Gustira mu.
GULIVER:

Prihvati se, Kraljeviu Marko!

Evo tebi vina i rakije,
Evo tebi mesa ovnujskoga
Evo tebi hljeba bijeloga...

136
 KOSTOLOMAC (Leki): ika Leko, da nema, moe biti, sode bikarbo-
ne? (Guliver se zabrine, Kostolomac mu se pravda.) Ne mogu ti, care gospo-
dine. Jutros sam se tako nadrao, onaj Maksa klao, pa varci, kavurma i vru
hleb...
GULIVER: Jesam li te lepo savetovao da nita ne okua? Da ogladni, da
uzme zalet. Pa ne moe tako, Kostolomac. Ovo je troak! Ja ni za moju krsnu
slavu uricu, bolje ne spremam.
Kostolomac s mukom prilazi trpezi, seda.
KOSTOLOMAC: Dobro, de...
Leka se cereka, Manojlo upiljio pogled u Poverenika, pokuava da se seti
ko bee taj. Davidovi pita Poverenika.
DAVIDOVI: Da pitamo?
POVERENIK: Ne treba. Idemo na Piliarsku pijacu.
Manojlo polazi prema Povereniku. Ovaj strugne.
MANOJLO: Lekooo! Eno ga onaj zbog kog ja izgubih i slubu i penzi-
ju...
Poverenik i Davidovi urnim korakom niz ulicu.

XI

XI/1.
Kua Porunik Mie

Bene u postelji. Rua pored njega. Tu su Doktor Duko i Danilo.

Bene ne pristaje da ga Doktor pregleda.
BENE: Neu! Ne pristajem! Nije mi nita!
DOKTOR DUKO: Mora, Bene. Ne budi dete.
BENE: Nije mi nita, nije mi nita. Znam ja zato je vas, doktore, do-
veo Danilo. On bi hteo mesto mene tamo. Neu! Ja idem! Mene su drugovi
odredili! (Podie se, hoe da ustane.) To nije drugarski, drue Danilo.
DOKTOR DUKO: Bar idi kui. ta e ovde u tuoj kui?
RUA: Ja sam ga dovela. Ostaje ovde.
Bene zarije glavu nemoan u jastuk.
DOKTOR DUKO (Rui): Bolestan je. I, Ruo, on je dete. ta e rei
Mia? Svet?
RUA: Ba me briga. I ja sam... dete...
Tragino lice matore devojke, udnog bia.
Danilo izlazi. Kamera za njim. Iz kue na ulicu. Mrak je. Pa niz ulicu pre-
ma tampariji.
137
 XI

XI/1.
tamparija Brazda

No.
Slovoslaganica.
Danilo i Maksa. Pred vratima egrt uva strau. Gori samo jedna sijalica
iznad Maksinog peatorezakog stola. On falsifikuje etiripet pasoa.
DANILO: Treba mi jo jedan.
MAKSA: Za kad?
DANILO: to pre!
MAKSA: A fotografije? Ima?
DANILO: Samo jednu... Dve. Ostale e imati sutra.
MAKSA: Istog formata, dva ipo puta dva?
DANILO: Ovakve? Ne brini, to je Guliverov posao.
Prui Maksi Beneovu sliku. Ovaj pogleda iznenaen.
MAKSA: Cvika? Gde ti je druga?
Danilo mu pokae svoju fotografiju, ona nije propisanog formata. Maksa
se zgrane.
Utom se zauje kako neko lupa na vrata.
Danilo i Maksa se trgnu.
Danilo izleti.
Njegova fotografija, na kojoj je nasmejan, ostane u Maksinim rukama.
Maksa je gleda. Krupno: Danilo na fotografiji u Maksinoj ruci.
Preko ovog kadra odjava.

Kraj etvrte epizode

138
 PETA EPIZODA:
No pasaran!

I/1.
Izbor sekvenci fragmenata iz etvrte epizode

Izborom od nekoliko fragmenata iz sekvenci prethodne epizode, izabra-

nih po kriterijumu vanosti za osnovni tok fabule, omoguiti praenje radnje
i u petoj epizodi u kontinuitetu.

II

II/1.
tamparija Brazda. Slovoslaganica

No.
Kontinualno produenje poslednjeg kadra iz prethodne, etvrte, epizo-
de. Danilova fotografija u Maksinim rukama. Maksa brzo sklanja alat, pasoe
i fotografije. Na vratima je egrt.
MAKSA: Ko?
EGRT: Tadija, Jagodinac?
MAKSA: Je li ga stigao Danilo? Uhvatio?
EGRT: Odjurie u podrum.
MAKSA: Mar kui! Pravo kui! I... nikome ni re.
Maksa istri.

2.

Kroz hodnike tamparije.

Tri prema podrumu. Lupa na vrata. Usput, od oruja, poneo je ilo ko-
jim se iz pogreno sloenog sloga izbacuju slova.
MAKSA: Ja sam, Babice! Ja Maksa. Pusti me, ja da mu sunce lopov-
sko. Pusti me, Danilo!

139
 III

II/1.
Podrum magacin tamparije

Vee.
Danilo i Tadija u podrumu. Danilo uzbuen. Tadija, zaudo, kao da nije.
Vadi cigaretu, pripaljuje. Danilo otkrine rezu na vratima i naredi Maksi.
DANILO: Moj je, Makso. Proetaj. (Zatvori rezu. Silazi niz stepenike Ta-
diji.) Njuka, Jagodinac?
TADIJA: Imam vesti, Babice. I... predlog.
DANILO: Da ujem.
TADIJA: Nee valjda u podrumu da razgovaramo?
DANILO: Hou!
TADIJA: Ja neu!
DANILO: Mora! (Tadija pojuri uz stepenike, Danilo ga stigne, uhvati za
noge i savlada.) Vesti. Predlog!
TADIJA: Doputovao je jedan agent iz Beograda...
DANILO: Ba me briga. Dalje...
TADIJA: Postavljaju antiboljeviku izlobu u Bunaru. Zna, kao onu u
Kragujevcu...
DANILO: Pa...?
TADIJA: Drugovi su poruili da treba da tampamo letak i da ga rasturi-
mo po gradu kad se izloba bude otvarala.
DANILO: Javio? Ko?
TADIJA: To se tebe ne tie. Dobio sam i tekst za letak. Hteo sam noas
da ga sloim. Nisam znao da si tu. Zbog toga sam doao.
DANILO: I tekst?
Tadiji se ini da se stvar obre na njegovu stranu, prua neku cedulju Da-
nilu. Ovaj ita. Tadija iekuje.
TADIJA: I...?
DANILO: Prvo: najuriu te iz slube, iz tamparije. Dobro zna da mi je
Vaga, kad je otputovao u Petu, ostavio posao sa svim ovlaenjima. Drugo:
prijaviu te ujutru policiji. Dobro da je doao taj tvoj agent iz Beograda. Mi se
poznajemo, on i ja, ve dosta dugo. Tree: te tvoje marifetluke moe da pro-
daje nekom drugom, meni nee!
TADIJA: etvrto?
DANILO: Ima! Ima i etvrto! (Raspali mu, koliko moe jae, amarinu. I
jo nekoliko. Onda ode uz stepenike. Na vratima...) I peto! Ima i peto, Jagodi-
nac! (Dobro zaipi vrata od podruma.)
140
 IV

IV/1.
Gradsko poglavarstvo

Vasi, Davidovi i Poverenik. Ovaj je veoma raspoloen. ita sa jednog

lista hartije.
POVERENIK: ...i pljunimo na tu bednu izlobu lai kojom buroaske
sile mraka hoe da oblate Sovjetski savez, partiju boljevika i druga Staljina.
Graani Bunarvaroi, ne dopustite da vas vara monarhofaistika klika. i-
veo savez demokratskih snaga! ivela herojska borba panskih republikana-
ca! iveo savez radnika i seljaka! Dole tiranija! ivela KPJ! iveo SKOJ!
(Pogleda, likujui, u onu dvojicu.) A? ta kaete? Kladim se u veeru za sve, vino
koliko ko popije i sto banki plus, da emo, gospodo, koliko sutra ujutu, kad se
bude otvarala izloba, imati bar dve ake ovakvih letaka u ruci. Ali... i onog
uobraenog futbalistu u buvari! Koliko da se malo ohladi minda one njegove
uspaljenice. E, pa dosta me je zezao, ne gine mu nekoliko godinica...
Iznenada otvaraju se vrata. Na njima unezvereni Buda. Zamuckuje od
iznenaenja.
BUDA: Gospodine naelnie... gosin Davidoviu, ovaj...
VASI: ta je?
BUDA PIJUN: Babica!
DAVIDOVI: ...mrkmrk... ta e ona?
BUDA: Nije ona on!
Na vratima se pojavaljuje Danilo. Odmah se obrati Povereniku.
DANILO: Vas traim.
POVERENIK: Molim? Izvolite, sedite.
VASI: Sedi, Danilo. (Budi.) Mar napolje!
DANILO (osloni se dlanovima na stolicu): Vi znate, gospodine naelnie,
da je majstor Vaga meni poverio tampariju i poslove na uvanje dok se ne
vrati iz Pete? (Davidoviu.) To je i vama rekao, zar ne? (Poto obojica potvrde,
Danilo nastavi.) Noas je jedan na radnik Tadija Gui, onaj to je pre po-
la godine doao, mislim iz Jagodine, pokuao da kradomice ottampa jedan
antidravni, subverzivni letak protiv poretka i izlobe koja treba da bude
otvorena. (Vasi i Davidovi gledaju Poverenika.) Ja mislim da to gospodina
osobito interesuje.
POVERENIK: Da, da...
DANILO (Vasiu): Vi znate, gospodine naelnie, da sam ja lojalan. Ne-
u da padne ljaga na nas potene radnike u tampariji, pogotovu dok je maj-
stor na putu. Dao sam re. tamparija ne sme da bude kompromitovana.
141
 DAVIDOVI: I...? I...?
DANILO: Izbaciu ga s posla, a vi... (Povereniku.) ...preduzmite ostale
mere...
POVERENIK: Gde je taj?
DANILO (vadi letak iz depa): Evo letka koji je hteo da tampa. ak je i
meni predlagao da uem u tu svinjariju... (Poverenik bi uzeo letak iz Danilovih
ruku, ali ovaj ne da.) Moram da priuvam ovo pare hartije. Tako me saveto-
vao advokat Vujii. On, znate, zastupa nau radnju.
DAVIDOVI: A Tadija? Gde je Tadija?
DANILO: U podrumu. Zakljuan!
Izvadi klju iz depa.
Poverenik ne izdri.
POVERENIK: Pustite ga. Odmah da si ga pustio.
Danilo mu da klju.
DANILO: Neete ga valjda pustiti da pobegne? Onakvo ubre? (Povere-
nik i Davidovi odjure. Za trenutak ostanu sami Vasi i Danilo.) Dovienja, go-
spodine Vasiu. Vas mi je, ponekad, ao. I, evo, dajem vam vrstu re da vam
izvesno vreme neu praviti nikakve neprilike.
VASI: Danilo, sine, vidi da je ovako bolje. Smiri se, skrasi se...
Danilo se smeje odlazei...
DANILO: Dovienja, naelnie...

V/1.
Berbernica kod Jovice

Berbernica. Nekoliko fotografija sa potpisima Guliverove radnje. Rad-

niki, Danilo sa peharom. I natpisi:
U ovoj radnji je zabranjeno laganje. Obavetavam cenjene muteri-
je da se u politiku i ne razumem i ne meam. Jovica brica.
U berbernici: Bene zanet u itanje novina.
Mladi I u berberskoj stolici, Jovicabrica ga sapunja.
Bene mu daje neke znake i pokazuje na Mladia I. Jovicabrica po-
kuava da shvati. Drhte mu ruke, zamuckuje od straha.
Naglaava svaki slog.
JOVICABRICA: Izbrijavanje? Treba izbrijavanje? Mislim
ba izbrijavanje. To jest, ako je po volji izbrijavanje? Izbrijavanje,
bre!
142
 Mladi I dobro pogleda Jovicu, namignu mu i sam deli rei na slogove.
MLADI I: Da! Izbrijavanje. Spremam se za slikanje. (Znaajno.) Za
slikanje!
To je neka ugovorena lozinlka.
JOVICABRICA: Mogu da vam preporuim dobrog majstora prima
fotografa.
Mladi I klimne glavom, Jovica razmeni pogled sa Beneom, i premre
od straha. Drhte mu ruke dok radi.
MLADI I: U redu, majstore. I izbrijavanje i slikanje i dobar fotograf, ali
pazi da mi nos ne otfikari.
JOVICABRICA: uti, bre! Gledaj ti svoj posao.
Pokazuje prema jednom paravanu u radnji.
JOVICABRICA: Tamo... Iza paravana. Jo nije doao.
Utom u berbernicu ulazi i Mladi II. Osvrne se ovamoonamo i odmah
se obrati Jovici.
MLADI: Majstore, moe da padne jedno izbrijavanje?
Jovica ne shvati.
JOVICABRICA: Kako, bre, izbrijavanje? Pogledaj se u ogledalu. Lice ti
kao detinje dupe. Dve malje u tri reda. Da nisi moda doao na umivanje? ta
ima tu da brijem?
Mladi II se zbunio, sad on srie slogove.
MLADI II: Izbrijavanje... izbrijavanje. Zbog slikanja. Tojest,
ako moete da mi preporuite dobrog majstora za izbrijavanje, pardon sli-
kanje...
Jovica tek sad shvati, odmah mu pokazuje na paravan.
JOVICABRICA (brzo): Izbrijavanje, slikanje, dobar majstor, iza para-
vana. Tamo. Gotovo, gotovo...
Brie jo neobrijanog Mladia I, prska ga kolonjskom vodom, masira, a-
mara. Ovaj ustaje. U berbernicu ulazi Pop Vasa. Gleda u teglu sa pijavicama u
izlogu. Jovica se savim zbunio od straha. Pomisli da je Pop Vasa jedan od
onih sa lozinkom, pa navali.
JOVICABRICA: I za vas izbrijavanje, oe? Je l da? Izbrijava
nje! Pa slikanje, mogu da vam preporuim prima majstora. Znate Gulivera,
oe?
Bene se trgne. ta da radi? Pop Vasa se krsti u udu.
POP VASA: Pobogu, Jovice! Jesi krten? Doao sam da mi pusti, ako
moe, dvetri pijavice... Tu me gui i zuji mi u uima. A ti? C...cc! Da me ob-
rije? Jao, Jovice!
JOVICABRICA: Oe, nemoj danas... Ne valja se... Ognjena Marija...
Ne radi se. A pijavice? Pogledajte!
143
 Pokazuje na teglu u izlogu.
JOVICABRICA: Gledaj kako te gledaju. Ne valja se, oe.
Pop Vasa potpuno zbunjen.
POP VASA: Jovice! ta si jutros frutukovao? Bunike? Ludaje? Umal
me ne obrija, svetca ti brljivog! (Beneu.) Ja doao da mi pusti pijavicu,
kao sto puta dosad, a on ovako! Na obraz da udari! Krsti i aneli!! (Nau-
znak izlazi i sudari se s Mladiem III koji ulazi.) Pardon, mladi gospodine. Ne-
moj, nemoj za ivu glavu. On nije normalan.
MLADI III: Ljubim ruke, oe... Nisam shvatio...
POP VASA: Ni ja! Nita ne razumem. Hteo sam pijavice, a on da me
obrija. Na silu! Mene! Pardon, ne da obrije, da izbrije! (Mladi III se ee
po glavi. Zar Pop Vasa zna lozinku.) On nije itav. Nemoj dete, nemoj kod nje-
ga. Ima valjda jo berbera u Bunaru. (Obojica gledaju u izgubljenog Jovicu.
Ovaj otri brija. Pop Vasa bei. Vue Mladia III.) I ima britvu brijau. Treba
mu oteti! Moe, ne daj Gospode!, i da prikolje... Bete ljudi!
Pop Vasa izjuri na ulicu. Mladi III se smeje, prilazi Jovici.
MLADI III: Majstore, ja sam za izbrijavanje i slikanje, ako ima da mi
preporui...
JOVICABRICA (iznemogao, Beneu): Bene! Ne mogu. Nisam
ja za to stvoren. Za to vae ovek treba da ima ovoliko srce! Ja nemam! Ka-
i, kai mu. Kai Babici... hteo sam, majke mi!, oiju mi! Ali, malo mi srce.
Nek izvini, nisam ja za taj posao stvoren, pa to ti je.
MLADI III se zbuni, ali ga brzo prihvate ona trojica...
MLADI I: I ja sam ia izbrijavanje...
MLADI II: ...i ja sam za slikanje...
BENE: ...a ja mogu da vam preporuim jednog odlinog majstora
fotografa...
Ba tad u berbernicu ulaze Kostolomac i Guliver.
Kostolomac vue veliki sanduk sa kostimima Marka Kraljevia, a Guliver
fotografski stalak.
Prilaze Jovici.
GULIVER: Samo bez gnjavae, Brico. Samo bez gnjavae, jer to su samo
tri reda iz pesme i trietiri slike u fotoromanu. Zna ono mesto... Car dobi-
va tri berbera mlada: / Jedan mije, drugi Marka brije, / A trei mu nokte sarezu-
je... Sea se?
JOVICABRICA: Ne mogu Guliver. Nemam to srce.
Kostolomac se raspakovao, oblai kostim Marka, Guliver se rastrao po
radnji. Skuplja bele berberske mantile. Trtlja.
GULIVER: Budalo jedna! Za to ne treba srce. Srce je za Kraljevia Marka
i Musu... Za Musu obaka tri komada. (Stane ispred Benea i Mladia.
144
Dri one berberske mantile.) Sad su mi potrebna jo tri berberina mlada.
Oblaite ovo. (Oni ga, smejui se, posluaju. Guliver tumara po pultu berber-
skom.) Jo... sapun, pekir, makaze za nokte, brija... Kakvo srce, Brico? To se
od tebe ne trai... Evo, oni e da pomognu... (Daje im rekvizite i svakom se a-
patom predstavi.) Guliver, fotograf ovdanji... Za slikanje? (Mladiu II.) Guli-
ver, ispitani kinooperater... za slikanje? (Mladiu II.) Guliver, autor, reiser,
vlasnik i odgovorni urednik prvog srpskog fotoromana Marko i Musa.
Na tri jezika. Za slikanje? (Beneu.) A brica se usro? I ja u! Ti i Babica e-
te me oterati na robiju. (Onda ukne u grudi Mladie I i II i Benea.) Ti! Ti!
I ti! Ti da brije. Ti da lice mije! A ti da mu nokte podrezuje.
MLADI I: Kome?
GULIVER: Kraljevi Marku!
Kostolomac zavaljen u berbersku stolicu eka.
MLADI III: A ja? A JA?
Guliver mu pokazuje stalak i aparat.
GULIVER: Ti odnesi ovaj aparat tamo, iza paravana. I ... ekaj. Oeljaj
se malo. (Ovaj ga poslua. Bene, Mladii I i II oblae berberske mantile. Jovi-
ca navlai zavese, tera neku deurliju. Bene nije skinuo naoari.) Skidaj te
naoari! To ne ide. Cvikeri su izmiljeni tek u XVII veku.
BENE: Ako skinem ne vidim ni belu maku, a treba da ga brijem...
KOSTOLOMAC: Taman posla! Ne dolazi u obzir. Ili Jovica brica ili
niko. Ovaj ora ima da me izmasati. Neuuu! Guliver, ne vai. Jovice, kao
brata te molim. Samo ti!
Pone umivanje, brijanje, podrezivanje noktiju.
Fotografisanje fotoromana i paralelno, u sinkopama, iza paravana foto-
grafisanje MLADIA I, II, i III za falsifikovane pasoe. Ovi se kadrovi miksa-
ju, a svo su pokriveni ivom muzikom i velikim Guliverovim muvmanom.

V71.
Dvorite tamparije Brazda. Ispred podruma

U dvoritu dosta radoznalog sveta.

Me njima: Poverenik, Davidovi, Danilo, egrt, Maksa, Rada, fijakeri-
sta. Negde u dubini, na vratima zgrade u dvoritu Student. Danilo velikim
kljuem otvara vrata od podruma.
DANILO: O, Jagodinaaac! O, Tadija Guiuuuu! Izii, da vidi ko te e-
ka. (Izlazi Tadija iz podruma.)
145
 NEKI (viu): Uaaa! Uaaa!
EGRT: ivela policija koja je, najzad, uhvatila jednog pravog razbojnika
i lopova!
DRUGI (zvide i viu): Uaaa!
MAKSA (Davidoviu): Bravo, gospodine Davidoviu. estitam! Od
sveg srca. Vi ste zasluili orden Svetog Save sa meevima i pitoljem.
DAVIDOVI: mrkmrk... Mar! Mar, budalo! Otkud Sveti Sava sa
pitoljima?! Mar!
Tadija ugleda Davidovia.
TADIJA: Prevara! Prevara, gospodine! On! On Babica, on je bandit!
Ja nisam. asti mi... Prevara, prevara!
NAROD: Uaaa!
Pou prema njemu, ali se Tadija skrije iza andara i Davidovia.
TADIJA: Gospodine...
Utom ga Poverenik raspali stranim amarom po sred lica. Narod aplau-
dira.
TADIJA: ...to je zabuna. Ja sam u stvari...
Pogodi ga jo jedan amar.
POVERENIK: Re da nisam uo! Razgovaraamo mi na drugom me-
stu.
TADIJA: ...mogu da objasnim... (Poverenik se razbesni, amara ga.) On!
On je svemu kriv! Ja imam dokaze, mogu i na sudu...
POVERENIK (andarima): Vodite ga!
Danilo doe do kleke, lupa u nju.
DANILO: Na posao, ljudi! Treba da se radi, moramo da zapnemo. Od
danas radimo bez ovog ubreta. Na posao. Makso!
andari odvode Tadiju.
Maksa i Danilo polaze u zgradu tamparije. Student iskoristi zgodu i pri-
e Povereniku.
STUDENT: Gospodine, ja bih s vama redve.
POVERENIK: I ja s vama trietiri!
STUDENT: Ovde? Ovde je nezgodno.
POVERENIK: Nije nezgodno? Videe vas sa mnom? Pa, ko sam ja to?
Kakav? Gubav li? trokav?
STUDENT: Nisam tako mislio.
POVERENIK: Nego? Nego, jeste li vi pripremili govor za otvaranje izlo-
be?
STUDENT: O tome sam hteo s vama. Znate, malo je nezgodno...
POVERENIK: Uplaili ste se ove rulje? Vi obavljate jedan patriotski i a-
stan posao! Dvatri muka i pola kile trulih patlidana u glavu? Nije to nita,
146
brajko moj! Za ovu zemlju su drugi i ivote polagali. Hm! U zamenu za to do-
biete... sliku na drugoj strani Pravde i... ko zna ta jo pride.
STUDENT: Ja sam ve napisao govor, samo kad bi... kad bi neko drugi
proitao. Gospodin orevi ili...
POVERENIK: orevi? Pa, on je ba vas odredio. Secuje na vas. Iskre-
no da vam kaem, mislim da grei. Ne izgledate, brate. Niste na oko. I... nema-
te travu stiskavicu. Ali... njegova volja, neu da se meam.
Student pokuava da se suprotstavi.
STUDENT: Nisam ja moneta za potkusirivanje! Ni njegova, ni vaa. Ja
imam svoje ime u iroj javnosti! To sam s mukom, krvlju i znojem stekao. Ja
imam za sobom bezbroj lanaka i u boljim novinama nego to je Ujedinje-
nje! Mene su prevodili na bugarski! Moji stihovi su u dva maha itani na
radiostanici! I... i neu dozvoliti sebi sudbinu onog Jagodinca. Neeeu!
POVERENIK: ta mu fali? Nee njemu ni dlaka sa glave. Maler, obian
maler! Proli put je uspelo, ovaj put nije. Idui put e uspeti. Kao u svakom
drugom poslu. (Za vreme trajanje ovog dijaloga pojavio se sa ulice Buda, priao
je Davidoviu, neto mu apne, tad ovaj dotri Povereniku pa apne njemu.)Znao
sam, znao... Ko javio? (Davidovi pokazuje na Budu.) Riba je zagrizla. Znao
sam da nee moi da izdre. Na posao, gospodo.(Odlazei, jo jednom se obra-
ti Studentu.) I... to krai govor! Nevolim mnogo trtljanje. Uvek isto... Pre-
kosutra, na Piliarskoj pijaci. (Pou. Usput, na kapiji, sretnu Benea, ovaj
ipi neke knjige na raznim jezicima.) Oooo! Pan Bene! Opet? ujem, do-
bili ste goste. Fino, fino... nee nam biti dosadno ovih dana. ta to itate?
(Uzima mu knjige, one popadaju, Bene ih skuplja.) Ove knjige su vam si-
gurno doneli gosti.
BENE: S kakvim pravom...?
POVERENIK: S pravom jaeg i starijeg!
Vraa Beneu jednu knjigu.
POVERENIK: Pa... dovienja, Bene. Proli put sam vas pustio iz za-
tvora onako... lako. inilo mi se da ste dovoljno bolesni, da neete pregurati
dva meseca. Eto kako se ovek prevari. Hm! Pa... videemo se prekosutra na
otvaranju izlobe. Budite moj gost!
BENE: Videemo se. Sigurno emo se videti, gospodine!
Poverenik odlazei pokazuje na Danila koji je usred dvorita.
POVERENIK: ekam vas. Nadam se da ni centarfor nee izostati. Nije
valjda postao kukavica...
Poverenik ode. Bene prilazi Danilu.
Razgovor na sred dvorita.
BENE: Stigli su!
DANILO: Zna ih?
147
 BENE: Samo jednog. Sa fakulteta. Zajedno su nas hapsili kad je do-
lazio pravi Bene.
DANILO: Slike? Gotove?
BENE: Samo da se osue.
DANILO: Neka se sklone. Nek idu iz Bunara.
Gledaju se.
DANILO: Bene... idem i ja!
Bene se okrene i polazi bez rei.
DANILO: Bene! Bene, stani!
Bene izlazi na ulicu, Danilo potri za njim do kapije. Posmatra ga ka-
ko odlazi niz ulicu.

VI

VI/1.
Gradsko poglavarstvo. Kancelarija Davidovia

Obian bematerski sobiak. Dan. Prisutni: Poverenik, Davidovi, Tadija

i Jovicabrica. Ovaj poslednji prestraen. Sprema se da brije Tadiju. Povere-
nik gleda kroz prozor.
POVERENIK: I...? Ne poznaje nikog od njih?
JOVICABRICA: asti mi, gospodine. to bih lagao? Doli, obrijali se,
jedan tucovanje brkova, onda guva sa Guliverom i... otili. Evo, moe pop
Vasa da posvedoi.
POVERENIK: A Bene? I on sluajno u berbernici?
JOVICABRICA: Sluajno, gospodine... Ovaj, moda su se oni izmeu
sebe i dogovorili, ali ja ne znam... Mene dobro zna gosin Davidovi, on je
moja stalna muterija. Pa, kaite, gosin Davidoviu! Je li da sam ja dobar? Je li
da u mojoj radnji pie ono U politiku se i ne razumem... Je l da? Kaite
mu!
DAVIDOVI: Eh, da su svi kao Jovica...
JOVICABRICA: ujete? Da su svi kao ja. Pa, ja nisam ni lan Pelagi-
a. Zvali me, molili... znate, ja sam odlian na primu, lepo pevam, a oni su
oskudni u visokim tonovima... Nisam hteo! to znam da sviram, to je za me-
ne i moje muterije. to lepo pevam, to je moja privatna stvar. I u crkveni hor
me zvali... koliko puta! Ni tamo nisam hteo. Neu da se meam, neu! (Davi-
doviu.) I za Prvi maj mu kaite. Sve, sve mu kaite...
POVERENIK: ta za Prvi maj?
DAVIDOVI: egrti mu razbili izlog.
148
 JOVICABRICA: Jeste, jeste, kamenom! I razbili mi teglu sa pijavicama.
POVERENIK: Zato?
DAVIDOVI: Radio tog dana. I na Prvi maj...
JOVICABRICA: Nisam znao da je praznik. Nisam znao, asti mi! Mi-
slio sam da je to radniki praznik, za berbere ne vai. Imamo mi naeg svetca
kad se ne iamo i ne brijamo. Sveti Vratoloma. A za Prvi maj nisam znao...
Od tad ne radim za Prvi maj po tri dana! Za svaki sluaj. Znate kako je, svi e-
mo jednom pred Strani sud. I, brate, skupo staklo dabogsauva. Dvanaest
dinara po kvadratu, onih para.
Poverenik mu prie, otme etkicu kojom je sapunjao Tadiju i pljesne mu
o elo, razmae.
POVERENIK: Sluaj, brico! Nemoj da me cuca i da se pravi lud! ta
me briga poto je prozorsko staklo po kvadratu, sunce ti gulanfersko! Vi tako
moete ovog slinavka da vuete za nos i da se pravite blesavi. Ti lud, Guliver
lud, svi, bajagi, ludi, a ja ispadoh aav...
JOVICABRICA: Ja sam stvarno malo zavrnut, gospodine. Eto, pitajte
pop Vasu. On to svuda pria po ariji. A pop Vasa ne lae. Sveteno lice. On
me dobro poznaje, u njegovoj sam parohiji. Kola mi see, vodicu sveti... Pi-
tajte ga.
Ulazi Buda i salutira.
POVERENIK: ta je?
BUDA: Otputovali. Putnikim u etiri i deset.
POVERENIK: Siguran?
BUDA: Sto posto! I jo neto, gospodine.
Davidovi prilazi mrkui. Jovica brzo brije Tadiju.
BUDA: I ovi iz Radnikog ujutru putuju. Igraju sutra u Beogradu.
Prijateljsku sa Akademcem.
POVERENIK: Siguran?
BUDA: Sto posto. Rekao mi enjeni, golman Radnikog. Video ga,
kupuje u kasapnici kod Janoa kobasice za put.
DAVIDOVI: A izloba?... mrkmrk... Sigurno se poplaili. Ili im ona
trojica mangupa naredili.
POVERENIK (Davidoviu): Traite pojaanje iz Palanke. Sa mojim pot-
pisom. Jednu etu andara u civilu. Odmah!
Davidovi polazi na izvrenje.
POVERENIK: Ne mogu oni da izdre. Sigurno spremaju neku veliku
akciju.
Trlja ruke.
Jovica je zavrio posao, neto eka.
POVERENIK (najuri ga): Mar napolje!
149
 Jovicabrica jo eka.
POVERENIK: Napolje! ta eka!
JOVICABRICA: Ovaj... Ko e da plati?
POVERENIK: Lud, lud, a kad treba da se naplati onda nisi.
JOVICABRICA: Ja jesam lud, gospodine, ali ne za toliko. Imali smo:
brijanje, puder i kolonjsku. Tri ipo dinara. Znate kako je... ast svakome, ve-
resija ni roenom bratu. Znate poto je je prozorsko staklo?
POVERENIK: Maaar napolje! Nek ti plati pop Vasa.
Poe prema Jovici, ovaj mugne. Tadija ustao.
TADIJA: Ako Radniki putuje sutranjim vozom, ja u peke.
POVERENIK: Hajd sad i ti. Hoe dvorske karuce? isti se iz Bunara
kad si ovoliko zasvinjio i javi se u beogradskoj eerani Sinii akarcu. Kai
mu da sam te ja poslao. I... pamet u glavu! Tamo su jo gori nego ovde... Ovo
su, vidi, futbaleri, a ono... nek ti bog pomogne.
TADIJA: Ja ipak ne bih vozom. (Budi.) A Kostolomac? Je l igra i Kosto-
lomac?
BUDA: Aha! Levog beka!
TADIJA: Ja u ipak peke.
Poverenik razmilja.
POVERENIK: Ne bi dabe dolazili ona trojica, ne bi se badava domun-
avali sa Beneom. Spremaju oni neto ekstra.
TADIJA: Koja trojica?
POVERENIK: Jutros su ovde bile tri poznate cveke. Imao sam dosad s
njima posla onoliko. Jedan student, Crnogorac, aanin Gavra Glavonja
i Andra iz Valjeva. uumiga! Neto spremaju, samo... ta?
Davidovi se vratio.
DAVIDOVI: Depeirao sam!
POVERENIK: E, pa sad izvolite, drugovi crvendai. Vi imate re, ja e-
kam...
Doe do prozora, gleda napolje.

VII

VII/1.
Danilova kua. Ordinacija Doktor Duka

Vee. U ordinaciji: Doktor, elezniar, Bene i Danilo. Mnogo dima.

DOKTOR DUKO (Beneu): Mora da se lei!
BENE: Ne smete me spreiti da putujem.
150
 DOKTOR DUKO: Mora da lei!
BENE: Tamo, tamo!
DANILO: Bene!
BENE: Ti da uti! Ti si sve ovo skuvao. Sram te bilo, drue Danilo.
(elezniaru.) Drue Blago, on hoe sam. Ilegalno. Bez saglasnosti. Hoe da
me potisne.
ELEZNIAR: Dosta. Ti da se lei! A ti, u tampariju. I basta!
DANILO: Zato? Hou da mi se objasni.
DOKTOR DUKO: Zna ti dobro. Potreban si ovde. U paniju idu ne-
enjeni.
DANILO: Gluposti!
BENE: Videete vi ko je Bene... Sutra... Na izlobi... Kajaete se,
drugovi, to ste me zaustavili... No pasaran!
elezniarar ustane, gleda ih strogo.
ELEZNIAR: Balavci! Bene, ako samo neto pokua na izlobi,
ne vraaj se. Toliko ljudi izgubili zbog takve uspaljenosti.(Danilu.) I ti, Dani-
lo, malo spusti durbin. Ima ko misli.
DANILO: Mislim i ja. Nije zabranjeno?
ELEZNIAR: Doktore, idu mi na ivce. Svri to.
Izlazi bez pozdrava. Doktor gleda u Benea i Danila.
DOKTOR DUKO: Mnogo ste blesavi.
DANILO: A on se mnogo pravi vaan.
elezniar se pojavi, samo glava, na vratima. Obrati se Beneu.
ELEZNIAR: I da se okane one uspaljenice Rue.
Ode.

VIII

VII/1.
tamparija Brazda. Slovoslaganica

No. Maksa pokazuje Danilu svoje rukotvorine. Pet pasoa sa slikama

Danila, Benea i Mladia I; II i III. Danilo uzima svoj, gleda.
MAKSA: E, pa srean put, majstore!
DANILO: Koliko sam duan, majstore?
MAKSA: Imam jo neto za tebe. Uzmi.
Daje mu ealj, napravljen od roga.
MAKSA: Sam sam napravio. Pa, kad se tamo bude eljao, pomisli neki
put na gluvog Maksu peatoresca i gravera.
151
 DANILO: Doneu ti, kad se vratim, gitaru.
MAKSA: Ej, aavko... Vrati ti u Bunar celu glavu, za gitaru emo lako.
Glavu uvaj, babice. I noge! Ti si na centarfor, teko emo bez tebe izlaziti
na kraj sa onim dunsterima iz Graanskog.
Danilo mu daje neke kljueve.
DANILO: Vrati Vagi. U blagajni je sve u dinar. Reci da vie nisam mogao
da ga ekam. A moju platu, ako hoe, nek poalje Milici.
Danilo uzima etiri pasoa, bez Beneevog.
DANILO: Ovaj skloni. On ne ide.
MAKSA: Je li, Danile, ta mu znai to no pasaran?
DANILO: Nee proi!
MAKSA: ta nee proi? Ko?
DANILO: To je parola pod kojom se Republika bori u paniji protiv
Franka i intervencije. No pasaran! Neete proi!
MAKSA: I nee, srce im razbojniko!
Danilo ga zagrli.
DANILO: Matori, matori moj!
MAKSA: Ja i tvoj otac, pokojni Radovan...
Obrie oko.
MAKSA: Hajde, na spavanje. Bei!
DANILO: A ti?
MAKSA: Kad polazi?
DANILO: Sutra sa Radnikim. Igraju sa Akademcem.
MAKS: Bez tebe?
DANILO: Prvi put za osam godina. Ali, ne brini. Dobar je to tim, izvui
e se...
MAKSA: Idi! Ja u ovde. Zar sam jednu no otknjavao uz olovo. Bei, be-
i... Odmori se. I sutra se radi. (Danilo odlazi.)
MAKSA: uvaj se, mali.
Kad Danilo ode, ustane, prekrsti se.

IX

IX/1.
Ulice i park u Bunarvaroi

Danilo sam kroz ulice. Pored poznatih i dragih mesta. Niz ulice.
Iz kafane Kod bankrota razlee se nona pesma Ovim orom, jago-
do, ovim orom vie proi neu...
152
 Danilo doe do kafane, zastane na vratima. Gleda unutra. Onda ubrza
korak niz ulicu prema kui.

X/1.
Kafana Kod bankrota

U Lekinoj kafani se pije i peva. Tu si i: Porunik Mia, Simona, Vita Bas,

pukovnik francuske vojske erpantije, doktor Duko, Manojlo i Gara. Za vi-
olinama Doktor Duko i Gara. Pesmu vodi VitaBas.
PEVAJU: Ovim orom, jagodo...
Porunik Mia prevodi i tumai pesmicu na francuskom erpantijeu.
Leki odnekud suze, Guliver ih dlanom brie.
GARA: Nemoj plae, kuma Leko. Nemoj, kume! Jer, kad ti plae to si
takav... pa ta je, do mojega, ostalo za nas sirotinju i Cigane? Nemoj, ljubim
te...
erpantije ga radoznalo gleda. Leka u njega.
GULIVER: Nemoj, Leko! ta e da misli o nama?
GARA: Nema brige, kume. Pogle! Uz nas je Francuska. Bratska Francu-
zija!
LEKA: Ne sluate me, ljudi. A kajat ete se! Jesam li vam lepo, ljucki, re-
kao jo Trijestree da e u Nemakoj da se zakmeti onaj maor Hitler? Isme-
vali ste me! A sad? Ko maue iz Berlina? Lekin maor!
GARA: Pa ti si, boga ti, kao onaj Tarabi iz Kremne to je pogodio kad e
da ubiju knjaza. Hihihi! More, ta ima da brigiemo? Uz nas je Francuzija!
(erpantijeu.) Je l tako, kume?
LEKA: Pazi ta ti kaem, Guliver. Zapii, pa e da vidi. Italijanska dra-
va, dogod je bude jahao ovaj buldog Musolini, ima da najebava, na kraju e
da nadrlja da se sve pui. Evo, ja sam ti svedok. Ima da se spanaju sa vabom
i... sa Japancom! A tu ima da se okai... Zna ko?... Bugarin! I ima da navale, ni
pet ni est, nego na Ameriku i... bauku. Malko e da im bude ova buranija
Francuska, eka i ta ti ja znam...
GARA: Juuu! Zar Francuzija? (erpantijeu.) Kume, ne daj im!
Svi se smeju. Mia prevodi erpantijeu. On malko pijan ponosno ustane
i podigne ruku u pozdrav.
LEKA: Smejte se, smejte... Jo malo. Doi e vreme kad ete da kukate i
cvilite. A ja? Ja u u ilovau. Sve e ovo, lepo i runo, da ode u praak i tanda-
riju. Doi e neki novi, neki drugi i neki druki. I treba da dou! Nek poure...
153
(Razlee se pesma Ovim orom... kamera obie nekoliko punktova Bunar
varoi. Svie. Pretapanje.)

XI

XI/1.
Piliarska pijaca

Dan.
Na ograenoj pijaci montira se ona antiboljevika izloba.
Posao nadgledaju Davidovi i Poverenik. Nekoliko panoa je ve posta-
vljeno, njima rasprostrte fotografije. Razgledaju ih one tri Ruskinjekurve
Olja, Valja i Naa i Student koji briljivo pravi beleke.

XII

XII/1.
Pred veliki put

Vee. Neto kao oprotaj Danila pred veliki put. Tu su: Cvikera, Milica,
Majka Mara, Kostolomac, Zuba Boji i doktor Duko.
Danilo proba novo odelo koje mu saio Cvikera.
Kroja skakue oko Danila pred ogledalom.
CVIKERA: A? ta kae, kume? (Milici.) Je li, kumice? Da ti ga neka
opajdara ne ukrade?
Danilo zavue ruku u dep, iznenadi se. U depu novog odela asovnik.
Cvikera se upetlja.
CVIKERA: olak! Onomad. Taman je zavravao prsluk a opanar ba-
ne. ta radi? ijem za Danileta. I... izvadi svoj depni, strpa ga u
depe. Trebae mu... Zlatan, etrnaest rubina...
Danilo prua sat Cvikerau.
DANILO: Vrati mu. Mogu da izgubim...
CVIKERA: Taman posla! olaku? Uvredio bi se smrtno. To je njemu
ostalo od pokojnog majstor Cvejeopanara, oca. Kupio u Poljskoj, jo on-
da... Taman posla!
Majka Mari sve ovo sumnjivo. Obraa se Zubi.
MAJKA MARA: Prijatelj Zubo! ta je ovo? Zato gizde ovoliko ovog
mog magarca?
154
 ZUBA BOJI: Pa... mora da bude lep. Sutra igraju utakmicu u Beogra-
du!
MAJKA MARA: Pa nee valjda u novom odelu? I ta e mu sat?
CVIKERA: Tako... Zna, majka Maro, nismo mogli kad su bili Mladen-
ci, pa sad...
Zuba odnekud iskoljebao dve tegle sa medom.
ZUBA BOJI: Evo, i ja sam doneo. (Danilu.) Dve tegle meda. ist, livad-
ski. Nek... nek ti se nae na putu.
DANILO: Zaboga, ika Zubo...
Majka Mara zaplae.
MAJKA MARA: Vi svi neto krijete od mene. Danilo, sine, kud se spre-
ma?
DANILO: Na utakmicu, kevo! Na utakmicu.
NAJKA MARA: Ali, zato med, prijatelj Zubo?
ZUBA BOJI: Treba, treba... med je najbolja hrana. Nek poslui drugo-
ve.
DANILO: Med nek ostane kod kue. Za njih dve...
ZUBA BOJI (uvredi se): Danilo, sine! Ja u njima drugi med. Ovo je za
tebe...
MAJKA MARA (Milici): Milice, sine, ta je ovo?
Milica zapali cigaretu.
MAJKA MARA: Tebe pitam, eri. Ti nikad ne lae. Kai mi! (Zubi.) Ka-
i joj da ne pui. (Doktoru.) Kai mi, doktore!
DOKTOR DUKO: Na utakmicu, Maro. Na vanu utakmicu. Mene ni-
je pitao, ali kad hoe...
Kostolomac za to vreme raspolutio veliku lubenicu. Poziva ih.
KOSTOLOMAC: Navali narode! Crvena kao rua. Usta sladi dupe
ladi!
Zaglave svi u velike krike. Jedino majka Mara izie u drugu sobu. Milica
otvori prozor i pui. Danilo joj prie, zagrli je. I njoj suza niz obraz.
MILICA: Nemoj da ide! (Gledaju se.) Lagala sam te. Nemam ja, Babice,
onoliko snage...
Utom se zauje snaan glas spolja.
GLAS (off ): Babiceee! Babiceee!
Svi pogledaju u Milicu.
KOSTOLOMAC: Ja u da kaem da nisi tu. Sutra.
Zuba Boji zamuri i kae.
ZUBA BOJI: Milice, sine... trae te. I... i... nemoj da pui. Nije lepo.
Milica gasi svoju cigaretu.
MILICA (Danilu): Kad polazi voz?
155
 DANILO: U etiri.
GLAS (off ): Babiceee! Otvori, hitno je! babiceee!
Poe Milica, ostali ustanu.
MILICA: Sedite, sedite... (Danilu.) Zdravo, Babice!
Izie. Za njom potri Danilo.
ZUBA BOJI (svojoj eni): Na koga je ovakva da je znati... Svi su u naoj
familiji ovako... (Brie jednu suzu.) ...laki na suzu...
Brie dlanom obraz.

XII/2.
U dvoritu

Danilo i Milica na kapiji. Ljube se.

eze. Milica ulazi u eze. Odlazi. Danilo navija depni sat, olakov dar.

XIII

XIII/1.
Ulice Bunara, pa poljski put

No.
Milica u ezama, oine konja biem. Pored nje jedan Seljak. Prolaze ulica-
ma, poljskim putem prema selu ka novoj porodilji.

XIV

XIV/1.
eleznika stanica

Zora.
Sat na stanici obeleava 4 i 10. Igrai Radnikog su ve smeteni u va-
gone. Danilo izviruje kroz prozor i gleda prema peronu hoe li naii Milica.
Ispod Danilovog prozora elezniar. Na drugim prozorima Kostolomac i
ostali igrai. Na peronu Buda, pijun. Na ogradi zagrljeni Rua i Bene.
ef stanice izlazi na peron.
ELEZNIAR (Danilu): Pogledaj onog.

156
 XV

XV/1.
Piliarska pijaca

Sve spremno za otvaranje izlobe.

Uzvanici, orevi, Vasi, Davidovi, Bata Jankovi, Oficir sa Nadom
Sifon, jo po neki. Dosta drugog sveta.
Me njima suznih oiju one tri Ruskinje.
andari u uniformi i u civilu.
Student kri ruke od treme, Poverenik ga gurne.
POVERENIK: Hajde! Ponite!
Student izlazi na improvizovanu tribunu, pokloni se.
STUDENT: Dame i gospodo! Poverena mi je dunost i ukazana osobita
ast da otvorim ovu pounu izlobu. Narod Bunara i okoline na ovoj izlobi
do kojih katastrofalnih posledica moe dovesti strana drutvena bolest zva-
na komunizam i boljevizam. Pred nama su slike i dokumenti koji potresno
govore o zlodelima boljevikog varvarsta u sovjetskoj Rusiji. Narod moe
da vidi deli pakla u koji bi hteli da ga uvuku bolesni tipovi i nemoralni avan-
turisti kojima nisu svetinja ni kua, ni brak, ni priee, ni vera, ni dina isto-
rija naeg herojskog plemena... (Kadar se pretapa u nemo otvaranje usta. Na
plato Piliarske pijace izlazi, bled i uzbuen, Bene. Ugleda ga Poverenik.
Ovaj njega. Zastane na sred platoa. Govornik prestaje sa govorom. Naredni niz
sekvenci montiraju se ritmino. Sekvence su kratke i gradiraju.)

XVI

XVI/1.
Kupe u vozu

Kostolomac nalazi Tadiju sakrivenog iza mantila, otvara ga.

Ovaj vrisne.
TADIJA: U pomoooo!
Kostolomac sa buzdovanom.
Putnici izlaze iz kupea.
KOSTOLOMAC: Rekao sam ti, Jagodinac! Ne volim raevinu!
Kostolomac zatvara vrata kupea.

157
 XVII

XVII/1.
Seoska kua

Poroaj. Milica, porodilja i seljak.

MILICA: Napni se! Napni! Izdri! to jae moe! Hajde, hajdee! (Poro-
dilji u zubima maramica. Napree se.) Hajde! Hajde! Moe! Jo malo! Izdri!
Hajdeee!

XVIII

XVIII/1.
Piliarska pijaca

Student zavrava govor.

Bene prilazi govornici i panoima.
Student ga primeti, zbuni se. Ponavlja dva puta istu reenicu.
STUDENT: ...iz ovoga e narod Bunara i okoline izvui korisnu pouku...
iz ovoga e narod Bunara i okoline...
Bene prie najglavnijem panou i velikom kameninom raspali. Sta-
klo se razbije u paramparad.
POVERENIK (rikne): Izgazite ga! Izgazite ga!
andari jurnu na Benea. Obore ga. Gaze po njemu. Nastane haos
me uzvanicima.

XIX

XIX/1.
Topiderska stanica i voz

Na peronu Mladii I, II i III. Iz voza izlazi Danilo. Zdravi se s njima. Voz

nastavlja. Kostolomac se nagnuo kroz prozor i vie.
KOSTOLOMAC: Kumeeee! Kumeeee!
MLADI I (Danilu koji gleda za njima, za vozom koji mu odvodi drugove i
kuma na utakmicu): A Bene? gde je Cvika?

158
 XX

XX/1.
Piliarska pijaca

andari vuku za noge preko pijace Benea onesveenog, moda mr-

tvog. Na betonu kao trag lokva krvi.
Poverenik pumpa sa mrka u kofu. Prospe kofu po tragu. Niz slap vode se
valjaju Beneeve naoari.
Odlaze.
Bene na betonu, lice mu u bari kroz koju curi krv. Neto mumla. Na
praznu pijacu dolazi Rua. Luda. Pridie ga.
Bene jedva prozbori.
BENE: No passaran! No passaran...

XXI

XXI/1.
Seoska kua

Porodila se ena. Milica dri novoroene za noge, amara ga po dupetu.

Seljak se smeje. Milica dri dete za noge, ono kmei.
Preko ovog kadra odjava pete epizode i drugog dela Vie od igre...
No pasaran!

Kraj pete epizode

159
 TREI DEO:
RADOSNO, TUNO,
RADOSNO
(1941)
 ESTA EPIZODA:
Mart, april

I/1.
Francuska itaonica. I ispred nje

30. mart 1941. Jo traje 27. mart. U i ispred itaonice mnogo sveta.
U izlogu itaonice fotografija Simone, Porunik Mie i pukovnika er-
pantijea na kojoj je on precrtan i nekoliko iseaka iz engleskih, francuskih i
naih novina sa tekstom: Ja, Simona ljivi, rodom iz Besansona, ivotom
iz Bunara, ODRIEM se zauvek svog ujaka pukovnika . G. erpantijea
jer je izdajnik slobode i Francuske. Pristao je da kapitulira pred Hitlerom i
Musolinijem. Da bog da ga stigla moja kletva! ivela slobodna Francuska!
Iz itaonice napolje dopire Marseljeza.
PEVAJU: Allons enfants de la patrie le jour de gloire est arriv...

I/2.

U itaonici: Porunik Mia, Simona, VitaBas, Guliver, Kostolomac, Va-

ga, Mali Vaga + ostali polaznici Simoninih teajeva.
Mali Vaga je sad zreo ovek, vratio se iz Francuske.
Svi su u nekom euforinom raspoloenju.
Kroz masu ljudi ispred itaonice, pa u itaonicu probijaju se dva andara
sa Davidoviem. Kao zainat pevai pevaju jae, deru se. Davidovi mrke i
gura ispred sebe andara koji istupi i vie.
ANDRA: U ime Zakona prestati pevati! U ime Zakona prestati
pevati!
Neki utihnu, a neki, zainat, jo jae.
PORUNIK MIA: Koji Zakon, sunce ti mangupsko? Koji zakon za-
branjuje Marseljezu?
GULIVER (Davidoviu): Gospodin bi, moe biti, vie voleo Dojland
iber ales...?
DAVIDOVI: Ljudi! Gospodin Mio! mrkmrk... Narode! Mante se
politike, opasna su vremena. Jeste li sluali radio? Naa vlada je sino pruila,
to se kae, puna uveravanja da se nita ne menja. Imam i raspis...
163
 EGRT: Tim raspisom brii dupe, slinavko.
EGRT II: Ne dupe nos, seronjo!
VitaBas mu priao s lea i peva iz sveg glasa, Davidovi zapui ui.
DAVIDOVI: Vasi mi naredio. Neko je preneo da pevate... mrk
mrk... neke komunske pesme, nezgodno je, razumete?
PORUNIK MIA: Marseljeza, budalo!
DAVIDOVI: Ali... naelnik ne zna francuski. On ima samo est razre-
da. Neko mu rekao... (Viti Basu.) Gospodin Vito, zato, brate moj, ne pevate
neku nau, pa da svi razumemo. (...)
Iznenada Simona zapeva jednu srpsku. Svi je pogledaju zaueni, a onda
prihvate pesmu.
SIMONA (zapeva): Sojice, devojice iiimeeee mojeee...
Odmah za njom, gromkim glasom, VitaBas i ostali.
PORUNIK MIA (andaru): A ovo? Je l i to u ime zakona...?
DAVIDOVI: Pa, mada... mrkmrk... pesma uopte. To je nezgodno u
ovo doba... Shvaate? (Razmisli, pa odlui.) U stvari moe! Dabome, mo-
e !... Ali, tie...
ANDAR (jedva doekao, zapeva i on): Sojice, devojice, tresi mesi...
Pesma se, kao talas, prenese iz itaonice napolje. Okupljen svet peva
Sojice, devojice.

I/3.
Sspred itaonice

Svet peva. Oni najdalji prvi utihnu. Za njima ostali. Otvaraju neki prolaz.
Kroz otvoreni palir koraaju Danilo i Kostolomac. Prati ih samo apat.
APAT: Danilo! Babica! Danile! panac! Na Danile se vratio!
Kako sme? Uhapsie ga! Zato? Ko sme? Danilo!
Pesma zamre na ulici, u itaonici se jo peva.

I/4.
U itaonici

Danilo i Kostolomac ulaze u itaonicu. Davidovi i andar se zgranu.

KALIOPA: Danileeee!
Guliver poleti Danilu u zagrljaj. Kostolomac i Danilo se pridrue pesmi.
Sve jei!
SVI: Sojice, devojiceeee!...
164
 II

II/1.
Gradsko poglavarstvo

Kancelarija. Vasi i Oficir. Pregledaju spiskove dobrovoljaca.

VASI: ta da radimo s njim?
OFICIR: On je za ludnicu, a ne za vojsku. Obratio sam se lino, telefon-
ski, gospodinu pukovniku. Nee ni da uje. ljivi je za vojsku otpisan!
VASI: A konji? ta da radimo s konjima?
OFICIR: Otkud sad konji? Majkoviu, ta je s ovim narodom? I konji se
prijavljuju u dobrovoljce?
VASI: Ne terajte alu, gospodine majore. ta da radim? To su skupoce-
ni konji, punokrvni. Svaki vredi kao kua. Todoroviev porod.
OFICIR: Preuzmite. Podeliemo ih oficirima... Smestite ih u optinsku
talu.
VASI: Ne smem.
OFICIR: Onda ne znam! Ja imam instrukcije kako treba postupiti i s
njim, ali za konje. Sluajte, on nas izmotava. Ali... nee moi!
U kancelariju uleti Davidovi. Ne zna odakle da pone. Trtlja.
DAVIDOVI: Pojavio se... Vratio se... Pevaju! ...mrkmrk... Nije fran-
cuski... Sojice, devojice, tresi mesi... I onda on... Onako slobod-
no, ne krije se... Smeju se svi od reda... i... mrkmrk... Tresi, mesi... U
Francuskoj itaonici...
VASI: Davidovi, za ime boga, ta se dogodilo? Sedite, priberite se...
Davidovi se skljoka u stolicu. Klone.
DAVIDOVI: Danile... Danilo ivi. Vratio se!
VASI: Babica?
Kad Davidovi potvrdi i Vasi sedne!
VASI: Na zdravlje! Samo nam je jo on trebao.
DAVIDOVI: Pevaju! Ceo grad peva!
OFICIR: Zbog njega? Pa, ko je on?
DAVIDOVI: Ko zna zato pevaju?! Kako su poeli Dvajessedmog ne
prestaju. Poludeli. Samo se deru, vrite...
VASI: To emo brzo da iskijamo. Videete!
DAVIDOVI (Oficiru): Hteli su da obese Milera. I gospodina urednika.
Zamislite! Milera. I gospodina urednika. Zamislite.
VASI Jedva smo ih spasli. Da ne bi orevia, linovali bi ih. Sakrili
smo ih kod njega u bunkeru. Morao sam da odvojim dvojicu andara za stra-
u. I to sad, kad su nam andari potrebniji nego ikad.
165
 OFICIR: Pa... pa to je pobuna. Zato niste zvali vojsku?
VASI: A sad? Pevaju!
DAVIDOVI: Sojice, devojiceee...?
VASI: ...Tresi, mesi! tako poinje, a ako im se pridrue Cvikera i
ostali, zaas e to ono mangupsko: Da nam ivi, ivi rad..., i ta ti ja znam.
OFICIR: Ne znam, to nije moje, ali... Moda e morati i vojska. To je pre-
terano. Drimo ih u kasarni, a narod, kao blesav, skuplja se pred kasarnama i
urla...
DAVIDOVI (Vasiu): ta emo s Danilom?
VASI: ta? Uhapsiti? Smesta!
DAVIDOVI (nemono): S kim?
Vasi stane ispred Oficira.
VASI: Gospodine majore! Imam raspis koji me ovlauje da se u izuzet-
nom trenutku obratnim nadlenim vojnim vlastima za pomo. U smislu...
OFICIR: Ja sam samo mobilizacijski oficir. Imam dovoljno posla i preko
glave. Izvolite se obratiti...
DAVIDOVI: Ja... mrkmrk... nema ljude. I mrkmrk... ne mogu da
garantujem...
Vasi na telefonu.
VASI: Gospodine pukovnie, govori naelnik gradskog poglavarstva...

III

III/1.
U Francuskoj itaonici. I oko nje

Slavlje zbog Danilovog povratka.

Grle se, ljube.
Vaga stalno zadrava svog sina Malog Vagu i mrmlja.
VAGA: Sine, uvaj se. Molim te, Nemanja, ne istravaj se.
Mali Vaga diskretno prekoreva Danila.
MALI VAGA: To ti nije trebalo. Mogao si jo malo da se strpi.
DANILO: Nisam mogao da izdrim.
MALI VAGA: Kad nisi mogao da izdri sad se dri!
Me njih se gura Vaga.
VAGA: Nemanja, sine, nemoj! Nemoj, mladosti ti...
DANILO: Zdravo, ika Vago. Kako je u tampariji? Kako tetka Vera?
VAGA: Mi smo za tebe, Danile, uinili koliko smo mogli. Ostavi Nema-
nju, nemoj da ga uvlai... zakuni se, Danilo, da nee.
166
 MALI VAGA: Hajde, ale... skloni se. Nismo deca. I... (Ostalima u itao-
noci.) I... sad je sloboda, ljudi!
GULIVER: Tako je! Egalite, fraternite, liberte!
KALIOPA: Miroslave, Miroslave... Tie i skrati koju.
GULIVER: Utata! Utata! Liberte! Liberte!
Utom u itaonicu ulazi Davidovi. Utiaju se svi.
DAVIDOVI: Neka istupi Danilo ivi! Ovaj... u ime Zakona... mrk
mrk... Danilo ivi.
Porunik Mia poe prema njima, Davidovi ustukne.
DAVIDOVI: Stanite, gosin Mio! Stanite! Ne prilazite mi, gospodine
ljiviu.
Davidovi se povlai, sakrije se iza Oficira II. Jedan pred drugim Mia i
Oficir II.
PORUNIK MIA: Dobar dan, gospodine kapetane!
OFICIR II: Dobar dan.

III/2.
Ispred itaonice

Napolju svet i jedna eta vojnika. Porunik Mia izlazi pred stroj.
PORUNIK MIA: Pomoz bog, junaci!
Vojnici odgovaraju u neredu, neko uti.
VOJNICI: Bog ti pomogao!
OFICIR II: S kime imam ast?
PORUNIK MIA: Vi ste, kapetanu, zavrili Vojnu akademiju? Koja kla-
sa?
OFICIR II: Pa, pedesetesta. Zato?
PORUNIK MIA: Iz taktike... Uili ste o prepadu konjikog voda pre-
ko nabujale Tamnave u neprijateljski divizijski tab? Operacija Gambit.
OFICIR II: Naravno. Ali, ne razumem, gospodine...
PORUNIK MIA: Ja sam komandovao vodom.
OFICIR II: Porunik M. .?
PORUNIK MIA: Da. M. ! Mihajlo ljivi. U Akademiji se ue puna
imena samo onih podguznih pozadinskih muva, a inicijali pravih ratnika. Sra-
mota!
OFICIR II: Graanine! Ometate me u vrenju slube.
PORUNIK MIA: Koje slube, kapetane? Danas vojska ima samo jed-
nu slubu. Da uva otadbinu od onih koji se spremaju da na nju kidiu, a ne
da sa andarima i policijskim gnjidama ganja potene ljude!
167
 Narod se uzbudio, neko povie.
NEKO: Tako je!
NEKOLICINA (skandira): Vojska s narodom! Vojska s narodom!
PORUNIK MIA: Tiina! Razgovaram sa ovekom.
OFICIR II: Imam nareenje! Treba da privedem...
Osvre se, trai Davidovia. Ovaj nestao.
PORUNIK MIA: Koga?
OFICIR II (vojnicima): Gde je onaj iz policije? (Poruniku Mii.) Jednog
oveka.
PORUNIK MIA: Kog oveka, kapetanu? Vidite koliko je ovde ljudi?
I... zar vam je potreban ceo vod za jednog oveka?
OFICIR II: Jednog... komunistu.
Kostolomac istupi korak ispred ostalih.
KOSTOLOMAC: Izvolite, kapetane!
Za njim jo dvojetroje, to veoma zbuni Oficira II.
EGRT: Izvolite, kapetane.
STARAC: Izvolite, gospodine kapetane.
Vaga uzalud pokuava da sprei sina.
MALI VAGA: Izvolite...
VAGA: Ne! Ne! Nije on. Ja! Izvolite.
ak se isprsi i Kaliopa.
KALIOPA: Izvolite, gosin kapetane...
GULIVER: Samo bez pipanja, molim! Ona je moja ena, a ja sam po pi-
tanju pipanja Turin!
OFICIR II: Ovde se sa mnom i vojskom tera ega! Kud se dede onaj po-
licijski pisar? (Mii.) Zar su svi oni?
PORUNIK MIA: Komunisti? Ne daj boe! Oni su narod, gospodine
kapetane.
Oficir razmisli, okrene se vojnicima.
OFICIR II: Miirno! Na leveevo krug! Napred mar!
Vojnici mariraju, svet pljeska u ritmu vojnikog koraanja.

IV

IV/1.
Kafana Kod bankrota

Kasna no. Mnogo popijenog. Dosta sre. Leka Bankrot, Guliver, Ra-
da, fijakerist, VitaBas, Maksa, Manojlo, Gara i, prvi put, pijan Davidovi.
168
 Davidovi se snano oslonio na Manojlovo rame i cvili.
DAVIDOVI: I zato, bre!, na kraju da ja ispadnem najvea budala?...
mrkmrk... Drao sam do sebe, nikad nisam zakasnio na posao, nisam se ni
oenio... mrkmrk... ne pijem, ne puim, idem u crkvu. Pa opet... niko me
ne voli! Niko! Ni naelnik, ni orevi, komije me ismevaju, andari ika-
ju... zato, Manojlo?
MANOJLO: Ne znam zato. Mora da ima neto...
DAVIDOVI: Misli? Ali, ja imam... mrkmrk... meko srce. Majke mi!
Ja svoje stare stvari poklanjam Sirotanu. Trijeseste sam dao i zimski ka-
put. Sa pelcom! Samo je malo bio pocepan. Ovde, kad sam kreio... mrk
mrk... Mene je volela samo moja ujna, ali ona je brzo umrla. Jedino ona, uj-
na Zona. I niko vie!
Manojlo mu daje krajiak kafanskog arava.
MANOJLO: De... de! Ubrii se. Proi e.
DAVIDOVI: ta e da proe? ivot? Proao je, moj Manojlo. Proao!
Celog veka sam jurio komuniste... mrkmrk... a sad me pita: ta je to ko-
munizam? ta oni to hoe? Zato sam se, ceo moj vek, s njima majao? Ne
znam! Stvarno ne znam! (Razmisli, a onda vikne.) Ej, ljudi! Pa... pa, izgle-
da da sam ja stvarno blesav!
MANOJLO: Jesi, jesi... dabome. Blesav! Ali, ta mari? Proi e. Sad e le-
po da te najure iz slube i... fino!
Davidovi se prenerazi i pone da vie.
DAVIDOVI: Ko da me izbaci iz slube? Penziju da mi otme? Ko? Ja
sam Kraljevini dao svoju mladost! Ja se nisam enio! Ja sam sve na oltar
otadbini! Ja sam se borio! Mene su egrti gaali kamenicima za Prvi maj!
Ovde, u slepo oko! Drugi put, ba za Novu godinu, na mene su neki napujda-
li kue. Tu me ujelo! Ja sam pisao dva lanka za Policijski glasnik. Ne mo-
e tako. Ja imam godine slube, aha!
MANOJLO (Leki): Leko, ta da radim s ovim? Srce mi cepa. Je l blesav
ovek bolestan ovek, a? (Davidovi klonuo i zahrkao.)
MANOJLO: Vidi! Zaspao! (Uvija ga u mokar, od vina, arav i odnosi ne-
gde u oak.) Spavaj, mali... Spavaj, budalice... Aneli nek te uvaju...
Maksa ne oprata.
Grdi Manojla.
MAKSA: Baci to govno! Sad se raspekmezio, a Dvajespete su mi u njego-
voj kancelariji pocepali bubnu opnu. Ovako... Kaiprstom! Jebem im sunce!
Ostali se bave pitanjima.
GULIVER: Ljudi, ta e da bude sa nama? Odkako je poelo u etvrtak,
ja ne spavam. I ne spava mi se. Hoe li Hitler?
Cigani se lednu na pomen Hitlerovog imena.
169
 GARA: Brao, Srbi! Ma je l istina to pria Jovicabrica ili nas samo pu-
di? Nije valjda da se taj Hitler zakleo da e da potamani sve Cigane na onaj
svet? Koj mu moj? ta smo mu mi sad skrivili? Bre! Ako ima na ovoj kugli pi-
tomih ljudi pa to smo mi. Evo, Srbi, metnite ruku na srce pa kaite. Je l ima
neki Ciganin oficir? Nema! Je l ima neki Ciga bujer? Nema! Postoji ameri-
kanska banka, francuska banka, nemaka banka, srpska banka... ima ak i
belgijanska banka... ali nema Ciganska banka! Nit je ima, nit e da je ima!
I koji e nam andrak banka? Nosite vi, beli, sve pare, a nas ostavite na miru.
Stvarno, nemoj se smejete, Srbi! Tako je. Vi ste ikali Nemca, a on sada nama
da jebe oca. Je l pravo?
RADA, FIJAKERISTA: Ti si se, kume, izgleda utronjo od Hitlera?
GARA: Lako je tebi. Ti si pola Ciganin.
RADA, FIJAKERISTA: Nemoj si lud! Ne sme da udari na nas. Udarao je
etrnaeste i udario na tvrdu glavu. A onda nismo imali ni aeroplane, ni bor-
na kola, ni lae! More, ljudi, ja bih, asti mi!, voleo da se opet zaleti somina.
Leka slua ovu diskusiju, sneveseli se i plae.
GARA: Kuma Leko, je l ti to od dima duvanskog ili suza?
LEKA: Nita, nita...
GULIVER: Nemoj da krije, bata Leko! Nemoj tvom Guliveru. Ceo na
vek smo izgurali uz zajebanciju i drugarstvo i... nemoj!
LEKA: Nita, bre, Guliver. Nita!
GULIVER: Je l tako, bata Leko?
LEKA (koji se uzdravao, plae sad kao dete): U nedelju, a u sredu... Ovu
iduu, to dolazi... Ide tvoj bata Leka, ide...
Guliver pokuava da tera na alu.
GULIVER: Gde ode bata Leka? U koji perun?
LEKA: U perun, Guliver... U onaj crni perun.
Rada, fijakerista ustaje, ne pristaje na tugu i plakanje.
RADA, FIJAKERISTA: Koj vam je avo, ljudi? Pet dana prangijamo i
pevamo, a sad ste svi udarili u neki teki dert i plakanje. Zato? Onaj slinavko
se setio ujna Zone, ovaj se rasplakao to nigde na svetu nema ciganska banka,
Maksi ao to su mu Dvajespete aprljali andari po uvetu, kao da nije gluv
od roenja. A sad i ti! Pa, majku mu, je l ima smisla u slobodi da se plae?
Oterali smo u Tunguziju princa Pavla i onu popiulju Olgu, rekli smo vabi:
Maaar!, doveli malog kralja i... umesto da pevamo... vidi! Neu! Neu,
bre! Kakva nedelja i kakva idua sreda? iveo dananji dan! (Iznenada pita
obino.) Je li? Koji smo danas? Ponedeonik ili utornik?
MANOJLO: Evo ga! Utornik, 1. april!
RADA, FIJAKERISTA: 1. april Dan laova! Leleee! Al se ugodilo. E,
utornik, em, 1. april! Noas kod Glie ima da bude cirkus!
170
 To ih sve odobrovolji. Sem Leke.
Nagrnu na njega, jer se u Bunaru 1. april slavi utakmicom laova.
GARA: Bata Leko, i ove godine da ih sve uika! Pazi se. uo sam da su ti
spremili zvrku. Glia Gliin obeao da e da dovede Bou iz Kovina. On je
pobedio na nekom turniru laova u Bekereku. Mani ga paljevina! Laov
prve klase. to izmiljaaa... (U sred ove prie Gara zanemi. Izbeio oi jer je ugle-
dao jednog odbeglog Robijaa iz Kaznione u robijakoj uniformi.) ...aaaa! Ko je
sad pa ovaj u traftastom odelcu? (Okrenu se prema Robijau i ostali).
ROBIJA: Dobro vee! Zdravo!
LEKA: Zdravo, pitomac. Hoe pare ili ivot? Ili jedno malo vino?
ROBIJA: Hou odelo!
LEKA: Zatvori vrata. Promaja.
ROBIJA: Platiu!
GULIVER: Na pravdi boga? Ili si ubio tatu?
ROBIJA: Hoete da mi pozajmite jedan kaput? Platiu!
LEKA: Moj bi ti bio malo poirok, nego... (Seti se.) Manojlo...
Manojlo shvati. Poe prema pijanom Davidoviu i pone da ga svlai.
MANOJLO: Aha! Mislim da e mu biti taman.
GULIVER: Sam je rekao da voli da poklanja stare stvari Sirotanu...
I Guliver pomae Manojlu u svlaenju Davidovia.
Robija, takoe, se svlai i oblai ono to svuku sa pijanog. Ostali se kiko-
u, ali tiho da ga ne razbude.
ROBIJA: Ko je ovaj?
GULIVER: Policijski pisar.
Robija se trgne, uplai. Ostali se smeju.
ROBIJA: Ne bih eleo da imate neprijatnosti.
LEKA: Nego... kako emo za pantalone?
GARA: Ja u da dam, bata Leko, ako ti kae. I koulju! Ih! Zar sam jeda-
red iziao iz kafane bez pantalona i koulje. Sve mi odnesu na ajncu.
Odmah pone da se svlai.
ROBIJA: Nemojte, molim vas.
GARA: Ne brigii! I nisu moje. Poklonio mi, za oceve, kuma Mia, po-
runik. Vidi! Engleski tof, jahae akire...
Manojlo je svlaio Davidovia, Guliver ga oblaio u robijako. Na vrh
glave jo i robijako kee.
ROBIJA: Hvla vam, ljudi! Hvala, drugovi...
RADA, FIJAKERISTA (Maksi): Opaalaaa! Drugovi... Prvo ti skine i
gae, a onda drugovi... Je li, crveni,? Je l vi tako mislite?
LEKA (Robijau): Zdravo! A ako ti treba neko od drugova... prva uli-
ca levo, druga kua od oka u dvoritu...
171
 Robija se nasmeje i odjuri.
GARA: Eeee, ba sam aav. ta mi bi da mu dam onakve pantalone? Mo-
re, i treba taj Hitler da nas sve potamani kad smo ovako udareni... Kako u
sad kui? Zima mi.

V/1.
U orevievoj kui. Salon

Dan.
Skup vienih ljudi iz Bunara. Savetovanje. Prisutni: orevi, Vasi, La-
zi, geometar, Bata Jankovi, Doktor Duko, Mia Cvikera, Pop Vasa...
OREVI: Sigurno se udite, gospodo, ovakvom skupu. Ja sam ga sa-
zvao. Nikad za jednim stolom nismo sedeli ovako zajedniki i barabar. Ali...
priterala orla zla godina. Batalimo sve kavge i svae. Preklinjem vas u ime bu-
dunosti Bunara, u interesu ljudi, ena i dece da se izmirimo. ta je bilo, bilo
je! Ljudi smo, da pratamo.
POP VASA: Tako je!
OREVI: Znate me, znamo vas. Tu da smo naisto. Bunar nije moja
dedovina, nita ne profitiram. Hou da budemo pametni. Jer, pogledajte,
molim vas, ta se radi! Hteli da obese Milera i njegovu familiju. Zato? I onog
finog, mirnog oveka, novinara i urednika Kalendara? Morao sam da ih
sklonim kod mene u kuu. Pa ta sam ja? Simirska baba? Ne ide! Ili, molim
vas, taj sluaj sa Marseljezom i ono drugo... ta ti ja znam... dosta, bre! Ej!
Pobegne robija, a mi, umesto da ga uhvatimo i vratimo tamo gde mu je me-
sto, teramo sprdnju razgaimo policajca i odenemo robijaa! Zbog toga
sam vas pozvao. Da vidim: ako moe moe, ako ne moe... da okrenemo
list. Boga ti, pa ovde se sprovodi zafrkancija i sa vojskom! Cvikera, je l tako?
Hajde, kai! Kaite, ljudi!
Svi se skanjeraju, ute, vrpolje.
CVIKERA: Narod pomislio da je dola sloboda, a na slobodu nije navi-
kao. ekajte malo, smirie se...
VASI: Kakva sloboda, kakvi bakrai! Pola Evrope u ratu, a mi zapeli
sloboda, pa sloboda! Nas je sloboda dovde i dovela! ta? Malo smo je imali?
Unitila je i ono malo kuevnog vaspitanja i reda. Molim vas lepo, ljudi, reci-
te mi da li to igde na svetu ima. urim jutros ja ovamo, s vama da se posavetu-
jem, sretnem jednog, tog i tog ime da ne pominjem, i lepo ga pozdravim:
Dobro jutro... I jo skinem eir, barabi. A on? Da oprostite prdne! Za-
172
inat! Ovako, digne lepo nogu, napne se i prdne! Ne! Ja neu pod tim uslo-
vima vie da radim. (Pop Vasa se smeje.) Smejte se vi oe, smejte! I izvolite od
ujutru vi u skuptinu, pa trljajte glavu. Dosta je Vasi bio budala.
OREVI: Molim vas, kakav je to razgovor? Vasiu, za ime boga! Oe,
budimo parlamentarni.
LAZI, GEOMETAR: Molim re! To to je izneo Vasi je dobar primer.
Eto dokle nas mogu odvesti nae stranake zaevice. Otadbina je u opasno-
sti. Moramo se sloiti, ali svi! Od radikala, zakljuno sa crvenim, na jednom
irokom demokratskom frontu...
VASI: Prc Milojka! Traim re! Neu politiku! Nikavu! Hou red!
im to pone... demokratija i iroki front... znam koliko je sati. (or-
eviu.) Ili ili. Ako u roku od jednog dana ne prestanu ove ludorije, dajem
ostavku i idem u selo kod brata!
CVIKERA (oreviu): Pravo da ti kaem, ja jo uvek ne znam zato si
mene zvao na ovo veanje. Nit sam ga birao za naelnika, nit mogu da mu
branim da se toga mane.
OREVI: Nemoj da se pravi Toa, Cvikera! Zna ti dobro zato si
ovde. Tvoji ljudi...
CVIKERA: Koji moji ljudi?
VASI: Danilo ivi, tvoj kum!
CVIKERA: ta je bilo s njim?
VASI: Da se preda!
Cvikera, bez rei, ustane i poe.
OREVI: ekaj! ekaj, Mio! Stani, boga mu... da se dogovorimo.
CVIKERA: Ja sam starovremski ovek, Vasiu. Za mene je kum sve-
tinja! (Pop Vasi.) Oe, kai mi! Kumstvo je duhovno srodstvo. Otvoreno
vam kaem, ljudi, nema nikakvog pogaanja oko mog kuma. Neu da me
stigne kumovska kletva.
VASI: More, znam ja to vae duhovno srodstvo. To je neto drugo.
CVIKERA: Jeste! Ne krijem to, Vasiu. Mi smo roaci i po potenju, i
po tome to smo radnici, i po tome to smo pelagievci, i po tome to smo
Bunarci. I... ako ba hoe da zna, ja sam sklonio Danila i neu ti ga predati
da si jo pet puta toliki!
VASI: Jeste uli?! Ne krije!
Prvi put se razgovoru prikljui Doktor.
DOKTOR DUKO: Zato jurite, Danila?
VASI: Kako zato? Zna se!
DOKTOR DUKO: ta se zna? Objasnite.
VASI: Pa... on je komunista.
DOKTOR DUKO: I...?
173
 VASI: Vi ga titite, doktore?!
DOKTOR DUKO: Pitao sam: zato?
OREVI: Poternica? Ima li optunice protiv njega?
VASI: Nema Ali...
LAZI: Pa, majkoviu, valjda se neto izmenilo u ovoj dravi pre neki
dan, dvadest sedmog marta?
VASI: Ili ili!
orevi, iznerviran, tresne rukom po stolu.
OREVI: Dosta! Hou mir i red! I... taka! Iz ovih stopa izveu Mi-
lera i urednika na ulicu, ako jednome od njih bude falila dlaka s glave, dove-
u vojsku da ona sredi stvar. (Cvikerau.) Taj tvoj kum...
CVIKERA: On je Radovanovo dete, Svetozare.
OREVI: ...taj ivi nek se vrati kui, ali... ako samo une ja sam
mu sud!
Doktor Duko skoi uzbuen i zakripi zubima.
DOKTOR DUKO: Ko ste vi da delite pomilovanja? Kralj?
OREVI: Ja? Ja sam najjai... najodgovorniji! Uostalom, vas sam
zvao ovamo samo kao lekara. Va posao se zna Dom narodnog zdravlja! I,
molim, ne meajte se. Pop u crkvu, lekar u bolnicu, naelnik u optinu! Svi na
svoja mesta!
Iz prikrajka se javlja...
BATA JANKOVI: Gospodo, imam predlog. Jednostavan, pitom, a...
dobar. Smatram da je danas najvanije sauvati prisustvo duha. Iako se doga-
aju vane stvari, iako se ne zna kud e i ta e, potrebno je da se ovde, u Bu-
naru, ponaamo normalno. Da ekamo, pa ta nam bog dodeli...
OREVI: Bre, bez mnogo rei. Predlog?
BATA JANKOVI: Da se lepo u nedelju, kad to pada? ...esnaestog apri-
la, odigra utakmica Graanski Radniki. Prijateljska. I da sudi Miler,
i da igra Babica i... sve mirno, hladno, obino, normal! Da se varo smiri. A
ta e da uradi Simovi da mi ne brinemo. To je njegov posao. Kad je umeo
da smakne Cvetkovia i odbije pakt, valjda je neto smislio... je l tako?
orevi razmisli, gleda u Cvikeraa.
OREVI: A?
VASI: Taman posla! Nikakva uzakmica! Tu e biti krvi.
OREVI (Cvikerau): ta kae na Batin predlog?
CVIKERA: Moram da pitam...
VASI: Koga?
CVIKERA: Kuma!
DOKTOR DUKO: Vai!
Svi iznenaeni gledaju u Doktora.
174
 BATA JANKOVI: ta vai?
DOKTOR DUKO: Utakmica.
VASI (Doktoru, iznerviran): Moramo prvo da pitamo njegovog kuma!
Eee, ovo je propast sveta!
U meuvremenu su Cvikera i Doktor razmenili po jedan pogled i... spo-
razumeli se.
CVIKERA: Vai!
orevi se malo zbunio, gleda as u jednog, as u drugog i zakljui ko je
ovde ef.
OREVI: A, tako znai? (Doktoru.) Dobrooo, doktore. Bar da znam
s kim treba da razgovaram. Dobrooo. U nedelju utakmica.
VASI: Ali da ne sudi Miler. Zaklae ga.
BATA JANKOVI: Mi da ponudimo, on e da odbije. Glavno je da po-
nudimo, jer: ko zna. Moda e nam uskoro trebati taj vaba kao malo vode...
POP VASA: Pa, u ime boga, u nedelju!

VI

VI/1.
U kafani Kod laova

Vee.
Kamera otvara kadar u kojem je velika torta.
Na njok je filom natpis Najveem laovu u Bunaru. 1. april 1941. godi-
ne. Na zdravlje!
Mnogo kafanskih gostiju.
Me njima Guliver, Kaliopa, Leka, Manojlo, Gara, Rada, fijakerist, Glia,
Beli, Bata Jankovi, Boa iz Kovina, Maksa i dr.
Gosti aplaudiraju i skandiraju.
GOSTI: Leka! Leka!
Za jednim stolom u separeu: Leka, Guliver, Kaliopa, Manojlo, Rada, fija-
kerist.
GULIVER: Bata Leko, nemoj da me bruka. Hajde, meni za duu. Tvom
Guliveretu. Bre, ja bih za tebe u bunar, a ti? Nemoj si neki!
RADA, FIJAKERIST: Zar da nas preia Gliin Glia? Onaj crv? Torta
da se nosi u Kovin? Svi da nam se smeju?!
LEKA: Nemojte, ljudi. Nije mi do sprdnje.
MANOJLO: Leko! Ako nee... ja ne odgovaram za sebe. Tortu u da
tresnem Glii o glavu, pa kud puklo...
175
 KALIOPA: gospodine Leko, neete nas, ne daj boe, razoarati? Tolike
ste godine pobeivali i sad da, bez borbe, pustite ispred sebe tog Bou iz Ko-
vina?
U drugom uglu, za stolom, suparniko drutvo. Boa iz Kovina, Beli, Gli-
in Glia, dve tri opajdare, one Ruskinje.
Boa, preko stola, nazdravlja Kaliopi.
BOA IZ KOVINA: Pijem ovaj pehar u vae zdravlje, lepa gospo. I pozi-
vam vas, posle, na pare torte. U dvoje, a u etiri usne i oka!
GOSTI: Leka! Leka! Hoemo Leku!
Za centralnim, sudijskim stolom, pored torte jedan se maskirao kao Hi-
tler. Svaki as objavljuje...
HITLER: Bite en! Ko se javljenzi? Jo jedared... ko se javljenzi. Ajnc,
cvaj, drpaj!
Za Lekinim stolom...
KALIOPA (Guliveru): Zar e dozvoliti, Miroslave? U tvom prisustvu?!
Zove me na pare u etiri oka!
GULIVER: Bata Leko, osveti me! Boa vrea Kaliopu!
Manojlo ustane.
MANOJLO: Ja u mamu maminu...
Guliver ga zaustavi, on ustane i dovikuje.
GULIVER: Povuci re, Boo!
I Boa ustane, zasukuje rukave. Guliver takoe. Sprema se tua.
BOA IZ KOVINA: ta je Guliver? Hoe da se bije? Izii napolje, da
vidi ko je Boa iz Kovina. Krivo ti? Uio sam tvog debelog Leku u laganju, a
tebe u u makljai. Ja sam za tebe... zna ko?... Maks meling!
BELI: Krivo im! Gube! Danas gube ovde, a u nedelju e i na zelenom po-
lju. Nee im vredeti ni kone gae. Dabe im Danilo i Mali Vaga... Graan-
ski e da ih uije kao to je gospodin Boa naduvao Leku Bankrota. Ua-
aaa!
Za Lekinim stolom...
RADA, FIJAKERISTA: Dosta Leko, zar nema srce?
Leka ustaje, veliki aplauz. Skandiranje.
HITLER: Javio se! Leka Bankrot najvei laov 1936, 37, 38, 39,
1940! ovek koji je smazao pet ovakvih torti! Hoe li i estu! Biteen...
Leka, mrk, neraspoloen, mraan, dolazi do torte. Publika oduevljena,
smeje se.
Leka pored torte, govori tmurno, ali mu svaku reenicu prati gromki
smeh publike.
LEKA: Ljudi! Gledajte u ovu tortu! Nagledajte se! Neete je videti ni
okusiti etiri godine! (Smeh i prvi aplauz.) Guliete buavu proju i otimae-
176
te se, koliko sutra, za pola godine, oko svakog pareta. (Jo benji smeh.) I sto
vas jo muka eka, dame i gospodo! Lagaete ne od besa, nego do nude, a
umesto kolaa dobijaete batine, al nee biti mnogo srenih. (Smeh se
proredio, ljudi nisu oarani.) Neu, dame i gospodo i ostala uo, vie o torti,
proji i batinama. Ispriau vam neto lepo. Mnogi od vas e to i doiveti, a sad
e se smejati kao najveoj ludosti i lagariji. (Uspravi se i vikne.) Ljudi e se po-
peti na mesec!!! (Poinje opet dubok, iskren, spontan smeh i aplauz publike.)
Prvo e, tamo, da se popne jedno kue, pa dvatri mia... a onda e u lau za
mesec da se ubace ljudi. I da odu tamo, i da se vrate ovamo. A vi ete da sedi-
te kod kue i gledate.
NEKO: To kad ima meseine, a kad je mlad mesec? Kako e onda?
LEKA: Imaete svi kod kue ovako jednu kutiju... (Opisuje neto nalik na
televizor.) ...Tako, kao mali sanduk. I tu e biti jedan prozor. I vi ete da blene-
te i gledate. Oni to su se popeli na mesec...
ONAJ: Meseari?
LEKA: Dobro, meseari... Oni e gore da izvode neke besne gliste i da
skupljaju meseevo kamenje, a vi ete da blenete u onaj prozor... U stvari, to
e da bude kao bioskop. Svaki e kod kue da ima svoj bioskop, a ne samo
moj kum Guliver... (Smeh sve vei, zainteresovanost duboka.) I ima da buljite u
taj prozor svaki dan po tri sata, dok vam se ne smui. A nee brzo da vam se
smui! Gledaete, ovde iz Bunara, ta se dogaa u Africi, a oni iz Afrike
ima da gledaju ta se radi u Americi. I tako u krug.
Smeh je ve histerian, nasluuje se pobednik u laganju Leka.
NEKO: U boji?
LEKA: I u boji! Naravno! Isprva e to skupo da vas kota, ali e Beli, koji
je prvi imao etkicu za zube, Cyndapa i englesku klozetolju i to pr-
vi da kupi. Ima da proda onaj vinograd preko Kruke i da se zadui kao
Grka, ali e da ga kupi! Da gleda utakmice, jer... vie ni na utakmice neete
ii. Zato da idete? Lepo e igrai da igraju, a vi ete kod kue da gledate...
Opte oduevljenje, smeh, aplauzi.
HITLER: Dame i gospodo! I ove godine, leta gospodnjeg 1941. naj-
vei laov na svetu i u Bunaru je Leka opi Bankrot! (Boi iz Kovina.)
Izvinite, gosin Boo, vi ste moda Maks meling za Bekerek i preko, ali ovde
ste naili na... Do Luisa! (Hitler predaje tortu Leki i proglaava ga pobedni-
kom.) Alal ti torta, Leko!
Leka se, tuan sa tortom u rukama, vraa svom stolu i mumla.
LEKA: Ljudi... Ljudi...
Veseli Guliver, Kaliopa, Rada i Manojlo jedu. Leka tuan, preko njego-
vog lica pretapanje.

177
 VII

VII/1.
Krojaka radnja Cvikeraa

U separeu, gde se uzima mera muterijama, Cvikera, Danilo i Robija u

odelu Davidovia.
ROBIJA: Saznali smo da e, ako rat pone, da sele celu Kaznionu iz Bu-
nara nekud dublje u unutranjost. Jedino ako nova vlada ne ukune logore i
pusti politike...
DANILO: Na to ne smemo raunati.
CVIKERA: Pritisak javnosti je veliki, ja mislim...
DANILO: Svejedno! Moramo biti spremni, oni su u stanju da sve poubi-
jaju. Doktor je naredio da se obezbedi prihvat.
CVIKERA (razmilja, onda odlui): Dobro! Da ja spremam odela? Ko-
liko?
ROBIJA: Lako emo za odela. Prvo da spremimo vazduh!
CVIKERA: Ja sam najder, mogu odela, a vi za vazduh vidite sami.
Utri jedan Cvikeraov egrt II.
EGRT II: Majstore! Ide! mrkmrk!
Danilo i Robija se smeju, Cvikera ih skloni. Cvikera bajagi firca, eka
Davidovia.
DAVIDOVI: Dobar da... mrkmrk... Dobar dan, majstore.
CVIKERA: O, gospodin Davidoviu, kojim dobrom?
Davidovi u starom, prilino ofucanom odelu, snuden.
DAVIDOVI: Posvaao sam se... mrkmrk... sa mojim starim najde-
rom Miletom. Nisam znao da je takav ovek. Celog veka, odkako sam u slu-
bi, ijem kod njega, a on se onako pokazao... Izmotava me, zadeva. Neu vi-
e kod njega, tera sprdnju sa mnom. Hteo sam da kupim novo odelo kod
Tivara, ali on zatvorio duan, pobegao negde...
CVIKERA: Pa... kako da pomognem?
DAVIDOVI: Odelo. Obino. Kako se nosi.... mrkmrk... i, ako bi mo-
glo bre. Nema smisla ovakav, vidite... isflekano. Ja uvam, ali znate... samac
sam, sam kuvam. (...) I... Ko se tome nadao? Nije mi ao za cipele, bile su do-
trajale. Ali, eir! Nov, novcijat! Borsalino. 450 dinara!
CVIKERA: Cccc! To ba nema smisla!
DAVIDOVI: Leka Bankrot! Ko bi drugi? Baraba, razumete! I onaj
Guliver! To mi je hvala! Nita, nita... osvetiu se ja, samo malko da se
oporavim... mrkmrk... Ja sam poputao, poputao i eto... ne vredi s njima
ljudski. Nego... Je l moe obino? Imam cuger, ostalo mi od pre...
178
 CVIKERA: Da vam uzmem meru? Stanite tu. (Uzima mu meru.) Hoe-
mo malo vate ovde?
DAVIDOVI (tuno): Kako vi kaete, majstore. I ovde jedan mali dep.
(Rastui se jo vie.) To mi je najalije. Tu sam imao jedan loz Klasne lutrije.
Zavrava se na 22. Jedanaest godina igram isti broj. Nikad nita nisam izvu-
kao... mrkmrk... I ba sad, kad imam pravi presantiman da u da dobijem,
uzee mi i kaput i eir i loz! Bar da mi loz vrate... mrkmrk... Ja, kakve
sam sree, ne bih dobio, a on e da izvue... Videete! 22 ima da izvue...
mrkmrk... sto posto!
Ovo mrkanje Davidovia nije kao ranije vlano, slinavo... Sad je suvo.
(Posle onog nazeba u kafani on je, u stvari, prestao da mrke... ovo mu je sa-
mo iz navike.)
CVIKERA: More, nek je samo zdravlja, gospodine Davidoviu. Bie
svega.
DAVIDOVI: I zdravlje sam izgubio. Nazebao sam onako go i bos...
mrkmrk... Vie nemam kijavicu. Je l primeujete? Nita mi ne curi. To ni-
je zdravo. (Cvikera ga premerio.) Gotovo? Vi ste, majstore, jedini dobar. Ne
terate na alu, ja u Miletu da pokaem. Zamislite, pitao me gde da mi na ode-
lu priije robijaki broj? Pa, recite, je l to ima smisla? Baraba! Rekao sam mu:
Idem, tebi zainat, kod Mie Cvikeraa! A on: Idi, idi... Mo biti kod nje-
ga e da nae i odelo to su ti ukrali. I loz. Budala, on i ne zna da ste se, mi-
slim orevi, Vasi i vi, pomirili.
CVIKERA: Jeste, jeste... Pomirili smo se. Pomirili...
Davidovi odlazi.
Pretapanje.

VIII

VIII/1.
Gradsko poglavarstvo. Kancelarija

U kancelariji: Vasi, Poverenik, Oficir II.

POVERENIK: Molim vas jo jednom: nikom ni rei! (Vasiu.) Ni or-
eviu! (Tiho.) U noi izmeu petka i subote, etvrtog na peti, Kazneni za-
vod se seli iz Bunara.
VASI: Hvala bogu! Samo te bede da se jednom kurtaliem, mislim: ro-
diu se! Pa... pa to, to je sutra?!
POVERENIK: Sutra, a ve prekosutra e biti objavljen ukaz o rasputa-
nju logora.
179
 VASI: Sele se svi? I lopovi? I...?
POVERENIK: Svi! Granica je blizu, svakog asa se moe oekivati upad
odozgo.
VASI: O! Hvala ti, boe! Pristajem na sve! Nek bude ludnica! U redu.
OFICIR II: Kakva ludnica?
POVERENIK: Zavod je slabo obezbeen. Kad je pravljen? Ihaj! Jo u
Miloevo doba...
VASI: Slali smo sto apelacija Skuptini i ministarstvu da se seli iz Buna-
ra. Jednom, dvadesetetvrte, ila je cela deputacija, na elu sa Vladikom, da
moli. Daba! Prvo su pristali, bilo je ak i potpisano, ali da umesto robijani-
ce bude Dravna ludnica... Ovi nai nisu pristali! Bajagi, iziemo na ruan
glas. Dosad su nas zvali robijai, a odsad ludaci. O, hvala ti Boe! Ovo
je datum za Bunarvaro!
POVERENIK: Nema ni pomena o ludnici. Kakva ludnica, idite, molim
vas.
OFICIR II (tuno): Bie neto gore od oboje kasarna! Garantujem.
Ima para za nove oficirske klubove, a za kasarnu je dobra i apsana. Sramota!
POVERENIK: Dakle, sutra, etvrtog na peti u no. Vozom sa spoljne
stanice. (...)
VASI: Samo toliko. Sitnica!
POVERENIK: Znam, znam sve. I da se onaj centarfor vratio iz Francu-
ske. I za onaj cirkus Dvajessedmog marta... Znam, ali ovo moramo da izvede-
mo. Obezbedite mi doktora, onog Duka to je radio u Zavodu. Moram da ih
ive i zdrave predam na revers.
Vasi se zapanji na pomen Doktora.
VASI: Doktor Duka?! Jeste vi normalni?
POVERENIK: Njega. On je dobar, lojalan. Ve deset i vie godina radi u
zavodu. Proveren...
VASI: ...proveren komunista. Glavni! Otkrilo se!
Sad se Poverenik zgrane.
POVERENIK: Kad? Gde? Jeste sigurni? Nemogue!
VASI: Aha, aha! I on! Glavni! Pitajte orevia, ako meni ne verujete.
Ovaj Dvajessedmi mart je mnogo pokazao, ko je ko i kakav je...
Poverenik vadi notes da pribelei.
POVERENIK: Ko jo?
VASI: Piite slobodno, gospodine, u va notes: Bunar varo! Svi!
Ovo nije Bunarvaro, ovo je Moskva!

180
 IX

IX/1.
Crkva

Veernja sluba. Mnogo sveta.

Od naih: Porunik Mia, Simona, Vita Bas, Leka, Guliver, Kaliopa, o-
lak, Oficir II, Nada Sifon u drugom stanju, Beli, Manojlo itd. Pop Vasa vr-
i slubu. Blagosilja kandilom.
Sluba se zavrava, vernici izlaze. Ostaje grupa oko Porunik Mie i grupa
oko Leke.
POP VASA: Sad u, gospodine ljiviu.
Pop Vasa prie pevnici i peva molitvu za spas Francuske koju pominje u
molitvi. Simona plae, porunik Mia pozdravlja vojniki. Kad se molitva
svri uzme enu pod ruku i izvodi je u portu. Pop Vasa prilazi Leki. Leka je
sam. Sami su u crkvi.
POP VASA: Ne moe, Leko. To je greh! Ne smem.
LEKA: Kako ne moe? Za spas Francuske moe, a za mene ne moe? Ja
u da platim!
POP VASA: Ovo za Francusku, to je molitva za zdravlje. Evo, Leko, ja u
tebi, za tvoje zdravlje, da molim badava. I sto puta. I usliie Svevinji molbe,
jer ti si estit i pravian ovek... Ali opelo! Ne moe, ne smem.
LEKA: Moe!
Na izlazu iz crkve Guliver.
POP VASA: Ne moe, Leko. (Guliveru.) On hoe da molim za pokoj du-
e svih njegovih. I tate, i ika Ugljee, i strieva i brae, ali... i njega da pome-
nem me mrtvima. To je greh. Ne mogu!
LEKA: Dobro, pope! Pevaj onda za pokoj due mojih opia!
Pop Vasa ode u pevnicu, peva...
POP VASA (peva): ...da pamjanet gospod Bog raba bojeg...
Nabraja imena poginulih opia prema onom spisku sa spomenika, kad do-
e do poslednjeg imena za njim zapeva Leka.
LEKA (peva): I... grenog raba boijeg AleksandraLeku opia Ban-
krotaaaa.
Pop Vasa prestane da peva, skida brokatnu mantiju. Leka ustaje i pona-
vlja poslednju frazu. Guliver na ulazu u crkvu, zarije svoju glavu Kaliopi na
grudi, ona ga miluje po kosi.
KALIOPA: Miroslave... Miroslave...
Manojlo je u uglu crkve. Drhti mu brada.
Leka na sred crkve, podigao ruke.
181
 X

X/1.
U crkvenoj porti

Ispod jednog drveta: Porunik Mia i Oficir II.

Onaj s kojim se sreo pred itaonicom.
Leka izlazi iz crkve, gologlav, krupnim koracima.
OFICIR II: Gospodine, obavestite koga treba da e vlasti, civilne, sutra
uvee transportovati Kazneni zavod iz Bunara u nepoznatom pravcu. Istovre-
meno, ostavljam vam potpunu slobodu da o ovome obavestite, ako naete za
shodno, i moje stareine. Hvala vam, kako god odluite, gospodine M. .
Salutira, okrenuo se i ode.
VitaBas i Simona na klupi.
Porunik Mia ih gleda.

XI

XI/1.
tamparija Brazda

U onom boksu kancelariji Vage. Jutro.

Sad su tu: Mali Vaga, Porunik Mia.
Na radnom stolu, mladog gazde, malog Vage pozlaena futbalska lop-
ta sa posvetom: Najboljem futbaleru Francuske 1938.
Govore jedno vreme na francuskom.
PORUNIK MIA: Imam poruku za Danila.
MALI VAGA: Gore je u slovoslaganici. Hitno?
PORUNIK MIA: Prilino.
Mali Vaga ode do prozora, zove Danila.
MALI VAGA: Danilooo! Doi... (Poruniku Mii.) Sedite. ta mislite, go-
spodine ljiviu, hoe li Hitler da udari?
PORUNIK MIA: Vrlo brzo.
MALI VAGA: I...?
PORUNIK MIA: Bie isto kao sa Francuskom.
MALI VAGA: Mislite? Englezi e se valjda sad vie zauzeti...
PORUNIK MIA: Hm! Koliko i oko Francuske. Preko radija i novina.
MALI VAGA: I Ruzvelt je poslao telegram Simoviu...
Dolazi Danilo.
182
 DANILO (na francuskom i on): Dobar dan, gospodine Mio. (Malom Va-
gi.) Zvao si me.
MALI VAGA (pokae na Miu): On!
PORUNIK MIA: Imam poruku za tebe.
DANILO: Za mene? Od koga?
PORUNIK MIA: Nije vano.
Mali Vaga hoe da ih ostavi nasamo, ali ga Mia zadri.
MALI VAGA: Sad u se ja vratiti...
PORUNIK MIA: Ne, ostanite, Vago. Voleo bih i vi da ujete. (Dani-
lu.) Noas e evakuisati Kazneni zavod; transportuju robijae, meu njima i
tvoje politike prijatelje. Ovu vest sam primio od jednog, ini mi se, asnog
oveka.
DANILO: Hvala vam!
PORUNIK MIA: Molim te, Danilo, da ovo ne protumai kao moju
naklonost komunistima. Ja nisam komunista i nikad neu biti. Nemam ni
razumevanja, ni simpatije za ono to vi radite, ali smatram svojom patriot-
skom dunou da te obavestim. Iz samo jednog razloga. Radili ta radili, mi-
slili ta mislili, ma koliko zavisili od Moskve i Kominterne, komunisti koje
sam ja u svom ivotu sreo su sigurno protiv faizma i branie domovinu.
Ne valja ako ih ne oslobode danas, ne valja da ih bace u neki logor. Bolje je da
otadbina dobije makar jo jednu etu vojnika koji znaju ta je faizam. Dani-
lo, to je moj jedini razlog zbog kojeg ti prenosim ovu poruku. I... i elim ti
mnogo uspeha noas kad ih bude oslobaao...
DANILO: Hvala vam, gospodine ljiviu. Na stav je poznat branie-
mo otadbinu!
PORUNIK MIA: Za to nije potreban stav Danilo... Otadbina se
MORA braniti!
Okrene se i izie iz kancelarije. Ostanu Danilo i Mali Vaga.
MALI VAGA: A u nedelju? Igramo? Boe, ko zna, moda e nam to biti i
poslednja utakmica. Nisam trenirao est meseci, vidi... ugojio sam se.
DANILO: A ja? Nisam loptu utnuo tri godine.
MALI VAGA: Mogu oni majmuni iz Graanskog i da nas uikaju.
DANILO: Oni? Nikad! ta ima novo? Sluao si radio?
MALI VAGA: Nita. eka te.
DANILO: Ja ne mogu da ekam. Spakovao sam i sklonio 30 kilograma
slova i jednu mainu. Trebae nam. Ne ljuti se gazda?
Mali Vaga se smeje.

183
 XII

XII/1.
eleznika stanica. Voz

Kordon andara sprovodi robijae. Oni ipe sanduke. Svi su u robija-

kim uniformama. Ubacuju ih u marvene vagone. Na peronu se vrzma Pove-
renik. Tu je i Oficir II sa etom vojnika.
ef stanice daje znak, voz polazi. Svima odlakne. Poverenik i Vasi idu
prema gradu. Oficir II komanduje eti, vraaju se u kasarnu.

XII/2.
eleznika stanica. Voz

Voz u pokretu. Naputa Bunar. Robijai u vozu.

XII/3.
Skretnica

Skretnica na pruzi. Voz joj se pribliava. Na skretnici elezniar i Kosto-

lomac. elezniar iznenada okrene skretnicu. Voz skree sa glavnog kolose-
ka. Mainovoa i pomonik osete, koe. Voz se zaustavlja. Robijai, od izne-
nadnog koenja, se sudaraju. Grabe svoje prnje i bee u no.
andaripratioci se poplae, kriju. Neki pucaju.

XIII

XIII/1.
Polje. Koliba u polju

Jedan po jedan, robijai utravaju u kolibu, svlaei redom svoje robija-

ke prnje. Unutra ih doekuju onaj Robija to je prvi pobegao i olak. Tu je
Kostolomac. Daju im sa jedne velike gomile odela, cipele, kape. U stvari: ko-
stime i narodne nonje narodnog drutva Vasa Pelagi.
OLAK (svakom): Sreno! Sreno, drue! Bre, bre... i bog te uvao.
ROBIJA (svakom): Svako u svoj kraj! Razlaz! Svako svojoj kui! Ra-
zdvajajte se! Ne idite zajedno, svako u svoj kraj! to pre!
184
 Begunaca je dvadesetak. Tre preko polja i oblae se. Robijake uniforme
ostaju razbacane po polju i tek izniklom aprilskom itu i detelini. Svie.
Prazno polje, po njem, kao fleke, prugaste uniforme.

XIV

XIV/1.
Prostorije Drutva Vasa Pelagi

Na ulazu u prostorije plakat koji najavljuje sutranju utakmicu 6. aprila.

GraanskiRadniki.
Unutra su Cvikera, olak i Kostolomac.
olak je neto ljut.
OLAK: Molim da ue u zapisnik. Neu posle da ispadne ne znam ta.
Pii!
Kostolomac belei u debelu knjigu inventara imovine drutva.
OLAK (diktira): Rashoduju se pozorini kostimi radnikog kulturno
prosvetnog drutva Vasa Pelagi i to iz predstava Oaloena porodica, Ja-
zavac pred sudom i Bez krivice krivi od Ostrovskog: getraftpantalone 4 ko-
mada, kamani 11 pari, koulja starih bez plastrona komada 9, dva fraka, pet
vrskaputa, kaketa dva, eira mekih za fazoniranje 3, halbcilinder jedan,
vunenih arapasokni 6 pari...
KOSTOLOMAC: Polako, ne mogu da stignem.
OLAK (nastavlja): ...i nekoliko duplikata iz kompleta narodne nonje
umadija folklorne sekcije Drutva i to: jeleka 3, koulja od narodne
srpske svile 5, ajkanih akira 2 para i... i vei broj pocepanih opanaka.
Taaako! (Cvikerau.) I ti, Cvikera, da potpie. Zna dobro koliko ja ne pod-
nosim manjak...
CVIKERA: Hou, hou...
OLAK (nastavlja diktat): Sve popisane stvari su dotrajale i nisu vie za
upotrebu. I dole: U Bunaru, 5. aprila 41. (Cvikerau.) Ej, moj Mio! Koliko
nam je godina trebalo da sve to skupimo. I sad? Ode! Najvie mi ao za Oa-
loenu porodicu. Ode i moj kostim. Kome li je od njih dopao Agatonov ka-
put. Ostala mi u depu uloga.
KOSTOLOMAC: Kakva Oaloena porodica... Video si ih... Oni su u
stvari za neki komad Maksima Gorkog.
OLAK: Maksim Gorki... Maksim Gorki. U redu. Ali, dobar je i na Nu-
i. ta mu fali?
KOSTOLOMAC: Gorki je Gorki. Sluaj!
185
 Pone da recituje Burevesnik. Ali ne oara olaka i Cvikeraa jer ne-
ma talenta.
OLAK: Ih! Ih! Ne ume! Slabo. Mnogo se dere. Ovako to ide.
olak recituje. Dosta dobro. Dok se zanet recititovanjem gubi, Cvikera
pita Kostolomca.

*
CVIKERA: U zavodu. Javila nam sestra Ugljee andara da je Zavod
prazan i da su ostale neke puke, neka municija... ta ti ja znam.

*
CVIKERA: Oni su ludi, pobie ih.
KOSTOLOMAC: Ne brini. andari se razbeali, niko ne uva.
OLAK (poto zavri recitovanje, razoaran to ga nisu sluali s panjom):
Potpii ovde, Cvikera!
Cvikera potpisuje zapisnik.
Pretapanje.

XV

XV/1.
Kazneni zavod

Jutro.
Potpuno prazna i naputena kazniona. Danilo, Mali Vaga, egrt, Maksa
prolaze kroz prazne hodnike. Otvaraju vrata. elije prazne.
andarskastraarska soba.
Nekoliko puaka sloenih u soke. Uzimaju ih, odnose. Zagleda egrt
jednu eliju. U njoj Veita, jedan od robijaa koji je odbio da bei. Uplai se.
egrt tri kroz hodnike za onima koji odnose puke.
Veita zarastao u bradu, izmuen, lud.
VEITA: Majko, moja majkoooo!
Istravaju iz kue strave sa pukama. Preko njih, u zoru, lete avioni.
Zastanu i gledaju ih.

186
 XVI

XVI/1.
Dokumentarni snimci

Autentini snimci. tuke pikaraju i bombarduju Beograd. Kroz stra-

vinu jeku tuka uje se glas spikera radioBeograda koji objavljuje Hitlerov
napad na Jugoslaviju. I da sa severa prodiru prema Bunarvaroi.

XVII

XVII/1.
Groblje

Iz jedne svee, tek iskopane rake, pojavljuje se Grobar. Gleda u nebo, u

nemake tuke koje juriaju na Jugoslaviju. Obrie znoj sa ela.
I opet, kao u svim epizodama, ista reenicarefren.
GROBAR: Aman, ljudi, ostavite me na miru. Kako vam nije dojadilo?
Avioni, tuke. Bombe.

XVIII

XVIII/1.
Ulice Bunarvaroi

8. april 1941. u Bunaru. Jutro. Ulice puste. Nigde nikog.

Na motociklu u Bunar ulazi jedan mladi Nemac. Razgleda osvojeni grad.
Jo jedna prilika da i kamera zabelei draga mesta: park, gimnaziju, kue, kor-
zo... Dolazi do kafane Kod bankrota.
Sva vrata su zamandaljena, a gle! Jedna irom otvorena. Nemac zaustavlja
motocikl. Prilazi. Na vratima veliki sto kafanski. Za njim Leka. Glava mu
pala na sto, ali je ruka sa akom inatski stisnutom u IPAK isturena. Nemac
ulazi paljivo. Ugleda Leku, pa IPAK.
Podigne Lekinu glavu. Mrtav! Pusti je, ona klone. Nemac pokuava, uza-
lud!, da razbije IPAK Lekine desnice. Mui se, mui. Ne moe!
Krupno: veliki Lekin IPAK! Preko ovog kadra odjava.

Kraj este epizode

187
 EPIZODA SEDMA:
Parastosi

I/1.
Izbor sekvencifragmenata iz prethodne epizode

Izborom i montaom najznaajnijih odlomaka iz prethodne, este, epi-

zode (Mart, April) uspostaviti kontinuitet fabule i omoguiti publici nesme-
tano praenje Treeg dela.
Ovaj izbor plasirati u predpici emisije.

II

II/1.
Groblje

Groblje. Mnogo sveta na parastosima. Daje se etrdeset dana onima

koji su izginuli ili poumirali sredinom aprila 1941.

II/2.
Groblje

Pored porodine grobnice Leke Bankrota, velika grobnica sa natpi-

som Vena kua familije opi. Prisutni: Manojlo, Guliver, Kaliopa, Ra-
da, fijakerista, Gara, Cigani, Lekini prijatelji.
Cigani sviraju i pevaju, a preko Manojlovog, Guliverovog i Kaliopinog
obraza klize suze.
CIGANI (pevaju):

Crni dani na Bunar su pali,

Crne suze u Ciganskoj mali.
Umro nam je dobri bataLeka,
Lele mati, ta nas sada eka?

188
 Bem te, smrti, u alava usta!
Ode Leka, osta varo pusta!

Voleo je svoju brau crnu,

A pod zemljom sad mu koske trunu.
LekaBankrot dua od oveka!
Joooj, Cigani, ta nas sada eka?

Bem te, smrti, u alava usta!

Ode Leka, osta varo pusta!

II/3.
Groblje

Oko drugog sveeg groba.

Krstaa sa imenom poginulog Tanasije Boji Zuba, narodni uitelj.
Oko groba prijatelji i roaci: Danilo, Milica, Ljubina, njegova ena, Cvi-
kera, olak, Kostolomac, Majka Mara, Doktor Duko, Jovicabrica, Pop
Vasa, Popadija, Mali Vaga i Maksa. Hor drutva Vasa Pelagi. Pop Vasa za-
vrava opelo.
olak zagrlio Ljubinu.
OLAK (Ljubini): Zuba je, siromah, mnogo voleo da recituje Svetle
grobove od ikaJove. Ako se ne ljuti, ja bih...
LJUBINA: Ej, Zubo, Zubo... (olaku.) Sve je on mnogo voleo. I decu, i
pesmu, i pele, i drutvo, i uru Jakia i ikaJovu, i alu, i...
olak istupi i recituje.
OLAK (recituje): ...Aj! Na groblju na golemu, oduvek smo mi na nje-
mu...

II/4.
Groblje

Za vreme trajanja olakove recitacije, kamera obilazi ostale grobove i

one koji ih oplakuju. Usput: spomenik Danilovog oca, srpsko, cigan-
sko, jevrejsko i robijako groblje.
Zaustavi se pored svee rake na ijoj krstai pie Nepoznati vojnik.
Oko ovog groba uglavnom mlade: Danilo, Milica, Kostolomac, Mali Va-
ga, egrti, elezniar i Doktor Duko.
189
 Potom, kamera ieta iz groblja prema kapiji i tabli sa velikim brojem smr-
tovnica. Nek kamera na njima primeti sitna slova u potpisu: tamparija i
knjigoveznica Brazda. Vaga i Sin. No pasaran!

III

III/1.
Fotografski atelje kod Gulivera

Jedan Nemac na fotografisanju kod Gulivera. Guliver ga, uveren da ovaj

ne zna srpski, zeza, vue mu glavu tamo, ovamo i brblja.
GULIVER: Majmune! Ko te ibao po tim klempavim uima da cima to-
liki put dovde? Iz koje si pizde materine doao ovamo? Ko te zvao, budali-
no? I ta hoe? Pa ti nisi normalan. asna re! Via rasa? Od mene? Jebo te
voa Rajha. Tu... u mali i veliki mozak.
NEMAC II: Bitte?
GULIVER: Zo... zo. Ti si za zooloki vrt! (Nemac II se neto vrpolji.)
Oprem ti ga, majmune! (Pri tom je Guliver bajagi ljubazan, osmehuje se.) Da-
bogda crko! A i kad lipe, na onom svetu te eka srpska zajebancija, pae
aka mom bata Leki, on e ti mamu maminu, majmunino! (U Guliverovu
radnju ulazi Miler, upoznali smo ga kao futbalskog sudiju, sad je u uniformi folks-
dojera. Ulazi bez rei i pozdrava.) Mogu biti na usluzi?
Miler mu daje jedan zamotuljak hartije uvijen u rolnu.
MILER: Istaknite, Guliver, ovaj plakat u izlogu radnje! (Guliver uzima i
ita. To je naredba o tome kako se okupirani civili moraju ponaati prema nema-
koj vojsci.) Da, da... i proitajte! Dobro proitajte, Guliver! To nije ala. Neki
su u Beogradu ve zaradili logor. Ne morate ba vi prvi u Bunaru.
GULIVER: To vi neto meni?
MILER: Tebi, Guliver. uo sam da svata brblja. Bolje bi ti bilo da skra-
ti koju.
GULIVER: Ja woll, Herr Mler!
MILER: I ne ismevaj se sa jezikom na kome su pisali jedan Gete i jedan
Gebels sa tim tvojim ciganskim naglaskom.
Okrene se poe iz radnje, kad zakorai na ulicu, Guliver ne izdri.
GULIVER: Oprem dobro!
Miler se vrati.
MILER: Neto ste rekli? Nisam dobro uo.
GULIVER: Opet dobro, rekoh. Opet dobro!
Miler ode, Guliver se klopa, psuje u sebi.
190
 IV

IV/1.
Kua Porunika Mie. Senjak

Oko porunik Mie skupilo se nekoliko Cigana. Me njima nama pozna-

ti Gara i Rada, fijakerista. Zabrinuti su. Pred njima izguvan plakatnaredba
da Cigani moraju da nose ute trake i zvezde.
GARA: Ovo je doneo bataZoran. Sad, kad je iao u Beograd za kalaj i
neki lek. Bolesno mu dete, sve se osuilo, kumporunie. Da ga vidi samo,
dua da ti svisne... I... Vidi!
Okupe se oko rasprostrtog plakata.
RADA, FIJAKERISTA: Meni je samo mama Ciganka, a tatu mi zna, ku-
maporunie. Srbin sto posto! Da l to i za mene vai, a?
GARA: Doli smo kod tebe, kuma Mio, jer mi vie svoga nemamo. Ba-
taLeka je umro, gosin Vasi kae da nee da se mea... Pa, kome emo, ako
neemo kod naeg kuma Mie?
RADA, FIJAKERISTA: Ja mislim da se ovek rauna po tome ko mu je
otac. A moj ale je beo! Sad, to sam se ja vie izmetnuo na mamu, to je dru-
ga stvar. Ja nisam kriv. Al da li ima i jedan crnomanjast Srbin? Nee valjda sve
crnomanjaste?
CIGA: Svi smo mi Srbi! to su pa Srbi bolji od nas? Po em?
PORUNIK MIA: Te trake... ako se bude moralo, i ja u nositi!
Gara pokazuje na potpis ispod plakata, tu je sem potpisa nemakog i pot-
pis srpskih vlasti.
GARA: A ovo? ta ovo znai, kume? Pa, je l to lepo s vae, srpske, strane?
To da nam uinite? Vi? Nismo se nadali?
CIGA: To nam krivo. Mi smo mislili da smo sa Srbima kao braa, a ono...
vidi! Kai po dui, kuma Mio, je l to oveanski? Jesmo to zasluili?
PORUNIK MIA: To nije potpisao Srbin, nego izrod srpski...
RADA, FIJAKERISTA: A nigde ne pie ako mi je ale Srbin...Nigde...
PORUNIK MIA (razbesni se): Zar e majke da se odrekne, sunce ti
cigansko?!
Cigani mu se pridrue, ali ih pecne ona o suncu ciganskom.
GARA: On nije na, kuma Mio. On je Srbin. I... nemoj, kuma Mio, i
sunce da deli na cigansko i belo. Ono je bar zajedniko.
RADA, FIJAKERISTA: Ja sam samo pitao...
PORUNIK MIA: ta? Majke da se odrekne, suzu ti srpsku!
CIGA: Nemoj, kume. Nemoj... Srbi su fini. Nego, ta da radimo, kume?
Gde da beimo? Koga da molimo?
191
 GARA: Neki kau da e Hitler da nas pobije to smo prljavi! I to smo,
bajagi, lentine i nita ne radimo... e se kupamo, svaki dan e se kupamo. Sa
ivim sapunom, sa ceom...
CIGA: Ali... nikad neemo moi, ma koliko da se trljamo, da izbriemo
tu crnou sa nas. Nije jo izmiljen taj sapun.
GARA: A to se tie da smo lentine... Ima! Ali, valjda ima i Nemci lenti-
ne. I, otkad je pa to ljudska mana?
CIGA: To je sasvim izmiljeno. To je Nemce neko slagao. Ko pere veliki
ve u varoi? Ciganke! Ko kad treba da se upa trava ispred kue? Ciganke!
Ko riba? Ciganke! Ko da ponese sa pijace? Ciganii?
GARA: Pa i sviranje je, majku mu, neki posao. Vijolina jeste laka, ali ik
da stane jedan Nemac ovako u dubak. Samo nek stoji tri sata, ne mora da pe-
va... A kamo li bas! Idi molim ti se!
CIGA: Ako je samo do toga, mi emo Nemcu lepo da pokaemo. Evo,
kuma Mio, izii ujutru u varo, tamo pored Spomenika. Ako nae jednu
mrvu, streljaj ti! Sve e da poistimo! Mi smo Cigani radnici. Drugo su
ergari. Nek oni nose uto, ba nas briga...
Naljuti se Ciga II, ergar.
CIGA II: Je l? To bi ti hteo? Da vi, malski Cigani, budete sad pa Nemci za
nas selske cigane i ergare? (Posvaaju se, preu s srpskog na ciganski. Umalo
da se pobiju, Mia ih razdvoji.)
PORUNIK MIA: Dosta! ut! Dosta!
GARA: Lau, kuma Mio. Svi lau! Mi, nit smo prljavi, nit smo lentine.
I, zna ta su nam jo prikaili? Da volimo da se svaamo! Mi?! Zna nas, ti
nas najbolje zna, kuma Mio! Je l da nije istina da se svaamo? Jesi nas ne-
kad uo? Mi ba sve fino, skoro na per si!
CIGA I: A da psujemo psujemo. Nema ta. To smo od vas, Srba, nau-
ili. Pre nismo umeli.
GARA: E, ako e Nemci i zbog psovanja da biju i ute trake okainju
nek biju. I nek ubiju, jebem ih u tu njinupamet i vaspitanje! To onda nisu lju-
di, nego sekaperse.
RADA, FIJAKERISTA: Neki kau: nee Hitler da nas pobije, nego
potroji! Pa da vie nema Cigana. Zato ja i pitam ono kako se ale rauna. Jer,
brao, ja bih vie voleo ovde da poseu, nego ovde... (Pokae najpre gore, oko
vrata, zatim dole, ispod pojasa.)
GARA: E, taj se Hitler jo nije rodio. Nit e da se rodi! Ne zna on ta je ci-
gansko seme. To se ne istrebi. Nego, kuma Mio... (Ostalim Giganima.) A,
bre, Cigani, a zato smo mi doli kod naega kuma?
Zbunjeni, pogledaju se. Zato bee?
CIGA: Pa... pa da mu se poalimo na Nemce. On e nas razume.
192
 RADA, FIJAKERISTA: I da pitamo ono za mene. Gde se ja raunam? U
Cigane ili u Srbe?
CIGA: Ti, kakav si, treba da se rauna u Nemce!
GARA: Nemoj, nemoj tako! Pa nisu ni svi Nemci Hitleri! Ima, valjda, i
me njima neki pitom i sa duom. Nego, kuma Mio, da li vredi da piemo
neko pismo njihovom oficiru? Da ga lepo zamolimo da nas se okane i ne za-
deva? Ti da sastavi pismo, a mi emo da potpiemo.
CIGA: Takva i takva stvar i... s potovanjem. Ti to ume.
Pojavljuje se Simona. Slui ih kafom, rakijom i slatkim.
Cigani se obraduju.
GARA: Oooo! Kuma Sino, nisi morala. Zbog nas? Nisi trebala.
CIGA I: Nije nam do slatkog, slatka kumo. Hoe da nas stisne Nemac i
potepa. Naisto. Jesi itala? Doneo bataZoran iz Beograda...
I njoj pokazuju ve izguvani plakat.
GARA: More! Moe nama Nemac da prdne pod prozor dok mi imamo
naeg kuma Miu. Je l tako, kumo? On e nas da brani!
Lep je dan. Simona pod eirom sa utom trakom. Mia otkine traku, Si-
mona se zbuni. Mia traku vee oko nadlaktice. Izlazi iz kue na ulicu. Simo-
na ga dri ispod ruke. Cigani za njima.

IV/2.
etnja

Porunik Mia, Simona i grupa Cigana ponosno koraaju kroz Bunar

varo. Neki graani se zgraavaju. Sreu Vasia. Ovaj se krsti.

V/1.
Danilova kua. Ordinacija Doktor Duka

Doktor Duko u belom mantilu.

Doekuje Vasia.
VASI: Ovo mi ne smete odbiti. To je vaa graanska dunost.
DOKTOR DUKO: Molim, bez okoliavanja.
VASI: Uostalom, ne traim nita nepoteno. Morate mi izdati uverenje
da je on lud.
DOKTOR DUKO: Ko?
193
 VASI: Mia ljivi! Hou da ga sklonim iz Bunara. U njegovom intere-
su, pre svega. A onda... on e navui na ceo grad bes okupatorske sile. Molim
vas doktore...
DOKTOR DUKO: Mia jeste svoj, neobian i udan ovek. Ali, lud ni-
je!
VASI: Lud i besan! To svi znaju. Sem Nemaca, a oni mogu da njegove
budalatine protumae kao otpor. Opomenut sam sa visokog mesta u Beo-
gradu da ne smem ni jednim gestom, niim!, izazvati gnev Nemaca. Bie ne-
milosrdni u osveti. Jeste li videli, molim vas, ta je sad uradio? Je li to norma-
lan ovek? Barabar sa Ciganima...
DOKTOR DUKO: A jesu li normalni oni koji nareuju Ciganima da
oko ruke nose ute trake?
VASI: Ih! Mnogo me pitate, doktore. Mali smo mi da o tome sudimo.
To je za vee mozgove. ta? Jo i o Giganima da vodimo brigu?
DOKTOR DUKO: Ne pristajem!
VASI: A pristajete da rizikujemo veliki blama? Za najsitniju uvredu
nemakog vojnika sleduje smrt, a za, ne daj boe, napad na okupatorsku oru-
anu silu odmazda
DOKTOR DUKO: Rat je, Vasiu!
VASI: Rat je zavren. Naa vojska je u ropstvu, kralj ko zna gde, a na-
rod na kolenima.
DOKTOR DUKO: Vi mislite da e tako ostati doveka?
VASI: Ja nita ne mislim. Ja neu da mislim! Moj zadatak je da uvam
Bunar od jo vee nesree i kazne. I zato, traim od vas da mi izdate uverenje
da je on lud!
DOKTOR DUKO: Lud jedini ovek koji se, kakotako, suprotstavlja
bezumlju? Neu, Vasiu.
VASI: Morate! Svi znaju da mu je sestra u ludnici, da je iz vojske naju-
ren kao nepodoban, da je... jednom rei, lud koliko je teak. Meni je najtee.
Njegov pokojni otac, upan ljivi, me kolovao. Ja toj familiji dugujem ono-
liko i... oseam obavezu da ga sklonim i sauvam. Naao sam jednog estitog
domaina, u Dubokoj, on e se brinuti o njemu. Vi treba samo da potpiete.
U ordinacijuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu ulazi jedan Seljak, pacijent.
VASI: Dakle?
DOKTOR DUKO: Ne mogu, Vasiu!
VASI: Ne moete ili neete?
DOKTOR DUKO: Neu! Imam prea posla. (Seljaku.) ta je?
Seljak govori promuklo.
SELJAK: Gua. Tu me steglo. Tu.
DOKTOR DUKO: Ulazi unutra.
194
 Ue u drugo odelenje, u meuvremenu je uao u ordinaciju, iz svog sta-
na, Danilo. Ostanu sami Danilo i Vasi. Malo ute, onda...
VASI: Kako je, Danilo?
DANILO: Kako? Znate i sami. Runo!
VASI: Runo, runo! Samo da ne bude gore. Ti se, bogami, ipak dobro
izvukao. I zna kome da zahvali? Meni! Kad si se prijavio u dobrovoljce, pi-
tali me da li da te prime. Ja sam rekao: ne! I, blagodarei tom mom Ne!,
ti si kod kue, pored ene, a ne u zarobljenitvu.
DANILO: Da, da... Vi ste se uvek mnogo brinuli o meni.
VASI: Boga mi, tvoji Rusi ispadoe najpametniji. Sigurno! Nisu ludi da
se ikaju sa vabom. Vidi kakva je to sila. To od postanka sveta nije bilo...
Ama, pametan je Staljin. Onoliko! A mi? Budale. Bolje rat nego pakt. I,
eto. Tako nam i treba. Simovi izvukao guzicu, a Vasi da se natrti. Cccc!

V/2.
Danilova kua

U drugom delu ordinacije Doktor Duko i Seljak... Ovaj vie nije pro-
mukao..
SELJAK: Jedan mitraljez, osam puaka. Dva sanduka municije i neka e-
bad.
DOKTOR DUKO: Sklonio si na sigurno mesto?
SELJAK: Doneo sam ovamo. Kolima. Kome da predam?
DOKTOR DUKO: Uh, majku mu! to nisi sakrio kod tebe.
SELJAK: Ne smem. Imam zavadu sa burazerom. Bojim se, navui u
andare u kuu.
DOKTOR DUKO: Ima li jo toga po selu?
SELJAK: Puaka? Ima. Ali svak za sebe zadrava, svaka kua ima puku.
Na vratima se jo jednom pojavljuje Vasi.
VASI: Ja bih vas jo jednom molio, doktore.
Seljak odmah zinuo, kao da je na pregledu.
SELJAK: Aaaaaa...aaaa!
VASI (seljaku): ut, bre! (Duku.) Uinite to, meni za ljubav. ta vas
kota?
SELJAK: Izvinite, gosin naelnie... gua.
Seljak izlazi. Opet ostanu sami Doktor i Vasi.
Vasi oceni da nee uspeti.
Odustane.
195
 VASI: Bar onda mene pregledajte. Boli me glava, ne spavam, zuji mi u
uima. ta to moe da bude? I znojim se, mnogo se znojim, doktore.
DOKTOR DUKO: Teak, neizleiv sluaj straha!
VASI (iskreno): Jeste, doktore. Plaim se, plaim... Nemaka je velika si-
la, a na narod je blesav!

VI

VI/1.
Bioskop Koloseum

Publika u sali.
Projekcija filmskog urnala.
Nemakog, propagandnog o uspesima na bojitima. Pojavljuje se Ge-
bels. Govori, mlatara rukama.
Iznenada se pojavi tablo sa natpisom: Oprem dobro!
Hitro se nastavi govor.
Smeh u sali.
Ovo se ponovi, na opte oduevljenje gledaoca, dvatri puta.

VI/2.
Kinokabina

Guliver, besan i prgav, u sred Gebelsevog govora ubacuje dijapozitive sa

natpisom Oprem dobro!
Iza Guliverovih lea Miler i dva Nemca.
Zgrabe ga.
MILER: Lepo sam ti govorio, Guliver! Ne izazivaj, ne igraj se glavom.
GULIVER (Mileru, prkosno): Oprem dobro! (Odvode ga.)

VI/3.
Sala

U gledalitu mrak. Iscureo poslednji kadar. Narod uti i gleda u prazan

beli kvadrat platna.

196
 VII

VII/1.
Trg u Bunarvaroi. Ulice

Nemci sprovode Gulivera.

Na ulici i oko spomenika mnogo Cigana, njihove dece, ena, staraca. Me-
tlama, krpama, ubravnicima iste varo. Popeli se na spomenik, peru ga.
Me njima su i nai: Gara, Ciga I i II, Rada, fijakerista. Radoznali svet: Kosto-
lomac, Lazi, Vasi. One tri Ruskinje sa nemakim oficirima.
Cerekaju se.
OLJA: ta je, ciganijo?
GARA: Seko, nemoj barem ti da nas zadeva. Mani.
Nemac se raspituje kod Olje o emu se radi, ta ovo znai.
CIGA I: Objasni sejo, gospodin Nemcu da mi nismo lentine. Evo, vidi,
gospodine.
Zamaje metlom, pravi prainu. Nemac se naljuti. Ciga I mu rukavom bri-
e izmu. Flinte se smeju. Kad ugledaju Vasia Cigani se skupe oko njega.
CIGA II: Nemoj da se ljuti na nas, gosin naelnie. Odsad emo mi da
istimo varo. Ima da se cakli kao, oprosti boe, oltar.
GARA: I sve badava. Dok vi beli spavate. Mi emo svako jutro pre sunca
na posao! Sve ima da bude cakumpakum. Vidi! I spomenik e da riba-
mo. Svaki dan.
VASI: Svi u mahalu! Neu ni jednog da vidim u varoi! (Onima na spo-
meniku.) Silazi dole! Silazi, kad kaem!
CIGA II (onima na spomeniku): Silazi kad kae gosin Vasi! (Vasiu.) Mi
smo hteli najlepe. uli smo da nas Nemci ne vole to smo, sanim, lentine.
Pa smo hteli da se pokaemo. Nek vidi ljudi s kim imaju posla.
VASI: Mar u malu! Maar!

VII/2.
Cigani

Cigani kupe prnje i odlaze.

Idu kroz ulice prema mali i pevaju.
CIGANI (pevaju):

U hiljadu i devetstotini
etrdest i prvoj godini,
197
 prolee je bilo mnogo gadno:
sunce sija, a u dui ladno.

Ciganijo, to si bogu kriva?

Da l si kriva zato to si iva?

Refren ponavljaju dva puta. Idu prema udericama u Ciganskoj mali.

I pevaju.

VIII

VIII/1.
Nemaka krajskomandatura

Nemaki oficir sasluava Gulivera.

Miler prevodi.
NEMAKI OFICIR: Upoznati ste sa naredbom okupacijske komande i
vaih civilnih vlasti o nainu ophoenja stanovnitva prema vojnicima ne-
make oruane sile?
Miler prevede.
GULIVER: Jesam!
NEMAKI OFICIR: Razumeli ste naredbu?
GULIVER: Jesam.
NEMAKI OFICIR: Znate li kaznu koju za sobom povlai prekraj na-
redbe?
GULIVER: Znam!
Oficir se zbuni jasnim odgovorima.
NEMAKI OFICIR (Mileru): Je li on normalan?
GULIVER: Jesam!
NEMAKI OFICIR (Mileru): ta kae? ta kae?
MILER: Kae da je normalan i pri istoj svesti.
NEMAKI OFICIR (Mileru): ta je on de facto uradio? Psovao?
MILER: Upotrebljavao runu re u bioskopu za vreme govora rajhskan-
celara Gebelsa.
NEMAKI OFICIR: Koju runu re? ta znai?
Miler se zbuni, ee po glavi.
MILER: To je teko da se prevede na jezik... gospodine... Oprem do-
bro... To vam znai... ovaj... zaista, to se ne moe prevesti... Srpski specijali-
tet.
198
 NEMAKI OFICIR (ljutito): Nemogue! Na jezik je najprecizniji jezik
na svetu i nema te rei ni na jednom svetskom jeziku koja se ne moe preve-
sti na nemaki.
MILER: Ali, ova re. Ova svinjarija... Ne, to se zaista ne moe. To vam je...
kako da vam kaem...
NEMAKI OFICIR: Psovka?
MILER: Pa... nije. Jednostavno: runa, pogrdna re koja znai... koja zna-
i... Oprem!. Eto... oprem!
NEMAKI OFICIR (Guliveru na nemakom): Vaa srea to on ne mo-
e da prevede znaenje ali ja sam zabeleio ovde... vidite.
Dok Miler prevodi Oficir je u svoju belenicu pedantno upisao njemu
neraziumljivu re Oprem!
NEMAKI OFICIR: Ja u to proveriti. Imam u Minhenu dobrog prija-
telja, profesora slovenskih jezika... Teko vama ako to znai neto mnogo ru-
no. Obesiu vas. A zasad nosiete na grudima i leima dva dana opome-
nu vaim divljim sugraanima...

IX

IX/1.
Ulica u Bunaru. Ispred Guliverove radnje

Guliver sa Kaliopom pod ruku.

Kao sendvimen nosi natpis Ja sam onaj koji je psovao i vreao vojsku
velikog nemakog Rajha!
Oko njega nekoliko obesnih Nemaca, smeju se i fotografiu ga.
Neto naeg tunog sveta.
Guliver i Kaliopa ponosno koraaju i govore u glas.
GULIVER: Ja sam onaj koji je psovao i vreao vojsku velikog nemakog
Rajha. Ja sam onaj koji je...
KALIOPA: Ja sam Miroslavljeva venana ena. Ja sam Miroslavljeva ven-
ana...
Dok koraaju ulicom u susret im idu Porunik Mia i Simona. I oni ruku
pod ruku. Podignute glave, na rukavima im, oboma, uta traka. Prilaze im i
pozdravljaju ih.
Simona i Kaliopa se zagrle i ljube.

199
 X

X/1.
Gradsko poglavarstvo

Kao pre okupacije, isti raspored. Jedino umesto Petra II Milan . Nedi
na slici. Prisutni: Vasi, Davidovi, Porunik Mia.
PORUNIK MIA: Zvali ste me, Vasiu.
VASI: Molim, saekajte. Tu je i gospodin orevi. (Davidoviu.) Po-
gledajte da li je stigao?
Davidovi izie. Sami Vasi i Mia. ute. Iznenada Mia se unese Vasiu
u lice.
PORUNIK MIA: Vasiu! Jeste li vi za Nemce?
VASI: Kakvo je to pitanje?
PORUNIK MIA: Prosto. Jeste li vi za Nemce?
VASI: Zato pitate?
PORUNIK MIA: Da vidim hou li s vama da razgovaram.
Ulaze orevi i Davidovi.
PORUNIK MIA (oreviu): A vi? Jeste li vi za Nemce?
OREVI: Ja sam za Srbiju.
VASI: I ja, i ja... U stvari, ja sam samo za nau Bunarvaro.
PORUNIK MIA (oreviu): Nemaku Srbiju ili slobodnu Srbiju?
Naglim pokretom orevi skida Mii utu traku sa rukava.
OREVI: Skinite to. Gospodine ljiviu, kako vas nije sramota? Va
pokojni otac mora da se prevre u grobu. Jedan srpski oficir mea se sa Ciga-
nima! Trucira celom svetu i svojim sugraanima, ni krivim ni dunim, tovari
bedu na vrat. To nije poteno!
PORUNIK MIA (kao pre): Jeste li vi za Nemce?
VASI (oreviu): Vidite! S njime se ne moe ljudski razgovarati.
OREVI (ljutito): Vi ste za ludnicu!
PORUNIK MIA (zanemeo, jedva se suzdrava): ta ste rekli?
OREVI: To to si uo?
Kao na neiji znak, ulete dva snana andara i epaju Miu. On ne stigne
da se brani.
VASI: Nismo imali drugog izbora, ljiviu.
Mia ga pljune.
OREVI: Ne vredi. On je lud. (Prie mu i istrgne utu traku.) Sluaj,
Mio! Jo jednom ti velim. Ili se okani tih budalatina, sedi kod kue s mirom
i uti ili emo te u ludnicu! Tamo gde ti je sestra. (andarima.) Pustite ga.
VASI: Nemojte! Nemojte!
200
 OREVI: Pustite ga, kad kaem! (Puste ga. Porunik Mii nemono
klonu ruke.) Mio! Vi znate koliko vas svi volimo i koliko potujemo vau ku-
u. Va otac, pokojni upan, bio je najznamenitiji ovek u ovom kraju. Uzdr-
ite se, ovee! Niko se od nas nije obradovao dolasku Nemaca, ali... ta mo-
emo? Mali smo mi da se meamo u svetsku istoriju.
VASI: Tako je! Strpen, spaen. Lepo kae narod. Bolje iv magarac, ne-
go mrtav lav.
Mia, gleda ih belo, poraeno, klonulo.
PORUNIK MIA: Tu poslovicu su izmislili magarci! Lako je ma-
garcima da budu pametni.
Okrene se i izie iz kancelarije...

XI

XI/1.
Ulice u Bunaru

Porunik Mia, gologlav, utuen, izlazi iz Poglavarstva. Ide ulicama.

Plakati, obavetavanja.
Jedan plakat naredba o Ciganima i Jevrejima.
Drugi naredba o specijalnom policijskom asu izmeu 19 asova i 5
izjutra, zbog ponaanja pojedinih graana, uvredljivog, nedostojnog i ne-
vaspitanog odnoenja prema... itd.
Trei obavetenje i poziv graanima da pristupe i pomognu skuplja-
njem namirnica za pakete za zarobljenike. Paketi e se pripremati u duanu
ovd. krojaa Miloja Vukovia zv. Cvikera... itd.

XII

XII/1.
Krojaka radnja Cvikeraa

Pripremanje paketa za zarobljenike u Nemakoj. Zauzeti oko poslova

Cvikera, olak, Ljubina, Milica, Guliver, Beli, Vaga.
Beli nudi pune ake i kese raznih pilula, lekarija.
BELI: I ovo... I ovo e im zasigurno trebati. Moe, ne daj boe, nekog da
zaboli zub ili dobije zatvor. Nisu navikli na njinu kuhinju.
CVIKERA: Dabome! Pii! (olaku.) Pii!
201
 olak marljivo belei svaki dar.
OLAK: Koliko ima toga?
BELI: Nije vano. Ja bih i pare, ali ta e im tamo? Valjala bi i neka knjiga,
a? Nek itaju, da im bre proe vreme.
Vaga je doneo pregrt knjiga.
VAGA: Ima i toga. Evo...
Me knjigama desetak Srpskih trilogija.
VAGA: Narueno mi bilo novo izdanje pred rat...
LJUBINA: Ljudi, nemojte da nam se smeje svet. Kakve pilule, kakve
knjige. Vojnici su to! Vie slanine i dvopeka. Ja ne bih slala ove sitne kolae...
BELI (Vagi): I bar da je neto zabavno, ljubavno. Nego ratno! Malo im
rata? Ja u da donesem knjige. Imam ukorienog Miki mausa i Fla Gor-
dona. Jedna savrena stvar...
OLAK: ta kae, Cvikera? Da izbacimo knjige?
CVIKERA (pakuje ih): Nek itaju!
Guliver nudi desetak razglednica sa spomenikom vojniku Bunara.
GULIVER: I ovo! Da se seaju na Bunarvaro i spomenik.
BELI: Taman posla! Spomenik mrtvom vojniku. Pomislie da smo ih ve
otpisali. I, uopte, ta ste navalili s tim vojnim stvarima. Njima treba neto ve-
selo, smeno... Kakav spomenik, to mirie na groblje. Jo samo fali da im spa-
kujemo municiju i puke. Boe, Guliver, ta sve tebi nee da padne na pamet!
GULIVER (Belom): Da oproste ove ene ovde, ali ti, kako si navalio, ti bi
da im se polje svakom po jedna picina dlaka.
BELI (oduevljeno): Dabome! Dabome! To sad njima najvie fali. To!
NEKA ENA: ta? ta?
BELI: Nita. Ja i Guliver neto onako. alimo se... (Guliveru.) Nego, ko e
da upa te dlake? I... i kako e olak to u popis? Od Nae Ruskinje dvajes i
dve dlake krae, kovrdave? Hihihi! Ko da upa? Ko da upa?
GULIVER: Niko! Tamo strau uva jedan nemaki podoficir, a oni, ka-
ko paze na istou, moda su je i obrijali.
BELI: Nisu, nisu!
GULIVER: Otkud zna? Jesi skoro razgledao?
Beli se postidi, ali i dalje smejulji.
BELI: Sino.
Svi se cerakaju.
U radnju ulazi onaj Seljak kojeg smo upoznali kod Doktora.
SELJAK: Majstor Cvikera! Doneo sam dva metra bagremovine. Gde da
istovarim?
CVIKERA: ekaj. Sad u!
Izie sa Seljakom ispred radnje.
202
 XII/2.
Ispred radnje. Seljaka kola

CVIKERA: Koliko ima?

SELJAK: Dva sanduka municije, neki lemovi, gasmaske i dva daka
runih bombi.
CVIKERA: I to cima po ovoj kaldrmi? Mogao si da odleti u vazduh! I,
ta trai ovde? Bio si kod Babice?
SELJAK: Nije kod kue.
CVIKERA: Nita. Vozi odmah prema groblju... Javi se Manojlu, kai:
Poslao Cvikera. I... vozi lagano.
Seljak poveze kola ulicom.
Cvikera ugleda orevia kako se pribliava trotoarom.
Uao bi u radnju, ali ga orevi zaustavi.
OREVI: Cvikera! ekaj!
CVIKERA: Zdravo, Svetozare.
OREVI: Tebi sam poao.
CVIKERA: Puna mi radnja. Doli ljudi, spremamo pakete za nae u
ropstvu.
OREVI: Zato sam i doao. Hou da se pridruim. I moj zet, onaj
Nadicin, je tamo u oflagu.
CVIKERA: Lepo od tebe, Svetozare.
OREVI: Poslau po momku koliko mogu. Fino je to od tebe, Cvi-
kera, to radi. Alal vera!
CVIKERA: Nije mi teko. ena i ja sami, nemamo ni kueta ni maeta.
OREVI: I... jo neto, Mio. Javili mi neki moji seljaci iz Lomnice da
se neki tvoji seljaci petljaju oko nekog oruja to je ostalo od vojske, a nije se
predalo ovima. Nemoj, Cvikera! Pusti, nek ratuju te velike sile. Mi treba da
priekamo.
CVIKERA: Da ja poaljem mog momka za te stvari za pakete?
OREVI: Ja ti rekoh, a ti kako hoe. to sam uo i znam ovde je
zakopano. Ali ti kaem kao ovek i prijatelj: ne akaj meku, Cvikera. Prga-
va je. Koda je prgava!
orevi pokazuje Cvikerau na jedan od onih nemakih propagandnih
plakata na ulici sa znakom V.

203
 XIII

XIII/1.
tamparija Brazda. Knjigoveznica

Knjigoveznica.
Nekoliko desetina ukorienih knjiga sa naslovom L. De Montie Akuer-
stvo za babike kole. Oko knjige Mali Vaga, Danilo, Kostolomac, Maksa, e-
grt.
Mali Vaga razgleda knjigu, lista je.
Na uvodnom listu tekst: Prevela Milica T. ivi, babica iz Bunarvaroi
i Simon ljivi. 1941. tamparija Vaga i Sin.
MALI VAGA: Ala e se obradovati babica! (Danilu.) Kad e da joj od-
nese.
MAKSA: I ne samo ona.
MALI VAGA: Kostolomac, zatvori vrata. I pripazi. (Maksi.) Daj da vi-
dim.
Maksa mu daje drugi primerak knjige, razlista ga. Od neke 51. stranice u
knjizi je Istorija SKP(b) ubaena u Akuerstvo.
MALI VAGA (Danilu): Koliko primeraka?
DANILO: Sto pedeset. Ne brini nita. Slova nisu tvoja, hartija je laka,
druga. Mi smo isporuili kupcu u Beograd, knjiari ii i brat 100 prime-
raka Akuerstva. Imamo porudbinu i... ba nas briga!
MALI VAGA: Kad to ide?
DANILO: Posle podne. Vozom.
MALI VAGA (Danilu): Babica zna?
DANILO: Pojma nema. (Kostolomcu.) Prebaci ovo do stanice. Blagi.
Mali Vaga razgleda prvu stranicu Istorije.
MALI VAGA (Maksi): Ti si proitao?
MAKSA: Ja to znam napamet. Proitaj i ti, gazda.
MALI VAGA: ta? Da vidim kakvu mi zvrku spremaju moji proleteri?
Eee, jak sam ja gazda, do mejga! (Kostolomcu.) A ti? I ti si itao?
KOSTOLOMAC: Naravski! Odlina stvar. Na kraju su se uzeli. I iveli
sreno sve dok ih smrt nije rastavila. Kao u svakom romanu.
Smeju se.
Pretapanje.

204
 XIV

XIV/1.
eleznika stanica. Loionica

Kostolomac sa naramkom knjiga u kolicima dolazi do elezniara. Pre-

daje mu ih. Ovaj prebrojava. Tovare obojica u vagon. Tamo su neke korpe s
jabukama. Jedu ih.

XV

XV/1.
Danilova kua

Predvee, vee.
Danilo i Milica veeraju. Iako se nije smrklo ve je policijski as.
DANILO: Zamuri! Imam neto lepo za tebe.
Milica bajagi muri. On joj jae zatvori oi. Izvadi, odnekud, Akuerstvo.
Otvori joj oi. Pokae. Meutim, ona i dalje, sad vrsto, muri.
DANILO: Pogledaj!
MILICA (zamuri): Mislila sam da e me poljubiti.
Danilo je ljubi, ona muri.
DANILO: Pogledaj!
MILICA: Jo! Jo!
Danilo je ljubi.
MILICA: Jo! Jo!
Otvori oi, ugleda knjigu. Obraduje se.
MILICA: Imam i ja iznenaenje za tebe. Ali, nemoj da muri. Otvori oi
koliko moe vie. Taaako!
Danilo se izbulji.
MILICA: Jo vie. Jo! I zini! Taako! Sad, sedi! Uzmi vazduh. Duboko!
Tako!
Danilo poslua svaku njenu zapovest.
MILICA: Imaemo bebu!
Danilo se skljoka, onda skoi, nosi je.
DANILO: Majke ti?
Ljube se.
MILICA: Ovi Nemci su ba aavi. Otkako su uveli ovako rano policijski
as, Srbi nemaju drugo ta da rade nego da prave decu.
205
 XVI

XVI/1.
Groblje

Seljak sa kolima jedva se probija kroz naraslu travu na groblju.

Sretne Grobara.
SELJAK: Ej! Prijatelju!
GROBAR (kao u svakoj epizodi): Aman, ljudi, ostavite me na miru. Kako
vam nije dosadno?
SELJAK: Gde je grob tog Nepoznatog vojnika? Traim Manojla.
Grobar mu pokazuje prema dubini groblja. Seljak ide prema pokazanom
pravcu. Tamo, na onom grobu koji smo videli na poetku epizode, je Manoj-
lo. Tu je i Kostolomac. Zajedniki, smiu veliku betonsku plou. Ukae se ra-
ka. U njoj puno oruja i municije. Ubacuju iz seljakovog tovara jo. Namiu
plou. Seljak oine krave, Kostolomac uskoi u kola. Odlaze. Ostaje sam Ma-
nojlo. Odgega do oblinjeg, Lekinog groba. Puno sveeg cvea.
Klekne.
MANOJLO: Leko, Leko... Mnogo si pogreio to si pristao da umre. Ja
ne znam, al sve mi se ini, ima skoro da bude teka pucnjava i prangijanje.
Hoe da uje ta ima novo u varoi? Nita! Kafane se zatvaraju u sedam.
Ako za Gulivera pita, mnogo te pozdravio. Da zna da se tvoj kum pokazao
kao ovek.

XVII

XVII/1.
Kua Miina. Senjak

Kasno popodne.
Porunik Mia i VitaBas u ozbiljnom razgovoru.
PORUNIK MIA: Ja znam, Vito, da ti voli Simonu. (Vita Bas gleda u
zemlju, stidi se.) Nemoj da se stidi, Vito. Gledaj me pravo u oi. Ovo je muki
razgovor.
VITABAS: Jeste, Mio... Zbog toga se nisam ni oenio. A mogao sam,
zna!
PORUNIK MIA: I ja je volim.
VITABAS: Znam, Mio. I ona tebe voli.
PORUNIK MIA: Znam, Vito.
206
 VITABAS: Ja nikad nisam ni pomislio da stanem na put vaoj srei.
PORUNIK MIA: Meni svata moe da se dogodi, Vito... Vidi rat
je, a ja sam vojno lice.
VITA BAS: Nisi, Mio, odavno. Izbacili te mangupi...
PORUNIK MIA: Oni su se pokazali kakvi su. Videli smo. Elem, ja
sam vojno lice, rat je i svata moe da se desi... pa sam hteo da te zamolim, Vi-
to, ako se neto dogodi, nai se Simoni. Kao ovek. Je l vai?
VITABAS: Nemoj nita da se dogodi, Mio. Nemoj, molim te.
Dolazi Somona sa slatkim i kafom. VitaBas ne izdri, liju mu suze, otri
ispred iznenaene Simone.
VITABAS: Nemoj, Miooo!
SIMONA (Mii): ta mu je?
PORUNIK MIA: Vito! Vito, vrati se. (Simoni.) Zovi ga ti.
SIMONA: Vita! Vita!
VitaBas se zaustavi na kapiji. Ona mu prie.
SIMONA: Ne moete mi odbiti, Vita. Vratite se. Da vas Mia nije neto
uvredio? On je tako nervozan... (Porunik Mii.) Miel! ta je s tobom? Nisi
valjda uvredio gospodin Vitu? Miel!
VITABAS: Nije, nije.
Simona vraa Vitu.
Klavir pod senjakom. Kao obino. Ona preludira, Vita peava.
VITABAS (peva): Oj, spomene, plavo cvee...
Porunik Mia stiska odluno kutnjake.

XVIII

XVIII/1.
Ulice Bunarvaroi

Policijski as. Prazne ulice. Samo jedna nemaka patrola.

Njoj, u susret, koraa, u paradnoj uniformi, sa isukanom sabljom, Poru-
nik Mia. Nemci ga primete, prilaze mu sa uperenim pukama.
NEMCI: Stoj!
Mia stane na odstojanju. Povede s njima razgovor na nemakom.
PORUNIK MIA: Porunik jugoslovenske vojske Mihajlo ljivi!
NEMAC: Ruke u vis! Odloi oruje!
PORUNIK MIA: Zahtevam od vas, vojnici, da me odvedete do pr-
vog vaeg oficira mog ranga, potporunika! Izazivam ga na astan oficirski
duel!
207
 Nemci se pogledaju u udu.
NEMAC: Gospodine, idite kui!
PORUNIK MIA: Odvedite me, ako imate vojnike asti.
NEMAC: ovee, vi niste normalni.
Hoe da ga epaju, Mia se ne da. Otpasuje sablju. Kao Don Kihot. Ski-
da belu rukavicu i baca u lice Nemcu.
PORUNIK MIA: Izazivam na dvoboj vaeg pretpostavljenog oficira.
Zamahne sabljom.
Rafal iz mainke u stomak.
Porunik Mia dugo pada. Kadar se zaledi. Mia pada. Preko ovog kadra
cigansko lelekanje u baladi: O ludom Mii i odjava.

Kraj sedme epizode

208
 OSMA EPIZODA:
Bunavaro

I/1.
Izbor sekvencifragmenata iz prethodnih epizoda

Izborom i montaom najznaajnijih odlomaka iz prethodnih (este i sed-

me) epizode, uspostaviti kontinuitet fabule i omoguiti pzblici nesmetano
praenje treeg dela serije.
Ovaj izbor plasirati u predpici poslednje emisije.

II

II/1.
U kafani Kod bankrota

Lekina kafana Kod bankrota. No. Posle Lekine smrti naputena, raz-
valjena. Ono malo stvari od vrednosti rznela vrana i ala. Samo neke olupi-
ne, razbijeni prozori, razvaljena vrata.
Vrisak!
Dvetri ene koje smo u prethodnoj emisiji sretali sa Nemcima (narav-
no: Olja i Anja) vrite jer ih trojica maskiranih ljudi iaju do glave. Najkrup-
ni meu maskiranima (Kostolomac) svaku raspali amarom i razdere se.
KOSTOLOMAC: ut! Majku ti kurvinu! Aako ujem jo jedan glas, i-
upau ti i jezik! Vampir radi! (Kostolomac, Gara i Jovicabrica maskirani, sa
svilenim enskim arapama preko lica. Kostolomac jednoj od njih stisnuo glavu
me kolena i nareuje Jovici.) Vampir! Na posao! iaj! Do glave, a ako bude
vritala iaj do vrata. I glavu!
Dok iaju Prvu Kurvu, Olja nudi maskiranom Gari.
OLJA: Gospodine, molim vas, pustite me. Anja i ja emo platiti. Koliko
kota pitamo. Imamo i zlata, platiemo. Gospodine...
GARA: Ja nisam gospodin! Ja sam vampir. Poslao me, s onog sveta, Le-
kabankrot.
OLJA: Platiemo! Platiemo! Nemojte kosu! Neemo vie nikad s Nem-
cima. Platiemo!
209
 GARA: Daba cvili. Mi, vampiri, nemamo srce, a i te pare... tamo kod
nas i ne vrede. Nego pssst!
Ona glava me Kostolomevim kolenima je oiana, beli se.
KOSTOLOMAC (Gari): Vampir broj dva! Mastiljavi plajvaz! Da obele-
imo ovcu!
Gara daje Kostolomcu olovku, ovaj je kroz prorez na masci olie, razma-
stiljavi, a onda na oianoj glavi nacrta kukasti krst. Jadna ena vriti.
ANJA (plaui, Gari): Ali... ko? Ko ste vi?
KOSTOLOMAC: Vampiri! Poslao nas Leka bankrot. Nareenjeiz-
vrenje!
OLJA: Laete! Laete! Vi niste vampiri! Nas je pokojni ika Leka voleo!
Naroito nau mamu. I nama je kupovao bombone i sladoled! Koliko je puta
spavao kod nas... Laete!
KOSTOLOMAC: Voleo vas je dok ste bile dobre i poslune, dok ste se
kurvale sa naima. Ali, od kako ste se uhvatile sa ovim vaburijom, strano se
ljuti. Ne moe da vam oprosti... iaj!, kae. (Maskirani vampiri se ki-
kou. ene plau. Kostolomac onu oianu pljesne po glavi.) A ianje za tebe,
aspido, naruio je tvoj pokojni svekar, kasapin Andra! Kad ve idete dole,
ree, oiajte nularicom i ono ubre od moje snaje. Lepo sam ja govorio
ivku, nije me posluao, zavrtela mu pileu pamet. Sram je bilo! ovek joj u
ropstvu, a ona tera kera... u esnaest!
Ona se uurila u jednom uglu i ronza. Psi laju, Olja se otima, bacaka no-
gama, vampiri je jedva nekako savlauju.
OLJA: Za ovo ete da platite! Jo kako! Naa Naa ivi sa Vasiem, vi to
ne znate... Krvavo ete platiti, ko ste da ste...
Vampiri rade. Psi laju, svie.
Pretapanje.

III

III/1.
Ulice i trg u Bunaru

Tri oiane ene, sa kukastim krstovima na temenima, idu, pa tre izbezu-

mljene kroz ulice. Jutro. Retki rani prolaznici se ude. Neki se krste, ene
smejulje. Za njima, kao pogani, kidiu psi i laju. Olja i Anja ulaze u Krajsko-
mandaturu. Trea oiana tri kroz ulice, psi za njom.

210
 IV

IV/1.
Ulaz u gradsko poglavarstvo, i poglavarstvo

Miler u foksdojerskoj uniformi i Nemaki Oficir, praeni dvojicom

nemakih vojnika urno ulaze u Gradsko poglavarstvo. Upadaju u Vasievu
kancelariju. Njega nema! Samo razbacane hartije. Na stolu jedan list papira i
peat. Miler i Oficir se pogledaju.
Miler uzme hartiju i ita: Nosite se svi u majinu! Vasi s.r.
NEMAKI OFICIR (na nemakom): ta ovo znai?
MILER (srpski): On je poludeo! Sa peatom!!!
NEMAKI OFICIR (nemaki): Pitao sam: ta ovo znai? Gde je grado-
naelnik?
Miler mu, umesto odgovora, nudi Vasievo oprotajno, kratko ali, jasno,
pismo.
MILER (srpski): itajte!
NEMAKI OFICIR: Ne razumem. ta ovo sve znai? Prevedite ve jed-
nom, do vraga!
MILER (nemaki): Gradonaelnik je poludeo.
Miler i nemaki Oficir se gledaju.

V/1.
Vasieva kua

U Vasievoj kui.
Njegova ena, jedna debela, jedva pokretna telesina plae. Pored nje Da-
vidovi mrke.
DAVIDOVI (pokazuje rukom na pismo na stolu): Tu pie, gospoo Va-
si.
VASIEVA ENA (zaplae se jo jae): To nije istina. Mene moj Vaske
voli, on je meni uvek tepao maco... maco..., to nije istina! Proitajte sami.
Videete, gospodine Davidoviu, to je la!
Davidovi uzima pismo i ita, hladno, bez zgranjavanja.
DAVIDOVI (ita): Debela, odvratna, gaduro..., da itam dalje, go-
spoo?
VASIEVA ENA: itajte! Ja ne mogu da verujem. Moj Vaske...
211
 DAVIDOVI (ita dalje): ...gaduro! Najzad je osvanuo dan da se oslo-
bodim teke more od 120 kila koja me bila pritisla da ne mogu ljudski da di-
em. A to si ti, debela krmao..., da itam dalje gospoo?
VASIEVA ENA: itajte, zar ne primeujete koliko je tu lai i neiskre-
nosti. Njega su ubili! To nije pisao on. On? Te rei? Pa on je mene uvek zvao
Maco moja...
DAVIDOVI: Ovde druke pie. ...krmao! Jesam tu stao? ...mrk
mrk... Odlazim u Paragvaj ili u Urugvaj, nije vano. Vano je da vie ni-
kad... (Ovo nikad je napisano krupnim tampanim slovima i podvueno.) ...da
vie, dakle, nikad, neu videti tvoje majmunsko lice. I da zna s kim odlazim
u paragvaj? Sa Naom Ruskinjom. Jeste! S njom sam vodio ljubav od 1935.
godine svakog utorknika od pet do pola osam. Pitaj gospodina Davidovia,
onog slinavka, ako mi ne veruje...
Vasieva ena gleda u Davidovia.
DAVIDOVI: ...mrkmrk... Da itam dalje, gospoo?
VASIEVA ENA: Istina?
DAVIDOVI (ita dalje): U Paragvaj! U Paragvaj! U Paragvaj! ak u
Paragvaj!
VASIEVA ENA: Davidoviu! Je l istina?
DAVIDOVI: Ovde pie.
VASIEVA ENA: Ono za Vasketa i tu... tu drocu?
Nestadoe suze, ustade ova gromada, spremna da se sveti i smodi. Davi-
dovi ustukne.
VASIEVA ENA: Je l istina? uje ta pitam, slinavko?
DAVIDOVI: Nisam im drao sveu. Ja se sa enama ne meam.
Vasieva ena klone, vie od teine nego od nemoi.
VASIEVA ENA: Stii u te, Vaske, i u Paragvaju... i u... Urugvaju! I...
smodiu te.
Onda zacvili nemono Davidoviu.
VASIEVA ENA: Ukrao mi je ceo muk! Sve mi stajalo u jednoj atu-
li... Briljansku dijademu, ogrlicu od pravih bisera to mi ih za venaanje po-
klonila njegova pokojna mati, prsten i osamnaest malih napoleona... Ko-
me da prijavim? Kome? Paragvajskoj policiji?
Utom u Vasievu kuu ulazi orevi.
OREVI: Ja u da mu sudim. Baraba! Uzalud sam pokuavao da od
njega napravim oveka. Gde je?
DAVIDOVI: Ne zna se tano. Ili u... mrkmrk... Paragvaju ili mrk
mrk... u Urugvaju.
orevi ga gleda zapanjen.
DAVIDOVI: I vama je pisao? Ko se tome nadao od naelnika?
212
 OREVI: Zato vi niste u optini? ta radite ovde?
DAVIDOVI: Gospoa me zvala!
VASIEVA ENA: Pokrao mi sav nakit. Vredi milione. Ubiu ga kad se
vrati.
orevi besno tresne vrata.
OREVI: Ubiu ga ja pre toga!

VII

VII/1.
Gradsko poslanstvo

Kancelarija
Miler i nemaki Oficir u onom istom stavu u kojem smo ih napustili za
raun preanje epizode izazvane Vasievim incidentom.
NEMAKI OFICIR: Dakle, od danas i civilnu vlast u ovom gradu preu-
zima nemaka vojna komanda. Molim vas, Miler, odgovarajte kratko na sle-
dea pitanja. Ko je najimuniji ovek u gradu? Njega, uitelja, svetenika, le-
kara i jo desetdvanaest najuglednijih ljudi uhapsiti! I drati kao taoce dok
se stvar ne sredi. I kao odmazdu za ianje onih jadnih ena! Jasno?! (Miler
salutira hitlerovskim pozdravom.) Teko vama, Miler, ako postupite po linom
nahoenju! Nikog ne smete propustiti. Jasno?
Miler salutira jo jednom.

VIII

VIII/1.
Zatvor podrum u Naelstvu

Vee.
U podrumu taoci, garanti Bunarvaroi: orevi, Pop Vasa, Doktor Du-
ko, Bata Jankovi, Cvikera, Vaga, Beli od nama dosad poznatih i jo neki.
ute.
Otvaraju se vrata, Miler sprovodi unutra Gulivera.
Bata Jankovi skoi.
BATA JANKOVI: Gospodine Miler! Gospodine Miler, za ime boga,
hoete li nam objasniti? ta ovo znai?
Miler bez rei zalupi vrata i ode. uje se zveckanje kljueva.
213
 GULIVER: Gospodo! Imam ast obavestiti vas da je Adolf Hitler najzad
prdnuo u abar! Maloas sam uo preko radioaparata. Sivonja se zaleteo na
rutav nos! Objavio je rat Sovjetskoj Rusiji!
Svi se zagledaju u udu. Doktor Duko i Cvikera ustanu i poljube se.
BELI: Ali... zato su nas strpali u buvaru? ta imam ja sa Staljinom? Nit ga
znam, nit ga poznajem.
POP VASA: Samo su nam jo Rusi trebali. Malo nam je vaba.
GULIVER: E, ja u lino da opalim dvajes pet po golom dupetu ovom
Mileru im, za neki dan, dou braa Rusi. Hou, asti mi! Dovde mi je do-
ao.
CVIKERA: Ama, ljudi, je l to istina? Guliver?
GULIVER: Hitler govorio, ja ga uo! Auuu! Auuu! Auuu! (Imitira Hitle-
rov govor.)
NEKO: Znao sam ja da e neko udo da se zbude. Prekjue vampiri, pre-
kjue Vasi uhvatio maglu, sanjao sam kako lete neke abe, a, ujem, u Poa-
revcu se pojavila na jednom prozoru majka boja i ovako preti prstom... Oe
Vaso, moda je ovo pred smak sveta, a?
Opet se otvore vrata, opet Miler. Sad me taoce ubacuje i Grobara. Ovaj,
naravno, opet svoju jedinu reenicu...
GROBAR: Aman, ljudi, ostavite me na miru. Kako vam nije dosadno?
Miler broji, na nemakom. Izgleda da je ispunio kvotu. Ima ih 20 taoca.
BATA JANKOVI: Dakle, izbori! Gospodo, moramo me nama da iza-
beremo novog gradonaelnika, inae emo ostati ovde u podrumu do sud-
njeg dana. Gospodine oreviu, imate li vi kakav predlog?
OREVI: Imam! Umuknite! Ne prestajete itav dan da trtljate.
Muk. Guliver poinje da peva.
GULIVER (peva): Oi ornije... oi arnijeeee...
OREVI: I ti! Dosta!
GULIVER (Vagi, tie): Gospodin je nervozis. Ne zna ta mu je gore: va-
bov ili Rusov?
Bata se obrati Pop Vasi.
BATA JANKOVI: Najbolje bi bilo, oe proto, da se ti primi.
POP VASA: Sram vas bilo, gosin Bato! Zar vi mislite da je Pop Vasa lud?
NEKO: Ali neko ipak mora da se rtvuje. Gospodine oreviu, odredi-
te vi.
OREVI: Ko sam ja da odreujem ko e biti gradonaelnik?
NEKO: Pa... to ste dosad uvek inili. Zato ne biste i sad?
Guliver ih, iznenada, sve utiava.
GULIVER: Pssst! Ljudi, tie.ujete li neto?
Svi napregnu sluh, nita ne uju.
214
 GULIVER: Pssst. Tie. ini mi se da ujem.
VAGA: ta?
GULIVER: Rusi!
CVIKERA: Daleko je Rusija, moj Guliver. Bestraga daleko.
GULIVER: Daleko jest, ali su Rusi brzi. Jesi gledao kozake? Samo da uz-
jau, evo oh za pola dana ovamo... Pssst. Majke mi, ujem neto.
angrlja opet klju na vratima.
GULIVER: ta sam rekao? Evo ih!
Miler, nemaki Oficir i jo jedan nemaki vojnik. Gledaju ih. Guliver se
ponadao da su Rusi, tuan je.
MILER (oreviu): Gospodine oreviu, budite ljubazni, poite s
nama.
OREVI: Moram li?
MILER: Hteli bismo s vama jedan razgovar.
OREVI: Ja nemam ta da krijem. Razgovarajmo ovde. Pred ovim
ljudima. S njima sam proveo sav vek, ne bih eleo da se ni sad odvajam.
BATA JANKOVI (oreviu): Idite. Objasnite.
MILER: Mislite li vi da emo vas moliti? Brojim do tri. Jedan... dva...
orevi, koji je bio ustao, sedne.
OREVI: Tri.
MILER: Laku no, gospodo Bunarci! I... (Pozdravi ih nacistikim pozdra-
vom.) ...Hajl Hitler!
Poe.
Zalupi vrata iza sebe.
GULIVER: I ja tebi na isti nain. I oca i majku i sve po spisku.

IX

IX/1.
Groblje. Zgrada porodine grobnice opia

U kapeli porodine grobnice Leke Bankrota. Pred ulazom Manojlo.

Unutra: podignuta mermerna ploa, u bunkeru ispod ploe tajna tam-
parija koju je evakuisao Danilo. Klopara stara runa maina i izbacuje po je-
dan letak Proglas CK KPJ povodom napada Nemake na SSSR. (Vidi
autentini letak!) Rade Danilo i Maksa.

215
 X

X/1.
Ulice Bunarvaroi. Trg

U izlogu jednog veeg duana velika karta Evrope sa mnogo zastavica. Sa

karte se moe proitati da su Nemci ve duboko u Rusiji.

XI

XI/1.
Zatvorsko dvorite

Taoci garanti Bunarvaroi u zatvorskoj etnji. Greju se na julskom

suncu. Jutro. Neobrijani, mrzovoljni. Vidi se da su u hapsi ve desetakpet-
naest dana. Sede u grupama na nekim oblicama od drva. U jednoj grupi Beli,
Guliver, Pop Vasa i Cvikera.
BELI: ta bi, Guliver? Nita se ne uje. Gde su ti tvoji kozaci?
GULIVER: ta znam; zadrali se valjda negde usput. Gadne su gnjide
ovi vabovi, treba vremana da ti to potuca.
CVIKERA: Nemoj da se zanosi, Guliver. Nau zemlju mi moramo da
oslobodimo. Kakva je to sloboda koju dobija fraj i na poklon? Nikakva.
Bata Jankovi se dounjao.
BATA JANKOVI: Opet ti neto o slobodi, Cvikera! Pa ta ti hoe?
Koga ika? Da nas obese, a? Zbog takvih kao to si ti i amimo ovde. Misli
da se ne zna ko je oiao one ene? Sve se zna.
NEKO: Dabome vampiri! Ali, pitam se ja, iji vampiri?
POP VASA: Boga ti, ta bulazni. Kakvi vampiri, do mojega?
Taj Neko se zgrane, zar takve rei od duhovnog lica?
NEKO: E, nije udo to je Svevinji na nas poslao ovoliku pokoru... Kad
duhovno lice psuje! Daba bogorodica preti prstom u Poarevcu, treba da
uzme motku pa da bije.
POP VASA (naljuti se): More, sikter, budalo!
Onaj Neko se udalji i guna.
NEKO: I ovaj raspop i antihrist mi je trijes godina svetio vodicu i sinove
krtavao. Sad mi je jasno zato je moj Mladen zavrio na robiji...
Mumlajui tako odvede i kameru do mesta gde na oblicama sede i razgo-
varaju Doktor Duko i orevi.
OREVI: I? Kako mislite da ratujete? S kim? S im?
216
 DOKTOR DUKO: Ovaj rat nee dugo trajati. Nee se zavriti onako
brzo kako rauna siroti Guliver, ali nee dugo. Proleterske mase u Nemakoj
ustae uskoro protiv onog manijaka, a za njim radnici u celom svetu. Shvati-
te: pre nekoliko dana poela je svetska revolucija. Radnik nee na radni-
ka!
OREVI: Mislite? Doktore, ne budite idealist. Ljudi su ljudi. Dvade-
setih godina, kad sam ja poinjao sa strugarom i rudnikom, znate li koga sam
angaovao za straar? Ne andare. Nikad. Oni su preispoljne lentine. Radni-
ke! I to ba one golae. uvali su mi strugaru i rudnik od naleta ovih Cvikera-
evih kao kerberi. Nisu prezali ni da ubiju. Inae, slaem se s vama: pre neko-
liko dana poeo je svetski rat! Radnici e ubijati radnike, to e im biti ovih
godina najvaniji posao. Ali, ostavimo po strani svetsku politiku. Kako misli-
te ovde da ratujete?
DOKTOR DUKO: Pa... ruiemo sve ono to pomae hitlerovsku rat-
nu maineriju pruge, mostove, magacine...
OREVI: ...i moj rudnik?
DOKTOR DUKO: I va rudnik. Nadam se da ete nam u tome pomo-
i.
orevi ustane, gleda Doktor Duka.
OREVI: Nikada!
Odlazi. Doktor Duko zamiljen, crta neto prutiem po zemlji. ore-
vi ide prema nemakom straaru. Neto s njim razgovara. Ostali taoci to pri-
mete, gledaju ga iekujui rasplet. Nemacvojnik sprovodi u zgradu ore-
via.

XII

XII/1.
Gradsko poglavarstvo. Jedna kancelarija

U kancelariji Miler.
Ustane kad Nemac uvede orevia.
OREVI: Miler, vi mene dobro znate. Doao sam da pitam: poto?
MILER: Ali, vi mene ne poznajete dobro, gospodine oreviu. Ja sam
Nemac. A Nemci se ne kupuju i ne prodaju.
OREVI (kao da nije uo): Trideset hiljada?
Miler se naljuti, prasne.
MILER: Ni za sto hiljada!
OREVI (hladnokrvno): Sto pedest hiljada?
217
 MILER (besno): ta vi hoete od mene?
OREVI: Da nas pustite kuama. I... da se ne derete. To ne podno-
sim.
Miler razrogaio oi. orevi nastavlja.
OREVI: I... da sednete. Ja sam trgovac, razgovarajmo mirno i po-
slovno.
MILER: Nemamo ta da razgovaramo. Na uslov znate. Traimo garan-
ciju za lojalnost, red, mir i saradnju.
OREVI: Imate je. Ja sam vam garant!
Miler se malo zbuni, onda sedne preko puta orevia.
MILER: Prihvatate veliki rizik. U nekim krajevima pojavile su se bande.
orevi ustane.
OREVI: Da ili ne?
Miler predusretljivou poe prema njemu, sa osmehom, ali ga ore-
vi prima hladno.
MILER: Kako da ne... kako da ne... Samo sam vas, prijateljski upozorio.
OREVI: Mi trgujemo, Miler. Nemojte nita prijateljski.
MILER (razoarano): Kako hoete.
OREVI: Pustiete sve taoce iz zatvora, a meni ete dozvoliti da
odem na dandva do Beograda da se posavetujem sa prijateljima. Ja sam do-
bar sa gospodinom Aimoviem, komesarom.
MILER: Zaista? (Razmisli.) Pa... vi znate, ja ne odluujem, ali preporui-
u Volfu, kapetanu Gestapoa.
OREVI: I pitajte ga koliko to kota. Platiu... platiemo.
MILER (nasmeje se): Volfa? ovee boji, pa mi vam svakog trenutka
moemo oduzeti sve. I ivot.
OREVI: Ipak ga pitajte. Ja i ivot unosim kao ulog.
Poe iz kancelarije.
OREVI: ekam dole. U podrumu.
Ode.

XIII

XIII/1.
Koliba i proplanak

Prva partizanska grupa Bunaraca: Danilo, Mali Vaga, elezniar, Maksa,

Gara, olak, egrt, ak, Seljak, od nama poznatih jo Jovicabrica. Jo uvek
nema na njima vojnikih znakova. Kao na uranku.
218
 Sastanak.
ELEZNIAR: Drugovi, kucnuo je as. Partija je izdala zapovest prostu
i jasnu ustanak. I ta tu ima da se pria. Neemo valjda da izostanemo. Va-
ljevci, aani, Poarevljani su poeli...
Prekine, pogleda iznenaen prema dolazniku.
Eto Kostolomca u punoj ratnoj opremi.
Uniforma, opasai, ajkaa, nizovi redenika, puka, dva pitolja, bombe
oko pasa i konj.
Vodi ga za povodac.
Ozbiljan, namrten, naotren. Kad ga ugledaju... ponu da se smeju. Pre-
stanu kad elezniar, takoe ozbiljan prie Kostolomcu. Ovaj se zbuni.
KOSTOLOMAC: Drue Blago... ja sam mislio...
ELEZNIAR: Zdravo, drue Kostolomac. I sreno ti bilo oruje! Ne-
go... skini te inove i kokardu. Mi smo narodna vojska.
Skida mu, prilino tunom, in porunika sa ramena.
KOSTOLOMAC (Danilu): Kume, kako mi stoji?
Danilo se smeje, prie kumu i poljubi ga.
DANILO: teta to Guliver nije ovde da snimi prvog partizana iz Buna-
ra.
JOVICABRICA: Ne znam ta ti lepe stoji, ili to ili ono kad si bio Kra-
ljevi Marko. Trebalo bi da pusti brkova.
KOSTOLOMAC: I hou, da zna. Ovolike! (elezniaru.) Drue Blago,
hoemo li mi da menjamo imena. Mislim, hoemo li dobiti umska imena?
Ja bih, ako se moe, zna se Kraljevi Marko. Molim te!
ak je pomno gledao sve vreme u elezniara, ak i kad je doao Kosto-
lomac. Skoro pobono je upijao svaku re, sad odmah uskoi.
AK: Neemo valjda da izostanemo... Mi smo narodna vojska. Tu ste
stali, drue Blago.
ELEZNIAR (aku): Ne drue Blago. Drue Crni.
KOSTOLOMAC (brzo): A ja sam Kraljevi Marko. Molim, prvi sam se
javio.
GARA: Ja bih, ako se prima, Molotov. Tako mi se neto svia, ne
znam zato.
MALI VAGA: Pa ta je ovo? Jesmo li mi na nekom krtenju? (olaku.)
Ovo kao da u dramskoj sekciji dele uloge. U redu. Ja sam Hamlet.
GARA: Ko ti je sad pa taj?
KOSTOLOMAC: Ne moe, ne moe... On je princ.
OLAK: Ali... Hamlet se borio za pravdu i ubio kralju...
Seljak sve to slua, ee se po glavi , polazi nekud...
DANILO (Seljaku): Ej, kuda e, Seljak?
219
 SELJAK: Kui. Da napojim stoku. (Pogleda po svima.) Ovo je neko man-
gupsko drutvo, vidi i sam, Babice, zajebavaju se. Kad se reite da pucate, zo-
vite me. Doi u.
Danilo ustane, poe prema njemu, nasmejan i zagrli ga.
DANILO: Oni od radosti to, Seljak.
SELJAK: Koj e im moj takva smena imena. Ne mogu ni da popamtim.
(elezniaru.) Drue Blago, tojest: drue Crni, ustvari: Crni Blago, ja ako ti
ne valjam ovakav kakav sam i kako se zovem zdravo! Ja moje roeno ime
Dragutin T. Tise Milivojevia, seljak, od naroda prozvan odavno kao ludi
Tisin, neu da menjam pa da se naredi ne znam odakle. Kaki Molotov i
kaki Hamlet? Idi molim te!
DANILO (ozbiljno): Ima pravo na drug Dragutin! Na posao. Nemci su
prinueni da gro svojih snaga prebace na istoni front. Zasad su gradovi, pa i
na Bunar, pokriveni slabim okupatorskim i andarmerijskim snagama. Sva-
kog trenutka mogu dobiti pojaanja. Mi, zasad, imamo ovakav plan. Napa-
emo! Oslobodiemo nae drugove iz zatvora, mislim Cvikeraa, Doktora i
ostale. Pozvaemo ceo narod na ustanak, pa... ko hoe s nama dobro doao,
ko nee... nee! Ljudi, ja sam ratovao u paniji i... izgubio sam rat. Ovaj neu!
Napadamo za dva dana, a sad emo se vratiti u varo.
KOSTOLOMAC: Ja ovo ne skidam, kume. Obukao sam se, opasao, nao-
ruao. Sramota me sad opet u civil. Ja ostajem u umi i taka!
ELEZNIAR: Oglaavam da je osnovana prva partizanska eta. Ko-
mandir ete je... (Seljaku.) ...Ti! Politiki rukovodilac drug Danilo.
Seljak je zgranut.
SELJAK: Otkud ja, drue... Crni? Ja to ne umem.
ELEZNIAR: Sluio si kadar?
SELJAK: U pekarskoj eti.
ELEZNIAR: Ti!
OLAK: A eta da se zove...
GARA: Znam ta e da kae. Vasa Pe...
OLAK: Da se zove kao nae drutvo, Vasa Pelagi. Moe?
Seljak je zgranut, gleda u elezniara.
SELJAK: Stvarno? Bez sve ale? (Gricka usnu, ee se po glavi, a onda rik-
ne.) Partizanska eta Vasa Pelagi, mirno! U stroj! (Svi poskoe i postro-
je se. Seljak vri smotru.) Da se zakunete. Ponavljajte za mnom! Da bog da mi
sve po kui i avliji polipsalo, ako...
ELEZNIAR: ekaj! Dobili smo od OKa tekst prave partizanske za-
kleteve. (Trai po depovima.)
SELJAK: Mir! U stroju se ne govori! Prvo meni da se zakunete. (Govori
sam.) Da bog da mi sve po kui i avliji polipsalo, ikov i trava mi nicali iz ku-
220
nog praga, sua mi decu sprila, voda majin grob odnela, na mene prstom po-
kazivali, deca me pljuvala i guba razjela ako se manem puke dok god Nemca,
jebem li mu sisu materinu, ne najurim iz Morave, iz Srbije i Jugoslavije. (Zaneo
se Seljak, pridruio mu se Gara i ponavlja. Kad se Seljak osvesti, zgrabi onu hartiju
sa zakletvom od elezniara, pogleda je i da najmanjem, aku.) itaj!
AK (ita partizansku zakletvu): Mi narodni partizani, latili smo se oru-
ja... (Itd.)
Ostali ponavljaju za njim.

XIV

XIV/1.
Ispred prostorija drutva Vasa Pelagi i unutra

Ispred prostorija Drutva.

Na ulazu ak, egrt i Manojlo. uvaju strau, ruke u depovima na veli-
kom revolverima.
Uurbano, obazirui se u prostorije ulaze igrai Radnikog i jo ne-
ki ljudi.
Od poznatih nam Maksa, Seljak, Gara.
Pred prostorijama se parkiraju dva fijakera i jedan pediter. Jedan od ko-
ijaa je Rada, fijakerista.

XIV/2.
Kancelarija uprave

U kancelariji uprave.
Doekuju dolaznike i svakome daju po crveni dres Radnikog i ne-
kom revolver, nekom puku Danilo, Seljak i olak.
Novonaoruani se, ovdeonde, u svlaionici, izuvaju, obuvaju kopake i
oblae dresove.
SELJAK: Napadamo u etiri sata! Dve grupe mojih seljaka, njima ko-
manduju drug Karaljevi Marko i moj stric Tra, su kod ringlova. Mogu da
preseu odstupnicu ako se Nemci povuku iz gimnazije.
DANILO: Najpre emo blokirati Naelstvo. Oslobodiemo nae i uhva-
titi Volfa i Milera. Traiemo od njih da se preda posadna nemaka eta. Ne-
ma ih mnogo tridesetak.
OLAK: A andari?
221
 DANILO: Sreeno je. Imamo dvojicu meu njima. Pozvae ih da nam se
pridrue, ako nee razoruae ih.
Ove poslednje tri replike razdvojene su kadrovima u kojima se igrai
borci, oblae u dresove. Meu njima ima i onih koji nikad nisu piknuli loptu.
Na poslednju repliku okai se jedan od njih, jedan Debeljko.
DEBELJKO: A posle? (Tiina. Na ovo pitanje svi gledaju u Danila.) A po-
sle, Danilo?
DANILO: Videemo, drugovi! Nita ne brinite, vodi nas pravedna stvar,
a pravda e umeti da pronae put.
MAKSA (Debeljku): Jesi uo? Dabome!
Ulazi Mali Vaga.
MALI VAGA (olaku): Gde je moj dres?
OLAK: Oteo ovaj debeljko.
MALI VAGA: Skidaj to, rasparae se.
Debeljko se s mukom skida, Mali Vaga oblai. Tuni Debeljko, salo mu se
previja preko uskih gaa.
OLAK: I, ako neko pita: Kuda?, odgovor se zna: Trening. Utak-
mica.
DEBELJKO: Ba e mi verovati.
MALI VAGA: A ti, Babice? Nee dres?
Danilo uzme svoju spremu.
Oblai dres.

XV

XV/1.
Zatvor

Taoci u zatvoru.
Letnje popodne.
Dugo vreme.
ta da rade?
Igraju zuce ili suvo meso.
Beli je u sredini, oko njega Pop Vasa, Guliver, Doktor Duko i jo jedan
Starac.
Pop Vasa raspali Belog koliko jae moe, ovaj se zanese. Pogaa ko ga je
udario. Pokae na Gulivera.
BELI: Ti! Poznajem ti ruku.
GULIVER: C!
222
 Smeju se, siromah Beli se opet namesti, Pop ga opet raspali. Jo jae.
BELI (Pop Vasi): Oe proto, izvin te, da niste moe biti vi? Samo pitam.
Svi se smeju, Pop Vasa ozbiljan.
POP VASA: C!
Beli ga gleda sumnjiavo.
BELI: Slave ti, pope, nisi?
Otvaraju se vrata zatvora. Na vratima Miler, nemaki oficir, Poverenik i
Student.
Student je u zborakoj uniformi. Svi umuknu.
MILER: Molim, postrojte se, gospodo. Hajde, hajde! Takooo.
Taoci se postrojavaju. I orevi polazi u stroj.
MILER: Gospodine oreviu... Ovo se ne odnosi...
orevi ga ne slua. Postrojava se.
STUDENT: Zaista, gospodine oreviu, vi i gospodin Bata ne treba.
Bata Jankovi jedva doeka, izlazi iz stroja. Meutim, orevi ostaje u
stroju.
OREVI (Studentu): Ti, mali, gledaj svoja posla.
STUDENT: Ja nisam za vas mali, gospodine... Mene su iz Beograda
odredili da ovde u Bunaru odgovaram za poredak.
Nemaki oficir se obraa Studentu.
NEMAKI OFICIR: Izvolite, Onaj u koga ovaj gospodin bude uperio
prst, nek istupi korak napred. (Povereniku.) Izvolite.
Poverenik ide od jednog do drugog i upire prst u Doktor Duka. Ovaj is-
tupi.
Dugo stoji pred Guliverom, misli. Pree pored njega. Izabere Vagu, onda
jo jednog Starca i, na kraju, Cvikeraa.
Kad istupi Cvikera, tad istupi i Guliver. Podigne kao ak dva prsta, hteo
bi neto da pita.
STUDENT: ta je?
GULIVER: Izvinite, hteo sam neto da pitam. Ej, jeste li vi normalni?
Kurite se tu i izvodite neke besne gliste, a Rusi samo to nisu stigli. Isprebija-
e vas, bre!, budale. Ne znate Ruse.
NEMAKI OFICIR (Mileru): ta kae? ta kae?
MILER (na nemakom): Opet vrea.
NEMAKI OFICIR: To je onaj oprem dobro?
GULIVER (stavi prst na usne): Pssst! Idu!
Miler, Poverenik i Student se okreu.
GULIVER: Pssst! Tiina! Zar ne ujete? Idu nai.

223
 XVI

XVI/1.
Ulice Bunarvaroi. Gradsko poglavarstvo

Dva fijakera i pediter sa borcima u futbalskim dresovima idu kroz grad.

Radoznali prolaznici. Konji koji vode fijakere zakasaju. Pribliavaju se Grad-
skom poglavarstvu. Kad mu priu blizu, iz fijakera i peditera iskau ljudi u
dresovima. Svaki je naoruan. Nekolicina ostanu pred vratima naelstva i u-
vaju strau. Ostali, predvoeni Danilom i Malim Vagom, upadaju u zgradu.
Brzo razoruavaju dvatri andara. Jure niz stepenike u podrum. Upadaju u
podrum, brzo likvidiraju poslednja dva straara Nemca.

XVII

XVII/1.
Zatvor

Jo uvek postrojeni taoci.

Guliver prvi ugleda Danila. Vaga svog sina.
GULIVER: Danile!
VAGA: Nemanja! Sine!
CVIKERA: Kume!
Miler, Poverenik, Volf i Student se mau revolvera, ali ih brzo razoruaju.
Student bi i opalio da ga Doktor Duko ne pogodi u glavu jednom kameni-
com. Ovaj kljokne. Miler, Poverenik i Volf diu ruke u vis. Guliver skae is-
pred nemakog Oficira i dere se.
GULIVER: Oprem dobro! Oprem dobro! (Malom Vagi.) Jesu stigli? Gde
su?
Odjuri, naivan, da se izljubi sa Rusima.
DANILO (zarobljenicima): Napred!
Izvodi ih i sprovodi.

XVI/2.
Hodnici pa kancelarija u naelstvu

Sprovode ih u kancelariju.
Danilo pokazuje nemakom Oficiru na telefon.
224
 DANILO: Naredite vaoj jedinici ulogorenoj u zgradi gimnazije da se
preda bez borbe. Opkoljeni su. Otpor je uzaludan. (Mileru.) Prevedi!
NEMAKI OFICIR: S kim imam ast?
MALI VAGA (na nemakom): Sa narodnom partizanskom vojskom.
Imate telefon i pet minuta vremena. Razoruana je andarmerijska stanica,
okupirani Kulturbund, zgrada Gestapoa i miniran most preko reke. Gimna-
zija je opkoljena. Izvolite!
Nemaki oficir poe ka telefonu, podigne slualicu, ali pre nego to tele-
fonira, obrati se Danilu.
NEMAKI OFICIR: ta je gospodin po inu?
MALI VAGA (nasmeje se): Centarfor!
NEMAKI OFICIR (zbunjen): Dajte mi re da ete s mojim vojnicima
postupati na osnovu ratnog prava, sa svim pravima koja imaju ratni zaroblje-
nici.
Nemaki oficir trai vezu.
MILER: To, to... ratni zarobljenik ima da se odnosi i na mene.
Uao je Guliver.
GULIVER: Malo sutra, vabo. Ti si moj lini zarobljenik! Obeao sam ti
dvadeset pet po golom dupetu.
Guliver skida kaji sa pantalona.
GULIVER: Skidaj gae!
Zamahne kajiem na Milera.

XVII

XVII/1.
Crkvena zvonara

U produetku zamaha Gulivera, u istom ritmu kojim se pretpostavlja da

ovaj iba Milera, pop Vasa cima teko olovno zvono. Zvoni!

XVIII

XVIII/1.
Sprovoenje zarobljenika

Kostolomac u punoj ratnoj opremi na konju. Iza njega zarobljenici

Nemci. Oko njih neki seljaci i neki u dresovima. I onaj Debeljko, go do poja-
225
sa. Sprovode zarobljenike kroz grad. Pobednici pevaju. Narod, radostan, pre-
srean na ulicama. Klike.
PEAVAJU: Budi se istok i zapad...
Zvona zvone sa crkve.
Simona i VitaBas viu u jedan glas i mau francuskom zastavom.
SIMONA: ivela Francuska! ivela Jugoslavijaaaa!
Narod prihvati.
NAROD: ivellaaaa!
Kolona ide prema zgradi gradskog poglavarstva. Prelazi preko trga.

XVIII/2.
Guliver i Kaliopa

Guliver i Kaliopa tre jedan drugom u susret. Zagrle se.

KALIOPA: Miroslaveeee!
GULIVER: Kaliopaaa!
Trotoarom tre Simona u crnini i VitaBas. Ona klike.
SIMONA: ivela Francuskaaa!
VITABAS: ivela Buna varo!
KALIOPA (sveano): iveo moj Guliver!
Narod prihvata.
NAROD: ivelaaaa!
Sav svet juri prema Naelstvu.
Zvone zvona, pobednici pevaju.

XIX

XIX/1.
Ispred Gradskog poglavarstva i na balkonu zgrade

Na balkonu: Doktor Duko, Cvikera, orevi, Danilo, Mali Vaga i jo

nekolicina.
Ispod balkona, na ulaznim vratima u zgradu Seljak, Gara, Jovicabrica i
Maksa sa dobro uvezanim Poverenikom, Studentom i Milerom.
Ispred zgrade u parku, po travnjacima narod, borci u dresovima (pored
kojih u koloni dva po dva prolaze nemaki zarobljenici). Meu njima i nama
draga i poznata lica.
Zvone zvona.
226
 Kad se svet utia, ekajui govor...
DANILO (Cvikerau): Kume, kai im neto.
CVIKERA: ta?
I Doktor tera Cvikeraa koji se neka.
DOKTOR DUKO: Hajde, Cvikera! Mora!
Cvikera se obrati oreviu.
CVIKERA: Svetozare, ti ume. Hajde!
OREVI: Neu! Vidi ta rade, gaze po travi, penju se na drvee.
Upropastie park. Kai im da ne gaze po travi i cveu.
DOKTOR DUKO (oreviu): Zar samo to primeujete? (Odluno.)
Neka gaze! (Cvikerau.) Hajde, ta eka?
Cvikera se usudi, istupi korak napred.
CVIKERA: Narode Bunavaroi! Srena ti sloboda!
I pokloni se, pa se povue.
Na ove Cvikeraeve rei sve se utia. Muk. Dugo, dugo traje.
Kamera belei i pamti draga lica: olak se prekrsti, Manojlo, VitaBas za-
grlio Simonu koja je jo u crnini, Davidovi mrke, Beli, debela Vasieva e-
na, Bata Jankovi, Kostolomac dri konja za povodac, Vaga, Rada, fijakersi-
sta, Guliver i Kaliopa ipe fotoaparat sa stalkom, Buda, pijun popeo se na
drvo sa decom, Oiana ena, razdreljeni pop Vasa.
I onda: Milica. Pa: Danilo.
Masa se ne mie. Danilo tri sa balkona, pa kroz hodnike. Milica tri kroz
svet. Jedno drugom u susret. Zagrljaj.
GULIVER: Cvikera! Mio! Ljudi! Da se slikamo?

XX

XX/1.
Fotografisanje u parku pred Naelstvom

Guliver zagnjuri svoju glavu ispod tamnog zastora fotoaparata. I kame-

ra s njim. I ta se kroz Guliverov objektiv ugleda?
Poslednji kadar prie Vie od igre. Velika, iroka kompozicija. U njoj
su svi, ak i oni vezani.
Guliver izvue glavu iz zastora, ostavi stalak, sam dotri do onih namete-
nih za slikanje i ubaci se u kompoziciju.
Tad objavi ukazujui prstom prema nebu.
GULIVER: Ene, gle! Ptice!
Tako i bude usnimljen.
227
 XXI

XXI/1.
Fotografija kao u XX

Fotografija dugo stoji u kadru, ali u njemu, a pred nama, poinje da se pa-
tinira, bledi, krza po ivicama, ovdeonde lomi.
Taj dugi proces prati ili Glas (off ) ili titlovan tekst.
GLAS (off ): Ovo je bilo, ne zna se tano da li 18. ili 19. avgusta etrdeset-
prve, tu negde oko Preobraenja, u Bunaru.
Preko ove fotografije, koja i dalje stari, odjava sa imenima lica s tim to uz
svako lice pored imena lica ide i tekst u dvetri rei ta je s licem potom bilo.
Za vreme ovog pomena iz fotografije se izdvaja krupno, koliko moe, to lice.
Npr. Danilo ivi, direktor za kapitalnu izgradnju Rudnika i Elektrana u
Bunaru; Milica ivi, ro. Boji, zaklali je koljai 42, bolnica u Bunaru nosi
njeno ime; Kostolomac, generalmajor JNA; Guliver, stradao negde 1943. u
logoru Mathauzen, Poverenik, emigrirao iz zemlje 45, ivi u Minhenu; Cvi-
kera, u starakom domu... itd.

Kraj serije

228
 II
VIE OD IGRE*
(NASTAVAK ISTOIMENE
TVSERIJE)

*Naslov je redakcijski.
 PETNAEST GODINA POSLE*

Gradina posle petnaest godina.

Nita se nije promenilo, sve se promenilo.
Poredak koji je hteo da ovlada budunou, a da bi njom ovladao morao
je da preuredi prolost. Najvie je stradala sadanjost, koja je, kao uvek, nika-
kva, as ovakva as onakva, kao naa raspoloenja.
Viak prolosti, viak budunosti, manjak sadanjosti.

ta je bilo u meuvremenu?
Rat, stradanje, osloboenje, obnova, prva razoaranja.

Guliver se vratio iz ropstva, iz Mathauzena, sa 35 kila, ali sa onim istim ve-

drim raspoloenjem, uvek oran ivi mozak, luda mata.
Vraen mu je, pa oduzet bioskop. Nekadanji Koloseum, prozvan je
Volga, brzo potom Kozara; ili uma, kako su ga zvali mangupi. Sni-
mio dokumentarni film o prskalici, izumu orevia.
orevi smislio prskalicu, dok je bio na robiji. Nagraen.
Kumi pisao scenario.
Kumi, sinovac pokojnog Leke bankrota, naslednik ledare i kue. Na-
meravao da snimi film o Kostolomcu. Kostolomac ispao veliki ratni junak,
jedan od trojice narodnih heroja iz Gradine. Drugi je Doktor Duko, po ko-
me se zove bolnica u Gradini.
Kostolomac poginuo pred kraj rata.

Mladi s trubom.
Dragan, sin Milice i Danila, unuk Zube Bojia. Danilo je ostao u Beogra-
du, oenio se operskom pevacicom Zojom. Milica direktor bolnice u Gra-
dini. Zuba, direktor Gimnazije, ba toga leta odlazio je u penziju.

*Naslov je takoe redakcijski.

231
 Poetak leta, juni, Car Konstantin i carica Jelena. Sluaj sa Draganom,
mladiem sa trubom. Bolniki automobil, jedan od prvih Fia u Srbiji, pr-
vi je dobio Tito na poklon, bio je nabavljen za patronanu babiku slubu
Dragan ga razbio.

Beli je izgubio apoteku, ali dobio zvunik na prozoru. Ceo grad okien
zvunicima, razglasna stanica koranice, obavetenja, vesti Radio Beogra-
da, pesme i recitacije. Razglasom, koji e se, docnije, razviti u pravu radio
stanicu, upravljao je Drug Gluvi, ovek velikih zasluga za vreme rata u
Gestapozatvoru iupali mu uvo imao je stalno zapaljenje i gnojenje uva,
iako su se oko toga starali svi doktori sveta.

Meu saradnicima Razglasne stanice mladi novinar Kumi, uvar Leki-

nog testamenta, arhiva i udnih antikvarijata. Spikeri su bili Sofija, istinska
lepotica, izbeglica iz Makedonije, iz tipa, nastavnica muzike, i Valentino, je-
dini glumac pretekao posle rasformiranja gradskog pozorita.
Badava je Beli molio da razglas ne radi makar kad mu je slava. Na slavi se,
dabome, okupila cela stara Gradina Seja, Simona, VitaBas, Buda pijun,
orevi, Apostolovi i Vasi, koji je doao samo da estita. Pojavio se, boga-
mi, i Zuba Boji, da li u prolazu ili tobo po neki lek, tek posluio se itom i
prekrstio. (Nai e se neko ko e da ga dostavi gde treba!) Vasi, nekadanji
gradonaelnik, rabadija je. Iz inata! Beli je nadrljao kad je pokvario zvunik.
Smenjen sa mesta sekretara Automoto drutva!
Kod Belog su se skupljali na spiritistikoj seansi. Kod njega je bio sme-
ten kapetan Maksim, kao onaj iz Borine Uloge u svetskoj revoluciji, kad je ne-
stao (ubijen? prebegao u Rumuniju?) ostala je Sofija. ta je zlosreni Beli jo
doiveo? Da nosi crni flor i bude u gradskoj delegaciji na sahrani ure Salaja
(1958)! Njegovoj, potom nacionalizovanoj apoteci dali ime ure Salaja!

Nego, otkud toliki kult druga . S. u Gradini? Najvie zasluan za to opan-

arski radnik olak, recitator Burevesnika, lan Saveznog vea SSJ, drug dru-
ga ure Salaja. . S. je u svoje vreme robijao u Gradini, postoji njegova foto-
grafija kod Gulivera. Naa aka istorijska sekcija je pobedila na republi-
kom kvizu znanja o . S.! Drug druga . S. ga je esto dovodio u goste. Isti
olak se udvarao Seji, sestri Kapetan Mie, koja je vodila ljubav sa Kosto-
lomcem, jedno vreme Komsomolcem, Narodnim herojom iz Gradine, sa
njim je imala erku, lepoticu Suzanu, o ijem su se staranju brinuli VitaBas i
Simona, kao da im je roeno dete. Gospoica Seja, koja se nije uzdravala,
uprkos pretnjama i grdnji, meutim nije htela da uje za opanara, pa i kad je
postao potpredsednik SV SSJ! O emu e se, tota, saznati na slavi kod Be-
log, a sve objasniti kad se (1966) bude raiavalo sa drugom druga . S.

Na pediterskoj i fijakerstanici caruje Deba Ciganin, pravi kum pred-

sednika Tita! Tito je kumovao devetom detetu, Kvametu. Debin najstariji
sin Pera je bio prvi Ciganin kapetan JNA! Deba je deci davao imena politi-
kih osoba. Pre rata Petar, Andrija i Tomislav, posle rata Naser, Georgi Georgi
De, Palmiro, La Pasionarija i Kvame, Titovo kume. Ponovo oekuju prino-
vu. Kako li e se zvati? Deba je ve u prilinim godinama, ali kad moe aplin
zato ne bi mogao i on. Cigansko seme. Krajcarice igrao odlino, uzimao pa-
re Vasiu, nudio protekciju kod poreske uprave.
Njegova ena, Vida, ponovo u drugom stanju, volela da se epuri i eta po
Gradini, sa dejim kolicima koja je dobila od kume. Desetoj bebi, devojici,
dala ime Jovanka. Meutim, gore u Maralatu se zbog toga grdno naljuti-
li. Drug Gluvi je ispreskakao Debu na pasja kola, nekako su se izvinuli veli-
kom kumu da je sve to bila tamparska greka, da je devojica u stvari Jor-
govanka, a ne Jovanka, pa se sve to nekako zabaurilo, iako je prilino nako-
dilo Debinoj reputaciji u politikim krugovima.

Opasnost za fijakeriste i rabadije prvi srpski automobil! Sa razglasne

stanice prenos utakmice sa Francuskom, reportaa o prvom automobilu.
Filmske novosti, na velikom otvorenom ekranu u bati hotela.
E taj hotel nekad davno Srpska kruna, pa Berza, pa Rajsko-
manda, pa Moskva, pa Morava u svoje vreme bio je Lekin, dok Le-
ka nije bankrotirao. Dolo vreme da se rui. Otkud pare za novi hotel? Skupi-
lo se. Drug druga . S. odvojio od Sindikata za Radniki dom. Odvalie se od
para za rekonstrukciju Rudnika, u hotelu e jedno vreme stanovati inenjeri.
Oko toga e biti, dabome, mnogo guve, rasprave, nostalginog otpora.
233
 U odbrani hotela se istrao Kumi, umalo nije nastradao. Hotel je u mno-
go emu bio centar i srce Gradine prenoite, odlina kuhinja, pozornica,
dvorana, letnja bata, vodoskok...

Igranke u sokolani Doma trgovake omladine, poklonu Trgovake banke

i orevia Gradini, 1938. Mladi s trubom i njegova dez grupa. Bubnjar
Omlatina, mangup i skitnica, koji esto zaglavi u apsu, klarinetista Pera ciga-
nin, podoficir JNA, i sama Sofija, kad su je izmolili. (ak i sa klavsenom!)
Na igranci se pojavljuje najlepa devojka grada, Lela, prate je tri brata Po-
povii. Videemo ta e biti. Zavodnica je Suzana, erka Kostolomca i Seke.
(Spomenik Komsomolcu.)

Antikvarnica, francuska itaonica... Jedino mesto gde sme da radi Botvi-

nik, povratnik sa Golog otoka, rusofil, neizleivi. Hapse ga kad im se efne;
bie ipak da ljuti Botvinik sarauje, malice, sa Udbom. I opasnim Bezruki-
em. U parku je napravljena velika ahploa, sa ogromnim figurama. Botvi-
nik prilino zarauje igrajui ah u pare. Mogao je biti i intermajstor, ali mu
nisu dozvoljavali da ide iz zemlje, nije imao paso. Telefonski ahme u ast
Dana mladosti. Ima jo jednu pasiju: numizmatika, arheologija, antika.
U blizini su iskopine i tragovi starog grada na Limesu.

ta je bilo sa ruskim, a ta sa nemakim grobljem... Porodina pa

dravna kosturnica. Bazen na nemakom groblju, ploama poploana uli-
ca od eleznike stanice do centra. Kostolomac ili Komsomolac?

Od starih kadrova iz Gradine najvie se uzdigao olak, nekako je ispalo

da je on drug druga ure Salaja. Zauzeo se da Takovska ulica dobije ime
ure Salaja, dovodio uru u Gradinu, da obie samicu u KPD u kojoj je ro-
bijao. Drug druga ure Salaja bacio oko na Seku... Seka, u svoje vreme, vodi-
la ljubav sa Kostolomcem. Jeste, imali su i dete, onu najlepu i najslobodniju
devojicu u gradu, Suzanu. Seka nije bila samo radodana Kostolomcu, nego
i drugima, kad su traili. Samo nije htela da d olaku.
234
 Poslednja dama, stara simpatija Becia koji, zajedno sa Moom Marjano-
viem, jo igra u Dinamu iz Paneva, ali katkad dolazi i u Gradinu, na sla-
vu roaku Belom i da se vidi sa Sekom.

Sprema se proslava 15ogodinjice Ustanka.

Kakav e biti spomenik?
Kakav program proslave?
Poinje prekrajanje i udeavanje istorije po meri budunosti.
Guliverove fotografije materijal za izlobu, ali pod uslovom da se neka
lica izbace sa velike slike sa terase optine kao i iz fotografije pred crkvom.
Guliver, dabome, brani istinu, koliko moe.

Kako objasniti junaku pogibiju porunika Mie? Pobednici nisu radi da

dele slavu sa tamo nekim ludim porunikom stare vojske. Simona se uasno
naljuti na Gradinu. Odlui da se vrati u Francusku, u Tulon, gde je nasledila
mali hotelkupleraj. VitaBas ne moe da ostavi svoju staru majku, devede-
set osam godina. ta da se radi? Oni e se ipak vratiti.
Orden Legije asti.

U sastavljanju spiska zaslunih za otpor faizmu Guliver, lan odbora za

podizanje spomenika, brani Leku, opisuje njegov ipak, svoje: Oprem do-
bro. Meutim sve se to ceni kao malograanski i anahroidni ispadi,
ubeiva Drug Gluvi. Ali i njemu e doi crni petak pakvila i ske.
Sve e se, opet, sruiti na Kumia.

Radniki se sasvim ofucao, moe se desiti da ispadne iz lige, iz Potsa-

vezne u Zonsku. Ba u godini jubileja! ta da se radi? Moda je crnoberzija-
nac, bivi internacionalac Beci dobrodoao?
Da ga uzmu za trenera? Beci ima tri ideje: Promeniti propozicije takmi-
cenja, reorganizacija FSJ; potkupiti protivnike; udesiti sa sudijom.

235
 Dragan i Omlatina se reavaju da bee iz zemlje u svet. A sve bi to moglo
da pone, recimo, onog dana kada je Jugoslavija pobedila Francusku sa 2:1.
Razglasna stanica je pravila prenos. Slavilo se u celoj Gradini. Najvie u
Ciganmali, ali i u gradu. Zvunik na apoteci Belog.

Tog leta se desilo vazdan uda.

Osim to je Dragan razbio Fiu, Suzana je tog leta lansirala kupai ko-
stim iz dva dela, skakala sa trambuline, pao joj gornji deo, videle joj se sise!
Bilo nekoliko raskalanih urki.
Mora biti da je uo avo u Graditance, ak i uveni brigadiri se napili na
akciji. Razne prie o brigadirima koje su vratili iz Svetozereva. Zbog svega to-
ga je hitno zasedao GK NO i doneo odluku da se ponovo vrate aki kake-
ti, kecelje i berekape za devojke, a taman su bili ukinuti. Jo da se zabrani da
se mlade via u gradu bez pratnje starijih posle devet sati!

Itd...
Nego, hajdmo, s pomou Bojom!

236
 PRVI DEO:
MLADI SA TRUBOM
 PRIA PRVA

I.
JUGOSLAVIJA! JUGOSLAVIJA!

I,1.

Zvunik razglasne stanice. Zvunici svuda po Gradini. itav grad okien

zvunicima. U toku je radio prenos utakmice JugoslavijaFrancuska. Repor-
ter Radivoje Markovi u zanosu.
Jedan zvunik nasred Trga. Na Trgu ogromna masa ljudi graani, se-
ljaci, vojska, deurlija... Svi sluaju prenos. Meu njima treba da zapamtimo
jedno simpatino, prijateljsko lice.
Kumi mladi sa naoarima, reklo bi se eprtlja, uvek dobre volje.
Pojavljivae se esto u naoj prici, kad god zatreba. Uvek e se udesiti zgoda
da nam kae, doapne, ta treba, direktno u kameru.
Drugi zvunik na zgradi Naelstva, Gradske kue.
Trei u gradskom parku. U parku, usred travnjaka, na platou od ljake
ahovska tabla sa razmetenim figurama. Kumi igra ah sa jednim sedim,
namrtenim ovekom. To je Botvinik.
etvrti zvunik na peronu eleznike stanice. Peti na banderi, na raskr-
snici, prema groblju u Ciganmali. esti na balkonu apoteke.
Sedmi na pranjavom skveru gde se nalaze fijakerskopediterska stanica
i gradska vaga. Osmi na letnjoj pozornici u bati starog hotela Berza. Svet
sedi za kafanskim stolovima i navija.
Deveti zvunik u krugu zatvorskog dvorita robijanice KP doma.
Robijai na prozorima sa reetkama navijaju.
Jugoslavija! Jugoslavija!
RADIVOJE: Goool!
Gradina prokljua.
Pozdravlja pobedu Jugoslavije.

I,2.

Kumi se zaas nae na spomeniku vojniku, mae zastavom. Masa zaur-

la: Jugoslavija! Jugoslavija!

239
 I,3.

Na balkonu starog Naelstva, u kome je sad smeten Srez, pojave se sla-

vodobitno oni koji su sad na vlasti ili bliski vlasti Predsednik Selja, olak,
Gluvi... Gle! Pored njih, iza njih, opet Kumi. Skandiraju i oni. olak, kao
da je on dao pobedonosni gol, otpozdravlja masi.
Sa strane, malo zaklonjen, Bezruki, naelnik Udbe.

I,4.

U gradskom parku. Botvinik, porui figure, drekne: Jugoslavija!

Pored njega Kumi!

I,5.

Iz gimnazije izjuri direktor Zuba Boji. Maturanti bacaju u vazduh starog

profesora. Meu acima je i njegov unuk Dragan, sin Danila ivia i Milice
Babice, junaka prvog dela serije.
DRAGAN: iveo moj deda!

I,6.

Guliver izjuri iz bioskopa (daje se udotvorni ma), umalo se ne sudari sa

Kumiem.
GULIVER: Kumi, ko ga dade?
KUMI: ajkovski!
GULIVER: eljko ili Zlatko?
KUMI: Iz penala. Idemo dalje!
Guliver se pridrui masi na Trgu koja je sve vea.

I,7.

Na groblju. Pop eda peva opelo, zastane, oslukuje. Neko od oaloe-

nih drekne: GOL! Poklopac kovega se otvori, mrtvac se uspravi, sedi.
MRTVAC: Ko je pobedio?
KUMI: Nai.
240
 MRTVAC: E, sad ne alim da umrem.
Mrtvac se, zadovoljan, osmehnut vampirskim osmehom, zavali u kov-
eg, Kumi ga poklopi.

I,8.

Cigani u Ciganmali dokopali emene i bas, zasviraju kolce, tre, svirajui,

prema gradu. Oficir Pera Galov vadi pitolj, puca u nebo. Zgrabi klarinet, svi-
ra.

I,9.

eleznika stanica. Peron.

Voz ulazi u stanicu, lokomotiva naglo koi, sirena piti. Putnici iskau
kroz prozore, tre u susret ljudima sa perona, grle se.
Na prozoru vagona I klase Beci, u belom odelu, sa eirom. Kao ne-
kad, onda, pre etvrt veka, samo malo oelavio.
BECI: ta je bilo?
KUMI: 2:1!
Beci baci eir u vazduh.

I,10.

Na balkonu apoteke pojave se Beli i Seka ljivieva, rairenih ruku. Uz

njih je Tetka.Vrite JUGOSLAVIJA! JUGOSLAVIJA!

I,11.

Na pediterskoj stanici. Fijakerista Deba i Vasi, nekadanji gradonael-

nik, sada taljiga, iz inata. Gle! I konji se raduju, propinju se, njite.
DEBA: iveo drug Tito! iveo moj kum!
VASI: Pa nije on dao gol, nego ajkovski.
DEBA: Ali, da nije mog kuma, nita ne bi bilo. (Skandira.) TitoPartija!
VASI (hrani konja zobnicom, sike): Jebo ja tvoga kuma. Crko dabogda.

241
 I,12.

Iz Francuske itaonice izlaze Simona i VitaBas, razgovaraju na fran-

cuskom, sretnu Kumia, iza njih trka Buda pijun.
VITABAS: Verujte mi, Simon, iskreno sam se nadao da e biti nereeno.
Ali taj ajkovski... Pa on i nije Srbin. Inae, zna se, i ostaje, zauvek: Volimo
Francusku kao to je ona volela nas.
SIMONA: Ko je pobedio?
KUMI: Izvinite, madam, Jugoslavija.
SIMONA: Pa mi! Ba lepo.
BUDA (pokloni joj buket cvea): Za nau lepu Francuskinju.

I,13.

Pogled na Trg sa balkona zgrade u kojoj je smetena razglasna stanica. Na

balkonu Kumi, Sofija, Valentino, Drug Gluvi.
Kumi lupa u dobo.

I,14.

Kumi u parku, rea razruene ahovske figure, pomae Botviniku.

KUMI (u kameru): U itavoj istoriji Jugoslavije nita nije moglo tako
da ujedini zemlju, narod i vlast, komuniste i reakciju, ak i Srbe i Hrvate, Ma-
kedonce i Slovence, kao futbal. To nije bila igra, to je zaista bilo neto VIE
OD IGRE.

I,15.

pica.
Ispod pice offglas Kumia.
KUMI (u kameru): Naa zemlja nikad nije izgledala srenija, ponosni-
ja, silnija i voljenija, nego ponekad kad bi pobedila naa fudbalska reprezen-
tacije. Na primer, kad smo ono pobedili Francusku i plasirali se za svetsko pr-
venstvo... Ili kad smo pobedili Ruse na Olimpijadi u Finskoj... Jugoslavija! Ju-
goslavija! Orilo se iz svih grudi. Zajedno, zagrljeni i najljui neprijatelji Ti-
tovci, Drainovci, Ibeovci...Vlast, radnici, seljaci, potena inteligencija, deca i
starci, sav narod. Liilo je to na srenu zemlju, a mi na srean narod.
242
 II
RAZGLASNA STANICA

II,1.

Razglasna stanica, povea prostorija u jednoj dvospratnoj zgradi na Trgu,

sa balkonom okrenutim Trgu.
Stari mikrofon, radio aparat Kosmaj, gramofon sa nekoliko ploa,
knjige, novine... Poljski telefon, sa induktorom i ruicom. Sve pomou tapa
i kanapa.
Prepotopski izlupani dobo, sa kojim se igra Kumi. Ko je jo tu?
Drug Gluvi, stalno se dri akom za svoje istorijsko uho, uho kome treba
da zahvali za sve to je stekao, naroito politiki poloaj i ugled. Sofija, zgod-
na, lukava ena, nastavnica muzike.
Valentino, doskora glumac gradskog pozorita koje se, kao mnoga druga
pozorita, rasturilo pedesetih godina, spiker Razglasne stanice.
GLUVI: A sad Titov Naprijed... od Vladimira Nazora. Raspali! (Valen-
tino prilazi mikrofonu, nakaljava se, spreman da drekne...) ekaj! ekajte...
Imam bolju ideju. (Kumiu.) Mani taj dobo. Brzo sastavi jedan telegram.
KUMI (odlupa na dobou nekoliko tektova.): Kome? Tirketu?
GLUVI. Ko ti je sad pa taj?
VALENTINO: Savezni kapiten nae reprezentacije.
GLUVI: Kae se kapetan. Ali on je pojedinac. Ne moe se pojedincu.
Osim u sluaju, ali...
KUMI (Sofiji): Zna se ko je jedini pojedinac u naoj zemlji.
SOFIJA: Mali, ne zveckaj zveku, ne akaj meku...
KUMI: Sreom, gluv je kao top.
VALENTINO: More, samo se pravi gluv.
GLUVI: Pa, recimo, Futbalskom savezu Jugoslavije. A Cekau? ta mi-
slite? (Odmah na telefon.) Ipak, da pitamo druga olaka.
SOFIJA: Bolje nemojte, on e rei da estitamo Sindikatu i drugu uri
Salaju.
VALENTINO (dere se u mikrofon): Drug Tito jae na elu kolone uz
usku stazu planinsku... Visoko...
Dole, na Trgu, narodno veselje, kolo.
SOFIJA (ita pozdravni telegram za FSJ): Graani i radni ljudi Gradine
okupljeni na velianstvenom mitingu povodom pobede nae futbalske re-
prezentacije, upuuju svoje najsrdanije estitke... I obeavaju... (Ne zna
kako da nastavi, zbuni se, gleda nemono u Kumia.) ta obeavamo?

243
 II,2.

Zvunici trete. Jedan je instaliran na balkonu apoteke na Trgu.

Beli, apotekar, izie na balkon, u besu zaepi ui, ne moe vie da slua. Iz
zvunika se dere Valentino. Titov naprijed.
BELI: Naprijed, naprijed! Dosta, pizda vam materina. Poludeu! Je-
bo vas Nazor. Stalno Nazor. Kad ve morate da se derete, to ne pustite uru
Jakia. I ovaj kamen zemlje Srbije, to prete suncu dere se kroz oblak...

II,3.

Razglasna stanica. Kumi, lupa u dobo, kao nekad optinski doboar.

KUMI (u kameru): Ovo je stari dobo. Optinski doboar Steva, zvani
Crv, pre rata, za vreme okupacije, i posle osloboenja, ovako je objavljivao
sve naredbe vlasti: Oj, narode, uj i pouj... Sauvao sam ovaj dobo za us-
pomenu na davna vremena informisanja. Mi smo, meutim, krenuli kru-
pnim koracima naprijed! Titov Naprijed! Elektrifikacija, industrijalizaci-
ja i razglasna stanica! U Razglasnoj smo radili nas etvoro. Drug Gluvi. Uvo
mu iupali u zatvoru. Niko nije dalje uznapredovao akonto jednog iupa-
nog uveta od njega. To mu je bila glavna diploma... Sofija, nastavnica muzike.
Veoma talentovana pijanistkinja. Pobeivala je na mnogim takmienjima...
Valentino, glumac naeg pozorita, koje je rasformirano 1954. godine. I ja. A
ko sam ja, to e se tek videti i uti, jer i sam, pravo da vam kaem, ne znam ko
sam. Recimo gradski doboar. (Lupa u dobo. Orkestar dece harmonikaa.
Sofija diriguje. Neka dosadna pesmica. Kumi pored radio aparata Kosmaj,
bira stanice, radio kri, nae neki od prvih lagera iz Pedesetih. U kameru.) Ni-
smo narodu samo dosaivali recitacijama, marevima, vestima i govorima
putali smo i prve radioreklame Radio Beograda. One slatke jabuke i
trenje... Kad tebe ljubio sam zadnji put, tad trenje cvale ba su sve...
Drug Gluvi se pravio da ne uje.

II,4.

Jabuke i trenje.
U gradskom parku, ispod zvunika. Mladii i devojke, aci, njiu se po
taktu lagera. Omlatina, prilina mangupina, igra ah sa starim Botvinikom,
gubi, rui figure, plaa opkladu.
Botvinik mu se smeje, uzima novac, protrlja bradu.
244
 III
CAR KONSTANTIN I CARICA JELENA

III,1.

Fijaker.
Deba, fijakerista, vozi Becia kroz Gradinu, prema apoteci na Trgu.
DEBA: Gosin Beciu je l se vi ne ljutite da vas zovem gospodin, neka-
ko mi ne ide uz vas drug Beci vi se razumete u futbal. ta mislite je l e-
mo da budemo prvaci sveta? Ili moda Urugvaj?
BECI: Mi. Ne brini, kume.
DEBA: Beco, vi znate ko je moj kum? Ko je krstio mog Kvameta? Mar-
al!
BECI: Koga, bre, Kvameta?
DEBA: Mog sina. estog. Cigansko seme ne moe niko da utre. est si-
nova, tri erke! Zasad. Ene su. Znate moju Vidu? Vido! Vidi ko nam je doao
u Gradinu. Gospodin Beci! Kvame, ljubi te ale u dupence!
Na trotoaru Vida, Debina ena, opet u drugom stanju, gura kolica sa Kva-
metom, pored nje se vrzma jo deurlije, Ciganii.
Deca otmu kolica, tre niz strminu ulice, umalo se ne razbiju.
Jedno Cigane, Naser, tri za fijakerom, dere se...
CIGANE: ale! (Zakai se pozadi za fijaker.)
BECI: Kakvo je to ime Kvame? to mu nisi dao neko lepo srpsko ime.
Mile, Dragi... Kvame!?
DEBA: Po Nkrumahu. Iz afrike zemlje Gane. Imam i jednog Nasera,
onog pozadi. I jednog Nehrua, starijeg. Kolica nam poslala kuma Jole, Jovan-
ka. I pelene za Kvameta. Ne znam kako da im se oduim.
Deba oine, konji zakasaju.
Fijaker kroz grad, preko Trga pored starog Spomenika vojniku.
Prolaze pored Guliverove fotografske radnje.
Guliver stoji pored izrezane figure arli aplina u prirodnoj veliini, za-
grljen sa aplinom, pozdravlja Becia.

III,2.

Kroz grad. Kumi vozi trociklkolica, iana korpa puna sifona soda vo-
de.
KUMI (u kameru): Car Konstantin i carica Jelena. Letnji sveci. Danas
slavi Beli apotekar. Kod Belog e se skupiti staro drutvo. Moram da odne-
245
sem soda vodu. I dve tangle leda da vino bude hladno.Valentino zna da je
Belom danas slava, zbog toga se sa njim inati. Imaju oni neki stari neraie-
ni raun, ko zna zbog ega.

III,3.

Naizmenino Razglasna stanica i balkon na zgradi apoteke.

VALENTINO (u mikrofon): Religija je opijum za narod. Meutim, u na-
em gradu jo uvek postoje izvesne zatucane osobe...
BELI (sa balkona, dere se): Narode, Valentino je peder! On nije nikakav
glumac.
VALENTINO: Kao to je, na primer, vajni farmaceutski apotekar, da
ime ne pominjemo, koji...
BELI: Narode, ljudi! Samo ime kae Valentino. Njega su otpustili iz
vojske. Peder!

III,4.

Kumi stie do apoteke, istovaruje led i sifone.

Utom stie fijaker sa Beciem. Beli, jo uvek na balkonu, zapuio ui, da
ne uje Valentina. Ugleda Becia, vrisne od sree.
BELI: Beco, braco! (Tri u susret gostu, prihvata ga, grli, cmae.) Znao sam
da nisi zaboravio. Car Konstantin i carica Jelena.
DEBA: Srena slava! Mi slavimo Prvi maj. I urevdan.
KUMI: Gde ovo da istovarim?
BELI: Ne znam, ne znam... Nosi u podrum, u komarnik.

III,5.

Kod Belog u kui.

Salon, trpezarija.
Slavski ruak. Slavski kola. Svea. Slavsko koljivo. Ikona Car Konstantin
i carica Jelena. Kandilo.
Gosti za stolom: Beci, Seka ljivi, Sofija, Simona, Vita Bas, orevi,
Apostolovi, Beli i Tetka.
Vasi, po obiaju, kasni.
VASI: Izvinte, morao sam da se presvuem...
246
 BECI: Staro drutvo... O, koliko se radujem ovom susretu sa vama.
BELI: Beco, sea se kad ste ono, prvi put dolazili u Gradinu? ik pogo-
di. Pre? Pre? Dvadeset pet godina!
TETKA: Kako vreme brzo prolazi.
BELI: Na Duhove Trijes prve. Igrali Graanski i Radniki. etri
tri. Za njih.
APOSTOLOVI: Ja sam predavao pehar... Eh, stara dobra vremena!
Spolja, iz zvunika, se uje neki mar.
BELI: Poludeu! Onaj buzer to namerno. Samo da me ivcira.
OREVI: Draga Sofija, vi radite na toj razglasnoj stanici, zato neto
ne preduzmete? Ba nema smisla. Nek nas potede, bar na dananji dan! Sla-
va je.
SOFIJA: Mogli biste, Beli, da iskljuite kabl? Nita lake.
BELI: Je l?! Pa da me Gluvi raerei i preda na milost i nemilost Bezru-
kiu. Hvala, imali smo zadovoljno. Smenili su me sa mesta sekretara Auto
moto drutva... Politiki ne odgovaram. Ja! Ja, koji sam imao i prvi cyn-
dap. I prvi automobil u gradu. I uestvovao u trci BeogradKragujevac...
APOSTOLOVI: Kao u logoru. Dok sam leao, u Mitrovici, tako su
dreali po ceo bogovetni dan. Da oprostite za ovaj glagol, kecali nas u zdrav
mozak.
OREVI (Sofiji): Iupajte vi kabl... Vas nee optuiti, vi ste njihova
glasnogovornica.
SOFIJA: Da li ste time hteli rei, gospodine oreviu, da ne pripadam
ovom vaem drutvu?
BELI (Beciu): Gospoica Sonja stanuje kod nas. Profesorica klavira. Ne-
to e nam i otsvirati. Draga osoba. Veoma draga.
TETKA: Nae dete.
BECI (Belom): Da ne namerava da se eni?
BELI: Taman posla. U ovim godinama!
BECI: Zato? Ja bih se, na primer, odmah oenio samo ako bi Seka pri-
stala da poe za mene.
SEKA: uli ste?! Proevina, sto pedeset prvi put! (Sofiji.) Pripazite se,
mila moja, on je veliki mangup.
Na vratima trpezarije pojavi se Kumi.
KUMI: Prijatno. (Buket jorgovana za Tetku.) Tetka Zoro, pozdravlja vas
privatna radionica za proizvodnju leda, sodavode i bezalkoholnih napitaka
opi. (Belom.) I srena slava, domaine.
BELI: Je l on ovo mene zeza? ujte vi... vi, drue, poruite vaem kolegi i
propalom glumcu Valentinu da ne ugroava mir potenih graana. Stii e ga
kadtad moja kletva. Dabgda grom tresnuo u vau Razglasnu stanicu! Car
247
Koa i carica Jela e mu se osvetiti; premda je isti ve dovoljno kanjen svo-
jom seksualnom manom. Pogledajte malo bolje, on... taj va vajni recitator
ne nosi lic na pantalonama ovde, napred, nego pozadi, da prostite, na bulji.
Hihihi!
TETKA: Beli, za ime Boga!
BELI: Pardon, gospodo.
Kikoe se u bradu.

III,6.

Posle ruka.
Sofija za klavirom.
Svira. Sveti Franjo razgovara sa pticama.
TETKA (Apostoloviu): Franc List.
APOSTOLOVI: List? Ma nemojte!
TETKA: Sveti Franjo razgovara sa pticama. Sofija se sprema za save-
zno takmienje pijanista u Zagrebu. Bila je druga iz klavira na republikom.
VASI: Hm! Sveti Franjo! Danas su Konstantin i Jelena. Slava je. Moe li
neto srpsko, drugarice? (Sofija se zaas snae, preludira Bude se Istok i Za-
pad. Snani akordi.) Ne! Samo to ne. Moe i Sveti Franjo. Madam lji-
vi, biste li vi, ali neto naki. Sojice, devojice... Gospodin Vito!
Smena za klavirom.
Simona i VitaBas, kao nekad Ko je srce u te dirno. Gosti, poslue-
ni kafom i vinom, razmetaju se po salonu u manje grupe.
Beci i Sofija razgledaju posue, odlian porcelan i kristal. On zapali ciga-
retu na slavskoj svei, zagleda irak.
BECI: Lep rad, staro srebro. Original Pirkenhamer! teta to je ser-
viz rasparen. (Zvecne noktom kristalnu au.) ujte taj zvuk? Lobermajer!
SOFIJA: Vi se razumete u antiku?
BECI: Pomalo. Imam i neto to bi vas moglo interesovati. Ja se, znate,
zanimam pomalo antikvarijatom. Lampe, stari satovi, tepisi i nametaj... Na-
iao sam na jedan divan, prilino ouvan klavsen, ili klavirkord, kako se kae.
Preko, u Bavanitu. Preteklo od Nemaca. Mogao bih da dobijem vrlo povolj-
no. Pa, ako vas zanima...
SOFIJA: Klavsen!? Kako da me ne interesuje.
Prilazi im Tetka. Zanesena Sofijom, pomiluje je po kosi.
TETKA: Sofi! Zar nije lepa? (Primeti Belog da naliva au i pije naiskap.)
Zar ne bi bili divan par? Gospodin Beco, hajde, nagovorite ga. Vas e poslua-
ti.
248
 BECI: A pristaje li mlada?
TETKA: To je moja briga. (Poljubi Sofiju u teme. Primeti kako Beli kriom
pije vino, poe k njemu, otme mu au.) Beli, dete, pa obeao si...
Beci upitno pogleda Sofiju, ona se smeje.
SOFIJA: Slatka bakuta! Hoe potopoto da me uda.
BECI: Pa, boga mi, ne bi vam bilo loe. Lepa kua, ima tu jo tota vred-
nog. Bayer im je ostao duan pre rata, sad im je, akonto duga za neisporu-
enu robu, otvorio raun u Zirihu. A i mladoenja nije za bacanje. Jeste, malko
je ciknuo, ali, kako se kae, bez starca nema udarca... (Pokua da je tipne.)
SOFIJA: Gospoice Seko, tipa se...
SEKA: uvajte se, avo je on, Sofija. Matori vragolan.
SOFIJA: A klavsen?
BECI: Posao je posao.

III,7.

Kroz Gradinu, glavna ulica.

Kumi, opet na trociklu, donosi novu koliinu sifona. Zaustavi ga Suzana,
vraki zgodna cura, u iponu.
SUZANA: Kumi, povezi me jedan krug.
Ne ekajui odgovor, ona uskoi u korpu trocikla, zabaci se, landara le-
pim, dugakim nogama. Prolaznici se zgraavaju.
Prolaze pored Guliverove fotografske radnje. Na trotoaru nekoliko gra-
ana, meu njima Zuba Boji, direktor Gimnazije, i jedan debeli tip, Selja,
predsednik optine.
GULIVER: Kumi!
Suzana isprska Gulivera sifonom.
GULIVER: Blesava osoba. Ista majka! More, ni otac joj nije bio bolji, pa
nek je sto puta narodni heroj.
Zuba Boji i Selja posmatraju scenu, zabrinuti.
SELJA: Savez boraca bi morao neto da preduzme. Mislim konkretno.
ZUBA BOJI: Mi smo sve sa svoje strane, to se tie kole... Nastavni-
ko vee joj popravilo etiri dvojke. Ja sam, protivno svojim principima, po-
vukao svoj strogi ukor pred iskljuenje. Oh, samo da se jednom zavri matu-
ra! Nek ide u Beograd, na studije, u cirkus, gde god hoe, samo nek nas kur-
talie bede. I bruke!
SELJA: Sredili smo za stipendiju. ta ete, drue Bojiu, nae dete. Sin
puka, ako ste itali...
ZUBA BOJI: itao sam, itao, drue Seljo...
249
 Trocikl prolazi pored biste narodnog heroja Kostolomca.
Spomenik na postamentu na ulazu u park. Suzana partizanski, stisnutom
akom, pozdravlja bistu.
SUZANA: Zdravo, ale!
KUMI (u kameru): Suzi je erka jedinog narodnog heroja iz naeg gra-
da. Istina vanbrana. Moda ste uli za naeg Kostolomca? Ili Komsomolca?
(Insert iz prvog dela serije Kostolomac u karakteristinim scenama na uta-
kmici, sa klavirom, sa Sekom ljii, u umi, sa partizanima.) Kostolomac ili
Komsomolac? Ali to je druga pria, bie vremena, ispriaemo... Sad moram
da pourim. (Suzani.) Hoe na plau?
SUZANA: Moram kod tea Belog, na slavu. Obeala sam kevi.
Kumi vozi tricikl sa Suzanom i sifonima sodavode.

III,8.

Apoteka. Kod Belog, posle savskog ruka.

Grupa: Apostolovi, orevi, Vasi...
APOSTOLOVI (Vasiu): Zar zaista morate da taljigate?
VASI: Ne moram, ali hou. U inat!
APOSTOLOVI: Kome?
VASI: Njima! I vama. Svima! (Ustane, polazi.) Izvinite, moram na po-
sao. Svratio sam samo da estitam.
OREVI: ivci i nervi.
TETKA: Zamislite! Predratni naelnik gradskog poglavarstva talji-
ga! Kao u Rusiji!
OREVI: Vasi! Pia uz vetar. Misli da e nekog da potrese i gane.
Zajebavaju ga fijakeristi i taljigai, uzimaju mu pare na krajcarici. Dragi moj
Apostoloviu, izgubili smo... Tropa. Jedini nain na koji moemo da im se
svetimo je da ostanemo ono to smo bili gospoda. A Vasi nikad nije bio
gospodin.
APOSTOLOVI: I da zgremo pare! iveli! (Kucnu se.) Imam dobar
posao za vas.
OREVI: Opet kamilica i lekovito bilje? Svilene bube?
APOSTOLOVI: I to su nacionalizovali. Zamislite! Zabranili svilene
bube! Malo im bilo to, zabranili da se na utrinama i po livadama beru kamili-
ca i alfija! ak i lipa! Mogu samo njihovi pioniri. A taman sam bio razvio po-
sao. (Prie blie, poverljivo.) Ovo je mnogo sigurnije. Treba samo malo po-
drke za poetak. Grobnice! Stiglo i njima vreme za umiranje, a voleli bi da se
razbakare na najboljim parcelama na Novom groblju. Plaaju, ne pitaju.
250
 OREVI: Kako vas nije sramota, gospodine Apostoloviu, pa va
otac bi se prevrnuo u grobu... Da niste i njega prodali, onako uture, sa gro-
bnicom?
APOSTOLOVI: Pardon! Ne smete tako sa mnom da razgovarate. Ni-
sam vam ja Vasi.
OREVI: I niste! Vasi prkosi, on nosi svoj krst.
APOSTOLOVI: Ja sam svoje odleao. etiri i po godine u Mitrovici
na pravdi boga. Konfiskacija.
OREVI: Meni govorite o nacionalizaciji?! Rudnik, ciglana, mlin,
koara... Plus elektrina centrala!
APOSTOLOVI: Zato i ne mogu da vas razumem. Kako moete da slu-
ite komunistima?
OREVI: Toza orevi nikad nikom nije sluio. Ni kralju! Ne, gos-
podine, ne sluim ja komunistima oni slue meni!
APOSTOLOVI: Ali, prodali ste duu avolu. Postali ste lan Saveza.
OREVI: Nisam jo. Jo se cenjkaju, jo mi ne nude. im budu po-
nudili prihvatiu!
APOSTOLOVI (zagrcne se): Lepo, bogami.
OREVI: Kad moe jedan Ivo Andri, moe i Svetozar orevi. Ja
da budem pametniji od najpametnijeg?
APOSTOLOVI: Ne radi se ovde o pameti, nego o asti i potenju.
OREVI: Vi meni o asti, a prodajete porodinu grobnicu!?
Umalo se ne potuku, smiruju ih Tetka i Seka, koja je vidi se gucnu-
la malo vie vinjevae. Tetka nudi tortu, Seka rakiju.
TETKA: Rozen torta. Iz moje ruke.
SEKA: Vinjevaa! Ide uz tortu.
Iznenada u salon bane Suzana.
Iza njenih lea Kumi.
SUZANA: Za domovinu, s Titom! Srena slava! (Grli Tetku, kniks Be-
lom.) Srena slava, teo. Gde je to ito? (Nagrne da jede slavsko koljivo, velikim
zalogajima, punih ustiju nudi Kumia, trpa mu u usta punu kaiku. Kumiu.)
Kako se kae? Srena slava! (Preksti se pred sveom.) Prekrsti se, hajde. Ovako.
Vo imja Oca, Sina i Svjatago Duha! Amin. Trebalo je da dovedemo Gulivera
da slika kako jedan napredni omladinac, propali student, novinar Glasa na-
roda i dopisnik Radio Beograda, lan ideoloke komisije GeKa omladine
njupa slavsko ito...
Dabome, neki su zgranuti, neki se smeju.
SEKA (smeje se): Suzi, vidi ko nam je doao! Lepi ovek!
Suzana poleti u zagrljaj Beciu.
SUZANA: Mamin vaca! Opet ste doli da prosite moju mamu? Tata!
251
 BECI: Ne vredi. Nee. Tvojoj mamici vie odgovara da ostane udovica
narodnog heroja, nego supruga slavnog, ali isluenog futbalera, internacio-
nalca, reprezentativca Jugoslavije sa svetskog prvenstva u Urugvaju...
SEKA: Veitog mladoenje. I crnoberzijanca. Suzi, pogledaj ta sam do-
bila. ukavac!
Seka oblai mantil, ukavac, ludu modu 50tih. ukavac je zavijen u za-
veljaj. eta po salonu, pred ogledalom, kao maneken. Popila je malo vie.
BECI (Seki): Stara koka, dobra juha!
SUZANA (oduevljena): Kevo, oborie Gradinu s nogu.
BELI (Beciu, tuno): A meni?
BECI: Ima i za tebe. Nabavio sam sto dvadeset komada... Jedan moj
drug, futbaler takoe, doneo sa turneje po Italiji dvesta dinara komad.
Suzana pridrava ukavac i Kumiu, pomae mu da se obue. On se ne-
ka.
SUZANA: Lepo ti stoji... Ideoloki ukavac... Pljunuti Lola Ribar u u-
kavcu.
KUMI (u kameru): Znao sam da se ovo ne moe zavriti bez guve.
Gde god je Suzi tu je guva.
I drugi se interesuju za ukavce, neki probaju, ak i Tetka.
TETKA: Ba da vidim.
Beli, u ukavcu, pijan, izie na balkon. Zgrome ga zvunik i... Titov na-
prijed, okurai se i iupa kabl zvunika.
KUMI (u kameru, off ): Beli iupao kabl! Samo se ulo, kao puvanjak,
Valentinov kretavi glas... Priiijed... A onda je nastao skandal!

III,9.

Na vratima se pojave Gluvi, Valentino. Iza njih Bezruki, strah i trepet

Gradine.
GLUVI: Ko je iupao kabl? Ponavljam. Ko onemoguava emisije grad-
ske razglasne stanice? Ko je iupao?
Svi su na nogama, uplaeni. Simona i Vita Bas pored klavira, ona preludi-
ra. Vita pevui Tri kine noi u septembru.
Beli klone u nesvest. Meutim, Seka se isprsi.
SEKA: Ja!
GLUVI: Drugarice ljivi!?
SEKA: Ovim rukama. Ovako.
GLUVI: Zahtjevam da se zvunik vrati u prjethodno stanje.
Kad god se uzbudi Gluvi govori jekavski, pomalo zagrebaki...
252
 Tamo, u Zagrebu, Gluvi je uio Viu upravnu.
Beli, pripit a preplaen, drhti, ipak skupi snagu, isprsi se pred Gluvim.
BELI: Nije Seka. Ja sam...
GLUVI (aku na uvo): Tko?
BELI : Ja sam iupao icu.
GLUVI: Tko?
BELI (isprsi se): Rastislav Belotrepi. Zvani Beli. To jest Bijeli!
Svi prsnu u smeh. Beli se okuraio, smeje se i on. Gluvi u kripcu. Prisko-
i mu u pomo Bezruki, nakalje se, pogleda ih strogim pogledom Udbaa.
GLUVI: Vi?
SEKA: Ja!
Bezruki uperi kaiprst u grudi Belom, zatim i u Becia.
BEZRUKI: Poite za mnom.
SEKA: Kome se ovde vie veruje? Meni, vanbranoj drugarici jednog na-
rodnog heroja ili jednom tipinom predstavniku graanskog stalea, gospo-
dinu Belotrepiu? (Poe pravo prema Bezrukiu, isprsi se, prua ruke za veziva-
nje.) Ja sam iupala kabl. Ovako!
Gluvi prolazi kroz salon, izlazi na balkon, vidi iupan kabl, povee ga. Iz
zvunika zatreti poasni mar radio prenos sa doeka Seku Turea...
GLUVI: Za ovo e netko odgovarat.
SUZANA poslui nezvane goste slavskim itom. Oni odbijaju da se po-
slue.
SUZANA: Posluite se. Car Konstantin i carica Jelena.
GLUVI (Kumiu): Zamnom!
KUMI (u kameru): Znao sam da e se opet na meni da slome kola. Tu-
e se koze prcale, a mog jarca bole jajca. Bili su majstori da od komarca na-
prave magarca. Zaas se naduvao Sluaj drugarice Seke!
Beci poljubi Tetku, pozdravi se sa Belim i ostalim gostima.
BECI: Poljite mi tamo neko ebe. I termofor.
Polazi za Bezrukiem.

IV.
SLUAJ DRUGARICE SEKE

IV,1.

Nekadanje Naelstvo, sad zgrada Sreza i optine Gradina. Tu su, dabo-

me, Sreski, optinski i gradski komiteti, Soc. savez, Sindikat i Omladina.
Kancelarija predsednika optine. Selja, Gluvi, Bezruki i Milica.
253
 MILICA: Ne znam samo zato ste mene zvali. Imam prea posla.
SELJA: Mislio sam da e ti umeti bolje sa njom. Mislim, ena si, shvatie
te.
BEZRUKI: Ona nita ne moe da shvati. Ona je za dilkarnicu.
MILICA: ta je sad uradila?
GLUVI: Iupala kabl iz zvunika na balkonu apoteke. Usred govora
druga Tita na doeku predsednika Seku Tureta.
MILICA: Ama, ljudi, ostavite enu na miru. To nije politiki, nego medi-
cinski, enski problem. Nervi, hormoni... Klimakterijum, prelazno doba...
GLUVI: O da hoe jednom da proe! Kolko ima godina? Pedset i oho-
ho...
SELJA: Al jo izgleda ko avion. Mlaznjak! (Bezrukiu, da ne uje Milica.)
A? Dvocevka. ka i po.
GLUVI: Jedna, takoreku, udovica narodnog heroja ne bi smjela tako da
izgleda. Ona nije obukla crninu ni kad je bilo otkrivanje spomenika! Nego sa
eirom. I na tiklama, ovolikim!
MILICA (u telefon): ovee, veeras sam deurna, spremi sam sebi ne-
to. Jo bolje, veeraj sa dedom. I, jo neto, ovee, ui! Ima vremena za tru-
bu. ao, ovee! (Spusti slualicu. Bezruki i Selja zaueni razgovorom, Gluvi
napree uvo ne bili ta uo.)
SELJA: Ako se sme znati, ko je ovek?
GLUVI: ovjek?
MILICA (smeje se): ovjek mog ivota. Moj sin. Dragan.
SELJA: A ja sam mislio drug Danilo Babica. Ba sam se bio obradovao.
asna re.
MILICA: Nije Danilo.
GLUVI: Da ne skreemo temu. Radi se o sluaju drugarice Seke. Prekar-
daila. Vinjevaa... ukavac... Tera modu... Slabo pazi na dete... Suzana e
biti jo vei problem od nje...
MILICA: Pa ta? Seka je uvek bila takva. Kostolomac je ba takvu voleo.
SELJA: Ti si poznavala Kostolomca?
MILICA: Zajedno smo primljeni u SKOJ. On je bio talski momak u er-
geli ljivievih.
GLUVI: Zar nije bio koarski radnik?
MILICA: I to. Radio je gde god je bilo posla. I u tampariji. Imao je konj-
sku snagu.
GLUVI (dri se za uho): Ali, zdravu, marksistiku pamet.
MILICA: I to. Ali, ipak je najvie voleo futbal.
SELJA: I ta je doekao? Onakvu drugaricu! Onakvo dete! Dete pro-
blem.
254
 GLUVI: Joj, to me boli uvo. Samo kljuca, kljuca. Zuji, nita ne ujem.
SELJA (Bezrukiu, apatom): Uvek kad je neka guva boli ga uvo, ne uje.
Misli da zaista ne uje?
GLUVI: I ne samo to. Nego, trebalo je videti ko se sve iskupio na slavi
kod Belotrepia! Toliko Drainovaca nije bilo na okupu od onda u selu Ba.
Sto godina robije.
MILICA: Ko od Drainovaca?
GLUVI: Apostolovi... orevi...
SELJA: Nemojte da meate orevia. To smo raspravili jednom za
uvek. Bilo je i u Beogradu na proverki. On je kadar neophodan naoj privre-
di. Mi smo se ismevali, a njegove prskalice idu u Kinu... Ako mi ne iskoristi-
mo uzee ga Slovenci. Zvali su ga da se primi za pivaru u Ptuju.
GLUVI: Beci iz Paneva, poznati crnoberzijanac... Vasi!
MILICA: I zbog toga ste me zvali?
GLUVI: Politiki emo raspraviti u forumima, i na nadlenoj mestu. Po-
stupiemo energino. Ali sa drugaricom Sekom moramo da razgovaramo...
Nekako ljudski, drugarski. Ako se moe. Jer, prvo i prvo, ona nije lan. Da je
lan bilo bi lako. lan mora da sprovodi disciplinu.
Ba tad u kancelariju rupi Seka. U novom ukavcu, sa eirom. Svi se od
nje prestrave, Gluvi se hvata za uvo, Selja uspravi i narogui, Bezruki ode do
prozora i bulji u park. (Milica i Seka se zagrle.)
SEKA: Babice!
MILICA: Seko! ta je to bilo? ta si uradila, crna?
SEKA Dobar dan, drugovi. Triput zdravo! Zdravo, drue Seljo. Zdravo,
drue Gluvi, ako uje. (Bezrukiu.) Zdravo ti. (Kumiu.) ao, mali.
SELJA: Zdravo, drugarice.
Bezruki se ne okrene, Seka primeti.
SEKA Rekoh: Dobar dan, Bezrukiu.
BEZRUKI: Ti to meni?
SEKA: Nemoj ti meni Ti, nego Vi. Nisam ja s tobom ovce uvala.
MILICA: Polako, polako... Kako ti njemu ti, tako on tebi ti.
SEKA: Ja sam za njega Vi, on je za mene Ti. Ja nisam sa njim ovce
uvala, jer ja nikad nisam ovce uvala, a on jeste.
BEZRUKI: Ako emo tako, ja idem. Razgovaraemo na drugi nain, na
drugom mestu. (Polazi.)
SEKA: Zna da si me uplaio. Vidi kako drhtim, Bezkuriu.
MILICA: Seko! Ne sme tako.
SEKA: Bezkuri, nego ta. Bila sam mu dobra dok se nije spanao sa
onom seljanurom iz Vlasije, a sad sam sluaj. (Bezruki otvara vrata, iziao bi
da se Seka nije isprsila ispred njega.) ekaj, ekaj...
255
 BEZRUKI (zapahne ga miris alkohola, ona je popila, prilino): Vinjak!
Drugovi... Drugarice Milice, ona je pijana.
SEKA: Prvo i prvo, nije vinjak, nego vinjevaa. Drugo, ako smesta ne
pustite Becia iz zatvora, ja u odmah u Beograd, u Savez boraca. Da vratim
Vojinu orden Narodnog heroja... Ili da ga prodam. Ima ko e da kupi.
SELJA: To je ucena.
SEKA (Milici): Nek pusti Becia.
BEZRUKI: Crna berza. Najlon koulje, ukavci... Kremenje za upalja-
e... Hemijske olovke... Ja postupam strogo po zakonu.
SEKA: Drug Beskuri je ljubomoran. ao!
Bezruki odlazi, zalupi vratima.
SELJA: Neu da razgovaram ako Bezruki nije tu. Zakazali smo da bude
ceo sekretarijat.
GLUVI: Mene zaista boli uvo. Prelo mi u hronino. Mora da e se pro-
meniti vreme. Videete... ta sam rekao grmi! Moram kui, da uzmem te-
rapiju. (Zaista grmljavina. Poinje kia. Seva.)
SEKA (Milici): Zato su me zvali?
MILICA: Da proetamo?
SEKA: Po ovoj kii?
MILICA: Pa ti ima ukavac, da ga ponovi.
SEKA: Kako ti se svia? Mogu da ti nabavim. Babice, nek puste Becia.
Uini to tvojoj Seki.
SELJA (daje im kiobran): Uzmite moj kiobran.
Milica i Seka odlaze, ostanu Selja i Kumi.
SELJA: Ovo nee dobro da se svri. A ta si ti, nesrenie, tamo traio?
KUMI: Nita. Nosio sodavodu za Belog.
SELJA: Nije mogao neko drugi?
KUMI: Da pomognem ujni, ima proirene vene. Drue Seljo, ja se ne
stidim nikakvog posla. Mene je kolovala naa ledara i radionica sodavode.
SELJA: Proirene vene? Ujna? Ti misli da je Selja ba toliko glup?! Kako
to da si uvek u svakoj orbi ti miroija?
KUMI: Ne znam. Tera me neki maler.
SELJA: Mnogo se zajebava, Kumi. Razbie ti se to jednom o glavu.
KUMI: Dobar novinar mora uvek da bude na licu mesta. I dobar istori-
ar...
SELJA: Ostavi ti istoriju na miru. Ve si se jednom opekao. Sluaj, mora
neto da napie za Glas naroda. Nemoj neto uvijeno, kako ti ume...
Kao zimus o ilasu. Te anarholiberalizam, te Berntajnov revizionizam, Ka-
ucki i ta ti ja znam... Nego ti, drue, jasno. Popu pop, a bobu bob!(Zagrli Ku-
mia, treska ga po ramenu, smeje se.) Omladino! A Bezruki? Tutanj. Najuri ga
256
Seka, kao metlom. (Kikoe se.) Beskuri! Tako mu i treba. Ne bio joj se zavla-
io. Zapamti, deko. Pravi komunista ne bi uopte smeo da jebe. Hihihi!
Osim svoju roenu drugaricu.
KUMI: I to samo tri puta godinje. Osmi mart, Prvi maj i Dan republi-
ke!

IV,2.

Kumi izlazi iz kancelarije, ide kroz hodnik Naelstva, napolju plaha le-
tnja kia. Stoji pod strehom Naelstva, pred njim je gradski park.
KUMI (u kameru): Pisarica, to rekao Branko opi. Piskaralo, to re-
kao Tito. Zato sam im sluio. Za sveane telegrame, za zakljuke plenuma, za
referate IK, govore. (Seka i Milica etaju po parku, prolaze pored ahovske table
na travnjaku. Botvinik ispod trema. Seka izuva cipele, bosa je. Prilaze spomen bi-
sti Kostolomcu, zastanu pred spomenikom. Pijana, Seka se propinje na prste, grli
spomenik. Kumi posmatra iz svoje pozicije i perspektive. U kameru.) Seka lji-
vi i naa babica Milica ivi Boji imale su poseban status u Gradini. Neven-
ana drugarica narodnog heroja, to joj je bio zvanini in, i doktorka, babica,
upravnica Gradske bolnice, partizankaprvoborka, lan CK Srbije... To im je
samo smetalo da budu ene.
MILICA: enska glavo.
SEKA: Mene moj ne vara. Dupri ovde u parku i eka. ta misli da li bi i
on maznuo i liznuo neku balerinu ili pevaicu kao tvoj Danilo?
MILICA: Danilo i ja smo se lepo, drugarski rastavili. Imamo sina, delimo
ga.
SEKA: Babice, jebe neto sa strane?
MILICA: Budalo!

IV,3.

Ulica, drvored starih lipa.

Ulica se zove N. H. Voje Kostolomca, pre rata se zvala ul. Velikog upana
ljivia. Moe se primetiti i iz starog i iz novog natpisa na poetku ulice.
Ulicom koraaju Milica i Seka u razgovoru.
Zastanu pred natpisom.
SEKA: Sve naglavake! Nekada se zvala ulica Velikog upana ljivia,
po mom dedi, a sad ulica Narodnog heroja Vojeta Kostolomca, po na-
em talskom momku, sa kojim sam se valjala u slami!
257
 MILICA: Ali, mora da prizna da je bio slatki.
SEKA: Bombona! Pravi pastuv. Ali, da nam ukradete ulicu, to zaista ne-
ma smisla. Ne ide! Konjuar umesto upana!
MILICA: A ko je bio otac velikog upana? Tvoj pradeda?
SEKA: a Kljusa? Seiz kneza Miloa.
MILICA (smeje se): Konjuar.
SEKA: Onda bi najbolje bilo da se ulica zove Konjuareva! To bi bilo
poteno. (U etnji dolaze do kue ljivievih. Nekad lepa porodina kua, sad vr-
lo zaputena, oronule fasade, ulubljenih oluka, razvaljene ograde, neureenog vr-
ta uraslog u korov i iblje.)
MILICA: Trebalo bi malo da se postarate oko kue?
SEKA: Ko?
MILICA: Ti. Madam Sina. Obratite se optini. Pomoi e.
SEKA: ljivii da trae pomo od optine? Od Selje? olaka?
MILICA: Nisi me dobro razumela.
SEKA: Moe i Suzana? Molim Optinu i druga Selju da poprave ogra-
du, prezidaju srueni dimnjak i okree kuhinju. I da obnove talu u maloj er-
geli u spomentalu takorei muzejsobu mog oca, Narodnog heroja Voje-
ta Kostolomca. Potpis utive, Suzi i njena mama Seka. Pusti, Babice, nek
ide kud je polo. Vano je zdravlje i veselje. I ti se, eno, opusti. Danilo Babica
tera kera po Beogradu, a ti se ovde sikira da li e da se srui krov na kui lji-
via. Nek se srui! (Pijana, pomalo i gnevna, Seka ulazi u dvorite, zalupi kapiju
na ogradi, kapija se srui. Prolazi, teturajui se, kroz stari zaputeni cvenjak,
ubere jednu peruniku, vrati se Milici, da je zakiti.)Ti si najbolji ovek u ovoj vu-
kojebini. ta ti to vredi? Evo ti, zakiti se.
Milica sa strukom perunike. Pokida ga.

V
STARI HOTEL, ZA RUENJE

V,1.

Beci izlazi iz zatvora. Zatvor se, takoe, nalazi u krugu Naelstva, u ogra-
enom dvoritu. Beci mirka, protee se, zeva.
Iza njega su dvojica milicionera i Bezruki.
BEZRUKI: Mar u pizdu materinu!
BECI: Na isti nain.
Bezruki zamahne da ga utne, oklizne se, padne.

258
 V,2.

Beci prolazi kroz Gradinu. Kia rasterala prolaznike i etae.

Ulazi u berbernicu.

V,3.

Berberskofrizerska zadruga.
Beci zavaljen u berbersku stolicu odozdo posmatra uramljene foto-
grafije. Tito, uro Salaj, Jajce, vodopad. Prelazna zastavica. Jocabrica ga sa-
punja, ne prestaje da trtlja.
U berbernici je i Kumi, uzjahao drvenog konjia, na koji se nasauju de-
ca za ianje, klati se, izmotava.
JOCA: Ja sam pre osam godina, u ast Petog kongresa KPJ, pobedio na
sreskom takmienju u brzom brijanju. Neete verovati, ja sam za dva sata bri-
janja obrijao 42, i slovima etrdeset dva luft balona. Znate, brijali smo na-
sapunjane balone; kome prsne balon ispada iz daljeg takmienja. Takva su
pravila. Pa izvoli, bato. Pokai se. Fikefike! Dobio sam prelaznu zastavicu
Sindikata. Lino mi uruio drug olak. (Taman zamahnuo sa brijaem, ruka
mu drhti. Beci mu otme brija, sam se brije. Na jednoj fotografiji vidi se u ogle-
dalu su Joca i olak.) Seate se olaka opanara? On je sad u Centralnom
veu Sindikata. Prvi pored ure Salaja! esto dolaze ovamo. Drug Salaj voli
Gradinu, ostala mu je u lepoj uspomeni, premda je robijao u Zavodu.
BECI (nervozan): uti, bre! Jebo te uro Salaj.
JOCA: Pazite ta govorite. Pardon, nalazite se u Frizerskoberberskoj za-
druzi, a ne u nekoj privatnoj berbernici. Ako imate primedbi, tu je Knjiga al-
bi i utisaka. Bie uzeto u obzir. Ja sam, u svoje vreme, ovde, pre rata, kad je bi-
la moja privatna radnja, brijao Komsomolca. I druge ilegalce, kad su ili u
paniju. Seam se, kao da je jue bilo... Priao sam ti. Na Kostolomac
Kraljevi Marko... Fotoroman! Ima u muzeju, snimao Guliver... (Insert iz
prvog dela serije Joca brije Kostolomca, maskiranog kao Kraljevi Marko. U
berbernici su jo i Student i dvojica skojevaca, buduih panaca.)
Beci prekine ovaj Jocin subjektivni flebek, dodaje mu pomono ogla-
dalo, da se ogledne otpozadi.
BECI (vidi svoju elu): Zna da u Americi i Francuskoj starci nose peri-
ku. Uopte se ne primeuje.
Pokazuje na Titovu sliku, na maralu kolmovana kosa.
JOCA: Mislite?
259
 BECI: Sto posto! Znam njegovog frizera.
JOCA: Ma nemojte?
BECI: I farba se. as uto, as blajh...
JOCA: isto ne verujem. Kaem to kao frizerski strnjak. Jedino ta se
da primetiti to je da se kolmuje. Talasi. Ali, kolmovanje je sasvim dozvolje-
no... I mi kolmujemo. Da malo izmasiram? Vrat? Ruke mi drhte. Malo nez-
godno pri brijanju, ali za masau odlino. Kao elektrini vibrator. Trtrtr...
(Masira ga.)
BECI: Nabavio sam elektrini aparat za brijanje. Remington. I na stru-
ju i na baterije. Nego, ukrali mi lupei. Tri sata u zatvoru sa gradinarskim lo-
povima; udo da su mi prsti na broju. Ej, skinuli mi zlatni lani oko vrata!
Njima bi trebalo prelazna zastavic za brzo deparenje. Samo to sam dre-
mnuo, a morao sam da posle slavskog ruka kod Belog, opeljeili me... I elek-
trini!
JOCA: Ne pominjite samo elektrini aparat za brijanje! Ruka mi jo vie
zadrhti, zubi cvokou, ovde pone neto da me pritiska. To e berbersku
struku sasvim upropasti. Malo je bilo to su nam zabranili da drimo pijavice.
Seate se, u svoje vreme imao sam u izlogu tri tegle sa pijavicama; a za priti-
sak i zujanje u uima nema boljeg leka... Zabranili. Dobro! Naterali nas da
pristupimo u Zadrugu, jebala ih Zadruga! Dobro! Zabranili baki! Sve se
vodi u knjigama. Zamisli berberina bez bakia! Hoe neko da te asti, ti nje-
mu: Izvolte, upiite to u Knjigu utisaka. Sad kad se jo namnoe ti elektri-
ni... E, tu e biti kraj. Ko e da se brije? Recite.
Beci ustaje, ogleda se. Kumi na konjiu, zeza se.
KUMI: Jedan poslovoa Frizerskoberberske zadruge ne bi smeo tako
da govori. Dobra tema za lani u Glasu naroda. Ili u Zanatskom gla-
sniku? Smeju li napredni berberski radnici da budu protiv elektrinog apa-
rata za brijanje, to jest protiv nauke i tehnike?
JOCA: More, mar!

V,4.

Predveerje. Beci i Kumi idu kroz grad.

Prolaze pored Gulivera, koji jo straari ispred radnje, oko vrata mu visi
uvek spreman fotografski aparat, vreba muterije, zagrlio aplina.
GULIVER: Jedan snimak. Za moju dokumentaciju. Vi i ne znate, gospo-
dine Beciu, koliko ja imam vaih snimaka. Imam jedan jo iz 1931. Pre dva-
deset pet godina. Kairan. Uite da vidite.

260
 V,5.

Guliverov studio.
Mnogo uramljenih slika. Veliki album kairanih fotografija velikog for-
mata, lista ga dok ne nae Becievu sliku.
GULIVER: U ovom albumu drim samo slike od posebnog istorijskog
znaaja. Traili mi iz Dravnog arhiva i Instituta za radniki pokret i NOB da
prodam. Neu! Ovde je istorija Gradine. (Nae.) Evo. SK Graanski! Vi,
pored Belog. A imam i jedan va ekstra portret. Drao sam godinama u izlo-
gu, premda moram da priznam, ja sam vie preferirao Radniki. (Na kai-
ranoj fotografiji Beci. U stvari, samo njegova glava, viri kroz otvor oslikanog
rikvanda. U aranmanu naivnog slikarstva, futbaler sa nogom na lopti.) Zbog
vas sam, specijalno, namolovao ovaj rikvand, pano. Boe, kolke sam pare na-
mlatio na taj tos. Voleli su da se slikaju ala Beci. ak i neke enske. Hihi
hi! (Nae Lekinu sliku. Kumiu.) Zna ko je ovo? Moj kum, tvoj ujka. Leksan-
dar! Leka Bankrot, moj pobratim, vie od brata. Mozak ovek! Znao je sve,
unapred. I ta e tek da bude. Kakav Tarabi. Tvoj ujka je bio vidoviti prorok.
Mozgom. On je, jo onda, rekao da e ljudi da se popnu na mesec. I ta? Eno,
Lajka, laje sa meseca. Koji je to bio mozak! ta je predvideo! Nee vie pas da
laje na mesec, nego e ta? pas da laje sa meseca. (Smeje se.) Imao je on
jednu knjigu gde je sve pisalo ta e da bude. Nije hteo nikom da pokae. Ni
meni! Samo mi je rekao: Nemoj, kume, da pita ta nam se pie, prestravie
se, nema ti te ivce. Sigurno je tamo pisalo i za moj Mathauzen. I ko zna ta
jo. (Listajui album pronae i svoju fotografiju. U zarobljenikoj odei, mrav,
kost i koa, ogromne oi.) A ovaj ivi le sam ja! Trijes sedam kila. Samo oi.
Mathauzen. Broj... (Pokazuje istetoviran broj na ruci.) ...163264. Igram lutriju
na taj broj.
KUMI: Ta knjiga? Video si je?
GULIVER: to se kae, knjiga starostavna. Metalni, srebrni okov, kop-
e... Kao neko Jevanelje. Potrai po kui, na tavanu, u podrumu... Moda je
tamo. Krio je od samog sebe. More, nije to lako kad zna ta ti je sueno, a ni-
ta mu ne moe.
BECI: Mogao bih da ti nabavim jedan ruski fotoaparat.
GULIVER: Ruski!? Ne pitam kolko kota.

V,6.

Izlaze iz radnje, Guliver kaska za Beciem. Preko Trga, putem prema sta-
rom hotelu.
261
 BECI: A kako Radniki?
GULIVER: Dunsteri, ispali iz Zone. Potsavez. Bila ih i Mlava iz Ma-
log Crnia. Istina da ete vi da preuzmete da trenirate? To bi bilo dobro.
BECI: Otkud zna?
GULIVER: Priala mi mlekarica. Vidli ljudi. Bili ste kod Bezrukia? Sad
oni vode futbal. Najurili Cvikeraa. A razumeju se ko Marica u onu stvar. Ja-
ki strunjaci. Seljaci! Nije seljak za futbal. (Namiguje Kumiu.) Da cimaju te-
gove, teka atletika, to mogu; ali za futbal je potreban mozak.
BECI: Lepo su me doekali.
GULIVER: Bezruki? Otseli ste kod Belog?
BECI: Smestiu se u hotelu. Je l jo radi Berza?
GULIVER: Ihahaj, kad je to bilo Berza. Ovaj se jo nije ni rodio.
Koliko je imena promenila! Za vreme okupacije Luksor, posle oslobo-
enjenja Moskva. Sad se zove Kozara, partizanski. A narod kae:
uma. Idemo u umu.

V,7.

Hotel Kozara, nekad Berza. Staro zdanje u centru grada, sa tremom

i isturenim stolovima. Oronula, zaputena zgrada, primeuju se ostaci neka-
danjeg sjaja. Preko puta fijakerijska stanica, dva fijakera, jedan pediter.
Vasi tovari neki nametaj, pomae mu Omlatina, onaj gimnazista i man-
gup. Mladi stanuje kod Vasia, koji mu je tea. Kumi se nudi da pomogne.
Pomae drugu. Beci i Guliver ulaze u letnju batu hotela. U sklopu sa hote-
lom je jo nekoliko prateih objekata. (Poimo za Kumiem, on se ovde ose-
a kao da je kod kue, jer je kod kue.)

V,8.

Kumi ulazi u radionicu za punjenje sodavode, koja jo uvek nosi firmu

OPI & SINOVI LEKA BANKROT. Pored Ledare i sodadijske rad-
nje ima jo nekoliko stanova u vlanom prizemlju. Sa njim je i Omlatina.
Ujna Rada, snana i otresita ena, udovica Leke Bankrota, radi na maini
za punjenje sodavode. Ujna mnogo voli Lekinog sinovca.
KUMI (u kameru): Moja ujna!
UJNA RADA (u kameru): Moje dete! Sinove polove.
Dakle, sad o naem vodiu kroz Gradinu znamo neto vie sin sestre
pokojnog Leke opia.
262
 KUMI: Ujna, da li se sea neke stare, okovane knjige koju je imao uj-
ka?
UJNA RADA: Ko ti je to priao?
KUMI: Guliver. Kae da mu je Leka jednom pokazao, ali da mu nije
dao da gvirne u knjigu.
UJNA RADA: Fantazira Guliver. Aleksandar tu knjigu nije nikom poka-
zao. Ni meni. Nikom!
KUMI: Postoji?
UJNA RADA: Dete, gledaj si ti svoja posla. Ako postoji, to je znao samo
on, a Leka je tajnu poneo sa sobom u grob. To je prokleta knjiga.

V, 9.

Kumi ue u svoj stan.

Niska sirotinjska sobica. Mnogo knjiga i novina.
Na zidu kairana stara fotografija. Neko drutvo oko Leke sedi pred sta-
rom kafanom Kod dobrog drutva, na ijoj firmi pie uvena Lekina uzre-
ica i pouka Za dobro drutvo ako treba i u apsu! I jo neto portret
Alber Kamija. I Karla Marksa, na biciklu!
Kumi se presvlai, oblai najlepe to ima, jadna studentska garderoba
pedesetih. Mui se da vee kravatu, ne ume. Pomogne mu Oomlatina.
KUMI (u kameru): Alber Kami Stranac. I Leto. Plus Karl Marks!
Ubilo se. Dobitna kombinacija! Ja sam, kao to ste ve izraunali, roeni se-
stri Aleksandra opia, Leke Bankrota. Nekada su opii imali hotel, Le-
daru, pola Gradine; sad smo se stisli u ovaj kuerak. Rekli su da u dobiti stan
u novogradnji kad se bude ruio hotel. Voleo bih, ali se ne radujem.

V,10.

Sinhrono, dok razgledamo stari hotel i ono to ide uz hotel, uje se offdi-
jalog. Guliver i Beci.
GULIVER (off ): Reili seljaci da rue hotel. Ne vredi to je cela arija
protiv. Komitet je da se rui! Navalio Selja da rui. Boli ga ona stvar, nije zi-
dao, lako mu da rui. To je kao da upaju srce iz grudi. Nikad to vie nee biti
ona Gradina. Istina: prokinjava, istina buave sobe, istina pacovi, ste-
nice i buba ruse, istina smrdi na kiseo kupus i, da oprostite, piaku, ali to
smo mi! Kako smo takvi smo, nai smo. Nama to mirie. Jednom ima da im
doe iz dupeta u glavu, ali e biti kasno. Lepo nam kum Leka govorio: Jebe
263
preteranu nauku i tehniku, i medicinu! zdrav i prost mozak je najvaniji...
Seljaci! Ne mrzim ja seljake. Samo ih ne podnosim. Organski. Rue! Rue!
Oni se, u stvari, plae od varoi. A uzeli vlast! Cucaju.

V,11.

Hotelska letnja bata. Trem sa jedne i druge strane, pod tremom gosti za
postavjenim stolovima. Razno drutvo.
Kia lije. Kelner pod iskrzanim kiobranom raznosi posluenje.
Na podijumu muzika. Mama Huanita. Valentino, pravi Meksika-
nac. Kostimiran i maskiran sombrero, teki oputeni brkovi, zavija, to jest
peva. Publika pljeska. Letnja bata ima sa strane pokrivene loe. Na sred
bate betonski plato za ples. Kia ne prestaje da pljuti, ali ne mari. Gosti su
na suvom, pod tremom.
Za jednim stolom, sami Simona i VitaBas. Od poznatih nam tu su i
Deba, sa svojom decom i enom u drugom stanju. Pevaju u glas sa Valenti-
nom. O Halisko, zemljo snova... Sa familijom je i Debin najstariji sin Pera
Galov, vojni muziar, oficir JNA. Deba zove Becia i Gulivera.
DEBA: Izvolte, sedite s nama.
GULIVER: ta sad slavite? (Beciu.) Svaki dan neto slave.
DEBA (pretstavlja Peru): Moj sin. On asti. Za unapreenje. Sada je po-
runik, kad pree u Beograd, u orkestar Garde, polagae za kapetana.
GULIVER: Ako poloi.
DEBA: to da ne poloi? Prvi srpski Rom kapetan! Dotle ni jedan Ci-
ganin nije dogurao. Nije to to nam je kum kum, nego to je talent. (Valentino
zavrio pesmu, Cigani i ostali gosti pljeskaju. Deba naruuje novu pesmu, uka
novancom, lepi je na elo. ) A sad neto za tebe, mamice. Mama Huanita!
Beci sedne za prazan sto, sam. Oni koji ga poznaju pozdravljaju ga.

V,12.

Kumi, presvuen, sa kravatom.

On, Omlatina i Guliver ulaze u bilijarsku salu. Dokonjaci i mangupi. Bili-
jar, karte, ibice provincijska razonoda. Dim.
Omlatina i Botvinik igraju bilijar. Za drugim stolom karte, stara igra dar-
de. Cvikera i Joca. Guliver kibicuje. Cvikera mumla, izgubio mo govora.
GULIVER: Doao Beci. ta misli, da ga uzmemo za trenera Radni-
kog? (Cvikera odrie, ljutito mumla.) Mogao da trenira Dinamo iz Pan-
264
eva, da igra do pre dve godine, ovako bagljav, sa Moom Marjanoviem, ne
moe da trenira ove nae dunstere! (Cvikera odrie.) Barem da ih izvadi da
ne ispadnu i iz potsaveza?
Cvikera odbija, Guliver se ljuti.
Za bilijarskim stolom Omlatina izvodi bravure, rea karambole, rui ke-
gle iz jednog udarca. Pobeuje. Naplauje opkladu od Botvinika, pare u a-
ki kaket, stavi kapu na glavu.
BOTVINIK: Jedan vajni maturant. Pih!
OMLATINA: Vi znate ah, ali bilijar je posebna igra. Sve to je jutros za-
radio, dok nije pala kia, na ahu, ja sam mu uzeo na bilijaru. Sistem spojnih
sudova. (Kumiu.) ta pije?
BOTVINIK: U stvari aci ne bi smeli posle devet ni da se viaju, bez ro-
ditelja. Ni u varoi, kamo li u kafanini!
OMLATINA: To bi hteo? Sibir? Da ste vi ostali na vlasti, deca ne bi sme-
la ni da diu. Sreom, ovaj vam skrljao burgiju. (Pokazuje Titovu sliku, maral
na brodu Galeb.) Dve palme na... golom otoku sree... gde galebi krue
svu no... Hoemo jo jednu partiju, Botvinik?
Botvinik skri bilijarski tap, izleti iz sale. Omlatina se zeza.
KUMI: Nemoj. Mlati. To je zaista svinjski.
OMLATINA: ah je ah, bilijar je bilijar... A Ibe je Ibe... Ko ih jebe!
JOCA: A da su, ne daj Boe, tvoji pobedili...
OMLATINA: Koji moji? (Joca pokazuje na dugu bradu, etniku.) Ali,
drugi stric mi je bio partizan... Bili smo dobro rasporeeni. Halflinija.
JOCA: A zato su te izbacili iz Uike gimnazije?
OMLATINA: Jebo sam jednog bricu.
Pojavi se Dragan, zove Omlatinu i Kumia da pou sa njim.
DRAGAN: Hoemo na svirku?
Omlatina uzme tanjir sa gibanicom, polaze, uzgred jedu punim ustima.

V,13.

Momci prolaze preko bate pored stola za kojim su Beci i Botvinik, osta-
ve na stolu pred njima tanjir sa gibanicom.
OMLATINA: Kua asti.
Omlatina zvizne u prste, poziva Peru Galova.
Momci otre po kii.
Beci i Botvinik gledaju za njima, njihovi komentari, u offu, prate etvo-
ricu mladia, koji izlaze iz hotelske bate, tre kroz grad, kao da se trkaju.

265
 V,14.

Vee.
Korzo u Gradini.
Tek je prola jedna topla letnja kia, a ve se sprema nova nepogoda. Dra-
gan, Omlatina, Pera Galov i Kumi. Nije to vie onaj predratni korzo nego
trafta, isto to samo malo drukije. (Sekvenca je pokrivena fragmentima offdi-
jaloga. Zgodna prilika da predstavimo nove likove i junake prie.)
Kriom, iza lea, Omlatini priunja se Suzana, zatvara mu oi. On je, ne
osvrui se, prihvati na krkiak. Tako etaju traftom. Ona stavi njegov a-
ki kaket na glavu. Prolaze pored Selje i Gluvog, Suzana ih pozdravlja stisnu-
tom pesnicom, partizanski.
BECI (off ): Zajebavaju. Moe im se. Mladi, besni.
BOTVINIK (off ): Igra bilijar kao avo. Moe pare da namlati, ako ne skr-
lja burgiju. Onaj drugi je sin Danila ivia Babice. Otac panski borac. Je-
dan etniko, drugi partizansko dete. A sviraju zajedno.
BECI (off ): Bolje nego da se kolju. I jedan mandov! Da orba bude gu-
a. To je, dragi moj Botvinik, revolucija. Klin orba. Zakuvali ste, izvolite ku-
sati.
Centralna muzika tema. Sentimentalna pesma o Gradini. lager u duhu
epohe.

V,15.

Povratak u letnju batu. Pesmu o Gradini pevaju u duetu VitaBas i Valen-

tino. Deba sa enom i pospalom deurlijom.
BECI: U tom bukuriu bie mesta i za nas dvojicu. ta ima?
Botvinik se osvre, strepi da ih neko ne posmatra, bojaljivo stavi na sto
nekoliko rimskih novia. Beci vadi odnekud lupu, zagleda novie.
BECI: Gle! Srebrni dinarijus Septimija Severa!
BOTVINIK (brzo skloni novie): Nije za prodaju.
BECI: Sve je za prodaju. Nego se cena ne zna.
Gledaju jedan drugog puni sumnje i podozrenja, ispituju se.
BOTVINIK: to me gleda?
BECI: Ne znam koliko mogu da ti verujem?
BOTVINIK: Isto onoliko koliko ja tebi.
BECI: E, jebe ga, to nije ba mnogo. (Smeju se, pridruuju se i oni pesmi.
Dok pevaju, razgovaraju najtiim apatom.) Kako, bre, ti da zaglavi na Goli,
pa ti nisi nikad bio komunista?
266
 BOTVINIK: Kao ahista. Rekao sam da je ahovska olimpijada u Du-
brovniku skup belosvetskih pacera i da je Botvinik najbolji ahista na svetu,
sto miliona puta bolji od Reevskog. Neko me otkucao. Nisam revidirao, ne
mogu! Kako mogu kad je Mihajil Mojsijevi najbolji.
Pesma je zavrena, Valentino kavaljerski ustupa aplauz starom gospodi-
nu VitiBasu. Za klavirom madam Simona.
VALENTINO: Pesma o Gradini. Rei, muzika i interpretacija na
dragi VitaBas. Aranman madam Sina! Pretpremijera! Uskoro i na na-
oj Razglasnoj stanici! Hvala, hvala!
Dok Vita peva Beci kriom pokazuje fotografiju jednog rimskog portre-
ta, delimino oteenog. Botvinik potvruje da zna o emu se radi.
BOTVINIK: Didije Julijan.
BECI: Marko Didije Sever Julijan.
BOTVINIK: Kraj drugog veka.
BECI: Odlian pet!

VI
IGRANJAC

VI,1.

Dvorana za gimnastike vebe. DTV Partizan.

Ovde se odravaju igranke.
Mnogo mladog sveta, veinom aci.
Zatiemo ih usred neke ive igre fokstrot. Mali orkestar Dragan,
truba, Pera, saksofon i harmonika, Omlatina, bubnjevi i ritam sekcija. Meu
onima koji igraju primetiemo Suzanu... Ona i njen partner pleu kao na ne-
koj reviji. Oko njih se napravi krug.
U jednom uglu, pored pulta sa osveavajuim piem, stoji Kumi, pije
klaker.
KUMI (u kameru): iveli! Klaker iz radionice sodavode i ledare Leka
Bankrot. Pie vae i nae mladosti. Postoje etiri vrste uti, zeleni, plavi i
crveni.
Uz pult naslonjeni mladii i devojke, nekoliko vojnika. Deurni milicio-
ner. Pored Kumia nervozno cupka tanclerer Emil, prati kako igraju Suzana
i njen partner, unosi se u igru.
EMIL: Skroz nepravilno! Skroz! Samo skau! Najtee plesati engli val-
cer.
KUMI (u kameru): Dozvolite da vam predstavim.
267
 EMIL (u kameru): Emil Potonik, prednjak za gimnastiku DTV Parti-
zan, instruktor za umjetniki ples. I sportsko maevanje! Viceprvak Srbije
u floretu za 1951. Uesnik na prvoj Balkanijadi. Trei.
KUMI (u kameru): Igranke tri puta nedeljno. etvrtkom, od est do
devet, subotom do pola jedanest, nedeljom matine. Imali smo odlian sastav.
Harmonika Ture; saksofon, klarinet, gitara i svi drugi instrumenti Pe-
ca Galov, zvani Kapelnik, vojni muziar, lan orkestra Doma JNA, apsolutni
sluh; truba Dragan ivi, ritam sekcija Omlatina... Ponekad bih ga ja
zamenjivao, upadao bih umesto njega. Preko zime igranke su organizovane u
gimnastikoj sali stare Sokolane, sadanjeg Drutva za telesno vaspitanje
DTV Partizan, leti u bati Doma JNA i na bazenu. Te godine prolee je bi-
lo kino, puno grmljavine i plahih kia... U istoj sali je pre podne radila kola
plesa.
EMIL (u kameru): I sportskog maevanja! Pardon! Zapamtite gde smo
stali, moram ovom dustabanliji da pokaem kako se igra engli valcer. (Ne iz-
dri, uleti u krug, otme Suzanu, demonstrira kako se plee, pravilno. Omlatina za
bubnjevima pojaava ritam. Emil jedva moe da izdri tempo.) Lake, lake!
(Omlatina lupa solo na bubnjevima, ritam sve bri i bri. Emil se u jednom tre-
nutku odvoji od Suzane, poleti, zakai se na karike i izvodi neku gimnastiku vra-
tolomiju, visi naglavice na karikama, zaskoi na tlo duplim saltom. U kameru.)
A? ta kaete?
KUMI (u kameru): Najvie smo ipak voleli, i ekali, onaj trenutak kad
se objavi...
PERA GALOV: Tango, dame biraju.
KUMI (u kameru): Oekivao sam da e Suzi jednom da izabere mene,
a ona je birala drugog. Omlatinu. Ja sam ga zamenjivao na bubnjevima. I to
mi je bila neka uteha.
Spori tango.
Tuni Kumi za bubnjevima.
Suzana i Omlatina igraju stiskavac, pripijeni jedno uz drugo.
Igrajui, Suzana i Omlatina izlaze iz sale, napolje, na kiu.

VI,2.

Harmonika Ture, Dragan i Pera Galov nastave svirku, izlaze i oni iz So-
kolane, na kiu. Jedino ostane Kumi za bubnjevima, ritam je sve sporiji, kap
po kap. Igranka je zavrena, ali svirka i ples nisu.

268
 VI,3.

Gradski park. Aleja izmeu drvoreda. Spomenik Kostolomcu. Mali vo-

doskok. Trg. Spomenik na Trgu.
Gradina pod plahom letnjom kiom. Suzana i Omlatina igraju. Dragan i
Pera Galov sviraju.
Na horizontu sevaju munje, cepaju gromovi, pljuti kia. Dragan, mladi
sa trubom, svira neko solo, podigao trubu u vis, u nju se, kao u levak sliva ki-
a. On izvrne trubu, voda se iz nje prospe. Pribliavaju se starom hotelu...

VII
KO JE IGRAO KAZAOK?

VII,1.

Letnja bata. Pred pono. Gosti su se proredili.

Beci i Botvinik za istim stolom. Popili su malice, ne mnogo, taman da
se i tuni, namrteni Botvinik malo razveseli. Zapevae i on, osvrui se da ga
neko ne vidi i ne uje. Jer je re o pesmi ruskoj, ne bi bilo zgodno.
Na bini se Valentino brzo premaskira, zaas od brkatog Meksikanca se
prerui u Bauku, Rusa. Troroga ubara, rubaka, akire i izme... Umesto
Halisko, zemljo snova, zna se Oi ornije.
I Kumi se vratio kui, stoji pred ulazom u svoj stan, odvezuje kravatu.
Odande, iskosa, prati ta se zbiva u letnjoj bati.
KUMI (u kameru): Tako je bivalo svake noi. Prvo narodne, izvorne, iz
naeg kraja Zna li draga onu ljivu ranku i Oj, Moravo, moje selo
ravno, pa dalmatinske, pa one guste i teke vranjanske i makedonske, zatim
poneki lager, pa meksikanske... Ali se uvek zavravalo sa ruskim.
U letnju bate dolaze Dragan, Ture i Pera Galov, pridruuju se kafanskoj
muzici.
BOTVINIK: Ave Cezare, morituri te salutant.
Botvinik se okurai, izie na binu, pridrui se baritontenoru Valentinu-
svojim dubokim, promuklim basom. Oi ornije...
Usred pesme raspali grom, negde blizu. Izgleda ba u antenu Razgla-
sne stanice. Nestane svetlo u celoj Gradini.
Da li u inat munjama i gromovima tek udrueni muiari, zatieni mra-
kom, zasviraju Kazaok.
U letnjoj bati, pod kiom, nekoliko ljudi ipa kazaok. Ne moe se pre-
poznati ko igra. Mrak je. Samo munje sevaju i cepaju nebo.
269
 U jednom bljesku munje pojavi se Bezruki. Izbezumljen, stoji pored
Kumia. Drekne iz sve snage.
BEZRUKI: Ko je igrao Kazaok?
KUMI: Mrak je. Ne vidi se.
KUMI (u kameru): Stvarno, bio je mrak. A ko je igrao kazaok moda
emo saznati u drugoj prii. Dovienja.

VII,2.

Na balkonu apoteke pojavi se Beli, u piami. Osvetli ga bljesak munje.

Cereka se.
BELI: Ja znam ko je! Car Konstantin i carica Jelena! Cele noi sam se mo-
lio da raspale gromom u Razglasnu. Moja molitva je usliena. Hvala ti, care.
Hvala, carice.

Kraj prve prie

270
 PRIA DRUGA

I
EIR I TAP

I,1.

Fotografski atelje Guliver.

Maturanti na fotografisanju za zajedniku sliku. Svi oblae isti smoking,
plastron i leptir kravatu, iz stare garderobe pozorita. Pomae im Valentino,
nesueni glumac. Sad se bavi oko Omlatine.
Na stolici za fotografisanje sedi Dragan, Guliver ga udeava za slikanje.
OMLATINA: Njemu stavite titovku, petokraku. I veite mu pionirsku
maramu oko gue. Jako stegnite, da ne moe da die.
GULIVER: Pravo da ti kaem, sine, ne znam ta bi valjalo. Ni crvena pio-
nirska marama, ali ni ta kelnerska manica. (Draganu.) Najbolje bi bilo ova-
ko, razdrljeno... ista, ispeglana koulja, zavrnuti rukavi... Pokazau ti jednu
sliku. (Trai, nae Danilo u dresu Radnikog.) Zna ovog dasu?
DRAGAN: Moj ale.
GULIVER: Kakav je to bio igra! Zvali su ga u BSK. Da se bacio na fu-
tbal bio bi isti Rajko Miti, bolji i od Bobeka!
DRAGAN (dodaje sliku Omlatini): Pogledaj. (Guliveru.) A sad ima sto
dvadeset kila.
GULIVER: Neto ima, neto nema. Kosu. U Mathauzenu sam izgubio
vie od pola sebe, ostalo samo frtalj Gulivera, trideset etiri kila ali kosica
ostala! Loknice!
VALENTINO: Sledei! Ko je na redu?
Na vratima Zuba Boji, direktor Gimnazije. Seda za pult za minkanje.
ZUBA BOJI: Ja!
VALENTINO: Izvolite, drue direktore.
ZUBA BOJI: Ovo je poslednja generacija koju ispraam u ivot. Odoh
u penziju!
DRAGAN (poljubi dedu): Valentino, udesi ga da bude kao Spenser Trasi.
ZUBA BOJI: Bolje kao Taras Buljba. (apatom pita Valentina.) Ko je si-
no igrao kazaok?
VALENTINO: Otkud znam. Bio je mrak. Grom razbio trafostanicu i
tresnuo direkt u Razglasnu... Pregoreli svi zvunici po Gradini. Drug Gluvi
dobio nervni... Procurilo mu uvo...
271
 ZUBA BOJI: Ko je igrao kazaok?
VALENTINO: Rekao sam ta sam imao.
ZUBA BOJI: Nije neko od moje dece? Mislim aka?
VALENTINO: Otkud oni znaju kazaok! Da je fokstrot ili rumba. Ama,
oni ne znaju ni ikino kolo, kakvi kazaok!
Omlatina se izmotava, blesavi, fotografija ne uspe.
GULIVER: Slikam maturante gimnazije u Gradini od 1931. Manje tri
godine u zarobljenitvu dvajes dve godine! U svakoj generaciji postojala
je po jedna velika budala. A ti si od svih njih najvea! estitam. (Prua ruku
Omlatini.)
ZUBA BOJI: Slaem se. (Ustaje, seda da se slika, zadri svog unuka Dra-
gana.) Guliver, hou jednu obaka, sa mojim unukom. Platiu.
Deda i unuk zagrljeni. Zuba Boji, kao uvek, ozbiljan, namrten.
GULIVER: Moe dabe, ali da se nasmeje. Hajde! Ptiica, iriba iribi!
(Badava se trudi, Zubu ne moe da nasmeje.) Deco, jeste li ikad videli direkto-
ra da nije namrten? Zubo, osmjeh! Ostav. Osmjeh!
DRAGAN: Deda!
ZUBA BOJI: Ne mogu, sine. To je jae od mene.
DRAGAN: ta, deda?
ZUBA BOJI: Briga! Deco, jeste itali Geteovog Fausta? Drugi deo, sam
kraj. Niko nije itao, ja sam itao. Na nemakom. S kim se Faust poslednji put
razgovara, pre nego to e da umre? Ne znate? Dolaze mu tri strane prikaze.
Jedna je Briga. I ta mu kae? ta si mislio ti, Fauste, da e od mene da se
spase? Da e na onaj svet bez mene? Nee! Ja sam Briga, popela sam ti se
na vrat i neu da sjaim. Idem s tobom i na onaj svet. Gete!
Dragan poljubi dedu, ovaj se za trenutak raznei, Guliver ugrabi trenu-
tak, snimi ih. Drekne!
GULIVER: Ljudi, snimio sam Zubu Bojia kako se smeje! Staviu sliku
u izlog.
ZUBA BOJI: Nemoj da tera sprdnju.
GULIVER: More, Zubo, udri Geteovu sikiraciju na veselje. Ide u penzi-
ju! Ima ovakvog unuka!
ZUBA BOJI (bojaljivo): Ko je igrao kazaok?
GULIVER: Otkud znam. Bio je mrak.
ZUBA BOJI: Bezruki e pohapsiti pola Gradine. Poludeo, sasvim.
GULIVER: Neto se mislim, Zubo, kako bi bilo da se vrati ono od pre ra-
ta.
ZUBA BOJI: ta?
GULIVER: eir i tap. (Draganu i Omlatini.) U moje vreme bi svi matu-
ranti, kad poloe veliku maturu, dobijali eir i tap. Da se zna da su svoji
272
ljudi. Onda bi dolazili kod mene u atelje da se slikaju. eir i tap! Evo, ja u
da ti poklonim.
Guliver negde pronae stari pranjavi eir i tap arli aplina.
Omlatina zgrabi eir i tap. Istri iz radnje. Za pultom za minkanje je jo
jedan Maturant.
MATURANT: Je l moete malo da mi pojaate brkove?
Valentino uiva u poslu, zagleda mladia kome su se tek malo natamnile
nausnice. Nacrta mu brkove ala Klerk Gebl.
VALENTINO: Pljunuti veliki maor Klerk Gebl. Moe?
MATURANT: Mijaaau!

I,2.

Gradina. Izlog jedne prodavnice velika fotografija maturanata.

Svi na okupu, zajedno sa profesorima i direktorom Zubom Bojiem.
Pred izlogom stoje Suzana, Omlatina, sa tapom i eirom, i na Kumi.
OMLATINA: Ko je najlepi?
SUZANA: Ti!
Poljubi ga.
(Zagledamo li se u lica na fotografiji, videemo kako onaj Maturant sa brko-
vima ala Klerk Gebl mjaue sa slike.)
MATURANT (na fotografiji): Mijaaau!

I,3.

U nekom drugom izlogu fotografija devojaka maturantkinja iz en-

skog odeljenja, sve u akim keceljama. Prepoznajemo Suzanu. Osmehuje
nam se i namiguje sa slike.
Ispred izloga su opet Suzana i Omlatina, sa apom i eirom.
SUZANA: Ogledalo, ogledalce moje, najlepa na svetu lepotica ko je?
OMLATINA: Ti!
Ljube se. Neka deurlija, Debini ciganii, koji se vrzmaju po varoi, sa
mama Vidom koja gura kolica sa Kvametom i trudnikim stomakom, iz koga
svaki as moe da zakmei novo Titovo kume, zagledaju Suzanu i Omlatinu
kako se ljube.
CIGANE: iiic!
Omlatina zakai rukohvatom tapa Cigane oko vrata, a Suzana, sa foto-
grafije, alje nam poljubac.
273
 KUMI (u kameru): Na poetku svakog leta isto uzbuenje Velika
matura! Gimnazija u Gradini je osnovana 1886. Svake godine eta mladih
ljudi i buket lepotica stupaju u ivot. Jo su deca, a ve ljudi! eir i tap. Igra-
ke. Jo su eljni ludorija, ne znaju da je to poslednje leto igre, jer i za njih poi-
nje neto drugo, neto VIE OD IGRE.

I,4.

pica. Mutacije druge epizode serije.

II
KLAVSEN

II,1.

Dunav. Peana obala. Sofija gleda prema drugoj obali reke. Bager kopa
ljunak, gomila ga na veliku kupu. Bagerom upravlja Botvinik.
Sa one druge preanske obale pribliava se skela.
Na skeli klavsen!
Pored starog baroknog instrumenta, jedna, takoe stara i stilska, stolica. I
Beci! On otvara poklopac instrumenta, seda za stolicu, nekoliko nepoveza-
nih tonova na klavsenu.
Sofija potri u susret skeli, umalo ne zagazi u vodu.
Na obali ekaju Vasi sa pediterom i Deba sa fijakerom, da nose klavir
u Gradinu. Prilazi i Botvinik, da pomogne da se instrument istovari sa skele i
natovari na pediter. Klavsen je star, pranjav, ali prilino ouvan. Beci izno-
si stolicu.
BECI: Madam Sofi, izvolite. (Sofija sedne za klavsen, bojaljivo dodirne
tipke, nekoliko kristalnih, srebrnih tonova.) I ovaj komad... Luj Flip XIV! Ide uz
klavsen. Bilo je tamo i prilino nota... Fini papir! Liani su uvijali duvan. A u
klavsen nasaivali kvoke.
SOFIJA (za klavsenom): Ne znam kako da vam se oduim, drue Beciu.
BECI: Lako emo se, mila moja, nagoditi. Pa mi smo umetnici! Smanji-
u vam iz cuga cenu za trideset posto ako me vie ne budete zvali drue,
nego gospodine Beciu, a za jo trideset posto ako biste me zvali samo
Beco, Becko. Za resto emo se ve nekako nagoditi. U vie rata.
SOFIJA: Slaem se, gospodine Beciu.
BECI: Do dragi moj, Beco ima jo vremena. Ja sam strpljiv.
274
 Sofija, zaista zadovoljna, preludira neki Skarlatijev komadi na embalu.
Koncert na pesku.
Neobina publika: Vasi, Deba, Beci, Botvinik, nekoliko alasa, seljaci...
BECI (Botviniku, diskretno): Care, care, koliko je sati?
BOTVINIK (apatom Beciu): Ave! Pozdravio te imperator Didije Juli-
jan.
BECI (ne moe da prikrije oduevljenje): Marko Didije Sever Julijan?!
Drugi vek! Kada mogu da ga vidim?
BOTVINIK: Morgen. To jest, malo sutra.
BECI (zagrli Botvinika): Danas je moj dan.

II,2.

Na putu prema Gradini...

Pranjav drum...
Napred pediter Vasi i klavsen.
Iza njih lagano fijaker sa Sofijom i Beciem. On pokua da stavi svoju ru-
ku preko njenog golog ramena, ona ga odvraa.
SOFIJA: Gospodine Beciu, nemojte da me prinuujete da se vratim na
drue Beciu.
BECI: Kotalo bi vas trideset posto.
SOFIJA: Trideset posto? Od koliko? O glavnici jo nije bilo rei. (Poga-
aju se, cenjkaju, otvarajui ake. Dve otvorene ake, deset prstiju je 10.000 dina-
ra. Beci poinje sa 35.000. Sofija zgranuta.) Trideset? Pa to je mojih sedam
plata!
BECI: Niste dobro izbrojali, Sofi.
Beci ponovo otvara i zatvara ake, do 35.000.
SOFIJA: Gospodine Beciu!
BECI: Dobro! Minus 30 posto. (Pokazuje novi iznos 24.250, dva puta
ake, plus dva i po prsta.)
SOFIJA (tobo ljuta, ponudi dve i po ake, 15.000 dinara): Ali u deset rata,
surovi gospodine ajlok.
BECI (stavi ruku na njeno rame): Beco?
SOFIJA (odvraa ga): Saekajte, videemo, gospodine. Imau jo prili-
no troka oko klavirtimera, rekonstrukcije mehanizma... A i politura i inkru-
stacija na klavsenu su prilino oljuteni.
BECI: Ali, stolica vam je gratis. Pa samo za nju bih mogao da dobijem...
(Pokae akama 15.000.) ...ali, s obzirom ko e na njoj sedeti, mislim ka-
kvo dupence, ja je poklanjam.
275
 SOFIJA (smeje se): E, ba ste vi, Becko, veliki avo. (Beci spusti ruku na
njeno rame. Sofija je opet skine. Prilaze Gradini.) Beco, skinite ruku sa mog ra-
mena, ulazimo u Gradinu. Ljudi mogu svata da pomisle.
Skloni ruku sa ramena, ali je diskretno spusti na njeno koleno. Otvara i
zatvara aku, stiskajui koleno, dva puta, plus dva prsta. Ona stisne drugim
kolenom njegovu aku. Pogodba je gotova.
BECI: Dakle, pogoeno? Dvanest.
SOFIJA: U deset rata.
BECI: Kako to da razumem?
SOFIJA: Kako god hoete.
Deba oine konje.
Beci i Sofija, pozadi, padnu jedno na drugo, kao u zagrljaj.

II,3.

Gradina. pediter i fijaker se zaustavljaju ispred apoteke Belog.

Iz fijakera izlaze Sofija i Beci.
VASI: Gde istovarujemo?
SOFIJA: Gore!
Beli izjuri iz apoteke. Tetka je na balkonu.
BELI: Tetka, teto! Stiglo nam embalo, klavikord! (Sofiji.) estitam.
VASI: Ko e da uznese gore? Molim, ja jesam taljiga, amalin nisam.

*
Na Trgu se nau Omlatina i Dragan. Omlatina poe u pomo Vasiu.
OMLATINA: Evo, ja u, teo.
Dragan pomae drugu. Sofija se takoe trudi oko svog dragocenog in-
strumenta. Madii osmotre zgodnu enu, namignu jedan drugom.
U jednom trenutku, nosei klavsen, Draganova i Sofijina ruka se dodir-
nu. Razmene kratke poglede. Samo jedan nagovetaj.
Preko Trga tri mali Naser, uskoi u fijaker, ocu u zagrljaj.
CIGANE: ale! Debo! Vida u bolnici. Poraa se.
DEBA oine konje, fijaker juri preko Trga.
DEBA: Kume! Mutuluk! Deseto!
Dragan i Omlatina unose instrument u kuu. Malo zatim uju se srebrni
zvuci sa klavsena.

276
 II,4.

Bolnica Dr Duan Nastasijevi u Gradini. Pred bolnicom bista doktor

Duka (igrao ga je u staroj seriji na pokojni drug Mia uti).
Poroajna sala. Milica poraa Vidu.
MILICA: Curica!
VIDA: Jovanka.
MILICA: Lepo ime.
VIDA: Po drugarici Jovanki. Naoj kumi.
Milica se nasmeje, dri u rukama novoroene, beba zakmei.

II,5.

Stari hotel. Soba.

Beci zakljuava vrata, namie zavesu, soba se zatamni. U sobi je Botvi-
nik, dri u rukama neku kartonsku kutiju. Stare krpe, novine i vuna. Izvue iz
kutije iskopinu portret rimskog imperatora Marka Didija Julijana, u rui-
astom mermeru. Portret je prilino oteen, nedostaje mu komad temena i
jedno uho, jo nije oien, ali je zaista vrlo vredan.
Beci razgleda imperatora, poljubi ga i spakuje u veliki, duboki kartonski
kofer, vie koveg, pun i prepun razne crnoberzijanske robe vrlo traene
enske arape najlonke, konzerve, ukavci, gumi cipele sa debelim
onom, razne drangulije...
BECI: Pogle, brale! udo nevieno, ta sve moe da se nabije u jedan
kofer. Crnoberzijanski kofer nema dna! U njega stane vie nego u Nojev kov-
eg. Kremenje za upaljae, najlonke, ukavci, klozetpapir, sapun i ileti, ru
za usne, pomada za uljeve, kurtoni, espadrile, gumike i imi cipele, sapuni i
ileti, baterije, pil original Pjatnikovih karata, hemijske olovke, naoari za
sunce, fotoaparat, okolade i konzerve kikirikija... (Izvadi odnekud iz kofera
neke minue od ada, zagleda ih, kao da se neeg seti, uzme minue, stavi ih u
dep.) Minue od ada! Za jednu damu... (Zatvara kofer, opasuje ga i zatee
kajiem.) Putujui komision. Sve, sve, ali da u vercovati i jednog rimskog
imperatora! I da u zbog njega pod starost da uim latinski i istoriju, e, to ne
bih verovao.
BOTVINIK: ta e s njim?
BECI: Zini da ti kaem.(Zagleda u ruiasti portret.) Lii mi na pokoj-
nog teu. Drau ga u ormanu, pored tegli za slatko. Hihihi! Ali u Beu!

277
 III
PRVI SRPSKI AUTO

III,l.

Gradinarske novine Glas naroda. lanak Prvi klavsen u Istonoj Sr-

biji. Na fotografiji Sofija za klavsenom.
Ko se skriva iza novina?
Kumi!
Oko vrata mu visi fotografski aprat na koji je vrlo ponosan.
Poe prema Guliverovoj radnji. Guliver i aplin, zagrljeni. Kumi im se
pridrui.
KUMI (u kameru): Prvi klavsen u Istonoj Srbiji! Napisao sam lep
lanak. Prenela ga i Politika. Praznik kulture. Tog leta su svi dani liili na
praznike. (Pokazuje aparat koji mu visi oko vrata.) Dobili smo za potrebe lista
pisau mainu, dvogled i fotoaparat! Zorkij, ruski. Na revers od dru-
gova iz Unutranjih poslova.
Guliver radoznalo razgleda fotoaparat.
Prilazi im Beci.
BECI: Nije kome je reno, nego kome je sudjeno.
GULIVER: Bezruki? teta. (Trgne se.) Svaka vama ast, Beciu, ali ja ne
kupujem vercovanu robu.
BECI (Kumiu): Ali ta e vam dvogled? Da nadgledate odozgo iz os-
matranice i straare varo.

III,2.

Balkon Razglasne stanice. Valentino odozgo, dvogledom, razgleda grad.

Ako bismo se poveli za njim, svata bismo videli: Sofiju kako svira klavsen,
Suzanu i Omlatinu kako se ljube...

III,3.

Fotografski atelje. Guliver daje osnovne instrukcije Kumiu o fotografi-

sanju.
GULIVER Pritisne ovde. kljoc! I gotovo. Umalo da zaboravim najva-
nije. Ptiica! Samo ne znam gde ete da nabavite filmove. Osim ako opet Be-
zruki ne orobi nekog vercera i crnoberzijanca.
278
 Beci se osvrne levodesno, izvadi odnekud jo jedan fotoaparat, isti
Zorkij.
BECI: Ptiica! (Guliver se ozari, uzme aparat. Beci, kao maioniar, iz
depova vadi nekoliko rolni sa fotofilmovima.) Beci dri re. Obeao sam
molim izvolite. Roba ne lae. to nema u izlogu, ima u radnji.
Daje Guliveru kutijice sa filmovima. Jednu odvoji i sveano je predaje
Kumiu.
BECI: Jedan film za redakciju lista Glas naroda. Zadubina Bore
Becia narodu Gradine.
Guliver i Kumi se zgledaju, strepe, kolebaju. Da li da prihvate? Ponove
istu reenicu u glas, nasmeju se, skembaju ono ta su dobili od vercera.
GULIVER i KUMI: Ko je igrao kazaok?
GULIVER: Pojma nemam.
KUMI: Jer je bio mrak. (U kameru.) Tako se opasno pitanje: Ko je to
tamo igrao kazaok? pretvorilo u uzreicu Gradinara, najbolji nain da se
skrene sa teme i izvrda odgovor. Jer je bio mrak... A Zorkij i film, koji sam,
u mraku, dobio od Becia su mi uskoro bili od najvee koristi.

III,4.

Trg sa spomenikom.
Ispred Naelstva Fia!
Oko automobila se skupilo mnotvo sveta.
Najue sresko i optinsko rukovodstvo.
Ni pop eda nije mogao da se uzdri, kamo li ostali svet. Ej! Prvi srpski
auto napravljen u Kragujevcu! Prvi primerak je bio poklonjen drugu Titu, a
jedan od prvih deset doao je u Gradinu!
Tu je i olak drug druga ure Salaja, koji je, moe biti, tome zasluan.
Doao je iz Beograda, slubenim Moskviom. Predsednik Selja sveano ot-
kljuava i otvara vrata, ulazi u Fiu.
KUMI(u kameru): Da, toga leta su svi dani liili na praznike, ali ipak
najvei praznik je bio dan kad je u Gradinu stigao prvi srpski automobil
Fijat 600, zvani Fia! Ja vam ovo kao vajni, nesuenji istoriar mogu
rei: moda je ba toga dana poelo novo doba u naem starom gradu.
Predsednik Selja u Fii.
SELJA: Ja sam u armiji vozio tenk. Znam. Samo nisam poloio. (Pritisne
sirenu, trubi!) Kakav zvuk! (Trubi nekoliko puta, da se moe prepoznati pesma
Mi smo mlada vojska Titova... Peva.) S nama ide na narod sav... Narod
sav, sav... Narod sav...
279
 Beli trijumfalno vadi svoju vozaku dozvolu, predratnu.
BELI: Zna se ko je u Gradini prvi imao motocikl: Cyndap, ko je imao
prvi automobil Desotu! I ko je prvi poloio vozaki ispit, jo 1934. go-
dine! (Zagleda u dokumenta.) Neki Milenko Belotrepi. Ja! Drue Seljo,
ako nemate neto drugo protiv, mogao bih da provezem jedan poasni krug
oko Gradine. Vi sedite do mene. Ja bih to vie u funkciji obinog vozaa. I
biveg sekretara Automoto drutva. (Pokazuje novi dokument.)
SELJA: Kojeta. (Izlazi iz automobila.) Naruili smo etiri komada. Ovaj
je iz prve serije. Mislite da vozikaju rukovodioci? Ne dolazi u obzir. Prvi do-
mai automobil je namenjen naoj Okrunoj bolnici, Porodilitu, hitnoj
slubi... (Stie Milica, svetina se razmie, pravi prolaz. Selja joj sveano predaje
kljueve automobila.) Ipak emo provozati jedan krug kroz grad. (Pritisne sire-
nu, ne radi.) Ne radi, a malopre radila. (Pritiska, ne radi.)
Kumi fotografie.
U Fiu ulazi voza, olakov. Utrpava se i sam olak.
OLAK: Ja u pozadi. Drugarice Babice, Milice, ti sedi napred.
SELJA (utrpava se i on, dvojica guzonja): Ja u pored vas. (Gluvi izvisio, a u
rukama dri zastavu. Daje zastavu Selji.) Dobro si se to setio. Krei!
POP EDA: Hajd, s pomou Bojom.

III,5.

Fia, sa zastavom, krstari kroz Gradinu, obilazi poznata nam mesta u

gradu. Narod sa trotoara pozdravlja Fiu, prvi srpski auto.
Prolaze pored fijakerske stanice. Deba trubi u klakson.
Vasi otpljune u stranu.

III,6.

Na Trgu.
Oko olakovog Moksvia skupilo se mnogo radoznalog sveta.
Botvinik, Beli i Omlatina se prepiru koji je najbolji automobil.
BOTVINIK: Ovo je elik. Ruski. A ono pleh, talijanski.
BELI: Za vas je sve rusko najbolje. I govno lek.
BOTVINIK: Ti bi kao apotekar morao znati.
Oko njih se vrzma Buda pijun.
BUDA: ta lei? ta lei?
BOTVINIK: Kretenizam.
280
 DRAGAN (Omlatini): Moj ale ima DKW.
OMLATINA: Ovo nije limuzina, ovo su borna kola. evrolet je auto.
BOTVINIK: Zis!
OMLATINA (nabraja marke automobila): Kadilak, Ford, Peo,
BMW, Taunus, Rols Rojs, Reno, Mercedes, Alfa Romeo...
BOTVINIK: Zil!
OMLATINA: Plimut, evrotelt, Fijat mileento, NSU, Mini
Moris, Volvo, DKW, Desoto...
BOTVINIK: Zim!
BUDA PIJUN: Zis? Zil? Zim? Ko to moe da zapamti?
OMLATINA: Lako se pamti: Zis: Zavodi imeni...(Kalje.) ...Stalji-
na, zavodi imeni Lenjina, imeni Molotova... Ceo politbiro! Nego, Budo, da li
moda ti zna ko je igrao kazaok?
BUDA PIJUN: Ko? Ko?
OMLATINA: Bulaganjin, Hruov i Kaganovi. Prole godine kad su
bili u Beogradu. (Bptviniku.) Doli na poklonjenje. (Budi.) Igrali kazaok, a
Broz ih nauio da igraju jo jednu igru pipirevku. Botvinik, ti zna da igra
pipirevku? Jeste li tamo imali folklor?
Botvinik stisne zube, izdri zaikavanje, odjuri u park.

III,7.

Gradski park.
ahovska tabla usred travnjaka, Botvinik ljutito nameta figure, nedosta-
je jedan konj.
BOTVINIK: Ko mi je ukrao konja?
OMLATINA: Moe li magarac umesto konja? (Smeje se, pokuava da ga
odobrovolji, da mu se izvini zbog prethodne gadosti.) Botvinik, velemajstore, ti
se ne ljuti na mene? Hoemo jednu partiju?
Poinju partiju u opkladu, Botvinik izbaci iz igre crnu damu.
Pored njih je Suzana.
BOTVINIK: Ima celu damu fore. U dve banke?
Povlae prve poteze. Suzana se igra odbaenom crnom damom.
SUZANA: Ko je bila crna dama koju tako lako rtvujete?
BOTVINIK: Ona je rtvovala mene.
Suzana se mazi oko Omlatine.
SUZANA: Ja ovog konjia nikad ne bih rtvovala.
BOTVINIK: Nikad se ne zna, drago dete.
OMLATINA: Ljubav!
281
 BOTVINIK: Volela je i ona mene. (Razmisli, odigra potez.) Rodio sam se
u pogrenoj zemlji, u pogreno vreme, meu pogrenim ljudima. I sam sam
samo jedna velika greka.
OMLATINA: Greka u otvaranju.
BOTVINIK: Da, da. Najvanije je otvaranje. Zavrnica posle iscuri sama
od sebe. ah je avolska igra, igra se do kraja, do golog kralja.
SUZANA: Do gole kraljice. Je li bila lepa?
OMLATINA: Imala je brkove.
BOTVINIK: Paceru, mat u etiri poteza!
Pokae dobitnu kombinaciju, likuje, prihvata novac od opklade.

III,8.

Ulica pored parka.

Prvi Fia prolazi svoj pobedonosni krug kroz Gradinu.
Suzana istri na trotoar, autostopom zaustavlja Fiu, automobil ne
stane. Ona istri na ulicu, stane pred automobil, ovaj koi, umalo je ne zgazi.
Milica, Selja i olak se unutra tumbaju.
OLAKOV VOZA: Ludo dete! Hoe da izginemo.
SUZANA: Hou i ja da se vozim. Jedan krug.
Iz automobila izlazi olak, ogromna voruga na glavi. Selja sa zastavom.
MILICA (Vozau): Dosta je bilo cirkusa. Vozi u Bolnicu. (Suzani.) A te-
bi bi bilo bolje da ide kui i da ui. Nee tvoj otac polagati maturu umesto
tebe.
OMLATINA: Hoe!
SUZANA: Kostolomac je imao samo etiri razreda osnovne, pa ta mu
fali.
MILICA: Imao je neto mnogo vie. Razmisli, Suzi.
SUZANA: ao, kevo! (Fia sa Milicom odlazi u bolnicu. Omlatini.) uje
ta je rekla Draganova keva? Treba da razmislim. Ej, vodi me negde da mi-
slim. Zna kad ja najvie mislim? Kad ne mislim. (apne , lizne mu uho.) Kad
me evi. (Grli ga, cmae, kikoe se.)
Ugruvani Selja i olak se vraaju, kroz park, prema Naelstvu.
Kumi za njima, sa uvijenom zastavom koju mu je utrapio Selja. Prolaze
pored Botvinika.
KUMI (u kameru): Tako je prvi Fia stigao u Gradinu. Znate kome
je bilo sueno da se prvi poveze istorijskim automobilom? Kuma Vidi! Ne-
koliko dana ranije se porodila i rodila zdravo, crnpurasto detence. Deseto!
Dali su joj ime Jovanka. Po kumi.
282
 III,9.

Bolnica. Ciganka Vida, sa bebom u rukama, izlazi iz porodilita. Ispraa

je Milica. Vida ulazi u Fiu. Automobil polazi. Trubi.

III,10.

Fia paradira kroz ulice Gradine, ulazi u Cigansku malu. Trubi.

Ciganii, braa i sestre, tre u susret majci.
Deba ih doekuje ispred vrata male kuice kao ciganski car. Pored njega
veliki ker, okolo kokoke, guske, prasad. Komiluk.
Mekar sa mekom, koja igra uz daire, valjda maloj Jovanki u ast.
Vida sa bebom izlazi iz Fie.
DEBA: Vido, obeali nam stan. Novogradnja! Sa kupatilom. Ima i stru-
ju!
VIDA: Zna da mi bilo muka u limuzini. Lepe u fijakeru, sto puta. I ne
bih da se selimo. Nigde neemo imati ovakav komiluk.
Meka igra.

IV
DRUG DRUGA URE SALAJA

IV,1.

Na ulici, olak sa vorugom, Selja sa zastavom, zbunjeni.

SELJA: ta da radim s ovim? Ko je zaduen za zastavu?
Kumi je opet tu da prihvati zastavu.
OLAK: Nita ne razumem. Udario sam glavu.
SELJA: Sve je u redu. Idemo na ruak. Malu zakusku u klanici. Spremili
su ono to vi volite, teleu glavu u kembetu.
OLAK: Otkud znaju?
KUMI: Vi i ne znate, drue olak, koliko vas ovde cene.
OLAK: A ne bih smeo. Holesterol, pritisak, eer... A i sam se neto do-
bro ne oseam. Gle! voruga!
SELJA: Da vidim. (Pogleda.) Nije to nita. Mala ogrebotina. A sve zbog
one male opajdare. erka Vojeta Kostolomca.
OLAK: Vojetova? Zna, drue Seljo, ja sam bio blagajnik u drutvu
Vasa Pelagi i ekonom Radnikog. Opravljao sam im kopake, a moja
283
pokojna drugarica prala dresove i gae. Nita se nismo stideli. To esto ka-
em drugu uri Salaju. Nae su kancelarije u novoj zgradi Doma Sindikata,
jedna uz drugu. Najvie je voleo da svrati kod mene. Voleo je jabuke, a ja sam
stalno drao ispod pisaeg stola korpu punu jabuka. Donosili mi drugovi iz
Zadrunog saveza.
SELJA: Zdrave su jabuke. Pune vitamina.
OLAK: Ali drug Salaj je prilino popustio sa zdravljem. Ipak, godine su
to.
SELJA (pljesne ga po ramenu): Ti se, drue olak, dri kao momak.
OLAK: Opanari se dugo dre. Utave se. Drugo su najderi, zgrbe se,
ubije ih praina...
Idu kroz Gradinu, vode ovaj blesavi dijalog. Kumi iza njih sa uvijenom
zastavom. Prolaze pored Guliverove radnje. Guliver, zagrljen sa svojim a-
plinom, pozdravi olaka.
GULIVER: Zdravo, olak.
OLAK: Zdravo, drue... drue... (Selji.) Ko bee ovaj drug?
SELJA: Guliver.
OLAK: Guliver! (Zagrli Gulivera.) Izvini, nisam te prepoznao, izmenio
si se, smrao...
GULIVER: A ti si se ugojio.
OLAK (Selji): Ali kosa mu ista talasi. Zna ti koliko je on valjao na-
em pokretu. On je sa pokojnim doktorom Dukom drao vezu sa Kazne-
nim zavodom... Fotografisao drugove na izdravanju kazne... (Guliveru.) Te-
bi su priznate godine? Predratni sta?
SELJA: Nije se povezao. A zvali smo ga.
GULIVER: Ne volim da se vezujem. Razvezao sam se. (Prilazi im Mo-
skvi, olak ulazi u kola, Selja sa njim. Odlaze. Kumiu.) Gde ga vodite? U
ludnicu?
KUMI U Klanicu. Telea glava u kembetu.
GULIVER (krsti se): Krsti i aneli. olak opanar predsednik Vea sin-
dikata radnika koe i obue! Cele Jugoslavije!
KUMI: Drug druga ure Salaja!

IV,2.

Klanica. Menza.
Sto pun akonija oko koga se okupilo celokupno politiko rukovod-
stvo Gradine. Krkanluk! U elu trpeze olak, nagrnuo na glavu u kembetu.
dere. Zato li olak uiva toliki glas u Gradini i celom ovom kraju? Harmo-
284
nika Ture i Valentino, koji peva Tiho noi moje zlato spava olaku na
uvce. Za trpezom je i na Kumi, i on omastio bradu.
KUMI (u kameru): Pardon. (Dovri zalogaj, brie se salvetom, zalije zalo-
gaj vinom.) E, pa nisu ni meni upava usta. Meso iz nae klanice, vino iz naeg
podruma, voe iz naeg Rasadnika, muzika iz naeg KUD Vaso Pelagi.
Sve nae! Za naeg olaka druga druga ure Salaja! To je zasluio! Izdej-
stvovao je da se od sindikalnih para, na saveznom nivou, izdvoji za izgradnju
Radnikog doma u Gradini koliko treba. I malo vie. Iste godine je u Beogra-
du podignuta velika palata Doma sindikata na Trgu Marksa i Engelsa. U
Dom sindikata su stigle orgulje! Hendl i Bah! Dok neki na Mendelson
ne komponuje Radniku svitu za orgulje i harmoniku dugmetaru.
Harmonika razveze kolo, olaku na uvo.
SELJA: Sve je spremno za ruenje starog hotela. Meutim, neki se bune,
gunaju. I to ne samo onaj malograanski i varoki sitne i prde, nego i neki
napredni drugovi. Veinom stari Gradinari. Toboe, rui se stari hotel, rui se
stara arija, nema vie Gradine...
OLAK: Ko? Cvikera? Guliver?
BEZRUKI: I Zuba Boji se koleba. Samo vrti glavom.
OLAK: Drugarica Milica?
SELJA: Ona je na naoj strani. Za sve to je novo i moderno.
OLAK: Ja te ljude, mislim Cvikeraa, ne mogu da shvatim. Jesu li vide-
li plan Radnikog doma?
SELJA: Bio je izloen u Domu JNA. Mesec dana. Imali smo Knjigu utisa-
ka. (Pokazuje na Kumia.) On se setio. Poslaemo Knjigu drugu Salaju, im
se ukorii.
OLAK: Ja u da mu odnesem. Obradovae se. Znate da je drug uro
malo bolestan. uti. Nikog ne prima. Osim mene. Ja mogu kad hou. Nosim
mu jabuke. Knjiga utisaka? O Radnikom domu? To bi valjalo da se objavi u
Radu, videu. Imamo mi tamo jednog vrlo pametnog mladog druga, ume
da napie... Vuk Drakovi. (Drako Vukovi.)
VALENTINO: itali smo utiske preko Razglasne. Bilo je i nekoliko pe-
sama u stihovima. Izvinite, drue olak, uo sam da ste bili vrstan recitator, u
svoje vreme. Burevesnik.
olak odjednom ipi, recituje Gorkog na ruskom.
Pozdravi ga buran aplauz.
Na Kumi takoe pljeska, reklo bi se da je i on malice popio, pa se oku-
raio da ispria i neto to e se tek kasnije, za godinudve, dogoditi, kad drug
Salaj bude umro.
KUMI (u kameru): Drug druga ure Salaja. I Salaj je uivao dobar glas
u naoj varoi. Pre rata je robijao tri godine u Zavodu. Kad je umro, dobio je
285
ulicu u Gradini. Takovska postala Salajeva. Istorijska sekcija kole Njego
pobedila na republikom takmienju znanja revolucionarne biografije ure
Salaja. Njegovo ime dato i bivoj Belovoj apoteci.

IV,3.

Insert.
Aplikacija, preko reda. Futurfle. Beli stoji ispred apoteke na kojoj je tek
postavljen novi natpis: Narodna apoteka URO SALAJ.
Belom na reveru crni flor, kao da je u alosti. Pored njega Kumi, sa ne-
kim papirom u rukama. Njemu takoe crni flor oko nadlaktice.
BELI: Ama, ljudi, pa njega niko ovde ne poznaje. Nit znam ko je, ni ta je,
ni odakle je, ni iji je... Nit mi rod, nit pomoz bog... A moram da za njim da
nosim crninu. (Iznervira se.) Ako je pokojni bio drug druga olaka, meni ni-
je...
KUMI: Napisao sam ti kratak govor za komemoraciju. Moe da proi-
ta, ali bi bolje bilo da naui napamet.
BELI (prekrsti se na brzinu): Bog da mu dui prosti. Vena mu slava.

IV,4.

Ponovo u klaninoj menzi, na krkanluku.

Posle ruka.
Svi umorni i pospani. Jedva se teglji harmonika.
Kumi je prilino cvrcnuo, zavrava ovu umetnutu priicu o Belom.
KUMI (u kameru): Siromah Beli! Morao je da govori na komemorativ-
noj sednici u optini, ispred Apoteke uro Salaj. Izvinite, ja sam se mali-
ce prebacio, sve je to bilo kasnije, nego da se vratimo u Klanicu. Izvolite, po-
sluite se. Ruak se otegnuo do veere, veera do doruka. A drug druga
ure Salaja je imao konjsku kondiciju.
Selja i Bezruki, pijani, apatom prekorevaju Valentina zbog slabog
organizovanja zabave i muzike za rukom.
SELJA: Na ta ovo lii? Kaluersko drugarsko vee? A gde su pike? Pe-
vaica, folklor, oek? Zato imamo to nae uveno KUD Vaso Pelagi?
Samo za Prvi maj, Dan mladosti?
BEZRUKI: Samo on da peva. I da vrcka dupetom. Ovde, na vrh glave
su mi se popele te tvoje meksikanske. Gde ti je Sofija? (Selji.) to mala peva
vranjanske i makedonske, nema pojma. A ume i da promea.
286
 VALENTINO: Nee. Zvao sam je.
BEZRUKI: Od kako je dobila taj, kako se kae, klavsen, fufa digla nos.
Dau joj ja klavsen, ali prvo da mi otsvira na ovoj mojoj krivoj flauti to mi
je milo em drago na Struga duan da imam. Hihihi!
SELJA. Beri kou na iljak ako za Hrastovau ne spremi bolju muziku.
Dolaze nam u goste na godinju konferenciju direktor Radio Beograda. I
drug Glava! Jedan se razume u muziku, drugi u jagnjetinu.
BEZRUKI: I pietinu!
SELJA: Hou ba da vidim tu Sofiju. I ceo folklor! U narodnim nonja-
ma, iz svih republika.
olak, jo eljan razgovora, zagrli Selju, pria svoje utiske sa susreta sa
Rusima.
OLAK: Sedeli smo ovako: ovde gde sam ja Maral, levo Hruov,
desno Bulganjin. Pa po redu: drug Marko, drug Kardelj, drug Pucar... Drug
uro. Ja, tu, pored njega. Sedi, olak, pored mene i pamti. Ovo je istori-
ja!, kae mi, iako mi je protokol odredio za drugim stolom. Jo mi i prevo-
dio. Drug Salaj zna perfektno jezike... Hruov, elav, stalno neto izvodi, te-
ra na alu, ali Maral ozbiljan, strog... Samo seva pogledom. Ovako.
SELJA: A ta su sluili?
VALENTINO: Glavu u kembetu?
OLAK: Od ptice mleko. A ja, verujte mi, nita nisam okusio. Bila mi se
osuila usta. Mislim se: olak, bre, dokle si dogurao! Obian opanarski rad-
nik, pa ovde gde se reavaju problemi celog sveta!
KUMI: To je revolucija.
OLAK: Odlino si se izrazio. Revolucija! Posle su sovjetski drugovi de-
lili odlikovanja. Drugu uri Lenjin... Ja dobio znaku. Ovu!
SELJA: Da vidim?
OLAK: Od rubina. Recitovao sam im Burevesnik. Drug Salaj je to
kod mene najvie cenio. Malo malo pa: Hajde olak! Jeste sluali kako
deklamujem Gorkog? Ne znate da sam u Pelagiu igrao u Oaloenoj po-
rodici? Agatona bre! (Jedva ustane, ali se ipak dere. Vesnik buree...! Razbudi
pospale za stolom, pljeskaju mu. olak nastavlja, pijan, setio se starih slavnih
revolucionarnih vremena.) Moja pokojna drugarica je krpila i prala nau
pozorinu garderobu. I dresove Radnikog! Istom mom drugu Voji Ko-
stolomcu. On se jedno vreme kostirao kod nas. Moramo, Seljo, Bezrukiu,
sluajte... Moramo neto da uradimo za Radniki. Ne mora ba u Drugu
ligu, ali ne smemo da dozvolimo da ispadne iz Potsaveza. Na tim, sa takvim
revolucionarnim tradicijama, ispao iz Potsaveza! Bila bi bruka. I jo u godini
jubileja!
SELJA (Bezrukiu): Zaista neto moramo da preduzmemo. Ali energino.
287
 BEZRUKI: Mislio sam. Beci! Baraba, ali za futbal genije.
SELJA: U drugim sportovima i fiskulturi ukupno imamo mnogo vie us-
peha. Maevanje, na primer... Potkonjak, drugi na Balkanu, u floretu. Je l se
tako kae? Pa, onda dizanje tegova. Gui, moj roeni brat, blizanci smo, sad
je na pripremama, lan reprezentacije. Jaki smo i u boksu. Uopte, teka atle-
tika. Napravili smo i bazen, za plivanje. Milina jedna za videti. Samo da vidi-
te kako omladinci skau u vodu. Sa trambuline! Na glavu!
OLAK: Sve, sve, ali Radniki je Radniki! To je istorija radni-
kog pokreta.
SELJA: Moda bi mogao neto drug Danilo? General, lan uprave Par-
tizana. Igrao je, najbolji centarfor Radnikog, svih vremena. Razgovara-
emo s njim kad doe... Obeao da e doi. Sad, na sresku izbornu konferen-
ciju. Formirali smo Odbor za proslavu petnestogodinjice ustanka i oslobo-
enja nae Gradine. I on je u odboru, prihvatio je poziv. I za spomenik. Uop-
te, vrlo se zauzeo.
OLAK: Imali ste konsultacije u CeKa Srbije?
BEZRUKI: Zna Milica. Njegova drugarica.
OLAK: Biva.
SELJA: Razveli se? Nisam znao.
OLAK: Ko kae da su se razveli?
BEZRUKI: Ipak bi bolje bilo Beci!
OLAK: Dabome, nemojte druga Danila. Ima on svoje probleme, mno-
go vanije.
SELJA: Da nije malo?
OLAK: Ja to onako, uzgred.
VALENTINO: A posle? Je l istina da je Hruov igrao kazaok?
OLAK: Nije. Nije dok sam ja bio. Ja sam se sa drugom Salajom povu-
kao ranije. Morao je da uzme lek. ta je kasnije bilo, ne znam. Rekao bih vam,
da znam. Sve je bilo vrlo kulturno. ak i operske arije. Pevala je uvena Nata-
a Sergejevna, prvakinja Boljog teatra, sa njine strane, a drug angalovi i
Zoraida Barbari, sa nae. Znate ko je Zoraida? Da li da vam kaem? Moete
pogreno da me razumete. (Osvrne se, apne.) Nova... ovaj, kako da kaem
drugarica kad mu je u stvari valerka?... druga Danila.
BEZRUKI: On nije bio? Mislim tamo, kad su bili Hruov i drugi kod
marala?
OLAK: Moda kad su bili razgovori o vojnim stvarima. Ne znam. Tad
nije.
KUMI: Zoraida Barbari gostuje u Gradini. U pozoritu. Imamo kon-
cert.
OLAK: Je li? Lepo peva, nema ta. Premda, poteno da kaem, drugo-
288
vi, ja vam vie volim nae narodne pesme, folklor. I recitacije. A najvie
Nuia!
Razveze se kolo. olak pokuava da ustane, ali klone.
Uhvati se za srce, izbei oi.
SELJA: Joj! Samo nam je jo ovo trebalo! Da zakovrne tri dana uoi sre-
ske konferencije, a ugovor sa Sindikatom jo nije perfektuiran. Hitna po-
mo!
Selja i Bezruki masiraju razdrljenog i izbeenog olaka.
Krklja, kao u ropcu.
KUMI: Koje su mu bile poslednje rei?
VALENTINO: Nui!

IV,5.

Dvorite Klanice. olaka trpaju u hladnjau. Pravac Bolnica!

KUMI (poto se zaklope vrata hladnjae,u kameru): Kola Hitne pomoi,
na novi Fia, na nesreu je bio na servisu iskrivila mu se bregasta oso-
vina, pokla mu kuplunglamela i iscureo kiler; ali, na sreu, tu je bila ameri-
ka hladnjaa, jer je naa Klanica snabdevala ameriku vojsku u Nemakoj, pa
je olak brzo prevezen u bolnicu...
U kabini hladnjae Crnac, u amerikoj marinskoj uniformi. Pravi Crnja!
Smeje se, pozdravlja u kameru.
CRNAC: Ja mnogo voli Jugoslavija. Slivovic. I picka!
KUMI (u kameru): Imali smo mi i Crnca! Prvi Crnja u Gradini. Treba
da mu zahvalimo. Dvostruko! Spasao je ivot drugu druga ure Salaja. To je
jedno. Drugo, nije stigao ba na vreme, pa se olak malice logirao, izgubio
mo govora. Nije vie nikad mogao da recituje Burevesnik. teta.

V
MLADI SA TRUBOM

V,l.

Kua Zube Bojia.

Dragan svira trubu. Meseina u Montani ili Letnje doba, neto ta-
ko; moda jo bolje neka tema iz kultnog filma mladih dezera onog doba
Mladi sa trubom. Milica gleda sina, ima neeg zabrinutog i nervoznog u nje-
nom pogledu.
289
 MILICA: ovee, ui.
Dragan svira, spusti trubu, osmehne se majci.
DRAGAN: Nervozna si. Zbog nje? Ne daj se, kevo! Glavu gore, ti si za
nju Silvana Mangano.
MILICA: Dolazi ti otac. (Dragan se ponovo prihvati trube, svira. Milica mu
prie, prihvati trubu, obori je, gleda sina pravo u oi.) Moramo da razgovaramo,
ovee.
DRAGAN (improvizuje): Ja govorim trubom.
MILICA: Ali ja ne razumem. Prevodi mi.
Dragan pristaje na igru, neku polumuziku konverzaciju. Otsvira jo ne-
oliko taktova, potom prevodi.
DRAGAN: Ne volim kad me zove ovek.
MILICA: To je bila ideja tvog oca. Jo se nisi rodio, rekao je: Zvaemo
ga ovek. Tvoj otac je bio vrlo patetian.
DRAGAN (prvo truba, onda prevod): Sad je cinian. I debeo. Natruo.
MILICA: On je tvoj otac. Ne moe ga menjati. Ni majku. Takvi smo ka-
kvi smo.
DRAGAN (truba, pa prevod): Ja imam dobre roditelje. Samo kad bi
se manje brinuli o meni. Kad bi me pustili na miru.
Dragan svira, Milica ga ostavi na miru.

V,2.

Limuzina, beli DKW, prolazi kroz Srbiju, pribliava se Gradini.

U kolima su Zoja i Danilo. Ona je zanimljiva, otvorena, svetska ena,
operska pevaica sa istinskom reputacijom. On naoko grub i moan, debeo,
svojeglav. General, panski borac, sad je nastavnik na Vojnoj akademiji.
DANILO: Pevajte mi, Zoja.
ZOJA: Nikad ne pevam besplatno.
DANILO: Kolko kota nek kota.
ZOJA: Nemate vi te novce, generale. Pevau vam iz ljubavi. ta biste vo-
leli da ujete?
DANILO: Belini. Norma. Kasta diva.
ZOJA: Nemojte, Danilo. Nemojte se pretvarati da volite operu. Znam ja
i narodne pesme. Mogu i partizanske. Sa Ovara i Kablara. (Danilo zape-
va neku pansku pesmu iz revolucije, grubo, vojniki.) Zar ti nije bilo dosta revo-
lucije?
DANILO: To je neizleiva bolest.
ZOJA: Umna bolest?
290
 DANILO: Maloumna.
ZOJA: Tome se od vas nisam nadala. (Peva.) Drue Tito, vedra lica, kad
e doi do Uica.... Hoete li mi rei neto, ali iskreno. Vi ste hrabar ovek.
Da li se koga plaite?
DANILO: Samo vas. (Zagrli je.)
ZOJA: Plaite li se Tita?
DANILO: Ne razumem pitanje.
ZOJA: Eto, uplaili ste se i samog pitanja.
Sve su blie Gradini, prelaze most preko Morave, veliki betonski most,
nov, skoro izgraen. Transparent Dobro doli u Gradinu i ve izblede-
la parola iveo VI Kongres KPJ!
DANILO: Morava. Prelazimo u Istonu Srbiju. Ovde je nekad bio ele-
zniki most. Ja sam ga digao u vazduh, etrdeset druge.
ZOJA: Lako je ruiti, teko graditi.
DANILO: Napravili smo nov. Betonski.
ZOJA: Mogli ste imati dva. (Poute, kad preu most...) Jesam li maloas
neto pitala? Zato se plaite vaeg voljenog marala?
DANILO: Umoran sam, Zoja. Moja revolucija je zavrena, voleo bih sad
malo da uivam. Da spavam, da se smejem, da jedem i da oprostite na izra-
zu jebem.

V,3.

Novi bazen.
Bazen se sprema za otvaranje sezone. I za sveanost ispraaja omladinske
radne brigade na akciju. Montira se estrada za muziku, postavlja osvetljenje,
mrea sijalica iznad bazena.
U bazenu pliva Sofija, dugi, lagani, elegantni zamasi ruku, kao Ester Vili-
jams, lepotica iz famoznog filma Bal na vodi.
Dragan, Pera Galov i Omlatina improvizuju poznatu temu iz filma.
Sofija izlazi iz bazena. Pritrava Valentino, brie je velikim pekirom.
VALENTINO: Prava Ester Vilijams. (Sofiji nije prijatno Valentinovo ud-
varanje, pokuava da ga se otrese. Seda u ligetul, suna se, uti.) Ima lep kostim.
Lasteks! Jesi i to dobila od Becia? (Sofija uti.) Neto si ljuti?
SOFIJA: Pusti me da sluam. ovek ume da svira. Hari Dems iz Gradi-
ne.
Dragan svira temu iz filma Bal na vodi.
VALENTINO: Moe mu se. Nema ta nema gramofon, ploe... Bi-
cikl... Dobie i vespu! Generalsko dete. Kua na Dedinju. Iao je u Beograd,
291
bio na koncertu Dizi Gilespija... A mi ovde moramo da zabavljamo Gluvog i
Selju, Bezrukia... Svaka ua moe da te drpa...
SOFIJA: Ja ne moram.
VALENTINO: Mora! Mora!
Sofija ustane iz ligetula, osmehne se Draganu estita mu na dobroj svir-
ci. Dragan nastavi da svira. Ona prolazi, ulazi u kabinu za presvlaenje. Im-
provizovani boks sa bonim stranicama od impregniranog platna. Valentino
ide za njom, govori joj, dosauje dok je ona u kabini.
VALENTINO: Ljute se. Pitaju zato nisi bila u Klanici. Rekao sam da si
imala probu hora. Ali u Hrastovau mora. Dolazi Glava. Ej, i direktor Radio
Beograda. Za tvoje dobro, srce. Obeao sam. (Sofija izlazi iz kabine, Valentino
joj zakopava dugme haljine na leima.) Lepo si pocrnela. Idemo? Obeala si
sestri. Eh, ta bih dao da sam ja takva pika.
SOFIJA (odgurne ga, on umalo da padne u vodu): Pederino, nosi se, ja ni-
sam kurva.
VALENTINO: Nisi, nisi... Priao mi Beci.
Sofija ga raspali amarom, Valentino posrne. Muzika prestane da svira.
Omlatina pritri, tobo da pomogne Valentinu, podie ga.
Prilazi i Dragan, ali da pomogne Sofiji, ako treba.
OMLATINA (Sofiji): Sluajte, madam! Tako se ne sme postupati sa jed-
nim umetnikom. Glumcem! (Valentinu.) Gledao sam vas u Romeu i Juliji...
(Draganu.) Kakva je to bila Julija!
DRAGAN: Zar Valentina nije igrala Julijinu dadilju?
Omlatina, pomaui Valentinu da ustane, gurne ga u vodu.
Sofija ide prema izlazu iz bazena, sretne se sa Kumiem. On je obuen u
novu uniformu brigadira, smeje se, pokazuje udarniku znaku, peva.
KUMI:

Aov, lopata, pijuk i kolica

to je oruje svesnog omladinca...

Ljuta Sofija se ni njega se ne osvrne, projuri kao furija. Dragan uri za

njom, Kumi ga zaustavi.
KUMI: Stigle nove brigadirske uniforme.
Dragan ga ne slua, uzjae svoj bicikl, pouri da stigne Sofiju.
KUMI (u kameru.): Imam ideju! Krvi! Modna revija brigadirskih uni-
formi i udarnikih znaki. Manekeni Suzana i Omlatina!
Dragan na bicikli, stigne ljutu Sofiju, sie sa bicikla, neto razgovaraju, ne
ujemo ta. (Ona se, izgleda, odobrovolji pristane, smeje se.)
Dragan je vozi na bicikli.
292
 V,4.

Dragan i Sofija zajedno na bicikli. On duboko uzdahne miris njene kose.

Kao da ne idu prema gradu, nego iz grada. Pejsa.

V,5.

Automobil na pranjavom putu, pribliava se Gradini.

Danilo i Zoja u belom DKWu.
(Simetrina scena prethodnoj: otac u automobilu, sin na bicikli, Danilo i Dra-
gan, obojica petljaju sa enama. Valjda ista muzika tema.)

V,6.

DKW ulazi u Gradinu. Trg.

Plakati sa najavom Zojinog koncerta i njenom fotografijom. Vee umet-
nike muzike.
Afia najavljuje prvo gostovanje prvakinje beogradske opere Zoraide
Barbari.
ZOJA: To je, dakle, ta Gradina. Jesu li ti neprijatni susreti sa bivom e-
nom?
DANILO: Ne suvie. Videete, Milica je vrlo pribrana i pametna ena.
Upravnik Okrune bolnice. lan Ce Ka Srbije... Dobra majka naeg sina.
ZOJA: To nisu komplimenti za jednu enu.
DANILO: Da. Vi ste naprotiv: nervozna, plahovita, kapriciozna, nepred-
vidljiva, lukava, hirovita ena. Prosto ne znam ta me to vama tako neodolji-
vo privlai.
ZOJA: Uvek sam se pitala zato se provincijalci, seljaci, naroito frontni
oficiri, tako lako zaljubljuju u belosvetske kurve.
DANILO: Ne dozvoljavam vam da vreate moju najveu ljubav.
ZOJA: Najveu? Razmislite.
DANILO: Da.
ZOJA: Volela sam to da ujem. Ovde, u centru vae voljene Gradine, jer
znam da ste to isto ve govorili jednoj eni.
DANILO: Da. Pre dvadeset pet godina.

293
 V,7.

Insert iz prvog dela serije.

Danilo i Milica, pre dvadeset pet godina, na mostu iznad stare elektrine
centrale. Guliver ih fotografie.
ZOJA (off ): Zar tako malo vremena treba da jedna velika, najvea ljubav
iili?

V,8.

Automobil prelazi preko Trga.

Kao uvek, Guliver deura ispred svoje radnje, zajedno sa svojim najbo-
ljim prijateljem aplinom.
U rukama mu neka prepotopska trofejna filmska kamera, ratni plen; pet-
lja neto oko nje.
Danilo ga pozna, pozdravi ga sirenom, uspori, otvori prozor, mae mu.
Guliver se obraduje.
GULIVER: Babice!
ZOJA: Babice?
DANILO: Ovde me tako zovu.
ZOJA: General Babica!
DANILO: Kad ti narod izmisli nadimak ima da ga nosi ceo ivot, kao
nos. Njega zovu Guliver.
Danilo zaustavi utomobil. Zoja i on iziu.
Danilo se grli sa Guliverom.
U izlogu fotografske radnje kairana fotografija maturanata, na kojoj je i
Dragan, Danilov sin.
ZOJA: Dragan!
DANILO: ovek.
GULIVER (Zoji): Potovana, dobro doli u Tunguziju. (Snima je, kame-
rom.) Za uspomenu i dugo seanje. I za istoriju! Prvakinja Zagrebake,
Beke i Beogradske opere Zoraida Barbari, sopran, mecosopran, u Gradini!
Ptiica!
Zoja se osmehuje, Guliver pokuava da ih zajedno snimi kamerom.
GULIVER: Za moju Kinoteku. Slavni gosti Gradine. (Danilu.) Stara
klopocija, ali rilja... Snimam za Filmske novosti... Videe u urnalu
XVI sreska konferencija u Gradini! Ako mi nisu uvalili kart traku... (Navija
ruicu za mehaniko snimanje. Dosnimi, venkom, jo jedan kadar plakat za
koncert Zoraide Barbari.) U boji! Tehnikolor! Videe, Babice, imam sjajnu
294
ideju, Dziga Vetrov! Boje, boje! uto, crno, belo, crveno, na kraju... Sasvim
umetniki!

V,9.

Kua Zube Bojia.

Skromna, ali udobna graanska porodina kua, kakvih ima jo ponegde
u srpskim varoicama.
Doksat sa vreama stare loze. Cvenjak ispred, vrt oko kue.
U dubini dvorita mali uljanik sa nekoliko konica. Zuba sa pelarskom
maskom i dimilicom, petlja se oko pela.
Njegova ena Zaga na doksatu, trebi graak. Iz kue se uje Letnje do-
ba, Dragan.
DKW lagano klizi tihom, senovitom ulicom.
Drvored lipa sa obe strane.

VI
SVETLA BUDUNOST

VI,1.

Ulica u Gradini.
U susret automobilu dolazi Kumi, na biciklu, na zadnjem seditu nosi
sveanj plakata. Mimoiu se, Kumi se osvrne za belim autom...
KUMI (u kameru): Izgledalo je kao da se tog leta ponovo odluivalo o
budunosti. Komunizam se mnogo, preterano, brinuo o budunosti. Valjda
zbog toga to nikako nismo umeli da uredimo dosadnu i prljavu sadanjost,
bacali smo se u budunost. Svetlu, dabome. Ona se, kolikotoliko, mogla da
uredi i nakiti, da bude lepa. Svaki as su odravani kongresi, plenumi, saveto-
vanja, konferencije... Godinji, petogodinji, srednjoroni, dugoroni plano-
vi. I reforme! Zbog mnogih reformi nismo uspeli da uvrstimo ni jednu
Formu.
Kumi bre potera bicikl. Juri kroz Gradinu, projuri ispod parole U su-
sret VII Kongresu KPJ!
Stie pred zgradu Pozorita, okienu zastavama. Iz zvunika trete mar-
evi i revolucionarna muzika.

295
 VI,2.

Pozorite.
Kumi ulazi u dvoranu dekorisanu za Sresku partijsku konferenciju. Zna
se: zastave, govornica, cvee, Titova bista na postamentu. Transparent preko
sputene pozorine zavese: XVI sreska konferencija KPJ Gradina.
Kumi, kao neki kontrolor, razgleda dvoranu, prilazi zvuniku, kucne u
mikrofon, broji.
KUMI: Jedan, dva, tri... Tristatridesettri...
U praznoj sali samo Gluvi, napree se da uje.
GLUVI: Jae. Ne uje se.
KUMI: Ne moe jae.
Stiu Selja i Bezruki, ve okieni crvenim karanfilom u reveru.
SELJA: Tie. to se dere?
KUMI: Drug Gluvi...
BEZRUKI. uje se, uje se...
KUMI: Stigao je general. Danilo ivi! Babica. Sreo sam ih. Otili su
kui, kod drugarice Milice.
SELJA. Ko?
KUMI: On i naa goa Zoja Barbari.
Selja i Bezruki se znaajno zgledaju, nakalju u isti as.
SELJA: Nisu se najavili Komitetu?
BEZRUKI: Ne znam. Ja nisam u Komisiji za doek i smetaj gostiju
Konferencije. Drug Gluvi...
GLUVI: Molim?
SELJA: Moda je doao privatno. Jesmo poslali pozivnicu?
GLUVI: Jesmo. To je odlueno jo na Odboru. Molim, postoji zapisnik.
BEZRUKI: Nije bilo primedbi.
SELJA: Uestvovae na Konferenciji?
BEZRUKI: To ja tebe pitam.
SELJA: Bilo je planirano da skup pozdravi drug olak, ali on je... E, ba
nemamo sree. Ni mi, ni on. Toliko se bio zauzeo oko Doma i sad, kad je bilo
najvanije, da mu se to desi...
KUMI: Kako je drug druga ure Salaja?
SELJA: Prebacili ga na VMA. Lino se zauzeo drug Salaj, mnogo se po-
tresao kad je uo. Ali, sad, ta je, tu je. Moramo da se posavetujemo sa Mili-
com. Drug Danilo, visok nivo. Retko govori ali jasno, otseno, vojniki, to se
kae. Hm, ali javljeno je da dolazi i drug Glava. Ispred Ceka Srbije, paralel-
no, ukrteno... Drug general vie, kako da kaem, zaviajno, a drug Glava po
partijskoj liniji, zaduen za region...
296
 U salu dolazi Guliver. Obuen sasvim nonalantno, kao neki boem, film-
ski reditelj. Selja ga strogo pogleda.
SELJA: Kako to izgleda? Gde ti je crveni karanfil?
GULIVER: Ja nisam delegat.
GLUVI: Svi moraju karanfil.
GULIVER. Kao ruzmarin? Aman, ljudi, nije svadba. Konferencija.
Kumi mu namiguje, zakiti ga crvenom trakom i znakom na reveru.

VI,3.

Sreska partijska konferencija. Za govornicom Danilo.

Meu gostima i delegatima mnogo poznatih nam lica, onih u prvim,
onih u drugim redovima. U sredini prvog reda zakekeeni: jedan zdepasti,
guzati glavonja Glava, zaduen ispred Ceka, pored njega visok, mravi, bu-
ljavi naoarac, sa velikom dioptrijom Direktor Radio Beograda. Kao neki
Sano Pansa i Don Kihot. Njih dvojica, kao dve kuvane noge, nee rei ni
jednu re. Levo i desno od njih Milica i Selja.
Dok Danilo govori moemo pogledati i ostale u punoj sali: Gluvog, Zu-
bu Bojia, Debu, Jocu Bricu, Valentina. ak i orevia! Dabome i Bezru-
kia, koji sve budno osmatra.
Danilo mrmlja neto, prilino mrzovoljno, tek pred kraj podigne glas i ka-
iprst; bie da bi hteo da naglasi onu poznatu reenicu iz budueg Programa
SKJ.
DANILO: Nita nije tako sveto da ne bilo zamenjeno neim jo lepim,
jo boljim, jo naprednijim, jo ovenijim...
Snaan aplauz. Delegati i gosti ustanu. Glavau teko dupe ili se jo kole-
ba, Selja mu pomogne da ustane.
Sve ovo snima Guliver svojom starom kamerom za Filmske novosti.
Kumi mu asistira.
Kamera se unosi u lice Glavaa, dok iz njega ipak ne izmami kiseli i kezavi
osmeh. Kumi se diskretno pokloni Direktoru Radio Beograda.
Kumi takoe aplaudira.
KUMI (u kameru): Dabome, bio sam u Komisiji za zakljuke. Zaklju-
eno je, jo jednom Gradina i ceo na kraj moraju da zakorae snanim
korakom i da otklone sve prepreke i otpore koje nosi stara svest, kako u proi-
zvodnji tako i u nadgradnji i ideologiji. esti kongres iza nas, Sedmi ispred
nas.

297
 VI,4.

Insert, aplikacija. Kratki futurfle. Bioskop. Puna sala. urnal pre glav-
nog filma Orkanski visovi.
Kratka storija Filmskih novosti.
Guliverova filmska socrealistika reportaa o Gradini, fragment o Kon-
ferenciji. Film je sinkopiran sa etiri prazna, ali obojena kadra preko celog
ekrana: uto, crno, belo, crveno.
SPIKER, TEKST (off, Valentinov glas): U susret Sedmom Kongresu par-
tije irom nae zemlje odravaju se godinje i izborne konferencije. Gradina
je slobodarski grad u Srbiji sa svetlom revolucionarnom tradicijom, ali i sre-
dina koja je prihvatila novi komunalni sistem. Komuna je re koju ovde svi
razumeju. Poljoprivredna proizvodnja osnova preraivake argoindustrije.
Pored novog parnog mlina, koji e uskoro biti puten u probni rad, podignu-
ta tri velika silosa za smetaj (toliko) tona utog zlata i moderna suara. U to-
ku je izgradnja nove termoelektrane Rudnik Dva od (toliko) megavata,
na bazi proizvodnje lignita, Crnog zlata... U samom gradu se predvia inten-
zivna stambena izgradnja, za potrebe JNA i strune kadrove Kombinata u
Rudniku. Kao i izgradnja novog Radnikog doma kulture i Biblioteke, jer
knjiga je Belo zlato... Priprema se i podizanje spomenika palim borcima.
Jer istorija je nae Crveno zlato! Gradina doekuje Sedmi kongres svoje Par-
tije.
Storiju prate sa velikom panjom, da im neto ne promakne, Selja, Gluvi,
Bezruki, Zuba Boji, Valentino...
U publici su, meutim, i oni koji su doli zbog filma Orkanski visovi: Beli,
Tetka, Sofija, Beci, koji pokua da stavi svoju ruku preko Sofijinog ramena,
ona ga odvrati.
Omlatina i Suzana, zagrljeni.
Simona i Vita Bas.
SUZANA: Dosta! Hoemo film!
BEZRUKI: Ko je rekao dosta?
SUZANA. Publika. Narod. Ja!
GLUVI: Kome je dosta neka ide van. Pustite film jo jedanput, nisam do-
bro uo ono o suari. Koliko tona kapaciteta? Da li se odnosi i na suve ljive?
KUMI (u kameru): Film smo gledali devet puta po devet puta. O mom
kumu, Guliveru, provincijskom Dzigi Vetrovu i autoru prvog srpskog foto
romana napisao sam lepu reportau u Ninu i analizirao njegovu ideju o
ekspresivnoj upotrebi boje uto, Crno, Belo i Crveno. Kum se pravi ne-
veti, ali je bio presrean. O njemu je pisao i Makavejev, dolazio da ga upo-
zna.
298
 Guliver se ubaci u isti kadar, direktno u kameru, nau.
GULIVER (u kameru): ta to vredi? Seljaci, kulovi! Nita ne razumeju.
Ja, sree mi, nemam nita protiv seljaka, dok su na selu... Ali u varoi, i jo u
Komitetu! A ovo nek ostane meu nama. Psst! Lorens Olivije...
Poinje film Orkanski visovi.

VI,5.

Ispred Pozorita.
Izlaze delegati i gosti konferencije. Danilo, u generalskoj uniformi, vrui-
na mu je, raskopava se. Oko njega svi drugovi. Zdravi se sa Glavaem i
Direktorom Radio Beograda.
Niz stepenite silazi Milica.
SELJA (Danilu): Ne znam kako ste vi sa vremenom i ta ste planirali. Mi
smo mislili da skoknemo do Hrastovae, u Lovaki dom.
GLUVI: to je tamo hladovina! Niste videli kako je ureeno... Vrlo kul-
turno.
SELJA: Mogla bi i drugarica Zinaida. Ba bi bilo lepo. (Stie Milica, Selja
se ueprtlja, muca.) Hrastovaa. Dom... Srnei paprika... Svi se slau da je
Konferencija bila vrlo uspena... Ve je bilo na radiju...
Glava klima glavom, odobrava, estita Milici, ispred CEKA.
DANILO: Idite vi, ljudi... Sigurno ste umorni. Mnogo se radilo. Ne znam
kako vi procenjujete, ja sam bogami zadovoljan. Bilo je konstruktivnih pred-
loga. Perspektiva, vidi se. Ali Milica i ja moramo na jo jedno vano savetova-
nje. Porodino! Na Dragan zavrava maturu...
Pred Pozoritem parkirano nekoliko automobila, a tu su i dvatri fijake-
ra, za svaki sluaj. Dabome i Debin fijaker. I uveni prvi Fia.
Voza otvara vrata automobila Milici.
MILICA (Danilu): Povezla bih te, ali ne znam bi li mogao da stane.
DANILO (nasmeje se, zagrli je): Peke emo. Kao nekad.
Njih dvoje polaze. Selja i ostali drugovi se znaajno zgledaju, gledaju
za njima.
Domai se obrate onom, malo zapostavljenom, a najvanijem gostu
Glavau. Ovaj sveano ulazi u Debin fijaker.
Njegovu alu svi odmah prihvate. Direktor Radio Beograda, Selja i Va-
lentino uskau za njim u Debin fijaker.

299
 VI,6.

Selja na prednjem seditu, pored Debe, uzima uzde, oine konje.

Fijaker sa glaveinama paradno kasa kroz grad, prema Hrastovai.
Selja (osvrne se prema Glavau): Bie i muzike!
Fijaker izlazi iz Gradine, prolazi poljskim putom. Iza njega jo jedan fija-
ker sa muzikom. Ve sviraju.
VALENTINO: Ceo folklor. U nonjama. (Namigne buljavom Direktoru
radija.) A moe i bez nonje! Mislim, to se kae tesno mi ga skroji na-
ne i a to ti je, mila duo, jelek raskopan...
Buljavi Direktor ne razume ta aludira Valentino, ali Glava sve shvata,
obraduje se. Selja se osvrne sa mesta fijakeriste, pita Valentina.
SELJA: I Sofija?
VALENTINO: Ne moe. Mora da proba sa naom goom. Pratie je na
klaviru. (Direktoru Radio Beograda.) Zinaida Barbari! Na Narodni univer-
zitet... Osnovan jo pre rata. Imamo i Muziku kolu! I embalo, pravo em-
balo.
SELJA (Glavau, bojaljivo): Moda emo stii na koncert.
Oine, konji zakasaju. Muzika u drugom prepunom fijakeru, pevaju Sa
Ovara i Kablara.

VI,7.

Milica i Danilo, koraaju istim ulicama i stazama Gradine kao nekad.

Pored brane stare elektrine centrale. (Montana sekvenca. Smenjuju se vre-
mena: 1931, 1957. Inserti iz epizode Jaka jubav i zavrne devete epizode
stare serije, ona scena u kojoj Danilo saznaje da e biti otac.)
Centralna muzika tema iz stare serije.

VI,8.

Kua Zube Bojia. Dragan improvizuje na trubi istu temu.

VI,9.

Montana sekvenca. Guliver, onda, pre etvrt veka, ide u susret Milici i
Danilu, fotografie ih na brani. Isto to ini i sad kad su oni ostarili, kad se sve
promenilo. Osim Gulivera.
300
 GULIVER: Deco, ptiica... Vrabac! Osmeh molim!
DANILO (smeje se, grohotom): Hajde, nasmej se, Babice.
MILICA: Ne mogu.

VI,10.

Kua Zube Bojia.

Ruak u bati, pod venjakom. Milica, Zoja, Danilo, Dragan, Zuba Boji,
njegova ena Zaga. Sveana, prilino nategnuta atmosfera.
ZUBA BOJI (neto kao zdravica): Moda je danas neki praznik. Tako se
oseam. Moj unuk zavrava maturu, zakorauje u ivot a ja... se spremam u
penziju, iskoraujem iz ivota...
DANILO (prekine ga omiljenom Zubinom frazom): Ali... pravda e tri-
jumfovati! (Zoji.) To je njegova uzreica.
ZUBA BOJI: Pardon! (Zoji.) To nije uzreica, nego moj kredo, moje
uverenje. Pravda e trijumfovati! Nikad nisam rekao: pravda je trijumfovala,
ili: pravda trijumfuje! Nisam. Ali kaem, i ponavljam: pravda E trijumfova-
ti! e, e, e! Samo je pitanje kad? Smejte se, smejte, deco... A pravda E
trijumfovati! e! Kad tako ne bi bilo, sve oko nas ne bi imalo smisla. Hleb bi
bio bljutav, jabuka gnjila, kua peina, kola burdelj... A ceo moj ivot buda-
latina. (Zoji.) Vaa muzika runa kripa i komar. (Draganu.) Dete moje, ra-
dosti dedina, ovee, zapamti pravda e trijumfovati! Kad tad.
Zanese ga govor.
MILICA: Tata!
ZAGA: Zubo!
DRAGAN: Deda!
ZUBA BOJI. Ti si me razumeo?
DRAGAN: Dabome. Pravda e trijumfovati! e, e!
ZUBA BOJI: Moe li to da otsvira? Trubom.
Dragan zagrli dedu... prihvati se trube... otsvira nekoliko taktova himne
Hej, Sloveni. Zuba Boji ustane, stoji mirno, pozdravlja...
Tema se promeni, Dragan varira neku deztemu. Moda parafrazu mu-
zike teme serije. Zoja se pridrui, improvizuje svojim svetlim sopranom na
deznain. Danilo i Milica, zamiljeni, sluaju i gledaju sina.
Na kapiji se pojavi Kumi, zastane, slua.
KUMI (u kameru): Lako je bilo na kongresima i konferencijama fantazi-
rati i crtati na pesku svetlu budunost Gradine, Jugoslavije i cele planete. Ali
ovde se radilo o jednom oveku, mom drugu Draganu. Gatali su o njegovoj
budunosti. Otac je eleo da sin upie Vojnu akademiju, majka medici-
301
nu, a Dragan je vie od svega voleo trubu. Davao se neki film, Mladi sa tru-
bom, gledali smo ga deset puta, sto puta... Nema istorije koja je u stanju da opi-
e oseanja mladih ljudi jednog narataja, pravu istoriju jednog doba.
Kumi sam pone da improvizuje, lupa dlanovima po grudima, ritam.

VI,9.

Milica naglo ustane, skuplja sudove sa stola, odlazi u letnju kuhinju, ner-
vozna, pone da pere sudove. Za njom u kuhinju dolazi goa, Zoja.
ZOJA: Da vam pomognem?
MILICA. Najvie mrzim da perem sudove. Ne volim ni da kuvam. (Is-
padne joj tanjir iz ruku.) U piku materinu.
ZOJA (tresne i ona jedan tanjir): U tri pike materine!
Dve ene se smeju, razbiju jo po jednu tacnu. Uplaen treskom Danilo
dojuri u kuhinju.
DANILO: Zoja! Milice! ta je bilo? (Zoja tresne jo jednu au.) Zinaida!
Zaboga! (Milica tresne drugu.) Babice! Ostavite. Ja u da operem sudove.
ZOJA: I treba. Vi ste i zaprljali.
Danilo se opae kuhinjskom keceljom, pere sudove, smeje se.
DANILO: Zato svi hoete da od mene napravite krivca? Da sam pogi-
nuo, a bilo je toliko zgodnih i romantinih prilika u mojih osam godina rato-
vanja da ispadnem pravi junak, slavili biste me, kao veselog Kostolomca, kao
narodnog heroja, kauboja iz novih partizanskih pria. Ovako sam sudopera.
I hulja! (Milici, Zoji.) ta sam zaprljao? Ako je neto prljavo, zagovnali smo
zajedno. Rekao sam to i ilasu. U lice: ido, nova klasa, pa ta? ovek ne
bira klasu, on joj pripada. Najgori su vajni istunci. Anatomija jednog mo-
rala trt! Partizanski general se spanao sa balerinom. E, moj ido! U
pravu je deda Zuba. Pravda e trijumfovati. Doi e i nama crni petak ali,
ja bih da proivim i veseli etvrtak. To vam je, drage moje, dijalektika. Samo
kad bismo se manje lagali. I poniavali. Zbog toga sam vas i molio, Zoja, da
poete sa mnom u Gradinu. Milice, treba da se dogovorimo za Dragana. o-
vek e iveti kod mene, sa nama. Zinaida se slae.
MILICA: Neka sam odlui... Vie bih volela ako bi stanovao u student-
skom domu, sa drugovima.
ZOJA: Sjajan deko! Ne brinite o njemu. (Milici.) General mu spremio
lep poklon za maturu. Vespu!
Zoja odlazi.
U kuhinji ostanu Milica i Danilo.

302
 ute, spolja se uje Draganova truba i visoki Zojin glas, pomeani.
DANILO: Kako ti se svia Zinaida?
MILICA: Ti si uvek birao najbolje ene.
Skine mu kecelju, pere sudove.

VI,10.

Ulica u Gradini.
Lipe u cvatu. Velike, tamne popodnevne senke kronji. Zoja i Kumi ko-
raaju kroz ulicu, skakuu u ritmu teme Draganove trube.
KUMI (u kameru): Kako je lako biti u drutvu jedne lepe i pametne e-
ne.
ZOJA: Molim? Neto ste rekli?
KUMI (malo zbunjen): Kaem im: kako je lepo i prijatno biti u drutvu,
tako blizu jedne lepe, pametne, darovite i duhovite, slavne i ... miriljave e-
ne.
ZOJA: Lepo! Miriljave? Ali to lipe miriu, mladiu. Diite duboko. Ko-
me ste me tako lepo predstavili?
KUMI (pokae prema kameri): Njima.
ZOJA (osmehne se u kameru, mahne nam): Nemojte mu verovati. Sve je
drukije, ulepano dok miriu lipe... Kuda me vodite, mladiu?
KUMI: Na malu probu pred koncert. Da vas upoznam sa Sofijom, ona
e vas veeras pratiti na klaviru.
ZOJA (koketno, zavodljivo): Na probu? Zar nemate neki lepi predlog,
mladiu?

VI,11.

Kumi i Zoja stiu u Pozorite. Na stepenitu ih doekuje Sofija.

ZOJA, odlino raspoloena, brblja li brblja...
ZOJA: ula sam o vama... Sve najlepe, mila moja. Pobedila na saveznom
takmienju klavsenista u Zagrebu... Dobila poziv za gostovanje u Veneciji,
memorijal Skarlatija dvesta godina od roenja. Divno! Priao mi je Zden-
ko Marasovi, on vas je sluao u Novom Sadu... Na posao, mila moja. (Ulaze
i Pozorite.) Kako se zovete? Sonja?
SOFIJA: Sofija. Sofija Blagojeva.
ZOJA: Bugarka? Makedonka? (Kumiu.) Vrlo muzikalan svet. I vrlo lepe
ene. Mukarci su im malo niski, krivonogi i zrikavi. Pevala samTosku sa jed-
303
nim... Divan tenor, barun, ali kad vas pogleda odozdo, sitnim, krmeljavim
oicama i izvrnutim pogledom... Kuku! ta ja trtljam! Da niste sluajno i vi
Makedonac?
KUMI: Nisam. Samo liim vaem opisu.
ZOJA (prua mu obe ruke): Ah, vi ste ba lep mladi.
KUMI: Srbin.
ZOJA: Samo kad niste Crnogorac. alim se. (Poljubi Kumia u obraz. So-
fiji.) Sladak deko. Jeste ga probali? Bogami ima ovde lepih momaka. Znate li
onog Mladia sa trubom? Njegovi roditelji ga zovu glupo, partizanski o-
vek! Zamislite!
Stidljivi Kumi brie trag Zojinog rua sa svog obraza.
KUMI: Dragan.
SOFIJA: Znam.
ZOJA: Pa ta ekate, mila moja? Najslai su mladi krompirii.

VI,12.

Na makadamskom putu, na izlazu iz Gradine, kroz polja i umarke.

Beli DKW. Za volanom Danilo, pored njega Dragan.
DANILO Svia ti se DKW? Na dobrom putu moe 160 kilometara.
DRAGAN: Otkud ti lova?
DANILO: Nisam ukrao. Zaradio sam. Napisao sam jednu knjigu o pa-
niji.
DRAGAN: itao sam.
DANILO: I?
DRAGAN: Nisi Hemingvej.
DANILO: Znam. Prevedena je na francuski. I nemaki.
Danilo zaustavi automobil. Izie, protegne se. Pred njima je lep, pitom
zaviajni predeo... Nedaleko je neka ekonomija, imanje ograeno bodljika-
vom icom. Zabranjen prilaz.
DANILO: Ovde je, u moje vreme, bio letnjikovac nekog ludog poruni-
ka Mie ljivia. Zamisli, kad su doli Nemci, obukao uniformu, uzjaio ko-
nja, isukao sablju i usred Gradine izazivao na viteki dvoboj nemakog ofici-
ra svoga ranga! Pravi Don Kihot. Izreetali ga. ljivii su imali i ergelu. Kod
njih je radio Kostolomac. Moj drug! Zajedno smo igrali u Radnikom.
DRAGAN (izie iz automobila, pokazuje na bodljikavu icu): Sada je ovde
logor. Izbeglice iz Maarske. Nisu te prevodili na maarski? (Danilo zarije a-
ke u kosu svoga sina, on se otrgne.) Hajde, objasni, marksisto, tu dijalektiku? Ko-
munisti lansiraju keruu Lajku u kosmos, a tenkovima gaze ljude u Peti.
304
 DANILO: Hoe da vozi? Vozi! (Ulazi u automobil, ali seda na sedite do
vozaa, otvara vrata.) ta je, plai se, ovee?
DRAGAN ulazi, seda za volan, daje kontakt, automobil polazi.
DRAGAN: Ne volim kad me tako zovete.
DRAGAN vozi, Danilo gleda sina.
DANILO: U tvojim godinama sanjao sam da u biti avijatiar. Ako ni-
sam ja, zato ne bi moj sin. Mogao bih moda da sredim da te prime u Vazdu-
hoplovnu akademiju. Posle biraj. Moe u Francusku, Ameriku, Sovjetski
Savez... Nebo je veliko, gore nema granica. Vasiona!(Dragan uti, vozi. Sve br-
e i bre, kazaljka na brzinometru se die preko 100 km. Danilo gleda, ali ne rea-
guje. Igra ivaca.) Moe li to malo bre, ovee?
DRAGAN: Vei se, Babice, poleemo!
Posle prilino lude i opasne vonje Dragan iznenada zakoi. Gume kri-
pe. Ruke mu ostaju na volanu.
DANILO. ta si reio da studira? (Smeje se.) Trubu?
DRAGAN: Ne znam. Idem letos na more, sviramo u Opatiji. Ima vreme-
na, razmisliu. Jedino znam: neu posluati ni tebe, ni nju. Ostavite me da
sam izaberem kuda u i ta u. (Izie iz automobila.) No pasaran! Adios, ge-
nerale!
Dragan poe peke preko livade prema Gradini. Danilo razmisli, ne pozi-
va ga, vozi lagano automobil prema gradu.

VI,13.

Koncertna dvorana.
Proba. Zoja i Sofija za klavirom. Zoja peva neku poznatu opersku ariju.
Kumi, jedini u gledalitu. Njegovo stidljivo i zbunjeno lice.
Kadar se otvara i iri: Kumi nije sam, oko njega publika na koncertu.
Mnoga poznata nam lica: Glava, Direktor Radio Beograda, Selja, Gluvi,
Milica, Danilo, Zuba i Zaga Boji, Guliver, Beli i Tetka, Simona i Vita Bas, Be-
ci, Botvinik, orevi, ak i Deba i Vida, sa bebom u naruju i jo dvoje
troje malih Titovih kumia, slatko spavaju...
Zoja zavri jednu efektnu taku. Kumi oduevljeno aplaudira.
Danilo pljeska punim, rairenim akama... Devojice donose cvee Zoji,
ona preputa deo aplauza Sofiji.
KUMI (u kameru): Bio je to jedan od najlepih dana u Gradini. Da se
pamti, dugo, dugo...
Deba i Vida aplaudiraju, ali mali Kvame se dere, plae. Gluvi se okrene,
utiava dete. Pssst!
305
 KUMI (u kameru, off ): Neto je ipak malice pokvarilo slavlje. Zvali iz
Maralata! Lino general eelj. Kakav je to nain? Koga ste pitali? Kojoj
budali palo na pamet da se ime supruge predsednika republike daje cigan-
skom detetu? Telegram! Mutuluk! I jo da objavi u novinama! To je nedo-
zvoljena sprdaina.

VII
CIGANSKA JE TUGA PREGOLEMA

VIII,1.

Kancelarija SUPa, kod Bezrukia.

Zvoni telefon, specijalac!
Bezruki podie slualicu, s one strane na njega se srui lavina.
IZ SLUALICE: Kakav je to nain? Koga ste pitali? Kojoj budali je palo
na pamet... Ime supruge predsednika republike! Ciganska posla...
BEZRUKI: Razumem!
IZ SLUALICE: ta razume, budalo?
BEZRUKI: Sve! (Prestravljen, spusti slualicu.) eelj!
Istog trenutka pored njega se stvore: Selja, sruen u fotelju, guta punu a-
ku sode bikabone, Gluvi, dri se za uvo i Kumi.
Pred njima Deba, nasmejan iroko, od uva do uva.
DEBA: Drue Seljo, je l u pitanju stan? Da astim? Tri dana u da lumpu-
jem, celu Ciganmalu da opijem. Da se zna... (Primeti da neto nije u redu, za-
brinut.) Kuku, ta je bilo? Da se neto nije desilo kumu?
Pogleda Titovu sliku na zidu, uhvati se za glavu.
BEZRUKI: Ovako je reeno! Prvo, dete se ne zove Jovanka, nego
Jorgovanka.
SELJA: Ali pie kod matiara...
BEZRUKI: Ve je ispravljeno. Jorgovanka! (Debi.) Jesi zapamtio? Zove
se Jorgovanka.
DEBA: Ko?
GLUVI: Tvoja erka.
DEBA: Moja Jovanka? Jole?
BEZRUKI: ut! Jorgovanka! Pie u krtenici. Drugo sve je za-
brljao onaj pijani potar, telegrafista otari! U telegramu Maralatu ume-
sto Jorgovanka napisao je Jovanka. Priznao je. (Selji.) Ve je uhapen. Tre-
e... (Prestravljenom Debi.) ...vie da te nisam uo da se hvali po ariji da ti je
drug Tito kum.
306
 GLUVI: Drug Tito je zajedniki... Na.
DEBA (jo ne moe da shvati o emu se radi): Je l to neka nova odluka, mi-
slim direktiva sa plenuma? Da drug Tito bude svima kum? Kum naih naro-
da?
SELJA: uti, bre, budalo!
DEBA: A stan?
BEZRUKI (ostalima): Peto pst! O ovome vie ni rei. Ko zucne,
moj je. (Debi.) Jorgovanka!
DEBA: Valjda u da zapamtim.

VII,2.

Ciganska mala. Vida gura kolica sa bebom, bebi u ustima cucla.

Jadni Deba, sasvim utuen, tekim korakom se vue pored ene, uzdie.
VIDA: Za mene je moja Jole Jole. I moja kuma je Jovanka, a ne Be-
zruki. Vidi i da lii na Jovanku.
DEBA: uti, Vido. Psst! To je dravna tajna. Umukni!
VIDA (ljulja kolica. pevui bebi, Drue Tito, primi naske u redove partizan-
ske...): A to se tie stana ba volim! Nigde ne bismo imali ovako dobar
komiluk. (Svud okolo mnogo srene ciganije. Meka igra, dresiraju je... Hajd
poigraj Boana...) Sad zamisli, na primer, da se neka predsednica zove
Boana... Pa da se meki menja ime! ta smeta? Meni se baba zvala Boana.

VII,3.

Bolnica, ambulanta.
Pregled kod psihijatra.
Deba prvi Ciganin oboleo od tuge i depresije! Lei na divanu, zuri u
plafon, uzdie bolno i duboko.
Iznad njega psihijatar, dabome, vea suklata od pacijenta, vrti glavom,
iuava se...
Vasi i Kumi u poseti bolesniku, doneli mu trenje.
VASI: Kolega, Debo, poslui se. Trenje, iz moje bate. (Kumi.) Bez
obzira na okolnosti, boju koe, veru i politika uverenja, nas dvojica, eto, de-
limo sudbinu. On fijaker, ja pediter... Ali poteno zaraujemo svoje
pare hleba. I uvamo obraz.
DEBA (pokua da pojede trenju, gadi mu se, ispljune je): Ne mogu. Nije mi
slatko. Nita mi vie nije slatko. Nita! (Uzdahne.)
307
 PSIHIJATER (Kumiu, diskretno): Ovo u mojoj praksi nisam imao
Ciganin, a da pati od depresije! Mora da je neka teka tuga, pregolema.
VASI (psihijatru): Doktore, jeste probali sa muzikom? Ja u da platim
za kolegu...
PSIHIJATER Taman posla! To bi bilo sasvim kontraindukovano. Njih
muzika boli. (Slui se trenjama.)
DEBA (duboko uzdahne, gleda VASIA, suza mu se kotrlja niz obraz): Ne
znate vi, gosin Vasiu, kako mi je. Kum nije dugme.
Tuni pogled na Titovu sliku na zidu.
KUMI (u kameru): Tako se, tuno, zavrila pria o jo jednom razvr-
gnutom kumstvu meu Srbima. Prvi Ciganin oboleo od depresije! Hm! Mo-
da je to bio znak opteg napretka i modernizma. (Jede trenje ispljune kotice.)
Ni Cigani nisu kao to su bili. Izborili su pravo da i oni pate od depresije i me-
lanholije.
U ambulantu uleti Vida. Vidi Debu kako se izleava na Frojdovom diva-
nu. Drekne...
VIDA: Crni Debo, ta se tu izleava? Koji ti je kurac!? Ustaj! Imamo go-
ste. Doao moj bata, pustili ga iz zatvora... Prekoredno. Ispalo mu oko.
DEBA: Bata ira? (Klone.) Samo mi je on trebao na ovu muku. (Pokrije se
ebetom preko glave, brzo otkrije.) Oko?
VIDA: Glavno da je iv!

VIII
BAL NA VODI

VIII,1.

Bazen. Vee. Zvezdana no. Na vrhu visoke trambuline Suzana, spre-

ma se za skok.
Skok. Lepa, visoka lasta. Zagnjuri, dugo roni, izroni. Aplauz.
Suzi izlazi iz vode. Bretela gornjeg dela kostima joj se otkai, bljesnu gole
grudi.
Suzana se smeje, skuplja akama svoje sisice, ve prilino bujne.
Oko bazena za stolovima jo jednom itava Gradina na okupu. Svi!
Selja i Gluvi, sa svojim drugaricama, bakutanerima. Sofija, Beci, Se-
ka i Beli, za istim stolom: Zuba Boji, Zaga i Milica, Simona i VitaBas.
Za jednim stolom sedi, sam, Crnac, narednik USvojske, nadzornik is-
poruka mesa iz Klanice za ameriku vojsku u Nemakoj.
Bezruki.
308
 Guliver sa blicom.
Valentino, konferasije.
Kad izroni Suzana golih grudi, Gluvi izbei oi, pogleda u Selju...
SELJINA DRUGARICA: Iju!
SELJA: Nita nisam video.
GLUVI: Sve oni to gledaju u kinu! Ameriki film... A francuski su jo go-
ri, samo se ljube, a goli golcati, skroz... Trebalo bi zabraniti da aci izlaze ka-
sno uvee, posle devet.
SELJA: Nije to nae, drue Gluvi... Imaju Narodnu omladinu, svoj komi-
tet... Nek rasprave... Pola devet, pola deset, pola jedanest...
GLUVI (pokazuje Kumia, koji zamenjuje Omlatinu na bubnju): Koji ko-
mitet!? Eno ga njihov komitet lupa bubanj.
Na estradi mali sastav: Dragan, Omlatina, Pera Galov, Kumi za bubnje-
vima, muri, zaneo se. Tema iz filma Bal na vodi, opet.
KUMI (u kameru): Ba bi bilo runo da veeranju nau priu o Gradi-
ni zavrimo u ambulanti, na psihijatarskom otomanu. Jeste, bilo je to vreme
luckasto, esto i odvratno; svi smo bili, to se kae, za posmatranje. Dija-
gnozu nae prave bolesti niko jo nije znao, ali bilo je uvek e ih biti i
onih nekih ekspirovih snova i snovienja u no ivanjsku i holivudskih
balova na vodi, kao to je bio ovaj za doek prvog dana leta, matursko ve-
e i ispraaj omladinske radne brigade Voje Kostolomac na izgradnju
Fabrike kablova u Svetozarevu.

VIII,2.

Kabine, svlaionice za presvlaenje kupaa.

Ispred jedne kabine stoji Omlatina, obuen kao pravi frajer iz pedesetih
godina: na nogama gumike, sa visokim onovima, frula pantalone,
koulja sa visokom kragnom, dva dugmeta pod guom, tarzan frizura... I
tako dalje.
Pored njega je Suzana, jo uvek u kupaem kostimu.
OMLATINA (u kameru): arls Darvin je tvrdio da je ovek postao od
majmuna, a ja u vam sad pokazati obrnut proces kako od oveka postaje
majmun. (Blesavi Omlatina ulazi u kabinu za presvlaenje. Dabome, Suzana
odmah za njim. Malo kasnije izie Omlatina, obuen u brigadirsku uniformu.)
Gde si, Darvine, da vidi obrnutu evoluciju! To jest, revoluciju.
Iz svlaionice iskoi i Suzi, takoe u uniformi, pozdravlja stisnutom pe-
snicom.
SUZANA: Tarzan i njegova ita.
309
 VIII,3.

Fanfare. Pored bazena mariraju brigadiri. Publika ih pozdravlja.

Selja i Gluvi su vrlo zadovoljni. ak i Bezruki pljeska, jednom rukom,
jer mu je druga oduzeta.
VALENTINO: Omladinska brigada Voje Kostolomac iz Gradine.
Devet puta udarna...
Omlatina uzme mikrofon od Valentina. Dere se, pred svako njegovo pita-
nje: Za koga? Kumi lupa tu na bubnjevima.
OMLATINA: Za koga?
BRIGADIRI: Za narod!
OMLATINA: Za koga?
BRIGADIRI: Za Partiju!
Pridruuju se Selja, Gluvi i ostali. Deru se.
OMLATINA: Za koga?
SVI (gromko): Za Tita!
OMLATINA: Za koga jo?
Malo se zbune, ali se deru...
SVI: Za Tita!
Omlatina se zeza, pita jo jednom...
OMLATINA (za sebe): Ama, imaju li oni jo nekog svog? (Urlikne u mi-
krofon.) Za koga?
Gluvi i Selja se zgledaju. Gluvi drekne ali ga drugi ne prihvate.
GLUVI: Za Tita!
Saksafonista Pera Galov spase situaciju, zapone neku omladinsku pe-
smu. Omlatina i Suzana pevaju. Aov, lopata, pijuk i kolica to je oruje
svesnog omladinca... Duet. Muziari sinkopiraju pesmu u dez aranma-
nu. Brigadiri, sa zastavom, mariraju oko bazena. Publika aplaudira, uverena
da je sve ovo pripremljen program.
BRIGADIRI: Ura! Ura! Ura!

VIII,4.

No.
Automobilom kroz Srbiju, natrag u Beograd, Zoja i Danilo. On je odli-
no raspoloen, zvidue, pevui neku ratniku pesmicu iz panije.
ZOJA: Generale, niste mi odgovorili na pitanje: Zato se svi plaite svog
vrhovnog komandanta? (Nema odgovora. Poute, dugo.) Da li e se i tvoj sin
plaiti?
 VIII,5.

Bazen. Neka lagana dez stvar. Crnac prilazi muzici na estradi, uzima mi-
krofon od Valentina, peva... Bluz. Crnac, USmarinac, se zagledao u Seku,
ona mu uzvraa koketnim pogledima, prevre oima. Kibicovanje od-
mah primeti i paljivo motri Bezruki.
Na platou za igru, parovi: Simona i VitaBas, Seka i Beli, Sofija i Beci. Se-
lja i njegova drugarica. Gluvi se dri za uvo, njegova drugarica mu sipa ka-
pi u uho. Zuba i Zaga. Dragan bira za igru svoju majku, pleu; preko Milici-
nog ramena gleda Sofiju.
BECI (pleui sa Sofijom): Draga devojice, mnogo sam mislio ovih da-
na o vama. Ne dugujete mi vie nita. Dugujem ja vama. (Otvori aku, u aci:
minue od ada.) Voleo bih da na vaem koncertu nosite ove minue. Po-
klon od ika Becia.
Kavaljerski poljubi Sofiju u ruku. Odvodi je prema stolu. Sofija je dirnuta
njegovim gestom. Stavlja minue, osmehuje se starom dentlmenu.
Dragan bira Sofiju za igru. Beci im se osmehne, prijateljski, Sofija mu uz-
vrati osmehom, stavlja minue na ui.
Odlazi sa Draganom na podijum, pleu.
SOFIJA: Divno vee.
Omlatina i Suzana, u uniformama brigadira, pleu, odlaze prema umar-
ku u dubini.
Milica gleda Dragana kako plee sa Sofijom. Razmeni zabrinut pogled sa
majkom Zagom. Preko njenog ramena ugleda, u mraku, jedno udno lice
Botvinik.
Pogledi im se sudare, ukrste. Milica skrene pogled. Ko zna ta to sluti.
Guliver, maskiran u kostim arli aplina, koraa preko vodene ploe ba-
zena, kao kakvo privienje u no ivanjsku. Dabome, to je udeeno ko-
raa uskom pontonskom trakom postavljenom preko bazena.
Crnac peva neku gustu negro stvar, Kumi za bubnjevima, spori teki ri-
tam. Iza njega se pojavi Bezruki, vrsto ga stisne za rame, pita apatom, ali
strogo.
BEZRUKI: Ko je Crncu dozvolio da peva?
KUMI (apatom): Valjda Bog. Peva o tome kako Jenki mue Crnce.
(muri, nastavi da svira.)
BEZRUKI: Hm!
Seate se? Prva pria se zavrila kazaokom, druga se zavrava bluzom
moda i to neto znai.

Kraj druge prie

331
 NAPOMENA

Zahvaljujui predusretljivosti lanova porodice pokojnog Slobodana Sto-

janovia, Redakciji asopisa YU film danas dostavljen je ne samo original
teksta TVserije Vie od igre, nego i dve gotovo u celosti (najverovatnije pred
poslednju ruku) razraene i napisane epizode (a potom i tree, koja je naa-
lost pre skica nego, bar na prvi pogled, zaokruen konspekt) nastavka te iste
serije koja bi se, radno, slobodno mogla nasloviti sa Petnaest godina posle.
Zamiljena kao svojevrsno ogledalo vremena koje prati posleratne doga-
aje u Gradini nakon to je ova po prvi put osloboena sredinom 1941. godi-
ne, serija koju je Slobodan Stojanovi poeo da pie a da nije uspeo i da je
okona (nego je posle druge samo delimino ukoraio u treu epizodu koja je
ostala na nivou neto serioznije razraene skice), pre je ogoljeni torzo Stoja-
novievih daljnih ambicija u tom smislu, nego to omoguuje seriozniji uvid
u ono to je dvema uvodnim priama ponudila. Napisana jezikom koji umno-
gome (gotovo bez zadrke, na prvu loptu) izvrgava ruglu posleratnu politi-
ku i idejnu pramalinejnost, u prve dve epizode serija nam nudi galeriju likova
koji u odnosu na TVseriju napisanu pre nje deluju domalo stereotipno, kao
da ih je pisac namerno oblikovao tako da se nametnu kao prvorazredna kari-
katura, to unekoliko predstavlja svojevrstan otklon od Stojanovievog pri-
stupa dotinom vremenu recimo u TVserijama Dranje za vazduh ili Idemo
dalje. Ne bih da deklamujem svoje poput kakve babavraare, ali da prve
dve epizode nastavka Vie od igre na odreen nain nagovetavaju Stojanovi-
evu zasienost samim medijem u tenji da ga temeljno preoblikuje te nas ne-
posredno suoi sa epohom koja iz dananje retrospekive moda i deluje kari-
katuralno, ali se iz ondanje nadaje kao izuzetno dramatina, to je ak i vie
nego jasno. Sve ono to je u seriji na koju se ova nastavlja delovalo kao ubed-
ljiv vremenski i dramski raspon, u prve dve prie temeljno je preorano i pod-
vedeno pod itav niz optih mesta koja pre sugeriu zamor u iitavanje samog
materijala, nego to ga ine (bar u ovoj fazi rada) kreativno dosegnutim.
Pa ipak, uz sve rezerve koje se moraju uvaiti samim tim jer je re o mate-
rijalu koji nije proao onu zavrnu a tako nezaobilaznu ruku u svom finalizo-
vanju, ono to raduje sadrano je u injenici da je re o prvim lastama jo jed-
ne od Stojanovievih spisateljskih avantura koja se okonala onako kako to
niko od nas nije ni slutio, suoavajui nas post mortem sa zaostavtinom pi-
sca koji je svoj ne mali doprinos pozoritu, televiziji i filmu decenijama ostva-
rivao daleko od razuzdane gomile onih koji su domaem dramskom stvara-
latvu, jednako kao i TV i filmu pre odmagali, nego to su umeli da mu svo-
313
jim linim doprinosom omogue da, ve dosegnute vrhunce, obnovi tako da
ih se niukom sluaju ne stidimo u trenutku kada se suoimo sa njima.
Pripadajui stvaraocima na koje se slobodno moe primeniti slogan o to-
me da tiha voda breg roni, Slobodan Stojanovi je i u godinama koje su ga po-
lako stizale svakome od nas znao da ponudi sopstveno delo pre nego ma ta
drugo to je izvan njegovih granica, i to je ono to me i u ovom trenutku fasci-
nira. Daleko od reflektora, krajnje skroman u pristupu materiji kojoj je davao
celoga sebe, svoj stvaralaki hleb nasuni ostvarivao je pre svega radno, bave-
i se profesijom na nain koji ga i u ovom trenutku preporuuje kao jednog
od naih najboljih dramskih pisaca te televizijskih i filmskih scenarista.
Ovom knjigom, u kojoj je objavljeno sve to je na temu slogana vie od
igre Slobodan Stojanovi napisao, taj i takav utisak neposredno se potvru-
je kao nezaobilazan ak i kada se ini da u pojedinim trenucima autor ne do-
see one i onakve kreativne maksimume koji su ga i uinili jednim od vrhova
nae pozorine, TV i filmske dramaturgije. Ali ako ih u datom momentu i ne
dosee, S. Stojanovi ih na krajnje umean nain potvruje kao nezaobilazne
i eto u stvari razloga da sa njegovom dramskom i scenaristikom rei nastavi-
mo da se druimo i dalje jer je ona, kao i on sam to je bio neiscrpna.
Sasvim dovoljno da ga uvek iznova konsultujemo, zar ne!

S. M. F.

314
 PODACI O TVSERIJI

VIE OD IGRE (DEVET EPIZODA 1. GRADINA, 62 min 23 sc; 2.

RADNIKIGRAANSKI, 56 min 30 sc; 3. UTAKMICA, 50
min 10 sc; 4. JAKA LJUBAV, 53 min 42 sc; 5. BABICA, 54 min 14 sc; 6.
NO PASARAN!, 53 min 57 sc; 7. IPAK, 53 min 57 sc; 8. PARASTOSI,
48 min 42 sec; VIE OD IGRE, 51 min 53 sc) Proizvodnja: RTV Sr-
bije, Beograd, 1976. Scenario: Slobodan Stojanovi Reija: Zdrav-
ko otra Kamera: Dragan Mani Muzika: Vojkan Borisavljevi
Scenofraf: Tomislav Njei Kostimograf: Jelisaveta Gobecki
Montaa: Petar Aranelovi Ton: Miodrag Vukovi Urednik:
Ljubomir Radievi Uloge: Petar Boovi, Ljiljana Dragutinovi, Ni-
kola Simi, Pavle Vuisi, Zoran Radmilovi, Nikola Mili, Velimir ivoti,
ivojinika Milenkovi*, Mia Tomi, Miodrag Milovanov, Vesna Malo-
hodi, Slavko Simi, Slobodan Aligrudi, Ljubica Kovi, Slobodan uri,
Vlastimiruza Stojiljkovi, Milo uti, Vojislav Brajovi, Dragoljub
Gula Milosavljevi, Predrag Pani, Jelena Jovanoviigon, Mihailo Bata
Paskaljevi, Zoran Stoiljkovi, Toma Kuruzovi, Ivan Bekjarev, Ljubomir
UbavkiPendula, arko Mitrovi, Miodrag PopoviDeba, Olga Stani-

*Da ni ovaj broj YU filma danas, posveen televizijskom stvaralatvu pokoj-

nog dramskog i proznog pisca, filmskog scenariste i urednika Slobodana Stojanovi-
a nije mogao da proe a da na njegovim stranicama, u okviru pridodate fusnote, ne
osvane neto kao pomen na neke od onih koji su u samoj seriji ostvarili i te kako zna-
ajan tajming kao lanovi glumakog ansambla (o ostalim lanovima mnogoljudne
ekipe, koji su takoe otputovali od nas a koje najee i ne poznajemo, teko da je
mogue uopte neto i prozboriti!), govori i vest od danas, 19. marta. 2008. godine,
objavljena u Politici: Srpski glumac ivojinika Milenkovi preminuo je u 81. go-
dini, preneli su sino beogradski mediji. Pozorinu karijeru poeo je u rodnom Niu, oda-
kle je preao u Beogradsko dramsko pozorite, iji je lan bio sve do odlaska u penziju. Mi-
lenkovi je igrao vie od 150 predstava, u oko 30 filmova i vie od 300 TV emisija.
Znaajne uloge ostvario je u serijama TV Beograd U crnom snegu, Levaci, Diplom-
ci, Ljubav na seoski nain, Vie od igre, Vru vetar, Sreni ljudi i Porodino blago...
Ve sam pogled na ne mali broj imena onih (koji su na gornjem spisku na pose-
ban nain obeleeni kurzivom) kojih vie nema meu nama, a bez kojih se nije mo-
gla zamisliti ni na pozorini, ni filmski ni TV ivot, dovoljan je da suoeni sa jo
jednim odlaskom, definitivno konstatujemo da je sa ivojinomikom Milenko-
viem sa stvaralake i ivotne scene u seanje otila ne samo plejada vrsnih TV etc.
stvaralaca, nego naprotiv itava jedna epoha koje je i ova serija zatitni znak!
315
 savljevi, Vlasta Vlaisavljevi, Aleksandar Hrnjakovi, Ramiz Steki, Mil-
ka Gazikalovi, Ljubia Bai, Nikola Jovanovi, Goran Sultanovi, Josif
Tati i drugi.
Serija je premijerno emitovana od 17. 4. do 12. 6. 1977. godine, a potom re-
prizirana od 1. 3. 1979. do 26. 4. 1979; od 3. 12. 1988. dp 28. 1. 1989; od
15. 10. 1990. do 10. 12. 1990. godine; potom tokom marta i aprila 2006,
a poslednji put od 25. 1. do 6. 2. 2007. (?!?) godine.*

*Pretposlednji i, za sada, poslednji podatak, u svakom sluaju treba uzeti u obzir

samo uslovno iz prostog razloga jer, uprkos nastojanjima da to uradimo onako kako
se to od nas i oekuje, do pouzdane satnice dva zadnja reemitovanja serije nismo
uspeli da doemo iz isto birokratskih razloga koji RTS kao toboe javni servis svih
graana Srbije transformie u ono to se o njemu javno ne govori ali se u potaji na to-
me i te kako insistira; naime, u pitanju je ne javni servis, ve politiki i ideoloki kom-
plot u okviru koga samo podobnima pripada ta ast da ih uzmu u obzir!?!
316
 FILMOGRAFSKA NAPOMENA

VIE OD IGRE (MORE THAN A GAME) pp: RTV Srbije, Beograd

ps: Slobodan Stojanovi r: Zdravko otra f: Dragan Mani
m: Vojkan Borisavljevi sc: Borislav Njei kos: Beti Gobecki
mt: Petar Aranelovi gl: Pavle Vuisi, Zoran Radmilovi, Nikola
Simi, Petar Boovi, Slobodan Aligrudi, Mia Tomi, Vlastimiru-
za Stojiljkovi met: 2.680 (98min) tp: 35 mm, kolor, st. rod:
igrani od: avgusta 2001.

317
 BELEKA O AUTORU

Slobodan Stojanovi je roen 1937. godine u akovici. Diplomirao je

dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Bio je upravnik Narodne biblioteke u Poarevcu, dramaturg i umetniki
direktor Savremenog pozorita u Beogradu, dugogodinji urednik Televizi-
je Beograd, redovni profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.
Napisao je vei broj drama, prikazivanih u skoro svim jugoslovenskim po-
zoritima i inostranstvu, TV drama i serija, filmskih scenarija, dramaturkih
studija i eseja. Poslednjih godina pisao je preteno prozu.
Najpoznatije drame: Opasna voda (1959), Oiljak (1962), Slatke i gorke
trenje (1963), Akvarijum (1964), Kua na brdu (1968), Ti si to (1972), Pre-
noite (1978), Raste trava (1968), Ptic i ptica (1986).
Izabrane drame, sa iscrpnom biografijom i teatrografijom, objavljene su
u knjizi Drame, u izdanju BIGZa Beograd.
Televizijske drame i serije: Tuga (1965), Otac (1965), Smoki (1967), Go-
lubovii (1968), Vie od igre (1975), Siroe (1978), Idemo dalje (1982), Osam
stotina ena (1986), Dranje za vazduh (1987), Jastuk groba mog (1991).
Proza: Uitelj (1981), Povodom mokrog snega (1985) i dr.
Dobitnik je nekoliko uglednih domaih i meunarodnih nagrada.
Umro je u Poarevcu 4. januara 2000. godine.

319