Glumcevo telo i psihologija

Nasa tela nam mogu biti najveci prijatelji ili najveci neprijatelji.

Znana je cinjenica da ljudsko telo i psihologija uticu jedno na drugo i da su u

konstatnoj razmeni. Bilo nerazvijeno ili preterano razvijeno telo moze lako da ugusi
aktivnost uma, utupi osecanja ili oslabi volju. Bas zato sto svaka profesija ima
karakteristicne profesionalne deformacije, navike, bolesti i opasnosti, od velike je
vaznosti da nadjemo potpun balans i harmoniju izmedju tela i psihologije.

Ali glumac, koji na telo gleda kao na instrument za izrazavanje svojih kreativnih
ideja na sceni, mora da osvoji potpunu harmoniju izmedju tela i psihologije.

Postoje glumci koji svoje uloge osecaju duboko, mogu da ih razumeju do tancina, ali
ne mogu da izraze ni da prenesu publici ta bogatstva unutar sebe. Te divne misli i
emocije ostaju nekako zakljucane unutar njihovih nerazvijenih tela. Proces proba i
gluma je za njih bolna borba sa svojim odvise cvrstim telima kako Hamlet kaze. Ali
nema potrebe za ocajavanjem. Svaki glumac, u vecoj ili manjoj razmeri, pati od
otpora koji mu pruza sopstveno telo.

Fizicke vezbe su potrebne da bi se ova prepreka prevazisla. Ali te vezbe moraju biti
postavljene na drugacijim principima od onih koji se predaju na vecini dramskih
skola. Gimnastika, macevanje, ples, akrobatika, kardio vezbe i rvanje su nesumnjivo
dobre i korisne stvari za ono za sta sluze, ali telo glumca mora proci kroz poseban
vid razvoja sa posebnim zahtevima koji odgovaraju njegovoj profesiji.

Koji su to zahtevi?

Prvi jeste ekstremna osetljivost tela na psiholoske kreativne impulse. Ovo ne moze
biti postignuto samo fizickim vezbama. Sama psihologija glumceva mora da uzme
svog udela u takvom razvoju. Telo glumca mora da upije psiholoske kvalitete, mora
da se napuni i da bude prozeto njima tako da se postepeno pretvori u osetljivu
membranu, kao neka vrsta prijemnika i prenosioca najtananijih slika osecanja
emocija i voljnih impulsa.

*Psihologija = unutrasnji zivot. Dakle ne samo mozak nego i osecanja i volja.

Od kraja 19 veka pa do danas sve vise i vise svetom vlada materijalisticni pogled na
stvari, kako u umetnosti tako i u nauci i u svakodnevnom zivotu. Posledica toga je
da samo opipljive stvari, stvari koje mozemo dodirnuti, posedovati fizicki, samo one
stvari koje odrazavaju spoljasnost zivota se cine jedinim dovoljno vaznim da privuku
paznju umetnika.

Pod utiskom ovog materijalisticnog koncepta, savremeni glumac je konstantno i

samo zbog obicne neophodnosti gurnut u opasnost eliminisanja psiholoskih
elemenata iz svoje umetnosti, i u preterano naglasavanje fizickih elemenata. I tako
toneci sve dublje i dublje u neumetnicki milje njegovo telo postaje kruto, sve plice i
plice, tvrdo, kao telo lutke, i u ekstremnim slucajevima oslikava neku automatiku
ovog mehanickog doba. Kradja ideja postaje zgodna zamena zaoriginalnost. Glumac
pocinje da se koristi raznoraznim pozorisnim trikovima i kliseima i ubrzo poprimi
veliki broj glumackih navika i telesnih manirizama; nebitno je koliko dobro ili lose
izgledaju, oni su samo zamena za njegova prava umetnicka osecanja i emocije,
zamena za pravo kreativno uzbudjenje na sceni.

Uz to, pod hipnotickom moci modernog materijalizma glumci cak naginju ka

zapostavljanju granica izmedju svakodnevnog zivota i zivota na sceni. Trude se da
donesu zivot kakav je na scenu, ali radeci to postaju obicne fotografije a ne
umetnici. Oni zaboravljaju da je zadatak kreativnog umetnika ne da samo kopira
spoljni izgled zivota vec da tumace zivot i sve njegove aspekte i tananosti, da
prikazu sta je iza fenomena zivota, da dopuste gledaocu da pogleda iza zivotnih
povrsnosti i znacenja.

Nije li umetnik, glumac u pravom smislu reci, bice koje je obdareno sposobnoscu da
vidi i iskusi stvari nevidljive drugim ljudima? Nije li njegova prava misija, njegov
radosni instinkt, da prenese gledaocu, kao neko otkrovenje, njegove sopstvene
impresije o stvarima kako ih on sam vidi i oseca? I kako moze on to da uradi ako je
njegovo telo okovano i ograniceno u izrazaju neumetnickim silama, i nekreativnim
uticajima? S obzirom da su njegovo telo i glas jedini fizicki instrumenti kojima moze
da stvara, zar ne bi trebao da ih zastiti od neprijatljskih i degenerisucih stega?

Hladno, analiticno, materijalisticko misljenje gusi potrebu za zamisljanjem. Da bi se

odbranio od ovog smrtonosnog uticaja glumac mora sistematicno da preuzme
zadatak hranjenja tela drugim impulsima od onih koji uticu na njega u cistom
materijalisticnom nacinu zivljenja i misljenja. Glumcevo telo moze biti od neke
vrednosti za njega samo dok je motivisano neprekinutim tokom umetnickih impulsa;
samo onda ono moze biti definisanije, fleksibilno, izrazajno i najvaznije osetljivo i
sposobno da reaguje na finoce koje cine unutrasnji zivot kreativnog umetnika. Jer
glumcevo telo mora biti izvajano i nanovo stvoreno iznutra.

Cim pocnete sa konkretnim vezbama zadivicete se koliko i kako entuzijasticki

ljudsko telo, posebno glumcevo telo, moze da prihvati i reaguje na ciste psiholoske
vrednosti.(ne dopada mi se formulacija. Jednostavnije treba. Sve treba
jednostavnije.) Dakle, da bi glumac napredovao, moraju se naci i primeniti
specijalne psihofizicke vezbe. Prvih devet vezbi su napravljene tako da ispune ovaj
zahtev.

Ovo nas dovodi do drugog zahteva, koji je bogatstvo same psihologije. Osetljivo telo
i bogata, raznobojna psihologija su medjusobno komplementarne i stvaraju
harmoniju koja je preko potrebna za dostizanje profesionalnih ciljeva glumcevih.

Postici cete ciljeve konstantnim povecavanjem kruga vaseg interesovanja. Probajte

da iskusite psihologije ljudi iz drugih epoha citanjem starih tekstova, istorijskih
romana ili cak same istorije. Tokom citanja probajte da prodrete u njihove misli bez
uticanja svojih modernih pogleda na svet, moralnih koncepata, socijalnih principa ili
bilo cega sto sadrzi licnu prirodu ili misljenje. Probajte da razumete njihov nacin
zivljenja i okolnosti njihovih zivota. Odbijte dogmaticnu i lose usmerenu ideju da se
ljudi nikada ne menjaju, vec ostaju isti kroz svako doba. (Jednom sam cuo poznatog
glumca da kaze:Hamlet je bio samo covek kao ja.! U trenutku je otkrio tu
unutrasnju lenjost koja ga je sprecila da udje temeljnije u Hamletovu licnost, njegov
nedostatak interesa za bilo sta vam njegove sopstvene psihologije)

Isto pokusajte da prodrete u psihologiju drugih nacija; probajte da definisete njihove

specificne karakteristike, njihove psiholoske osobine, interese, njihove umetnosti.
Budite striktni oko glavnih razlika izmedju nacija.

Dalje, nastojte da prodrete u psihologije ljudi koji vas okruzuju a da vam nisu
simpaticni. Probajte da nadjete neke dobre, pozitivne kvalitete koje ste mozda
prevideli ranije. Pokusajte da osetite sta oni osecaju; zapitajte se zasto osecaju ili
cine na taj nacin stvari.

Ostanite objektivni i razvicete uveliko sopstvenu psihologiju. Sva ta empaticna

iskustva ce sopstvenom tezinom utonuti u vase telo i uciniti ga osetljivijim,
plemenitijim i fleksibilnijim. A i vasa sposobnost da proniknete u karaktere koje
profesionalno izucavate vremenom ce postati ostrija. Prvo cete poceti da otkrivate
kakvo bezgranicno obilje originalnosti, inventivnosti, i ingenioznosti mozete da
izrazite kao glumac. Bicete sposobni da otkrijete u karakterima te fine i tesko
uhvatljive osobine koje niko osim vas, glumca, ne moze da vidi, i kao posledicu
otkrije to publici.

I ukoliko kao dodatak na prethodne sugestije dodate naviku da suzbijete sav

nepotrebni kriticizam, bilo u zivotu ili profesionalnom radu, ubrzacete znacajno svoj
napredak.

Treci zahtev koji traze glumacke vezbe su potpuna poslusnost i tela i psihologije
glumceve. Glumac koji nauci da savlada samog sebe i svoju profesiju, prognace sve
elemente slucajnosti iz svog posla i stvorice cvrsto tle za rast svog talenta. Samo
ce bespogovorna poslusnost njegovog tela i psihologije dati neophodno
samopouzdanje, slobodu, i harmoniju za kreativni proces. Jer u svakodnevnom
zivotu ne koristimo dovoljno a ni pravilno svoje tela, i kao rezultat vecina nasih
misica postane slaba, kruta i neosetljiva. Moraju biti reaktivirani i napravljeni
otpornim. Citav metod predlozen u ovoj knjizi vodi do izvrsavanja ovog treceg
zahteva.

I sada da predjemo na prakticni rad i da pocnemo sa nasim vezbama. Izbegnite da

ih radite mehanicki, i uvek pokusajte da imate u mislima cilj svake vezbe.
VEZBA 1

Uradite nekoliko sirokih, velikih ali jednostavnih pokreta koristeci maksimalno

prostor oko sebe. Ukljucite i koristite celo telo. Pokrete pravite sa dovoljno snage, ali
bez nepotrebnog grcenja misica. Pokreti mogu da budu sledeci:

Otvorite se potpuno, sireci ruke i sake, i noge sto dalje jedne od drugih. Ostanite u
ovoj rasirenoj poziciji par sekundi. Zamislite da postajete sve veci i veci. Vratite se u
neutralnu poziciju. Ponovite pokret nekoliko puta. Imajte na umu cilj vezbe, recite
sebi:Probudicu uspavane misice svog tela; Ozivecu ih i koristicu ih.

Sada se zatvorite, prekrstite ruke na grudima, stavite sake na ramena. Kleknite na

jedno, ili oba kolena, nakrivite glavu nisko. Zamislite da postajete sve manji i manji,
sklupcavajuci se, skupljajuci se kao da zelite da nestanete unutar sebe, i da ses
prostor oko vas skuplja. Druga grupa misica ce biti probudjena ovim pokretom
smanjivanja.

Vratite se u stajacu poziciju, zatim se naglo odgurnite unapred na jednu nogu,

istezuci jednu ili obe ruke. Uradite isti pokret u stranu, desno, levo, koristeci sto vise
prostora mozete.

Napravite pokret koji izgleda kao da kovac udara nakovanj.

Uradite seriju sirokih, dobro oblikovanih, punih pokreta kao da bacate nesto u
razlicitim pravcima, podizete nesto sa zemlje, drzite visoko iznad glave, ili vucete,
gurate, odbacujete. Vasi pokreti treba da budu potpuni, sa dovoljno snage i u
srednjem tempu. Izbegnite plesne pokrete. Ne drzite dah. Ne zurite. Napravite
pauzu izmedju svakog pokreta.

Ove vezbe ce vam dati zracak senzacija slobode i povecanog zivota. Neka te
senzacije utonu u vase telo kao prvi psiholoski kvaliteti koje cete primiti.

VEZBA 2

Nakon sto ste se naucili da ovom pripremnom vezbom radite seriju jednostavnih,
sirokih i slobodnih pokreta, nastavite da ih radite na drugaciji nacin. Zamislite da je
u vasim grudima centar iz kog teku svi impulsi za sve pokrete. Mislite o ovom
zamisljenom centru kao o izvoru unutrasnje aktivnosti i moci vaseg tela. Posaljite tu
moc u glavu, ruke, sake, torzo, noge i stopala. Neka vam senzacija snage, harmonije
i dobrostanja prodru u celo telo. Pobrinite se da ni ramena, ni laktovi, ni kukovi, ni
kolena ni zglobovi ne sprecavaju ovaj tok energije iz zamisljenog centra, nego neka
tece slobodno. Shvatite da su vam zglobovi dati ne da bi telo bilo kruto vec da vam
omoguci potpunu slobodu i fleksibilnost.

Zamislite da ruke i noge poticu iz ovog centra u grudima(ne u ramenima i

kukovima), i napravite seriju prirodnih pokreta; podignite ruke i spustite ih, istegnite
ih u raznim pravcima, hodajte, sedite, ustanite, lezite, pomerite neke predmete,
obucite kaput, rukavice, sesir, skinite ih, i tako dalje. Pokusajte da to napravite tako
da svaki pokret zaista i pocinje iz zamisljenog centra u vasim grudima.

Dok radite ovu vezbu imajte na umu jos jedan vazan princip; neka ta moc koja
dolazi iz zamisljenog centra iz grudi i vodi vas, neka prethodi samom pokretu, dakle
prvo posaljite impuls za pokret a zatim sekund kasnije napravite pokret fizicki. Dok
hodate napred, u stranu, nazad pustite i sam centar da izadje par santimetara izvan
vasih grudi i da vas vodiu pravcu kretanja. Treba da pustite telo da prati centar.
Ucinice vase pokrete glatkim, gracioznim i umetnickim, prijatnim za uraditi ih isto
kao i videti ih.

Nakon sto je pokret zavrsen, nemojte seci tok moci koja tece iz centra, nego je
pustite da tece i dalje i da zraci nakratko izvan granica vaseg tela i u prostor oko
vas. Ta moc mora i da prethodi pokretu i da ga nastavlja/prati, tako da ce senzacija
slobode biti ojacana tom moci i tako staviti jos jedan psihofizicki kvalitet pod vasu
komandu. Postepeno cete iskusiti sve vise i vise onaj snazan osecaj koji se zove
glumceva prisutnost na sceni. Dok igrate pred publikom nikada vise necete biti
samosvesni, nikada necete patiti od bilo kakvog straha ili manjka samopouzdanja u
sebe kao umetnika.

Zamisljeni centar u grudima ce vam takodje dati senzaciju da se celo vase telo blizi
odredjenom idealnom ljudskom telu. Kao muzicar koji moze da svira na samo
dobro nastimovanom instrumentu, tako cete imati osecaj da vam vase idealno
telo omogucava najveci izrazaj, otvorenost da dobije bilo kakve karakteristike likova
koje tumacite. Dakle nastavite sa ovim vezbama dok ne osetite da je mocni centar
unutar vasih grudi prirodan deo vas i da ne morate vise davati dodatne paznje ili
koncentracije da bi bio aktivan.

Zamisljeni centar takodje sluzi drugoj svrsi, ali o tome ce biti reci kasnije.

VEZBA 3

Kao i ranije uradite snazne i krupne pokrete celim telom. Ali sada recite sebi:Kao
vajar, ja vajam prostor koji me okruzuje. U vazduhu oko mene ostavljam oblike koji
kao da su napravljeni od mojih pokreta.

Pravite snazne i konacne oblike. Da bi ste mogli to da uradite, mislite na pocetak i

kraj svakog pokreta koji pravite. Ponovo recite sebi:Sada pocinjem moj pokret koji
pravi oblik, i kada se pokret zavrsi:Sada sam zavrsio; oblik je tu. Zajedno sa
ovim, mislite i osecajte svoje telo kao o pokretnoj formi, obliku. Ponovite svaki
pokret nekoliko puta dok ne postane slobodan i prijatan za izvrsavanje. Vasi napori
ce liciti na rad slikara koji opet i opet ponavlja jednu liniju, tezeci ka boljoj, cistijoj i
ekspresivnijoj formi. Ali da ne bi ste izgubili kvalitet vajanja, zamislite da vam
vazduh oko vas pruza otpor, da je napravljen od cvrsce supstance. Takodje probajte
iste pokrete u razlicitom tempu.
Zatim probajte da radite pokrete koristeci samo razlicite delove tela: vajajte vazduh
oko vas samo ramnima, ledjima, laktovima, kolenima, celom, sakama, prstima, i
tako dalje. U svim ovim pokretima odrzite senzaciju snage i unutrasnje moci koje
teku kroz i iz vaseg tela. Izbegnite nepotrebne misicne tenzije. Zbog jednostavnosti
radite ove vajajuce pokrete prvo bez zamisljanja centra u grudima, a zatim ukljucite
i centar u vezbu.

Sada, kao i u prosloj vezbi predjite na jednostavne prirodne pokrete i svakodnevne

poslove koristeci zamisljeni centar kao i senzacije snake, vajajuce moci i forme.

Kada dolazite u dodir sa predmetima, pokusajte da prespete svu svoju snagu u njih,
da ih ispunite svojom moci. Ovo ce razviti vasu sposobnost da rukujete predmetima
sa najvecom strucnosti i lakocom. Isto tako naucite da prosirite ovu moc na vase
partnere (cak i sa daljine); ovo ce postati jedno od najjednostavnijih sredstava za
uspostavljanje iskrenog i cvrstog kontakta sa ljudima na sceni, sto je i bitan deo
tehnike i time cemo se baviti kasnije. Trosite svoju moc bahato; ona je neiscrpna, i
sto vise dajete to cete vise nakupiti u sebi.

Zavrsite ovu vezbu pokusajem da istrenirate sake i prste posebno. Uradite seriju
prirodnih pokreta: uzeti, pomeriti, podignuti, spustiti, dodirnuti i koristite razlicite
predmete, velike i male. Pobrinite se da su sake i ruke ispunjene sa onom istom
moci vajanja i da one isto stvaraju oblike svakim pokretom. Nema potrebe da
preterujete sa pokretima, i nemojte biti obeshrabreni ukoliko u pocetku pokreti
izgledaju cudni i preterano naglaseni. Glumceve ruke i prsti mogu biti
najekspresivniji na sceni ako su dobro razvijeni, senzitivni i ekonomicno upotrebljeni.

Kada ste stekli dovoljno tehnike sa pokretima vajanja, i osetili zadovoljstvo u

pravljenju pokreta, sledeci korak je da kazete sebi: Svaki pokret koji napravim je
malo umetnicko delo, pravim pokrete kao umetnik. Moje telo je fini instrument za
stvaranje vajajucih pokreta i stvaranje oblika/formi. Kroz moje telo ja sam sposoban
da prenesem gledaocu moju unutrasnju snagu i moc. Neka ove misli utonu duboko
u vase telo.

Ova vezba ce vam omoguciti da konstantno pravite oblike za sve sto radite na
sceni. Razvicete ukus za formu i bicete umetnicki nezadovoljni svakim pokretom na
sceni koji je prazan ili bezoblican, ili sa neodredjenim gestovima, govorom, mislima,
osecanjima i impulsima volje kada ih primetite u sebi ili drugima u profesionalnom
radu. Razumecete i bicete ubedjeni da bezoblicnost i praznina nemaju mesta u
umetnosti.

VEZBA 4

Ponovite siroke i velike pokrete kao u prethodnim vezbama, koristeci celo telo; zatim
predjite na prirodne pokrete, i zatim vezbajte samo sake i prste.
Ali sada probudite u sebi drukciju misao: Moji pokreti teku kroz prostor, mesajuci
se nezno i lepo jedan u drugi. Kao u prosloj vezbi, svi pokreti moraju biti
jednostavni i dobro oblikovani. Neka pokreti rastu i smanjuju se kao talasi. Kao i pre,
izbegnite nepotrebne misicne tenzije, ali, sa druge strane nemojte dopustiti da vasi
pokreti postanu slabi, neodredjeni, nezavrseni ili bezoblicni.

U ovoj vezbi zamislite vazduh oko vas kao povrsinu vode koja vas podupire i preko
cije povrsine vasi pokreti lagano teku.

Menjajte tempo. Pauzirajte s vremena na vreme. Posmatrajte vase pokrete kao mala
umetnicka dela, kao sa svim vezbama iz ovog poglavlja. Senzacija mira, blagostanja
i psiholoske toplote ce biti vasa nagrada. Zadrzite ove senzacije i pustite ih da
ispune vase celo telo.

VEZBA 5

Ako ste ikada posmatrali letenje ptica, lako cete uhvatiti ideju iza ove vrste pokreta.
Zamislite da celo vase telo leti kroz prostor. Kao i u prethodnim vezbama, vasi
pokreti treba da se pretapaju jedan u drugi a da ne postanu bezoblicni. U ovoj vezbi
fizicka snaga vasih pokreta moze da se povecava ili smanjuje, kako zelite, ali nikada
ne sme da nestane potpuno. Psiholoski morate konstantno da odrzavate svoju
snagu. Mozete doci u staticnu poziciju spolja, ali iznutra morate da nastavite osecaj
da i dalje letite. Zamislite da je vazduh oko vas nastrojen da vam pomogne u vasim
letecim pokretima. Vasa zelja mora da bude da prevazidjete tezinu sopstvenog tela,
da se borite sa zakonom gravitacije. Dok se krecete, promenite tempo. Senzacija
radosne lakoce ce vam ispuniti celo telo.

I ovu vezbu pocnite sa sirokim velikim pokretima. Zatim predjite na prirodne

gestove. Dok izvrsavate svakodnevne pokrete, odrzite njihovu istinitost i
jednostavnost.

VEZBA 6

Pocnite ovu vezbu, kao i uvek, sirokim velikim pokretima, kao iz prethodnih vezbi,
zatim predjite na jednostavne prirodne pokrete: podignite ruku, spustite je, ispruzite
je napred, sa strane; hodajte po sobi, lezite, sedite, ustanite, itd. Ali konstantno i pre
pokreta saljite zrake iz vaseg tela u prostor oko vas, u pravcu pokreta koji pravite, i
nakon sto je pokret zavrsen.

Mozete se zapitati tokom vezbanja, kako je moguce da nastavim da sedim nakon sto
sam fizicki vec seo. Odgovor je jednostavan ako se setite kako ste seli, umorni i
iscrpljeni. Tacno, vase fizicko telo je zauzelo finalnu poziciju, ali psiholoski vi i dalje
sedate zraceci svoje sedenje. Ovo zracenje osecate kao senzaciju uzivanja u
sedenju. Ista stvar je sa ustajanjem dok zamisljate sebe umornog i iscrpljenog: vase
telo se opire ustajanju, i dugo pre nego sto zapravo ustanete vi vec to radite iznutra.
Zracite ustajanje i nastavljate da ustajete i nakon sto stojite uspravno. Naravno to
ne znaci da treba da glumite ili da se pravite da ste umorni i iscrpljeni tokom
vezbanja ove vezbe. To je samo ilustracija neceg sto se moze desiti u pravim
zivotnim okolnostima. U ovim vezbama zracenje treba da se desava sa svakim
pokretom koji dodje do staticne pozicije. Zracenje mora da prethodi i prati sve vase
aktuelne pokrete.

Dok zracite pokusavajte, takoreci, da izadjete izvan granica sopstvenog tela. Saljite
vase zrake u razlicitim pravcima iz celog tela odjednom i nakon toga iz odredjenih
delova tela ruku, saka, prstiju, palceva, cela, grudi, ledja. Mozete ali ne morate
koristiti centar u grudima kao srediste iz kog zracenje pocinje. Napunite ceo prostor
oko vas ovim zracenjem. (Zapravo je isti proces kao slanje svoje moci, ali ima
mnogo laksi kvalitet. Isto pazite na finu razliku izmedju letecih i zracecih pokreta,
sve dok vezbanjem ne budete sigurni sta je sta.) Zamislite da je vazduh oko vas
ispunjen svetlom.

Ne smete se uznemiravati sumnjama da li zracite ili samo zamisljate da zracite. Ako

iskreno i uvereno zamislite da saljete zrake napolje, masta ce vas postepeno i verno
odvesti do pravog i stvarnog procesa zracenja.

Senzacija postojanja i znacajnosti vaseg unutrasnjeg bica ce biti rezultat ove vezbe.
Neretko su glumci nesvesni ili previde blago koje imaju unutar sebe, i odvise se u
glumi oslanjaju na spoljna sredstva izrazavanja. Koriscenje samo spoljnih sredstava
je nepobitni dokaz kako neki glumci zaborave ili ignorisu cinjenicu da karakteri koje
igraju imaju zive duse, i da te duse mogu da se manifestuju i naprave istinitim kroz
mocno zracenje. Zapravo ne postoji nijedna sfera nase psihologije koja se ne moze
zraciti.

Ostale senzacije koje cete mozda osetiti su sloboda, sreca i unutrasnja toplota. Sva
ova osecanja ce ispuniti vase celo telo, prozimajuci ga, i ciniti ga sve vise i vise
zivim, osetljivim i responzivnim . (Dodatne beleske o zracenju mozete naci na kraju
ovog poglavlja.)

VEZBA 7

Kada se dobro upoznate sa ova cetiri nacina kretanja (vajanje, lebdenje, letenje i
zracenje) i kada ste sposobni da ih uradite lako, pokusajte da ih reprodukujete samo
u masti. Ponavljajte to dok ne postanete sposobni da stvorite iste psiholoske i fizicke
senzacije koje iskusite dok se krecete.

U svakom pravom umetnickom delu uvek mozete naci cetiri kvaliteta koje je
umetnik stavio u svoju kreaciju: lakoca, forma, lepota i celina. Ova cetiri kvaliteta
moraju isto biti razvijena u svakom glumcu; njegovo telo i govor moraju biti prozeti
njima jer su to jedini vidljivi instrumenti koji su mu dostupni na sceni. Njegovo telo
mora da postane umetnicko delo unutar sebe, mora da primi ova cetiri kvaliteta i da
ih iskusi iznutra.
Da se prvo suocimo sa kvalitetom lakoce. Dok glumite, teski pokreti i nefleksibilan
govor sposobni su da deprimirajuce ili cak odbijajuce deluju na publiku. Tezina u
umetniku je nekreativna moc. Na sceni tezina moze da postoji samo kao tema, ali
nikad kao nacin glume. It is the lightness of touch which more than anything else
makes the artist rekao je Edvard Iglston. Drugim recima vas karakter na sceni
moze biti tezak, cudan u pokretima i neartikulisam u govoru; ali vi,sami, kao
umetnici uvek morate da koristite lakocu kao sredstvo izrazavanja. Cak i tezina
mora biti izvedena sa lakocom. Nikada necete pobrkati kvalitete karaktera i one koje
imate kao umetnik ako naucite da razlikujete ono sta igrate (tema,karakter) i na koji
nacin/kako to cinite (nacin, stil glume)

Lakoca opusta telo i duh; dakle vrlo je bliska humoru. Neki komedijasi koriste teska
sredstva duhovitog izrazaja, kao da se zacrvene u licu, grce, krive tela i kaznjavaju
svoje glasnice a smeha u publici nema. Drugi komedijasi koriste ista teska resenja
ali ih cine sa lakocom i finesama, i vrlo su uspesni sa njima. Jos bolja ilustracija je
klovn koji