Univerzitet u Novom Sadu

Filozofski fakultet
Odsek za filozofiju

Seminarski rad iz Filozofije umetnosti

Transcendentalizam Maljevieve estetike

Student: Mentor:
Nikola Vujadinovi prof. dr Dragan Prole

Novi Sad,
2017.

1
Apstrakt: Rad nastoji da prezentuje osnove avangardne estetike Kazimira Maljevia branei
jednostavnu tezu o njenom transcendentalizmu. Tom prilikom autor usvaja razumevanje
avangarde kao onog umetnikog pokreta kojeg pre svega karakterie prelazak sa podraavanja
na preobraavanje sveta. Time je neizbeno bilo izloiti kako Maljevievo razumevanje
supstancije sveta, tako i predlog projekta njegovog menjanja.

Kljune rei: Crni kvadrat, nita, bespredmetnost, forma, oseanje, nihilizam

2
Sadraj

Uvod............................................................................................................................................4

Svet kao bespredmetnost.............................................................................................................5

Suprematistiko oseanje i doivljaj...........................................................................................7

Crni kvadrat i formalni transcendentalizam................................................................................8

O razotkrivenom niemu.......................................................................................................10

Zaustavljanje progresa..............................................................................................................13

Nihilizam...................................................................................................................................14

Zakljuak...................................................................................................................................17

Literatura:..................................................................................................................................19

3
Uvod

Avangardni pokreti odnose se na umetnost, kulturu i drutvo. Umetniki pokreti meu

njima mogu biti veoma razliiti, te je stoga teko strogo definisati ono avangardno u svakome
od njih. Neko opte razumevanje avangardne umetnosti ipak postoji, ali onda kada se
pokuava oznaiti njena sutinska odlika jednoglasnosti meu teoretiarima nema.

Tako, na primer, u svojoj studiji Kritika istorija umetnosti XX veka, Donald Kuspit
govori o avangardnoj umetnosti kao onoj umetnosti koja uspostavlja kritiku distancu, kako
spram sebe, tako i spram sveta. Na njenom poetku stoji slutnja umetnika da neto nije u redu
sa umetnou i svetom. Prvobitni interes je teorijski: avangarda najpre eli da sazna istinu o
svetu i sebi.1 Tek je to saznanje moe podstaknuti ili da kapitulira ili da inicira promenu. Ovo
poslednje upravo jeste presudno obeleje avangarde prema Borisu Grojsu: njena osnovna
namera sastoji se u zahtevu za prelaskom sa prikazivanja sveta na njegovo preobraavanje2.

Avangarda nastaje iz potrebe za jednim kritikim (samo)osveivanjem, a ta potreba

uvek se javlja onda kada nae neposredno iskustvo sveta i nas u njemu negira vaenje i
smisao koji su oni do tada imali za nas. Taj negirani smisao je sledei: sveproimajua priroda
jeste boanska tvorevina koja na sebi uva peat svog savrenog tvorca; ovek je deo prirode i
kao takav uprkos svojim ambicijama ne moe prevazii njena ogranienja. To su
ogranienja sveta u kome ovek ivi. Ta misao izraena je jo physis nomos razlikom, u vezi
sa kojom nas Aristotel ui da ono to nije po prirodi, ve po oveku, jeste njegovo delanje i
njegovo tvorenje. Zato tradicionalna umetnost podraava prirodu, jer samo se tako pribliava
savrenstvu boanskog stvaranja. Prelazak sa podraavanja sveta na njegovo preobraavanje
pretpostavlja razgradnju ove kostitutivne ideje prirode. Industrijska revolucija u 19., te nagli
razvoj tehnike tokom 19. i 20. veka, sve vie je suoavao oveka sa time da svet u sve veoj
meri postaje ljudska, a ne boanska tvorevina. Ono to je nekada bila boanska granica sada
je preeno i stavjeno u vlastitu slubu. Tako je tradicija izgubila svoj legitimacijski osnov.

1 Kuspit, D., Kritika istorija umetnosti XX veka, Art Press, Beograd, 2013., str. 9., preveo: Vladimir
Mates

2 Grojs, B., Ruska avangarda: skok preko progresa, u: Stil Staljin, Slubeni glasnik, Beograd, 2009.,
str. 24., preveo: Dobrilo Aranitovi

4
 Raskid sa vidjivim svetom i njegovim prikazivanjem pregnantno se odvija u
apstraktnom slikarstvu avangarde, koje nije u kontinuitetu modernistike tradicije koja je
nastala i koja je razvijana u Parizu od sredine XIX veka 3. Apstraktno, isto ili bespredmetno
slikarstvo nastaje spram ove tradicije u alternativnim kulturama: Nemakoj, Ruskoj,
Holandskoj i tako dalje. Rusku avangardu, pa i apstraktno slikarstvo u okviru nje, ne
karakterie preobraavanje sveta kao menjanje postojeeg, ve preobraavanje sveta kao
radikalno zasnivanje novog sveta umetnosti.

Avangardna strategija ovog zasnivanja jeste potenciranje razgradnje radi njenog

privoenja kraju, kako bi iz toga reziduuma, toga nita koje stoji na kraju ove razgradnje,
moglo da se izrodi neto radikalno novo i drugaije. Upravo to je strategija kojom se i
Kazimir Maljevi slui. Kako u okviru ruske avangarde on svojom estetikom zasniva poziciju
preobraavanja sveta? Jednim teorijskim potezom koji bismo mogli okarakterisati kao
transcendentalizam.

Svet kao bespredmetnost

Kako je svet sazdan? pitanje je koje prethodi njegovom menjanju.

Maljeviev spis Od kubizma i futurizma prema suprematizmu4 (novom slikarskom

realizmu) svojim podnaslovom govori nam neto o njegovom stavu po ovom pitanju. Naime,
ako je suprematizam, kao umetnii pokret radikalne apstrakcije koji Maljevi osniva, zapravo
jedan novi realizam, onda on svakako uspostavlja nekakav odnos spram stvarnosti, spram
sveta, i to takav odnos koji pokuava da izrazi pravu stvarnost, onakvu kakva ona zaista,
stvarno jeste. Ono novo u ovom slikarskom realizmu jeste to to je on bespredmetan. U
ontolokom registru to znai sledee: ovaj realizam vie ne eli da izraava istinu predmeta,
njega ne zanimaju pojave, ve njihovo izvorite - ono to predmetima prethodi i omoguuje
ih. Prava stvarnost iza predmetne stvarnosti jeste jedina stvarnost bespredmetnog sveta.

3 uvakovi, M., Estetika apstraktnog slikarstva, Narodna knjiga/Alfa, Beograd, 1998., str. 11.-12.

4 Maljevi, K., Od kubizma i futurizma prema suprematizmu, u: Bog nije zbaen: sabrana dela, Plavi
krug, Beograd, 2010., str. 25., preveli: Ana Acovi i drugi.

5
Platonistika ontologija koja deli svet na dva svakako nije nita novo. Meutim, ono to se u
okvirima ove ontologije niko od slikara do tada nije usudio, jeste da direktno, neposredno
izrazi takozvani istinski svet. To je upravo ono to Maljevievo suprematistiko slikarstvo
postavlja sebi kao programski zadatak. Istinskom svetu se do tada jedino pristupalo tako to
se prikazivalo njegovo prosijavanje kroz slikanje sveta pojava-predmeta, koji se upravo zato
to vernije pokuavao prikazati kako bi istina to jae sijala iz njega, dok je Maljevievo
apstraktno slikarstvo bespredmetno.

Na njegove teorijske stavove po pitanju ovog istinskog sveta kao da je uticala i

Aristotelova misao, svesno ili nesvesno, iako se on po tom pitanju koliko smo mi primetili
nigde direktno ne izjanjava. Naime, svet po sebi, priroda po sebi, za Maljevia jeste
primordijalna amorfna materija. To, meutim, ne znai kako je on materijalan, jer
materijalnost jeste svojstvo spoja tvari i oblika, odnosno ideja. 5 Ona je svojstvo materijala -
kako Maljevi kae - tj. predmeta, i pripada predmetnom svetu, s obzirom da materija
nezavisno od predmeta ne postoji. Nisu li ovo osnove Aristotelovog uenja o odnosu hyle -
morphe? S druge strane, posmatrano kroz prizmu Aristotelovog uenja o odnosu dynamis
energeia, Maljeviev istinski svet materije ispostavlja se kao ista potencijalnst.

Suprematizam odgovara ovoj nematerijalnosti, tj. bespredmetnosti sveta: on nije

figurativan, nita ne prikazuje i ne trpi nasilje oblika.6 On je konano potpuno slobodan7, kao
to bi svaka istinska umetnost i trebala da bude. Njegov programski zadatak moda bismo
mogli da sumiramo sledeim reima: nemojmo pristupati istinskoj stvarnosti tako to emo
kopirati oblike utisnute u materiju, ve tako to emo se se obratimo direktno samoj materiji;
ne obraajmo se vie oblicima, ve plastinosti oblika. Intelekt je nemoan da otkrije stvar-
predmet poto u Svetu nema Stvari.8 Transcendenatalizam Maljevievog suprematizma na
ontolokom, odnosno saznajno-teorijskom nivou, ogleda se u tome to u svetu nema stvari-

5 Ako je Svet Materija, to ne znai da je Svet materijalan. Materijal nastaje onda kada se pojavi
ideja Svet bez ideja. (Maljevi, K., Formule suprematizma, u: Bog nije zbaen: sabrana dela, str.
733.)

6 [Maljevi] je 1914. godine... oslobodio umetnost, kako je rekao, njenog tereta objekta, to jest,
prikazivanja konvencionalne stvarnosti. (Kuspit, D., Kritika istorija umetnosti XX veka, str. 123.)

7 Edwards, S., Wood, P., Art of the avant-gardes, Yale University Press, New Haven, 2004., str. 260.

8 Maljevi, K., Formule suprematizma, u: Bog nije zbaen: sabrana dela, str. 733.

6
predmeta koje um nije sam postavio u njega, time to je postavio formu u tvar. Ljudski um
spontano obavlja svoj formalni rad time to od amorfne prirode konstruie svet.

Suprematistiko oseanje i doivljaj

Ovaj uvid radikalno menja tradicionalnu ulogu umetnosti. Ona treba da raskine sa
svojom saznajnom, odnosno podraavalakom tendencijom, jer bespredmetni svet kao ista
mogunost nema nikakav smisao sam po sebi. On ne treba da se razmatra ve da se osea; on
ne treba da se opaa i poima, ve da se proivljava. Tako vrednost jednog umetnikog dela
lei u oseanju koje ono izrava, a ne u njegovoj formalnoj konstrukciji kojom je to oseanje
izazvano kod posmatraa.9 Ono supra u suprematizmu odnosi se na oseaj, doivljaj. Kako
sam Maljevi kae: Pod suprematizmom podrazumevam suprematiju istog doivljaja u
likovnoj umetnosti. Sa stanovita suprematista, pojave predmetne prirode kao takve, nemaju
znaaja; bitno je samo oseanje kao takvo, potpuno nezavisno od okruenja u kome je
nastalo.10

Dakle, suprematistika slika za posmatraa mora obaviti funkciju supremacije oseanja. Ako
je njena vrednost jedino u oseanju koje ona izraava i koje ima da prenese na posmatraa,
onda se postavlja sledee teorijsko-estetsko pitanje: Kako slika izaziva oseanje kod
posmatraa?. Izazivanje oseanja kod posmatraa podrazumeva njegovo kontemplativno
udubljivanje radi ostvarivanja mistikog uvida, tj. transcendiranje slike diskursom na osnovu
njenog simbolikog itanja11, i to tako da se eliminiu predmetni posrednici i transformie
uobiajeno opaanje naih pet ula u neposredno saznavanje sveta kao celokupnog
postojanja.12 Osnovna ideja ove estetike u tome je da dok posmatramo, recimo, Maljeviev
Crni kvadrat, ne vidimo naprosto to: crni kvadrat na beloj povrini, ve da oseamo ono za

9 Sofo, M., Apstraktna umjetnost, Mladost, Zagreb, 1959., str. 40., preveo: Radoslav Putar

10 Maljevi, K., Svet kao bespredmetnost, u: Bog nije zbaen: sabrana dela, str. 210.

11 uvakovi, M., Estetika apstraktnog slikarstva, str. 90., 96.

12 Markade, -K., ta je suprematizam?, http://pulse.rs/sta-je-suprematizam, 16.03.2017.

7
ta taj oblik jeste simbol: bespredmetnost, a to je mogue samo ako se gledanje u
posmatranju te slike izgubi, kao i svaki ulni odnos sa njom.

Pojmom oseaja Maljevi ne cilja na puku emocionalnost ljudi, poto je i ona

predmetna. Emocije se uvek tiu neega ili nekoga - tematske su. Pojmom oseaja pre svega
se cilja na sveukupnost unutranjeg senzibiliteta oveka, koji nije izdiferenciran ni usmeren,
tako da se konkretno tie nekoga ili neega. To je jednostavno ovekova sposobnost da osea.
Zato se esto kod Maljevia govori o onome duhovnom umesto o onome oseajnom, kao i o
doivljaju, a ne o oseanju.

Prevlast oseajnosti u suprematizmu, kao i njeno centralno mesto u aksiologiji

suprematizma, ne znai kako mimetika umetnost nije nastojala da izrazi odreena oseanja.
Ona je to inila time to ih je predstavljala. Forma i kolorit predmeta koji su naslikani bili su u
funkciji predstavljanja oseanja, te njihovog pobuivanja kod posmatraa. Suprematizam za
razliku od toga nastoji da neposredno izrazi oseanja onakva kakva su ona sama po sebi.
Razliiti geometrijski oblici koji se nalaze na suprematistikim slikama jesu simboli oseanja
kao takvih. Oni nisu apstrakcije oblih, kvadratnih, krstastih itd. predmeta - nisu njihova
indukovana sutina - ve vae kao autonomni i apsolutni povrh njih. iste geometrijske forme
simboli su istih oseanja, dok su pojedinane neponovljive forme i njihov kolorit predstave
oseanja koja pripadaju nekome ili neemu. Oseanja uveliko nadilaze predmete i oni ih ne
mogu predstaviti, zato vie nema potrebe za njima kao posrednicima izmeu oseanja i
posmatraa. Suprematizam je dakle i novi emocionalni fundamentalizam i novi umetniki
fundamentalizam... Kao to su emocije koje ljudska bia doive snanije od osobe koja ih
doivi... tako su i geometrijski oblici snaniji i esencijalniji od svakog okruenja u kom
postaju oiti.13

Crni kvadrat i formalni transcendentalizam

Meu svim geometrijskim obilcima suprematizma istie se Crni kvadrat kao onaj
elementarno prvi i najvaniji. Kada Maljevi govori o njemu on tada misli na znak iste

13 Kuspit, D., Kritika istorija umetnosti XX veka, str. 124.

8
forme kontemplacije14. To je, dakle, znak istog miljenja koje nije odreeno svojim
predmetom, onim to ono misli, niti je odreeno iskustveno, onim to subjekt prima preko
svojih ula. Naprotiv, ono tek ima da odredi plastinost svih oblika, to je za Maljevia isto
to i predmetnost svih predmeta, koji se tek onda mogu opaati i misliti. Miljenje postavlja
predmete time to se diferencira, to se (samo)odreuje. Tako nastaje bespredmetni svet, koji
nije nita van misleeg subjekta, za razliku od prirodnog sveta, sveta predmeta. Bespredmetne
forme su podsvesne, tj. transcendentalne forme miljenja koje apriori uslovljavaju odnos
prema prirodi, odnosno njenom opaanju, time to u nju postavljaju oblike grade predmete.
Ako Maljevi nastoji da ih naslika, onda on nastoji da izrazi ono apriorno, transcendentalno.

Njihov razvoj je slobodan, to izraavaju Suprematistike kompozicije, naspram kojih

Crni kvadrat stoji kao embrion svih mogunosti15. To znai da se apriorne forme opaanja
mogu menjati to nije sluaj u Kantovoj transcendentalnoj estetici. Forme suprematizma,
novog slikarskog realizma, ve svedoe o konstrukciji forme iz niega, koje je otkrio
intuitivni um.16 Taj intuitivni um, kao osnova nove racionalnosti bespredmetnog sveta,
direktno uvia izvornu amorfnost prirode koja istovremeno u sebi sadri potencijalno sve
oblike. U klasinoj umetnosti, kao i u prirodi koju je podraavala, ove nepredmetne forme
stajale su u skladnom odnosu sve dok taj sklad nije naruen krajem 19. i poetkom 20. veka,
kada je poelo da se menja ovekovo razumevanje prirode. Ponovno uspostavljanje harmonije
pretpostavlja osveivanje uzrono-posledinih veza po kojima podsvesne nepredmetne forme
odreuju predmetni svet sa kojim svesno saobraamo, kako bismo mogli da upravljamo
njima, te konstruiemo novi svet i novog oveka u njemu.17 Tako se ispostavlja kako su svet i
ovek u njemu su materijal Maljevieve umetnike konstrukcije, a ne model njegove
umetnike konstrukcije: on ih ne podraava, ve ih gradi. Zato avangardni umetniki pokret

14 Grojs, B., Ruska avangarda: skok preko progresa, u: Stil Staljin, str. 25.; uvakovi, M., Estetika
apstraktnog slikarstva, str. 99.

15 Edwards, S., Wood, P., Art of the avant-gardes, str. 261.

16 Maljevi, K., Suprematizam bespredmetnost, SIC, Beograd, 1980., str. 11.

17 ...ono novo to je avangarda (pored ostalog Maljevi i Hlebnjikov), unela u miljenje: re je

upravo o radikalnoj tezi o dominantnosti podsvesnog nad svesnim u oveku i mogunosti logike i
tehnike manipulacije tim nesvesnim s ciljem izgradnje novog sveta i novog oveka u njemu. (Grojs,
B., Ruska avangarda: skok preko progresa, u: Stil Staljin, str. 30.-31.)

9
kao suprematizam ima tendenciju da postane kulturni, drutveni, odnosno praktiko-politiki
pokret.

10
O razotkrivenom niemu

Dakle, sa Maljevievim suprematizmom dolazimo do toga da formalna struktura

umetnikih dela vie ne odgovara predmetnim formama koje zatiemo u svetu. Umetnik ne
ukazuje na te dobro poznate forme, ve izraava stvarnost radikalno drugaijeg ontolokog
statusa. Smisao onoga to je izraeno nije podrazumevan opteprihvaenim smislom predmeta
u svetu, niti je mogue da to tako bude, s obzirom da se umetnik sada obraa jednoj drugaijoj
stvarnosti, do koje posmatra dolazi samostalno, a ne time to jednostavno ita ono to je na
slici upisano. ...dogodilo se neto novo: stvarnost neraskidivo vezana za formu vie ne
postoji.18

Svi su navikli da mleko prepoznaju jedino u boci... drugim reima, boca mleka
smatrana je slikom mleka... umetnost istih doivljaja, to je mleko bez boce koje ivi samo po
sebi, u svom obliku, koje ima svoj ivot i ne zavisi od oblika boce, jer ona apsolutno ne
izraava njegovu sutinu i ukus.19 Slikanjem forme bia smatrano je da se predstavlja
njegova sutina. Meutim, njegova sutina, tj. supstancija, zapravo je amorfnost koju nijedan
oblik ne moe predstaviti, ve se ona moe samo osetiti. Crni kvadrat nije slika
bespredmetnosti, ve prosta forma sa odsustvom kolorita. Njegovo posmatranje treba da nas
dovede do amorfnosti, bespredmetnosti, i to tako to emo diskursom transcendirati sliku
kako bi smo je osetili, doiveli. Tako Maljevi izraava stvarnost iza fenomena.

Na njegovim slikama je apstrakcija ila tako daleko da je vukla slikarstvo ukupno

slikarstvo prema vlastitom kraju, prema razotkrivenom niemu (
), kako on sam definie taku koju nastoji da dosegne, zato to je jedino tu, u
razotkrivenom niemu, stvarnost prevaziena da bi se javilo ono to je transcendira. 20
Drugim reima, stvarnost koja se predstavljala formama i koloritom prevaziena je time to se
ukazivalo na ono elementarno iz ega je tako viena stvarnost i sama proizala. To
elementarno razotkriveno nita - utoliko sobom sadri i svo prisustvo boje i oblika, iako
za predmetno vienje predstavlja njihovo totalno odsustvo. Bespredmetnost sveta, odnosno
18 Valije, D., Apstraktna umetnost, No Limit Books, Beograd, 2000., str. 8., preveo: Veljko Nikitovi

19 Maljevi, K., Svet kao bespredmetnost, u: Bog nije zbaen: sabrana dela, str. 211.-212.

20 Valije, D., Apstraktna umetnost, str. 136.

11
prirode, njenu amorfnost, totalno odsustvo bilo kakve formalne i koloritne odredbe, to e rei
likovne odredbe, Maljevi razume kao nita sveta. Meutim, saznanje o nita kao
fundamentu sveta sa sobom ne nosi poruku rezignacije i pomirenja sa nesrenom sudbinom
oveka, koji stoji pred bezdanom bia (negativni ruilaki nihilizam), ve pre ukazuje na
svoju drugu stranu, to da je svet pored toga to je izvorno nita istovremeno jeste ista
mogunost. Drugim reima, svet je sam po sebi nita, dok potencijalno jeste sve. To
suprematistiko saznanje par excellence utoliko ima znaaja za jednog umetnika-suprematistu
ukoliko njegov poziv podrazumeva slobodno stvaralatvo, iji je sada materijal svet sam,
otvoren u svojoj mogunosti. Ovaj stav ostaje nedostupan svima onim umetnicima koji ne
uspeju da transcendiraju sliku diskursom, koji u Crnom kvadratu naprosto vide kvadrat crne
boje kao formu nekog predmeta, te ne mogu da se oslobode tog predmetnog vienja.

Jedino suprematizam predoava nita kao odgovor na ukupnost koji je postao

pitanje.21 Savremeni svet postao je pitanje onda kada stari odgovor vie nije imao smisla.
Bespredmetni svet poinje da se nazire onda kada predmetni svet krene da gubi svoje
znaenje, ...dok konano svijet obinih pojmova, od kojih ipak ivimo, ne nestane potpuno.
Nema vie realnosti, nema idealnog prikazivanja, ostaje samo pustinja. Ali ta je pustinja puna
duha nestvarnih [tj. moguih N. V.] osjeta, koji sve proima.22 Razotkrivajui nita sveta
Maljevi ponitava ontoloku vertikalu. Nema vie imanencije i transcendencije, zemlje i
neba, ve postoji jedinstvena homogena stvarnost. Ta ogoljena stvarnost pokazuje se kao
amorfna pustinja. Meutim, ako je svet pustinja to ne znai kako je on mrtva pustinja.
Naprotiv, on je pustinja u kojoj kulja mogunost ivota svake forme; ista mogunost koja je
zapravo ista oseajnost, emocionalnost.

Poneta nije samo u tome da se direktno artikulie materija kao ista mogunost svake
forme i kolorita, ve pre da se izrazi njihovo odsustvo u svetu. Suprematistiki kvadrati,
krugovi i ostali geometrijski oblici ne govore nam nita o oblicima u prirodi, odnosno svetu,
koji bi njima bili slini, oni su prodor ne-postojanja i predstavljaju formativne a ne
informativne elemente.23 Dakle, suprematistiki geometrijski oblici nisu apstrakcije okruglih,
etvrtastih, krstastih itd. predmeta u svetu. Oni ne predstavljaju njihovu sutinu, jer sutina

21 Valije, D., Apstraktna umetnost, str. 154.

22 Maljevi, K., Nepredmetni svet; citirano prema: Sofo, M., Apstraktna umjetnost, str. 39.

23 Markade, -K., ta je suprematizam?, kurziv: N. V.

12
stvari je uvek sutina neega o emu ve postoji nekakvo razumevanje. Maljevieve
suprematistike slike, kao realistike slike, nastoje da izraze bespredmetnost sveta kao
njegovu jedinu istinu. Ne postoji nikakava relacija izmeu ideje i fenomena, carstva nebeskog
i carstva zemaljskog, bespredmetnosti i predmeta, jer forma, odnosno predmet, konstruie se
iz niega24, a ne iz njegove paradigme.

Zato se umetnost okree izraavanju, a ne prikazivanju, jer nemogue je prikazati ono

to samo nema oblik, ali iz ega svaki oblik proizlazi. Primarni cilj umetnike prakse sada je u
tome da prui novi odgovor na pitanje sveta i to tako to e razotkriti njegovu izvornu
neodreenost - njegovo nita. Time to svet nema nikakve odredbe, on takoe nije nikakva
organska celina, nikakav sistem, jer sistem je samo orue miljenja kojim ono formira svet, a
ne forma koja izvorno pripada svetu, odnosno prirodi. U svetu nema nikakvih stvari. Stvari-
predmeti, zapravo su objekti koji su postavljeni u svet prilikom opaanja prirode. Amorfna
priroda se time samo uobliila i imenovala na jedan od beskrajno puno naina - a ne dokuila.
Tako zakljuujemo da predmeti ne poseduju smisao sami po sebi, ve im ga miljenje
podsvesno i spontano dodeljuje. Time to se stvarima dodeljuje smisao, ne saznaje se sutina
sveta. Namera suprematistike umetnosti u tome je da se osvetli taj proces dodeljivanja
smisla, kako bi se prihvatila izvorno bez-smislena stvarnost, u koju se moe i treba upisati
jedan novi smisao. Problem zelenog sveta od mesa i kostiju, predmetnog sveta u kome
ivimo,nije u tome to je on samo jedan od moguih, ve u tome to nije najbolji, to nije
realizovao najvie mogunosti postojanja. To je ono naglaeno avangardno u suprematizmu.

Na teorijskom planu Maljevi kao da u okviru Kantove filozofije s obzirom da

miljenje ne moe artikulisati stvar po sebi nastoji da je izrazi kroz svoje slikarstvo.
Maljevi rui taj most izmeu dve stvrnosti, izmeu sveta u kome ivimo i stvarne
stvarnosti, ije su prelaenje razni mislioci sebi postavili za zadatak. Nakon toga zatekao se u
pustinji, pa se okrenuo mistikom uvidu, u kome postupni racionalni uvid biva zamenjen
neposrednim intuitivnim oseanjem. U svetlu te nove perspektive mora nastati novi svet.
Njegova izgradnja bie bolna, jer mu se figurativno odupire...25

24 Forme suprematizma, novog slikarskog realizma, ve svedoe o konstrukciji forme iz niega,

koje je otkrio intuitivni um. (Maljevi, K., Suprematizam bespredmetnost, str. 11.)

25 Markade, -K., ta je suprematizam?

13
Zaustavljanje progresa

Svet nije fiksirani poredak, ve poseduje odreenu dinamiku kroz koju se menja i ivi. Ta
dinamika predstavlja razvojni proces koji se odvija kroz formiranje novih oblika. Razliite
umetnike epohe nastoje da na drugaije naine formiraju predmete i, u krajnjoj instanci
svet. Nove forme zamenjuju stare, novi svet zamenjuje stari svet, i tako u nedogled. Ptica je
pokrivena arenim perijem, leptir je ukraen arom, ornamentalan, automobil je obojen u
boju, dom je oslikan i obojen, ovek ukraava sebe arenim odelima, ali je njihova svrha kao
forme da tehniki intuitivno pobede beskrajno kretanje prirode. 26 Dijalektika sveta takva je
da se svaki naredni momenat uspostavlja kao apsolutan, samo da bi sledeim momentom bio
negiran. Dve su stvari u ovj dinamici problematine za Maljevia: prvo, to to ova dinamika
nema nikakav cilj, ne postoji nikakava univerzalna svrha povesti, te se ona tako ispostavlja
kao besmislena, i drugo, to to je svaka forma time to se ospoljila odmah postala konana i
kao takva ne moe predstavljati izvorno beskonaan svet, niti moe ostvariti njegove
beskonane mogunosti, pa se tako ispostavlja kao unapred osuena na neuspeh.
...pronalazei novo, mi ne moemo da odredimo venu lepotu... Priroda nee venu lepotu i
zato menja oblike i stvara od postojeeg novo i samo novo.27 Ovde se ne misli na to da ovek
nije u stanju da sazna venu lepotu sveta kao istinu koja proima njegovu dinamiku, ve na to
da ovek nije u stanju da slobodno odredi lepotu sveta, da slobodno kreira vlastiti svet tako
to e iscrpeti njegove najvie mogunosti, te da u njemu doveka ivi. Zbog ovog utopijskog
momenta njegovog miljenja Maljevi smatra da se svako formiranje mora napustiti, te da se
progresu mora stati na kraj.

Kako to uiniti? Sve vea tehnizacija, tj. opta tendencija sveta progres moe se
zaustaviti jedino tako to e mu se doskoiti, to e se biti korak ispred njegovog
napredovanja. Pre svega, potreban je jedan novi umetniki ideal, onaj iji je suprematizam
olienje, a to je isti bespredmetni izraz znakovima koji ne predstavljaju predmete.
Zaustavljanje i ruenje aktuelnog svetskog poretka odvija se njegovom formalnom
redukcijom, redukcijom objekata-predmeta koji ine svet, odnosno njihovih formi. To to se

26 Maljevi, K., O novim sistemima u umetnosti, u: Bog nije zbaen: sabrana dela, str. 92.

27 Ibid., str. 88.

14
vie ne moe redukovati za Maljevia je Crni kvadrat, kao rezultat redukcije svakog
mogueg sadraja slike.

Ova razgradnja ne moe se kompenzovati nikako drugaije do tehniko-umetniki, s

umetnikom na elu tog projekta reorganizacije, koji mora biti sveobuhvatan: zaustavlja se
svaki razvoj, svako stvaralatvo, zaustavlja se istorija, jer sve ima da se odvija po optem
(utopijskom) planu. Sveobuhvatnost nije totalitarnost, nije ukidanje ljudske slobode i
individualnosti, jer ovek svakako u krajnjoj instanci nije slobodan, s obzirom da je ono
svesno apriori odreeno onim podsvesnim koje ovek nije birao: nepredmetne forme,
podsvesni stimulansi. Samo umetnik kao kreator ima mogunost da bude slobodan, jer jedino
on moe da osvesti formalno uslovljavajue strukture, te da ih izmeni, da upravlja njima.
Jedini konkurent umetniku po ovom pitanju je drava, i to totalitarna drava sovjetskog tipa,
jer drava je takav aparat koji regulie nervni sistem ljudi koji u njoj ive, to e rei ono
podsvesno.28

Nihilizam

Ruska drava pretrpela je ogromne promene tokom prelaska iz 19. u 20. vek. Dogaaji koji su
prethodili revoluciji iz 1905., i koji su je prouzrokovali, u velikoj meri uticali su na svest
ruskih intelektualaca, i naroda uopte, da Rusija treba da se menja u potrazi za stabilnijom
drutvenom strukturom. Takvo opte stanje ruskog duha, koji je pripremao raskid sa
aktuelnim poretkom, inilo je Rusiju veoma otvorenom za spoljanje uticaje. Iz tog
drutvenog konteksta trebali bismo da posmatramo Maljevievo avangardno stvaralatvo. I
njegova umetnost izraava stav da treba odbaciti stari svet zarad graenja jednog novog,
boljeg sveta. Taj svet za Maljevia jeste svet bez objekata.

Ideja o njemu izrodila se na tlu ruskog nihilizma. 29 Pod ruskim nihilizmom

podrazumevamo ideoloku osnovu na kojoj je poivao ruski nihilistiki pokret. To je bio
militantni pokret koji je svojom ideologijom opravdavao upotrebu nasilja zarad radikalnih

28 Grojs, B., Ruska avangarda: skok preko progresa, u: Stil Staljin, str. 28.

29 Valije, D., Apstraktna umetnost, str. 149.

15
politikih promena u Rusiji. Ta nihilistika ideologija idejno je u nekim takama veoma bliska
avangardi, pa i suprematizmu: i nihilizam traga za istinom sveta, pobuen istom
konstatacijom da sa svetom neto nije u redu, da on nikako nije najbolji od svih moguih
svetova, jer u njemu je previe nepravde, patnje i bede. Tom svetu mora doi kraj kako bi
ustupio mesto neemu boljem. Tako je nihilizam uestvovao u pripremi terena za revoluciju
iz 1905. godine, koja je konkretan poetak kraja staroga sveta.

Maljevievo apstraktno slikarstvo treba da posmatramo iz ovog drutveno-

nihilistikog konteksta: i ono sobom ukida staro slikarstvo kako bi zapoelo neto radikalno
drugaije. To je, jednom rei, nemo drutva da uredi ivot (osnova militantnog nihilizma)
koja, preneta u domen umetnosti, oznaava u Maljevievom duhu nedovoljnost izraajnih
sredstava slikarstva i otud hitnost radikalne promene. 30 Njegovo apstraktno slikarstvo
zapravo je nihilizam u slikarstvu. Ono je nihilistiko ogoljenje tradicionalnog slikarstva i
njegovo odbacivanje, sa uverenjem da u rezultatu tog ogoljenog, istog slikarstva, u tom
Nita - stoji istina.

U avangardnim umetnikim pokretima, pa i u suprematizmu, prisutne su obe

nihilistike tendencije, i pozitivna i negativna, kako ih je Nie nazvao. S jedne strane,
avangarda je dekadentna i destruktivna. Ona priinjava ogromnu tetu tradicionalnom
drutvu, vrednostima na kojima ono poiva, umetnosti, kao i kulturi uopte. Avangardna
strategija bila je dekonstrukcija: stvari su se izmetaje iz svojih uobiajenih relacija, iz onih
relacija na koje je ovek navikao da u njima stoje. To je konkretna metoda potenciranja
razgradnje, kako bi se to pre stiglo do njenog kraja. U tome je njena negativnost. S druge
strane, upravo preko ove negativnosti ona je kreativna, stvaralaka, inovativna. Ono to na
njenom kraju stoji kako nas Maljevi ui - jeste nita: ista mogunost. Tek tada moemo
da pristupimo umetnikom projektu reorganizacije kosmosa. U tome je njena pozitivnost.
Tako se ta dva nihilistika pola, pozitivni i negativni, u suprematizmu, i avangardnoj
umetnosti uopte, zapravo prepliu, ostavljajui uvek otvoreni prostor izmeu dekadencije i
preporoda. Modernost je uvek nihilistika u dvostrukom smislu uvek u opadanju, uvek u
obnovi, to se ita kao stalna promena takozvana permanentna revolucija.31

30 Ibid., str. 152.-153.

31 Kuspit, D., Kritika istorija umetnosti XX veka, str. 18.

16
 Moe li avangardna umetnost, sa svojim nastojanjima da preobrazi svet i oveka u
njemu, biti adekvatna zamena za guitak vere u boga? Moe li ona da popuni prazno mesto u
ovekovom ivotu? Umetnost nije religija; ona ne moe davati obeanja milosti ili ih ispuniti
ako ih je dala.32 Meutim, ona moe pokuati da prui jednu drugaiju platformu za
ostvarivanje ljudskosti; slobodnu platformu, u kojoj nema ni boanskih ni ljudskih autoriteta.
Zato se Maljevi kritiki odnosi spram socijalizma. Oigledno je oveku, koji svrgava Boga,
potrebno da izgradi svoj svet, svoje nebo na potpuno novim naelima pravim oiglednim
razlozima, a ne na Bojim bezrazlonim predrasudama. Ali ispostavlja se da se ljudska
proizvodnja gradi na istim osnovama kao i Boiji svet. 33 Pravi oigledni razlozi jesu
nauno utemeljeni principi, koji bi trebali da zamene hriansku doktrinu u socijalistiki
ureenom sekularnom drutvu. Ideologija socijalizma, kao ekonomsko-politika ideologija,
pretpostavlja postojanje pojedinca kao ekonomskog i politikog subjekta. To je
samorazumljivo. Meutim, kako se ovo samorazumljivo postojanje oveka objanjava
miljenjem koje poiva na nauno utemeljenim principima? Ukratko, po Maljeviu ovkovo
postojanje pretpostavlja materiju ili duh. Za nauno miljenje materija je neunitiva, dok s
druge strane, ono ne raspolae nikakvim dokazima o smrtnosti due, odnosno o propadljivosti
duha. Utoliko ono duh i materiju priznaje kao apsolutne, tj. boanske, pa time socijalizam,
kao i hrianstvo, pretpostavljaju apsolutno bie. 34 Shodno reenom, sa dolaskom socijlizma
bog nije zbaen.

32 Ibid., str. 10.

33 Maljevi, K., Bog nije zbaen. Umetnost, crkva, fabrika, u: Bog nije zbaen: sabrana dela, str.
132.

34 Ibid., str. 137.

17
Zakljuak

Suprematistika avangardna kritika je i imanentna i transcendentna. 35 S jedne strane,

njegov formalni redukcionizam karakterie fundamentalistika tendencija, koja trai ono to
je umetnosti kao takvoj inherentno. S druge strane, suprematizam se pobunio protiv drutva i
umetnosti u ime samog oveka, tj. protiv konvencionalnog koncepta umetnosti koji
onemoguava ovekovo autentino slobodno stvaralatvo.

Celo stvaralatvo, kako za prirodu, tako i za umetnika i uopte stvaralakog oveka

predstavlja zadatak da se naini sredstvo koje bi pobedilo nae beskonano napredovanje... 36
Maljevievo stvaralatvo uprkos njegovom avangardizmu - ne karakterie tendencija da se
bude na elu napredovanja. Ono nee da bude ispred svog vremena kako bi pokazalo pravac u
kome se treba kretati - na ta cilja etimoloko znaenje rei avant-garde, kao i osnovni smisao
avangarde - ve tu poziciju eli da zauzme kako bi svako napredovanje zaustavilo, s obzirom
da ono ne vodi nikuda, to jest da nema, ili je izgubilo, svrhoviti cilj koji nastoji da ostvari, pa
je potpuno besmisleno. Zaustavljanje napretka moralo je biti neim utemeljeno. Do tog
utemeljujueg osnova dolazi se osnovnom avangardnom strategijom: potenciranjem
razgradnje nasleenog do njenih krajnjih mogunosti, kako bi se skinula ljutura tradicije s
njega, te izronilo ono elementarno na kome je svaki napredak bio sedimentiran. Rezultat do
koga Maljevi ovim putem dolazi jeste Crni kvadrat. Crni kvadrat je, takorei,
transcendentalna slika rezultat piktoralne redukcije svakog mogueg konkretnog sadraja.
Drugim reima, on je znak iste forme kontemplacije, koji pretpostavlja transcendentalnog,
pre nego empirijskog subjekta.37 Predmet tog istog transcendentalnog miljenja jeste
nita, to odgovara supstancijalnosti sveta, istoj mogunosti postojanja koju svaka forma
pretpostavlja materiji.

Suprematistike kompozicije izraavaju diferenciranje ovog nita, tj. Crnog kvadrata,

njegovo samoodreivanje na bespredmetne forme, koje ine transcendentalni bespredmetni

35 Kuspit, D., Kritika istorija umetnosti XX veka, str. 20.

36 Maljevi, K., O novim sistemima u umetnosti, u: Bog nije zbaen: sabrana dela, str. 88.

37 Groys, B., The Total Art of Stalinism, Princeton University Press, New Jersey, 1992., str. 15.,
prevod s engleskog i kurziv: N. V.

18
svet. Relacije u kojima ove iste bespredmetne forme stoje odreuju podsvesno, to e rei
transcendentalno, kako odnos subjekta prema empirijskom sadraju njegovog vienja, tako i
njegovo mesto u svetu. Dakle, pored toga to transcendentalno postavlja predmete u izvorno
bespredmetni svet, on istovremeno postavlja i sebe u taj svet odreuje ovekovu poziciju u
svetu koji je izgradio. Harmonini odnosi u kojima su ove forme stajale u prirodi i
tradicionalnoj umetnosti kao njenom mimezisu, narueni su savremenim tehnikim
napretkom. Zato je neophodno osvestiti ove podsvesne mehanizme i nauiti da ih
kontroliemo, kako bismo njima mogli da upravljamo svrhovito, te ponovo uspostavimo
harmoniju podsvesnih formi u tehniki uznapredovalom svetu. Tako neto moe uiniti samo
umetnik-suprematist, s obzirom da je on jedini slobodan u svome stvaranju, te jedini ima
mogunost da osvesti ove podsvesne forme, nakon ega se svaki progres mora zaustaviti,
kako bi iz te nulte take nastao novi svet.

19
Literatura:

- Edwards, S., Wood, P., Art of the avant-gardes, Yale University Press, New Haven, 2004.

- Grojs, B., Ruska avangarda: skok preko progresa, u: Stil Staljin, Slubeni glasnik, Beograd,
2009., preveo: Dobrilo Aranitovi

- Groys, B., The Total Art of Stalinism, Princeton University Press, New Jersey, 1992.

- Kuspit, D., Kritika istorija umetnosti XX veka, Art Press, Beograd, 2013., preveo: Vladimir
Mates

- Maljevi, K., Od kubizma i futurizma prema suprematizmu, Formule suprematizma, Svet

kao bespredmetnost, O novim sistemima u umetnosti, u: Bog nije zbaen: sabrana dela, Plavi
krug, Beograd, 2010., preveli: Ana Acovi i drugi

- Maljevi, K., Suprematizam bespredmetnost, SIC, Beograd, 1980.

- Markade, -K., ta je suprematizam?, http://pulse.rs/sta-je-suprematizam, 16.03.2017.

- Sofo, M., Apstraktna umjetnost, Mladost, Zagreb, 1959., preveo: Radoslav Putar

- uvakovi, M., Estetika apstraktnog slikarstva, Narodna knjiga/Alfa, Beograd, 1998.

- Valije, D., Apstraktna umetnost, No Limit Books, Beograd, 2000., preveo: Veljko Nikitovi

20