Univerzitet u Novom Sadu

Filozofski fakultet

Odsek za filozofiju

Seminarski rad iz Metodike filozofske propedeutike

Problematika uvoda u filozofiju

Student: Mentorka:

Nikola Vujadinovi dr Una

Popovi

Novi Sad,

1
 2017.

Apstrakt: Rad koji se nalazi pred itaocem nastoji da prezentuje opta problemska mesta sa
kojima se susree uvod u filozofiju. Iako se taj problem filozofskog obrazovanja, tj. njegovog
zapoinjanja, obraivao kroz itavu istoriju filozofije, ovde se pokuava dati jedan integralan
pregled onih mesta koja su veinom savremeni mislioci prepoznali kao kljuna. Autor smatra
kako danas ovekovom uvodu u filozofiju mogu mnogo vie da pomognu ovi mislioci,
obzirom da on lake uspostavlja komunikaciju sa svojim savremenicima.

Kljune rei: propedeutika, pedagogija, skok, nauka, uenje, znanje

2
Sadraj

Uvod: Filozofska propedeutika i Filozofija................................................................................4

Filozofija i ideja obrazovanja......................................................................................................5

Pedagoki uvod u filozofiju?......................................................................................................6

Petitio principii i skok u filozofiju..............................................................................................8

ovek izvorno filozofira.............................................................................................................9

Filozofija i nauka......................................................................................................................11

uenje kao izvorite filozofiranja...........................................................................................13

Zakljuak: pozitivno odreenje filozofije?...............................................................................14

Literatura...................................................................................................................................17

3
Uvod: Filozofska propedeutika i Filozofija

U naim srednjim kolama vie ne postoji Filozofska propedeutika. Njeno mesto

zauzeo je predmet koji se jednostavno zove Filozofija. On se ne predaje iskljuivo u
gimnazijama, ve predstavlja obavezan predmet u zavrnoj godini svih etvorogodinih
srednjih kola. U okviru obrazovnog sistema on bi trebao bolje da vri funkciju ostvarivanja
prvog kontakta uenika sa filozofijom, jer je tradicionalna nastava filozofije podrazumevana
Filozofskom propedeutikom trebala biti prilagoena savremenom stanju nauke, filozofije i
znanja uopte. To stanje pre svega podrazumeva sledee:

Prvo, tokom 20. veka dovrava se zapoeto odvajanje psihologije od filozofije. Ona se
u potpunosti osamostaljuje kao posebna nauka i time raskida sa svojim filozofskim poreklom,
odnosno sa statusom jedne od posebnih metafizika koji joj je u Novom veku dodeljen
popularnom Volfovom filozofijom. Tako je psihologija koja je poela da pravi iskorak ka
naunosti toliko odmakla da vie nije mogla biti most izmeu naunog miljenja (koje jeste
dominantno meu srednjokolskim predmetima) i filozofije. Ona vie nije neto to stoji u
blizini filozofije i ne moe nam pomoi da stupimo u nju a upravo to je razlog zato se ona
izuavala u okviru Filozofske propedeutike.

Drugo, realna je potreba naeg vremena da se Logika predaje kao poseban

srednjokolski predmet u okviru nekih nastavnih programa, i to godinu ili dve dana. Radi se,
naravno, o formalnoj logici. Ona i dalje moe vriti funkciju pripreme za filozofiju koja joj je
bila dodeljena u Filozofskoj propedeutici, ali to za nju moe biti tek od sekundarnog znaaja.
Svoju primarnu primenu ona nalazi u informatici i tehnikim naukama, iji je razvoj i
odgovoran za nastanak ove potrebe za njom. Danas se logika smatra srodnija njima, iako je
filozofija jo na svom grkom poetku logika.

Tako je Filozofska propedeutika vremenom redukovana na jedan od njenih elemenata,

dodue onaj najvaniji: saeti pregled istorije filozofije, pa je tom nastavnom predmetu dat i

4
novi naziv Filozofija. Razliita izdanja udbenika iz kojih se ovaj predmet ui zapravo
predstavljaju kratke istorije filozofije, pa se neki od njih tako i zovu.1

Filozofija i ideja obrazovanja

Svaki kolski predmet, pa tako i Filozofija, sa sobom otvara problem ispostavljanja

adekvatnih metoda za sprovoenje njegove nastave. Pedagoki je zadatak da se kroz vaspitno-
obrazovne institucije posreduje izmeu optih i naunih zajednica2. Kako se sprovodi nastava
filozofije neemo pitati filozofa, ve pedagoga. Otuda potreba za jednom metodikom nastave
filozofije. Meutim, strogo filozofsko miljenje na ovom mestu odmah sumnja i postavlja
sledea pitanja: Da li je metodika dorasla ovom zadatku, tj. ima li ona senzibiliteta za
posebnost filozofskog miljenja? Ako se Filozofija predaje po istom modelu po kojem se
predaje veina srednjokolskih predmeta, da li se time prvi kontakt uenika sa filozofijom
sprovodi na adekvatan nain?

Pretpostavimo da je tako, i da neki od uenika zavrnih razreda etvorogodinjih

srednjih kola ele da nastave da se bave filozofijom i upiu filozofski fakultet. Zato ih onda
na prvoj godini studija eka predmet Uvod u filozofiju, i to na sve etiri katedre za filozofiju u
okviru dravnih univerziteta? Pa zar oni nisu ve proli uvod u filozofiju? Ako jesu emu
Uvod u filozofiju na fakultetu? Ako nisu emu Filozofija u srednjim kolama?

Razlika izmeu srednjokolskog predmeta Filozofija i fakultetskog predmeta Uvod u

filozofiju sutinski lei u razumevanju cilja koji se tim predmetima eli postii. S jedne strane,
nema smisla pred srednjokolce staviti jedan Uvod u filozofiju, jer oni tek treba da odaberu
svoje studije - ako e ih uopte i biti. Funkcija srednjokolskog predmeta prevashodno je

1 Na primer: Kora, V., Pavlovi, B., Istorija filozofije, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1996.;
Ceki, M., Pregled istorije filozofije, Zavod za izdavanje udbenika, Sarajevo, 1966.; Vejnovi, N., Historija
filozofije, kolska knjiga, Zagreb, 1965.

2 Moda je na ovom mestu prikladnije rei izmeu optih zajednica i zajednica koje generiu znanja, obzirom
da ne smemo zaboraviti kako kolsko obrazovanje podrazumeva i likovno obrazovanje, muziko obrazovanje,
fiziko obrazovanje itd.

5
obrazovna i tie se usvajanja odreenog korpusa znanja, koje moe ali ne mora biti
osnova za dalje uenje. S druge strane, na Uvodu u filozofiju od studenata se oekuje da
usvoje odreena znanja samo u onoj meri u kojoj ona mogu da pomognu pokretanje
filozofskog miljenja kod njih samih, kako bi se to miljenje u narednim godinama studija
kultivisalo. Filozofska dela ne itaju se jednostavno da bi se iz njih neto nauilo, ve pre
svega zbog toga da bi nas drala u blizini onoga do ega nam je stalo, u blizini filozofije. Ne
radi se o tome ta emo uiniti sa nekim znanjem dal emo ga proirivati i moda primeniti
- ve pre ta e ono da uini sa nama. U tom smislu filozofija predstavlja istinski pojam
obrazovanja i prosveenosti.

Pedagoki uvod u filozofiju?

Dakle, problem uvoenja u filozofiju ne moe biti reen na zadovoljavajui nain

iskljuivo klasinim pedagokim pristupom, zato to on ne pravi razliku izmeu uvoda u
nauku i uvoda u filozofiju: oboje ih smatra uvodima u sisteme znanja, to za filozofiju nuno
ne vai. Kao predmet pored drugih predmeta ima ona ipak oito neki stil pouavanja i uenja
koji je zajedniki..., meutim, ona nije nauka, tj. znanost, te zato nema isti stil pouavanja i
uenja kao znanosti...3 Kalsian uvod u neko znanje uvek podrazumeva onog koji uvodi
(uitelj), onog koji biva uvoen (uenik), kao i ono u ta se uvodi (znanje), a uvod u filozofiju
nikada nije proces kojim znanje treba da se prenese sa onoga koji zna na onoga koji treba da
zna o onome to ima da se zna. Uvod u filozofiju nije nikada tek pedagoki uvod u stanje
znanja neke znanosti, ili pak usporedivo s takvim uvodom u intersubjektivno postojee stanje
problema.4 Shodno tome, ako se srednjokolski predmet Filozofija predaje kao predmet
meu ostalim predmetima, tj. ako se od uenika zahteva samo da usvoje odreena znanja,
onda se time zapravo sabotira istinski uvod u filozofiju. On se tada svodi na jednu istoriju
filozofije koja je liena sutine svog razvoja, svoje povesnosti. Time se zanemaruje ono to je
Hegel - utemeljiva istorije filozofije prepoznao kao fundamentalno: istorija filozofije nije

3 Fink, E., Uvod u filozofiju, Matica hrvatska, Zagreb, 1998. str. 9.

4 Ibid. str. 9.

6
registar hronolokog sleda filozofskog miljenja, jedna prosta istoriografija, ve eksplikacija
jedinstvenog smisla koji taj sled proima.5 Srednjokolski predmet Filozofija, koji je, kako
smo rekli, koncipiran kao istorija filozofije, tada je zapravo mnogo vie istoriografija nego
filozofija. On ustvari postaje jedna jalova propedeutika: prethodno pouavanje, predkola,
priprema za filozofiju na ijem poetku stoji Uvod, jer Filozofiji u srednjim kolama uvek
preti opasnost da postane istoriografija. Naime, to kako se filozofija menja u vremenu nije
neto to je samo po sebi razumljivo. Naprotiv, to je veliki filozofski problem, fundamentalni
problem svake filozofije istorije: povesnost. Svako predavanje filozofije koncipirano kao
jedna Istorija filozofije trebalo bi da pokree svest o ovom problemu, o ovoj upitanosti, jer
filozofija nije naprosto deo neke opte istorije u kojoj pored drugih stvari stoji i filozofija.6

Uvod u nauku je uvod u znanje, a onda i nauni nain miljenja, a uvod u filozofiju je
pre svega uvod u filozofsko miljenje7, a onda i znanje. Za ovu razliku metodika ne sme da
ostane slepa. Istinski uvod u filozofiju podrazumeva usvajanje znanja u onoj meri u kojoj ono
moe da pokrene filozofski nain miljenja. Uvod u filozofiju zapravo nije uvod u filozofiju,
ve u filozofiranje, jer ona nije neto to stoji pred nama, ve se nalazi u nama kao naa
mogunost. Tako se ispostavlja kako nas u filozofiju ne moe uvesti niko drugi osim nas
samih, i to ne pomou proste istorije, ve iskljuivo filozofije. Uvod u filozofiju kao
izuavanje istorije filozofije produktivan je samo za onog uenika kome se ta istorija otvara u
svojoj sadrini, a tako neto mogue je samo za onoga koji se ve premestio u podruije
filozofije, koji ve i sam filozofski misli. Neutralna nepristrasnost doksografije, koja se
jednako objektivno dri spram svih filozofema, u nemoi svoje puke znatielje jest predrasuda
da moe, a da sama ne filozofira, u podruju svojega djelovanja naii na filozofiju.8 Uvod u
filozofiju i sam mora biti filozofski.

5 Ovu dobro poznatu Hegelovu misao nalazimo i kod Vindelbanda: Vindelband, V., ta je filozofija, u: ta je
filozofija i drugi spisi, Plato, Beograd, 2002., str 13.-14.

6 Fink, E., Uvod u filozofiju, str 10.

7 Tako i naslov jednog uvoda u filozofiju glasi Uvod u filozofsko miljenje. Izgleda da nas njegov autor, Karl-
Hajnc Folkman-luk, ne pokuava uvesti u filozofiju, ve u filozofiranje, u filozofsko miljenje.

8 Fink, E., Uvod u filozofiju, str 12.

7
8
Petitio principii i skok u filozofiju

Time nastaje sledei problem: pretpostavlja se ono do ega tek treba da se doe,
odnosno, uvod u filozofiju koji i sam mora biti filozofski, tj. filozofirajui, pretpostavlja
filozofiju za uvod u filozofiju. Ova formalno-logika greka, tradicionalno oznaena kao
petitio principii, po miljenju nekoliko autora9 ne samo to ne predstavlja problem i prepreku
filozofskog uvoda u filozofiju, ve jeste njegov nuni i konstitutivni element. Kako je to
mogue?

S jedne strane, pod filozofijom se danas podrazumeva mnotvo razliitih stvari, koje
su asocirane sa drugim stvarima, to dovodi do toga da se filozofija obavija jednim
neprobojem slojem razliitih mnenja. Tako se pred nama kao uenicima i studentima ve na
samom poetku nalazi jedna velika prepreka u vidu razliitih znaenja koja se filozofiji
pripisuju i koja nam se kroz svakodnevnicu serviraju. S druge strane, nema puta u filozofiju
kao onoga to spaja ne-filozofiju i filozofiju, van-filozofije i u-filozofiji. Uvod u filozofiju, tj.
u filozofiranje, nije uvod kao proces koji se postepeno odvija i ima odreene stadijume i etape
u svome postajanju.

Zato on mora biti rez, nagli prekid, skok10: otklanja se svakodnevno dranje obine
svesti spram sveta i sebe, prekida se s njim i skae u filozofiju, u jedno drugaije misaono
iskustvo o biu u celini. Obzirom da filozofija nije neto to prebiva van nas, taj skok zapravo
je skok u sebe, i to onaj skok kojim se preskae preko svakondevnih miljenja, tj. mnenja,
konvencija i zdravorazumskih stavova, kojima smo naueni, koje smo prisvojili i sa kojima
se identifikujemo. U negiranju zadanih i stavljenih nam na raspolaganje moguih naina
miljenja, u obrani od predodbi koje se nameu iz prirodnog odnosa ovjeka spram svijeta

9 Istu misao kod razliitih autora moemo nai na sledeim mestima: - Hajdeger, M., to je to filozofija?, u:
Uvod u Heideggera, Centar za drutvene djelatnosti omladine, Zagreb, 1972., str. 12.
- Folkman-luk, K-H., Uvod u filozofsko miljenje, Plato, Beograd, 2001., str. 29
- Todorovi, M., Smisao uvoda u filozofiju, u: Uvod u filozofsko miljenje, Plato, Beograd, 2001., str. 19.
- Fink, E., Uvod u filozofiju, str 16.

10 Folkman-luk, K-H., Uvod u filozofsko miljenje, str. 26. i dalje.

9
anticipira se filozofija.11 Tim skokom u sebe mi se zapravo vraamo sebi time to se
rastajemo sa svetom12.

ovek izvorno filozofira

Zato Jaspers navodi pitanja dece u prilog svojoj tezi da ovek izvorno filozofira.13
Deca su upuena na to da postanu ljudi. Njima je taj put neposredno otvoren, za razliku od nas
koji njime ve godinama koraamo unapred poznatim stazama, jer su nas nauili kako su one
zapravo preice. U onoj meri u kojoj skreemo sa tih dobro poznatih staza i u kojoj je to novo
filozofsko iskustvo odreujue za nas i na svet, filozofija nam kao ljudima pripada.14 Tako je
uvod u filozofiju, tanije poetak u filozofiji, tj. filozofskom miljenju-filozofiranju, ne samo
metodski problem, jedan petitio principii koji razreavamo skokom, ve isto tako i
egzistencijalni problem: pitanje koje ide do u korijen naega ljudskog bitka15. Naime, ovek
se na svom ivotnom putu uvek nalazi u situacijama. On je uvek lan najrazliitijih odnosa u
koje stupa, kako sa svetom i stvarima u njemu, tako i sa drugim ljudima, pa i samim sobom.
Time je za njega veito otvoren zadatak promiljanja svoje faktike situacije, svojeg Ovde i
Sada, toga ta se s njim deava na vlastitom ivotnom putu. Artikulisanjem toga promiljanja
on poinje da filozofira.16 Tim promiljanjem-filozofiranjem stie se jedno novo iskustvo bia
u celini. Mi se osvedoujemo u jednu drugaiju stvarnost, vidimo sebe i svet u jednom

11 Fink, E., Uvod u filozofiju, str 13.

12 Ibid.

13 Jaspers, K., Uvod u filozofiju, Prosveta, Beograd, 1967., 126. - 128.

14 Todorovi, M., Smisao uvoda u filozofiju, str. 20.

15 Fink, E., Uvod u filozofiju, str 17.

16 Ibid., str. 18.

10
drugaijem svetlu to e rei menjamo sebe i svet, jer nain na koji se ovek osvedouje u
postojanje bia, u bitak bia, odreuje svet, kao i oveka u njemu, na ono ta oni jesu.17
oveku je svojstveno jedno znanje u koje je neumitno ukljuen, koje nikada ne moe da mu
umakne i kojem on ne moe nikada da umakne, te koje stoga jeste vladajue Otkuda i ime
sveg znanja i svega onoga to moe da se zna... Taj najosnovniji poetak, ,
moe da bude samo ono ime bie uopte poinje da jeste.18 Zato je metafizika poetak i
osnovni oblik filozofije19: ona je miljenje koje trai istinu bitka.

Filozofija se, dakle, tie oveka kao oveka.20 Pri tom emo naii na to da je sama
filozofija paradoksalna tvorevina; ona, istovremeno, i jeste struka i nije struka.21 S jedne
strane, ono to jednog oveka kvalifikuje za filozofsko miljenje, to njegovo miljenje ini
relevantnim za druge ljude, jeste to to se na zajednikom putu kojim svi koraamo svako od
nas ipak kree na jedinstveni nain, ma koliko da koristimo dobro poznate preice. Taj
jedinstveni put moe anticipirati filozofiju u manjoj ili veoj meri, te zato moe biti uputan i
za nas. S druge strane, to naravno ne znai kako svaija re vredi isto, kako onog filozofski
obrazovanog, strunog, tako i neobrazovanog, ve da ih se pitanja na koja bi ta re mogla da
bude odgovor tiu u istoj meri ukoliko su ljudi. Filozofsko obrazovanje presudan je deo
filozofiranja. Danas nam govori velika tradicija... Mi smo upueni na tu istorijsku osnovu
naeg miljenja ako elimo da mislimo svojom najjasnijom sveu i sutinski.22

Zato? Ukoliko se od filozofije ne moe pobei23, emu onda uvod u nju? Ako ovek
izvorno filozofira, zato ga onda uiti bilo emu u filozofiji?

17 Jaspers, K., Uvod u filozofiju, str. 126.

18 Folkman-luk, K-H., Stav protivreja kao poetak filozofije, u: Uvod u filozofsko miljenje, Plato, Beograd,
2001., str. 171.

19 Folkman-luk, K-H., Uvod u filozofsko miljenje, str. 59. i dalje.

20 Jaspers, K., Uvod u filozofiju, str. 126.

21 Adorno, T., Filozofska terminologija, Svjetlost, Sarajevo, 1986., str. 9.

22 Jaspers, K., Uvod u filozofiju, str. 132.

11
 Uvod u filozofiju jeste uvod u tradiciju jednog miljenja koje nama izvorno pripada, s
ciljem da se ono time probudi i nastavi da neguje. Filozofija znai: biti na putu24. Tako se
ona pokazuje kao kultura miljenja ija je osnovna ideja da se ovek pomou nje na jednom
beskonanom putu konstantno vraa sebi. Meutim, da li time to filozofija pouava da se
nita ne uzima za znanje, to se destinacija nikada ne dostie nego se uvek ostaje na putu, ona
iznosi jedan protivrean stav? Radi se o tome da pred nama stoji mnotvo Uvoda meu
kojima ni jedan nije pravi, istinski, ali se svaki od njih trudi da nas odri na putu
filozofije, kao i da predupredi eventualne potekoe koje se na njemu mogu nai. U tom
smislu, filozofsko obrazovanje moe svakome od nas posluiti kao dobar putokaz na naem
vlastitom putu.

Filozofija i nauka

Dakle, filozofija ne moe razvijati svoja saznanja nezavisno od vlastite tradicije. Zato
je uvod u filozofiju esto koncipiran kao (filozofska) istorija filozofije. S druge strane,
filozofska saznanja ne mogu biti struna, ezoterijska i pripadati iskljuivo onima koji su
posveeni u filozofiju, jer ona se ne tiu neke odreene regije bia - koja moe i ne mora
predstavljati predmetno polje neke nauke - ve bia u celini, te se utoliko tiu svih ljudi, to
nije sluaj sa naunim saznanjima.

S druge strane, ukoliko re filozof nastaje kao suprotnost rei sofos25, onda se u tome
takoe nasluuje potreba filozofije da se distancira od nauke kao epistemike prakse koja ima
tendenciju sticanja znanja, posedovanja bia u miljenju, njegovog fiksiranja. U filozofiji se
ne moe govoriti o nekakvom definitivnom saznanju, ve pre o razmatranju koje ne staje time
to dolazi do kraja, reava problem, saznaje istinu bia. Prema Hajdegerovoj interpretaciji26
filozofija nastaje kao reakcija na sofistiko naruavanje izvornog sklada (od-govaranja)
23 Ibid, str. 129.

24 Ibid.

25 Ibid.

26 Hajdeger, M., to je to filozofija?, str. 14. i dalje.

12
oveka koji misli (onoga koji voli mudrost) sa logosom (bitkom bia). Do toga dolazi time to
su sofisti bie u njegovom bitku - pred kojim su se presokratovci udili, i zahvaljujui tom
timungu uenja bitku bia od-govarali - postavili kao neto samorazumljivo i time ukinuli
patos uenja koji je odravao miljenje na putu od-govaranja. Tako je filozofija tenja za
ponovnim uspostavljanjem tog sklada.

Meutim, taj projekat filozofije unapred je osuen na neuspeh, jer on je bio i ostao
samo reakcija. Kao takav on je odreen onim na ta je reakcija, odreen je sofistikom
samorazumljivou koja sebe proklamuje za znanje. Presokratsko miljenje neto je drugaije
od toga. Projekat filozofije, koji nastaje u grkom klasinom periodu, jeste znanstveni
projekat, on je odgovor na sofistiki relativizam, s jedne strane, i sofistiku samorazumljivost,
s druge strane, a ne miljenje kao od-govaranje bitku bia. Ovim postajanjem miljenja
filozofijom ono je prelo na teren znanja, odnosno znanstvenosti, tj. naunosti. Postavi
tehnikom oznakom, kako se to ini, u vreme Platona, ta re [filozofija N. V.] znai tano
ono to danas na nemakom jeziku oznaavamo reju znanost...27 Tako je povest grke
filozofije povest raanja znanosti to je njen najdublji smisao i njen neprolazan znaaj... I
tako je filozofija u Grkoj jedna nepodeljena znanost.28 Dakle, filozofija i nauka zajedno su
rasle i razvijale se. Obe su bile u potrazi za znanjem, obe su traile istinu. Uprkos tome to je
razvijanje pojmovnosti u okviru klasinog perioda antike filozofije direktno suprotstavljanje
sofistikom relativizmu, ono se ipak odvija na sofistikom terenu, na terenu znanja. Drugim
reima, filozofija kao tenja za ponovnim uspostavljanjem sklada izmeu oveka koji misli i
logosa, jeste ono to je filozofiju i nauku prvobitno postavilo u meusobnu blizinu, jer je
filozofija - za razliku od miljenja koje joj je prethodilo - istinu bivstvovanja poela da
iskazuje kao znanje - isto kao i nauka. Parmenid peva, Aristotel zna ili se trudi da sazna. Od-
govaranje je postalo odgovaranje. Teren odgovaranja na pitanja je teren znanja, filozofije i
nauke. Teren od-govaranja bitku bia jeste teren miljenja. Filozofija poinje, traje i zavrava
se kao metafizika.

Ona trai istinu bitka, a ne istinu bia. Poreklo i razlog postojanja neke regije bia,
koja moe predstavljati predmetno polje nauke, za nauno miljenje uvek je pretpostavljeno,
dok filozofija svoj predmet uvek tek treba da stekne. Zato Hegel na poetku svoje

27 Vindelband, V., ta je filozofija, str 14.

28 Ibid., str. 15.

13
Enciklopedije govori sledee: Filozofiji nedostaje prednost koja je od koristi drugim
znanostima da, u pogledu svojih predmeta, moe pretpostaviti da su neposredno dani
predodbom i da je metoda spoznavanja za poetak i dalji tok ve prihvaena.29 Dakle, s
jedne strane, ono sa ime treba da se pone tj. predmet izostaje, tek treba da se stekne, a s
druge strane, ono sa ime on treba da se stekne, nekakvo miljenje koje e ga razviti, takoe
nije unapred dato, bar ne u smislu eksplicitno propisane metodologije miljenja, ve i ona
takoe tek treba da se stekne. Shodno tome: filozofija zapoinje kao anticipacija sebe same,
kao slutnja jedne skrivene najvie mogunosti znanja onoga to je najvee, apsolutnoga.30
Poetak filozofije je samopostavljanje, njeno postavljanje sebe same, dok su nauke ve
postavljene svojim pretpostavljanjem.

29 Hegel, H. V. F., Enciklopedija filozofijskih znanosti, Veselin Maslea Svjetlost, Sarajevo, 1987., str. 29.

30 Fink, E., Uvod u filozofiju, str 16.

14
uenje kao izvorite filozofiranja

Moderna nauka kakvu danas poznajemo izrasta iz ove antike filozofije kao nepodeljene
nauke. Ona odgovara na ve artikulisana pitanja. Moda bi Hajdeger ovde primetio kako je to
zahvaljujui tome to je nauka kroz svoju zajedniku istoriju sa filozofijom nauila kako
treba da pita.31 U svakom sluaju, filozofija se - kako kod pojedinaca, tako i u drutvu
uopte - javlja pre moderne nauke. Ona je odgovaranje na izvorniju upitanost pred neim, na
uenje pred biem.

uenje je kako istorijsko izvorite grke filozofije, tako i izvorite individualnog

filozofiranja uopte. Filozofska pitanja dece, koja svakako nisu obrazovani ljudi, a pogotovo
ne filozofi, savren su primer uenja pred biem, kao izvorita filozofiranja. Zbog ovako
velikog znaaja uenja u filozofiji Hajdeger napominje sledee: uenje nije naprosto
izvorite filozofije u smislu neega iz ega ona proizlazi i tee. uenje je arhe filozofije, a
obzirom da arhein znai neto to vlada, uenje jeste ono to vlada filozofijom, tj. ono to
time to filozofija proizlazi iz njega proima i odreuje celi tok filozofije.32

I Jerusalem govori o tome kako filozofija poinje uenjem, ali u potpuno drugaijem
kontekstu od Hajdegera. Za njega je uenje prevashodno psiholoka dispozicija filozofiranja.
Priroda nam je pored volje za ivot podarila i nagon za saznanjem. Iz tog nagona rodila se
filozofija. uenje nastaje onda kada se neka pojava okarakterie kao nova, odnosno kada se
ne moe integrisati u sistem naih prethodnih iskustava: prvo se udimo novom, pa onda
onome dobro poznatom.33

Obzirom na navedeno, sutinu uenja moda na najbolji nain iskazuje par

excellence filozofsko pitanje: zato uopte jeste bie, pre nego nije? Naime, kada govorimo
kako filozofija kao metafizika trai istinu bitka, a ne istinu bia, pod time podrazumevamo da
ona uvek posmatra bie s obzirom na bitak. Ona uvek pita o uzroku, poreklu, poetku ili

31 Hajdeger, M., to je to filozofija?, str. 10. i dalje.

32 Ibid., str. 20.-21.

33 Jerusalem, V., Uvod u filozofiju, Domentijan, Beograd, 1991., str. 4.-5.

15
osnovi zahvaljujui kojima bie bivstvujui (a ne nebivstvujui) jeste; ona uvek pita s
obzirom na ono to zdravorazumsko miljenje zaokupljeno svakodnevnicom previa.

Uvod u filozofiju dogaa se kroz uenje. Ono udnovato u uenju nije bie, sama
stvar, ve nain na koji se susreemo sa tom stvari. Meutim, tu se ne radi o tome da nam ono
poznato odjednom postaje nepoznato na nain na koji nam stvari u okviru uobiajenog
zdravorazumskog miljenja jesu nepoznate. Ono to u uenju nadire i oblikuje se jedna je
prema svome smislu nepoznata nepoznatost onog poznatoga, jedna do sada neprisna
neprisnost onog prisnoga.34 Drugim reima, bie nam je nepoznato na jedan nov, nepoznat
nain. Ono to nam je poznato ne postaje odjednom nepoznato, ve kao poznato postaje
nepoznato na jedan drugaiji nain od naina na koji su nam nepoznate stvari u okviru
uobiajenog zdravorazumskog miljenja, a one su nam nepoznate kao suprotnost onoga
poznatog. To znai kako ono na osnovu ega je neto bilo dobro poznato, samorazumljivo i
oigledno sada postaje predmet sumnje i propitivanja. Legitimitet sveta koji nas okruuje, u
kome ivimo tako to nekim njegovim razumevanjem raspolaemo, sada se ispituje kao
pretpostavka. Zato Fink - aludirajui na Hegela - govori o tome kako se u uenju svet
izokree. Tako se ovekovo razumevanje sveta, odnosno bia, ponovo pokree, a time se
pokree i njegovo razumevanje sebe u tom svetu, pokree se ovekovo menjanje. Upravo to je
smisao teze da filozofija oveku kao takvom pripada, te da on izvorno filozofira: uenje
koje nas moe uvesti u filozofiju mora biti nae uenje35

Zakljuak: pozitivno odreenje filozofije?

Videli smo kako uvod u filozofiju kao nastavni predmet na fakultetu ima posebno
mesto meu ostalim predmetima. On nije jedna od filozofskih disciplina, jer nema odreeno
problemsko polje kojim bi se iskljuivo bavio. Pohaajui asove iz Uvoda u filozofiju mi ne
uimo da uvodimo u filozofiju, kao to se na Estetici upoznajemo sa razliitim estetikama,
razliitim teorijama lepog, ve sami bivamo uvoeni u filozofiju. Pa ta je to filozofija?

34 Fink, E., Uvod u filozofiju, str 27.

35 Ibid., str. 33.

16
 Moe se pomisliti kako bismo na kraju naeg razmatranja trebali imati bar nekakav
pojam o tome ta je filozofija, obzirom da je to pitanje koje se esto javlja prilikom svakog
uvoda: ta je to u ta elimo da se uvedemo? Tom prilikom treba imati u vidu kako nam svaki
pokuaj tradicionalnog definisanja nekog pojma, pokazan jo kod Aristotela, ne donosi
nikakav rezultat. Zato? Prvo, filozofija se ne moe definisati, ne moe se ustanoviti njen
genus proximum, pa onda ni differentia specifica. Pojam nauke, kao to smo videli, nije njen
najblii rodni pojam. Dakle, filozofja se, ne moe izvesti ni iz ega drugog. Drugo, niti njen
predmet, niti njen metod nisu unapred dati, pa oko njih nema saglasnosti to onemoguava
svako definisanje. Tree, opti interes filozofskog miljenja menjao se kroz njegovu istoriju,
pa filozofija nije za nas isto to je ona bila za grke tako da se jedna trajna definicija ne moe
nikako ispostaviti.

Moemo pomisliti kako Hajdegerov spis ta je to filozofija? ve svojim naslovom

svedoi o tome da svaki uvod u filozofiju podrazumeva postavljanje pitanja ta je to
filozofija? Pa i u samom spisu pie ...cilj je naeg pitanja da dospijemo u filozofiju36.
Meutim, za Hajdegera ovo pitanje nije vano kao pitanje koje lei pred nama prilikom uvoda
u filozofiju, koje razreava jedna filozofija filozofije, tj. jedna istorija filozofije, ve kao
povesno, odnosno sudbinsko pitanje. To znai kako se ono nas danas tie, ta vie presudno
je: povest savremene evropske kulture u velikoj meri odreena je filozofijom.37

Do odgovora na pitanje ta je to filozofija? Hajdeger pokuava da doe jednom

posebnom metodom. Tu mu je Folkman-luk srodan, iako se za njega ovo pitanje ispostavlja
kao presudno prilikom uvoda u filozofiju: obojica su miljenja kako treba dopustiti da nam se
kae ta je to filozofija. Za Hajdegera sam jezik treba to da nam kae, preciznije: sama re
filozofija. Obzirom da je ta re svojom dugogodinjom upotrebom toliko izrabljena, njen
istinski smisao nama je dalek. Potrebno je uti tu re na njenom izvoru. To ne znai uti je na
grkom, ve uti je grki. Tek tada filozofija nam moe postati blia. Ali ta moe da znai to
da ujemo jednu re grki? Da nam neko kae da treba da kaemo neku re na grkom, to
bismo jo i razumeli, ali ta znai da je ujemo na grkom, tj. starogrkom? To ne znai samo
razumeti ono to je neka stvar u okviru nekog jezika nekada znaila, istorijska definicija koja
je nekada vaila, jer smisao neke stvari ne iscrpljuje se time, ve njega takoe konstituie

36 Hajdeger, M., to je to filozofija?, str. 7.

37 Ibid., str. 11.-12.

17
skup relacija u kojima ta stvar stoji prema drugim stvarima, odnosno ta re prema drugim
reima. Tek iz tog etimoloko-filozofskog uvida otkriva nam se istinski smisao neke rei,
odnosno stvari. Videli smo kako je na taj nain Hajdeger stigao do uvida da je filozofija tenja
za ponovnim uspostavljanjem od-govaranja bitku bia.38 Folkman-luk, s druge strane,
miljenja je kako sama filozofija treba da nam kae ta je ona, a to znai da bismo trebali da
se obratimo onim filozofskim uenjima koja su se bavila filozofijom, da ujemo ta to
filozofija ima da kae sama o sebi. Tom prilikom opet uviamo kako ne samo to nema, ve i
ne moe biti jedinstvene definicije filozofije, jer ona je ...za samu sebe stvar stalnog
ispitivanja.39

Meutim, ne smemo oajavati pred time to nemamo nikakvo pozitivno odreenje filozofije
koje bi nam bilo od pomoi prilikom naeg uvoda u nju, jer ukoliko je filozofija za samu
sebe stvar stalnog ispitivanja, onda to moemo prepoznati kao njenu stalnu, trajnu odliku:
autorefleksija. Ta autorefleksija odrava konstantnu svest svakog istinskog filozofiranja da
ono ka emu ono konstantno tei, a to je, kako smo zajedno s Finkom rekli: slutnja jedne
skrivene najvie mogunosti znanja onoga to je najvee, apsolutnoga, uvek izmie i mi ga
nikada ne dostiemo. Takvo krajnje, pak, koje nije apsolutno poslednje, koje nije zid iza
koga nema vie niega nego, naprotiv, sobom jemi da postoji i neto iza njega, ali takvo Iza
koje je kvalitativno drugaije od od onoga Ispred, ovostranog, i to u tom smislu da je
nedostupno za oveka, ini bit granice.40 Tako je filozofija iskuavanje granica koje u sebi
implicira i preispitivanje granica mogunosti tog iskuavanja granica.41

38 Ibid., str. 13.

39 Folkman-luk, K-H., Uvod u filozofsko miljenje, str. 32.

40 Todorovi, M., Smisao uvoda u filozofiju, str. 13.

41 Ibid., str. 14.

18
Literatura

- Adorno, T., Filozofska terminologija, Svjetlost, Sarajevo, 1986.

- Ceki, M., Pregled istorije filozofije, Zavod za izdavanje udbenika, Sarajevo, 1966.
- Fink, E., Uvod u filozofiju, Matica hrvatska, Zagreb, 1998.
- Folkman-luk, K-H., Stav protivreja kao poetak filozofije, u: Uvod u filozofsko
miljenje, Plato, Beograd, 2001.
- Folkman-luk, K-H., Uvod u filozofsko miljenje, Plato, Beograd, 2001.
- Hajdeger, M., to je to filozofija?, u: Uvod u Heideggera, Centar za drutvene
djelatnosti omladine, Zagreb, 1972.
- Hegel, H. V. F., Enciklopedija filozofijskih znanosti, Veselin Maslea Svjetlost, Sarajevo,
1987.
- Jaspers, K., Uvod u filozofiju, Prosveta, Beograd, 1967.
- Jerusalem, V., Uvod u filozofiju, Domentijan, Beograd, 1991.
- Kora, V., Pavlovi, B., Istorija filozofije, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd,
1996.
- Todorovi, M., Smisao uvoda u filozofiju, u: Uvod u filozofsko miljenje, Plato, Beograd,
2001.
- Vejnovi, N., Historija filozofije, kolska knjiga, Zagreb, 1965.
- Vindelband, V., ta je filozofija, u: ta je filozofija i drugi spisi, Plato, Beograd, 2002.

19