Sadraj

1
1. Uvod
Pored osnovnih potreba oveanstva, vazduha, vode i hrane, snadbevanje energijom je jo jedna
vana stavka koja predstavlja nasunu potrebu globalnog ivota.

S obzirom na to da ivimo u vremenima u kojima je ugalj eksploatisan vie nego ikad, potreba za
elektrinom energijom je sve vea, budui da je uslovljena rastom populacije ali i ivotnog
standarda.

Iako potronja uglja zadovoljava potrebe ljudi, javlja se problem ugroavanja ivotne sredine
zbog emisije ugljen dioksida prilikom eksploatacije, prerade, ali i samog korienja.

Odrivi razvoj povrinske ekspolatacije uglja podrazumeva planiranje u svim fazama povrinske
eksploatacije, koje omoguava da se na sistematski nain upravlja budunou ovog sektora na
osnovama zajednike vizije svih zainteresovanih strana o boljoj i odrivoj zajednikoj
budunosti.

2
1.2. Ugalj nastanak, karakteristike

Ugalj je crna ili crno - smea sedimentna stena organskog porekla koja ima sposobnost
gorenja, pa se koristi kao fosilno gorivo koje se vadi iz zemlje rudarskim metodama.
Sastoji se primarno od ugljenika i ugljovodonika, ali i drugih supstanci. Veoma je vano
gorivo i izvor elektrine energije.
Ugalj se moze deliti na razne metode. Najbitnija podela uglja je na lignite,mrke ugljeve i
kamene ugljeve. Glavna razlika je u sastavu i toplotnoj moi to je za ugalj najbitnije.

Nastanak uglja

Proces nastanka uglja nije u potpunosti objanjen. Konvencionalna teorija proces nastanka deli
na dve faze:

1. Pripremna faza (faza humifikacije).

U ovoj fazi se vri akumulacija, izmena i transformacija organske supstance u treset,
odnosno sapropel. Ovo se ostvaruje na povrini zemlje u vodenoj sredini, pod dejstvom
mikrobiotikog faktora i u anaerobnim uslovima. Faza traje desetinama hiljada godina.
2. Faza ugljenifikacije (karbonizacije)
Ova faza obuhvata procese u kojima se treset, odnosno sapropel, putem dijageneze i
metamorfizma pretvaraju u lignit, mrki ugalj, kameni ugalj i antracit. Ova faza se odvija
u delovima zemljine kore gde postoje anaerobni uslovi i adekvatan pritisak i
temperatura. U ovom procesu se ostvaruje poveanje procenta ugljenika u organskoj
supstanci, uz smanjivanje procenta kiseonika, vodonika i azota.

Nova istraivanja su pokazala da za nastanak uglja nisu potrebni milioni godina delovanja
toplote i pritiska, kao to se pretpostavljalo. Poslednjih godina, nekoliko laboratorija je otkrilo
nain kako da se ugalj ili ugljevite supstance napravi brzo, za sat ili najvie nekoliko dana.
Ovakvi procesi ak ne zahtevaju veliki pritisak, ali je visoka temperatura neophodna (u idealnom
sluaju, veoma topla voda). Tada se zagrevanje mora izvriti tako, da se organski materijal
izoluje od kiseonika, kako se ne bi zapalio. Proces zahteva toplotu da bi bio zapoet, ali kada se
jedanput startuje, proces proizvodi sopstvenu toplotu i pritisak.

Slika 1.2. Ugalj

3
 Klasifikacija uglja

Ligniti su u narodu poznatiji kao drveni ugalj i koristi se

uglavnom za pei na vrsto gorivo i u manjim kotlovima.
Ligniti su braon do tamno sive boje. U njihovoj strukturi se
moe videti da su oni poreklom od drveta zato ga i zovu
drveni ugalj. Dobro sagoreva, koristi se u peima na vsto
gorivo i kotlarnicama. Kalorijska vrednost im je od 6000 do
17500 kcal/kg

Slika 1.3. Ligniti1

Mrki ugljevi su dosta rasprostranjeni i naravno ima ih sa

viom i niom kalorijskom vrednou. Mrki ugljevi su
zahvalniji za kotlove zbog redjih intervala loenja i manje
povrine potrebne za skladitenje i bolji su za vee sisteme.
Oni prilikom sagorevanja ostavljaju manje ili vie ljake zbog
njihovog sastava. Mrki ugalj ima tamno mrku boju poneki i
tamno crnu. Dosta je kompaktan i tvrd po sastavu. Dosta se
koristi za industriju i grejanje u domainstvima za samostalne
kotlarnice. Prednost je sto ne zahteva esto loenje. Kalorijska
vrednost mu je od 12.600 - 23.800 kj/kg.

Slika 1.4. Mrki ugalj1

Kamenih ugljeva kod nas u Srbiji nema ili bar ne za iroku

potronju. Najrasprostranjeniji ugalj kod nas je ruski kameni
ugalj Dom. Kameni ugalj ima od tamno sive do crne boje.
Odlikuje se visokom kalorijskom vrednou. Uglavnom mu je
primena u industriji zbog velike toplotne vrednosti. Koristi se i
u domainstvima za vee sisteme koji mogu da podnesu veliku
toplotnu vrednost. Kalorijske vrednosti su im od 25000 - 36000
kj/kg.

Slika 1.5. Kameni ugalj1

1 http://www.prodajauglja.rs/o-uglju/

4
1.1. Rudarski basen Kolubara

Poeci rudarenja na prostorima Kolubarskog basena vezuju se za 1896. godinu, kada je

otvorena prva jama Zvizdar. Rudarski basen Kolubara je organizovan kao privredno drutvo
koje se sastoji od pet ogranka: Direkcija, Povrinski kopovi, Prerada, Projekt i Metal.

Rudarski basen Kolubara je vodei i najvei proizvoa uglja u Srbiji, na ijim se

povrinskim kopovima godinje proizvede oko 30 miliona tona lignita. Ta koliina iznosi oko
70% ukupne proizvodnje uglja u okviru EPS-a. Od kolubarskog lignita proizvede se oko 52%
elektrine energije u Srbiji. Rudski basen Kolubara je najmonija karika u Elektroprivredi Srbije.
Samo u posleratnom periodu proizvedeno je preko 580 miliona tona uglja. Iz kolubarsko lignita
proizvede se svaki drugi kilovat elektrine energije u Srbiji. Kopajui dnevno i do 100000 tona
uglja (90% lignita), omoguava se pouzdani rad termoelektrane Nikola Tesla i Kolubara u
Velikim Crljenima.

Slika 1.1. Kolubarski ugljeni basen2

Od kolubarskog uglja godinje se proizvodi oko 20 milijardi kilovat - asova elektrine

energije. Privredna aktivnost Rudarskog basena Kolubara zasniva se na rezervama lignita u
Kolubarskom ugljenom basenu koji se nalazi 60 kilometara jugozapadno od Beograda i prostire
se na povrini od oko 600 kvadratnih kilometara. Sedite Kolubare nalazi se u Lazarevcu.

2 http://aurora.ekof.bg.ac.rs/~s120494/RB%20Kolubara.htm

5
 Godinje u RB Kolubara proizvodi se oko 30 miliona tona uglja i oko 70 miliona
kubika otkrivke. Za industriju i iroku potronju godinje se isporui oko 1,2 miliona tona
lignita. Geoloke rezerve lignita na ovom podruju iznose tri milijarde tona, dok se bilansne
procenjuju na oko 2,1 milijardu tona.

U Rudarskom basenu Kolubara, zaposleno je 13.276 radnika. Najvei broj zaposlenih,

7.601, radi u Pogonu Povrinski kopovi i oni su stub proizvodnje kompanije. U Preradi je
zaposleno 1.854 radnika, u Metalu 2.580, u Projektu 106 i Direkciji 1.135 zaposlenih.
Okosnicu proizvodnog procesa u Kolubari ine radnici sa treim, etvrtim i petim stepenom
strune spreme, odnosno 10.306 zaposlenih, to je oko 80 odsto ukupnog broja radnika. Meu
fakultetski obrazovanim radnicima najzastupljeniji su inenjeri tehnikih nauka rudarsko-
geoloke, mainske i elektrostruke. Zahvaljujui visokim standardima, kad je re o uslovima rada
i irokim mogunostima za usavravanje i napredovanje, lojalnost zaposlenih u RB Kolubara
je izuzetno visoka, to pokazuje injenica da veina radnika svoj radni vek do penzije provede u
okviru kolektiva.

Rudski basen Kolubara je najmonija karika u Elektroprivredi Srbije. Samo u

posleratnom periodu proizvedeno je preko 580 miliona tona uglja. Iz kolubarsko lignita
proizvede se svaki drugi kilovat elektrine energije u Srbiji. Kopajui dnevno i do 100000 tona
uglja, omoguava se pouzdani rad termo-elektrane Nikola Tesla i Kolubara A Veliki Crljeni.

6
2. Povrinski kopovi rudarskog basena Kolubara

Na povrinskim kopovima RB Kolubara vri se iskopavanje uglja sistemima rotornih

bagera. Da bi se dolo do ugljenih slojeva, neophodno je otkopati jalovinu, koja se otkopava i
odlae modernim BTO (bager - traka - odlaga) sistemima. Ugalj koji se otkopava sistemom
traka transportuje se u pogone za preradu, a potom se industrijskom prugom isporuuje
termoelektranama.

U RB Kolubara ugalj se eksploatie na etiri povrinska kopa: Polje B, Polje D,

Tamnava - Zapadno polje i Veliki Crljeni. U procesu rada ova etiri kopa koja se prostiru na
povrini od oko 80 kvadratnih kilometara, na podruju optina Lazarevac, Lajkovac i Ub, ine
jednu tehnoloku i proizvodnu celinu.

Slika 2.1. Prikaz kopova3

3http://www.rbkolubara.rs/

7
2.1. Polje B

Polje B je najstariji aktivni kop kolubarskog ugljenog basena. Ugalj se sistemom

trakastih transportera doprema do utovarnog mesta, gde se utovara u vagone, zatim se dalje
transportuje do pogona za preradu u Vreocima. Ugljenim sistemom povezanim trakama sa
Poljem D, transportuje se ugalj za III fazu Suve separacije i dalje za Obrenovac. Otkrivka se
sistemom traka transportuje do spoljanjeg odlagalita.

Od poetka rada, od 1952. godine, do kraja 2014. godine na ovom kopu je iskopano 90,3 miliona
tona uglja i 217,2 miliona kubika otkrivke.

Slika 2.1.1. Povrinski kop Polje B4

4 http://rbkolubara.rs/index.php?
option=com_content&view=article&id=665&Itemid=554&lang=en

8
2.2. Polje D

Na povrinskom kopu Polje D proizvodnja se odvija na dva ugljena i est jalovinskih

sistema. Jedan ugljeni sistem (BTU bager, traka, utovar) radi u centralnoj zoni kopa, dok drugi
(BTS bager, traka, separacija) ugalj otkopava na jugozapadnoj kosini ovog kopa. Najvee
koliine otkopanog lignite transportuju se eleznicom do termoelektrana Nikola Tesla u
Obrenovcu i Morava u Svilajncu. U godinama najvee proizvodnje na ovom kopu otkopavano
je vie od 15 miliona tona uglja.

Na Polju D je od 1961. godine do kraja 2014. godine otkopano oko 503,2 miliona tona lignita i
vie od 1,37 milijardi kubika jalovine.

Slika 2.2.1. Povrinski kop Polje D5

5 http://www.rbkolubara.rs/index.php?
option=com_content&view=article&id=665&Itemid=554&lang=en

9
2.3. Tamnava - Zapadno polje

Povrinski kop Tamnava - Zapadno polje poslednjih godina je nosilac proizvodnje uglja u
kolubarskom ugljenom basenu. Proizvodnja otkrivke se vri sa dva rotorna bagera, na dva BTO
sistema. Ugalj iskopavaju tri bagera, a on se dalje transportuje do postrojenja Drobilana. Tu se
lignit melje, utovara i eleznicom doprema do Termoelektrane Nikola Tesla u Obrenovcu.

Od 1994. do kraja 2014. godine sa ovog kopa otkopano je oko 149,7 miliona tona uglja i preko
336 miliona kubika otkrivke.

Slika 2.3.1. Povrinski kop Tamnava - Zapadno polje6

6 http://www.rbkolubara.rs/index.php?
option=com_content&view=article&id=665&Itemid=554&lang=en

10
2.4. Veliki Crljeni

Povrinski kop Veliki Crljeni je najmlai kop Kolubare. Proizvodnja uglja vri se na jednom
ugljenom sistemu. Eksploatacija se obavlja rotornim bagerima, a lignit sistemom tranih
transportera odlazi do Drobilane, pa potom za termoelektrane. Projektovana godinja
proizvodnja iznosi oko pet miliona tona uglja.

Od 2008. do kraja 2014. godine sa ovog kopa je iskopano oko 26,1 miliona tona uglja, a do
polovine maja 2013. godine, kada je i prestala proizvodnja otkrivke, otkopano je i odloeno oko
19,4 miliona metara kubnih otkrivke.

Slika 2.4.1. Povrinski kop Veliki Crljeni7

7 http://www.rbkolubara.rs/index.php?
option=com_content&view=article&id=665&Itemid=554&lang=en

11
3. Uticaj na ivotnu sredinu i odrivi razvoj
Odnos oveka prema okolini je osnovno pitanje, koje je pred sebe postavila nauka. Pored
toga i tehnika se, u sutini, bavi, ovim problemom. ivotna sredina, dakle, predstavlja
kvalitativno novu kategoriju geolokog i geografskog prostora, koja je zasnovana na kompleksu
odnosa prirodne i drutvene sredine. Iskoriavanje prirodnih svojstava se zasniva na dve vrste
prirodnih izvora: oni izvori, koji su ogranienih koliina i kapaciteta i njihovom eksploatacijom
dovodi do njihovog smanjenja ili nestajanja i drugi izvori koji su neiscrpni i stalno obnovljivi
(sunava energija, snaga vetra i vode). Prirodna bogastva ljudi koriste u vidu energije i
materijala.

Zastupljenost fosilnih goriva u svakodnevnom ivotu za stvaranje elektrine i toplotne

energije (termoelektrane, toplane, kotlarnice itd.) ukazuje na neophodnost njihovog korienja,
dok su sa druge strane glavni zagaivai ivotne sredine. Zbog toga postupak za dobijanje i
korienje fosilnih goriva void u degradaciju osnovnih ivotnih uslova.

3.1. Uzroci zagaivanja

Velika eksploatacija uglja, koja sada u rudarskom basenu Kolubara dostie 30 miliona tona
godinje, uslovila je izgradnju pogona za preradu i transport uglja, koji su gusto skoncentrisani
na malom prostoru u Vreocima koji se nalaze u sredinjem delu rudarskog basena. Poveanjem
eksploatacije uglja razvijena su i koncentrisana postrojenja za preradu uglja sa prateom
tehnologijom koja ini najvei broj zagaivaa u Vreocima.

Najvei izvori zagaenja vazduha na teritoriji zone uticaja pogona za preradu uglja lignite
Ogranka Prerada u Vreocima su Toplana i Suara uglja. Zagaivanje vazduha je rezultat
procesa sagorevanja fosilnih goriva i produkta emisije iz tehnolokih procesa i industrijskih
objekata.

Izvori zagaenja vazduga Ogranka Prerada Vreoci su:

1. Jalovite mokre separacije

2. Suara i klasirnica
3. Utovar i transport uglja

12
 4. Dimnjak toplane (80m)

Glavne zagaujue mateije su:

Ugljen dioksid vrste estice uglja i pepela

Ugljen monoksid a
Sumporni i azotni oksidi Jalovina
Lakoisparljivi ugljovodonici Dim
Fenol Praina
Mulj Otpadne vode
ljaka Isparenja

13
 Tabela 3.1.1. Izvori emisije u vazduh

Proces Lokacija emitera Sastav gasa Sistem za

preiavanje

Sagorevanje Toplana vrste estice, SO2, Elektrofilter

uglja NO2, CO

Kamini (4 kom.)

Suenje uglja Ozrani ventili (16 vrste estice Nema

kom.) organske pare i gasovi
(fenol)
Bet bazeni za
taloenje otpadnih
voda

Klasiranje Klasirnica vrste estice Nema

suvog uglja

Deponovanje vrste estice i gasovi Nema

jalovine Deponija jalovine produkti nepotpunog
Mokre sagorevanja
separacije

Utovar uglja u Suva separacija i vrste estice Nema

vagone klasirnica

Transport uglja Rudovci Vreoci vrste estice Nema

vagonima Obrenovac

3.2. Kvalitet vazduha

 Emisija praine moe biti izazvana dejstvom vetra, a izvori praine su sam
tehnoloki process uklanjanje otkrivke i iskopavanja uglja, deponovanje jalovine
transport uglja i jalovine kamionima ili trakastim transporterima, erozija aktivnih
podrucja.

Uticaj praine posebno je izraen u sunom period. Radnoenje estica moe

prouzrokovati problem zaposlenima na kopu, kao i stanovnicima naselja koji se nalaze u
blizini povrinskog kopa. Mineralna praina prisutna u vazduhu i sadri Slobodan Kristal
silicijum dioksida i predstavlja potencijalnu opasnost obolevanja izloenih radnika i
stanovnitva.

Znaajnu potencijalnu opasnost za vazduh u ivotnoj sredini predstavljaju

suspendovane estice (mineralna praina) cije vrednost imisija u odreenim prirodnim
uslovima, mogu biti iznad graninih vrednosti propisanih za nastanjena podruja.
Nastajanje disperzne faze (lebdee praine) u vazduhu radne okoline vezano je u veoj ili
manjoj meri za sve projektovane faze tehnolkog procesa povrinske eksploatacije
lignite.

Zagaivanje vazduha izduvnim gasovima iz motora rudarskih utovarnih, transportnih i

pomonih maina vezano je za emisije sledeih gasova:
Ugljen monoksida CO;
Ugljen dioksid CO;
Azotnih oksida NOx;
Sumpor dioksida SO i dr.

U vazduh ivotne sredine uopteno iz povrinskih kopova dospevaju zagaujue

materije u vidu praine i gasova.

Uticaj praine na materijale najee je rezultat uzajamnih dejstava praine, kao

transportnog medija, i agresivnih otpadnih gasova koji nastaju kao produkt sagorevanja.
Posebno nepovoljni efekat praine na objekte je izraen zbog efekta prljanja i to naroito
ako se radi o produktima nepotpunog sagorevanja (a).

estice u vazduhu imaju znaajni uticaj na vremenske prilike u blizini tla. Jesan od
uticaja je vezan za intezitet solarne radijacije koja dosee do tla. estice rasipaju suneve
zrake u manjoj ili veoj meri u razliite talasne duine zavisno od veliine estica,
njihove koncentracije, prirode estica i dr. Deo suneve radijacije estice apsorbuju.

U vazduhu se najee nalaze stabilne, nehigroskopne i sa malom brzinom taloenja

estica. Optiki efekat ovih estica, stvaraju i izmaglicu, zamuenja i smanjenje
vidljivosti su veoma esti i poznati.
3.3. Uticaj na kvalitet vazduha

Izvori zagaenja vazduha na povrinskom kopu potiu u prvom redu od prisutne mehanizacije za
eksploataciju uglja. Prisutni polutanti su prvenstveno praina i u manjoj meri gasoviti polutanti
(NOx, CO, SO) sadrani u izduvnim gasovima, koji nastaju pri sagorevanju tenog goriva u
motorima sa unutranjim sagorevanjem, uglavnom prisutnim kod pomone opreme. Osnovna
rudarska oprema je na elektrini pogon. Razmatrani tehnoloki kompleks ni u jednom delu
tehnolokog procesa ne stvara specifine zagaivae vazduha (hemijske, mehanike ili bioloke).

Na osnovu dosadanjih iskustava i merenja kvaliteta vazduha u radnoj sredini na aktivnim

povrinama, moe se smatrati das u emisije gasovitih polutanata male, da se zone uticaja prostiru
unutar kopa, dakle u radnoj sredini. Uticaj na prostor van granica kopa je zanemarljiv.

Slika 3.3.1.

Karakteristike estice praine, koje se javljaju pri pomenutim aktivnostima, mogu se definisati
postojeim merenjima na pojedinim radnim mestima na kopovima kolubarskog basena u toku
eksploatacije.
4. Zakljuak