MATERIJALI ZA IVENJE

Cilj rekonstrukcije tkiva je spojiti razdvojene rubove rane i odrati ih u poziciji dok rana
zarastanjem stekne dovoljnu vrstinu da se odupre optereenjima bez mehanike podrke ava.

Ne postoji idealan av.Osobine koje bi idealan av trebalo da poseduje:

- Upotrebljiv za bilo koju operaciju
- Ne izaziva elektrolitiku / alergijsku reakciju u tkivu, nije kancerogen i nema svojstva kapilarnosti
- Lako se upotrebljava i obezbeuje dobru sigurnost vezivanja
- Dovoljno je jak ak i kad je malog prenika
- Izaziva minimalnu reakciju tkiva ako se resorbuje / ne izaziva postoperativne komplikacije ako je
neresorptivan
- Nije toksian, korozivan i ne stvara uslove za rast bakterija
- Lako se sterilie
- Jeftin.

KONAC se u organizmu ponaa kao strano telo. Moe biti resorptivni / neresorptivni,
prirodni / sintetiki, monofilamentni/multifilamentni (+pseudomonofilamentni)

Resorptivni(PRIVREMENI): enzimi tkiva imaju osobinu da ga razloe i potpuno resorbuju

u roku od 60 dana gube jainu zatezanja

Neresorptivni(TRAJNI): enzimi ga obrauju, ali on ostaje trajno unutar tkiva

zadravaju jainu zatezanja preko 60 dana

RESORPTIVNI NERESORPTIVNI
ketgut (hirurki gut) metal
PRIRODNI fascija lata trake prirodna svila
kolagen pamuk
PGA (polyglycolic poliamid (najlon)
SINTETIKI acid) poliester
PDS (polydioxanone) polipropilen

Monofilamentni PREDNOSTI: MANE:

Klizi kroz tkivo - smanjeno trenje Manja sigurnost vora
- ne traumatizuje Tee rukovanje
-ravnomerna raspodela tenzije Krutost, sklonost deformisanju
kod tekuih avova Izraenija memorija pakovanja
- lako se odstranjuje iz
tkiva(koe)
Manje zadravanje bakterija na povrini
Nije izraena kapilarnost
Manji oiljak na koi

Multifilamentni PREDNOSTI: MANE:

Lake rukovanje Traumatizacija tkiva
Sigurnost vora Kapilarnost
Ligiranje tkiva Zadravanje bakterija
Pseudomonofilamentni obloena multifilamentna jezgra

Promer konca

1)Metrika oznaka 1/10mm

(npr konac sa oznakom 1 ima promer 0,1mm)

2)USP (United States Pharmacopea) sistem oznaavanja koristi razliit broj nula
(to je manji promer konca, to je vei broj nula)

Pri izboru avova treba potovati odreene principe:

1. av mora biti najmanje jaine kolika je i jaina normalnog tkiva u kome se taj av
postavlja

Koa i fascija su najjaa tkiva; eludac i tanka creva su slabija; mokrana beika ima najslabije
tkivo.

2. Vremenski periodi, za koji avovi gube svoju jainu a tkivo zarastanjem vraa
sopstvenu jainu, moraju biti kompatibilni (podudarni)

Kada se zavri proces zarastanja rane, avovi nisu vie potrebni.

Rane na organima zarastaju brzo (14-21 dan). Pravi izbor za ivenje organa su resorptivni materijali.
Fascija i koa zarastaju veoma sporo, pa je indikovana upotreba neresorptivnih avova.

3. Ako avovi bioloki menjaju proces zarastanja, ove promene moraju da se uzmu u
obzir prilikom izbora avova

avovi potenciraju nastajanje infekcije pitanje upotrebe avova za ivenje

kontaminiranih/inficiranih rana.
Kontaminisane rane mogu da se iju sa PGA, monofilamentnim najlonom ili polipropilenom (ali da se
plasiraju u minimalnoj koliini)

4. Mehanika svojstva ava moraju da se usaglase sa mehanikim svojstvima tkiva

koje se njime ije

Monofilamentna konfiguracija, prisutni agensi kojima se oblau avovi i vei dijametar konca
uslovljavaju poveanje jaine samog konca.
Polipropilen i najlon se preporuuju za ivenje tkiva koja imaju veliku mo elongacije(istezanja) KOA.
Za ivenje UNUTRANJIH ORGANA ABDOMENA primerena je upotreba poliestera.

DEBLJINA MATERIJALA -
USP
TKIVA VRSTE MATERIJALA
velike male
ivotinje ivotinje
Koa Monofilamentni najlon i polipropilen 1 do 2 4-0 i 3-0
Supkutis Sintetiki resorptivni 0 do 1 4-0 i 3-0
Fascija Sintetiki neresorptivni 0 do 1 3-0 do 0
Mii Sintetiki resorptivni/neresorptivni 0 do 1 3-0 do 0
Hirurki gut, sintetiki resorptivni i
Unutranji organi 2-0 do 1 5-0 do 2-0
monofilamentni neresorptivni
Krvni sudovi Sintetiki neresorptivni (polipropilen) 3-0 do 0 4-0 do 2-0
 ligature
Krvni sudovi Sintetiki neresorptivni (polipropilen)
5-0 i 4-0 6-0 i 5-0
ivenje
Sintetiki neresorptivni (polipropilen,
Nervi 5-0 do 3-0 6-0 i 5-0
najlon)
Sintetiki neresorptivni (najlon),
Tetive 2-0 i 0 3-0 do 0
prirodni neresorptivni (elina ica)

*Trbunu fasciju ne iti ketgutom koristiti PDS ili Maxon

*Ligature vezati resorptivnim materijalima (ovariohisterektomija)
*Kou iti monofilamentom

HIRURKE IGLE su neophodne za ivenje tkiva.

Postoje pravila kojih se treba drati pri izboru hirurke igle:

1. Igla mora da napravi otvor u tkivu samo toliko da kroz njega proe konac
2. Arhitektura tkiva kroz koje prolazi igla ne sme da se time narui
3. U tkivo iglom ne smeju da dospeju mikroorganizmi, strana tela i hemijske supstancije/druge
materije
4. Igla mora da bude uraena od takvog materijala i tako dizajnirana da se minimalno oteuje
i lomi

Igle su tako konstruisane da omoguavaju koncu da proe kroz tkivo, a da pritom minimalno
oteuju tkivo. One moraju biti dovoljno VRSTE da se ne bi savijale, ali i dovoljno ELASTINE da
ne prsnu; kao i dovoljno OTRE da bi prole kroz tkivo bez veeg otpora. Materijal od koga se
prave igle je nerajui elik otporan na koroziju, ima optimalnu jainu i savitljivost. Precizno
zaotreni vrhovi i izvanredna glatkoa postignuti su mikro tankim silikonskim povrinskim
premazom, omoguavaju im da lako prodru kroz svako tkivo.

Sve hirurke igle imaju uice*, telo i vrh.

Uice

Mogu da budu: - zatvorene (kao kod obine igle za ivenje)

- zaseene (na feder)
*Kod igala koje nemaju uice (u koje se ne udeva konac) na tom mestu se nalazi zadebljanje jer je
konac permanentno pripojen uz telo igle na tom mestu ATRAUMATSKI AV (smanjen prenik koji
prolazi kroz tkivo-manje oteenje).

Telo igle

PRENIK: Male igle imaju mali prenik i koriste se u mikrohirurgiji. Velike igle, velikog prenika, se
koriste za postavljanje retencionih avova u trbunom zidu.

OBLIK TELA IGLE: Po obliku, telo igle moe da bude valjkasto, ovalno, pljosnato i trouglasto.
Pljosnate i trouglaste igle imaju ivice koje mogu da seku. Valjkaste i ovalne igle mogu da se
suavaju od uica ka vrhu, postepeno smanjujui svoj prenik sve do vrha.

OBLIK CELE IGLE: Po obliku igle mogu da budu prave i savijene (lune). Prave hirurke igle koriste
se za tkiva pristuana ivenju (koa). Za druga ivenja koriste se savijene igle sa lukom 1/4, 3/8,
1/2 ili 5/8 kruga (2/8, 3/8, 4/8, 5/8).
Samim izborom duine, debljine i oblika luka igle odreuje se veliina i dubina prostora i tkivo koje
se u tom prostoru ije.

Vrh igle

Mora glatko da prodire kroz tkivo u koje se postavlja av.

Osnovni oblici vrha igle su u vidu kupasto zailjenog vrha, u vidu otrice (konvencionalna igla) i
obrnute otrice.
Igla zailjenog vrha slui za ivenje tkiva koja poseduju finiju grau, ali i odreenu vrstinu. Ovakve igle ne
rasecaju tkivo, ve probijanjem prolaze kroz njega.

Konvencionalna kriva igla ima otricu na konkavnoj povrini; kod igle sa obrnutom otricom ova je
na konveksnoj povrini i na taj nain ove igle rasecanjem prolaze kroz tkivo.Igla sa obrnutom
otricom ima 2 prednosti u odnosu na konvencionalnu iglu: - smanjenje rizika od seenja izvan
tkiva
- poveana jaina igle.