Firstner Stevan - Otpornost Materijala PDF

VI[A TEHNI^KA [KOLA - S U B O T I C A
Dr. FIRSTNER STEVAN dipl.ing.
OTPORNOST MATERIJALA
(SKRIPTA)
SUBOTICA 2000.g.
DR. FIRSTNER OTPORNOST MATERIJALA
PREDGOVOR
Iz oblasti otpornosti materijala studentima stoje na raspolaganju izvanredno napisane knjige i

priru~nici (jedan deo je dat u spisku kori{tene literature). Naàlost, pomenute knjige nisu uvek
dostupne, ili im se obim i nivo bitno razlikuju od programa predvi|enog za Vi{e tehni~ke
{kole.
Ovaj podsetnik (skripta) preporu~ujem studentima Vise tehni~ke {kole, po{to sadràj u
potpunosti odgovara planu i programu [kole.
Trudio sam se da kori{ten metemati~ki aparat ne prevazilazi znanja ste~ena na kursevima

matematike na Vi{oj {koli. Izuzetno, ali samo u cilju jednostavnije deskripcije, koristio sam
matri~ni i tenzorski ra~un.
Redosled obra|enog gradiva je tako postavljen da omogu}ava kontinualno pra}enje.

Razumevanje gradiva podrazumeva poznavanje MATEMATI^KE ANALIZE i STATIKE na
visoko{kolskom nivou.
Raspored gradiva po poglavljima je slede}i:
UVOD kratak istorijski pregled, predmet, hipoteze i osnovne zadatke otpornosti materijala.
1. POGLAVLJE karakteristike ravnih preseka
2. 3. i 4. POGLAVLJE naponska stanja, deformacije, veze napona i deformacija.
5. POGLAVLJE naponsko stanje greda
6. POGLAVLJE deformacije greda, metode deformacionog rada, teorija elasti~nih linija.
7. POGLAVLJE izvijanje greda
8. POGLAVLJE obrada stati~ki neodre|enih slu~ajeva
9. POGLAVLJE dimenzionisanje i hipoteze o slomu materijala.
Izloèno gradivo se odnosi samo na elemente i sisteme u stanju stati~ke ili dinami~ke
ravnoteè, odnosno na ravne sisteme (prave grede, krive grede i grede sa izlomljenim osama -
ramovi).
Uz svako poglavlje, kao ilustracija dat je po jedan numeri~ki primer.
1
SADR@AJ
PREDGOVOR ..........................................................................1
KORI[TENE OZNAKE..............................................................9
UVOD.. ....................................................................................13
- Istorijski pregled ..................................................................................................14
- Predmet otpornosti materijala ..............................................................................18
- Hipoteze otpornosti materijala.............................................................................20
- Zadaci otpornosti materijala ................................................................................21
1. GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE RAVNIH POVR[INA.. ......23
1.1. Generalisana geometrijska karakteristika .......................................................23
1.1.1. Povr{ina ..............................................................................................24
1.1.2. Stati~ki moment povr{ine ...................................................................25
1.1.3. Teì{te i teì{ni koordinatni sistem ....................................................25
1.1.4. Aksijalni momenti inercije .................................................................26
1.1.5. Centrifugalni momenti inercije ..........................................................27
1.1.6. Polarni moment inercije .....................................................................27
1.1.7. Otporni momenti ................................................................................27
1.1.8. Geometrijske karakteristike sloènih povr{ina ..................................28
2
1.2. Promena vrednosti geometrijskih karakteristika ravnih povr{ina usled
translatornog pomeranja koordinatnog sistema.(Steinerova teorema) ............29
1.3. Promena vrednosti aksialnih momenata inercije ravnih povr{ina
usled rotacije teì{nog koordinatnog sistema ................................................31
1.3.1. Glavni momenti inercije, glavne ose ..................................................33
1.3.2. Invarijante momenata inercije ...........................................................36
1.4. Geometrijska interpretacija momenata inercije (elipsa inercije) ...................36
2. NAPONSKA STANJA . .........................................................................50
2.1. Pojam napona .................................................................................................50
2.1.1. Pojam glavnih napona ........................................................................52
2.1.2. Teorema o konjugovanosti tangentnih napona ..................................53
2.2. Op{te prostorno naponsko stanje ....................................................................55
2.2.1. Izra~unavanje vrednosti normalnog napona .......................................58
2.2.2. Izra~unavanje vrednosti tangentnog napona ......................................58
2.2.3. Glavnih naponi i poloàj glavnih ravni .............................................59
2.2.4. Izra~unavanje vrednosti napona u referentnoj
ravni pomo}u glavnih napona ............................................................62
2.3. Ravno naponsko stanje ...................................................................................63
2.4. Linearno naponsko stanje ...............................................................................66
2.5. Grafi~ka interpretacija napona ........................................................................69
2.5.1. MOHR-ovi krugovi ............................................................................69
2.5.1.1. Pozitivne vrednosti glavnih napona ......................................70
2.5.1.2. Vrednost jednog od glavnih napona je nula ..........................71
2.5.1.3. Vrednosti glavnih napona se po znaku razlikuju ...................71
2.5.2. A CULMAN-ov elipsoid ....................................................................73
3
3. DEFORMACIJE .. ..........................................................................82
3.1. Pojam deformacije ..........................................................................................82
3.1.1. Vektor deformacije .............................................................................85
3.1.2. Dilatacija ............................................................................................85
3.1.3. Ugao klizanja (ugaono pomeranje) ....................................................86
3.2. Prostorne deformacije .....................................................................................86
3.2.1. Deformacije pri prostornom naponskom stanju .................................91
3.2.2. Deformacije pri ravnom naponskom stanju .......................................92
3.2.3. Deformacije pri linearnom naponskom stanju ...................................92
3.2. Zapreminska dilatacija ....................................................................................93
4. VEZE IZME\U NAPONA I DEFORMACIJA .........................96
4.1. POISSON-ov koeficijent ................................................................................96
4.2. Generalisani HOOKE-ov zakon .....................................................................98
4.3. Veza izme|u modula elasti~nosti (E) i modula klizanja (G) ........................100
5. NAPONSKA STANJA RAVNIH GREDNIH NOSAÂ . ...............103
- Op{te naponsko stanje ....................................................................104
- SAINT-VENANT-ov problem .......................................................106
5.1. Naponska stanja pravih greda .......................................................................108
5.1.1. Istezanje-pritisak...............................................................................108
5.1.1.1. Koncentracija napona ..........................................................113
5.1.1.2. Kontaktni naponi (HERTZ-ov napon) .................................114
4
5.1.1.3. Cevi i rezervoari ...................................................................120
- Debelozide cevi ........................................................................121
- Tankozide cevi .........................................................................126
- Rezervoari ................................................................................127
5.1.2. Smicanje ...........................................................................................130
5.1.3. Uvijanje ............................................................................................134
5.1.3.1. Uvijanje okruglih profila ....................................................134
- Uvijanje tankozidih cevi ...........................................................142
5.1.3.2. Uvijanje neokruglih profila .................................................143
- Uvijanje pravougaonih profila ..................................................144
- Uvijanje tankih pravougaonih profila .......................................145
- Uvijanje L profila ................................................................145
- Uvijanje U i I profila .....................................................146
5.1.4. Savijanje ...........................................................................................147
5.1.4.1. Odre|ivanje normalnog napona (~isto savijanje) ................150
5.1.4.2. Odre|ivanje tangentnog napona ..........................................153
5.1.4.3. Odre|ivanje glavnih napona ................................................156
5.1.5. Asimetri~no (koso) savijanje ............................................................163
5.1.5.1. Raspodela normalnog napona ..............................................163
5.1.5.2. Raspodela tangentnog napona ..............................................167
5.1.6. Savijanje tankozidih plo~a ...............................................................171
5.2. Savijanje krivih greda ...................................................................................174
5.2.1. Odre|ivanje normalnog napona .......................................................175
5.2.2. Pomeranje neutralne ravni (ose) .......................................................179
5.3. Sloèna naprezanja .......................................................................................183
5.3.1. Ekscentri~ni pritisak (istezanje) .......................................................183
5.3.1.1. Odre|ivanje jezgra preseka .................................................190
5
6. DEFORMACIJE GREDA ..............................................................................194
6.1. Teorija deformacionog rada ..........................................................................194
6.1.1. Definicija rada .................................................................................195
6.1.1.1. Odre|ivanje energije elasti~nih deformacija
kod (istezanja-pritiska) ........................................................198
kod (smicanja-uvijanja) .......................................................200
kod savijanja ........................................................................203
kod op{teg prostornog naponskog stanja ............................204
- Specifi~na energija elasti~nih deformacija ...........................205
- Specifi~na energija na promeni zapremine ...........................206
- Specifi~na energija na promeni oblika .................................208
6.1.2. BETTI i MAXWELL ovi stavovi o zamenljivosti optere}enja .......208
6.1.3. CASTIGLIANO-va teorema ............................................................211
6.1.3.1. Odre|ivanje deformacija pri elasti~nim osloncima .............214
6.1.3.2. Odre|ivanje deformacija pri fiktivnim optere}enjima ........214
6.2. Jedna~ina elasti~ne linije ..............................................................................218
6.2.1. Konvencije o oznakama ...................................................................218
6.2.2. Op{ta diferencijalna jedna~ina elasti~ne linije .................................219
6.2.2.1. Relativni uticaj transverzalne sile.........................................222
- Kratke grede .........................................................................222
- Duga~ke grede ......................................................................223
6.2.3. Pribli`na diferencijalna jedna~ina elasti~ne linije ...........................223
6
- Izra~unavanje uglovnog pomeranja (nagib) .........................223
- Izra~unavanje vertikalnog pomeranja (ugib) ........................223
6.2.4. Odre|ivanje jedna~ine elasti~ne linije
u slu~aju sloènih optere}enja (CLEBSCH-ov metod) ...................230
6.2.4.1. Oblici momentnih jedna~ina
za razne slu~ajeve optere}enja .............................................234
6.2.5. Deformacije greda sa stalnim i promenljivim presekom .................240
6.2.5.1. Grede sa stalnim presekom ..................................................240
6.2.5.2. Grede sa promenljivim presekom ........................................240
6.2.6. Deformacije greda sa izlomljenom
geometrijskom osom (ramovi) ..........................................................243
6.2.7. Deformacije krivih greda .................................................................250
7. IZVIJANJE GREDA.. .........................................................................................256
7.1. Stabilnost pritisnutih greda ...........................................................................256
7.1.1. Vitkost greda ....................................................................................257
7.2. EULER-ov postupak ....................................................................................257
7.2.1. Odre|ivanje kriti~ne sile...................................................................257
7.2.2. Odre|ivanje kriti~nog normalnog napona ........................................260
7.3. TETMAJER-ov postupak .............................................................................261
7.4. (w)-postupak .................................................................................................262
7.5. Dimenzionisanje i provera ............................................................................263
7
8. STATI^KI NEODRE\ENI ZADACI ...................................................................270
8.1. Odre|ivanje dopunskih jedna~ina .................................................................271
8.1.1. CLAPEYRON-ova jedna~ina ..........................................................271
8.1.2. Tabli~ni metod ..................................................................................278
8.1.3. Re{avanje problema metodom deformacionog rada ........................281
9. DIMENZIONISANJE GREDA (HIPOTEZE O SLOMU) ..................................288
9.1. Hipoteze o slomu materijala ........................................................................288
9.1.1. (I) - hipoteza o najve}em glavnom naponu ......................................291
9.1.2. (II) - hipoteza o najve}oj dilataciji ...................................................292
9.1.3. (III) - hipoteza o najve}em tangentnom naponu ..............................292
9.1.4. (IV) - hipoteza o najve}em specifi~nom radu na promeni oblika ....293
KORI[TENA LITERATURA. ...................................................................................298
8
KORI[TENE OZNAKE
( ) - op{ti koordinatni sistem
( jk ) - koordinatni sistem paralelan sa ( ) op{tim koordinatnim sistemom
(xy ) - teì{ni koordinatni sistem
(uv ) - teì{ni koordinatni sistem zaokrenut u odnosu
na (xy ) teì{ni koordinatni sistem
(1,2,3) - glavni teì{ni koordinatni sistem
( C ,C ) ; (xC , yC ) - koordinate teì{ta (C) u ( ) i (xy ) koordinatnim sistemima
y( z ) - jedna~ina elasti~ne linije grede, vertikalno pomeranje
y(' z ) - jedna~ina nagiba grede
S , S , S j , S k ,
- stati~ki momenti povr{ine za ( , jk, xy ) ose
Sx , S y
Ir - redukovani aksialni moment inercije
I , I - aksialni momenti inercije za ( ) ose
I j , Ik - aksialni momenti inercije za ose ( jk ), koje su paralelne sa ( ) osama
Iu , Iv - aksialni momenti inercije za ( uv ) teì{ne ose, koje su zaokrenute
u odnosu na (xy ) teì{ni koordinatni sistem
I0 , IP - polarni momenti inercije
I1, I 2 - glavni momenti inercije
9
I xy , I , I uv , I1, 2 - centrifugalni momenti inercije za (xy, , uv , 1,2) ose.
Wx , Wy ,W0 - otporni momenti za (xy) ose, i za ta~ku (0)
a, b .,l, - ozna~avanje duìna
e - pomeranje neutralne ose
f - pomeranje ta~ke
i - radius inercije
g - relativni dimenzioni odnos
k - broj jedna~ina ravnoteè
lr - redukovana duìna
n - broj reakcija veza, broj okretaja
u - specifi~ni deformacioni rad
w - specifi~ni rad spoljnjih optere}enja, poseban faktor izvijanja
uv, uf - specifi~ni deformacioni rad na promeni zapremine i oblika
A - ravna povr{ina
A, B, C,. - ozna~avanje ta~aka
C - teì{te povr{ine
C1, C2,..,D1, D2,. - integracione konstante
D - tenzor deformacija
E - modul elasti~nosti (JOUNG-ov modul)
F - sila
FN, FT - normalna i tangentna sila
G - modul klizanja
G, g - glavna zakrivljenja
H - tenzor elasti~nosti
J - op{ta geometrijska karakteristika povr{ine
10
K - koeficijent koncentracije napona
M - momenat
Mf, Mt - moment savijanja i moment uvijanja (torzioni moment)
P - snaga
R, - radiusi zakrivljenja
S - koeficient stati~ke neodre|enosti
U - energija na promeni oblika
W - rad spoljnjeg sistema optere}enja
T - tenzor napona, transverzalna sila
X, Y, Z - sile u pravcima (xyz) osa
- normalni napon
M , D - ja~ina materijala na kidanje, dozvoljeni normalni napon
a , t , r - aksialni, tangentni i radialni normalni naponi
1, 2 - glavni naponi
x , y , z - normalni naponi u pravcima (xyz) osa
- tangentni napon
M , D - ja~ina materijala na smicanje, dozvoljeni tangentni napon
xy , yz , zx - tangentni naponi u ravnima upravnim na (xyz) ose i paralelni (yzx) osama
, , , , ,.. - ugaona pomeranja
xy , yz , zx - ugaona pomeranja u ( xy, yz, zx ) ravnima
- dilatacija (specifi~na promena duìne)
1, 2,3 - glavne dilatacije
x, y,z - dilatacije u pravcima (xyz) osa
11
- vitkost {tapa
- POISSON-ov koeficijent
- koeficijent sigurnosti
- kontinualno optere}enje
n - jedini~ni vektor povr{ine(vektor normale)
p - vektor napona
t - elementarni vektor pomeranja
f - vektor promene oblika
{K } j - sistem spoljnjih optere}enja
{K } - ekvivalentni sistem optere}enja
{RS } - (S) izabrane reakcije veza
{R} - ekvivalentni sistem reakcije veza
() - ozna~avanje vektora: ( , , p,... )
( )x , y , z - ozna~avanje komponenata vektora u pravcima (xyz) osa: ( x , y , p z ,... )
12
UVOD
Ako se u mislima vratimo hiljadama godina unazad, osta}emo zadivljeni pred grandiozno{}u
dela, koja su sluìla odrànju svakodnevnog ìvota (sistemi za navodnjavanje, borbena
sredstva, alati za obradu materijala, itd), opstanku i {irenju pojedinih religija (piramide u
Egiptu, svetili{ta Chichenitze, gotske katedrale, itd), ili dru{tvenom funkcionisanju naselja i
odrànju kvaliteta ìvljenja u njima (dvorci, odbranbeni sistemi, oru`ja, muzi~ki instrumenti,
itd)
Sa stanovi{ta otpornosti materijala, a u posedu dana{njih znanja, znaju}i da do rimskog doba

nisu postojala zna~ajnija pisana teoretska ili primenljiva stru~na dela (izuzetak ~ine
sporadi~ne pojave opisa), neka pitanja se sama po sebi name}u:
- Sa kakvim su teoretskim znanjem raspolagali projektanti i graditelji?
- Da li su postojali sistematizovani podaci (na kom su nivou bili) o karakteristikama

kori{tenih materijala?
- Kako su se postoje}a i novoste~ena znanja skupljala i prenosila na budu}a pokolenja?
Ako se sa pouzdano{}u jo{ ne moè odgovoriti na sva postavljena pitanja, ipak se moè re}i
da su projektanti i graditelji vladali potrebnim i dovoljnim znanjima (istina ne u dana{njem
smislu re~i) pri ostvarenju, ~esto divljenja vrednih dela. I pre vi{e hiljada godina tehni~ki
problemi pri izradi i izgradnji morali su biti re{avani kao {to se to ~ini i danas, samo drugim
sredstvima.
Na osnovu stru~nih re{enja koja su sa~uvana (zgrade, putevi, transportna sredstva, oru`ja,
instrumenti, itd), da se zaklju~iti da se raspolagalo odre|enim znanjima o karakteristikama
materijala (nosivost, trajnost, elasti~na svojstva, obradivost), da su postojali postupci
dimenzionisanja, stajala su na raspolaganju osnovna znanja iz matematike i geometrije.
Postojala su upotrebljiva znanja o kori{tenju energetskih izvora (vetar, re~ni tokovi). U

postupku projektovanja zna~ajno mesto je zauzimala tradicija, kao i politi~ki odnosi vremena
u kome su dela nastajala.
Moè se sa pouzdanos}u zaklju~iti da su se postoje}a znanja, u nedostatku pisanih formi,

prenosila usmeno, sa generacije na generaciju, a svaka generacija je znanja oboga}ivala
novim iskustvima. Po{to teorijske osnove nisu postojale, upotrebljiva znanja su stvarana na
osnovu vekovima sticanih uspeha i neuspeha. Na ovaj na~in ste~ena znanja su neretko
dobijala formu tradicije, {tavi{e postajala su obele`ja pojedinih epoha (pojedine epohe gr~ke
arhitekture, gotika, geocentri~ni pogled na svet, brodogradnja, itd..)
13
Razvijena dru{tva su stimulisana realnom potrebom-da nagomilana znanja sistematizuju, i da

ih u pisanoj formi o~uvaju za kori{tenje dolaze}im generacijama. Istovremeno sve ve}i
tehni~ki zahtevi (ve}e dimenzije, ve}a optere}enja i koli~ine, bolji faktori iskori{tenja, ve}i
u~inci) doveli su do razvoja novih postupak, a sa time i novih op{tih znanja.
Mada je ve} u rimskom gra|evinarstvu postojala literatura koja se u dana{njem smislu re~i
moè okarakterisati kao stru~no-nau~na, ipak se kao vreme ra|anja odgovaraju}e literature
vezuje za period renesanse. Za taj istorijski period se vezuje ra|anje eksperimentalne fizike, i
stvaranje op{te pozitivne dru{tvene atmosfere za slobodniji razvoj ljudske misli. Velikim
koracima se razvijaju fundamentalni i primenjeni metodi (eksperimentalni metod, analiza-
sinteza, indukcija-dedukcija). Srednjevekovna dru{tvena atmosfera, koja je kao ko~nica
delovala na razvoj civilizacije, u renesansi se (naro~ito u Engleskoj) korenito menja i moè se
okarakterisati kao stimulativna za razvoj nauke. Ova konstatacija se naravno odnosi i na
fiziku, a u okviru nje na teorijsku i na primenjenu mehaniku.
Krajem XIX veka, teoretska i prakti~na znanja koja danas ~ine predmet otpornosti materijala,
izdvajaju se iz fizike, i prou~avaju kao posebna grana.
ISTORIJSKI PREGLED
Istoriju otpornosti materijala vremenski ograni~avaju svojim delima dva velikana nau~ne
misli,, VITRUVIUS (I vek nove ere) i MAXWELL (1831-1869). U nazna~enom vremenskom
periodu stvorena je teoretska osnova, koja je polazna za primenjene discipline otpornosti
materijala. Ista sluì kao polazi{te za dalji razvoj nau~ne misli u ovoj oblasti.
Za razvoj teorije, kao i za prakti~nu primenu, zasluàn je veliki broj teoreti~ara i inènjera
prakti~ara, me|u koje se ubrajaju:
VITRUVIUS Pollio Marcus (I vek nove ere.)
U istoriji je zabeleèn kao izvanredan rimski graditelj, i kao pisac desetotomnog dela ("DE
ARCHITECTURA"). Pored stru~nog dela formulisaoje i op{ta znanja potrebna inènjeru
({irok spektar stru~nih znanja, op{ta kultura, objektivno poimanje politi~kog trenutka, ).
Dela su mu vr{ila jak uticaj na razvoj nau~ne misli u doba renesanse.
PAPPOSZ Alexandriai (IV vek nove ere.)
Bio je istaknuti gr~ki matemati~ar. Teoretski je obradio problem poluge, kose ravni,
zavojnice, zup~anik i zup~aste spojeve.
14
ALBERTI Leon Battista (1404-1472).
Firentinski matemati~ar, arhitekta, humanista i filozof. Najva`nija su mu dela ("DELLA

PITTURA" i "LUDI MATHEMATICA"). Dao je obja{njenja zakonitosti perspektive,
teoretski je objasnio osnove stereoskopije, i dao zna~ajan prilog razvoju nacrtne geometrije. U
svom delu ("DE REAEDIFICATORIA") daje iskustvene podatke za dimenzionisanje
mostova.
LEONARDO da Vinci (1452-1519).
Spada u najistaknutije li~nosti renesanse. Istakao se kao slikar, vajar, gra|evinar, ma{inac. U
svojim radovima koristi preliminarnu analizu. Za sobom je ostavio veliki opus pisanog i
crtanog materijala. Vredno je spomenuti da je koristio eksperimente kao metod rada, {to se u
njegovo doba grani~ilo sa jeresi. U stru~nom delu svog rada bavio se kinematikom, elasti~nim
sistemima, talasnom mehanikom (hidraulikom), dimenzionisanjem greda, vojnom tehnikom.
Istina samo u naznakama, inicirao je ideju o virtualnim pomeranjima. Teoretski je obradio
zavojnicu, kotura~u, itd.
GALILEI Galileo (1564-1642).
Vrlo poznat i po{tovan italijanski astronom. Bio je veliki po{tovalac Kopernika, zbog ~ega je
bio izloèn represijama. Rezultate svog rada je obuhvatio u svom delu ("DISCORSI E
DIMONSTRATIONI MATEMATISCHE INTORNO A DUE NUOVE SCIENCE").
Zanimao se za nosivost savijenih greda i analizu ravnih preseka. Kao prvi je ustanovio, da
nosivost grede optere}ene na savijanje zavisi od visine i od {irine preseka ( bh 2 / 2 ). Kasnije je
PARENT (1666-1716) ustanovio ta~an odnos ( bh 2 / 6 ).
HOOKE Robert (1635-1703).
Kao istaknuti engleski fizi~ar istakao se svojim radovima u oblasti teorije elasti~nosti. Danas
ga pamtimo po tz. HOOKE - ovom zakonu, koji uspostavlja linearnu vezu izme|u napona i
dilatacije. Rezultate vezane za spomenuta istraìvanja je objavio u svom delu ("LECTURES
de POTENTIA RESTITUTIVA OROF SPRING"). Vezano za njegova istraìvanja YOUNG
(1773-1827) je na osnovu eksperimenata odredio (E) - modul elasti~nosti (YOUNG -ov
modul)
BERNOULLI Jacob (1654-1705).
Uveo je pojam elasti~ne linije, i time otvorio novu oblast u otpornosti materijala. U svim
radovima koristio je najnovije tekovine matematike svog doba (diferencialni i integralni
ra~un)
15
BERNOULLI Johann (1667-1748).
Bio je najpo{tovaniji matemati~ar svog vremena. Postavio je osnove teorije virtualnih

pomeranja, i time dao ogroman zamah razvoju klasi~ne mehanike i otpornosti materijala.
EULER Leonhrd (1707-1783).
Najzna~ajnija dela su mu vezana za mehaniku (varijacioni princip, pojam otpornog

momenta). Istaknute rezultate je postigao na polju analize optere}enja greda. Za njegovo ime
je vezan i danas kori{ten metod za analizu izvijanje greda.
NAVIER (1785-1836).
Bavio se teorijskom i primenjenom mehanikom. Postavio je sistem izu~avanja statike u obliku

u kome se i danas koristi. Za njegovo ime vezan je metod postavljanja veze napona i
deformacije greda optere}enih na savijanje.
POISSON Simeon Denis (1781-1840).
U oblasti otpornosti materijala definisao je veze napona i deformacija u prostornom

naponskom stanju.
CAUCHY Augustin Louis (1789-1857).
Uveo je pojam napona i grafi~ku interpretaciju napona. Zasnovao je op{tu teoriju prostornog
naponskog stanja, i izveo je stav o konjugaciji tangentnih napona.
SAINT - VENANT Athemr Jean Claude Barre (1797-1886).
Za njegovo ime je vezano re{enje problema analize naponskih stanja grede. Zna~ajni su mu
rezultati na polju teorije elasti~nosti.
STEINER Jacub (1798-1863).
U oblasti otpornosti materijala pamtimo ga po metodu za odre|ivanje karakteristika ravnih

povr{ina za me|usobno paralelne koordinatne sisteme.
16
CLAPEYRON Benoit Paul Emil (1799-1864).
Bio je francuski fizi~ar i inènjer. Zna~ajni su mu rezultati u oblasti prou~avanja greda sa vi{e
oslonaca.
CULMAN Karl (1821-1881).
Kao profesor ciri{kog Univerziteta, postao je poznat u oblasti teorije i primene grafostatike.
CLEBSCH Alfrd (1833-1872).
Aktivno se bavio prou~avanjem elasti~nih sistema. Sa inènjerskog stanovi{ta najzna~ajniji su

mu radovi u oblasti re{avanja problema greda sa sloènim sistemom optere}enja (univerzalna
jedna~ina elasti~ne linije).
RITTER Wilhelm (1847-1906).
Zajedno sa Culmanom, smatra se tvorcem grafi~kih metoda u prou~avanju problema iz oblasti

otpornosti materijala.
MOHR Otto (1835-1918).
Svoju aktivnost je obavljao na Univerzitetu u Drezdenu. Otpornost materijala je zaduìo

grafi~kim metodom za interpretaciju napona (Mohr-ovi krugovi), te radovima u oblasti
hipoteza o slomu materijala.
BETTI(1823-1892)., MAXWELL James Clerk(1831-1879).
U oblasti otpornosti materijala, za imena ovih nau~nika vezani su op{ti i posebni stavovi o
zamenljivosti optere}enja.
CASTIGLIANO Alberto (1847-1884).
Postavio je metod odre|ivanja deformacija tela na osnovu deformacionog rada. Na taj na~in je
znatno pojednostavio izra~unavanje deformacija greda u odnosu na metod elasti~nih linija.
17
TETMAYER Johann Ludwig von (1850-1905).
Dao je veliki doprinos dimenzionisanju i proveri greda optere}enih na izvijanje.
Nabrojani nau~nici dali su neposredni doprimos teoriji i praksi otpornosti materija, ali pre njih
ili uporedo sa njima veliki broj teoreti~ara i prakti~ara dali su nemerljivi doprinos razvoju
ovog dela nauke (idejama, matemati~kim osnovama, pogledom na svet, novim tehni~kim
re{enjima,..). Njihovi radovi su otvarali nova pitanja ili inicirali nova re{enja, kao osnove za
dalji teorijski i prakti~an rad. Sa du`nim po{tovanjem prema svima, ovde }e se spomenuti
samo neka od velikih imena:
ARKHIMEDES (p.n.e. 287-217).
EUKLEIDES (p.n.e. 330-..).
NEWTON Isaac (1642-1727).
LEIBNIZ Wilhelm (1646-1716).
COULOMB C.A. (1736-1806).
WATT James (1736-1819).
OSTROGRADSKI M.V. (1801 - 1861).
HERTZ Heinrich Rudolf (1857 -1894.)
U oblasti otpornosti materijala, kao uostalom i u drugim oblastima nauke, nova tehni~ka
sredstva (ra~unarska tehnika, informatika, novi postupci merenja, novi pristupi analizi
materijala, novi materijali,), kao i novi izazovi (svemirska istraìvanja, trìsni zahtevi, )
stavljaju dana{nje i sutra{nje nau~nike i inènjere prakti~are pred nove izazove nauke i
prakse.
PREDMET OTPORNOSTI MATERIJALA

Predmet otpornosti materijala je prou~avanje i uspostavljanje veza izme|u sistema spoljnjih i
unutra{njih optere}enja, napona i deformacija u materijalu, te dimenzija optere}enih
elemenata i sistema.
Sa ~isto teorijskog stanovi{ta tela se mogu svrstati u:
18
KRUTA TELA
Krutim telima se nazivaju takva (apstraktna) tela koja se pri delovanju spoljnjih, unutra{njih i
reaktivnih sila ne deformi{u (relativne mere i poloàji i nakon prijema sistema optere}enja
ostaju nepromenjeni). Ovakva tela i sistemi bili su predmet prou~avanja u predmetu
STATIKA.
DEFORMABILNA TELA
U stvarnosti, kao posledica sistema optere}enja telo se deformi{e. Pri deformaciji menjaju se
me|umolekularna rastojanja, i javljaju se naponi u materijalu. U odnosu na nastale napone i
odgovaraju}e deformacije, deformabilna tela se teorijski dele na:
ELASTI^NA TELA
Ovako nazivamo tela, koja po prestanku dejstva sistema optere}enja u potpunosti poprimaju
oblik koji su imali pre prijema optere}enja.
PLASTI^NA TELA
Ovako nazivamo ona tela, koja se po prestanku dejstva sistema optere}enja ne vra}aju u
prvobitni oblik koji su imali pre optere}enja, ve} trajno zadràvaju oblik koji su dobili kao
posledicu sistema optere}enja.
ELASTI^NO-PLASTI^NA TELA
Stvarni, ugra|eni materijali (~elik, aluminijum,..) se pona{aju dvojako. Do odre|ene veli~ine

napona pona{aju se kao elasti~na tela, a po pove}anju napona se pona{aju kao plasti~na tela.
Zbog velikog zna~aja elasti~no-plasti~nih osobina materijala proizvo|a~i materijala su du`ni
da pri isporukama priloè i dijagram veze napona i dilatacija ( = E ), sa odgovaraju}im
kvantifikacijama (tz. HOOKE-ov dijagram).
STVARNI SISTEMI
Po{to se svi ugra|eni materijali u neku konstrukciju pona{aju kao elasti~no-plasti~na tela, za
o~ekivati je da }e nakon prestanka dejstva sistema optere}enja, telo, ili cela konstrukcija
zadràti jedan deo deformacija (zaostale plasti~ne deformacije), koje su nastale prilikom
dejstva optere}enja. Pojava zaostalih plasti~nih deformacija se ne moè izbe}i, ali se njene
veli~ine, metodama koji su predmet otpornosti materijala (na osnovu karakteristika materijala
i odre|enih dimenzija elemenata ili konstrukcije u celini), mogu odrediti tako, da budu unutar
unapred odre|enih, tj. dozvoljenih vrednosti.
19
HIPOTEZE OTPORNOSTI MATERIJALA
Kao {to je re~eno, u stvarnim konstrukcijama dolazi do promena medjumolekularnih poloàja

kao posledica delovanja sistema optere}enja. Sa druge strane tako nastale dilatacije izazivaju
napone u materijalu.
Gore pomenuti odnosi su sa stanovi{ta teorijske razrade kompleksna materija. Za potrebe

prakti~nog prou~avanja, koje treba da da dovoljno jednostavne, ali istovremeno i pouzdane i
za praksu primenljive metode, uveden je pojam IDEALNO ELESTI^NO TELO, ~ije
osobine sa velikom ta~no{}u oslikavaju STVARNE OSOBINE MATERIJALA. Osobine idealno
elasti~nog tela formiraju se na bazi pretpostavki vezanih samo za odre|ene fizi~ke osobine.
To zna~i da su osobine tako formulisanog tela hipoteti~ke, odnosno zasnivaju se na
HIPOTEZAMA.
Predmet prou~avanja ovog kursa }e biti samo idealno elasti~no telo.
Osnovne hipoteze vezane za formulaciju idealno elasti~nog tela su:
NEPREKIDNOST
Posmatrano telo nema fizi~kih prekida ili skokovitih promena dimenzija.
IZOTROPIJA
Karakteristike materijala su u svim pravcima istovetna.
HOMOGENOST
Struktura materijala je u svakoj ta~ci identi~na.
20
MALE DEFORMACIJE
Deformacije, kao posledice sistema optere}enja su male u odnosu na dimenzije elemenata ili
konstrukcije u celini, te ne uti~u evidentno na osnovnu geometriju. Ova hipoteza omogu}ava
sabiranje (superpoziciju) deformacija, kao i pojednostavljenje kori{tenog matemati~kog
aparata.
ELASTI^NE DEFORMACIJE
Pretpostavlja se da se telo pona{a kao elasti~no, pa se pri prora~unima primenjuje HOOKE-ov

zakon.
RAVNI PRESECI
Pretpostavlja se da se pri optere}enju ravni preseci ne deformi{u.
POSTEPENOST POSTAVLJANJA OPTERE]ENJA
Optere}enje (sistem optere}enja) se emituje postepeno od NULE do NAZIVNE VREDNOSTI,

tako da ono nema za posledicu dinami~ke pojave kao {to su oscilacije. Prakti~no to zna~i da
}e se sva dalja prou~avanja odnositi na tela optere}ena u trajnom stati~kom stanju ravnoteè
(na ovaj na~in mogu se koristiti svi postulati STATIKE).
ZAMENLJIVOST SISTEMA OPTEREÊNJA
Sistem optere}enja koji deluje na maloj povr{ini moè se zameniti koncentrisanom silom, ako
se pri tome ne menja karakter deformacija.
ZADACI OTPORNOSTI MATERIJALA

Sa inènjerskog stanovi{ta, otpornost materijala re{ava dva osnovna problema i to:
DIMENZIONISANJE
Predstavlja niz radnji, pomo}u kojih se na osnovu unapred zadatih kriterijuma (optere}enje,
vrsta materijala, veli~ina elesti}nih deformacija, faktori sigurnosti, itd.) ODRE\UJE
DIMENZIJA ili dimenzije elemenata pojedine konstrukcije.
21
PROVERA
Predstavlja niz radnji pomo}u kojih se na osnovu utvrdjenih osobina neke konstrukcije
(dimenzije, stepen o{te}enosti, vrsta materijala, stepen sigurnosti, itd.) moè utvrditi
DOZVOLJENO OPTERE]ENJE ili DOZVOLJENA DEFORMACIJA.
22
1. GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE RAVNIH

POVR[INA
Na nosivost optere}enih elemenata, uti~u slede}i ~inioci:
- Mehani~ke osobine materija.
- Raspodela napona po preseku.
- Karakter redukovanog sistema optere}enja.
- Oblik preseka u odnosu na sistem optere}enja.
1.1. GENERALISANA GEOMETRIJSKA KARAKTERISTIKA
Proizvoljni ravni presek povr{ine (A) postavimo u proizvoljno odabrani pravougaoni

koordinatni sistem ( ), (Sl. 1.01).
x max
y
A1 A 2 dA A

c y max
C
x

II. kv. I. kv.
Ai
c
(i ,i )
P

III. kv. IV. kv.
Sl. 1.01
23
Na povr{ini (A) ozna~imo diferencijalno malu povr{inu (dA), sa koordinatama sopstvenog

teì{ta ( ), i udaljenjem teì{ta od koordinatnog po~etka ( ).
Uvedimo pojam GENERALISANA GEOMETRIJSKA KARAKTERISTIKA POVR[INE, u vidu

slede}e funkcije:
J = m n dA (1.01)
A
Parametri (m, n) u jedna~ini (1.01) mogu imati slede}e vrednosti:
m = 0,1,2 ; n = 0,1,2 (1.02)
Izraz za diferencijalno malu povr{inu (dA) u koordinatnom sistemu ( , P, ) je:
dA = d d (1.03)
Ako vrednost za (dA) iz jedna~ine (1.03) uvrstimo u jedna~inu (1.01), tada dobijamo op{ti
oblik GENERALISANE GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE POVR[INE, u vidu slede}eg
integrala:

J = m n dd = m n d d = n m d d (1.04)
= f ( ) = f ( )

Ponekad je celishodno koordinate teì{ta ( ), umesto u koordinatnom sistemu ( , P, ),

prikazati u polarnom koordinatnom sistemu ( , P, ).
Po{to parametri (m, n) mogu imati vrednosti nazna~ene vezama (1.02), generalisana
geometrijska karakteristika povr{ine (J), definisana integralom (1.04), dobija forme, koje u
daljem radu koristimo kao definicije, i to:
1.1.1. POVR[INA
(m=0 ; n=0)
J = 0 0 dA = A
A
A = dA l 2 [] ; A 0 (1.05)
A
24
1.1.2. STATI^KI MOMENTI POVR[INE
(m=0 ; n=1), ili (m=1 ; n=0)
J = 0 1 dA = S
A
S = dA l 3 [ ] (1.06)
A
I ., II . kv. : S 0
III ., IV . kv. : S 0
J = 1 0 dA = S
A
S = dA l 3 [ ] (1.07)
A
I ., IV . kv. : S 0
II ., III . kv. : S 0
1.1.3. TE@I[TE I TE@I[NI KOORDINATNI SISTEM
Svakoj povr{ini (A) odgovara (moè se odrediti) skup pravougaonih koordinatnih sistema
(x, C, y), za koje su stati~ki momenti povr{ine ( S x , S y ) jednaki nuli. Ugaoni poloàj
koordinatnog sistema (x, C, y) u odnosu na op{ti koordinatni sistem ( , P, ) je invarijantan
(nezavisan).
S (x ) = y dA = 0
A
(1.08)
S ( y ) = y dA = 0
A
25
Za proizvoljno odabrani koordinatni sistem ( , P, ) vaè relacije koje su izvedene u statici.

(Sl. 1.01):
dA S A i i
c = A
= = i
dA A A i
i
A
(1.09)
dA S A i i
c = A
= = i
dA A A i
i
A
Na ovaj na~in odre|ena ta~ka (C) se zove TE@I[TE POVR[INE, a koordinatni sistem
(x, C, y) se zove TE@I[NI KOORDINATNI SISTEM.
1.1.4. AKSIJALNI MOMENTI INERCIJE
(m = 0 ; n = 2 ), ili (m =2 ; n = 0)
J = 0 2 dA = I
A
I = 2 dA l 4 [ ] 0 (1.10)
A
J = 2 0 dA = I
A
I = 2 dA l 4 [ ] 0 (1.11)
A
26
1.1.5. CENTRIFUGALNI MOMENTI INERCIJE
(m = 1 ; n = 1 )
J = 1 1 dA = I
A
I = dA l 4 [ ] (1.12)
A
I ., III . kv. : I 0
II ., IV . kv. : I 0
(Ako je jedna, ili ako su obe ose teì{nog koordinatnog sistema ujedno i ose simetrije
povr{ine, tada je vrednost centrifugalnog momenta inercije jednak nuli)
1.1.6. POLARNI MOMENT INERCIJE
( 2 + 2 = 2 )
J = 2 dA = ( 2 + 2 ) dA = I P
A A
I P = I + I 0 (1.13)
1.1.7. OTPORNI MOMENTI
Otporne momente po definici dobijamo tako, da odgovaraju}e vrednosti aksijalnih momenata

inercije podelimo sa najve}om udaljeno{}u od teì{ne ose, odnosno pola, za koju je aksijalni
moment inercije, odnosno polarni moment inercije odre|en (Sl. 1.01).
Ix Iy Io
Wx = ; Wy = ; Wo = (1.14)
y max x max o
27
1.1.8. GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE SLO@ENIH POVR[INA
Na osnovu znanja iz integralnog ra~una, poznato je, da se integral neke povr{ine moè izraziti
kao zbir integrala svih sastavnih delova (komponente) iste povr{ine:
dA = dA + dA + + dA
A A1 A2 Ai
(1.15)
U skladu sa jedna~inom (1.15), GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE SLO@ENIH RAVNIH

POVR[INA imaju oblik:
J = m n dA =
A
(1.16)
= m n dA + m n dA + + m n dA
A1 A2 Ai
a jedna~ine (1.05, 1.06, 1.07, 1.10, 1.11, 1.12, 1.13). se mogu napisati u slede}em obliku:
A = Ai
i
S = Si ; S = Si
i i
I = I i ; I = I i (1.17)
i i
I = I ( )i
i
I p = I pi
i
28
1.2. PROMENA VREDNOSTI GEOMETRIJSKIH

KARAKTERISTIKA RAVNIH POVR[INA USLED
TRANSLATORNOG POMERANJA KOORDINATNOG
SISTEMA. (STEINEROVA TEOREMA)
Uvedimo koordinatni sistem (j, O, k), koji je paralelan sa op{tim koordinatnim sistemom
( , P, ). Predpostavimo da je teì{ni koordinatni sistem (x, C, y) tako|e paralelan sa op{tim
koordinatnim sistemom ( , P, ), (Sl. 1.02).
k y
j
dA A

b
x
c
c k
j
O
a
c
Sl. 1.02
Napi{imo koordinate poloàja diferencijalno male povr{ine (dA) u odnosu na koordinatni

sistem ( ), pomo}u paralelnih udaljenja osa (a, b) i koordinata poloàja u odnosu na
koordinatni sistem ( jk ):
= j +b
(1.18)
=k+a
Koriste}i jedna~ine (1.05, 1.06, 1.07, 1.10, 1.11, 1.12, 1.13), kao i koordinate poloàja (1.18),
moèmo odrediti karakteristike ravnih povr{ina u odnosu na koordinatni sistem ( ), kao
funkcije koordinata poloàja ( jk ) i paralelnih udaljenosti osa (a, b):
29
POLAZNE VREDNOSTI SU: S j , S k , I j , I k , I jk
PARALELNA POMERANJA OSA SU: ( a , b) (1.19)
NOVE VREDNOSTI SU: S , S , I , I , I
Na osnovu definicija, karakteristike povr{ina }e biti:
S = dA = (k + a )dA = k dA + a dA =S j + a A
A A A A
S = dA = ( j + b)dA = j dA + b dA =S k + b A
A A A A
I = dA = (k + 2k a + a )dA = I j + 2 a S j + a 2 A
2 2 2
(1.20)
A A
I = 2 dA = ( j 2 + 2 j b + b 2 )dA = I k + 2 b S k + b 2 A
A A
I = dA = ( j + b)(k + a ) dA = I jk + b S k + a S j + a b A
A A
U slu~aju da se koordinatni sistem (j, 0, k) poklopi sa teì{nim koordinatnim sistemom

(x, C, y), tada su po definicij vrednosti stati~kih momenata povr{ine jednake nuli, a paralelna
udaljenja osa odgovaraju koordinatama teì{ta (Sl. 1.02),
S ( j = x ) = 0 ; S (k = y ) = 0 ;
a = c , b = c
a jedna~ine (1.20) dobijaju slede}e forme:
S = c A
S = c A
I = I x + c A
2
(1.21)
I = I y + c A
2
I = I xy + c c A
Na osnovu veza (1.21) se zaklju}uje, da je geometrijska karakteristika povr{ine za

koordinatne ose paralelne teì{nim koordinatnim osama, zbir teì{nih i (takozvanih)
poloàjnih karakteristika iste povr{ine. Ovaj stav je poznat pod nazivom STEINEROVA
TEOREMA.
30
Po{to se u tablica iz otpornost materijala obi~no nalaze vrednosti teì{nih momenata inercije
( I x , I y , I xy ) za teì{ne ose (xy), relacije (1.21) su vrlo zna~ajne, jer se pomo}u njih mogu
odrediti momenti inercije ( I , I , I ) za bilo koje paralelne ose ( ).
1.3. PROMENA VREDNOSTI AKSIJALNIH MOMENATA

INERCIJE RAVNIH POVR[INA USLED ROTACIJE
TE@I[NOG KOORDINATNOG SISTEMA
Ako se shodno slici (Sl. 1.03) teì{ni koordinatni sistem (xy) zarotira za ugao ( ) u novi
koordinatni sistem (uv), tada }e do}i do promene postoje}ih vrednosti aksijalnih momenata
inercije.
(1)(2) y
v
dA A
x
u
(1)(2)
v
y
u
C
Sl. 1.03.a
POLAZNE VREDNOSTI SU: I x , I y , I xy
UGAONO POMERANJE OSA JE: (1.22)
NOVE VREDNOSTI SU: I u , I v , I uv
31
Koordinate poloàja diferencijalno male povr{ine (dA) u odnosu na zarotirani koordinatni

sistem (uv) (Sl. 1.03.b) su:
v y
dA
y v y cos
C
u
x
x cos y sin x x sin
u
Sl. 1.03.b
u = y sin + x cos
(1.23)
v = y cos x sin
Na osnovu jedna~ina (1.10, 1.11, 1.12), i veza (1.23), vrednosti aksijalnih i centrifugalnih
momenata inercije za ose (uv) su:
I u = v 2 dA = ( y cos x sin ) dA =
2
A A
(
= y cos 2 x y sin cos + x 2 sin 2 dA
2 2
)
A

I u = I x cos + I y sin 2 I xy sin 2
2
(1.24)
I v = u 2 dA = ( y sin + x cos ) dA
2
A A
I v = I x sin 2 + I y cos 2 + I xy sin 2 (1.25)
32
I uv = u v dA = ( y sin + x cos ) ( y cos x sin )

A A
1
I uv = ( I x I y ) sin 2 + I xy cos 2 (1.26)
2
Znak centrifugalnog momenta inercije ( I uv ) je promenljiv (+, -) u zavisnosti od poloàja ( ),

odnosno jedna~ina (1.26) ima nulte vrednosti.
1
I uv = ( I x I y ) sin 2 + I xy cos 2 = 0 (1.27)
2
Ako jedna~inu (1.27) re{imo po ( = o ), tada se moè odrediti ugaoni poloàj, koji
odgovara vrednosti ( I uv = 0 ):
2 I xy
= 0 =
1
arctg +k ; (k = 0,1,..) (1.28)
2 Ix Iy 2

1.3.1. GLAVNI MOMENTI INERCIJE, GLAVNE OSE
Jedna~ine (1.24, 1.25) su trigonometrijske funkcije. Ekstremi ovih funkcija se mogu

izra~unati. Po{to se funkcije (1.24, 1.25) razlikuju samo po fazi ( / 2 ), u daljem radu je
dovoljno analizirati samo jednu od dve. Kao osnova za analizu uzima se jedna~ina (1.24).
Ako odredimo ono ugaono pomeranje ( = ), za koje aksijalni moment inercije ( I u = f ( ) )

ima ekstremne vrednosti, tada takve vrednosti zovemo GLAVNI MOMENTI INERCIJE, i u
daljem radu ih obeleàvamo sa (I1, I2). Odgovaraju}i koordinatni sistem se zove GLAVNI
TE@I[NI KOORDINATNI SISTEM. Ose glavnog teì{nog koordinatnog sistema se
obeleàvaju sa [(1), (2)], i zovu se GLAVNE TE@I[NE OSE.
I 1 = I max ; I 2 = I min (1.29)
Unapred se ne moè odrediti kojoj od glavnih osa pripada najve}a, odnosno najmanja
vrednost glavnih momenata inercije. Za odre|ivanje se koristi poznati pristup iz matemati~ke
analize. Po tom pristupu se treba izra~unati drugi izvod funkcije aksijalnog momenta inercije
33
(1.24), pa se na osnovu znaka drugog izvoda odre|uju pripadaju}e vrednosti ekstrema.
Postupak odre|ivanja vrednosti glavnih momenata inercije, poloàji glavnih osa i njihov
karakter odre|uju se slede}im redosledom:
Poloàje glavnih osa ( = ), odre|ujemo tako, da nalazimo prvi izvod jedna~ine (1.24), i isti
izvod izjedna~avamo sa nulom:
dI u
= 2 I x sin cos + 2 I y sin cos 2 I xy cos 2 = 0
d

2 I xy
2 = 2 = arctg
I I
+ k

; [k = 0,1]
x y

+ k
2 I xy
= =
1
arctg
I I
; [k = 0,1] (1.30)
2 x y 2
Ako koristimo trigonometrijske transformacije
tg 2 1
sin 2 = ; cos 2 =
1 + tg 2 2 1 + tg 2 2
a vrednosti uglova ( = ) iz jedna~ine (1.30) uvrstimo u polaznu jedna~inu (1.24), dobijamo

vrednosti glavnih momenata inercije u funkciji teì{nih momenata inercije.
I1 =
1
2
(I x + I y )+
1
2
(I x I y ) + 4 I xy
2 2
(1.31)
I 2 = (I x + I y ) (I I y ) + 4 I xy
1 1 2 2
x
2 2
U jedna~ini (1.28), odredili smo poloàj koji odgovara nultoj vrednosti centrifugalnog
momenta inercije ( I uv ). Izra~unat ugao se poklapa sa vredno{}u ugla koji karakteri{e poloàje
glavnih teì{nih osa (1.30). Na osnovu toga se zaklju~uje da je vrednost glavnog
centrifugalnog momenata inercije jednak nuli.
I 1, 2 = 0 (1.32)
34
Karaklter glavnih teì{nih osa [(1), (2 )] odre|uje se na osnovu znaka drugog izvoda funkcije
(1.24).
Drugi izvod funkcije (1.24) je:
d 2 Iu
= (I x I y ) cos 2 + 2 I xy sin 2 (1.33)
d
2
=
U odnosu na znak funkcije (1.33), mogu}a su dva slu~aja:
d 2 Iu
0 I u ( = ) = I (1) ;I = I2
d 2 u ( = + )
2
(1.34)
d 2 Iu
0 I u ( = ) = I ( 2 ) ;I = I (1)
d 2 u ( = + )
2
Ako teì{ni koordinatni sistem (x, C, .y) odaberemo tako da se poklopi sa glavnim teì{nim
koordinatnim sistemom [(x = 1), ( y = 2 )] , tada su:
I x = I1
I y = I2 (1.35)
I xy = I1, 2 = 0
Ako u jedna~ine (1.24, 1.25, 1.26) uvrstimo vrednosti veza (1.35), a ugao izme|u glavne
teì{ne (1), i neke proizvolje teì{ne ose (u) obeleìmo sa ( ), pa zatim primenimo
trigonometrijske transformacije,
1
sin 2 = (1 cos 2 ) ; cos 2 = 1 (1 + cos 2 )
2 2
dobijamo slede}e oblike aksijalnih momenata inercije za teì{ni koordinatni sistem (uv):
1
Iu = (I 1 + I 2 ) + 1 (I1 I 2 ) cos 2 = I 1 cos 2 + I 2 sin 2
2 2
1 1
I v = (I 1 + I 2 ) + (I 1 I 2 ) cos 2 = I 1 sin 2 + I 2 cos 2 (1.36)
2 2
I uv = (I 1 I 2 ) sin 2
1
2
35
U tablicama iz otpornosti momenata, ~esto nalazimo samo glavne momente inercije. Za

odre|ivanje aksijalnih i centrifugalnih momenata inercije za proizvoljno izabrane teì{ne ose
(uv) sluè veze (1.36), {to iste ~ini izvanredno va`nim.
1.3.2. INVARIJANTE MOMENATA INERCIJE
Zbog jednostavnosti matemati~kih dokaza, samo se navode slede}i odnosi, koji se nazivaju
invarijante (nepromenljivosti) odnosa aksijalnih i centrifugalnih momenata inercije:
Prva invarijanta:
I u + I v = I 1 + I 2 = I x + I y = const (1.37)
Druga invarijanta:
I u I v I uv = I 1 I 2 0 = I x I y I xy = const
2 2
(1.38)
1.4. GEOMETRIJSKA INTERPRETACIJA MOMENATA INERCIJE

(ELIPSA INERCIJE)
Defini{imo koordinatni sistem (Sl. 1.04), }ije se ose poklapaju sa glavnim pravcima
[(1) = a; (2) = b)]. Poznavaju}im pojam radiusa inercije,
I1 I2 In
i1 = ; i2 = ; in = (1.39)
A A A
defini{imo jedan skup ta~aka (N), }iji radius vektori imaju slede}u strukturu:
! i i
rn = 1 2 (1.40)
in
Komponente vektora (1.40) u pravcima osa (a, b) su:
36
in a
a = rn cos cos =
i1 i 2
(1.41)
i b
b = rn sin sin = n
i1 i 2
(2)=b

i1
rn
C (1)=a
n
in
i2
Sl. 1.04
Prvu od jedna~ina (1.36) podelima sa (A), i upotrebimo ozna~avanje (n=u):
(
I n = I 1 cos 2 + I 2 sin 2 : A )
(1.42)
i n = i1 cos + i 2 sin
2 2 2 2 2
Ako u jedna~inu (1.42) uvrstimo funkcije ugla (1.41), te tako dobiveniu jedna~inu sredimo,
dobijamo jednu centralnu jedna~inu elipse:
a2 b2
2
+ 2 =1 (1.43)
i2 i1
Ako na osnovu dobivene jedna~ine (1.43) nacrtamo odgovaraju~u elipsu, tada se pomo}u nje,
za jednu proizvoljno izabranu osu (u=n), koja sa glavnom osom (1) zaklapa ugao ( ), moè
odrediti vrednost aksijalnog momenta inercije, kori{tenjem veze (1.39).
37
In
in =
A
(1.44)
I n = in A
2
PRIMER 1.1.
Odrediti geometrijske karakteristike povr{ine pravouglog trougla, prikazanog na slici (Sl. 1.1).
y
=h- hg
h dA
d
x

c=a
P

g
c=b d
SL. 1.1
Ose proizvoljnog koordinatnog sistema ( , P, ) poklapaju se sa katetama (g, h), a paralelna rastojanja (a, b) teì{nih osa
i osa proizvoljnog koordinatnog sistema, podudaraju se sa koordinatama teì{ta ( C ,C ).
C = b ; C = a (P.1.01)
Jedna~ina hipotenuze u koordinatnom sistemu ( , P, ) je:
h
= h (P.1.02)
g
Geometrijske karakteristike povr{ine odre|ujemo na osnovu jedna~ine (1.04). Shodno tome, vrednost diferencijano male
povr{ine (dA) odre|ujemo pomo}u veze (1.03).
38
ODRE\IVANJE VREDNOSTI U ODNOSU NA OSE ( , )
POVR[INA
Odre|ivanje vr{imo na osnovu jedna~ina (1.04, 1.05, P.1.02).
= h hg
g g
h
A = d d = h d
0 0
0 0 0
g

1
A= gh (P.1.03)
2
STATI^KI MOMENTI POVR[INE
= h hg
g g
1 h
2
S = d d = h d
0 1
0 0 0
2 g

1 2
S = gh (P.1.04)
6
iIdenti~nim postupkom se odre|uje vrednost u odnosu na osu ( ).
1 2
S = g h (P.1.05)
6
39
KOORDINATE TE@I[TA
Odre|ivanje vr{imo na osnovu jedna~ina (1.09, P.1.03, P.1.04, P.1.05).
1 2
S gh
C = = 6
A 1
gh
2

1
C = h (P.1.06)
3
1 2
S g h
C = = 6
A 1
gh
2

1
C = g (P.1.07)
3
AKSIJALNI MOMENTI INERCIJE
Odre|ivanje vr{imo na osnovu jedna~ina (1.04, 1.10, 1.11, P.1.02)
= h hg
g g
1 h
3
I = d d = h d
0 2
0 0 0
3 g

1
I = gh 3 (P.1.08)
12
iIdenti~nim postupkom se odre|uje vrednost u odnosu na osu ( ).
1 3
I = g h (P.1.09)
12
40
CENTRIFUGALNI MOMENT INERCIJE
Odre|ivanje vr{imo na osnovu jedna~ina (1.04, 1.12, P.1.02)
= h gh
g g
1 h
2
I = d d = h d
1 1
0 0 0
2 g

1 2 2
I = g h (P.1.10)
24
POLARNI MOMENT INERCIJE
Odre|ivanje vr{imo na osnovu jedna~ina (1.13, P.1.08, P.1.09)
1 1
I P = I + I = gh 3 + hg 3
12 12

IP =
1
12
(
gh g 2 + h 2 ) (P.1.11)
VREDNOSTI RAÛNATE NA TE@I[NE OSE ( x, y )
STATI^KI MOMENTI INERCIJE
Sx = 0 ; S y = 0 (P.1.12)
AKSIJALNI MOMENTI INERCIJE
2
1 1 1
I x = I A C2 = gh 3 gh h
12 2 3

41
1
Ix = gh 3 (P.1.13)
36
2
1 1 1
I y = I A = hg 3 gh g
2
C
12 2 3

1
Iy = hg 3 (P.1.14)
36
1 2 2 1 1 1
I xy = I C C A = g h g h gh
24 3 3 2

1 2 2
I xy = g h (P.1.15)
72
OTPORNI MOMENTI
Odre|ivanje vr{imo na osnovu jedna~ina (1.14, P.1.13, P.1.14.).
gh 3
Ix
Wx = = 36
y max 2h
3

1
Wx = gh 2 (P.1.16)
24
hg 3
Iy
Wy = = 36
x max 2g
3
42
1
Wy = hg 2 (P.1.17)
24
PRIMER 1.2.
Odrediti momente inercije za kru`ni presek prikazan na slici (Sl. 1.2).
Celishodno je, prvo na osnovu jedna~ine (1.13) odrediti vrednost polarnog momenta inercije (IP).
Izrazimo vrednost diferencijalno male povr{ine (dA) pomo}u polarnih koordinata:
dA = d d (P.1.18)
d dA
d
x
C

Sl. 1.2
Koriste}i jedna~inu (1.13), i vezu (P.1.18), izra~unava se vrednost polarnog momenta inercije (IP):
I P = 2 dA = 2 d d =
A
r
2 r
= 3 d d = 3 2 d = ...
0 0 0
4
IP = r (P.1.19)
2
43
Tako|e je, na osnovu jedna~ine (1.13):
IP = Ix + I y
Po{to su teì{ne ose (xy) ujedno i ose simetrije kruga, vrednosti aksijalnih momenata inercije su:
Ix = I y I P = 2I x = 2I y

4
Ix = I y = r (P.1.20)
4
PRIMER 1.3.
Odrediti momente inercije za teì{ne ose (xy), za standarni valjani profil (65 x 100 x 9), po standardu (JUS C.B.111). Poloàji
ugradnje, kao i usmerenosti teì{nih osa prikazane su na slikama (Sl.1.3.a i SL.1.3.b).
y
(2) y
(1) (2)
=()
x x
=(90)
(1)
1.3.a. bra 1.3.b. bra
Tabli~ne vrednosti za kori{ten profil su slede}e:
= arctg (0.415) = 22.5 0

I 1 = 160 cm 4 (P.1.21)
I 2 = 27.2 cm 4
44
Vrednost aksijalnih momenata inercije za teì{ne ose (xy) pri ugradbenom obliku (Sl. 1.07.a), odre|ujemo na osnovu
jedna~ina (1.36). Vodimo ra~una da je vrednost ugla ( ) u odnosu na usmerenost osa negativna.
( ) (
I x = I 1 cos 2 + I 2 sin 2 = 160 cos 2 22.5 0 + 27.2 sin 2 22.5 0 )
I y = I 1 sin + I 2 cos = 160 sin
2 2 2
( 22.5 )+ 27.2 cos ( 22.5 )
0 2 0
1
I xy = (I1 I 2 )sin 2 = 1 (160 27.2)sin (2 22.5)
2 2

I x = 151.12 cm 4
I y = 46.20 cm 4 (P.1.22)
I xy = 46.95 cm 4
Ugradbeni oblik (Sl. 1.07.b) se u odnosu na ugradbeni oblik (Sl.1.07.a), razlikuje po usmerenosti teì{nih osa i po vrednosti
ugla ( ) koja je sada pozitivna. Za ovakav ugradbeni oblik, vrednosti aksijalnih momenata inercije su:
I x = 46.20 cm 4
I y = 151.12 cm 4 (P.1.23)
I xy = 46.95 cm 4
PRIMER 1.4.
Ugradnja dva standardna profila prikazana je na slici (Sl. 1.4). Na slici su ozna~ene te~i{ne ose ( x1 , y1 ; x2 , y2 ), kao i
tabli~ne vrednosti pojedinih mera profila.
Potrebno je odrediti teì{ne aksijalne momente inercije, centrifugalni teì{ni moment inercije, glavne momente inercije,
glavne pravce, i nacrtati elipsu inercije.
45
(Ako se vrednosti centrifugalnih momenata inercije za komponentne profile ne mogu tabli~no odrediti, tada se njihovo
izra~unavanje obavlja na osnovu jedna~ine 1.36 ).
Redosled re{avanja zadatka je slede}i:
TABLI^NE VREDNOSTI
1. PROFIL 2. PROFIL
STANDARDI .....................................JUS C.B3.11 (60 90 11) JUS C.B3.101 (60 60 8)
[ ]
POVRINE cm 2 ..............................A1 = 11.4 (e x = 2.97e y = 1.43) A2 = 9.03 (e x = e y = 1.77 )
MOMENTI INERCIJE cm [ ] 4 (P.1.24)
AKSIALNI ........................................I x1 = 92.5 I x2 = 29.1

.. I y1 = 33.0 I y 2 = 29.1
GLAVNI ...........................................I 11 = 107 I 12 = 46.1
I 21 = 19.0 I 22 = 12.1
CENTRIFUGALNI .........................I x1, y1 = 32.12 I x 2, y 2 = 17.0
ODRE\IVANJE TE@I[TA (C) SLO@ENE POVR[INE
Odre|ivanje vr{imo na osnovu jedna~ine (1.09).
A i i
1.49 11.4 + 4.23 9.03
C = i
=
A i
i 11.4 + 9.03
A i i
8.97 11.4 + 4.23 9.03
C = i
=
A i
i 11.4 + 9.03
C = 2.70 cm
(P.1.25)
C = 6.87 cm
46
ODRE\IVANJE TE@I[NIH MOMENATA INERCIJE SLO@ENE POVR[INE
Odre|ivanje vr{imo na osnovu jedna~ina (1.16 i 1.21)
a1 = 2.1 cm a 2 = 2.64 cm
b1 = 1.21 cm b2 = 1.53 cm
I x = I x1 + A1 a12 + I x 2 + A2 a 22 = 92.5 + 11.4(2.1) + 29.1 + 9.03( 2.64 )

2 2
I y = I y1 + A1 b12 + I y 2 + A2 b22 = 33 + 11.4( 2.1) + 29.1 + 9.03(1.53)

2 2
I xy = I x1, y1 + A1 a1 b1 + I x 2, y 2 + A2 a 2 b2 = 32.12 + 11.4(2.1 1.21) 17 + 9.03( 2.64 1.53)

I x = 234.48 cm 4
I y = 99.93 cm 4 (P.1.26)
I xy = 114.55 cm 4
ODRE\IVANJE GLAVNIH TE@I[NIH MOMENATA INERCIJE SLO@ENE POVR[INE
Odre|ivanje vr{imo na osnovu jedna~ina (1.31, i P.1.26).
1
I 1, 2 =
2
(I x + I y )
1
2
(I x I y ) + 4 I xy =
2 2
= (234.8 + 99.93) (234.8 99.93)2 + 4 114.55 2

1 1
2 2

I 1 = 300.28 cm 4
(P.1.27)
I 2 = 34.44 cm 4
ODRE\IVANJE GLAVNIH PRAVACA (GLAVNIH OSA) SLO@ENE POVR[INE
= arctg 2 ( 114.55)
1 2 I xy 1
= arctg
2 I I 2 234.8 99.93
x y

1
= 29.75 0 + k : (k = 01) (P.1.28)
2
47
ODRE\IVANJE KARAKTERA GLAVNIH PRAVACA (GLAVNIH OSA) SLO@ENE POVR[INE
Odre|ivanje vr{imo na osnovu jedna~ina (1.33 i 1.34).
(I x I y )cos 2 + 2 I xy sin 2 =
= (234.8 99.93)cos 59.5 0 + 2( 114.55)sin 59.5 0 0
Na osnovu kriterijuma (1.34), karakteri glavnih osa su slede}i:
1 = 29.75 0
(P.1.29)
2 = 119.75 0
-1.21 y1 y2
(2)
i2 (1)
C
1
x1
-2.64 2.16
0
C =29
.75
1
x
i1
8.97
x2
=6.87
C
2
4.23
c

P =2.7 1.53
c
4.23
Sl. 1.4
48
ODRE\IVANJE RADIUSA INERCIJE SLO@ENE POVR[INE
Odre|ivanje vr{imo na osnovu jedna~ina (1.39).
I1 300.28
i1 = =
A 20.43
I2 34.44
i2 = =
A 20.43

i1 = 3.83 cm
(P.1.30)
i2 = 1.29 cm
49
2. NAPONSKA STANJA
2.1. POJAM NAPONA
Kao posledeica sistema optere}enja (aktivna i reaktivna optere}enja) u materijalu se javljaju

unutra{nje sile.
F1 A
F n+1
n
F2
Fk
Fn
F
A
y
O
x
z A

dA
p
Sl. 2.01
Analizirajmo jedno proizvoljno izabrano telo (Sl. 2.01), koje je vezano za pravougli
koordinatni sistem (xyz). Pretpostavimo, da na telo deluje sistem optere}enja:
[! ! !
]!
F1 ,........, Fn , Fn +1 ,........., Fk (2.01)
50
koji obezbe|uje ravnote`no stanje. Presecimo telo (u mislima) sa jednom ravni ( ), i desni
deo sa pripadaju}im podsistemom optere}enja
[F!
n +1
!
,........., Fk ] (2.02)
odstranimo. Leva strana tela }e i dalje biti u stanju ravnoteè ako na povr{ini (A) prese~ne
ravni ( ) bude delovao unutra{nji sistem optere}enja, koji }e zameniti odstranjeni sistem
optere}enja (2.02).
Na povr{ini (A) odaberimo ta~ku (N), i u njenoj okolini ozna~imo elementarnu povr{inu
!
( A ), koju karakteri{e vektor normale ( n ) (jedini~ni vektor). Unutra{nje sile (optere}enja)
koje deluju na povr{ini ( A ), mogu se redukovati na teì{te elementarne povr{ine ( A ) u
! !
vidu unutra{nje glavne sile ( F ) i unutra{njeg glavnog momenta ( M ).
! !
Na osnovu odnosa glavnih unutra{njih optere}enja ( F , M ) i povr{ine ( A ), uvode se
slede}e konvencije:
!
M
lim =0 (2.03)
A
! !
F dF !
lim
= =p (2.04)
A A0 dA
Grani~nu vrednost odnosa (2.04) nazivamo VEKTOR NAPONA.
Dimenzija vektora napona je (Paskal):

! !
! dF N
[p] = =
dF
Pa[Paskal ] (2.05
dA m 2 dA
!
Zbir svih redukovanih unutra{njih glavnih sila ( F ), na celokupnom preseku (A), mora biti
jednaka aktivnom sistemu optere}enja
[F! ,........, F! ]
1 n (2.06)
koji deluje na levoj strani tela, odnosno:
!
i =n ! !
i = p dA
F
i =1
= F
A
(2.07)
A
51
!
Rastavimo vektor napona ( p ) tako, da jedna komponenta bude paralelna sa pravcem normale
!
( n ) na ravan ( A ), a druga da bude paralelna sa elementarnom povr{inom ( A ).
! !
Komponenta vektora napona ( p ) u pravcu normale ( n ) zove se NORMALNI NAPON, i
!
ozna~ava se sa ( ).
!
Skalarna vrednost normalnog napona ( ) dobija se kao skalarni proizvod vektora napona
! !
( p ) i vektora normale ( n ).
! !
= pn (2.08)
!
Komponenta vektora napona ( p ), koja je paralelna sa elementarnom povr{inom ( A ), {to
istovremeno zna~i da tangira povr{inu, zove se TANGENTNI NAPON (tangencionalni,
!
smi~u}i), i ozna~ava se sa ( ).
! ! !
Veza izme|u vektora napona ( p ), vektora normale ( n ), i tangentnog napona ( ) je u obliku
vektorskog proizvoda:
! ! ! !
. = n (p n) (2.09)
Po{to se kroz odabranu ta~ku (N) moè postaviti beskona~ano veliki broj prese~nih ravni ( ),
!
to istovremeno zna~i da je i broj razli~itih vektora napona ( p ) beskona~no veliki. Skup
vektora napona nazivamo: NAPONSKO STANJE ta~ke (N).
!
U zavisnosti od odabranog koordinatnog sistema, vektor napona ( p ) se moè predstaviti
pomo}u svojih komponenata u pravcima osa, naprimer u pravcima (normale i tangente) na
elementarnu povr{inu (ravan) ( A ), i u pravcima koordinatnog sistema (xyz):
! ! ! ! ! !
p = + = px + p y + pz (2.10)
!
Skalarna vrednost vektora napona ( p ) se tako moè izraziti kao:
2
p= +
2 2
=
2
+ py + pz
2
px (2.11)
2.1.1. POJAM GLAVNIH NAPONA

!
Ako prese~nu ravan ( ) odaberemo tako da se pravac normale ( n ) poklopi sa pravcem
52
! !
vektora napona ( p ), tada }e vrednost vektora normalnog napona ( ) biti maksimalna, a
!
vrednost tangentnog napona ( ) }e biti jednaka nuli.
Opisano naponsko stanje se zove GLAVNO NAPONSKO STANJE, a odgovaraju}i normalni

napon se naziva GLAVNI NAPON.
! ! ! !
p = max = ( g ) = (1, 2,3) ; = 0 (2.12)
Sa oznakom (g=1, 2, 3) ukazujemo na to, da postoji vi{e glavnih naponskih stanja, {to }e se u
nastavku izlaganja i pokazati.
Geometrijske kategorije vezane za glavno naponsko stanje su slede}e:
GLAVNE RAVNI
Ravni u kojima deluju glavni naponi.
GLAVNI PRAVCI
Pravci u kojima deluju glavni naponi.
GLAVNI KOORDINATNI SISTEM
Koordinatni sistem ~ije se ose poklapaju sa glavnim pravcima.
GLAVNE OSE
Ose glavnog koordinatnog sistema.
2.1.2. TEOREMA O KONJUGOVANOSTI TANGENTNIH NAPONA
Izdvojmo iz tela koje je optere}eno ravnote`nim sistemom optere}enja jedan elementarni

paralelopiped dimenzija (dx, dy, dz). Ivice paralelopipeda su ujedno i ose koordinatnog
sistema (xyz).
Pretpostavimo da su na stranicama koje odgovaraju osama (yz), vektori napona jednaki nuli
(Sl. 2.02).
53
!
Na stranicama tetraedra u kojima postoji vektor napona ( p ) nazna~ene su odgovaraju}e
normalne i tangentne komponente napona. Na suprotnim stranicama zbog diferencijalno
malih udaljenosti (dy, dz), vladaju}i naponi se razlikuju za diferencijalno male vrednosti
! !
( d , d ).
U daljem radu }e se koristiti slede}i na~in obeleàvanja tangentnih napona:
Po{to je elementarni paralelopiped u ravnote`nom stanju, mogu}e je postaviti stati~ke

jedna~ine ravnoteè. U ovom slu~aju koristit }e se momentna jedna~ina ravnoteè u odnosu
na prese~nu ta~ku velikih dijagonala (A) paralelopipeda.
z+d z
Z zy+d zy
yz+d yz
dz
A
y+ d y
y yz
o dy
dx zy y
z
x
Sl. 2.02
= yz (dx dz ) dy ( yz + d yz ) (dx dz ) dy +
1 1
M A
2 2
+ zy (dy dx ) dz + ( zy + d zy ) (dy dx ) dz
1 1
2 2

zy = yz (2.13)
54
Obrazac (2.13) predstavlja teoremu o KONJUGOVANOSTI TANGENTNIH NAPONA:
(NA UZAJAMNO UPRAVNIM RAVNIMA, TANGENTNI NAPONI SU PO INTENZITETU

JEDNAKI, A USMERENI SU, ILI PREMA, ILI OD PRESE^NE LINIJE TIH RAVNI).
2.2. OP[TE PROSTORNO NAPONSKO STANJE
Iz proizvoljno odabranog tela, iz okoline ta~ke (N) izdvoji se elementarni tetraedar sa

diferencialno kratkim stranicama (dx, dy, dz), i isti se prese~e sa proizvoiljno postavljenom
ravni (dA), kako je to prikazano na slici (Sl. 2.03). Telo, pa i elementarni tetraedar nalaze se u
stanju stati~ke ravnoteè. Ivice tetraedra se poklapaju sa osama koordinatnog sistema (xyz).
Sl. 2.03
55
Svakoj od ~etiri ravni pripadaju odgovaraju}e komponente totalnih napona (normalne i

tangentne komponente). Na me|usobno upravnim ravnima, ozna~ene su normalne i tangentne
komponente, dok je na proizvoljno postavljenoj prese~noj ravni (dA), ozna~en totalni vektor
!
napona ( p ) sa svojim komponentama ( ; )
!
Prese~noj ravni (dA) korespondira jedan normalni vektor ( n ), koji sa koordinatnim sistemom
(xyz) zaklapa uglove ( x ; y ; z ):
cos x = l ; cos y = m ; cos z = n (2.14)
Uvedimo vektor kolonu:
cos x l
!
n = cos y = m (2.15)
cos z n
!
Razloìmo vektor napona ( p ) koji deluje na prese~noj ravni (dA), na pravce osa
koordinatnog sistema (xyz), a zatim na pravac normalan tj. tangentan na prese~nu ravan.
! ! ! ! ! !
p = p x + p y + pz = + (2.16)
!
Skalarna vrednost vektora napona ( p ) je tada:
2
p= +
2 2
= px + p y + pz
2 2
(2.17)
Ozna~ene komponente napona na stranicama, pomnoène sa povr{inom stranica na kojima

deluju, daju sistem sila, koji tetraedar drì u stati~kom stanju ravnoteè, pa za takav sistem
vaè odgovaraju}e jedna~ine ravnoteè u skalarnom obliku.
X i = p x dA x dA cos x yx dA cos y zx dA cos z = 0

Yi = p y dA y dA cos y xy dA cos x zy dA cos z = 0 (2.18)
Z i = p z dA z dA cos z yz dA cos y xz dA cos x = 0
Podelimo jedna~ine (2.18) sa (dA) i izvr{imo sre|ivanje na slede}i na~in:
56
p x = x cos x + yx cos y + zx cos z

p y = xy cos x + y cos y + zy cos z (2.19)
p z = xz cos x + yz cos y + z cos z
Jedna~ine (2.19) predstavljaju CAUCHY-jeve jedna~ine. Iste jedna~ine moèmo predstaviti i u

matri~noj formi:
x yx zx cos x
y zy cos y
!
p = xy (2.20)
xz yz z cos z
odnosno:
! !
p = T n (2.21)
Tenzor (T) naziva se TENZOR NAPONA.
Shodno stavu o konjugovanosti tangentnih napona, slede jednakosti slede}ih tangentnih

napona:
xy = yx ; xz = zx ; yz = zy (2.22)
Na osnovu jednakosti (2.22) sledi, da je tenzor napona (T) simetri~an i sadrì u op{tem
slu~aju {est napona.
Iz matri~nog oblika jedna~ine (2.20) moè se zaklju~iti: u svakoj ta~ci (N), i pripadaju}em
!
preseku (dA) koji je karakterisan vektorom normale (n ) , mogu se odrediti vektori napona
( p! ) , kao funkcije normalnih i tangentnih napona koji deluju u ravnima (xy, yz, zx), a koji su
obuhva}eni tenzorom napona (T).
U daljem radu }e se pretpostaviti, da se poznaje tenzor napona (T), tj. vladaju}i normalni i
tangentni naponi u pravcima (xyz). Zadatak }e se svoditi na odre|ivanje tj. izra~unavanje
! ! !
vrednosti vektora totalnog napona ( p ) i njegovih komponenti ( , ) u proizvoljno odabranoj
!
referentnoj ravni (dA) definisanoj sa vektorom normale (n ) .
57
2.2.1. IZRAÛNAVANJE VREDNOSTI NORMALNOG NAPONA

!
Vektor normalnog napona predstavlja projekciju vektora napona ( p ) na pravac vektora
! !
normale (n ) , pa se isti odre|uje na osnovu skalarnog proizvoda vektora napona ( p ) i vektora
!
normale (n ) , kako je to pokazano u jedna~ini (2.08):
px cos x
! !
= p n = p y cos y (2.23)
pz cos z
Napi{imo jedna~inu (2.23) u skalarnom obliku, koriste}i veze (2.19):
= ( x cos x + yx cos y + zx cos z ) cos x +

+ ( xy cos x + y cos y + zy cos z ) cos y + (2.24)
+ ( xz cos x + yz cos y + z cos z ) cos z +
Na osvovu veza (2.22) koje su dobivene na osnovu konjugovanosti tangentnih napona, u

daljem radu }emo koristiti kao oznake tangentnih napona ( xy ; yz ; zx ). Na taj na~in op{ti
oblik jedna~ine za normalni napon ima formu:
= x cos 2 x + y cos 2 y + z cos 2 z +

+ 2( xy cos x cos y + yz cos y cos z + zx cos z cos x )
(2.25)
2.2.2. IZRAÛNAVANJE VREDNOSTI TANGENTNOG NAPONA
Vrednost vektora tangentnog napona ( ) se moè odrediti na osnovu jedna~ine (2.09), a

skalarna vrednost na osnovu jedna~ine (2.11).
2
p= +
2 2
= px + p y + pz
2 2
Iz predhodne jednakosti izraàvamo skalarnu vrednost tangentnog napona:
2
= px + py + pz
2 2 2
(2.26)
58
U svakom konkretnom slu~aju se preporu~uje u prvom koraku izra~unavanje vrednosti

( px , p y , p z ) na osnovu jedna~ina (2.19), a zatim na osnovu jedna~ine (2.25) odre|ivanje
vrednosti normalnog napona ( ). U poslednjem koraku se na osnovu jedna~ine (2.26)
odre|uje vrednost tangentnog napona ( ) .
2.2.3. GLAVNI NAPONI I POLO@AJ GLAVNIH RAVNI
!
U glavnom naponskom stanju, kako je to vezom (2.12) prikazano, vektor napona ( p ) i vektor
! !
normalnog napona ( = (g ) ) (GLAVNI NAPON) se po intenzitetu i pravcu podudaraju, dok
!
je vrednost tangentnog napona ( ) jednaka nuli.
! ! ! !
p = max = ( g ) ; =0 (2.27)
Ovom naponskom stanju odgovara jedan normalni vektor, ~ije komponente treba odrediti, sa
ciljem da se defini{u glavni pravci:
cos ( g ) x lg
! !
n = n( g ) = cos ( g ) y = mg (2.28)
cos ( g ) z ng
Projekcije glavnih napona ( ( g ) ) u pravcima koordinatnih osa (xyz) moèmo napisati u

matri~nom obliku:
(g ) 0 0 lg
( g ) = 0 ( g ) 0 mg = n ( g ) (2.29)
0 0 ( g ) ng
!
Izraz za vektor napona ( p ) , koji odgovara glavnom naponskom stanju, moè se napisati na
osnovu jedna~ine (2.21):
p = T n (g ) (2.30)
59
Jednakost (2.27) moèmo napisati koriste}i veze (2.29 i 2.30):
p = (g )

T n (g ) = n (g ) (2.31)
!
Iz relacije (2.31) da se zaklju~iti, da su projekcije vektora napona ( p ) i vektora glavnih
napona ( ( g ) ) na pravce koordinatnih osa (xyz) po pravcu i intenzitetu podudarne. Napi{imo
sada matri~nu jedna~inu (2.31) u skalarnom obliku:
x cos ( g ) x + yx cos (g ) y + zx cos (g ) z = (g ) cos ( g ) x

xy cos (g ) x + y cos (g ) y + zy cos (g ) z = ( g ) cos (g ) y (2.32)
xz cos (g ) x + yz cos (g ) y + z cos (g ) z = (g ) cos ( g ) z
Skalarni sistem jedna~ina (2.32) sredimo na slede}i na~in:
( x (g ) )l g + yx mg + zx ng = 0
xy l g + ( y (g ) ) mg + zy ng = 0 (2.33)
xz l g + yz mg + ( z (g ) ) ng = 0
Sistem (2.33) predstavlja tri linearne algebarske jedna~ine sa ~etiri nepoznate ( ( g ) , l g , mg , ng ).

Ako nepoznatu ( ( g ) ) tretiramo kao parametar, tada re{enje sistema (2.23) postoji samo ako
je karakteristi~na determinanta sistema jednaka nuli:
( x (g ) ) yx xz
xy ( y ( g ) ) zy =0 (2.34)
xz yz ( z ( g ) )
Determinanta (2.34) se jo{ naziva i DETERMINANTA NAPONA.
Razvijanjem naponske determinante dobija se kubna jedna~ina, koja se zove

KARAKTERISTI^NA JEDNAÎNA sistema.
60
g ( x + y + z ) g + [ ( x y + y z + z x )
3 2
( xy2 + yz2 + zx2 ) ] g ( x y z + 2 xy yz zx (2.35)

x 2 yz y zx2 z xy2 ) = 0
Jednostavniji oblik karakteristi~ne jedna~ine sistema je:
g T1 g + T2 g T3 = 0
3 2
(2.36)
Koeficijenti ( T1 , T2 , T3 ) se nazivaju INVARIJANTE NAPONA (ne zavise od poloàja prese~ne

ravni).
T1 = x + y + z
T2 = x y + y z + z x ( xy2 + yz2 + zx2 )
(2.37)
T3 = x y z + 2 xy yz zx
x 2 yz y zx2 z xy2
Karakteristi~na jedna~ina sistema (2.35) ima tri re{enja ( g = 1,2,3 ), odnosno op{tem
prostornom naponskom stanju odgovara tri glavna napona. Moè se dokazati da su pravci
normalnih napona me|usobno upravni.
1 2 3 (2.38)
Nakon izra~unavanja vrednosti glavnih napona ( 1 , 2 , 3 ), iste treba jedan po jedan uvrstiti u
jedna~ine (2.33). Na taj na~in se dobija tri sistema linearnih algebarskih jedna~ina sa po tri
nepoznate ( l (g ) , m( g ) , n(g ) ). Re{avanjem tako dobivenih sistema odre|uju se, za svaki od
glavnih napona, komponente normalnih vektora glavnih ravni ( l (g ) , m( g ) , n(g ) ).
l1 l2 l3
! ! !
n(1) = m1 ; n(2 ) = l2 ; n(3 ) = m3 (2.39)
n1 n2 n3
61
2.2.4. IZRAÛNAVANJE VREDNOSTI NAPONA U REFERENTNOJ RAVNI

POMO]U GLAVNIH NAPONA
Odaberimo referentni koordinatni sistem tako da se podudari sa glavnim koordinatnim

sistemom:
[x (1) ; y (2) ; z (3)] . (2.40)
Po{to u glavnim ravnima (odgovaraju glavnim pravcima) ne deluju tangentni naponi, tenzor
napona (T) }e imati slede}i oblik:
1 0 0
T = 0 2 0 (2.41)
0 0 3
U ovom slu~aju, vrednost normalnog napona dobijamo na osnovu jedna~ine (2.25), koriste}i
podatke obuhva}ene tenzorom napona (2.41). U cilju razlikovanja, uglove vektora normalnog
napona ( n ) u odnosu na glavne ose beleìmo sa ( 1, 2,3 ).
= 1 cos 2 (1) + 2 cos 2 (2 ) + 3 cos 2 (3) (2.42)
Odgovaraju}u skalarnu vrednost tangentnog napona ( ) odre|ujemo na osnovu jedna~ine

(2.26), tako {to u istu uvr{tavamo vrednosti komponenti vektora napona (2.19) i vrednost
normalnog napona (2.42). Pri uvr{tavanju vrednosti vodimo ra~una o oznakama (2.40) i o
vrednostima obuhva}enim tenzorom napona (2.41).
( 1 2 ) 2 cos 2 (1) cos 2 (2 ) +

= + ( 2 3 ) cos 2 (2 ) cos 2 (3) +
2
(2.43)
+ ( 3 1 ) cos (3) cos (1)
2 2 2
!
U specijalnom slu~aju, ako normalni vektor (n ) sa glavnim osama zaklapa identi~ne uglove
(1) = (2 ) = (3 ) cos 2 (1) + cos 2 (2 ) + cos 2 (3) = 1 (2.44)
tada su izrazi za normalni i za tangentni napon na osnovu jedna~ina (2.42, 2.43, 2.44) slede}i:
1
= ( 1 + 2 + 3 ) (2.45)
3
= ( 1 2 ) + ( 2 3 ) + ( 3 1 )
2 2 2
(2.46)
62
2.3. RAVNO NAPONSKO STANJE
Ravno naponsko stanje je specijalan slu~aj prostornog naponskog stanja, kada u jednom od
pravaca koordinatnih osa ne deluju naponi (Sl. 2.04 i Sl. 2.05), odnosno svi naponi deluju u
jednoj ravni.
Ovo naponsko stanje je karakterisano sa:
x 0 ; y 0 ; z = 0
yz = 0 ; zx = 0 ; yx 0 (2.47)
x 0 ; y 0 ; z = 90 !
Sl. 2.04
Slika (Sl. 2.05) predstavlja projekciju u ravni (xy):
63
Sl. 2.05
Sa slike (Sl. 2.05) se vide slede}e veze:
x = 90 ! y
(2.48)
xy = yx
Izra~unavanje normalnih i tangentnih napona kod ravnog naponskog stanja obavlja se

pomo}u jedna~ina izvedenih kod prostornog naponskog stanja, koriste}i specifi~nosti
obuhva}ene vezama (2.47 i 2.48).
TENZOR NAPONA
Odre|ivanje vr{imo na osnovu jedna~ine (2.20, 2.21).
x xy 0
T = yx y 0 (2.49)
0 0 0
DETERMINANTA NAPONA
( x g ) xy 0
yx ( y g ) 0 =0 (2.50)
0 0 ( g )
64
KARAKTERISTI^NA JEDNAÎNA SISTEMA
g g ( x + y )+ ( x y xy ) = 0
2 2
(2.51)
Jedna~ina (2.51) ima dva re{enja, {to zna~i da ravnom naponskom stanju odgovaraju dva
glavna napona.
IZRAZ ZA NORMALNI NAPON
= x cos 2 x + y sin 2 x sin 2 x (2.52)
IZRAZ ZA TANGENTNI NAPON
Odre|ivanje vr{imo na osnovu jedna~ina (2.19, 2.25, 2.26).
x y
= sin 2 x + xy cos 2 x (2.53)
2
IZRAZI ZA GLAVNE NAPONE
x + y 1
1, 2 = ( x y ) 2 + 4 xy
2
(2.54)
2 2
POLO@AJ GLAVNIH RAVNI
Poloàj glavnih ravni (ugao normalnog vektora u odnosu na ose koordinatnog sistema)
dobijamo izjedna~avaju}i prvi izvod funkcije (2.52) sa nulom (poloàj ekstrema funkcije).
d
= 0 ( g ) (1, 2 ) ; x = (g )
d x
d
= 2 x sin x cos x + 2 y sin x cos x 2 xy cos 2 x = 0 (2.55)
d x

1 2 xy 1 (2.56)
1, 2 = arctg + k ; k = 0,1
2 2
x y
65
2.4. LINEARNO NAPONSKO STANJE
Linearno naponsko stanje je specijalan slu~aj prostornog naponskog stanja, kada samo u
jednom od pravaca koordinatnih osa deluju naponi (Sl. 2.06).
Ovo naponsko stanje je karakterisano sa:
x 0 ; y = 0 ; z = 0
xy = yz = zx = 0 (2.57)
x 0 ; y 0 ; z = 0
Sl. 2.06
Sa slike (Sl. 2.06) se vidi slede}a geometrijska veza:

x = 90 ! y (2.58)
Izra~unavanje normalnih i tangentnih napona kod ravnog naponskog stanja, obavlja se

pomo}u jedna~ina izvedenih kod prostornog naponskog stanja, koriste}i specifi~nosti
obuhva}ene vezama (2.57 i 2.58).
66
TENZOR NAPONA
Odre|ivanje vr{imo na osnovu jedna~ine (2.20, 2.21).
x 0 0
T= 0 0 0 (2.59)
0 0 0
DETERMINANTA NAPONA
( x g ) 0 0
: 0 g 0 =0 (2.60)
0 0 g
KARAKTERISTI^NA JEDNAÎNA SISTEMA
( x g ) g = 0
2
(2.61)
Jedna~ina (2.61) ima jedno re{enje, {to zna~i da linearnom naponskom stanju odgovara jedan
glavni napon.
IZRAZ ZA NORMALNI NAPON
= x cos 2 x (2.62)
IZRAZ ZA TANGENTNI NAPON
Odre|ivanje vr{imo na osnovu jedna~ina (2.19, 2.25, 2.26).
1
= x sin 2 x (2.63)
2
67
IZRAZI ZA GLAVNE NAPONE
1 = x (2.64)
POLO@AJ GLAVNIH RAVNI
Poloàj glavnih ravni (ugao normalnog vektora u odnosu na ose koordinatnog sistema)
dobijamo izjedna~avaju}i prvi izvod funkcije (2.62) sa nulom (poloàj ekstrema funkcije).
d
= 0 (g ) (1, ) ; x = g
d
d
= 2 x sin x cos x = 0
d x

1 = 0 (2.65)
Prostim zaklju~ivanjem moè se odrediti i maksimalna vrednost tangentnog napona, kao i

nagib preseka u kome on deluje.
x
max =
2
(2.66)

= = 45 o
4
68
2.5. GRAFI^KA INTERPRETACIJA NAPONA
2.5.1. MOHR-OVI KRUGOVI
U cilju prikazivanja odaberimo jedan ravan pravougli koordinatni sistem sa osama ( , ), {to
zna~i da }e se na osu ( ) nanositi i vrednosti glavnih napona ( 1 , 2 ). Za polazni
koordinatni sistem odaberimo glavni teì{ni koordinatni sistem [(1), (2)] . Ugao izme|u
normalnog vektora ( n ) i glavne ose (1) obeleìmo sa ( 1 ).
Po{to se radi o ravnom naponskom stanju, za odre|ivanje normalnog i tangentnog napona

koristimo relacije (2.52 i 2.53), vode}i ra~una o tome da se pravci polaznih osa poklapaju sa
glavnim pravcima [x (1) ; y (2)] , i da je za glavne teì{ne ose centrifugalni moment
jednak nuli.
= 1 cos 2 1 + 2 sin 2 1
1 2
= sin 2 1
2
Transformi{imo prvu jedna~inu koriste}i slede}e trigonometrijske veze:
sin 2 1 =
1
(1 cos 2 1 ) ; cos 2 1 = 1 (1 + cos 2 1 )
2 2
Nakon obavljene transformacije i sre|ivanja, jedna~ine za normalni i tangentni napon dobijaju

oblike:
1 + 2 1 2
= cos 2 1 (2.67)
2 2
1 2
= sin 2 1 (2.68)
2
Ako jedna~ine (2.67 i 2.68) dignemo na kvadrat pa ih saberemo, dobijamo slede}u jedna~inu:
+2 2
2 2

1 + = 1
2
(2.69)
2 2
69
Jedna~ina (2.69) po strukturi predstavlja jedna~inu kruga / (x a ) + ( y b) 2 = r 2 /. Na

2
osnovu toga se moè izvesti zaklju~ak da se u jednoj ta~ci (N), veza izme|u normalnog,
tangentnog i glavnih napona, a uz poznavanje poloàja prese~ne ravni ( , , 1 , 2 , 1 ), moè
grafi~ki predstaviti pomo}u kruga ~ije su ose ( , ) (MOHR-ov krug napona).
Prikaza}emo slede}e karakteristi~ne slu~ajeve odnosa vrednosti glavnih napona ( 1 , 2 ):
2.5.1.1. POZITIVNE VREDNOSTI GLAVNIH NAPONA ( 1 0 ; 2 0)
Ovaj slu~aj odgovara ravnom naponskom stanju (Sl. 2.07).
1+2
2
p N

1 2 1
0 1-2
2
2
Sl. 2.07
70
2.5.1.2. VREDNOST JEDNOG OD GLAVNIH NAPONA JE NULA ( 1 0 ; 2 = 0)
Ovaj slu~aj odgovara linearnom naponskom stanju (Sl. 2.08).
1
2 =2
p N

1 21
0
0
-
1
2
1=x =
Sl. 2.08
2.5.1.3. VREDNOSTI GLAVNIH NAPONA SE PO ZNAKU RAZLIKUJU

( 1 0 ; 2 0) ....( 1 0 ; 2 0)
Ovaj slu~aj odgovara ravnom naponskom stanju (Sl. 2.09).
1- 2
T 2
N
1 = T 21 = 2T
0
1
(-
2
2)
2 1
Sl. 2.09
71
Sa slike (Sl. 2.09) se vidi, da se moè odrediti jedan ugao preseka ( 1 = T ) u kome egzistira
samo tangentni napon, dok je vrednost normalnog napona jednak nuli. Ovakvo naponsko
stanje se zove ÎSTO NAPONSKO STANJE. Tako|e se sa iste slike mogu o~itati vrednosti za
normalni i tangentni napon pri ~istom naponskom stanju.
(1=T ) = 0 (2.70)
(1=T ) = 1 2 (2.71)
Ugao preseka ( 1 = T ) u kome nalazimo ~isto naponsko stanje je vidljivo sa slike (Sl. 2.09):
1 2
T = arctg (2.72)
2
I u ovom slu~aju odnosa glavnih napona (kao i u predhodna dva) maksimalna vrednost
tangentnog napona je:
1
max = ( 1 2 ) (2.73)
2
Ako se maksimalna vrednost tangentnog napona èli izraziti u koordinatnom sistemu (xy),
tada se glavni naponi u jedna~ini (2.73) trebaju zameniti izrazima (2.54):
1
max = ( x y ) 2 + 4 xy (2.74)
2
Prikazana analiza se odnosila na ravan (xy). Naravno, na identi~ni na~in se mogu izraziti
odgovaraju}e veze za ravni (yz) i (zx):
+ 2 2
2 2

1 + = 1
2
(2.75)
2 2
+3 3
2 2

2 + = 2
2
(2.76)
2 2
+ 1 1
2 2

3 + = 3
2
(2.77)
2 2
72
Jedna~ine (2.75, 2.76, 2.77) se mogu prikazati jednom zajedni~kom slikom (Sl. 2.10)

N max
o
3
2
1
Sl. 2.10
Slika (Sl. 2.10) predstavlja ustvari grafi~ku interpretaciju prostornog naponskog stanja.
Vidljivo je, da je maksimalna vrednost tangentnog napona jednaka polovini razlike najve}e i
najmanje vrednost glavnih napona.
1 3
max = (2.78)
2
2.5.2. CULMANOV ELIPSOID
Analizirajmo prostorno naponsko stanje pomo}u jednog koordinatnog sistema, ~ije se ose
poklapaju sa glavnim pravcima [(1), (2), (3)] (Sl. 2.11). Presek u proizvoljno odabranoj ta~ci
(N) definisan je normalnim vektorom ( n ):
cos 1
n = cos 2 (2.79)
cos 3
73
U ovom slu~aju vektor napona ima oblik:
1 0 0 cos 1
"
p = 0 2 0 cos 2 (2.80)
0 0 3 cos 3
Napi{imo predhodnu matri~nu jedna~inu (2.80) pomo}u skalarnih jedna~ina, i uredimo ih

prema funkciji uglova:
px
cos 1 =
1
py
cos 2 = (2.81)
2
p
cos 3 = z
3
Koriste}i vezu
cos 2 1 + cos 2 2 + cos 2 3 = 1
dignimo jedna~ine (2.81) na kvadrat, pa ih saberimo:

2 2 2
px p y pz
+ + = 1 (2.82)
2 2 3
Dobivena jedna~ina (2.82) predstavlja jedna~inu elipsoida, i zove se CULMANOV ELIPSOID

NAPONA.
74
(3)
3
c
2
(2)
1
(1)
Sl. 2.11
Na osnovu jedna~ine elipsoida (2.82) mogu se napisati tri jedna~ine elipse koje odgovaraju
pojedinim glavnim ravnima:
2 2
px p y
+ = 1
1 2
2 2
p y pz
+ = 1 (2.83)
2 3
2 2
pz px
+ = 1
3 1
Analizirajmo prvu od tri predhodne skalarne jedna~ine, koja predstavlja jedna~inu elipse.
Projekcije ( p x , p y ) vektora napona ( p ) u ta~ci (N), odre|uju se iz prve dve jedna~ine

sistema jedna~ina (2.81).
Na elipsi (Sl. 2.12), prikazan je vektor napona ( p ) pomo}u komponentnih vektora ( p x , p y ).

Ugao izme|u vektora napona ( p ) i komponente ( p x ) ozna~en je sa ( ).
py 2 cos 2
tg = =
px 1 cos 1
Po{to je [ 2 = 90 1 ], oblik predhodne veze }e biti:
2
tg = tg 1 (2.84)
1
75
(2)
n
N
2
p p = 2sin2
y
1
(1)
1
p =1cos
x 1
Sl. 2.12
Na (Sl. 2.12) je prikazano i razlaganje vektora napona ( p ) koji deluje u ta~ci (N), na
normalni napon ( ) i tangentni napon ( ). Ozna~en je pravac normalnog napona ( n ) u
odnosu na glavni pravac (1) uglom ( 1 ), kao i vrednosti glavnih napona ( 1 , 2 ).
Na prikazan na~in se, pomo}u CULMAN-ove elipse (elipsa) mogu grafi~kim metodom
odrediti vrednosti normalnog i tangentnog napona ( , ) u bilo kojoj ta~ci (N), u funkciji
glavnih napona ( 1 , 2 ) i ugla ( 1 ) u odnosu na glavni pravac (1).
PRIMER 2.1.
Vrednosti napona koji deluju u ta~ci (N), prikazane su slede}im tenzorom napona (T):
100 20 0
T = 20 20 0 (P.2.01)
0 0 0
76
Uglovi prese~ne ravni u ta~ci (N), odre|eni su komponentama normalnog vektora ( n ):
cos 30 0
n = cos 60 0 (P.2.02)
Odnosno:
x = 100 MPa
y = 20 MPa
(P.2.03)
xy = yx = 20 MPa
x = 30 0 ; y = 60 0
Naponsko stanje je prikazano slikom (Sl. 2.1)
Sl. 2.1
Potrebno je izra~unati vrednosti normalnog i tangentnog napona ( , ), vrednosti glavnih napona ( 1 , 2 ), kao i poloàj
glavne ravni ( 1 ). Naponsko stanje je potrebno prikazati pomo}u MOHR-ovog kruga napona.
Tenzor napona (P.2.01) odgovara ravnom naponskom stanju.
77
ODRE\IVANJE NORMALNOG NAPONA
= x cos 2 x + y sin 2 x sin 2 x =

= 100 cos 2 300 + 20 sin 2 300 20 sin 2 30 0

= 62.68 MPa (P.2.04)
ODRE\IVANJE TANGENTNOG NAPONA
x y
= sin 2 x + xy cos 2 x =
2
100 20
= sin 60 0 + 20 cos 60 0
2

= 44.6 MPa (P.2.05)
ODRE\IVANJE GLAVNIH NAPONA
x +y
1, 2 =
1
( x y )2 + 4 xy 2 =

2 2
100 + 20 1
= (100 + 20)2 + 4 20 2
2 2

1 = 104.72 MP
s (P.2.06)
2 = 15.30 MPa
78
ODRE\IVANJE POLO@AJA GLAVNIH RAVNI
1 2 xy
1
1, 2 = arctg + k =
2 2
x y
1 2 20 1
= arctg + k = ... k =0
2 100 20 2

1 = 13.2 0 (P.2.07)
PREDSTAVLJANJE MOHR-ovog KRUGA
Predstavljanje vr{imo u skladu sa slikom (2.07).
Izra~unate (odre|ene) vrednosti napona (P.2.04, P.2.05, P.2.06) prikazane su MOHR-ovim krugom (Sl. 2.2.).
[MPa] =44.6
o
2=15.28 [MPa]
=62.68
1 =104.72
Sl. 2.2
79
PRIMER 2.2.
Na osnovu podataka iz primera (2.1), potrebno je odrediti vrednosti normalnog i tangentnog napona ( , ) u ta~ci (N) i
ravni preseka ~iji vektor normale ( n ) zaklapa ugao ( x = 450 ) u odnosu prema osi (x), kori{tenjem CULMAN-ove elipse.
U primeru (2.1), izra~unate su vrednosti glavnih napona ( 1 , 2 ):
1 = 104.7 MPa
2 = 15.30 MPa
kao i ugaoni poloàj glavne ravni:
1 = 13.2 0
Prikaìmo ugaone odnose na slici (Sl.2.3):
y (2)
n
x

1 x
o
1 (1)
Sl. 2.3
1 = 1 + x = 58.2 0 (P.2.08)
Komponenta vektora napona ( p ) na pravac ose (x) je ( px ), ~iju vrednost odre|ujemo pomo}u prve od jedna~ina (2.81).
p x = 1 cos 1 = 104.72 cos 58.2 0

p x = 55.14 MPa (P.2.09)
Na osnovu izra~unatih vrednosti glavnih napona ( 1 , 2 ), moè se nacrtatu CULMAN-ova elipsa. Koriste}i vrednost
komponentnog napona ( px ) u pravcu ose (x), koja je izra~unata jedna~inom (P.2.09), odre|ujemo vektor napona ( p ). U
daljem postupku koristimo ugao ( 1 ), te o~itavamo vrednosti normalnog i tangentnog napona ( , ).
80
Na osnovu usvojene razmere, sa slike (Sl. 2.4), o~itavamo slede}e vrednosti normalnog i tangentnog napona ( , ):
49 MPa
(P.2.10)
29 MPa
n
(2)
50 MPa

2=15.28
p
p
2
o 1
(1)
p1
1 =104.72
Sl. 2.4
81
3. DEFORMACIJE
3.1. POJAM DEFORMACIJE
Posmatrajmo jedno telo proizvoljnog oblika, i proizvoljne zapremine (Vo), koje je vezano za
pravougli koordinatni sistem (xyz) (Sl. 3.01). Odaberimo unutar tela jednu ta~ku (N), i veìmo
za ta~ku pravougli koordinatni sistem (nm), ~ije se ose poklapaju sa stranicama (l, b)
elementarnog pravougaonika (NMJK).
Vo V
F1 F3
M n
D
n l D
b
b J N D D
M l J
m D
b l D
l D
b K K D
N D m
y D
F2 Fk
O
x
z
NEOPTERE]ENO OPTERE]ENO
Sl. 3.01
Ako telo opteretimo sistemom optere}enja
[F! , F! .,................, F! ]
1 2 k (3.01)
ono }e promeniti oblik i zapreminu. Promena oblika i zapremine tela naziva se

DEFORMACIJA. Kao {to je to na slici (Sl. 3.01) prikazano, tokom deformacije ta~ka (N)
dospeva u novi poloàj (ND), a elementarni se pravougaonik (NMJK) deformi{e (menja svoje
dimenzije i oblik) u povr{inu (ND, MD, JD, KD). Ukupnu deformaciju moèmo razloìti
(prikazati u vi{e faza) pomo}u komponentnih deformacija. U skladu sa hipotezom o
superpoziciji deformacija, fazne deformacije moèmo sabrati, i dobiti ukupnu deformaciju
(Sl. 3.02).
82
1. Faza: Koordinatni sistem (n, m) se translatorno pomeri u novi poloàj (n1, m1), a pri tome
se oblik elementarnog pravougaonika ne menja.
2. Faza: Koordinatni sistem (n1, m1) se zarotira u poloàj (n2, m2), a pri tome se oblik
elementarnog pravougaonika ne menja.
3. Faza: Pravi ugao koordinatnog sistem (n2, m2) se menja (deformi}e), i dobija vrednost
(90o- ), dok koordinatne ose zauzimaju poloàje (nD, mD).
4. Faza: U pravcu osa (nD, mD) dolazi do promene duìna stranica pravougaonika
( l l D , b bD ).
Prve dve faze deformacija predstavljaju relativnu promenu poloàja ta~ke (N) i elementarnog
pravougaonika (MNJK), dok poslednje dve faze predstavljaju deformaciju elementarnog
pravougaonika (NMJK).
n1 n
2
M1 nD
2
J
b M2 MD
M l lD bD
K m m1 JD
l b bD
ND

2
l
y -
D
2
N 2
KD m
D
m
2
O
x
Sl. 3.02
Na osnovu stava o konjugaciji tangentnih napona, na stranicama (l, b) elementarnog

pravougaonika (MNJK) deluju tangentni naponi istog intenziteta, a usmereni su od, ili ka
koordinatnom po~etku, pa su i ugaone deformacije koje su posledica dejstva tangentnih
napona iste, i imaju vrednosti ( 1 / 2 ).
[n2 n D ] = [m2 mD ] =
1
(3.02)
2
83
Ukupna ugaona deformacija elementarnog pravougaonika (MNJK) je:

= (n2 nD ) + (m2 m D ) = + = (nD mD )
1 1
(3.03)
2 2 2
Analizirajmo detaljnije trouglove (ND, MD, M2) i (M2, M3, MD) (Sl. 3.03), a stranice trougla
(M2, M3, MD) posmatrajmo kao vektore.
y
nD n
M2
t
O
x
MD
a
z M3
l
l

2
l lD
ND
Sl. 3.03
U koordinatnom sistemu (xyz) deformaciju elementarnog pravougaonika (MNJK) moèmo

opisati pomeranjem ( M 2 M D ), koje }emo obeleìti vektorom ( t ).
Vektor ( t ) se naziva ELEMENTARNI VEKTOR POMERANJA.
Razloìmo elementarni vektor pomeranja ( t ) na dve komponente, i to u pravcu koji je

upravan na osu (nD) i na pravac koji je paralelan sa osom (nD):
t = a + l (3.04)
84
Podelimo vektorsku jedna~inu (3.04) sa (l), i izra~unajmo grani~nu vrednost:
t a l
lim = +
l l l
l 0
t a l
lim = lim + lim (3.05)
l l l
l 0 l 0 l 0
Na osnovu ~lanova jedna~ine (3.05,) uvedimo slede}e definicije (pojmove):
3.1.1. VEKTOR DEFORMACIJE
t dt
lim = = f (3.06)
l dl
l 0
Grani~na vrednost jedna~ine (3.06) se obeleàva sa vektorom ( f ), a naziva se VEKTOR

DEFORMACIJE.
Vektor deformacije ( f ) je vezan za ta~ku (N). Za ta~ku (N) se moè vezati beskona~no veliki
broj koordinatnih sistema (nm), {to navodi na zaklju~ak da je i broj vektora deformacije ( f ) u
jednoj ta~ci (N) beskona~no veliki. Skup svih vektora deformacije ( f ) u ta~ci (N) naziva se
STANJE DEFORMACIJE.
Vektor deformacije ( f ) je bezdimenziona veli~ina.
3.1.2. DILATACIJA
l dl
lim = = (3.07)
l dl
l 0
Grani~na vrednost jedna~ine (3.07) se po definiciji zove DILATACIJA (relativna promena

duìne).
85
Ako osi (n) odgovara jedan jedini~ni vektor ( n ), tada se intenzitet dilatacije ( ) izra~unava
kao skalarni proizvod vektora deformacije ( f ) i jedini~nog vektora ( n ).
= f n (3.08)
3.1.3. UGAO KLIZANJA (UGAONO POMERANJE)
a
lim = (3.09)
l
l 0 2
Grani~na vrednost jedna~ine (3.09) se po definiciji zove UGAO KLIZANJA (ugaono

pomeranje)
Dilatacije ( ) i uglovi klizanja ( ) se po konvenciji zovu ]INIOCI DEFORMACIJE.
3.2. PROSTORNE DEFORMACIJE
Izdvojmo iz deformisanog tela, iz okoline ta~ke (N) jedan diferencijalno mali paralelopiped,,
~ije su stranice dimenzija (dx, dy, dz) (Sl. 3.04). Velika dijagonala diferencijalnog
paralelopipeda je (dl). Ivice paralelopipeda se podudaraju sa osama koordinatnog sistema
(xyz). Paralelno sa dijagonalom postavimo jedini~ni vektor ( n ). Jedini~ni vektor ( n ) zaklapa
istovetne uglove sa koordinatm osama (xyz) koje smo koristili kod analize naponskih stanja
(jedna~ina 2.15).
cos x , cos y , cos z

cos x l
(3.10)
n = cos y = m
cos z n
Opteretimo difeferecijalno mali paralelopiped. Kao posledica optere}enja javljaju se prostorne

deformacije. Prostorne deformacije se o~ituju promenom duìne i poloàja dijagonale (dl),
odnosno diferencijalnim vektorom pomeranja ( d t ) ta~ke (M). Izraz "diferencijalni" je
odgovaraju}i diferencijalnim dimenzijama paralelopipeda.
86
MD n
dt
dy
y
M
N dl x
dx x
z
dz
z
Sl. 3.04
Veze izme|u duìna stranica paralelopipeda, i duìne velike dijagola su slede}e:
dx = dl l
dy = dl m (3.11)
dz = dl n
Odredimo komponentu diferencijalnog vektora pomeranja ( d t ) u pravcu ose (x).
(dt ) = dt
x x (3.12)
Vektor pomeranja u pravcu ose (x) je posledica deformacija u ravnima (xy) i (zx). Shodno
stavu o superpoziciji deformacija, ukupno pomeranje u pravcu ose (x) razloìt }emo na vi{e
faza, a zatim }emo komponentna pomeranja sabrati, i tako dobiti ukupan iznos pomeranja.
(Sl. 3.05):
1. Faza: pomeranja u pravcima osa (xy) u ravni (xy) - (M, M1)
2. Faza: ugaona pomeranja u ravni (xy) - M1, M2).
3. Faza: pomeranja u pravcima osa (zx) u ravni (zx) - (M2, M3)
4. Faza: ugaona pomeranja u ravni (zx) - (M3, MD)
87
Superpozicija (zbir) pomeranja u pravcu ose (x) je:
dt x = (dt x )1 + (dt x )2 + (dt x )3 + (dt x )4 (3.13)
y , ,
M2 =M ,
3 MD
,
dy M1
,
yx a
M
2
dy
xy
2
N dx dx x
D
dt x
N
D
xz
2
x
dz zx ,, ,, ,, b
2 M M1 M2
dz ,,
M3 ,,
MD
z
Sl. 3.05
88
Sa slike (Sl. 3.05) se mogu odrediti komponente pomeranja ozna~ene u jedna~ini (3.13).
(dt x )1 = dx = x dx
(dt x )2 = yx (dy + dy ) a
1
2
a = xy (dx + dx ) xy 0
1 1
2 2
(dt x )3 =0 (3.14)
(dt x )4 = zx (dz + dz ) b
1
2
b = zx [(dk x )1 + (dk x )2 ] zxy 0
1 1
2 2
Uvrstimo vrednosti iz jedna~ina (3.14) u jedna~inu (3.13), stim da diferencijalne veli~ine

drugog reda zanemarimo.
1 1
dt x = x dx + yx dy + zx dz (3.15)
2 2
Ako predhodnu jedna~inu podelimo sa (dl) i vodimo ra~una o relacijama (3.06, 3.07, 3.09,
3.10), tada se dobija komponenta vektora deformacije u pracu ose (x).
1 1
f x = x l + yx m + zx n (3.16)
2 2
Na identi~an na~in se mogu odrediti i komponente vektora deformacije i u pravcima osa (yz).
Kao rezultat, prikazuju se tri skalarne jedna~ine, koje u stvari predstavljaju komponente
vektora deformacije ( f ) u pravcima osa (xyz)
1 1
f x = x l + yx m + zx n
2 2
1 1
f y = xy l + y m + zy n (3.17)
2 2
1 1
f z = xz l + yz m + z n
2 2
89
Predstavimo predhodni sistem jedna~ina u matri~noj formi:
1 1
x yx zx
fx 2 2 l
1 1
f = f y = xy y zy m (3.18)
2 2
fz 1 1 n
xz yz z
2 2
ili jednostavnije
f = Dn (3.19)
U jedna~ini (3.19), tenzor (D) se zove TENZOR DEFORMACIJA.
Pri analizi naponskih stanja do{lo se do matri~nog oblika (2.21) vektora napona ( p ), koji je
sadràvao sve podatke vezane za naponsko stanje.
Matemati~ka struktura vektora napona ( p ) ODGOVARA matemati~koj strukturi vektora

deformacija ( f ) (matemati~ki strukturni identitet).
p f (3.20)
Ova ~injenica nam omogu}ava, da u jednoj ta~ci (N), uz definisani pravac pomo}u jedini~nog
vektora ( n ), odredimo sve ~inioce deformacije ( , ), koriste}i obrasce uspostavljene kod
naponskih stanja, stim da se u obrascima treba izvr{iti zamena oznaka shodno matemati~kom
strukturnom identitu (3.20).
Matemati~ki strukturni identitet (3.20) }emo prikazati matri~nom formom matemati~kog

strukturnog identiteta tenzora napona i tenzora deformacija, po{to obe strane jedna~ine
identiteta (3.20) sadrè identi~ne jedini~ne vektore:
T n Dn
(3.21)
1 1
x yx zx
x yx zx 2 2
1 1
xy y zy xy y zy
2 2
xz yz z 1 1
xz yz z
2 2
90
Shodno opisanom matemati~kom strukturnom identitetu, koristi}emo odgovaraju}a

obeleàvanja:

1, 2,3 1, 2,3 (3.22)
1

2
3.2.1. DEFORMACIJE PRI PROSTORNOM NAPONSKOM STANJU
3.2.1.1. DILATACIJA
Odre|ivanje vr{imo na osnovu veza (2.25 i 3.22).
= x l 2 + y m 2 + z n 2 + ( xy lm + yz mn + zx nl ) (3.23)
3.2.1.2. UGAO KLIZANJA
= 2 f x + f y + f z 2
2 2 2
(3.24)
3.2.1.3. DILATACIJA U FUNKCIJI GLAVNIH DILATACIJA
= 1l 2 + 2 m 2 + 3n 2 (3.25)
3.2.1.4. UGAO KLIZANJA U FUNKCIJI GLAVNIH DILATACIJA
= 2 (1 2 ) l 2 m 2 + ( 2 3 ) m 2 n 2 + ( 3 1 ) n 2l 2
2 2 2
(3.26)
91
3.2.2. DEFORMACIJE PRI RAVNOM NAPONSKOM STANJU
3.2.2.1. DILATACIJA
= x l 2 + y m 2 + xy lm (3.27)
= 2( x y )lm + xy (l 2 m 2 ) (3.28)
3.2.2.3. GLAVNE DILATACIJE I GLAVNE RAVNI DILATACIJE
Odre|ivanje vr{imo na osnovu veza (2.54, 2.56 i 3.22).
x +y
1, 2 =
2

1
2
( x y ) + 2 xy
2
1 (3.29)
1 xy
1, 2 = arctg + k
2 2
x y
3.2.3. DEFORMACIJE PRI LINEARNOM NAPONSKOM STANJU
3.2.3.1. DILATACIJA
= xl 2 (3.30)
92
Odre|ivanje vr{imo na osnovu veza (2.63 s 3.22).
= 2 x lm (3.31)
3.2.3.3. GLAVNA DILATACIJA I GLAVNA RAVANDILATACIJE
Odre|ivanje vr{imo na osnovu veza (2.64, 2.65 i 3.22).
1 = x
(3.32)
1 = 0
înioci deformacije se grafi~ki mogu interpretirati istim metodama kao i naponska stanja
(Mohr-vi krugovi, Culman-ov elipsoid).
3.3. ZAPREMINSKA DILATACIJA
Nedeformisana zapremina diferencialno malog paralelopipeda (Sl. 3.04) je:
dV0 = dx dy dz (3.33)
Pri deformaciji, menjaju se duìne stranica, pa se shodno tome menja i zapremina.

Deformisana zapremina je:
dV = (dx + dx ) (dy + dy ) (dz + dz ) (3.34)
Na osnovu definicije (3.07), moèmo napisati vrednosti komponenti dilatacije ( ) u pravcima

koordinatnih osa (xzy):
d x d y d z
x = ; x = ; x = (3.35)
dx dy dz
Koriste}i veze (3.35), jedna~inu (3.34) moèmo napisati u slede}em obliku:
dV = (1 x )(1 y )(1 z )dxdydz (3.36)
93
Zapreminska dilataja je po definiciji:
dV dV0
V = (3.37)
dV0
Ako u jedna~inu (3.37) uvrstimo vrednosti (3.33) i (3.36), dobijamo potpuni oblik
zapreminske dilatacije kao funkciju linearnih dilatacija:
dV dVo (1 + x )(1 + y )(1 + z ) dVo

V = = 1
dVo dVo
(3.38)
V = x + y + z + x y + y z + z x + x y z
Ako u jedna~ini (3.38) diferencijalne veli~ine vi{eg reda zanemarimo, dobijamo pribli`nu
(prakti~no kori{tenu) vrednost zapreminske dilatacije, kao algebarski zbir dilatacija u
pravcima koordinatnih osa (xyz).
V x + y + z (3.39)
PRIMER 3.1.
Elementi tenzora deformacija (f) u ta~ci (N) odre|eni su merenjima. Konkretne vrednosti su prikazane u tenzoru deformacija
(P.3.01).
1 1
x yx zx
2 2 5 10 4 10 4 0
1 1
A = xy y zy = 10 4 4 10 4 0 (P.3.01)
2 2
1 1 0 0 0
xz yz z
2 2
Potrebno je odrediti glavnu dilataciju ( 1 ) i ugaoni poloàj glavne ravni dilatacije ( 1 ).
Na osnovu tenzora deformacija (P.3.01) se zaklju~uje da se radi o dilataciji pri ravnom naponskom stanju.
94
ODRE\IVANJE VREDNOSTI GLAVNE DILATACIJE
x +y
1, 2 =
2
1
2
( x y ) + 2 xy =
2
5 10 + 4 10 4 1
4
=
2

2
( )2
5 10 4 4 10 4 + 10 4
1 = 9,55 10 4 (P.3.02)
ODRE\IVANJE UGAONOG POLO@AJA GLAVNE RAVNI DILATACIJE
1 xy 1
1, 2 = arctg + k =
2 2
x y
1 10 4 1
= arctg 4
+ 0
4
2 5 10 4 10 2

1 = 3,17 0 (P.3.03)
95
4. VEZE IZME\U NAPONA I DEFORMACIJA
Osnovnu vezu predstavlja HOOKE-ov zakon, koji ima oblik:
= E
(4.01)
= G
Gde su:
[Pa ] .mormalni napon
[Pa ] .tangentni napon
E [Pa].YOUNG-ov modul elasti~nosti
G[Pa ] .modul klizanja
[/ ].dilatacija
[/ ][rad ].ugao klizanja
Veze (4.01) su HOOKE i YOUNG dobili na osnovu eksperimenata, i one predstavljaju osnovu
za prou~avanje elasti~nih tela i sistema.
4.1. POISSONOV KOEFICIJENT
POISSON je utvrdio, da se u slu~aju pojave dilatacije u pravcu jedne od koordinatnih osa,

uvek pojavljuju i dilatacije u pravcima druge dve ose. Utvr|eno je da je veza izme|u
dilatacija linearna.
Kao osnovu za utvr|ivanje funkcije veza izme|u dilatacija, uzima se diferencijalno mala
kocka dimenzija (dx=dy=dz) (Sl. 4.01). Ista je optere}ena samo u pravcu ose (x), odnosno
egzistira samo normalni napon ( x ) (linearno naponsko stanje). U takvom slu~aju dilatacija u
pravcu ose (x), kao posledica normalnog napona ( x ) je slede}a:
99
dx
x = = x (4.02)
dx x E
Kao posledica izduènja u pravcu (x) do}i }e do promene (smanjenja) duìna u pravcima (y) i
(z) osa, tako|e kao posledica delovanja normalnog napona ( x ). Odgovaraju}e dilatacije
ozna~avamo na slede}i na~in:
dy
( )y = = q
x
dy x
(4.03)
dz
( z ) = = q
x
dz x
) x
z
y (d
Vo
V ( dy)
dy
x
dx
x
dz
( dx)
z x
Sl. 4.01
Poslednje dve dilatacije su zbog istih osnovnih duìna jednake.
( )y
x
= ( z ) x = q (4.04)
POISSON je utvrdio, da izme|u dilatacija (4.02 i 4.03) postoji linearna veza slede}eg oblika:
q = x (4.05)
Koeficijent ( ), koji karakteri{e veze dilatacija u me|usobno upravnim pravcima, se zove

POISSONOV KOEFECIJENT. Vrednosti Poissonovog koeficijenta ( ) se kre}u u granicama
(0,2 do 0,5)
100
4.2. GENERALISANI HOOKE-OV ZAKON
Na osnovu HOOKE-ovg zakona (4.01) i POISSON-ovih funkcija (4.05), mogu}e je

uspostaviti vezu izme|u napona ( , ) i deformacija ( , ), u bilo kojoj ta~ci (N)
koordinatnog sistema (xyz).
Naprimer, za slu~aj prostornog naponskog stanja, dilatacija u pravcu ose (x) sastoja}e se od
dilatacije kao posledice delovanja normalnog napona ( x ) u pravcu ose (x), dilatacije kao
posledice delovanja normalnog napona ( y ) koji deluje u pravcu ose (y) i dilatacije kao
posledice delovanja normalnog napona ( z ) koji deluje u pravcu ose (z).
x y
x = z (4.06)
E E E
Na identi~an na~in se mogu utvrditi i odgovaraju}e dilatacije u pravcima osa (yz). Tako
dobivenim jedna~inama priklju}ujemo i vrednosti ugaonih pomeranja (uglovi klizanja) u
ravnima (xy, yz, zx). Na taj na~in se dobija slede}i sistem linearnih jedna~ina:
x y
x = z
E E E

y = y x z
E E E

z = z y x
E E E (4.07)
1
xy = xy
G
1
yz = yz
G
1
zx = zx
G
101
Predhodni sistem linearnih jedna~ina prikaìmo u matri~noj formi.
1 1 1
0 0 0
E E E
x
1 1

1
0 0 0 x
y E E E y
1 1 1
z 0 0 0
= E E E
z
xy 0 0 0
1
0 0 xy
yz G yz
1
zx 0 0 0 0 0 zx
G
1
0 0 0 0 0
G

! !
= H (4.08)
Tenzor (H) u vektorskoj jedna~ini (4.08) naziva se HOOKE-OV TENZOR ELASTI^NOSTI.
Ako postoji potreba da se na osnovu merenjem utvr|enih dilatacija i uglova klizanja utvrde
vladaju}i naponi, tada je potrebno matri~nu jedna~inu (4.08) re{iti po naponima:
! !
= H 1

x (1 ) K K K 0 0 0 x
y K (1 ) K K 0 0 0 y
z K K (1 ) K 0 0 0
= z
xy 0 0 0 G 0 0 xy
yz 0 0 0 0 G 0 yz
zx 0 0 0 0 0 G zx
(4.09)
E
K=
(1 + )(1 2 )
102
4.3. VEZA IZME\U MODULA ELASTI^NOSTI (E)

I MODULA KLIZANJA (G)
Analizirajmo ravno naponasko stanje jednog diferencijalno malog paralelopipeda ~ije su

dimenzije (dx, dy, dz). Predpostavimo da na stranama paralelopipeda deluju samo tangentni
naponi, {to odgovara ~istom naponskom stanju (Sl. 4.02).
1
2
yx
x
o
xy xy
2 yx
1
y
Sl. 4.02
Ovom naponskom stanju odgovara slede}i tenzor napona:
0 yx 0
T = xy 0 0 (4.10)
0 0 0
U skladu sa jedna~inama (3.29 i 2.54) za ovo naponsko stanje se mogu utvrditi:
- vrednosti glavnih dilatacija ( 1, 2 )
1 1 1
1, 2 = xy = yx = (4.11)
2 2 2
odnosno samo najve}a vrednost glavne dilatacije:
1
1 = (4.12)
2
103
- vrednosti glavnih napona ( 1, 2 ):
1, 2 = xy = yx =
1 = ; 2 =
(4.13)
1 = 2 =
Ako kao polazni koordinatni sistem koristimo glavni koordinatni sistem, tada jedna~ina
(4.06). dobija oblik:
1
1 = 2 (4.14)
E E
Ako iskoristimo veze (4.12 i 4.13), dobijamo slede}u vrednost ugaonog pomeranja:
1
1 = (1 + )
E

= (1 + )
1
(4.15)
2 E
Ako na osnovu HOOKE-ovog zakona (4.01) izrazimo vrednost za tangentni napon i uvrstimo
u jedna~inu (4.15) dobijamo slede}u vezu:
G
1
= (1 + )
2 E

E
G= (4.16)
2 (1 + )
Jedna~ina (4.16) predstavlja traènu vezu izme|u modula klizanja (G) i YOUNG-ovog
modula elasti~nosti (E).
PRIMER 4.1.
Pre~nik potisnog cilindra alata prikazanog na slici (Sl. 4.1) iznosi (D=50 mm). POISSON-ov koeficijent gumenog umetka je
( = 0,45 ). Sila koja tereti potisni cilindar iznosi (F=4500 N).
Potrebno je odrediti radijalni pritisak (p) koji gumeni umetak vr{i na zidove alata.
Predpostavljamo da su zidovi alata kruti.
104
ODRE\IVANJE NORMALNOG NAPONA U PRAVCU OSE (z) JE:
Fa 4F 4 4500
z = = 2a = = 2,29 MPa (P.4.01)
A D 50 2
S obzirom na simetri~nost alata, naponi u pravcima (xy) su po intenzitetu identi~ni.
x = y = pr (P.4.02)
Fa
GUMA
x
y x
z
Sl. 4.1
Pomeranja u aksialnim pravcima, s obzirom na krutost sidova alata su jednaka nuli ( x = y = 0 )..
ODRE\IVANJE RADIJALNOG PRITISKA
Odre|ivanje vr{imo na osnovu prve od sistema jedna~ina (4.07).
x y
0= z = p r (1 ) z
E E E

z 0.45 2.29
pr = =
1 1 0.45

pr = 1,87 MPa (P.4.03)
105
5. NAPONSKA STANJA RAVNIH GREDNIH NOSAÂ
Ve}ina kori{tenih konstriktivnih elemenata (nosa~a) je izvedena tako, da im je jedna mera

(duìna) znatno ve}a od dimenzija popre~nog preseka. Ovakvi prizmati~ni elementi zovu se
GREDNI NOSAÎ.
U okviru ovog kursa prou~avaju se gredni nosa~i koji se nalaze u jednoj ravni, i njih
nazivamo RAVNI GREDNI NOSAÎ. Uz dato obja{njenje, a u cilju jednostavnosti, za ravne
gredne nosa~e koristi}emo odoma}eni naziv: GREDE.
U prou~avanju greda, koriste se slede}e geometrijske karakteristike:
- NORMALNI PRESEK
Ovako zovemo sve popre~ne preseke greda koji su upravni (normalni) na podu`nu osu.
- GEOMETRIJSKA OSA
Geometrijsku osu ~ini geometrijsko mesto teìsta svih povr{ina normalnih preseka grede. U
zavisnosti od oblika geometrijske ose, grede razvrstavamo u slede}e grupe:
- prave grede
- krive grede
- grede sa izlomljenom pravom osom (ramovi)
- REDUKOVAN SISTEM OPTERE]ENJA
Redukovanim sistemom optere}enja zovemo glavnu silu i glavni momenat u teì{tu

odabranog normalnog preseka.
- RAVNI OPTERE]ENJA
Celokupni sistem optere}enja grede moè se redukovati na dve me|usobno upravne ravni, a u
specijalnom slu~aju i na samo jednu ravan (ako sve sile i momenti deluju u jednoj ravni).
Ovako definisane ravni zovu se ravni optere}enja. Ravni optere}enja je iz prakti~nih razloga
dobro odabrati tako, da barem jedna od njih predstavlja ravan simetrije grede. Na taj na~in
103
prese~na linija ravni optere}enja (koja je ujedno ravan simetrije) sa normalnim presekom
predstavlja ujedno i glavnu teì{nu osu povr{ine normalnog preseka.
- NEUTRALNA RAVAN
To je jedna od ravni koja sadrì geometrijsku osu grede, a ne deformi{e se prilikom

naprezanja (sa stanovi{ta deformacija je neutralna).
- NEUTRALNA OSA (LINIJA)
Neutralna osa je jedna od skupa linija koje pripadaju neutralnoj ravni. U daljem radu }e se
pokazati, da se (izuzev kod deformacija krivih greda) neutralna poklapa sa geometrijskom
osom grede.
- OP[TE NAPONSKO STANJE

Odaberimo jednu gredu (konzola), koja je svojim levim krajem uklje{tena (Sl. 5.01).
Neka je greda optere}ena proizvoljnim sistemom optere}enja:
[F! ,........, F! , F!
1 n n +1
!
,........., Fk ] (5.01)
zy dA
z x dA Fk
dz y
dA zdA
N(x,y,z)
dA
zx

z
Fz Mz
Ty
Fn Tx
Mx My
x F2
F1
y
Sl. 5.01
104
Kao {to je iz statike poznato, sistem optere}enja (5.01), zajedno sa reakcijama veza
predstavlja ravnote`ni sistem.
Postavimo jedan pravougli koordinatni sistem (xyz) tako, da se osa (z) podudari sa
geometrijskom osom grede. Osu (y) odaberimo tako, da ona istovremeno predstavlja i glavnu
teì{nu osu normalnih preseka. Na taj na~in su ose (xy) ujedno i glavne teì{ne ose.
Presecimo gredu (u mislima) na (z) udaljenju od uklje{tenja sa jednim normalnim presekom

povr{ine (A), a deo grede desno od normalnog preseka uklonimo zajedno sa pripadaju}im
podsistemom optere}enja
[F! n +1 ,......... ,
!
Fk ] (5.02)
Podsistem optere}enja (5.02) redukujmo na teì{te normalnog preseka (A) u vidu vektorskog
para (glavna sila i glavni moment).
k
F
i = n +1
i = FR +M R (5.03)
Razloìmo vektore (5.03) na pravce koordinatnih osa (xyz).
FR = T x +T y + F z
(5.04)
MR =Mx +My +Mz
Kao posledica dejstva redukovanog sistema optere}enja (5.03), na svakoj diferencijalno maloj
povr{ini (dA) koja pripada povr{ini normalnog preseka (A), deluje vektor napona, koji se
moè razloìti na normalnu i tangentne komponente (normalni napon i tangentne napone). u
pravcima koordinatnih osa (xyz). Teìte diferencijalno male povr{ine (dA) je u ta}ci (N), ~ije
su koordinate poloàja (xyz).
p = + = z + zx + zy (5.05)
Komponente vektora napona (5.05) mnoène sa vredno{}u diferencijalne povr{ine (dA) daju
za rezultat diferencijalno male sile:
d F = z dA + zx dA + zy dA (5.06)
105
Na slici (Sl. 5.01) prikazane su komponente (5.04, 5.05, 5.06). Po{to prikazan sistem
predstavlja ravnote`ni sistem, za njega vaè jedna~ine ravnoteè prostornog sistema
optere}enja.
. X i = 0 = Tx + zx dA (1)
A
Y i = 0 = T y zy dA (2)
A
Z i = 0 = Fz z dA (3) (5.07)
A
M xi = 0 = M x + y z dA (4)
A
M yi = 0 = M y x z dA (5)
A
M zi = 0 = M z + x 2 + y 2 dA (6)
A
Kao {to je to u uvodu nazna~eno, glavni zadaci otpornosti materijala su dimenzionisanje i

provera. To zna~i da je potrebno ispitati i na}i veze izme|u glavnih napona, glavnih ~inioca
deformacije, sistema optere}enja i geometrijske karakteristike ravnog preseka.
[ ]
f 1 , 1 , F{(n +1) k }, J = 0 (5.08)
Ukoliko se uspostavi veza (5.08), mogu}e je na osnovu poznavanja mehani~kih karakteristika

materijala od koga se greda izra|uje, odrediti mere normalnog preseka.
- SAINT- VENANT OV PROBLEM
Nalaènje veze ili veza (5.08) treba da se obavi nizom teoretskih postupaka, koji su sa
stanovi{ta prakti~ne primene prihvatljivo jednostavni. Svako pojednostavljenje nosi sa sobom
izvesnu meru apstrakcije. Prihva}en nivo apstrakcije treba da omogu}i sa jedne strane
jednostavnost u kori{tenju, ali istovremeno da osigura i pouzdanost.
Prilikom analize naponskih stanja, deformacija, kao i njihovih veza, uspostavljene su

takozvane CAUCHY-jeve jedna~ine i op{ti HOOKE-ov zakon u vidu relacija (2.20, 3.18,
4.09,. 4.09). Pomo}u tih jedna~ina potpuno je opisana veza napona i deformacija. Za neku
106
konkretnu ta~ku (N) u pripadaju}oj ravni preseka, koja je karaklterisana sa jedini~nim

(normalnim) vektorom ( n ), te veze se uspostavljaju sistemom od devet deferencijalnih
jedna~ina.
Eksplicitno re{enje pomenutog sistema diferencijalnih jedna~ina moè biti veoma sloèno.
Zbog ove ~injenice su razvijeni postupci, koji uz odre|ene apstrakcije daju za praksu
primenljive, i (eksperimentalno potvr|ene) pouzdane rezultate.
Jedan od postupaka koji je praksa verifikovala, predloìo je SAINT-VENANT, i metod nosi

naziv SAINT-VENANT-ov SEMISIMETRI^NI METOD.
Medod se zasniva na slede}im apstrakcijama:
a. Predpostavlja se da je jednan ili vi{e napona jednako nuli (na taj na~in se grani~ne
vrednosti kod re{avanja CAUCHY-jevih diferencijalnih jedna~ina lako odre|uju). Sa ovim
se prakti~no uvodi pojam osnovnog naprezanja (istezanje-pritisak, smicanje, savijanje,
uvijanje), kao i pojam sloènog naprezanja (pritisak-savijanje, savijanje-uvijanje,).
b. Primenjuje se JACOB BERNOULLI -jev deformacioni model, koji predpostavlja, da se

deo grede koji se nalazi izme|u me|usobno vrlo bliski normalnih preseka deformi{e samo
u smeru delovanja napona. Ova apstrakcija je zna~ajna, jer je suprotna teoriji zasnovanoj
na POISSON-ovim ispitivanjima.
c. Predpostavlja se, da je raspodela napona po povr{ini normalnog preseka ravnomerna. Ova

predpostavka odgovara stvarnosti, samo ako je ta~ka dejstva spoljnjeg optere}enja
dovoljno udaljeno od normalnog preseka.
107
5.1. NAPONSKA STANJA PRAVIH GREDA
5.1.1. ISTEZANJE-PRITISAK
U slu~aju da je greda optere}ena samo komponentom glavne sile ( F z ), tada, u zavisnosti od

usmerenosti sile razlikujemo slede}e slu~ajeve (Sl. 5.02):
F z 0 - pritisnuta greda (PRITISAK)
Fz 0 - istegnuta greda (ISTEZANJE)
z x dA
0
dz y z
zdA
N(x,y,z)

O
Fz z

x
A
y
Sl. 5.02
Od sistema jedna~ina ravnoteè (5.07), ovom slu~aju odgovara jedna~ina (3).
Z i = 0 = Fz + z dA (5.09)
A
Ako predpostavimo, da aktivna spoljnja sila deluje dovoljno udaljeno od teì{ta normalnog
preseka (A), tada }e polje sila biti homogeno, a raspodela napona po preseku }e biti
ravnomerna.
z f (z ) =
Fz
= const. (5.10)
A
108
Ovo naponsko stanje (Sl. 5.02) odgovara linearnom naponskom stanju, stim da je pravac
delovanja normalnog napona usmeren u po pravcu ose (z). Odgovaraju}i vektori napona i
deformacioje imaju slede}e oblike:
Vektor napona:
0 0 0 0
p= 0 0 0 0 (5.11)
0 0 z cos z
Vektor deformacije:
0 0 0 0
f = 0 0 0 0 (5.12)
0 0 z cos z
Sa stanovi{ta prakse, merodavni su najve}i glavni napon i najve}a glavna dilatacija.
Glavni napon se odre|uje na osnovu veza (2.64 i 5.10):
Fz
1 = z = (5.13)
A
Jedna~ina (5.13) pretstavlja vezu unutra{njeg normalnog napona, karakteristike ravnog

preseka (povr{ina), i spoljnje aktivne sile.
Po{to se radi o linearnom naponskom stanju, vrednost glavne dilatacije se odre|uje na osnovu
veze (3.32), stim da prilikom ra~unanja koristimo oznaku ( z x ).
1 = z (5.14)
Komponenta vektora deformacije u pravcu (z) se odre|uje na osnovu veze (5.12):
f z = z cos z (5.15)
Na osnovu veza za linearno naponsko stanje (2.65, 3.32), pravci glavnog napona i glavne
dilatacije se podudaraju, pa je nagib glavne ravni u odnosu na osu (z) slede}i:
1 = 0 (5.16)
U ovom slu~aju je objik jednakosti (5.15) slede}i:
fz = z (5.17)
109
Vrednost dilatacije u pravcu (z) je na osnovu jedna~ine (3.07), uz oznaku (l=z), slede}a:
dz
z =
dz
(5.18)
dz = z dz
Obavimo li integraciju predhodne jedna~ine,

z z
dz = z dz
0 0
dobijamo ukupno izduènje u pravcu (z):
z = z z (5.19)
Po HOOKE-ovom zakonu (4.01), egzistira veza:
z = E z (5.20)
Desne strane jedna~ina (5.13) i vrednost dilatacije iz jedna~ine (5.19) uvrstimo u jedna~inu
(5.20).
Fz z
=E
A z

Fz z
z = (5.21)
EA
Jedna~ina (5.21) predstavlja vezu izme|u spoljnje aktivne sile (Fz), karakteristike normalnog
preseka (A) (povr{ina), duìne grede (z), modula elasti~nosti (E) (mehani~ka karakteristika
materijala), i ukupnog iduènja ( z ).
110
PRIMER 5.1.
D
l
Sl. 5.1.1.1
Greda optere}ena na istezanje prema slici (Sl. 5.1.1.1) ima duìnu (l=4000 mm) i pre~nik (D=20 mm). Aksialno optere}enje
je (F=500 kN). Materijal grede je (^.0245), sa zateznom ~vrsto}oma ( M = 400 [MPa] ), modulom elasti~nosti
( E = 2,2 105 [MPa] ), i POISSON-ovim koefijentom ( = 0,3 ).
Potrebno je odrediti:
- 1 - (najve}u) vrednost glavnog napona
- z - ukupno uzdu`no izduènje
- q - ukupno poprer~no suènje
IZRAÛNAVANJE GLAVNOG NAPONA
Izra~unavanje se obavlja na osnovu jedna~ine (5.13).
F F 4 500.000 4
1 = z = = 2 =
A D 20 2

(P.5.01)
1 = 159,23 MPa
111
IZRAÛNAVANJE UZDU@NE DILATACIJE
Z 1 159,23
Z = = =
E E 2 105

Z = 7,96 10 4 (P.5.02)
IZRAÛNAVANJE POPRE^NE DILATACIJE
Izra~unavanje se obavlja na osnovu jedna~ine (4.05). Kori{tena oznaka je ( q D ).
D = z = 0,3 7,96 10 4

D = 2,39 10 4 (P.5.03)
IZRAÛNAVANJE UKUPNOG UZDU@NOG IZDU@ENJA
z = z z = 7,96 10 4 4000

z = 3,18 mm (P.5.04)
IZRAÛNAVANJE UKUPNOG POPRE^NOG SU@ENJA
Izra~unavanje se obavlja na osnovu jedna~ine (5.19). Kori{tene oznake su ( q D, z D ).
D = Dq D = 2,39 10 4 20

D = 47,8 10 4 mm (P.5.05)
112
5.1.1.1. KONCENTRACIJA NAPONA
max
z
min
Fz
z
Sl. 5.03
Ako se ta~ka dejstva spoljnje aktivne sile (Fz) nalazi blizu teì{ta normalnog preseka, ili se
presek grede skokovito menja (`ljeb za Segerov prsten, popre~ni otvor isl.), tada su polja sile i
napona NEHOMOGENA. Zbog navedene nehomogenosti raspodela normalnog napona po
normalnom preseku nije ravnomerna, i kre}e se u slede}im granicama (Sl. 5.03):
z min z z max (5.22)
Za potrebe prakse merodavna je najve}a vrednost normalnog napona u preseku (A):
z max = K z (5.23)
Kojevficijent (K) naziva se KOJEFECIJENT KONCENTRACIJE NAPONA. Vrednostii

kpojeficijenata koncentracije napona (K) se odre|uju eksperimentalno, i mogu se na}i u
odgovaraju}im tablicama..
113
5.1.1.2. KONTAKTNI NAPONI (HERTZ-OV NAPON)
Metodologiju odre|ivanja kontaktnih napona je razvio HERTZ, pa i postupak nosi njegovo

ime.
Ako se dva tela ~ije su povr{ine neravne dodiruju u ta~ci (N), i ako se veza izme|u njih
odràva silom (F), tada }e u okolini ta~ke dodira (N) do}i do deformacija.
Po{to su vrednosti deformacija u odnosu na mere oba tela vrlo mala, moèmo ih smatrati
diferencijalnim. Odgovaraju}e vrednosti napona u ta~ci dodira su relativno velike, a njihova
raspodela je neravnomerna. Maksimalna vrednost normalnog napona u ta~ci dodira (N) naziva
se HERTZOV NAPON.
Na slici (Sl. 5.04) prikazan je op{ti slu~aj kontakta dva tela. Materijali tela su karakterisana sa
modulima elasti~nosti i Poissonovim koeficijentima ( E1 , E2 , 1 , 2 ). Gornje telo (F) dodiruje
dolnje telo (A) u ta~ci dodira (N). Me|usobna sila u ta~ci dodira je (F). Svako od dva tela
posebno, prese~emo sa po jednom ravni. Prese~na linija prese~nih ravni se podudara sa
koordinatnom osom (z) pravouglog koordinatnog sistema (xyz).
Odredimo GLAVNE PRESE^NE RAVNI ( FR , Fr , AR , Ar ). Osobine glavnih prese~nih ravni su

takve, da su njihovi radiusi zaobljenja u ta~ci (N) maksimalni ( R1 , R2 ), odnosno minimalni
( r1 , r2 ). Glavne prese~ne ravni su me|usobno normalne. Ugao izme|u glavnih prese~nih ravni
jednog i drugod tela iznosi ugao ( ).
Zakrivljenosti radiusa ( R1 , R2 , r1 ,r2 ) se zovu GLAVNA ZAKRIVLJENJA.
1 1
G1 = ; g1 =
R1 r1
(5.24)
1 1
G2 = ; g2 =
R2 r2
Na osnovu HERTZ-ovih istraìvanja maksimalna vrednost kontaktnog napona se zove

HERCOV KONTAKTNI NAPON, i iznosi:
F
max = 1.5 (5.25)
a b
Dodirna povr{ina u okolini ta~ke dodira (N) ima pribliàn oblik elipse sa poluosama (a, b).
114
Izrazi za poluose elipse su:

a = na 3 1.5
g (5.26)

b = nb 3 1.5
g
F
FR
0
90
Fr
R1
r1
N
x
r2
R2
y Ar
0
90
F AR
max
N
x
a
max b
z
Sl. 5.04
115
gde su:
1 12 1 22
= +
E1 E2 (5.27)
g = (G 1 + g1 ) + (G2 + g 2 )
Parametri ( na , nb ) se odre|uju iz odgovaraju}e tabele. Parametri ( 1 , 2 ) su Poissonovi

kojeficijenti tela u kontaktu.
Uvrstimo vrednosti (5.26) u jedna~inu (5.25).
g
2
1 1
max = 3 1.5 F (5.28)
n a nb

Prakti~no kori{ten oblik HERCOV-kontaktnog napona je slede}i:
g
2
B 1
max = ; B = 3 1.5 F
(5.29)
na nb
Zbog deformacija u okolini ta~ke kontakta (N), dolazi do PRIBLI@AVANJE TELA u pravcu
ose (z). Vrednost pribliàvanja tela iznosi:
= ne C ; C =
13
(1.5F )2 g (5.30)
2
Numeri~ke vrednosti ( na , nb , ne ) se tabli~no odre|uju u funkciji parametra ( ), koji se

odre|uje pomo}u slede}eg obrasca:
=
1
(G1 g1 )2 + (G2 g 2 )2 + 2(G1 g1 )(G2 g 2 )cos 2 (5.31)
g
Jedna~ine (5.29, 5.30) imaju jednostavnije oblike za standardne oblike tela u kontaktu, kao
naprimer:
116
-. LOPTA + LOPTA
R1 = r1 G1 = g1
(5.32)
R2 = r2 G2 = g 2
- LOPTA + RAVAN
R1 = r1 G1 = g1
(5.33)
R2 = ; r2 = G2 = g 2 = 0
- VALJAK + VALJAK
r1 = g1 = 0
(5.34)
r2 = g2 = 0
- VALJAK + RAVAN
r1 = g1 = 0
(5.35)
R2 = ; r2 = G2 = 0 ; g 2 = 0
PRIMER5.2.
Na slici (Sl. 5.1.1.2.) je prikazan jedan loptasti oslonac. Radiusi zaobljenja povr{ina u kontaktu su (R=100 mm, r=50 mm).
Optere}enje u osloncu iznosi (F=10 kN). Svi elementi u kontaktu su istog materijala, sa modulom elasti~nosti i Poassonovim
koeficijentom ( E = 2.1 105 [Ma] , = 0,3 ).
Potrebno je odrediti HERTZ-ov kontaktni napon u ra~kama dodira (A, B), kao i ukupno pribliàvanje elemenata oslonaca.
117
F (2)
(1)
A
R r
B (3)
Sl. 5.1.1.2
ODRE\IVANJE GLAVNIH KRIVINA I GLAVNIH ZAKRIVLJENJA
Odre|ivanje se vr{i na osnovu jedna~ine (5.24).
- Vrednosti u odnosu na kuglu su:
1 1 1
R1 = r1 = 50 mm G1 = g1 = = = 0,02 (P.5.06)
R1 50 mm
- Vrednosti u odnosu na gornji oslonac su:
1 1 1
R2 = r2 = mm G2 = g 2 = = = 0,0 (P.5.07)
R2 mm
- Vrednosti u odnosu na dolnji oslonac su:
1 1 1
R3 = r3 = 100 mm G3 = g 3 = = = 0,01
R3 100 mm
(P.5.08)
ZBIR ZAKRIVLJENJA
- Vrednost u ta~ci (A):
1
g =G +g
( )( )
1 2
1 1 + G2 + g 2 = 0,02 + 0,02 + 0 + 0 = 0,04
mm
(P.5.09)
118
- Vrednost u ta~ci (B):
1
g =G + g
( )( )
1 3
1 1 + G3 + g 3 = 0,02 + 0,02 0,01 0,01 = 0,02
mm
(P.5.10)
ODRE\IVANJE PARAMETRA ( )
(A) =
1
(G1 g1 )2 + (G2 g 2 )2 =
1
(0,02 0,02 )2 + (0 0 )2 =0 (P.5.11)
g
( )( )
1 2
0,04
(B ) =
1
(G1 g1 )2 + (G3 g 3 )2 =
1
(0,02 0,02)2 + ( 0,01 + 0,01)2 =0
g
( )( )
1 3
0,04
(P.5.12)
NALA@ENJE PARAMETARA ( n a , nb )
Nalaènje se obavlja iz tablice ( = 0 na = nb = 1 ; ne = 1 ):
Na osnovu prethodnih tabli~nih vrednosti:
1
=1
n a nb
ODRE\IVANJE PARAMETRA ( )
1 12 1 22 1 0,32 1
= + =2 = 8,6 10 6 (P.5.13)
E1 E2 2,1 10 5
MPa
ODRE\IVANJE HERTZ-ovog KONTAKTNOG NAPONA
119
g
2
1 (1)(2 ) 13 0,04
2
A max = 3 1,5 F = 1,5 10000

6
8,6 10

A max = 2188 MPa (P.5.14)
g
2
1 (1)(3) 13 0,02
2
B max = 3 1,5 F = 1,5 10000

6
8,6 10

B max = 1378 MPa (P.5.15)
PRIBLI@AVANJE TELA
= ( )( ) + ( )( ) = 2 (1,5 F ) g ( )( ) + 2 (1,5 F ) g ( )( )
1 3 2 1 3 2
1 2 1 3 1 2 1 3
=
13
2
(
1,5 10000 8,6 10 6 ) 0,04 + 12 (1,5 10000 8,6 10 ) 0,02
2 3 6 2
= 0,15 mm (P.5.16)
5.1.1.3. CEVI I REZERVOARI
Cevi i rezervoari su grede specifi~nog oblika i namene. Pored redukovanog sistema

optere}enja (5.04), cevi i rezervoari su optere}eni i pritiskom (vakumom) na unutra{njim
povr{inama. Ukupna spoljnja optere}enja stoga rezultiraju prostornim naponskim stanjem.
120
Vrednosti i raspodsela napona zavise od poloàja ( ) u odnosu na osu cevi ili rezervoara, od
debljine (S), spoljnjeg polupre~nika (R), i unutra{njeg polupre~nika (r).
Ako je razlika vrednosti napona spoljnjeg i unutra{njeg zida posude (cev, rezervoar) ve}a od
( g = 5% ), tada se govori o DEBELOZIDIM POSUDAMA (naj~e{}e se radi o cevima), u
ostalim slu}ajevima se radi o TANKOZIDIM POSUDAMA (cevi i ve}ina rezervoara).
- DEBELOZIDE CEVI
p

r
z
R
x
r+ dr
z=1
a
f+df 1
t
t d t
a f
r
r
d d
-p
Sl. 5.05
Isecimo iz cevi diferencijalno mali deo (Sl. 5.05), koga ograni~ava centralni ugao zahvata
( d ), centralno udaljenje ( ), i debljina ( d ). Duìna dela moè biti proizvoljna, ali je
uputno koristiti jedini~nu duìnu (z=1). Za cev se vezuje pravougli koordunatni sistem (xyz),
dok je diferencijalni element radijalno simetri~an.
U unutra{njosti cevi vlada pritisak (vakum) (p), ~ije su posledice naponi na stranicama
diferencijalnog dela. Vladaju}i naponi su prikazani na slici (Sl. 5.05). U zavisnosti od
121
usmerenja, vladaju}i naponi su slede}i:
- t - tangiraju}i normalni napon
- a - aksialni normalni napon
- r - radijalni normalni napon
Centralnom udaljenju ( ) odgovara radijalni normalni napon ( r ), a centralnom udaljenju

( + d ) radijalni normalni napon ( r + d r ).
Po{to se radi o diferencijalnoj vrednosti ugla zahvata, u daljem radu }e se koristiti slede}e
veze:
d d
sin ; sin d d (5.36)
2 2
Diferencijalno mali deo se nalazi u stanju ravnoteè, pa se za radijalni pravac moè napisati
slede}a jedna~ina ravnoteè:
( r + d r )( + d )d z r d z t d d z = 0 (5.37)
Podelimo jedna~inu (5.37) sa ~lanom ( d d z ):
( r + d r )( + d ) t
t = 0 (5.38)
d
Predhodna jedna~ina se moè napisati i u slede}em obliku:
d
( r ) t = 0 (5.39)
d
Relacija (5.39) predstavlja diferencijalnu jedna~inu debelozide cevi.
Diferencijalna jedna~ina debelozide cevi (5.39) sadrì dve nepoznate ( r , t ), pa se njena

re{enja u ovakvoj formi ne mogu na}i. U cilju nalaènja re{enja, potrebno je postaviti jednu
dopunsku jedna~ina (na osnovu poznavanja grani~nih uslova, ko {to su poznati naponi ili
deformacije).
122
Ako predpostavimo da su linearne deformacije u radijalnom pravcu ( f , f + df ), tada se mogu

napisati izrazi za dilatacije u radijalnom i tangentnom pravcu (Sl. 5.05).
r =
(f
+ df ) f
=
df
d d
(5.40)
2( + f ) 2 f
t = =
2
Koriste}i POISSON-ove jedna~ine (4.06), napi{imo izraze za dilatacije u radijalnom i

aksiajalnom pravcu, kao funkcije radijalnih i tangiraju}ih normalnih napona i Poissonovog
kojeficijenta.
r
r = t
E E (5.41)

t = t r
E E
Desne strane jedna~ina (5.40, 5.41) su jednake.
df r
= t
d E E
(5.42)
f t
= r
E E
Iz predhodnog sistema jedna~ina moèmo odrediti izraze za tangiraju}i i radijalni normalni

napon.
E f df
t = +
1 2 d
(5.43)
E df f
r = 2
+
1 d
Uvrstimo izraze za normalne napone (5.43) u diferencijalnu jedna~inu debelozide cevi (5.39),
i dobiven izraz sredimo na slede}i na~in:
d 2 f 1 df f
+ 2 =0 (5.44)
d 2
d
123
Op{te re{enje predhodne diferencijalne jedna~ine je
C2 df C
f = C1 + = C1 22 (5.45)
d
Uvrstimo u jedna~inu (5.43) izraze (5.45).
C2
C1 (1 + ) + 2 (1 )
E
t =
1 2

(5.46)
E C
t = C (1 + ) 22 (1 )
2 1
1
Vrednosti integracionih konstanti (C1, C2) odre|ujemo iz slede}ih grani~nih uslova:
= r r = p
(5.47)
= R r = 0
Na osnovu grani~nih uslova (5.47), iz jedna~ina (5.46) odre|ujemo izraze za integracijone

konstante (C1, C2):
1 r2
C1 = p
E R2 r 2
(5.48)
1 + R2r 2
C2 = p
E R2 r 2
Uv{tavaju}i vrednosti integracionih konstanti (5.48) u jedna~ine (5.46), dobijamo izraze za

tangiraju}i i radijalni normalni napon
r2 2 + R2
t = p
R2 r 2 2
(5.49)
r2 2 R2
r = p 2
R r2 2
Na unutra{njoj povr{ini cevi vladaju slede}e vrednosti normalnih napona:
R2 + r2
= r t = p 2 ; r = p (5.50)
R r2
124
Na spolja{njoj povr{ini cevi vladaju slede}e vrednosti normalnih napona:
2r 2
= R t = p ; r = 0 (5.51)
R2 r 2
Izraz za aksijalni normalni napon dobijamo iz izraza (5.13), koji je izveden kod analize
istezanja, stim da se koristi ozna~avanje ( z a ):
p r 2 r2
a = 2 2 = p 2 2
(
R r ) R r
(5.52)
Ako dobivene izraze za normalne napone pore|amo po veli~ini, isti predstavljaju i glavne
napone. U kona~nom obliku jedna~ina, koristimo vrednosti pre~nika umesto vrednosti
polupre~nike (d=2r , D=2R ):
D2 + d 2
1 = t = p 2
D d2
d2
2 =a = p 2 (5.53)
D d2
3 = p
Uvedimo u razmatranje slede}i kojeficijent:
t max t min
g= 100 %
t max

D2 d 2
g= 100 % (5.54)
D2 + d 2
Na osnovu vrednosti kojeficijenta (g), cevi razvrstavamo na ranije spomenute dve grupe:
- DEBELOZIDE CEVI . g 5%
TANKOZIDE CEVI . g 5%
125
PRIMER 5.3.
U unutra{njosti cevi vlada pritisak (p=100 MPa). Spoljknji pre~nik cevi je (D=60 mm), a unutra{nji pre~nik cevi je
(d=30 mm).
Potrebno je odrediti najve}u vrednost dozvoljenog napona u materiojalu cevi.
ODRE\IVANJE KARAKTERA CEVI
Odre|ivanje vr{imo na osnovu veze (5.54).
D 2 d 2 60 2 30 2
g= = 100 = 60 % (P.5.17)
D 2 + d 2 60 2 + 30 2
Po{to je vrednost ( g 5 % ), radi se o debelozidoj cevi.
ODRE\IVANJE GLAVNOG NAPONA
Odre|ivanje vr{imo na osnovu veze (5.53).
D2 + d 2 60 2 + 30 2
1 = p 2 = 100 2 = 116,66 MPa (P.5.18)
D d2 60 30 2
Dozvoljena vrednost normalnog napona materijala od koje je cev izra|ena mora biti ve}a ili jednaka vrednosti glavnog
napona:
D 1 = 166,66 MPa
- TANKOZIDE CEVI
Po{to sa stanovi{ta matemati~ke analize tankozide i debelozide cevi imaju istu strukturu
glavnih napona, potrebno je samo izvr{iti adaptaciju jedna~iona (5.53) tako, da se koriste
geometrijske veze (R=r+S , D=2R , d=2r). Po{to je vrednost debljina sida (S) u odnosu na
ostale vrednosti mala veli~ina, vrednost (S2) se smatra malom veli~inom drugog reda, i moè
se zanemariti. Uz ove napomene izrazi za glavne napone tankozidiv cevi su slede}i:
d
1 = t = p
2S
d
2 =a = p (5.55)
4S
3 =r = p
126
d
Gornji redosled je vaè}i samo ako je ( S ).
4
- REZERVOARI
Rezervoari su tankozide posude loptastog ili cilindri~nog oblika. Krajevi cilindri~nih

rezervoara su izpup~ene povr{ine (retko ravne).
Analizirajmo optere}enje diferencijalno malog elementa (Sl. 5.06). Odabrani element je

odre|en svojim poloàjem teì{ta u odnoso na centre radiusa zaobljenja (O1,O2), i vektorom
normale na povr{inu ( n ). Pravac vektora normale ( n ) se poklapa sa pravcem ose (y)
usvojenog pravouglog koordinatnog sistema (xyz). Centar (O1) nalazi se u ravni (xy), a centar
(O2) pripada ravni (yz). Oblik i dimenzije diferencijalno malog elementa su opisane radiusima
zaobljenja ( 1 , 2 ), uglovima zahvata ( d1 , d 2 ), i debljinom zida rezervoara (S). U
unutra{njosti rezervoara vlada pritisak (p).
Usled pritiska (p), na stranicama povr{ine se javljaju normalni naponi koje obeleàvamo sa
( x , y , p ). Ovi naponi, pomnoèni sa vrednostima povr{ina na kojima deluju, daju sistem
sila koji diferencijalno mali element rezervoara drè u stanju ravnoteè.
y
d 1 2 d 2 s x
2
n
s
p z
1 d2 1 d 1 s z
1 d 1 s z d2
2 2
2 d 1
d 2
d 1
x 2 O
O 1
2
2 d 2 s x
Sl. 5.06
127
Napi{imo jedna~inu ravnoteè u pravcu ose (y).
d 2 d
Y = p ( 1 d 1 2 d 2 ) 2 1 d 1 S z sin
2
+ 2 d 2 S x sin 1 = 0
2

d d
1 d 1 S z sin 2 + 2 d 2 S x sin 1
p=S 2 2
1 d 1 2 d 2
(5.56)
Po{to se radi o diferencijalno malim vrednostima, koristi}emo slede}e trigonometrijske veze:
d d
sin ; sin d d
2 2
Koriste}i predhodne veze, jedna~ina (5.56) posle sre|ivanja ima slede}i oblik:
p x z
= + (5.57)
S 1 2
Jedna~iona (5.57) sadrì dve nepoznate ( x , y ). Re{enje jedna~ine je mogu}e samo ako se
jedan od normalnih napona ( x , y ) izra~una na neki drugi na~in.
PRIMER 5.4.
Unutra{nji pre~nik cilindri~nog rezervoara je (d=1200 mm). Debljina zida rezervoara je (S=12 mm), a anutra{nji pritisak
iznosi (p=2 MPa).
Potrebno je izra~unati vrednosti normalnih napona u zidu cevi.
IZRAÛNAVANJE AKSIJALNOG NORMALNOG NAPONA
Izra~unavanje vr{imo na osnovu druge jedna~ine iz sistema (5.55).
d 1200
z = a = p = 2
4S 4 12

z = 50 MPa (P.5.19)
128
ZRAÛNAVANJE TANGENCIJALNOG NORMALNOG NAPONA
Izra~unavanje vr{imo na osnovu jedna~ine (5.57).
p x z
= +
S 1 2
Po{to su dimenzije rezervoara poznate, a vrednost aksijalnog normalnog napona izra~unata,
d
1 = = 600 mm ; 2 = ; x = T
2
iiz predhodne jedna~ine moèmo odrediti vrednost tangencionalnog normalnog napona.
1 600
T = p = 2
S 12

T = 100 MPa (P.5.20)
129
5.1.2. SMICANJE
U slu~aju da je greda optere}ena sa silom ( T x ) ili silom ( T y ) iz skupa komponenata

redukovanog sistema optere}enja (5.04), tad takav slu~aj optere}enja zovemo smicanje
(tehni~ko smicanje) (Sl. 5.07.a).
z x zy dA o
dz y z y= y z
dA
N (x ,y ,z )

O
z
Ty
x
A
y
Sl. 5.07.a
1 dz
yz
2
1
zy
dy z
N(xyz)
zy
2 yz
y 1
Sl. 5.07b
Od sistema jedna~ina ravnoteè (5.07), ovom slu~aju odgovara jedna~ina (1 ili 2).
130
Analizirajmo drugu jedna~inu, kada deluje samo redukovana sila (Ty).
y = T
y zy dA = 0 (5.58)
A
Ako predpostavimo, da aktivna spoljnja sila deluje dovoljno udaljeno od teì{ta normalnog
preseka (A), tada }e polje sila biti homogeno, a raspodela napona po preseku }e biti
ravnomerna.
Ty
yz f (z ) = = const. (5.59)
A
Ovaj slu~aj odgovara ~istom naponskom stanju, koje je detaljno anlizirano u delu (4.3).
Isecimo iz okoline ta~ke (N) jedan diferencijalno mali paralelopiped (Sl. 5.07.b), ~ije stranice
imaju dimenzije (dx, dy, dz). U skladu sa SAINT-VENANT-ovim pristupom, paralelopiped }e
se po prijemu optere}enja deformisati (ugaona pomeranja) u smeru delovanja napona
(optere}enja) (Sl.5.07.b).
Na osnovu stava o konjugovanosti tangentnih napona (2.22), uspostavlja se slede}a jednakost

tangentnih napona:
zy = yz .
Ovom naponskom stanju odgovaraju:
Vektor napona
0 0 0 0
p= 0 0 zy cos y (5.60)
0 yz 0 cos z
Vektor deformacija
0 0 0 0
1
f = 0 0 zy cos y (5.61)
2
1 cos z
0 yz 0
2
131
Sa stanovi{ta prakse, merodavni su glavni napon ( 1 ) i glavna dilatacija ( 1 ).
Glavni napon se odre|uje na osnovu veza (2.54, 5.59) i vrednosti koje sadrì tenzor napona u
jedna~ini (5.60).
Ty
1 = zy = yz = (5.62)
A
Izrazi za glavnu dilataciju i glavnu ravan dilatacije, dobija se iz relacija (3.29), i vrednosti
koje sadrì tenzor napona u jedna~ini (5.60.
1 1
1 = zy = yz ; 1 = 45o (5.63)
2 2
Na osnovu HOOKE-ovog zakona (4.01) dobija se veza ugla klizanja i tangentnog napona.
zy yz
zy = ; yz = (5.64)
G G
U praksi se koriste pojednostavljena obeleàvanja, i to:
zy = yz =
(5.65)
zy = yz =
Koriste~i ozna~avanja (5.65), jedna~ine (5.62, 5.64) moèmo napisati u slede}em obliku:
Ty
=
A
= G

Ty
= (5.66)
A
132
PRIMER 5.5.
Potrebno je odrediti najve}i pre~nik (D) koji se moè ise}i iz materijala debljine (S=4 mm) (Sl. 5.1.2.1), ~ija je ja~ina na
smicanje ( M = 400 MPa ). Isecanje se obavlja na presi, ~ija je najve}a sila (F=500 kN).
F=Ty
D S
y
Sl. 5.1.2.1
Izra~unavanje obavljamo na osnovu obrasca (5.62). Maksimalna sila prese mora da bude ve}a od potrebne sile za se~enje
(smicanje).
Ty F F
zy = yz = = = M
A A D S

D 99,52 mm (P.5.22)
133
5.1.3. UVIJANJE
U slu~aju da je greda optere}ena sa momentom ( M z ) iz skupa komponenata redukovanog

sistema optere}enja (5.04), tad takav slu~aj optere}enja zovemo uvijanjem (Sl. 5.08). U
daljem radu moment ( M z ) }e se zvati momemt uvijanja (torzioni moment) i obeleàva}e se
kao ( M T ).
M z = MT (5.67)
x dA
z
dz y
N

dA
O z
M = MT
z
y A
Sl. 5.08
5.1.3.1. UVIJANJE OKRUGLIH PROFILA
Ovaj vid optere}enja se naj~e{}e javlja pri prenosu obrtnih momenata sa jednoga na drugi
pogon, i izra~unava se na osnovu obrasca dobivenog u prou~avanju dinamike
P
M T 9550 Nm (5.68)
n
134
Gde su:
P KW - snaga
n min-1 - broj obrtaja
Od sistema jedna~ina ravnoteè (5.07), ovom slu~aju odgovara jedna~ina (6).
0 = M z + x 2 + y 2 dA
A
(5.69)
M T = ( ) dA
A
Ako predpostavimo, da torzioni moment ( M T ) deluje dovoljno udaljeno od teì{ta normalnog

preseka (A), tada }e polje momenata biti homogeno, a raspodela napona po normalnim
presekcima (A), po celoj duìni (z) posmatrane grede, }e biti ravnomerna.
M T f (z ) = const. (5.70)
U skladu sa SAINT-VENANT-ovim pristupom i BERNOULLI-evom deformacionom modelu,

deformacije }e se javiti samo u pravcima delovanja napona, i ispolji}e se kao relativno
pomeranje izme|u bliskih normalnih preseka.
Merenja potvr|uju da ta~ka (N) koja se nalazi na normalnom preseku (A), u slu~aju
diferencijalno malih deformacija menja svoj poloàj po kru`nom luku. Ako se ta~ka (N) od
mesta uklje{tenja nalazi na udaljenosti (z), tada }e vrednost vektora pomeranja ( k (P ) ) biti
proporcionalna funkciji poloàja (z) i udaljenju od teì{ta normalnog preseka ( ).
k( ) = C z (5.71)
Iz posmatrane grede duìne (z), sa njenog desnog kraja isecimo diferencijalno kratak element
duìne (dz) (Sl. 5.09).
Strane posmatranog elementa se me|usobno relativno pomeraju (ugaono pomeranje)..

Definisanje veli~ine ugaonog pomeranja (ugla klizanja), vr{i se tako, da se levi kraj
posmatranog elementa smatra uklje{tenim. Presecimo posmatrani element sa jednom
centralnom ravni. Dobiveni presek ozna~imo kao (O, A, B, O1). Unutar ove povr{ine na
centralnom udaljenju ( ) obeleìmo du` (CN).
135
Ako desni (slobodni) kraj elementa opteretimo momentom torzije (MT), desni normalni presek
}e se u odnosu na levo uklje{tenje zaokrenuti u pravcu dejstva momenta za diferencijalno
mali ugao ( d ). Na taj na~in se ta~ke (B, N) pomeraju u nove poloàje ( B B , ; N N , ).
Ta~ka (B) se pomera po luku (r), a ta~ka (N) po luku ( ). Du` (AB) obavlja ugaono
pomeranje ( max ), a du` (CN) ugaono pomeranje ( ).
Na osnovu pomeranja ta~ke (N), u okolini ta~ke }e se javiti samo tangentni napon. Nastali
tangentni napon je vezan za ta~ku (N), a pravac mu se podudara sa pravcem tangente u istoj
ta~ci na luku polupre~nika ( ), dok je smer identi~an smeru pomeranja ta~ke.
U skladu sa stavom o konjugaciji tangentnih napona, tangentni naponi koji deluju u

normalnom preseku (A) i tangentni naponi koji deluju u ravni (O, A, B, O1) u okolini ta~ke (N)
imaju isti intenzitet.
Ovakvo naponsko stanje odgovara ~istom ravnom naponskom stanju kpoje je analizirano u
delu (4.3).
dz dA
B
dA
A
max.
N
C ,

B N,
O
d O1
M z =MT Z
A
dA
B 1 = max
DEJSTVO TANDENTNIH NAPONA
r
N
o1
A
1 = max
Sl. 5.09
136
Ovom naponskom stanju odgovara:
Vektor napona
0 0 0 0
p = 0 0 cos y (5.72)
0 0 cos z
Vektor deformacija
0 0 0 0
1
f = 0 0 cos y (5.73)
2
1 cos z
0 0
2
Sa stanovi{ta prakse, merodavne su vrednosti glavnog napona ( 1 ) i poloàj glavne ravni

( 1 ), ~ije se vrednosti odre|uju na osnovu obrazaca (2.53, 2.54) i podataka obuhva}enih
tenzorom napona u jedna~ini (5.72):
1 = max ; 1 = 45o (5.74)
Ta~ke (B) i (N) vr{e lu~ne pomake, kako je to prikazano na slici (Sl. 5.09).
BB ' = max dz = d r
(5.75)
NN ' = ( ) dz = d
Ako jedna~ine (5.75) me|usobno podelimo, sledi:
max r
= (5.76)
( )
Podelimo levu stranu jedna~ine (5.76) sa modulom klizanja (G) i primenimo HOOKE-ov
zakon (4.01).
137
max G max r
= =
( ) G ( )
(5.77)

( ) = max
r
Uvrstimo izraz za tangentni napon ( ( ) ) u jedna~inu ravnoteè (5.69).

M T = max dA (5.78)
A
r
Po{to su vrednosti ( max , r ) konstantne,
max
MT =
r A 2 dA = max I o
r

MT M
max = r= T (5.79)
Io Wo
Predhodna jedna~ina predstavlja vezu momenta torzije (MT), karakteristike normalnog

preseka (polarni otporni moment) (Wo), i maksimalne vrednosti tangentnog napona ( max ).
Ugaono pomeranje (ugao klizanja) normalnog preseka odr|ujemo polaze}i od jedna~ine

(5.75).
max dz = d r
(5.80)
d max
=
dz r
Pomnoìmo i podelimo desnu stranu predhodne jedna~ine sa modulom klizanja (G), i

primenimo HOOKE-ov zakon (4.01):
d max G max
= = (5.81)
dz r G rG
138
Vrednost ( max ) je odre|ena u jedna~ini (5.79).
MT
r
d Io M
= = T (5.82)
dz rG I oG
Razdvojmo diferencijale, i obavimo odgovaraju}e integracije:

2 z2
MT
d =
1
I G dz
z1 o
(5.83)
Po{to su slede}e vrednosti konstantne,
M T = const. ; I o = const. ; G = const
kao rezultat integracije dobija se slede}a veza:
( 2 1 ) = M T (z2 z1 ) (5.84)
I oG
Za slu~aj da su
1 = 0 2 =
z1 = 0 z 2 = z = l
na osnovu jedna~ine (5.84), dobija se veza za odre|ivanje ukupnog uglovnog pomeranja

grede pri uvijanju:
MT
= l (5.85)
I oG
U cilju analize, celishodno je posmatrati tangencijalne napone i deformacije na spoljnjoj

povr{ini grede. Ako na povr{ini obeleìmo (iscrtamo) elementarne povr{ine (Sl. 5.10.), tada
}e se po prijemu optere}enja uo~iti odgovaraju}e deformacije (uglovi klizanja).
139
m ax
1
Z m ax 2

m ax 45
m ax
m ax
Z
2
1
o
90
Sl. 5.10
Nacrtajmo na povr{ini redosledno pravce glavnih napona ( 1 ). Kao rezultat se dobija jedna
kriva oblika zavojnice. Sli~na zavojnica se dobija kori{tenjem glavnog napona ( 2 ). Dve
zavojnice se seku pod uglom od ( 90 o ). Na ovaj na~in se dobija dva skupa linija, koje se u
velikoj meri podudaraju sa linijama prekida (kidanja) materijala. Prekid (kidanje) nastaje po
skupu linija koje su normalne na glavne napone koji su ve}i od nule (isteù materijal).
PRIMER 5.6.
Za prenos snage od (P=40 kW) koristi se vratilo duìne (l=100 mm), uz broj obrtaja (n=1400 min-1). Materijal vratila je
(^.0461). Materijal ima dozvoljenu vrednost tangentnog napona ( D = 150 MPa ), a modul klizanja iznosi ( G = 8 104 MPa ).
Potrebno je odrediti pre~nik prenosnog vratila u odnosu na dozvoljen tangentni napon ( D ), kao i u odnosu na maksimalnu
vrednost ukupne ugaone deformacije ( = 10 ).
IZRAÛNAVANJE TORZIONOG MOMENTA
Izra~unavanje se vr{i na osnovu obrasca (5.68).
P 40
M T 9550 = 9550
n 1400
(P.5.23)
M T = 2,73 Nm = 2,73 10 Nmm 5
140
IZRAÛNAVANJE PRE^NIKA VRATILA U ODNOSU NA DOZVOLJEN TANGENTNI NAPON ( D )
MT
max = D
W0

MT 16 M T 3 16 2,7 10 5 16
D D 3 '
=
D'
3
D 150
16

D ' 21 mm (P.5.24)
IZRAÛNAVANJE PRE^NIKA VRATILA U ODNOSU NA MAKSIMALNU VREDNOST UKUPNE UGAONE

DEFORMACIJE
Ugaono zaokretanje se izraàva u radijanima:
0
= 0 = 1 = (P.5.25)
180 180 180
0
= 0 = 1 =
180 180 180
M l MT l 16 2,7 105 100
= T = =
I 0 G D '' 4 D ''
4
180 (P.5.26)
G 8 10 4
32 32

D '' 29,8 mm
IZBOR MERODAVNOG PRE^NIKA
Merodavnim pre~nikom podrazumevamo onaj standardni pre~nik vratila, koji zadovoljava oba postavljena kriterijuma, tj.
onaj koji je ve}i od obe izra~unate vrednosti ( D ' , D '' ).
( )
D D ' ; D '' 29,8

D = 30 mm (P.5.27)
141
- UVIJANJE TANKOZIDIH CEVI
Posmatrajmo jedan normalni presek, sa odgovaraju}im merama, prikazan na slici (Sl. 5.11).
s max
r
rk
R
Sl. 5.11
Na osnovu mera datih na slici (Sl. 5.11), uspostavljamo slede}e geometrijske veze:
R+r
rK = ; S = Rr ; A rK2 ; I o (rK , s ) 2 rK3 s (5.86)
2
Defini{imo slede}i (kr) parametar:
max min
kr = 100% (5.87)
max
Ako u parametarskoj jedna~ini (5.87) koristimo obrasce (5.79) i veze (5.86), dobijamo slede}i
oblik parametra (kr):
k r =
(
R4 r 4 )
100 [%] (5.88)
(R + r ) s
3
Ako je vrednost parametra (kr) manja od (5%), tada govorimo o TANKOZIDIM CEVIMA.
142
Na osnovu jedna~ine (5.79) i geometrijskih veza (5.86), tangentni napon pri uvijanju
tankozidih cevi iznosi:
MT MT MT
max = r r= r
Io I 0 (rK , s ) 2 rK3 s

MT
maz (rK , s ) = (5.89)
2A s
Odgovaraju}a ukupona ugaono pomeranje se izra~unava na osnovu izvedene jedna~ine (5.85),

i iznosi:
MT MT
l= l
I o (rK , s ) G 2 rK3 s G

MT
= l (5.90)
2 A rK G s
5.1.3.2. UVIJANJE NEOKRUGLIH PROFILA
Ugaona pomeranja (uglovi klizanja), kao i glavni naponi okruglih preseka odgovaraju JACOB
BERNOULLI-jevom deformacionom modelu, pa se iste sa matemati~kog stanovi{ta na
pokazan na~in relativno lako odre|uju.
U slu~aju kada normalni presek nije okrugao (valjani ugaoni profili, sloèni profili), tokom
deformacija normalni presek ne ostaje ravan (deformi{e se i u pravcu koji me odgovara
pravcu delovanja napona), pa se shodno tome u prora~unima ne moè koristiti JACOB
BERNOULLI-jev deformacioni model.
U opisanom slu~aju izra~unavanje vrednosti glavnih napona i ugaonih deformacija iziskuje

matemati~ki aparat koji prevazilazi nivo ovog kursa (NAVIJER-ove jedna~ine, cikli~ni
integrali,..). Zbog toga }e se samo dati odgovaraju}i obrasci za izra~unavanja maksimalne
vrednosti tangentnog napona ( max ), poloàja delovanja maksimalnog tangentnog napona, i
vredenosti ukupne ugaonog pomeranja ( ), samo za nekoliko karakteristi~nih primera.
143
- UVIJANJE PRAVOUGAONIH PROFILA
Sl. 5.12
Maksimalna vrednost tangentnog napona je:
MT
max = ; b>h (5.91)
b2h
Vrednosti tangentnih napona je nula u }o{kovima profila, dok je maksimalna vrednost na

polovini ve}e stranice.
Ugaono pomeranje profila je:
MT
= l (5.92)
b h G
3
Kojeficijenti ( , ) se nalaze iz odgovaraju}ih tablica u funkciji dimenzija profila:
h
( , ) = f (5.93)
b
Naprimer za:
h = b = a = 4,8 ; = 4,7

MT MT
max 4.8 ; 4.7 l (5.94)
a3 a4 G
144
- UVIJANJE TANKIH PRAVOUGAONIH PROFILA
Ovakvi slu~ajevi odgovaraju slu~aju pravougaonih profila, ~ije su proporcije mera:
h

b

MT MT
max 3 ; 3 l (5.95)
a3 a4 G
- UVIJANJE L PROFILA
a
b
a
Sl. 5.13
MT
max (5.96)
1
(2a b ) b 2
3
Mesto delovanja maksimalnih tangentnih napona je na najve}oj udaljenosti od }o{kova

profila.
Vrednost ugaonog pomeranja je:
MT
l (5.97)
1
(2a b ) b 3 G
3
145
- UVIJANJE U i I PROFILA
h 2
h 2
b 1 h 1 b 1
h 1
b 2 b 2
Sl. 5.14
MT
max (5.98)
1
3
(h1b13 + 2h2b23 )
Mesto delovanja maksimalnih tangentnih napona je na najve}oj udaljenosti od }o{kova

profila.
Vrednost ugaonog pomeranja je:
MT
l (5.99)
1
3
(h1b13 + 2h2b23 G )
U slu~aju sloènijih preseka, preporu~uje se utvr|ivanje maksimalne vrednosti tangentnog

napona i ugaonog pomeranje merenjima.
146
5.1.4. SAVIJANJE
U slu~aju da je greda optere}ena sa redukovanim parom optere}enja ( M x , Ty ili M y , Tx ), iz

skupa komponenata redukovanog sistema optere}enja (5.04), tad takav slu~aj optere}enja
zovemo savijanjem (Sl. 5.15).
zy =
z x dA
dz y
(z=)
N
dA
z
O
Mx = M
Ty= T
x
A
y
Sl. 5.15
Tokom analize koja sledi, prou~ava}e se savijene grede koje zadovoljavaju slede}e uslove:
- Svi normalni preseci su simetri~ni u odnosu na ravan (yz).
- Sistem spoljnjih optere}enja deluje u ravni (yz) (ravan optere}enja).
- Ose (xy) su ujedno i teì{ne ose normalnog preseka.
- U teì{tu normalnog preseka (A) deluje redukovani par opotere}enja ( M x , Ty ).
147
U cilju pojedenostavljenja, u nastavku }emo koristiti slede}i na~in ozna~avanja:
(M x )z =M ; (T )
y z
=T
Az = A ; (I x )z = I x
(5.100)
z = ; ( z )y = y max .
= max .
z =
Isecimo iz posmatrane grede jedan diferencijalno kratak element duìne (dz), ~ija se desna
stranica poklapa sa normalnim presekom (A) (Sl. 5.15). Normalni presek (A) se nalasi na
udaljenju (z) od uklje{tenja grede, i optere}en je parom redukovanih optere}enja (M, T).
Redukovana optere}enja su funkcije poloàja (z) normalnog preseka:
M = f (z ) ; T = f (z ) (5.101)
Po{to se stranice elemanta nalaze na diferencijalno malom me|usobnom udaljenju, i po{to su

optere}enja funkcije poloàja (5.101), na stranicama elementa }e delovati optere}enja koja se
me|usobno diferencijalno razlikuju (Sl. 5.16).
z
dz
T'
M' M
O
z
1
T
Sl. 5.16
Po{to se element nalazi stanju ravnoteè, moè se napisati odgovaraju}a momentna jedna~ina
ravnoteè za ta~ku (01).
M O1 (
= M M ' T dz = 0 )

dM Tdz = 0

dM
=T (5.102)
dz
148
Jedna~ina (5.102) predstavlja poznatu vezu izme|u momenta savijanja i transverzalne sile.
Redukovani par optere}enja (M, T) u normalnom preseku deluju zajedno.
z
dz
M M
O
z
1
Sl. 5.17
z
dz q
F
z
F
y
M=const.
0 M
dM =O
dz
0 T
(M,T)
(M,T=O)
ÎSTO SAVIJANJE
Sl. 5.18
149
Slu~aj, kada je u jednoj ta~ci, ili u jednom opsegu grede vrednost redukovane transverzalne
sile jednaka nuli, naziva se ÎSTO SAVIJANJE (Sl. 5.17). Tada je:
T =0
(5.103)
dM
=0
dz
Ovakvo stanje je karakteristi~no za mesta gde je redukovani momenat savijanja u ekstremu,

ili ima konstantnu vrednost. Jedan primer optere}ene grede je prikazan na slici (Sl. 5.18).
Po{to je normalni presek (A) optere}en parom optere}enja (M, T) (Sl. 5.15), da se zaklju~iti da
}e u preseku vladati ( ) normalni i ( ) tangentni naponi.
5.1.4.1. ODRE\IVANJE NORMALNOG NAPONA (ÎSTO SAVIJANJE)
Na slici (Sl. 5.16) se vidi, da redukovana transverzalna sila (T) ima za posledicu tangentne
napone ( ), a normalni napon ( ) se javlja kao posledica redukovanog momenta savijanja.
Vrednost normalnog napona ( ) je celishodno odrediti u preseku u kojem vlada samo
redukovani moment savijanja, a u kojem je vrednost redukovane transverzalne sile (T)
jednaka nuli (~isto savijanje) (Sl. 5.17).
Presecimo element grede sa ravni simetrije (yz) (Sl. 5.19). Oblik dobivenog preseka je
(A, B, C, D). Na dobivenom preseku ozna~imo na centralnom udaljenju (y) du` (E, F).
Kao posledica redukovanog momenta savijanja, do}i }e do deformacije elementa ravanog

preseka (A, B, C, D), i isti }e poprimiti oblik (A', B', C', D'). Du` (C, D) }e se izduìti, dok }e
se du` (A, B) smanjiti. Izme|u ove dve duì postoji jedna, koja se ne deformi{e (neutralna je).
Du` koja se ne deformi{e zove se NEUTRALNA DU@, a posmatrano po celoj duìni grede
zove se NEUTRALNA OSA (linija). Ravan koja ima identi~ne karakteristike u odnosu na
deformacije zove se NEUTRALNA RAVAN.
U skladu sa JACOB BERNOULLI-jevim deformacionim modelom, deformacije }e nastati

samo u pravcima vladaju}eg napona (normalni napon kao posledica delovanja redukovanog
momenta savijanja), odnosno stranice elementa }e se me|usobno zaokrenuti za diferencijalno
mali ugao ( d ).
AD = A' D '
(5.104)
BC = B 'C '
150
Na osnovu opisane deformacije, dilatacija duì (E, F) }e biti:
=
(E F ) (EF ) = ( + y )d d
' '
(EF ) d

y
= (5.105)

d NEUTRALNA DU@ (OSA)
, ,
M A B M max
A B

-
, E' F' ,
D y C +
E F
D
y C max
dz
Sl. 5.19
Ovom stanju optere}enja, iz sistema jedna~ina ravnoteè (5.07) odgovara jedna~ina (4), koja
uz kori{tenje oznaka (5.100) ima oblik:
M y dA = 0 (5.106)
A
Po{to su vrednosti redukovanog momenta i normalnog napona razli~iti od nule, vrednost

jedna~ine (5.106) je jednaka nuli samo ako je vrednost slede}eg integrala jednaka nuli.
y dA = 0
A
(5.107)
151
Jedna~ina (5.107) po definiciji predstavlja stati~ki moment povr{ine normalnog preseka (A).
Po{to su ose (xy) istovremeno i teì{ne ose (vrednosti stati~kih momenata povr{ine za teì{ne
ose jednake su nuli), pa je i vrednost integrala jednaka nuli.
Na ovaj na~in se pokazalo, da je u slu~aju ~istog savijanja u ravni, teì{na osa normalnog
preseka (x) ujedno i neutralna linija preseka. Ova linija sarì i teì{te povr{ine koje se nalazi
na geometrijskoj osi (z), {to opet zna~i da je geometrijsko mesto teì{ta svih normalnih
preseka grede ustvari neutralna linija grede koja se podudara sa osom (z).
Uvrstimo izraz iz jedna~ine (5.105) u jedna~inu (5.106), koriste}i pri tome HOOKE-ov zakon
(4.01).
M y E dA = 0
A

y
M yE dA = 0
A

(5.108)
E
M
A y 2 dA = 0

E
M Ix = 0

Preuredimo predhodnu jedna~inu, te pomnoìmo i podelimo njenu desnu stranu sa (y).
M E y
= (5.109)
Ix y
Uvrstimo izraz iz jedna~ine (5.105) u jedna~inu (5.109), koriste}i pri tome HOOKE-ov zakon
(4.01).
M E y M E M
= = =
Ix y Ix y Ix y

M
= y (5.110)
Ix
152
U slu~aju da je (y=ymax.), izraz za normalni napon moè da se napi{e na slede}i na~in:
M
max . =
Ix
y max .

M
max . = (5.111)
Wx
Jedna~ina (5.111) predstavlja vezu redukovanog momenta (M) u posmatranom normalnom

preseku, karakteristike povr{ine normalnog preseka (otporni moment) (Wx), i maksimalne
vrednosti normalnog napona ( max . ).
5.1.4.2. ODRE\IVANJE TANGENTNOG NAPONA
Raspodela tangentnog napona po normalnom preseku (A) nije ravnomera, ve} je funkcija
poloàja (y). Zbog toga se u jedna~ini ravnoteè (5.07-2) mora koristi izraz za tangentni
napon u obliku:
zy = f ( y ) (5.112)
Metod za odre|ivanje vrednosti tangentnog napona je predloìo ZSUKOVSKI, i netod nosi

njegovo ime.
U skladu sa predloènim metodom, smatra se, da tangentni naponi deluju paralelno sa

neutralnom ravni (xz) u pravcu (z), i na osnovu stava o konjugaciji tangentnih napona u
pravcu ose (y).
Presecimo element grede (Sl. 5.16) sa ravni na centralnom rastojanju (y) koja je paralelna sa
neutralnom ravni (xz). Obeleìmo {irinu vlakna koje je paralelno, i bajbliè neutralnoj ravni
(xz), sa ( ),(Sl. 5.20).
Napi{imo jedna~inu ravnoteè po pravcu (z), stim da vrednost stati~kog momenta preseka
iznad linije ( ) obeleàvamo sa ( S x ), a vrednost odgovaraju}e povr{ine sa ( A ).
153
z = dA '
dA dz = 0
A A
( )dA = dz
'
(5.113)
A
A
d dA = dz
dz

dA
A x
y
,

O N(xyz)
z

max
x
A y
Sl. 5.20
Ako diferencijal normalnog napona u predhodnoj jedna~ini odredimo iz jedna~ine (5.110),

sledi:
dM
I
A x
y dA = dz (5.114)
Po{to moment nije funkcija poloàja (y),
M f (y ) (5.115)
154
oblik jedna~ine (5.114) }e biti:
dM
Ix y dA = dz
A

(5.116)
dM
S = dz
I x x
odnosno
dM I x
= (5.117)
dz S x
Koriste}i vezu (5.102), predhodna relacija dobija oblik:
I x
T=
S x

T S x
= (5.118)
I x
Jedna~ina (5.118) predstavlja vezu redukovane transverzalne sile (T), stati~kog momenta
povr{ine ( S x ), aksjialnog momenta inercije ( I x ), {irine posmatranog preseka ( ), i
tangentnog napona u posmatranom preseku.
Maksimalna vrednost tangentnog napona ( ) nalazi se u teì{tu normalnog preseka, i moè se

dokazati da njegova vrednost iznosi:
T
max . = (5.119)
A
Konstanta ( ) zavisi od oblika normalnog preseka (A).
155
5.1.4.3. ODRE\IVANJE GLAVNIH NAPONA
Po{to u normalnom preseku grede istovremeno (izuzev kod ~istog savijanja) deluju normalni
napon ( ) i tangentni napon ( ), da se zaklju~iti da naponsko stanje grede optere}ene na
savijanje odgovara ravnom naponskom stanju.
Ovom naponskom stanju odgovara slede}i tenzor napona:
0 0 0
T = 0 0 zy (5.120)
0 yz z
Po{to se radi o ravnom naponskom stanju, vrednosti glavnih napona i poloàje glavnih ravni
odre|ujemo na osnovu obrazaca (2.54, 2.56), koriste}i pri tome na~in ozna~avanja (5.100) i
ravan optere}enja (zx).
1
1, 2 =
2 + 4 2
2 2
(5.121)
1 2
1 = arctg
2
Maksimalna vrednost tangentnog napona se odre|uje na osnovu jedna~ine (2.74).
1
max . = 2 + 4 2 (5.122)
2
Sa stanovi{ta prakse, merodavna je najve}a vrednost glavnog napona ( 1 ):
1
1 = + 2 + 4 2 (5.123)
2 2
U slu~aju ~istog savijanja (vrednost tangentnog napona je nula), pa iz veze (5.123) sledi da je:
T = 0 = 0 1 = (5.124)
Ako za primer analiziramo konzolu pravougaonog preseka, ~iji desni kraj tereti koncentrisana
radijalna sila (F) (Sl. 5.21), raspodela normalnih napona ( ) po povr{ini normalnog preseka
156
(A) }e biti linearna funkcija centralnog poloàja (y), dok }e vrednost tangentnog napona ( )
zavisiti od centralnog odstojanja (y), i od stati~kog momenta povr{ine ( S x ), kao i {irine
vlakna ( ):
= f ( y ) ; = f ( y, S x , )
Shodno tome, vrednost najve}eg glavnog napona }e biti funkcija slede}e strukture:
1 = f (y , S x , ) (5.125)
Po{to duìna vlakna ( ) nije uvek funkcija poloàja (y), ve} zavisi od oblika normalnog
preseka, vrednosti za tangentne napone je potrebno odre|ivati za pojedine karakteristi~ne
poloàje vlakana.
Glavni naponi ( 1 ) se zbog opisanog karaktera tangentnih napona, tako|e orde|uju za svako
karakteristi~no vlakno posebno. Na kraju postupka se utvr|uje koji je od glavni napona sa
najve}om vredno{}u, te se isti smatra merofdavnim za eventualno dalje kori{tenje.
U posmatranom slu~aju je vrednost glavnog napona:
U spoljnjem vlaknu grede:
1, 2 = max . ; 1 = 0 (5.126)
U vlaknu na teì{noj liniji grede:
1, 2 = max . ; 1 = 45 o (5.127)
U proizvoljno odabranom poloàju grede, na osnovu obrasca (5.121):
1
1 = + 2 + 4 2 (5.128)
2 2
157
Na (Sl. 5.21), linije po kojima se materijal cepa, obeleène su punom linijom. Ove linije se u
velikoj meri podudaraju sa pravcima normalnim na glavne napone ( 1 , ili 2 ) (koji uzrokuju
istezanje-pozitivne vrednosti).
GLAVNA RAVAN
(ISTEZANJE)
F
1= max
o
( 1,2 >0 )
90
1 = max
LINIJA KIDANJA
Sl. 5.21
PRIMER 5.7.
Konzola prikazana na slici (Sl. 5.1.4.1) diga~ka je (l=1000 mm), a optere}ena je koncentrisanom silom ( F = 2,5 103 N ) i
spregom ( M B = 105 N mm ). Materijal konzole je (^.0300), a presek odgovara standerdu (JUS C.B3.101). Karakteristike
materijala su ( E = 2,2 105 MPa , M = 320 MPa ). Koeficijen sigurnosti konstrukcije je ( M = 2 ). Optere}enja (F, M)
deluju u jednoj ravni optere}enja.
l
0,5 l
FA
F
A B C
MA MB
Sl. 5.1.4.1
158
Potrebno je odrediti maksimalnu vrednost glavnog napona ( 1max ), i ustanoviti dali konstrukcija zadovoljava zahtev
postavljen sa faktorom sigurnosti ( M ).
MAKSIMALNA OPTERE]ENJA
- Maksimalna transverzalna sila je:
FT max = FA = T

T = 2,5 10 3 N (P.5.28)
- Maksimalni moment savijanja je:
M max = M A = M

M = 2,6 106 Nmm (P.5.29)
GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE RAVNOG PRESEKA PROFILA I KARAKTERISTI]NA VLAKNA
Vrednost glavnog napona ( 1 ) zavisi od vrednosti normalnog i tangentnog napona ( , )-veza (5.123). Vrednost tangentnog
napona ( ) je funkcija poloàja (y) i duìne vlakna ( )-veza (5.118). Zbog navedenog se odre|uju oni karakteristi~ni
poloàji (y), u kojima duìna vlakna ( ) skokovito menja vrednost ili ima ekstremne vrednosti Sl. 5.1.4.2), te se za te
poloàje izra~unavaju vrednosti za ( ) normalne napone i ( ) tangentne napone, da bi se na osnovu istih izra~unale
vrednosti glavnih napona i najve}i glavni napon.
- Geometrijske karakteristike ravnog preseka nalaze se u tablici za orpornost naterijala:
A = 1510 mm 2
I x = I y = 87,5 10 4 mm 4 (P.5.30)
I xy = 51,55 mm 4
159
Povr{inu normalnog preseka (A) je uputno podeliti na tri povr{ine (A1, A2, A3). Stati~ke momente povr{ina i aksijalne
momente inercije odre|ujemo pribli`no, tako da zanemarujemo zakrivljenja.
VREDNOSTI NORMALNIH NAPONA ZA KARAKTERISTI^NA VLAKNA
Izra~unavnje vr{imo na osnovu jedna~ine (5.111).
2,6 10 6
(1). sk : (1) =
M
y (1) = 23,4 = 69,5 MPa
Ix 87,5 10 4
2,6 10 6
(2). sk : (2 ) = M
(2 ) =
y 13,4 = 39,8 MPa
Ix 87,5 10 4
2,6 10 6
(3). sk : (3) =
M
y (3) = 13,4 = 39,8 MPa (P.5.31)
Ix 87,5 10 4
2,6 10 6
(4). sk : (4 ) =
M
y (4 ) = 0 = 0 MPa
Ix 87,5 10 4
2,6 10 6
(5). sk : (5 ) =
M
y (5 ) = ( 56,6) = 168,2 MPa
Ix 87,5 10 4
y
80
(1)
13,4 10
(2)
23,4
(3)
18,4
6,7
(4) x
A1
28,3
A2
80
56,6
A3
(5)
10
Sl. 5.1.4.2
160
DU@INE KARAKTERISTI^NIH VLAKANA, I STATI^KI MOMENTI POVR[INA IZNAD

KARAKTERISTI^NOG VLAKNA
Izra~unavnje vr{imo na osnovu jedna~ine (1.21-1) i slike (Sl. 5.1.4.1).
(1). sk : 1 = 80 mm ; S x (1) = 0 mm 3
(2). sk : 2 = 80 mm ; S x (2 ) = (80 10) 18,4 = 14720 mm 3
(3). sk : 3 = 10 mm ; S x (3) = S x (2 ) = 14720 mm 3
(4). sk : 4 = 10 mm ; S x (4 ) = (80 10 ) 18,4 + (10 13,4) (0,5 13,4) = 15618 mm 3
(5). sk : 5 = 10 mm ; S x (5 ) = 0 mm 3
(P.5.32)
TANGENTNI NAPONI
T S x (1) 2,5 10 3 0
(1). ravan : (1) = = = 0 MPa
I x 1 87,5 10 4 80
T S x (2 ) 2,5 10 3 14720
(2). ravan : (2 ) = = = 0,5 MPa
I x 2 87,5 10 4 80
T S x (3 ) 2,5 10 3 14720
(3). ravan : (3 ) = = = 4,2 MPa (P.5.33)
I x 3 87,5 10 4 10
T S x (4 ) 2,5 10 3 15618
(4). ravan : (4 ) = = = 4,5 MPa
I x 4 87,5 10 4 10
T S x (5 ) 2,5 10 3 0
(5). ravan : (5 ) = = = 0 MPa
I x 5 87,5 10 4 0
161
GLAVNI NAPONI
(1)
(1). ravan : 1(1) =
1
+ (1) + 4 (1) =
2 2 69,5 1
+ 69,5 2 + 4 0 2 = 69,5 MPa
2 2 2 2
(2 ) 1
(2). ravan : 1(2 ) = + (2 ) + 4 (2 ) =
2 2 39,8 1
+ 39,8 2 + 4 0,5 2 = 39,9 MPa
2 2 2 2
(3) 1
(3). ravan : 1(3) = + (3) 2 + 4 (3 )2 =
39,8 1
+ 39,8 2 + 4 4,2 2 = 40,3 MPa
2 2 2 2
4 1
(4). ravan : 1(4 ) = ( ) +
0 1 2
(4 )2 + 4 (4 ) 2 = + 0 + 4 4,5 2 = 4,5 MPa
2 2 2 2
(5 ) 1 168,2 1
(5). ravan : 1(5 ) = + (5 ) + 4 (5 ) =
2 2
168,2 2 + 4 0 2 = 168,2 MPa
2 2 2 2
(P.5.34)
MAKSIMALNA VREDNOST GLAVNOG NAPONA
Od svih glavnih napona (P.5.34), maksimalna vrednost pripada vlaknu (5):
1max = 1(5 ) = 165,2 MPa
Dozvoljena vrednost normalnog napona je odnos ja~ine materijala na kidanje i kojeficijenta sigurnosti.
M 400
D = = = 200 MPa (P.5.35)
M 2
Po{to je maksimalna vrednost glavnog napona ( 1 ) manja od dozvoljene vrednosti normalnog nalpona ( D ), konstrukcija
zadovoljava uslov postavljen kojeficijentom sigurnosti ( M = 2 ).
1 D (P.5.36)
162
5.1.5. ASIMETRI^NO (KOSO) SAVIJANJE
Slu~aj kada redukovani par optere}enja (M, T) deluje u ravni optere}enja (R-R) koja u op{tem
slu~aju nije istovremeno i ravan simetrije povr{ine normalnog preseka (A), a sa ravni (yz)
zaklapa ugao ( ) , zove se ASIMETRI^NO (KOSO) SAVIJANJE (Sl. 5.22)
y
y
dA
N(xyz)
A R z
z dA
y x
N max
M sin
x +
o
M cos M
T
N
R
-
ma
x
Sl. 5.22
5.1.5.1. RASPODELA NORMALNOG NAPONA
Raspodelu normalnog napona }e se odrediti na bazi istih uslova koje smo koristili i kod
odre|ivanja raspodele normalnog napona pri ~istom savijanju, na mestu gde je vrednost
redukovane transverzalne sile (T) jednaka nuli.
163
Ako vektor redukovanog momenta savijanja ( M ) razloìmo na komponente u pravcima osa

(xy), tada se mogu napisati slede}e jedna~ine ravnoteè:
M x = dA y + M sin = 0
A
(5.129)
M y = dA x M cos = 0
A
Ispitivanja su dokazala, da je vrednost normalnog napona u ta~ci (N) koja pripada normalnom
preseku (A), linearna funkcija koordinata poloàja ta~ke (xy).
= Bx+C y (5.130)
Koriste}i predpostavku (5.130), jedna~ine ravnoteè (5.129) mogu se napisati na slede}i

na~in:
B x y dA + C y 2 dA = M sin
A A
(5.131)
B x dA + C x y dA = M cos
2
A A
Iz predhodnog sistema jedna~ina se odre|uju izrazi za parametre (B, C).
I x cos I xy sin
B = M
I x I y I xy
2
(5.132)
I x sin I xy cos
C = M
I x I y I xy
2
Ako vrednosti parametara (5.132) uvrstimo u jedna~inu (5.130), dobijamo op{tu jedna~inu za
raspodelu normalnog napona pri asimetri~nom (kosom) savijanju:
=
M
[(I x ]
cos I xy sin ) x + (I y sin I xy cos ) y (5.133)
I x I y I xy
2
Zbog predpostavljene asimetri~nosti, neutralna osa i ravan ne}e zaklapati prav ugao sa ravni
optere}enja (R-R), pa se poloàj neutralne ravni mora posebno odrediti. Odre|ivanje uglovnog
poloàja ( ) neutralne ravni u odnosu na osu (x) nalazi se iz uslova, da je u neutralnoj ravni
vrednost normalnog napona ( = 0 ) :
164
(I x cos I xy sin ) x + (I y sin I xy cos ) y = 0

y (5.134)
tg =
x
Iz uslovne jedna~ine (5.134) se dobija izraz za uglovni poloàj neutralne ravni ( ) u odnosu
na osu (x).
I x cos I xy sin
tg = (5.135)
I y sin I xy cos
Ako su ose (xy) ujedno glavne teì{ne ose, tada su vrednosti centrifugalnih momenata inercije
jednake nuli, pa se izrazi za raspodelu normalnih napona (5.133), i zraz za odre|ivanje
poloàja neutralne ravni (5.135) pojednostavljuju, i imaju oblike:
cos sin
= M x+ y (5.136)
2I I 1
I1
tg = ctg (5.137)
I2
Iz jedna~ine (5.136) se vidi, da }e normalni napon ( ) imati maksimalnu vrednost u unoj

ta~ci (N) normalnog preseka (A) za koje su vrednosti koordinata poloàja (xy) najve}e
(x=xmax i y=ymax). Ako na mestu maksimalnih vrednosti koordinata nema aktivne povr{ine,
kao {to je slu~aj sa (L) profilom, tada se moraju izra~unati vrednosti za normalne napone u
najudaljenijim ta~kama od teì{ta povr{ine, te maksimalnu vrednost koristi kao merodavnu.
Ako aktivna povr{ina postoji u ta~i sa koordinatama (x=xmax i y=ymax), tada se jedna~ina
(5.136) transformi{e, i izraàva pomo}u otpornih momenata za glavne ose:
cos sin
max = M +
W1
(5.138)
W2
165
PRIMER 5.8.
Na osnovu podataka iz primera (5.7), potrebno je odrediti maksimalnu vrednost normalnog napona ( max ),i ugaoni poloàj
( ) neutralne ravni (N-N), u slu~aju da ravan optere}enja sa ravni (yz) zaklapa ugao ( = 600 ) (Sl. 5.1.4.3).
MAKSIMALNA VREDNOST NORMALNOG NAPONA
Izra~unavanje vr{imo na osnovu jedna~ine (5.132). Po{to u poloàju (x=xmax i y=ymax) nema aktivne povr{ine, izra~unavanje
normalnog napona }emo obaviti za dva najudaljenija }o{ka profila (D, E):
D(56,6 ; 23,4)
E ( 23,4 ; 56,6 )
- Vrednost normalng napona koji odgovara ta~ci (D) je:
D =
M
[(I x cos I xy sin ) x +
I x I y I xy
2
= + (I y sin I xy cos ) y ] =
=
2,6 10 6
[(87,5 10 4
)
cos 60 0 51,55 10 4 sin 60 0 56,6 +
87,5 10 87,5 10 51,55 10
4 4
( 4 2
)
(
= + 87,5 10 4 sin 60 0 51,55 10 4 cos 60 0 23,4 ) ]

D = 11,8 MP
- Vrednost normalng napona koji odgovara ta~ci (E) je:
E =
M
[(I x cos I xy sin ) x +
I x I y I xy
2
= + (I y sin I xy cos ) y ] =
=
2,6 10 6
[(87,5 10 4
)
cos 60 0 51,55 10 4 sin 60 0 ( 23,4 ) +
87,5 10 87,5 10 51,55 10
4 4
( 4 2
)
(
= + 87,5 10 4 sin 60 0 51,55 10 4 cos 60 0 ( 56,6) ) ]

D = 146,56 MPa
166
y R
D(56,6 ; 23,4)
0
=60
N x
N

R E(-23,4 ; -56,6)
Sl. 5.1.4.3
- Maksimalna vrednost normalnog napona je (pritisak) u ta~ci (E).
max = E = 146,56 MPa (P.5.37)
UGAONI POLO@AJ NEUTRALNE RAVI
Izra~unavanje vr{imo na osnovu jedna~ine (5.134).
I x cos I xy sin 87,5 10 4 cos 60 0 51,55 10 4 sin 60 0

tg = =
I y sin I xy cos 87,5 10 4 sin 60 0 51,55 10 4 cos 60 0

= 1,030 (P.5.38)
5.1.5.2. RASPODELA TANGENTNOG NAPONA
U slu~aju simetri~nog normalnog preseka kada je ravan simetrije (yz) bila i ravan optere}enja,
raspodela tangentnih napona je tako|e bila simetri~na.
167
U slu~aju da je ravan normalnog preseka (A) nesimetri~na, ili ako se radi o asimetri~nom
(kosom) savijanju, raspodela tangentnih napona ne}e biti simetri~na. Opisano naponsko stanje
grede se zove ASIMETRI^NO TANGENTNO NAPONSKO STANJE. Nesimetri~na raspodela
tangentnog napona dovodi do uvijanja (torzije) normalnog preseka. U ovakvom slu~aju ne
moè da se primeni metoda @ukovskog za odre|ivanje raspodele tangentnih napona, odnosno
mora se ra~unati i sa delovanjem tangentnih napona koji su normalni na ravan optere}enja
(R-R) (Sl. 5.21). Pomenuto uvijanje se obavlja oko jedne ta~ke koja se zove CENTAR
UVIJANJA.
y
R
t
zx
x
o
T
zy
Sl. 5.23
Pojava uvijanja profila se elimini{e na taj na~in, da se ravan optere}enja (R-R) sa

redukovanom transverzalnom silom (T) translatorno pomeri za vrednost (t) tako, da novi
poloàj ravni optere}enja prolazi kroz centar uvijanja. Na taj na~in se postiè da je rezultuju}i
redukovani moment uvijanja na gredu jednak nuli:
M 0 = ( zx y zy x )dA T t = 0
A
( zx y zy x )dA
t= A
(5.139)
T
168
PRIMER 5.9.
Predpostavimo da je standarni profil kori{ten u primeru (5.7) optere}en koncentrisanom silom (T) u ravni optere}enja (yz).
Potrebno je odrediti za koju vrednost (t) treba translatorno pomeriti ravan otere}enja u cilju eliminacije pojave uvijanja
profila.
b
xz
dz
zx
s
dx x
l
x
A +d
O
t
T zy z
Sl. 5.1.4.4
U pravcu optere}enja ne postoji ravan simetrije, iz ~ega se zaklju~uje da }e u slu~aju da redukovana transverzalna sila (T)
deluje u teì{tu normalnog predseka, do}i do uvijanja profila. Eliminacija uvijanja se obavlja tako da se dejstvo redukovane
transverzalne sile (T) izmesti paralelno za vrednost (t) tako, da ukupan moment uvijanja usled delovanja transverzalne sile (T)
i sila kao posledice tangentnih napona budu jednaki nuli. Korisno je osu (y) postaviti po sredini vertikalnog rebra profila, a
osu (x) usmeriti na levo (Sl. 5.1.4.4). Tangentni naponi ( zx , zy ) deluju uzdu` rebara profila. Delovanje tangentnih napona
popre~no na rebra mogu se zanemariti, po{to im je vrednost relativno mala (blizina ivica). Momentnu jedna~inu ravnoteè
treba postaviti za ta~ku (A), po{to kroz tu ta~ku prolaze sile kao poledice dejstva tangentnih napona u vertikalnom rebru
( zy ). Iste sile nemaju krak u odnosu na ta~ku (A), pa im je tako vrednost momenta nula.
Na udaljenju (x) od desne ivice profila deluje tangentni napon ( xz ). Na osnovu stava o konjugaciji tangentnih napona u
horizontalnom rebru deluje tangentni napon ( zx ). Ova dva tangentna napona su po intezitetu ista:
xz = zx (P.5.39)
U diferencijalno bliskim presecima (xS), normalnim na pravac (z), deluju normalni naponi ( , + d ). Vladaju}i naponi na
odgovaraju}im povr{inama rezultiraju ravnote`nim sistemom sila..
169
Napi{imo jedna~inu ravnoteè na pravac (z):
( + d ) (x S ) (x S ) xz S dz = 0 (P.5.40)
Iskoristimo jednakost (P.5.39) i sredimo jedna~inu ravnoteè (P.5.40) na slede}i oblik:
d
zx = x (P.5.41)
dz
Na osnovu jedna~ine (5.110), vrednost normalnog napona na rastojanju (y=l) od teì{ta iznosi (od x-ose):
M M
= y= l (P.5.42)
Ix Ix
Diferencirajmo predhodnu jedna~inu po (z):
d l dM
= (P.5.43)
dz I x dz
Koriste}i vezu (5.102), predhodna jedna~ina dobija oblik:
d l
= T (P.5.44)
dz I x
Ako vrednost jedna~ine (P.5.44) uvrstimo u jedna~inu (P.5.41), dobijamo izraz za tangentni napon ( zx ) u funkciji
poloàja (x).
l
zx = T x (P.5.45)
Ix
Tangentne napone koji deluju u vertikalnom rebru ( zy ), odre|ujemo iz jedna~ine (5.118), ali po{to isti prolaze kroz ta~ku
(A), nemaju uticaj na stvaranje momenta oko iste ta~ke, tako da u daljem radu uticaj ovog napona u jedna~ini (5.139) za
odre|ivanje vrednosti (t) ne uzimamo u obzir. Na ovaj na~in se jedna~ina (5.139) pojednostavljava i ima oblik:
zx y dA
t= A
(P.5.46)
T
170
Uvrstimo izraz za tangentni napon (P.5.45) u jedna~inu (P.5.46), i tako dobiven izraz sredimo, znaju}i da je (y=l).
l
I T x l s dx

t= A x
T
b
l
0 I x
T x l s dx
l2 S
b
I x 0
t= = x dx (P.5.47)
T

l 2 b2 S
t= (P.5.48)
2 Ix
Kona~no u jedna~inu (P.5.48) uvr{tavamo konkretne numeri~ke podatke, i odre|ujemo translatorni pomak ravni optere}enja
u cilju eliminacije uvijanja profila:
18,4 2 80 2 10
t=
2 87,5 10 4

t = 0,15 mm (P.5.49)
5.1.6. SAVIJANJE TANKOZIDIH PLOÂ
Nosa~i (grede) ~ija je visina u odnosu na ostale dimenzije relativno mala, a oslonci su linijski
(delimi~no ili potpuno zatvorene konture), predstavljaju TANKOZIDE RAVNE PLOÊ.
Od mno{tva slu~ajeva, razmotri}emo slu~aj prikazan na slici (Sl. 5.24). U razmatranom

slu~aju radi se o tankozidoj plo~i pre~nika (2R) i debljine (h). Plo~a se po celom obimu
slobodno naslanja na oslonac kru`nog oblika, a optere}ena je kontinualnim optere}enjem (g).
Metod za izra~unavanje vrednosti normalnih napona ( ) je predloìo BACH, pa se i metoda

zove BACHOVA PRIBLI@NA METODA.
171
2R
g
x
lg R
Fg
h Ft z
x lt
y
Sl. 5.24
Merenjima je utvr|eno, da je vrednost normalnog napona maksimalna u sredini plo~e. Stoga,

a shodno predloènom metodu predpostavljamo da je plo~a po ravni simetrije uklje{tena, a da
je stvarni oslonac uklonjen. Na ovaj na~in se mogu izra~unati redukovane sile od
kontinualnog optere}enja na teì{te polukru`ne povr{ine ( Fg ), kao i rezultuju}a reaktivna sila
(dobija se kao zamena za uklonjen stvarni polukru`ni oslonac) ( Ft ). Te dve sile su po
intenzitetu jednake:
R 2 N
Ft = Fg = g ; g 2 (5.140)
2 m
Udaljenja dejstva sila ( Ft ) i ( Fg ) od uklje{tenja su slede}a:
2R 4R
lt = ; lg = (5.141)
3
172
Napi{imo momentnu jedna~inu ravnoteè za poloàj uklje{tenja.
M x = Fg l g Ft lt = 0 (5.142)
U predhodnu jedna~inu uvrstimo izraze (5.140, 5.141.):
R 2 4R 2R
g =M
2 3
(5.143)
R3 g
M =
3
Ako iskoristimo jedna~inu za izra~unavanje normalnog napona (5.111), te u nju uvrstimo

vrednost momenta iz jedna~ine (5.143), i izraz za otporni moment preseka u uklje{tenju,
dobijamo izraz za odre|ivanje normalnog napona tankozide plo~e.
R3g
M 3
= =
W 2R h 2
6

R2
= g (5.144)
h2
Detaljnija istraìvanja su pokazala, da je maksimalna vrednost normalnog napona ne{to ve}a i

iznosi:
R2
max . = 1.24 g (5.145)
h2
Ova vrednost normalnog napona je identi~na u svim pravcima paralelnim sa ravni plo~e, pa
ujedno predstavlja i glavne napone:
max . = x = z = 1 = 2 ; 3 = 0 (5.146)
Osim prikazanog slu~aja, u praksi postoji veliki broj razli~itih konstruktivnih izvedbi oblika,
uklje{tenja i na~ina optere}enja. Za mnoge slu~ajeve su u vidu tablica dati empirijski izrazi za
odre|ivanje vrednosti glavni napona, kao i izrazi za odre|ivanje poloàja u kome glavni
naponi deluju.
173
5.2. SAVIJANJE KRIVIH GREDA
Sa stanovi{ta sistema optere}enja, te redukovanja optere}enja na teì{te normalnog preseka,

krive grede se ne razlikuju od pravih greda. Me|utim, raspodela normalnih napona i poloàj
neutralne ravni (ose) je razli~ito u odnosu na prave grede.
U daljem radu analizira}e se kriva greda koja zadovoljava slede}e uslove:
- Svi normalni ravni preseci su simetri~ni u odnosu na ravan koja sadrì geometrijsku osu
grede (ravan simetrije grede).
- Ravan simetrije je ujedno i ravan optere}enja. Iz poloàja ravni optere}enja proizlazi, da

od op{teg redukovanog sistema optere}enja deluju transverzalnene sile i momenti
savijanja (moment torzije ne deluje).
- Geometrijska osa krive grede se prikazuje u polarnim koordinatama ( ) , dok se

normalni presek (A) defini{e u pravouglom koordinatnom sistemu (xyz) (Sl. 5.25).
y
x F E
FN x
o z F1
M
T
() d F2
Fi
R

R
Sl. 5.25
Vrednost tangentnih napona ( ), koje su posledica delovanja redukovane transverzalne sile

(T), odre|ujemo na osnovu ranije izvedenog obrasca (5.118).
Redukovan moment savijanja (M) i redukovana normalna sila (FN ) deluju zajedno, i kao
rezultat njihovog dejstva se javljaju normalni naponi ( ) napovr{ini normalnog preseka (A).
Raspopdela normalnog napona ( ) je takva, da neutralna ravan ne sadrì geometrijsku osu
grede, odnosno dolazi do pomeranja neutralne ravni (ose) za neki iznos (e), koji }e se tokom
analize utvrditi (Sl. 5.26).
Isecimo iz krive grede diferencijalno kratki element }ije stranice (normalni preseci) zahvataju
174
diferencijalno mali ugao ( d ) (Sl. 5.26). Zakrivljenost geometrijske ose koja sadrì i teì{te
(O) normalnog preseka (A) iznosi (R). Na centralnom udaljenju (y) od teì{ta normalnog
preseka (A) ozna~imo diferencijalni luk (EF).
Redukovana optere}enja (M, FN) dovode do pojave normalnih napona ( ) na povr{inama

sranica elementa, i shodno BERNOULLI-jevom modelu deformacije, do deformacije elementa
u pravcu pojave napona (momenta) za elementarni deo diferencijalnog zahvatnog ugla
( d ).
y y
A T max
dA +
F T

E
y M M
d
x O
e FN FN z
N N

R -
d1+d
O '
R
d
O
R
Sl. 5.26
5.2.1. ODRE\IVANJE NORMALNOG NAPONA
Promena zahvatnog ugla, kao posledica delovanja redukovanog momenta savijanja je:
(d + d ) (5.147)
Promenom zahvatnog ugla, menja se i zakrivljenost, te poprima vrednost ( ) . Neutralna

ravan (N-N) istovremeno zauzima poloàj na udaljenju (e) od teì{ne ose normlalnog preseka.
Zadatak analize koja sledi je, da utvrdi raspodelu normalnog napoa po povr{ini normalnog
preseka ( = ( y ) ), i pomeranje neutralne ravni (ose) (e).
175
Odre|ivanje raspodele normalnog napona ( = ( y ) ), i pomeranja neutralne ravni (ose)

(e ) vr{i se na slede}i na~in:
Duìna luka (EF), koja se nalazi na centralnom udaljenju (y) pre optere}enja iznosi:t
ds = (R + y ) d (5.148)
Po prijemu optere}enja dolazi do deformacija. Mera deformacije je pored ugaone promene i

dilatacija luka (EF):
=
( + y )(d + d ) (R + y ) d =

(5.149)
(R + y )d E
Uvedimo vezu:
d
= (5.150)
d
Uvrstimo vezu (5.150) u jedna~inu za dilataciju (5.149), te tako dobivenu jedna~inu svedimo
na sledi}i oblik:

(1 + ) R + y = (R + y ) (5.151)
E
U poloàju (y=0), vrednost normalnog napona }e se ozna~iti kao ( = o ). Za ovaj

(centralni) poloàj, obrazac (5.151) ima oblik:
o
(1 + ) R = R (5.152)
E
Eliminacijom radiusa ( ) iz predhodne dve jedna~ine, dobija se jedna~ina za raspodelu

normalnog napona u slede}em (ne kona~nom) obliku:
= o + (E o )
y
(5.153)
R+ y
Iz poslednje jedna~ine se vidi da raspodela normalnog napona ( ) po povr{ini normalnog

preseka nije linearna funkcija centralnog udaljenja (y) (kod savijanja pravih greda veza je bila
linearna).
Ravnote`no stanje normalnog preseka moèmo opisati sa slede}im jedna~inama ravnoteè: (u

odnosu na osuz i za ta~ku "O").
176
FN = dA ; M = y dA (5.154)
A A
Vrednost normalnog napona ( ) iz jedna~ine (5.153) uvrstimo u jedna~ine ravnoteè (5.154).
FN = o dA +(E o )
y
dA
A A
R+ y
(5.155)
M = o ydA + (E o )
1 R
y 2 dA
A
R A
R + y
Uvedimo definiciju (pojam) REDUKOVANI MOMENT INERCIJE, i vrednost ozna~imo sa

( I r ).
R
Ir = y 2 dA (5.156)
A
R + y
Izvedimo algebarsku transformaciju jedna~ine (5.156) na slede}i na~in:
y2 y y+RR
I r = R dA = R ydA =R ydA =
A
R+ y A
R+ y A
R+ y
R y
= R ydA R ydA = R 2 dA
A
0
A
R+ y A
R+ y

y
I r = R 2 dA (5.157)
A
R+ y
Ako je vrednost radiusa (R) beskona~no velika, tada kriva greda poprima oblik prave grede, a
redukovani moment inercije postaje identi~an sa teì{nim aksijalnim momentom inercije.
Ako R tada I r I x (5.158)
Ako vrednost integrala u jedna~ini (5.157) ozna~imo kao
y
A = dA (5.159)
A
R+ y
177
tada redukovani moment inercije ( I r ) iz jedna~ine (5.157) dobija svoju tabli~nu formu:
I r = R 2 A (5.160)
Na osnovu jedna~ina (1.05, 1.08), poznate su slede}e veze:
dA = A
A
; y dA = 0
A
(5.161)
Ako u jedna~ine (5.155) uvrstimo vrednosti iz relacija (5.156, 5.157, 5.161), dobijaju se
slede}e veze:
I
FN = o A + (E o ) r2 0 = N +
F M
R A R A
(5.162)
M R
M = (E o ) r (E o ) =
I
R Ir
Ako dobivene veze (5.162) iskoristimo u jedna~ini (5.153), dobijamo vezu normalnog napona
( ), redukovanih optere}enja (M, FN), redukovanog momenta inercije ( I r ), i centralnog
poloàja (y).
FN M M R
= + + y (5.163)
A R A Ir R+ y
Jedna~ina (5.163) predstavlja jedna~inu raspodele normalnog napona na povr{ini normalnog

preseka. Va`no je uo~iti, da u teì{tu povr{ine normalnog preseka (A) vrednost normalnog
napona ( ) nije jednaka nuli.
Raspodela normalnog napona ( ) prema jedna~ini (5.163) je hiperboli~na. Najve}a teoretska

vrednost se nalazi u centru zakrivljenja grede gde je (y=-R). Poslednji slu~aj nije realano
ostvariv, ali ukazuje na to da se maksimalna vrednost normalnog napona pove}ava
smanjivanjem zakrivljenosti grede.
178
5.2.2. POMERANJE NEUTRALNE RAVNI (OSE)
Poloà neutralne ravni (ose) (e) odre|uje se iz uslova da je u neutralnoj ravni vrednost
normalnog napona jednaka nuli:
=0 y=e (5.164)
Iskoristimo jedna~inu za normalni napon (5.163) i uslov (5.164).
FN M M R
+ + e =0 (5.165)
A R A Ir R+e
Iz poslednje jedna~ine uslova, moè se eksplicitno izraziti vrednost pomeranja neutralne ravni
(ose).
Ako predpostavimo da je uticajt redukovane normalne sile (FN) na pomak neutralne ravni
(ose) (e) u odnosu na uticaj redukovanog momenta savijanja (M) relativno mali, tada se
komponenta koja sadrì redukovanu normalnu silu u jedna~ini (5.165) moè zanemariti. Iz
tako pojednostavljene jedna~ine (5.165) dobijamo izraz za pribli`nu vrednost pomeranja
neutralne ravni (ose) (e).
Ir R
e= (5.166)
Ir + R2 A
Uo~ljivo je, da sa porastom radiusa zakrivljenosti grede (R), opada vrednost pomeranja
neutralne ravni (ose) (e), i za beskona~nu vrednost radiusa zakrivljenosti ima vrednost nula.
Ako R tada e 0 (5.167)
PRIMER 5.10.
Na slici (Sl. 5.2.1) prikazana je kriva konzolna greda sa zakrivljeno{}u (R=100 mm). Normalni presek grede odgovara
standardnoj cevi dimenzija ( D = 108 mm, d = 105,5 mm ). Mehani~ke karakteristike materijala grede su
( M = 400 MPa, E = 2,2 10 MPa ). Kojeficijent sigurnosti konstrukcije je ( M ).
5
Potrebno je odrediti maksimalnu dozvoljenu vrednost sile (F) na kraju (B) krive grede, i pomak neutralne ravni (ose) (e).
179
T=F
A FN
M
Sl. 5.2.1
DOZVOLJENA VREDNOST NORMALNOG NAPONA
Odre|uje se kao odnos zatezne ~vsto}e i kojeficijenta sigurnosti konstrukcije.
M 400
D = =
M 2

D = 200 MPa (P.5.50)
REDUKOVANA OPTERE]ENJA
Maksimalne vrednosti redukovanih optere}enja }e se javiti u uklje{tenju grede (A), i iznose:
FN = 0 N
T =F (P.5.51)
M = F R Nmm
180
GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE POVR[INE NORMALNOG PRESEKA GREDE
- Povr{ina:
D2 d 2 1082 100,52
A= =
4 4

A = 1228 mm 2 (P.5.52
- Redukovani moment inercije
Iz odgovaraju}e tablice za otpornost materijala, na osnovu vrednosti (D, d, R), odre|uje se vrednost parametra ( ):
0,00068
Vrednost redukovanog momenta inercije ( I r ) odre|ujemo na osnovu jedna~ine (5.160), povr{ine normalnog preseka i
predhodno utvr|enog parametra.
I r = R 2 A = 1000 2 1228 0,00068

I r = 835040 mm 4 (P.5.53)
DOZVOLJEN NORMALNI NAPON
Odre|ivanje vr{imo na osnovu jedna~ina (5.163, P.5.50).
FN M M R
= + + y D
A R A Ir R+ y
Uvrstimo u predhodnu jedna~inu uslova, vrednosti redukovanih optere}enja (P.5.51).
F R F R R
+ y D
R A Ir R+ y

1
F D 2
(P.5.54)
1 R y
+
A Ir R + y
181
Maksimalno centralno udaljenje (y) moè imati vrednosti ( 54 mm ). Zbog hiperboli~kog karaktera jedna~ine (P.5.5.4),
vrednost sile (F) treba da se odredi za obe vrednosti centralnog odstojanja (y).
Fy =54 = 3217,7 N
Fy = 54 = 2960,9 N
Dozvoljeno maksimalno optere}enje mora biti manje ili jednako manjoj od dve predhodno izra~unate vrednosti, odnosno:
F Fy = 54 = 2960,9 N (P.5.55)
POMERANJE NEUTRALNE RAVNI (OSE)
Ir R 835040 1000
e= =
Ir + R A
2
835040 + 1000 2 1228

e = 0,67 mm (P.5.56)
182
5.3. SLO@ENA NAPREZANJA
Ako u teì{tu normalnog preseka deluje vi{e osnovnih sistem redukovanih optere}enja, ili ako
se jedno osnovno redukovano optere}enje sastoji iz vi{e komponenti, tada se odgovaraju}e
naponsko stanje zove SLO@ENO NAPONSKO STANJE.
U zavisnosti od toga kakva optere}enja sadrè pojedini redukovani sistemi optere}enja,,

nastaju naponaska stanja koje moèmo razvrstati u slede}e grupe:
- LINEARNO SLO@ENO NAPONSKO STANJE. Ovako nazivamo sloèna naponska stanja

kada su komponentni naponi istorodni (mogu se linearno sabirati) i deluju u jednom
pravcu (istezanje + ~isto savijanje, uvijanje + smicanje,).
- RAVNO SLO@ENO NAPONSKO STANJE. Ovako nazivamo sloèna naponska stanja kada
su komponentni naponi u jednoj ravni (smicanje + savijanje, uvijanje + pritisak,).
- PROSTORNO SLO@ENO NAPONSKO STANJE. Ovako nazivamo sloèna naponska

stanja kada su komponentni naponi prostorno raspore|eni (smicanj + savijanje +
uvijanje,..).
U slu~aju sloènih naponskih stanja, primenjuje se hipoteza o superpoziciji (sabiranju)

napona. Na osnovu te hipoteze, istorodni naponi koji su posledice razli~itih redukovanih
sistema optere}enja, mogu se sabirati i tako formirati u op{tem slu~aju prostorno naponsko
stanje. U daljem postupku, odre|uju se vrednosti glavnih napona koji je opisan u delu (2.2).
Kod analize savijanja, sreli smo se sa jednim primerom sloènog naponskog stanja (normalni
napon + tangentni napon). Udaljem postupku }e se analizirati jedan drugi, (~esto kori{teni)
pojavni oblik sloènog naprezanja.
5.3.1. EKSCENTRI^NI PRITISAK (ISTEZANJE)
Ako aktivna sila (F=Fz) deluje na samom normalnom preseku (A), ali ne u teì{tu preseka
nego van njega u ta~ci D(u,v) (van centra-ekscentri~no), tada se takav slu~aj optere}enja i
odgovaraju}e naponsko stanje zove EKSCENTRI^NI PRITISAK (ISTEZANJE) (Sl. 5.27).
183
Ako silu koja deluje u ta~ci (D) redukujemo na teì{te (C) povr}ine (A), dobijamo redukovani
par optere}enja (silu i momenat)-(F, M). Momenat (M) kao vektorsku veli~inu razloìmo na
pravce teì{nih osa (xy). Na opisan na~in, u teì{tu popvr{ine }e delovati jedan sloèni
redukovani sistem optere}enja (Mx, My, F), koji }e rezultirati sloènim linearnim naponskim
stanjem (dva ~ista savijanja + pritisak).
z F=Fz
M y
y
F D (u,v)
N(x,y) C
x
x
y
My u
D(u,v)

Mx v
a C
x
b
,

,,, ) max
,, ,, +
, +

,,, =(
+ ma
x
+
,, ,,,
+ =,+ +
Sl. 5.27
Prikaìmo redom komponentne napone sloènog linearnog naponskog stanja za jednu

proizvoljno odabranu ta~ku N(xy).
PRITISAK
F
'= (5.168)
A
184
ÎSTO SAVIJANJE OKO OSE (x):
My F u
"= x = x (5.169)
Iy Iy
ÎSTO SAVIJANJE OKO OSE (y):
Mx F
'" = y= y (5.170)
Ix Ix
Superponirana (zbirna ) vrednost normalnog napona je:
= '+ "+ " ' (5.171)
Uvrstimo u poslednju jedna~inu vrednosti napona (5.168, 5.169, 5.170).
1 u v
= F + x + y (5.172)
A I I x
y
Maksimalna vrednost normalnog napona se moè odrediti ako se mesto dejstva sile (D) i
poloàj ( xmax , ymax ) ta~ke (N) nalaze u istom kvadrantu.
1 u v
max = F + xmax + ymax (5.173)
A I Ix
y
U svi ostalim slu~ajevima se trebaju odrediti vrednosti normalnih napona za najudaljenije

ta~ke preseka od teì{nih osa, i maksimalnu apsolutnu vrednost koristiti kao merodavnu u
daljem radu.
Poloàj neutralne ravni (ose) odre|ujemo na osnovu uslova, da je u neutralnoj ravni (osi)
vrednost normalnog napona nula.
1 u v u v
+ x + y = 0 1+ x+ y=0 (5.174)
A Iy Ix Iy Ix
A A
185
Uvedimo pojam RADIUS INERCIJE.
Ix Iy
i x2 = ; i y2 = (5.175)
A A
Preuredimo jedna~inu (5.174) uz kori{tenje radiusa inercije:
x y
+ 2 =1 (5.176)
iy2
i
x
u v
Uvedimo slede}e ozna~avanje:
i y2
x( y = 0 ) = a =
u (5.177)
i2
y ( x =0 ) =b= x
v
Neutralna ravan se~e koordinatne ose (xy) na otse~cima (a, b), i zaklapa slede}i ugao sa osom
(x):
b u I
= arctg = arctg x (5.178)
a v I
y
PRIMER 5.11.
Spiralna opruga prikazana na slici (Sl. 5.3.1.a) optere}ena je na pritisak silom (F). Mehani~ke osobine materijala su date
dozvoljenim naponom na uvijanje (dozvoljen tangentni napon) ( D ) i modulom klizanja (G).
Potrebno je odrediti pre~nik opru`ne ìce (d) i krutost opruge (C).
186
GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE OPRUGE
D
H = n t ; l = D n ; f =
2
Ahol :
n a rug csaarszma
l a rug szlnak hossza (P.5.57)
a csaarodsbl szrmaz szgelforduls
f a rug mererlegrny hosszvltozsa
Polaze}i od konstruktivnih karakteristika opruge, na bilo koji normalni presek se moè redukovati sila (F) u obliku para
optere}enja (F, MT) (Sl. 5.3.1.b). Sila (F) }e rezultirati tangentne napone ( ) a momenat torzije (MT) tangentne napone
,
( ). Raspodela tangentnih napona je prikazana na slici (Sl. 5.3.1.b). Oba tangentna napona ( , , , , ) deluju u jednoj ravni.
,,
Maksimalni vektorski zbir napona se nalazi u mestu gde oba napona imaju isti pravac i smer. Taj poloàj odgovara linearnom
sloènom naponskom stanju.
F
A
t d F MT
f
D d
H
D
,

,,

Sl. 5.3.1.a Sl. 5.3.1.b
187
ZBIRNI TANGENTNI NAPON
= , + ,, (P.5.58)
TANGENTNI NAPON KAO POLEDICA SILE (F)
F 4 F
, = = (P.5.59)
A d 2
TANGENTNI NAPON KAO POLEDICA MOMENTA UVIJANJA (MT)
D
F
MT 8 F D
= ,,
= 32 = (P.5.60)
W0 d d 3
16
Uvrstimo vrednosti (P.5.59, P.5.60) u jedna~inu (P.5.58).
4 F 8 F D 8 F D 2 d
= + = 1 + (P.5.61)
d 2 d 3 d 3 D
2d
U poslednjoj je jedna~ini vrednost ~lana ( ) srazmerno mala, pa se moè zanemariti, odnosno:
D
8 F D
= (P.5.62)
d 3
PROMENA DU@INE OPRUGE
D
f = (P.5.63)
2
Na osnovu jedna~ine (5.85), koriste}i podatke (P.5.57), odre|uje se vrednost (izraz) za ugaonu deformaciju opru`ne ìce:
D
F D n
MT l 2 16 F D 2
= = = n (P.5.64)
G I0 d 4 Gd4
G
32
188
Ako vrednost ugaone deformacije (P.5.64) uvrstimo u jedna~inu (P.5.63), dobijamo izraz za promenu duìne opruge:
8 F D3
f = n (P.5.65)
Gd4
ODRE\IVANJE PRE^NIKA OPRU@NE @ICE
Pre~nik opru`ne ìce se odre|uje u odnosu na dozvoljenu vrednost tangentnog napona, i u odnosu na potrebnu promenu
duìne opruge.
Pre~nik u odnosu na dozvoljenu vrednost tangentnog napona se odre|uje na osnovu obrasca (P.5.62). Stvarna vrednost
tangentnog napona ( ) mora biti manja od dozvoljene vrednosti ( D ).
8 F D
= D
d 3

8 F D
d 3 (P.5.66)
D
Pde~nik u odnosu na potrebnu promenu duìne opruge se odre|uje na osnovu obrasca (P.5.65).
8 F D3
d4 n (P.5.67)
G f
KRUTOST OPRUGE
Dobija se po definiciji iz jedna~ine (P.5.65).
F G d4
C= = (P.5.68)
f 8 n D3
189
5.3.1.1. ODRE\IVANJE JEZGRA PRESEKA
U jedna~inama (5.177) se vidi, da neutralna ravan (N-N) se~e teì{ne koordinatne ose (xy) po
otse~cima (a, b). Ti otse~ci su funkcije koordinata ta~ke D(u, v) u kojij deluje sila (F). Na
osnovu predhode konstatacije, mogu}e je definisati skup ta~aka (D) kojima odgovaraju
neutralne ravni (N-N), koje se nalaze van konture povr{ine (A), ili tangiraju povr{inu. Na
ovakav na~in se obezbe|uje da na povr{ini (A) deluje samo jednorodni napon (pritisak ili
istezanje). Dobiveno geometrijsko mesto ta~aka (D) koje odgovara opisanom kriterijumu
zove se JEZGRO PRESEKA (Sl. 5.28). Odre|ivanje jezgra preseka je va`no na onim mestima
gde se traì jednorodna vrednost napona, kao {to su temelji ma{ina (sme postojati samo
pritisak).
y
N1
N2
A
D3 MAG
N1 Di
x
C
Ni N2
D2 D1
N N
3
Ni N
3
Sl. 5.28
PRIMER 5.12.
Standardni valjani profil (JUS CB.141) prikazan na slici (Sl. 5.32), optere}en je u ta~ci (D) ~ije su koordinate (0, 134) sa
koncentrisanom silom (F=50 KN).
Potrebno je odrediti maksimalnu vrednost normalnog napona i jezgro preseka.
190
y
xmax
(73, 150)
D(0, 134)
ymax
x
C
300
100
Sl. 5.3.2
GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE PROFILA
A = 5880 mm2
I x = 8030 10 4 mm 4 (P.5.69)
I y = 495 104 mm4
MAKSIMALNA VREDNOST NORMALNOG NAPONA
Po{to postiji ta~ka (N) ~ije su koordinate maksimalne, a istovremeno se nalazi u istom kvadrantu kao ta~ka dejstva sile (D),
odre|ivanje vr{imo na osnovu jedna~ine (5.173).
1 u v
max = F + xmax + ymax =
A I Ix
y
1 0 134
= 50000 + 73 + 150
5880 495 10 8030 10
4 4
max = 21 MPa (P.5.70)
191
ODRE\IVANJE JEZGRA PRESEKA (Sl. 5.3.3)
Odre|ivanje vr{imo na osnovu izra~unavanja otse~aka prema jedna~inama (5.177).
Vrednosti radiusa inercije se odre|uju na osnovu jedna~ina (5.175).
I x 8030 10 4
ix2 = = = 13656
A 5880
(P.5.71)
I 495 10 4
i y2 = y = = 841
A 5880
- Tangentnoj neutralnoj ravni ( N1 N1 ) odgovara ta~ka dejstva sile (D1) ~ije su koordinate ( u1 , v1 ).
841 i y2
i x2 13656
a = ; b = 150 u1 = = = 0 ; v1 = =
a b 150
(P.5.72)
D1 (0, 91)
- Tangentnoj neutralnoj ravni ( N 2 N 2 ) odgovara ta~ka dejstva sile (D2) ~ije su koordinate ( u2 , v2 ).
i y2 841 i2 13656
a = ; b = 150 u1 = = ; v1 = x =
a b 150
(P.5.73)
D2 (0, 91)
- Tangentnoj neutralnoj ravni ( N 3 N 3 ) odgovara ta~ka dejstva sile (D3) ~ije su koordinate ( u3 , v3 ).
i y2 841 i2 13656
a = 73 ; b = u1 = = ; v1 = x =
a 73 b
(P.5.74)
D3 (11, 0)
- Tangentnoj neutralnoj ravni ( N 4 N 4 ) odgovara ta~ka dejstva sile (D4)) ~ije su koordinate ( u4 , v4 ).
i y2 841 i x2 13656
a = 27 ; b = u1 = = ; v1 = =
a 27 b
(P.5.75)
D4 (31, 0)
192
N4 y N3
73
-27
N1 N1
D2
300
D3 D4
x
C
D1
N2 N2
100
N4 N3
Sl. 5.3.3
193
6. DEFORMACIJE GREDA
Za odre|ivanje deformacija konstrukcija i njenih elemenata (greda), na raspolaganju nam

stoje dva teorijska metoda (postupka), i to:
- Metod na bazi teorije deformacionog rada.
- Metod na bazi jedna~ina elasti~ne linije.
Na osnovu dva navedena metoda, deformacije se mogu jednozna~no odrediti, ali re{enja ~esto
iziskuju angaòvanje obimnog rada, pa su zbog toga na raspolaganju tablice, koje sadrè
obrasce za odre|ivanje vrednosti deformacija ve}ine osnovnih nosa~a i osnovnih sistema
optere}enja. Ako je predmetna greda (nosa~) optere}en sloènim sistemom optere}enja, tada
se vrednost deformacija prvo odre|uju za komponente opotere}enja (komponentne
deformacije), a zatim se komponentne deformacije u skladu sa hipotezom o superpziciji
sabiraju.
6.1. TEORIJA DEFORMACIONOG RADA
Na osnovu zakona o odrànju energije poznato je, da ukupna koli~ina energije u

konzervativnom sistemu ima konstantnu vrednost, ona se ne moè ni pove~ati ni smanjiti, ali
moè da menja svoj pojavni oblik.
Ako neku konsrukciju, ili jedan njen element opteretimo spoljnjim sistemom optere}enja, kao
posledice opter}enja javljaju se deformacije (linearna pomeranja i ugaona pomeranja), pa
elementi spoljnjeg sistema optere}enja (sile i momenti) na odgovaraju}im pomeranjima vr{e
rad koji se zove RAD SPOLJNJIEG SISTEMA OPTERE]ENJA (W). Rad spoljnjeg sistema
optere}enja se pretvara u unutra{nju energiju elasti~nih deformacija (U), kineti~ku energiju
(Uk), termi~ku energiju (UT) itd.
W = U + U K + U T + !! (6.01)
Ako u skladu sa hipotezom o postepenom nano{enju optere}enja, kompletan sisten spoljnjih

opotere}enja nanesemo tako, da kao posledicu dobijemo stati~ki ravnote`ni sistem, tada se
moè smatrati, da je pribliàn zbir slede}ih unutra}njih vidova energije jednak nuli:
U K + U T + !! 0 (6.02)
194
To zna}i da, se rad spoljnjeg sistema optere}enja (W) moè izjedna~iti sa unutra{njom
energijom elasti~nih deformacija (U).
W U (6.03)
Karakteristi~ne veli~ine, vezane za rad spoljnjeg sistema optere}enja (W) i za energiju

elasti~nih deformacija (U) su slede}e:
dV.diferencijalna zapremina (volumen)
W..rad spoljnjeg sistema optere}enja (rad)
dWdiferencijalni rad spoljnjeg sistema optere}enja (diferencijalni rad)
Uenergija elasti~nih deformacija (energija-ukupna energija)
dU.diferencijalna energija elasti~nih deformacija
(diferencijalna energija)
u=dU/dV specifi~na energija
f.linearno pomeranje
ugaono pomeranje
6.1.1. DEFINICIJA RADA
Komponente spoljnjeg sistema optere}enja su:
Finova sila
FiR..postoje}a sila (u trenutka nono{enja nove sile ve}
deluje punim intezitetom-ve} je naneta)
Mi...novi moment
MiR.postoje}i moment (u trenutka nono{enja novog momneta ve}
deluje punim intezitetom-ve} je nanet)
195
U daljoj analizi }emo predpostaviti da u trenutku nano{enja novih opter}enja ( Fi , M i ),

postoje}a optere}enja ( FiR , M iR ) ve} deluju punom intezitetom. U takvom slu~ju je vrednost
rada spoljnjeg sistema optere}enja (rad) (W) slede}a:
(
W = (W(Fi ) + W(Mi ) ) + W(FiR ) + W(M iR ) = )
(
= W(Fi ) + W(FiR ) ) + (W( Mi ) + W(M iR ))
W = WF + WM (6.04)
Analizirajmo rad ( WF ) para optere}enja ( Fi , FiR ), ~ije su komponente, vrednost rada nove sile
( WFi ) i rad postoje}e sile ( WFiR ). Obe sile, i odgovaraju}a pomeranja (deformacije) prikazane
su na slici (Sl. 6.01).
Predpostavimo, da se vrednost nove sile ( Fi ) promeni za diferencijalnu veli~inu ( dFi ).

Diferencijalna promena vrednosti nove sile prouzrokova}e diferencijalno pomeranje
(deformaciju) u pravcu delovanja sile ( df i ). Diferencijalna promena sile ( dFi ) na
diferencijalnom pomeranju ( df i ) vr{i diferencijni rad:
dW(Fi ) = Fi df i +
1
(dFi df i )0
2
(6.05)
dW(Fi ) = Fi df i
Kod elasti~nih sistema (tela) postoji linearna veza izme|u sile i pomeranja u obliku:
Fi = c f i (6.06)
Gde je:
N
c - krutost elasti~nog sistema (tela)
m
Istovremeno sa diferencijalnim pomeranjem ( df i ), pomera se i postoje}a sila ( FiR ), tako da i

ona vr{i diferencijalni rad (diferencijalni rad postoje}e sile).
dW(FiR ) = FiR df i (6.07)
196
dFi
F
i
WF NOVI RAD
i
RAD
POSTOJE]E SILE
F WF
iR iR
f
O fi df i
Sl. 6.01
Zbir diferencijalnih radova (6.05) i (6.07) iznosi:
dWF = dW(Fi ) + dW(FiR ) (6.08)
Uvrstimo u jedna~inu (6.08) vrednosti iz jedna~ina (6.05, 6.O7), uz upotrebu veze (6.06).

WF = cf i df i + FiR df i
0 0

1 2
WF = cf i + FiR f i (6.09)
2

1
WF = Fi f i + FiR f i
2
197
Na identi~an na~in se odre|uje i rad momenata:
1
WM = M i i + M iR i (6.10)
2
Ako u jedna~inu (6.04) uvrstimo vrednosti (6.09 i 6.10), dobijamo izraz za ukupan rad
spoljnjeg sistema optere}enja.
(Fi f i + M i i ) + i (FiR f i + M iR i )
1
W= (6.11)
2 i
6.1.1.1. ODRE\IVANJE ENERGIJE ELASTI^NIH DEFORMACIJA KOD

(ISTEZANJA PRITISKA)
Izdvojmo iz grede optere}ene na istezanje (pritisak) difererencijalno mali paralelopiped, ~ije

su dimenzije (dx, dy, dz) (Sl. 6.02). Kao posledica delovanja normalnog napona ( z ) do}i }e
do izduènja stranice paralelopipeda (dz) za veli~inu ( dz ) (Prema Jacob Bernoullijevom
deformacionom modelu, ostale duìne paralelopipeda se ne menjaju).
Iskoristimo veze (5.18, 5.20):
dz
z = E z ; z = (6.12)
dz
F= z A
dx
F
A A'
o z
dy
x y dz dz
Sl. 6.02
198
Karakteristi~ne veli~ine energije (U) su slede}e:
- Diferencijalna energija je:
( z)
Fdf = ( ( z ) dxdy )( dz ) = ( z ) dV
1 1 1
dU =
2 2 2 E

1 ( z)
2
dU = dV (6.13)
2 E
- Specifi~na energija je:
dU 1 ( z ) 1
2
u= = = ( z ) (6.14)
dV 2 E 2
- Energija elasti~nih deformacija (ukupna energija) je:
1
U=
2E V
(2z ) dV (6.15)
U slu~aju da povr{ina normalanog preseka grede (A), i aksijalna sila (Fz) nisu konstante, ve}
su funkcije poloàja (z) (Sl. 6.03),
Az = f (z ) ; Fz = f (z ) (6.16)
tada se vrednost ukupne energije (U) iz jedna~ine (6.15) izra~unava tako, da se uvste
odgovaraju}e vrednosti za ( z , dV ).
F( z ) F i
(z) = = i
; dV = A( z ) dz (6.17)
A( z ) A( z )
199
Nakon sre|ivanja, jedna~ina (6.15) dobija kona~nu formu izraza za ukupnu energuju
elasti~nih deformacije kod istezanja-pritiska (energija istezanja-pritiska).
l 2
1 F( z )
2 E 0 A( z )
U= dz (6.18)
l
dz z
F F
z i
z
A,E
Sl. 6.03

(SMICANJA-UVIJANJA)
Ako paralelopiped, koji se koristio u delu (6.1.1) opteretimo tangentnim optere}enjem

( ), do}i }e do ugaone deformacije ( ), {to ima za posledicu linearno pomeranje ( dy )
(Sl. 6.04).
Na osnovu jedna~ine (5.66) i slike (Sl. 6.04),.moèmo napisati slede}e veze
( z ) = G ; dy = (6.19)
200
dx
dy
z
x y dz
Sl. 6.04
Karakteristi~ne veli~ine energije (U) su slede}e:
- Diferencijalna energija je:
(z)
Ff = ( ( z ) dxdz )(dy ) = ( z ) dV
1 1 1
dU =
2 2 2 G

1 (z)
2
dU = dV (6.20)
2 G
- Specifi~na energija je:
dW 1 ( z ) 1
2
u= = = ( z ) (6.21)
dV 2 G 2
- Energija elasti~nih deformacija kod smicanja i uvijanja (ukupna energija uvijanja-smivanja)

je:
1
U=
2G V
(2z ) dV (6.22)
201
Ako je greda optere}ena na uvijanje, i ako su povr{ina normalnog preseka (A), i torzioni
moment funkcije poloàja (z) (Sl. 6.05),
Az = f (z ) ; M T z = f (z ) (6.23)
l
dz z
M Tz M d

z
r
G, A z
Sl. 6.05
tada se izraz za ukupnu energiju elasti~nih deformacija (U) odre|uje na slede}i na~in:
Izraz za tangentni napon ( z ) odre|en je jedna~inom (5.79), a vrednost diferencijalne

zapremine (dV) odre|ujemo prema slici (Sl. 6.05).
MT (z)
( z) = ; dV = (2 )d dz (6.24)
I0( z )
Prethodne izraze uvrstimo u jedna~inu (6.22).
r
l r 2 l 2
M T (z) 2 1 M T ( z)
U=
1
2
(2 d dz ) = 2
dz (2 d ) 2
(6.25)
2G 0 0 I 0 ( z ) 2G 0 I 0( z ) 0 I0 ( z )
Sre|ivanjem jedna~ine (6.25), dobija se izraz za ukupnu vrednost energije elasti~nih

deformacija kod uvijanja (energija uvijanja):
l 2
1 M T ( z)
2G 0 I 0 ( z )
U= dz (6.26)
202

SAVIJANJA
U slu~aju optere}enja savijanjem, u teì{tu normalnog preseka grede (A) deluje redukovani
par optere}enja (M, T). Odgovaraju}e naponsko stane je ravno naponsko stanje, {to zna~i da
na preseku deluju normalni naponi ( ) i tangentni naponi ( ). Kao posledice dejstva
vladaju}ih napona ukupna energija elasti~nih deformacija (energija) bi}e zbir, energije kao
posledice normalnog napona ( U ) i energije kao posledice tangentnog napona ( U ).
U = U ( ) + U ( ) (6.27)
Uvrstimo dobivene izraze (6.15) i (6.22) u jedna~inu (6.27):
1 1
U=
2E V
(2z ) dV +
2G V
(2z ) dV (6.28)
Uvrstimo vrednosti za napone ( z , z ), na osnovu jedna~ina (5.110 i 5.118),
M (z) T( z ) S ( c )
(z) = y ; (z) = (6.29)
Ix I x
u energetsku jedna~inu (6.28), uz kori{tenje slede}e smene
dV = dA dz (6.30)
Kao rezultat uvr{tavanja (6.29, 6.30) dobija se slede}i sloèni izraz:

2 2 2
1 M (z) 2 1 T( z ) S ( c )
2 E l A I x 2 2G l A I x 2 2
U= y dA dz + dA dz =
2 2 (6.31)
1 M (z) 1 S (c )
= dz y 2 dA +
2G l A I 2 2
2
2
T(z) dz dz
2E l I x A x K
"Ix "
A
203
Sre|ivanjem predhodne jedna~ine dobija se kona~an oblik izraza za odre|ivanje ukupne

energije elasti~nih deformacija kod savijanja (energija savijanja).
l 2 l
1 M (z) K
U= dz +
2
T( z ) dz (6.32)
2E 0 I x 2GA 0
U slu~aju duga~kih greda, energetski doprinos drugog ~lana energetske jedna~ine (6.32) je
srazmerno mali u odnosu na celokupan iznos energije, pa se kod konnkretnih prora~una moè
zanemariti.

OP[TEG PROSTORNOG NAPONSKOG STANJA
Energija elasti~nih deformacija (energija) (U), koja karakteri{e prostorno naponsko stanje,
moè se razloìti na dve komponente:
U = UV + U f (6.33)
Gde su:
UV.energija na promeni zapremine
Uf energija na promeni oblika
Na osnovu jedna~ine (6.33) mogu se napisati izrazi za:
Diferencijalnu energiju,
dU = dU V + dU f (6.34)
i specifi~nu energiju:
u = uV + u f (6.35)
Tokom rada koji sledi, analizira}e se specifi~na energija (6.35) i njene komponente.
204
- SPECIFI^NA ENERGIJA ELASTI^NIH DEFORMACIJA (u)
Op{te prostorno naponsko stanje je opisano matri~nom jedna~inom (2.20), iz koje je vidljivo,
da je naponsko stanje opisano skupon normalnih napona ( ), i tangentnih napona ( ). Na
osnovu vladaju}ih napona ( , ) i odgovaraju}ih dilatacija, odre|uje se specifi~na energija
(u). Prilikom definisanja izraza za specifi~nu energiju koristi}emo izvedene relacije (6.14,
6.21).
1 1
u = u + u = uV + u f =
2
+ =
2
(6.36)
=
1
( x x + y y + z z + xy xy + yz yz + zx zx )
2
Dilatacije i ugaona pomeranja zamenimo izrazima (4.07), i tako dobivenu jedna~inu sredimo.
Dobijena jedana~ina predstavlja izraz za specifi~nu energiju elasti~nih deformacija pri op{tem
prostornom naponskom stanju
u=
1
2E
[
x2 + y2 + z2 2 ( x y + y z + z x ) + ]
1 2
2G
(
xy + yz2 + xz2 ) (6.37)
Ako se za polazni izabere glavni koordinatni sistem
( x 1; y 2 ; z 3 ; .... = 0 ),
tada jedna~ina (6.37) dobija oblik:
u=
1
2E
[
12 + 22 + 32 2 ( 1 2 + 2 3 + 3 1 ) ] (6.38)
U posebnom slu~aju kada su:
1 = 2 = 3 = (6.39)
jedna~ina (6.38) dobija upro{tenu formu:
32
u= (1 2 ) (6.40)
2 E
205
- SPECIFI^NA ENERGIJA NA PROMENI ZAPREMINE (uV)
Isecimo iz tela koje je u prostornom naponskom stanju, iz okoline ta~ke (N) elementarni
paralelopiped tako, da mu se stranice poklope sa glavnim ravnima. U tom slu~aju na
stranicama elementa }e delovati samo glavni napopni ( 1 , 2 , 3 ), koji }e za posledicu imati
specifi~ni energiju elasti~nih deformacija (specifi~na energija) (u) (Sl. 6.06)
1 p '1 = 1 -p
2 = p +
'2= 2 -p
3 p
'3 = 3 -p
Sl. 6.06
Razloìmo glavne napone na po dve linearne komponente
1 = p + 1'
2 = p + 2' (6.41)
3 = p + 3'
tako da je vrednost komponente (p) slede}a:
1 + 2 + 3
p= (6.42)
3
Ako vrednost komponente (p) uvrstimo u jedna~ine (6.41), i tako dobivene izraze saberemo,
dobijamo da je:
( '
1 )
+ 2' + 3' = 0 (6.43)
( )
Karakteri komponentnih napopna (p) i 1' + 2' + 3' su i dalje identi~ni glavnim naponima
(linearne komponente). Po{to se radi o prostornom naponskom stanju, zapreminska dilatacija
se odre|uje shodno jedna~ini (3.39). Vrednost zapreminske dilatacije koja nastaje zbog
komponentnih napona (6.43) je:
V' = 1' + 2' + 3' (6.44)
206
Koriste}i odgovaraju}e oznake i POISSON-ove jedna~ine (4.06),
1' =
1 '
E
(
1 2' 3' )
1
(
2' = 2' 3' 1'
E
) (6.45)
1
(
3' = 3' 1' 2'
E
)
jedna~ina (6.44) dobija oblik:
1 2 '
V' = 1' + 2' + 3' =
E
( )
1 + 2' + 3' = 0 (6.46)
Ako u predhodnoj jedna~uni koristimo zbir komponentnih napona (6.43), tada je za iste
vrednost zapreminske dilatacije jednaka nuli. Po{to je vrednost zapreminske dilatacije
jednaka nuli, i vrednost specifi~ne energije na promeni zapremine koja je prouzrokovana
komponentnim naponima (6.43) je jednaka nuli.
Na osnovu predhodne ~injenice, moè se zaklju~iti, da na deformaciju (promenu) zapremine

uti~e samo komponentni napon (p). Po{to komponentnim napon (p) ima karakter glavnog
napona (linearna komponenta glavnog napona), izraz za specifi~nu energiju na promeni
zapremine (uV) se moè odrediti na osnovu jedna~ine (6.40):
3 p2
uV = (1 2 ) (6.47)
2 E
Uvrstimo u predhodnu jedna~inu izraz (6.42:

2
1 + 2 + 3

3 3 (1 2 )
uV = (6.48)
2 E
Nakon sre|ivanja, dobija se kona~na forma izraza za specifi~nu energiju na promeni

zapremine.
( 1 + 2 + 3 )2
uV = (1 2 ) (6.49)
6E
207
- SPECIFI^NA ENERGIJA NA PROMENI OBLIKA (uf)
Iz izraza (6.35) sledi da je:
u = uV + u f
(6.50)
u f = u uV
Uvstimo u predhodnu jedna~inu izraze (6.38, 6.49).
3 + 2 +3 1
[ ]
2
12 + 22 + 32 2 ( 1 2 + 2 3 + 3 1 ) 1 (1 2 )
1
uf =
2E 2 3 E
Ako predhodnu jedna~inu preuredimo, dobijamo kona~ni oblik izraza za specifi~nu energiju
na promeni oblika:
uf =
1+
6E
[
( 1 2 )2 + ( 2 3 )2 + ( 3 1 )2 ] (6.51)
U posebnom slu~aju, kada su vrednosti glavnih napona jednake ( 1 = 2 = 3 = ), vrednost

specifi~ne energije na promeni oblika je jednaka nuli ( u f = 0 ).
6.1.2. BETTI I MAXWELL-OVI STAVOVI O ZAMENLJIVOSTI

OPTERE]ENJA
Stav o zamenjljivosti, pokaza}emo na primeru proste, stati~ki odre|ene grede na dva oslonca
optere}ene sistemom koncentri~nih sila (F1, F2) (Sl. 6.07). Rezultati koji }e se dobiti, mogu se
uop{titi na proizvoljan sistem optere}enja.
U op{tem slu~aju, nano{enje elemenata sistema optere}enja se vr{i odre|enim redosledom.
Koncentrisane sile }e dovesti do vertikalnih pomeranja, koje }emo obeleàvati na slede}i

na~in:
f X (mesto delovanja sile )X (broj sile ) = f XX (6.52)
208
Sile (F1, F2) nanosi}emo na gredu po dva razli~ita redosleda
I SLUÂJ a) nano{enje sile (F1) b) nano{enje sile (F2).
II SLUÂJ a) nano{enje sile (F2). b) nano{enje sile (F1).
FA y F1 F2 FB
FA z 1 2
A z
f 11 f2 f 21 B
f 12 f1 f 22
y
Sl. 6.07
Odredimo radove sistema spoljnjih optere}enja (radove) za oba redosleda nano{enja

optere}enja.
I SLUÂJ
F1 f 11 + sila ( F1 ) uzrokuje pomeranja ( f 11 , f 21 )

1
WI =
2
+ F2 f 22 + F1 f 12 sila (F2 ) uzrokuje pomeranja ( f 22 , f12 )
1
(6.53)
2
Za vreme nano{enja sile (F2), postoje}a sila (F1), vr{i rad postoje}e sile (bez oznake 1/2).
Zbirno, rad prvog slu}aja nano{enja optere}enja je:
1 1
WI = F1 f11 F2 f 22 + F1 f12 (6.54)
2 2
209
II SLUÂJ
F2 f 22 + sila ( F2 ) uzrokuje pomeranja ( f 22 , f 12 )

1
W II =
2 (6.55)
+ F1 f 11 + F2 f 21 sila (F1 ) uzrokuje pomeranja ( f11 , f 21 )
1
2
Za vreme nano{enja sile (F1), postoje}a sila (F2) vr{i rad postoje}e sile (bez oznake 1/2).
Zbirno, rad drugog slu}aja nano{enja optere}enja je:
1 1
WI = F1 f11 F2 f 22 + F1 f12 (6.56)
2 2
Po{to ukupan rad sistema optere}enja ne zavisi od redosleda nano{enja elemenata sistema
optere}enja, moè se napisati da je:
W I = W II = W (6.57)
Ako u jedna~ine (6.57) uvrstimo izraze (6.54, 6.56), dobijamo BETTI-jev stav o
zamenljivosti.
F1 f12 = F2 f 21 (6.58)
Ako su optere}enja jedini~na (F1=F2=1), dobija se MAXWEL-ov stav o zamenljivosti

optere}enja.
f12 = f 21 (6.59)
Prema stavu (6.58), rad jedne postoje}e sile (sistema optere}enja) na mestu dejstva druge sile
(sistema optere}enja) je isti, kao rad druge postoje}e sile (sistema optere}enja) na mestu
dejstva prve sile (sistema optere}enja).
Podelimo jedna~inu (6.58) sa dva (2).
F1 f 12 F2 f 21
= (6.60)
2 2
210
Levu stranu jedna~ine (6.58) moèmo napisati kao:
F1 f12 F1 f12
F1 f12 = + (6.61)
2 2
Poslednji ~lan predhodne jedna~ine zamenimimo u skladu sa stavom o zamenljivosti (6.58).
F1 f12 F1 f12 F1 f12 F2 f 21

F1 f12 = + = + (6.62)
2 2 2 2
Poslednji ~lan jedna~ine (6.54), zamenimo sa (6.62), i iskoristimo jednakost (6.57):
F1 ( f11 + f12 ) + F2 ( f 22 + f 21 ) = F1 f1 + F2 f 2
1 1 1 1
WI = WII = W = (6.63)
2 2 2 2
Prikazan postupak utvr|ivanja izraza za rad se moè izvesti na identi~an na~in za slu~aj
delovanja momenata kao optere}enja. Matemati~ka struktura za oba tipa optere}enja je
identi~na. Kao {to je re~eno postupak je primenljiv za proizvoljni sistem optere}enja:
(Fi f i + M k k )
1
W{i ,k } = (6.64)
2 i ,k
6.1.3. CASTIGLIANO-VA TEOREMA
Osnova za Catiglianovu teoremu je Bettije stav o zamenljivosti. Ova teorema ima {iroku
primenu pri odre|ivanju deformacija tela.
Analizirajmo jednu stati~ki odre|enu konstrukciju prikazanu na slici (Sl. 6.08), koju
optere}uje proizvoljan spoljnji sistem optere}enja (6.65):
{K }= {F , F ,!, F ,!, F , M ,!, M ,!, M }

j 1 2 i j 1 i k (6.65)
211
b a
a
Sl. 6.08.a Sl. 6.08.b
Tokom rada jedan od elemenata sistema optere}nja, naprimer sila (Fi), menja svoju vrednost
za diferencijalno mali iznos ( dFi ). Ovaj iznos moè u op{tem slu~aju biti i pozitivan i
negativan, pa promena sistema optere}enja iznosi:
{0,0,!, dFi ,!,0} (6.66)
Ako se sistem optere}enja (6.65), i promena sistema optere}enja (6.66) nanose redosledno
(jedan nakon drugog), ali razli~itim redosledom, tada }e optere}enja ( Fi odnosno dFi ) u
ta~ci dejstva sile (i) dovesti do pomeranja ( f i , df i ), koja imaju isti pravac i smer kao i
optere}enja.
ODRE\IVANJE UKUPNOG RADA
W = W{K j } + W{dFi } = W{dFi } + W{K j } (6.67)
Ukupan sistem optere}enja {K j + dFi } bi}e nanet po dva redosleda nano{enja.
I REDOSLED NANO[ENJA II REDOSLED NANO[ENJA
a. {K j } b. {dFi } a. {dFi } b. {K j } (6.68)
212
VREDNOSTI RADOVA PO REDOSLEDU NANO[ENJA
NA OSNOVU MATEMATIKE NA OSNOVU PODATAKA SA SLIKE
a. W{K j } = W (K j )
1
a. W{dFi } = dFi df i (Sl. 6.08.a) (6.69)
2
W (K j )
b. W{dFi } = dFi b. W{K j } = W (K j )+ dFi df i (Sl. 6.08.b) (6.70)
Fi
UKUPAN RAD PO OBE OSNOVE
W (K j )
W = W{K j } + W{dFi } = W (K j )+ dFi df i + W (K j )+ dFi df i
1
dFi W= (6.71)
Fi 2
Ukupan rad ( W ) je prema vezi (6.67) nezavisan od redosleda nano{enja optere}enja, ili od
metoda po kome se utvr|uje, pa se moè napisati slede}a jednakost:
W (K j )
W (K j )+ dFi = dFi df i + W (K j )+ dFi df i
1
(6.72)
Fi 2
Ako u poslednjoj jedna~ini zanemarimo male veli~ine drugog reda, dobijamo jedna~inu za
odre|ivanje pomeranja u pracu i smeru dejstva sile (Fi):
W (K j )
fi = (6.73)
Fi
Prethodna jedna~ina ukazuje na to, da se pomeranje ( f i ) u ta~i dejstva sile (i) moè odrediti
kao parcijalni izvod rada ( W (K j )), koji je posledica dejstva sistema optere}enja {K j }, po sili
(Fi) koja deluje u ta~ci.
213
Ugaono pomeranje se odre|uje na identi~an na~in, i ima oblik:
W (K j )
i = (6.74)
M i
6.1.3.1. ODRE\IVANJE DEFORMACIJA PRI ELASTI^NIM OSLONCIMA
Ako oslonci grede nisu kruti, ve} su elesti~ni, tada sistem optere}enja pored aktivni sardrì i
elasti~ne sile oslonaca:
{Re } (6.75)
U ovakvom slu~aju je oblik funkcije rada slede}i:
W = W (K j , Re ) (6.76)
Ili uz prikaz elemenata optere}enja:
W = W (F1 , !, Fi , ! , F j , M 1 ,! , M i , ! , M k , R1 ,! , Ri , ! , Re ) (6.77)
Na osnovu Castiglianove teoreme, deformacije su slede}e:
Pomeranje u pravcu i smeru dejstva sile (Fi), u ta~ci (i):
W W R1 W Re
fi = + ,!, (6.78)
Fi R1 Fi Re Fi
Ugono pomeranje u smeru dejstva momenta (Mi), u ta~ci (i):
W W R1 W Re
i = + ,!, (6.79)
M i R1 M i Re M i
6.1.3.2. ODRE\IVANJE DEFORMACIJA PRI FIKTIVNIM OPTERE]ENJIMA
Na osnovu Castiglianove teoreme, deformacije se mogu odrediti samo na mestima dejstva

optere}enja.
214
Na onim nestima (f), gde ne postoji element sistema optere}enja, a deformacije se trebaju
odrediti, uvode se takozvana FIKTIVNA OPTERE]ENJA. (Ff -FIKTIVNA SILA,
Mf -FIKTIVNI MOMENAT). Na ovaj na~in funkcija rada }e se izraàvati u zavisnosti od
aktivnog i fiktivnog sistema optere}enja-FIKTIVNA FUNKCIJA RADA.
W f = W (K j , F f , M f ) (6.80)
U daljem postupku, deformacije se izra~unavaju prema izrazima (6.73, 6.74), stim da se u

krajnjoj formi obrazaca fiktivna optere}enja izjedna~uju sa nulom
(F f = 0) (M f = 0) (6.81)
- Kona~ne forme deformacija u ta~ci (f) pri fiktivnim optere}enjima su:
W f
ff =
F
f F f =0
(6.82)
W f
f =
M
f M f =0
Ako se analizira slu~aj, kada na konstrukciju (gredu) deluje aktivni i fiktivni sistem
optere}enja, a postoji potreba da se odrede deformacije na mestima delovanja aktivnih
optere}enja, tada se mogu koristiti obrasci za fiktivni rad (6.80), ali se fiktivna optere}enja u
obrascu za fiktivni rad trebaju izjedna~iti sa nulom. (F f = 0),. (M f = 0 ).
W f
f i =
Fi F f = 0
(6.83)
W f
i =
Mi M f =0
PRIMER 6.1.
Konzola prikazana na slici (Sl. 6.1.1), optere}ena je koncentrisanom silom (F) na svom desnom kraju. Presek konzole je
konstantan ( I x = const. ), a modul elasti~nosti je (E).
215
Potrebno je odrediti ugib (vertikalno pomeranje) u ta~ci (B) ( f B ), i nagib (ugaono pomeranje) ( C ) u ta~ci (C).
2 1
z z F
A Ix,E C B z
C' (C)
2 1
l/2 fB
M =0 B'
f
l
Sl. 6.1.1
Prema Castiglianovoj teoremi, u ta~kama gde se trebaju odrediti deformacije, a ne postoje aktivna optere}enja, uvode se
fiktivna optere}enja.
Po{to u ta~ci (C) ne postoji aktivni moment, a treba da se odredi nagib ( C ), uvodi se fiktivni moment ( M f = 0 ).
Fiktivni rad ( W f ) }e na osnovu veze (6.32) biti funkcija sile (F) i fiktivnog momenta ( M f = 0 ).
W f = W (F , M f ) (P.6.01)
Po{to se radi o gredi koja je opter}ena na savijanje, izraz za rad se odre|uje prema jedna~ini (6.32). Prema vezi (6.03)
moèmo da koristimo jednakost rada i energije (W=U):
l
1 M z2
2 E 0 I x
W = Wf = dz (P.6.02)
ODRE\IVANJE FUNKCIJE MOMENATA
Konzolu }emo podeliti u dva intervala:
INTERVAL (1 1) . INTERVAL (2 2 ) .
l l
z0 z0
2 2
l
M (11) = Fz M (2 2 ) = + z F M f (P.6.03)
2
216
UKUPAN RAD
Izra~unava se kao zbir radova u pojedinim intervalioma:
l l
2 2 2 2
1 M (11) 1 M (2 2 )
W f = W = W(11) + W(22 ) =
2E 0 I x
dz +
2 E 0 I x
dz (P.6.04)
VERTIKALNO POMERANJE TA^KE (B)
2l l

W f 1 M (11)
2
M (22 )
f B = = 2 M (11) F dz + 2 M (22 ) F dz =
F M f =0 2 EI x 0 0
M f =0
2l l

1 2
l l
( Fz )( z )dz + + z F M f z dz
EI x 0
=
0 2
2
M f =0

Fl 3
fB = (P.6.05)
3EI x
NAGIB U TA^CI (C)
2l l

W f 1 M (11) 2
M (22 )
C = C = = 2M (11) M dz + 2 M (2 2 ) M dz =
M
f M f =0 2 EI x 0 f 0 f

M f =0
2l l

1
2
l
= Fz (0 )dz + 2 + z F M f ( 1)dz
EI x 0
0
M f =0

3 Fl 2
C = (P.6.06)
8 EI x
217
6.2. JEDNAÎNA ELASTI^NE LINIJE
6.2.1. KONVENCIJE O OZNAKAMA
Tokom analize koja sledi, koristi}emo konvenciju o ozna~avanju. Konvencija se odnosi na

definiciju znaka transverzalne sile (T), momenta savijanja (M), linearno pomeranje
(pomeranje-ugib) (y) ili (f), i ugaono popmeranje (nagib) ( ). Sve veli~ine vezuju se za
pravougli koordinatni sistem (xyz) definisan po pravcima kako je to prikazano na slici
(Sl. 6.09).
T >0 T <0
T'
T
z z
T T'
dz dz
M>0 M<0
M' M
z z
M' M
dz dz
o <0
z
>0
Sl. 6.09
218
6.2.2. OP[TA DIFERENCIJALNA JEDNAÎNA ELASTI^NE LINIJE
Mada se metod odnosi na proizvoljan sistem optere}enja, ipak, u cilju jednostavnosti, prikaz,
}emo obaviti kori{tenjem stati~ki odre|ene grede sa dva oslonca (Sl. 6.10).
K
M
(z)
P
P
N T
(z)
K
,
y = P
z
=f
Sl. 6.10
U neoptere}enom stanju, neutralna ravan (osa) grede se poklapa sa koordinatnom osom (z).
Po prijemu optere}enja, neutralna ravan (osa) se elasti~no deformi{e i zauzima poloàj koji
odgovara jednoj kontinualnoj liniji u ravni optere}enja (yz):
y(z ) = f (z ) (6.84)
Elasti~no deformisana neutralna osa se zove ELASTI^NA LINIJA, a odgovaraju}a jedna~ina

(6.84) se naziva JEDNAÎNA ELASTI^NE LINIJE.
Geometrijske karakteristike normalnog preseka (K-K), koji se nalazi na udaljenju (z) od levog
oslonca grede (koordinatnog po~etka), su slede}e:
219
z..udaljenje normalnog preseka od koordinatnog po~etka
A.povr{ina normalnog preseka
Ix..aksijalni moment inercije povr{ine normalnog preseka
y(z) =f ...vertikalno pomeranje teìsta normalnog preseka
(z ) )..ugaono pomeranje (nagib)
(z ) ...radius zakrivljenja
M(z)....redukovani moment savijanja na teì{te normalnog preseka
T(z)..redukovana transverzalna sila na teì{te normalnog preseka
Izraz za zakrivljenost (obra|eno u matemati~koj analizi) funkcije (6.84) je:
1 y (''z )
= (6.85)

[1 + (y ) ]
2
+ ' 2
3
( z)
Ako se u predhodnoj jedna~ini zanemare male veli~ine drugog reda, dobija se

DEFERENCIJALNA JEDNAÎNA ELASTI^NE LINIJE.
1
= y (''z ) (6.86)
( z)
Vertikalno pomeranje teì{ta (ugib) normalnog preseka (K-K) se odre|uje na osnovu hipoteze
o superpoziciji, kao slede}i zbir:
y( z ) = y M ( z ) + yT ( z ) (6.87)
Gde su :
y(z ) ukupno pomeranje u pravcu (z )
y M (z ) pomeranje u pravcu (z ), zbog momenta savijanja (M (z ) )
y M (z ) pomeranje u pravcu (z ), zbog poprecne sile (T(z ) )
Ako se izvr{i uzastopno dva puta derivacija jedna~ine elasti~ne linije (6.87), dobijaju se
jedna~ine za:
220
Nagib elasti~ne linije:
y ' ( z ) = y ' M ( z ) + y 'T ( z ) (6.88)
Zakrivljenost elasti~ne linije:
y '' ( z ) = y '' M ( z ) + y ''T ( z ) (6.89)
Prvi ~lan jedna~ine (6.89) predstavlja zakrivljenost prouzrokovanu momentom savijanja (M).
Vrednost zakrivljenosti odre|ujemo kori{tenjem jedna~ina (5.105, 5.109), uz primenu
HOOKE-ovog zakona (4.01).
=
M ( z)
Ix
y = E = E
y

= Ey y( z ) (
''
) (6.90)
Kori{tenjem jednakosti podvu~enih ~lanova u jedna~ini (6.90), sledi veza
M (z)
Ix
(
= E y( z )
''
) (6.91)
Znak momenta savijanja (M) se odre|uje prema konvenciji (6.21).
Nakon utvr|ivanja znaka momenta savijanja, iz jedna~ine (6.91) se eksplicitno izraàva

zakrivljenost, kao posledica momenta savijanja (M), modula elasti~nosti (E), i aksijalnog
momenta inercije (Ix).
M ( z)
y '' ( z ) (6.92)
E Ix
Drugi ~lan jedna~ine (6.89) predstavlja zakrivljenost prouzrokovanu transverzalnom silom

(Tz).
Posmatrajmo diferencijalno kratak interval neutralne linije duìne (dz), koji je optere}en
transverzalnom silom (Tz) (Sl. 6.11). Kao posledica delovanja transverzalne sile, dolazi do
ugaonog pomeranja (ugla klizanja-nagiba) ( T( z ) ) i vertikalnog pomeranja (ugiba) (dyT(z)).
dyT(z)
T(z)
P
T(z)
(z)
z dz
Sl. 6.11
221
Na osnovu slike (Sl. 6.11) moè se napisatiti da je:
dyT ( z )
= yT' ( z ) (6.93)
dz
Kori{tenjem jedna~ina (5.116, 5.117, 6.93) i HOOKE-ovog zakona (4.01), mogu se

uspostaviti slede}e relacije:
T( z )
max = G = G yT' ( z ) = (6.94)
A
Ako iskoristimo poslednja dva ~lana predhodne jednakosti, i na|emo prvi izvod tako dobijene
jednakosti, tada se moè eksplicitno izraziti vrednost obrasca za zakrivljenost, kao posledicu
delovanja transverzalne sile (T), modula klizanja (G), povr{ine normalnog preseka (A), i
kojeficijenta ( ).
T '(z)
y ''
T ( z) = (6.95)
GA
Ako se u jedna~inu (6.89) uvrste izrazi (6.92, 6.95), dobija se OP[TA DIFERENCIJALNA
JEDNAÎNA ELASTI^NE LINIJE.
T('z )
M ( z)
y ''
(z) = + (6.96)
E Ix GA
6.2.2.1. RELATIVNI UTICAJ TRANVERZALNE SILE
Relativni uticaj transverzalne sile na elasti~ne deformacije odre|ujemo na osnovu vrednosti

kojeficijenta relativnog uticaja transverzalne sile (k).
yT ( z )
k= 100% (6.97)
yM ( z ) + yT ( z )
U zavisnosti od vrednosti kojeficijenta (k), grede delimo u dve grupe, ito:
- KRATKE GREDE
Ukoliko je vrednost kojeficijenta (k) ve}a od (5%), tada se govori o kratkim gredama, i u
daljoj analizi se treba koristi op{ta diferencijalna jedna~ine elasti~ne linije (6.94) u
kompletnom obliku.
222
- DUGA^KE GREDE
Ukoliko je vrednost kojeficijenta (k) manja od (5%), tada se uticaj transverzalne sile moè
zanemariti, pa se shodno tome i op{ta diferencijalna jedna~ine elasti~ne linije (6.94) koristi
bez drugog ~lana. Duga~ke grede su naj~e{}i pojavni oblik greda u ma{instvu, pa }e se stoga
u daljoj analizi predpostavljati da se radi o ovakvim gredama.
6.2.3. PRIBLI@NA DIFERENCIJALNA JEDNAÎNA ELASTI^NE LINIJE
U daljem radu, analizir}e se duga~ke grede kod kojih je relativni utcaj transverzalne sile na
deformacije ispod (k=5%). U tom slu~aju se drugi ~lan op{te diferencijalne jedna~ine
elasti~ne linije (6.96) zanemaruje (ne koristi se), pa se dobiven oblik jedna~ine zove
PRIBLI@NA DIFERENCIJALNA JEDNAÎNA ELASTI^NE LINIJE ili samo
DIFERENCIJALNA JEDNAÎNA ELASTI^NE LINIJE, i ima oblik:
M (z)
y '' ( z ) (6.98)
E Ix
- IZRAÛNAVANJE UGLOVNOG POMERANJA (NAGIB)
Integracijom diferencijalne jedna~ine (6.98), dobija se izraz za uglovno pomeranje (nagib) u

poloàju (z) normalnog preseka grede:
M ( z)
y ' ( z ) = (z ) = dz + C1 (6.99)
E Ix
- IZRAÛNAVANJE VERTIKALNOG POMERANJA (UGIB)
Integracijom jedna~ine (6.99), dobija se izraz za vertikalno pomeranje (ugib) u poloàju (z)
normalnog preseka grede:
M (z)
y (z) f ( z ) = dz + C1 dz + C2 (6.100)
E Ix
223
Integracione konstante (C1, C2) se odre|uju na osnovu grani~nih uslova (poznatih ili zadatih
vrednosti ugiba i nagiba grede).
PRIMER 6.2.
Konzola (A-B) prikazana na slici (Sl. 6.2.1), optere}ena je na desnom kraju (B) spregom (M). Presek grede je ravnomeran
( I x = const. ), a modul elasti~nosti materijala grede je (E).
Potrebno je odrediti izraze za nagib ( ( B ) ) i ugib ( f (B ) ) u ta~ci (B).
MOMENT SAVIJANJA U NORMALNOM PRESEKU NA UDALJENJU (z)
M ( z ) = M (P.6.07)
A B z
( B )
f( B
(z ) M
l B'
Sl. 6.2.1
DIFERENCIJALNA JEDNAÎNA ELASTI^NE LINIJE
E I x y(''z ) = M (z ) = M (P.6.08)
224
OBAVLJANJE INTEGRACIJA
E I x y(' z ) = Mz + C1
1 (P.6.09)
E I x y( z ) = M z 2 + C1 z + C2
2
ODRE\IVANJE INTEGRACIONIH KONSTANTI
Odre|ivanje vr{imo u konkretnom slu~aju, na osnovu poznatih ugiba i nagiba:
Za : z = 0 , je y(' z =0 ) = 0 C1 = 0
(P.6.10)
z = 0 , je y( z = 0 ) = 0 C 2 = 0
Ako vrednosti integracionih konstanti (P.6.10) uvrstimo (vratimo) u jedna~ine (P.6.09), dobijamo izraze za nagib ( y(' z ) ) i ugib
( y( z ) ) u funkciji poloàja (z) normalnog preseka.
M Ml z
y(' z ) = z=
E Ix E Ix l
2
(P.6.11)
M 2 M l2 z
y( z ) = z =
2E I x 2E I x l
DEFORMACIJE U TA^CI (B)
- Nagib ( ( B ) ) u ta~ci (B), koja je na udaljenju (z=l):
Ml
y (' z =l ) = = (B )
E Ix

Ml
(B) = (P.6.12)
E Ix
- Ugib ( f (B ) ) u ta~ci (B), koja je na udaljenju (z=l):
M l2
y( z = l ) = = f( B)
2E I x

M l2
f( B) = (P.6.13)
2E I x
225
PRIMER 6.3.
Desni kraj (B) konzole (A-B-C), koja je prikazana na slici (Sl. 6.2.2), tereti koncentrisana sila (F). Presek grede je konstantan
( I x = const. ), a modul elasti~nosti materijala grede je (E). Interval grede (B-C) je bez optere}enja.
Potrebno je odrediti izraz za nagib ( (C ) ) i ugib ( f (C ) ) u ta~ci (C).
a b
F
A B C z
(B)
(z) f'(B)
f(B)
B'
f'(C)
y
C'
Sl. 6.2.2
M (z ) = F (a z ) aza (P.6.14)
E I x y( z ) = M ( z ) = F (a z )
''
(P.6.15)
E I x y '( z ) = F (a z ) + C1
1 2
F (a z ) + C1 z + C2
1
E I x y( z ) =
3
(P.6.16)
6
226
ODRE\IVANJE INTEGRACIONIH KONSTANTI
1
Za : z = 0 , je y(' z = 0) = 0 C1 = F a2
2 (P.6.17)
1
z = 0 , je y( z = 0 ) = 0 C2 = F a 3
6
Ako vrednosti integracionih konstanti (P.6.17) uvrstimo (vratimo) u jedna~ine (P.6.16). dobijamo izraze za nagib ( y(' z ) ) i ugib
( y( z ) ) u funkciji poloàja (z) normalnog preseka:
1 2 z z
2
y EI x = Fa 2
'
(z)
2 a a
1 3 z z
2 3
y( z ) EI x = Fa 3 (P.6.18)
6 a a
- Nagib ( ( B ) ) u ta~ci (B), koja je na udaljenju (z=l):
1 F a2
y '
( z =a ) = = (B)
2 E Ix

1 F a2
(B) = (P.6.19)
2 E Ix
- Ugib ( f ' (B ) ) u ta~ci (B), koja je na udaljenju (z=l):
1 F a3
y( z =a) = = f '(B)
3 E Ix

1 F a3
f '(B) = (P.6.20)
3 E Ix
227
- Nagib ( (C ) ) u ta~ci (C):
1 F a2
(C ) = (B ) = (P.6.21)
2 E Ix
- Ugib ( f (B ) ) u ta~ci (C) dobijamo na osnovu izraza (P.6.20) i geometrijskih odnosa sa slike (Sl. 6.2.2):
f (C ) = f ('B ) + f ('C ) = f ('B ) + ( B ) b

1 F a3 1 F a2
f (C ) = + b
3 E Ix 2 E Ix

1 F a3 b
f (C ) = 2 + 3 (P.6.22)
6 E Ix a
PRIMER 6.4.
Konzola (A-B) prikazana na slici (Sl. 6.2.3), optere}ena je po celom rasponu kontinualnim optere}enjem ( ), a na svom
desnom kraju u ta~ci (B) koncentrisanom (F). Presek grede je konstantan ( I x = const. ), a modul elasti~nosti materijala grede
je (E).
Potrebno je odrediti izraze za nagib ( ( B ) ) i ugib ( f (B ) ) u ta~ci (B
l
F
A
B z
(z)
(B)
F
F
f'(B)
B' f(B)
(B)
g g
f'(B)
(B)
y
B''
Sl. 6.2.3
228
Po{to je greda optere}ena sloènim sistemom optere}enja ( F , ), broblem se moè re{iti tako, da se odrede izrazi za
deformacije posebno kao funkcije koncentrisane sile (F) i posebno kao posledice kontinualnog optere}enja ( ), te se
vrednosti, shodno hipotezi o superpoziciji deformacija saberu.
Valjanost hipoteze o superpoziciji }emo pokazati na taj na~in, {to}emo sprovesti postupak odre|ivanja deformacija od
jednom za ceo sistem optere}enja. U cilju boljeg uo~avanja superponiranosti, uticajne delove pojedinih elemenata sistema
optere}enja razdvoji}emo sa simbolom ( ! ).
z 1 z z2
M (z ) = F (l z )! (l z ) = F l 1 ! l 2 1 2 + 2
1
0 zl
2
;
2 l 2 l l
(P.6.23)
z 1 z z2
E I x y ( z ) = Fl 1 ! + l 2 1 2 + 2
''
(P.6.24)
l 2 l l
1 z2 1 2 z2 1 z3
E I x y ' ( z ) = Fl z ! + + + C1
l 3 l 2
l z
2 l 2
1 1 z3 1 2 1 2 1 z3 1 z4
E I x y ( z ) = Fl z 2 ! + l z + + C1 z + C 2 (P.6.25)
2 6 l 2 2 3 l 12 l 2
ODRE\IVANJE INEGRACIONIH KONSTANTI
Za : z = 0 , je y(' z =0 ) = 0 C1 = 0
(P.6.26)
z = 0 , je y( z = 0 ) = 0 C 2 = 0
Ako vrednosti integracionih konstanti (P.6.26) uvrstimo (vratimo) u jedna~ine (P.6.24). dobijamo izraze za nagib ( y(' z ) ) i ugib
( y( z ) ) u funkciji poloàja (z) normalnog preseka:
229
Fl 2 z z 2 1 l3 z z 2 z
y (' z ) =

2 ! + 3 3 +
2 EI x l l 6 EI x l l l
Fl 3 z z 1 l4 z z z
2 3 2 3 4
y( z ) = 3 ! + 6 4 + (P.6.27)
6 EI x l l 24 EI x l l l
Nagib ( ( B ) ) u ta~ci (B), koja je na udaljenju (z=l):
1 F l2 1 l3
y '
( z =l ) = !+ = y ('(zF=)l ) + y ('(z=)l ) = (FB ) + (B ) = ( B )
2 E Ix 6 EI x

1 F l2 1 l3
(B) = !+ (P.6.28)
2 E I x 6 EI x
- Ugib ( f ' (B ) ) u ta~ci (B), koja je na udaljenju (z=l):
Fl 3 1 l4
y( z = l ) = !+ = y((zF=)l ) + y('(z=)l ) = f ((BF) ) + f ((B)) = f ( B )
3EI x 8 EI x

Fl 3 1 l4
f( B) = !+ (P.6.29)
3EI x 8 EI x
6.2.4. ODRE\IVANJE JEDNAÎNE ELASTI^NE LINIJE U SLUÂJU

SLO@ENIH OPTERE]ENJA (CLEBSCH-OV METOD)
Ukoliko je greda optere}ena sloènim sistemom optere}enja, tada se u cilju odre|ivanja izraza
za momente savijanja, greda mora podeliti na onoliko intervala, kojiko se promena
230
optere}enja registuje po duìni grede. To zna~i, da je u cilju odre|ivanja deformacija,

potrebno postaviti isto toliki broj diferencijalnih jedna~ina elasti~nih linija i odrediti dvaputa
ve}i broj integracionih konstanti. Re{avanje ovakvih sistema diferencijalnih jedna~ina je po
pravilu vrlo mukotrpan posao.
ALFRED CLEBSCH je predloìo metod za (jednostavnije) re{avanje problema odre|ivanja

deformacija greda optere}enih sloènim sistemom optere}enja. Metod nosi ime autor i zove
se CLEBSCH-ov METOD.
Metod }e se prikazati na primeru stati~ki odre|ene proste grede sa dva oslonca, koja je
optere}ena sloènim sistemom optere}enja (F1, F2), kako je to prikazano na slici (Sl. 6.12).
l
b
a
FA F1 F2 FB
Fz B
A z
1 2 3
(z)
(z)
(z)
Sl. 6.12
Metod se zasniva na po{tovanju slede}e (uobi~ajene) procedure (redosleda radnji):
1. Greda se deli na broj intervala koji je jednak pojavi novih optere}enja na rasponu grede
(posmatrano sleva na desno).
2. Intervale obeleàvamo arapskim brojevima (ra~unaju}i s leva na desno), a udaljenja

dejstava optere}enja od (A) kraja grede sa malim slovima latinice.
3. Svaki moment savijanja u posmatranom inervalu mora sadràvati matemati~ku strukturu

predhodnog intervala.
4. Nakon odre|ivanja integracione konstante (C) i njenog uvr{tavanja u prvi deo jedna~ina
za odre|ivanje deformacija, deformacije se odre|uju kori{tenjem strukture do intervala u
kome se deformacije traè.
5. Proizvoljni poloàj u svakom od intervala ozna~ava se istovetno sa (z), stim da se u

svakom intervalu (z) koristi u granicama egzistencije intervala.
231
U cilju jasnog prikazivanja postupka, obavljaju se sve predvi|ene matemati~ke radnje koje su
kori{tene kod nalaènja deformacija kori{tenjem jedna~ina elasti~nih linija (postavljanje
momenta savijanja za svaki inerval posebno, integracije, odre|ivanje integracionih konstanti,
odre|ivanja izraza za deformacije). Prikaz se vr{i pomop}u tabela.
Formiranje jedna~ina za momente savijanja po intervalima:
INTERVAL JEDNAÎNA MOMENTA SAVIJANJA OBLAST

EGZISTENCIJE (z)
1 M (1z ) = FA z 0 za
2 M (2z ) = FA z F1 (z a ) a zb
3 M (3z ) = FA z F1 (z a ) F2 (z b ) b zl
Formiranje diferencijalnih jedna~ina elasti~nih linija po intervalima:
INTERVAL EI x y '' = M ( z ) EI x y ' = M (z )dz
1
1 FA z FA z 2 + C1 s
2
FA z + F1 (z a )
FA z 2 + F1 (z a ) + C2
1 1 2
2
2 2
FA z + F1 (z a ) + F2 (z b
FA z 2 + F1 (z a ) + F2 (z b ) + C3
1 1 2 2
3
2 2
INTERVAL EI x y = ( M ( z) )
dz dz
1
1 FA z 3 + C1 z + D1
6
FA z 3 + F1 (z a ) + C 2 z + D2
1 1

3
2
6 6
FA z 3 + F1 (z a ) + F2 (z b ) + C 3 z + D3
1 1

3 3
3
6 6
232
Uo~ljivo je, da je potrebno odrediti {est integracionih konstanti (C1, C2, C3, D1, D2, D3).
Odre|ivanje obavljamo na osnovu poznatih ugiba i nagiba grede:
Za vrednosti:
z=0 y A = 0 D1 = o
z=a y1' = y2' C1 = C2
z=a y1 = y2 D1 = D2
z=b y2' = y3' C2 = C3 (6.101)
z=b y2 = y3 D2 = D3
z=l y B = 0 C3 =
1
6l
[ 3
]
FAl 3 F1 (l a ) F2 (l b ) = C
3
Na osnovu vrednosti konstanti (6.101), sledi:
D1 = D2 = D3 = 0
(6.102)
C1 = C2 = C3 = C
Iz relacija (6.102) se zaklju~uje, da je za sloèni sistem optere}anja (bez obzira na broj

intervala) potrebno odrediti samo jednu integracionu (C). Integraciona konstanta (C). se
odre|uje iz poslednje (kompletne) jedna~ine elasti~ne linije, pri uslovu poznatog ugiba na
desnom kraju grede.
z=l ; y=0 (6.103)
Prema ovom metodu se uz postavljanje (formiranje) jedne diferencijalne jedna~ine za sloèni

sistem optere}enja, i odre|ivanje jedne integracione konstante, mogu odrediti deformacije u
bilo kom intervalu grede, tako da se struktura jedna~ine za odre|ivanje deformacija koristi do
mesta na kom se trebaju odrediti deformacije (do duple crte).
Po{tuju}i predvi|enu proceduru obeleàvanja i nalaènja integracione konstate, slede

jedna~ine za sloèni sistem optere}enja:
233
- UNIVERZALNA JEDNAÎNA MOMENTA SAVIJANJA
M (z ) = FA z 1 F1 (z a ) 2 F2 (z b ) 3 (6.104)
- UNIVERZALNA DIFERENCIJALNA JEDNAÎNA
EI x y(''z ) = FA z 1 + F1 (z a ) 2 + F2 (z b ) 3 (6.105)
- UNIVERZALNA JEDNAÎNA ZA ODRE\IVANJE NAGIBA
1 2
2 FA z + C 1 + 2 F1 (z a ) 2 + 2 F2 (z b ) 3
1 1 1
y(' z ) = 2 2
(6.106)
EI x
- UNIVERZALNA JEDNAÎNA ZA ODRE\IVANJE UGIBA

1 3
6 FA z + Cz 1 + 6 F1 (z a ) 2 + 6 F2 (z b ) 3 ""
1 1 1
y( z ) = 3 3
(6.107)
EI x
- UNIVERZALNA JEDNAÎNA ZA ODRE\IVANJE INTEGRACIONE

KONSTANTE
C=
1
6l
[
FA l 2 F1 (l a ) F2 (l b ) ""
2 2
] (6.108)
6.2.4.1. OBLICI UNIVERZALNIH JEDNAÎNA MOMENATA SAVIJANJA ZA

RAZNE SLUÂJEVE OPTEREÊNJA
U delu (6.2.4), u cilju analize i izvo|enju zaklju~aka, kori{tene su sile kao elementi sistema
optere}enja. Ako na gredu deluju i drugi tipovi optere}enja (momenti, kontinualna
optere}enja, spregovi), tada se momentne jedna~ine formiraju na na~in kako je to prikazano
na slede}im primerima:
234
- DELOVANJE SPREGA (Sl. 6.13):
a
FA M
FB
Fz B
A z
1 2
(z)
(z)
Sl. 6.13
Odgovaraju}a univerzalna jedna~ina savijanja sadrì ~lan (z-a)o, koji}e se kasnije iz

matemati~kih raloga koristiti pri integraciji.
M (z ) = FA z 1 M (z a )
0
2 (6.109)
- KONTINUALNO OPTERE]ENJE (Sl. 6.14):
a
FA FB

A B
z
Fz 1 2
(z)
(z)
Sl. 6.14
U cilju strukturalne jednakosti momentnih jedna~ina, u intervalu ( l a ), gde ne postoji

kontinualno optere}enje ( ), treba dodati i oduzeti kontinualno optere}enje ( ), kao vid
dopunskih optere}enja. Na taj na~in se deformacije grede ne menjaju, a osigurava se potrebna
strukturalna jednakost sa predhodnim intervalom.
z 1 (z a )
1 2 1
M (z ) = FA z
2
2 (6.110)
2 2
235
- KONTINUALNO OPTERE]ENJE UNUTAR RASPONA (Sl. 6.15):
b
a
FA FB
Fz
A B
z
(z) 1 2 3
(z)
(z)
Sl. 6.15
Odgovaraju}a univerzalna jedna~ina za moment savijanja se odre|uje po{tuju}i pravilo dato

za prethodni slu~aj.
(z a ) (z b )
1 1
M (z ) = FA z 1 +
2 2
2 3 (6.111)
2 2
- SLO@EN SISTEM OPTERE]ENJA (Sl. 6.16)
l
d
( F1.m) c
F1 b
FA a M
FB
Fz F
B
A z
1 2 3 4 5
(z)
m (z)
F1 (z)
(z)
(z)
Sl. 6.16
236
Odgovaraju}a univerzalna jedna~ina momenta savijanja za gredu koja je optere}ena sloènim

sistemom optere}enja, postavlja se uz kori{tenje pravila iz (6.109, 6.110, 6.111
M (z ) = FA z F1 z M 1 (z 0) M (z a ) (z b ) 3 (z c ) M (z d )
1 1

0 0 2 2 0
1 2 4 5
2 2
(6.112)
PRIMER 6.5.
Prosta, stati~ki odre|ena greda sa dva oslonca prikazana na slici (Sl. 6.2.4), optere}ena je sloènim sistemom optere}enja
( M , F ), koji se sastoji od koncentrisane sile (F) i sprega (M=0,5 F). Presek grede je konstantan ( I x = const. ), a modul
elasti~nosti materijala grede je (E).
Potrebno je odrediti nagib ( (D ) ) u ta~ci (D).
l
1/4 l
1/2 l
FAy M F FDy
FAz
A z
B C D
(z) 1 2 3
(z)
(z)
237
REAKCIJE VEZA (otpori oslonaca)
- Odre|uju se na osnovu stati~kih jedna~ina ravnoteè.
Z = F = 0...................................(1)
Az
Y = F F F = 0..................(2)
Ay Dy
-
= M F l + FDy l = 0...(3)
3
M A
4

(1) FAz = 0
(3) FDy =
M 3
+ F (P.6.30)
l 4
(2) FAy
1
= F
M
4 l
UNIVERZALNA JEDNAÎNA MOMENTA SAVIJANJA
Odre|uje se na osnovu relacije (6.117) i podataka sa slike (Sl. 6.16).
0
l 3
M = FAy z 1 + M z F z l (P.6.31)
2
2
4 3
UNIVERZALNA DIFERENCIJALNA JEDNAÎNA ELASTI^NE LINIJE
Odre|uje se na osnovu jedna~ine (6.105).
0
l 3
E Ix y ''
(z ) = M = FAy z 1 M z + F z l
2
2
4 3
(P.6.32)
UNIVERZALNA JEDNAÎNA ZA ODRE\IVANJE NAGIBA
1 1
2
l 1 3
'
y (z ) = FAy z 2 + C M z + F z l (P.6.33)
E Ix 2 1
2 2 4
2 3
238
UNIVERZALNA JEDNAÎNA ZA ODRE\IVANJE UGIBA
1 1
2 3
1 l 1 3
y (z ) = FAy z + C z M z
3
+ F z l (P.6.34)
E Ix 6 1 2 2 6 4
2 3
INTEGRACIONA KONSTANTA
Odre|uje se na osnovu jedna~ine (6.101, tako da se u jedna~ini (P.6.34) koristi grani~ni uslov ( y( z =l ) = 0 ).
2 3
1 1 l 1 3
C = FAy z 2 + M z + F z l (P.6.35)
6 2 z 2 6 z 4
Uvrstimo sada u jedna~inu (P.6.35) zadate vrednosti za ( FAy , M , z = l ).
1
F l 2 3
1 1 2 1 1 l 1 3
C = F l + F l
2
z + F z l
6 4 l 2 2l 2 6l 4

Sre|ivanjem predhodne jedna~ine, dobijamo izraz za integracionu konstantu (C):
7
C= l2 (P.6.36)
384
NAGIB U TA^CI (D)
Odre|ivanje se vr{i na osnovu jedna~ine za nagib (P.6.33), tako da se u istu uvrsti vrednost koordinate ta~ke (C) (z=l) i
vrednost integracione konstante (P.6.36).
29 F l 2
(D ) = y (' z ) = (P.6.37)
384 E I x
239
6.2.5. DEFORMACIJE GREDA SA STALNIM, I PROMENLJIVIM PRESEKOM
Deformacije greda odre|uju se na osnovu jedna~ina (6.99, 6.100. U navedenim jedna~inama

modul elasti~nosti (E) je konstantna veli~ina, dok su moment savijanja (M(z)) i aksialni
moment inercije (Ix) funkcije poloàja (z).
U zavisnosti od konstruktivne izvedbe, normalni preseci greda mogu biti stalni ili su funkcije
poloàja (z) (promenljivi).
6.2.5.1. GREDE SA STALNIM NORMALNIM PRESEKOM
Ovde se ubraja ve}ina valjanih standardnih profila, i pojedini inervali osovina i vratila.
Za stalne normalne preseke je i vrednost aksialnog momenta stalna-konstantna:
I x = const. (6.113)
Izimaju}i u obzir konstantnu vrednost aksialnog momenta inercij, jedna~ine za odre|ivanje

deformacija (6.99, 6.100) dobijaju slede}e forme:
Jedna~ina za odre|ivanje nagiba:
1
E Ix
y ' ( z ) = (z ) = M ( z ) dz + C1 (6.114)
Jedna~ina za odre|ivanje ugiba:
( M ( )dz + C )dz + C
1
y( z ) f ( z ) = z 1 2 (6.115)
E Ix
6.2.5.2. GREDE SA PROMENLJIVIM NORMALNIM PRESEKOM
Ovde se ubrajaju stubni nosa~i posebne namene, lisnate opruge na vozilima, dalekovodi, itd.
Kod promenljivog preseka vrednost aksialnog momenta inercije je funkcija poloàja (z):
I x const. = f (z ) = I x ( z ) (6.116)
Na osnovu toga {to je aksialni momenet inercije funkcija poloàja, kod odre|ivanja
deformacija, jedna~ine (6.99, 6.100) se koriste u izvormom obliku.
240
PRIMER 6.6.
PRESEK (N-N)
N
F
A
z x h
(B) B 0
(z) f(B)
l b(z)
B'
y y
b(0) b(z)
Sl. 6.2.5
Desni kraj (B) konzole (A-B) (Sl. 6.2.5) optere}en je koncentrisanom silom (F). Modul elasti~nosti materijala grede je (E).
Normali presek grede je promenljiv ( I x const. ). Primer treba obraditi kao duga~ku gredu.
Potrebno je odredititi nagib ( ( B ) ) i ugib ( f (B ) ) ta~ke (B).
Na slici (Sl. 6.2.5) se vidi da je {irina normalnog preseka promenljiva, i da je linearna funkcija poloàja (z).
bo
bz = o (l z )
bz b
=
(l z )
(P.6.38)
l l
IZRAZ ZA AKSIALNI MOMENT INERCIJE U FUNKCIJI POLO@AJA (Z
1 3 1 l z
I x = I x(z ) = h b(z ) = h 3b0 (P.6.39)
12 12 l
MOMENT SAVIJANJA U FUNKCIJI POLO@AJA (z)
M (z ) = F (l z ) (P.6.40)
241
M (Z ) F (l z ) 12 F l
E y (''z ) = = = 3 (P.6.41)
I x (z ) 1 3 l z h b0
h b0
12 l
INTEGRACIJE
12 Fl
Ey(' z ) = z + C1
h 3b0
6 Fl 2
Ey( z ) = z + C1 z + C2 (P.6.42)
h 3b0
ODRE\IVANJE INEGRACIONIH KONSTANTI
Odre|ivanje vr{imo prema poznatim grani~nim uslovima (u ovom slu~aju su to deformacije).
Za : z = 0 , je y(' z =0 ) = 0 C1 = 0
(P.6.43)
z = 0 , je y( z = 0 ) = 0 C 2 = 0
Ako vrednosti izraza za integracione konstante (P.6.43) uvrstimo (vratimo) u jedna~inu (P.6.42), dobijamo izraze za
odre|ivanje nagiba ( y(' z ) ) i ugiba ( y( z ) ) u funkciji koordinate poloàja (z) normalnog preseka.
12 Fl
y(' z ) = z
Eh3b0
6 Fl 2
y( z ) = z (P.6.44)
Eh 3b0
DEFORMACIJE TA^KE (B)
- Nagib ( ( B ) ) u ta~ci (B), na mestu (z=l):
12 Fl 2
'
y (z =l ) = = (B )
Eh 3b0

12 Fl 2
(B ) = (P.6.45)
Eh3b0
242
- Ugib ( f (B ) ) u ta~ci (B), na mestu (z=l):
6 Fl 3
y( z = L ) = = f (B )
Eh 3b0

6 Fl 3
f (B ) = 3 (P.6.46)
Eh b0
6.2.6. DEFORMACIJE GREDA SA IZLOMLJENOM GEOMETRIJSKOM

OSOM (RAMOVI)
Ramovi se po pitanju stati~kih uslova ravnoteè ne razlikuju od greda, ~ija je geometrijska

osa prava.
Odre|ivanje deformacija se obavlja na osnovu istih metoda koje su izvedene za slu~aj pravih
greda, samo se tokom rada moraju uzeti u obzir specifi~nosti koje proizlaze iz geometrije
gradnje svakog rama ponaosob.
PRIMER 6.7.
Greda sa prelomljenom geometrijskom osom (ABC) (konzolni otvoreni ram) prikazan na slici (Sl. 6.2.6), optere}ena je na
svom kraju u ta~ci (C) koncentrisanom silom (F). Moment inercije normaslnog preseka vertikalnog dela grede (AB) je (I1), a
horizontalnog dela (BC) je (I2). Modul elasti~nosti materijala grede je (E).
Potrebno je odrediti vertikalna pomeranja ( f (C ) y ) i horizontalna pomeranja ( f (C )z ) ta~ke (C.
Zadatak }emo re{iti koriste}i slede}a dva metoda za odre|ivanje deformacija
A. Tabli~ni metod.
B. Castiglianov metod.
243
Nezavisno od kori{tenog metoda, u prvom kporaku se trebaju odrediti (izra~unati) otpori oslonaca, na osnovu stati~kih
jedna~ina ravnoteè.
(1) Y = F + F = 0
Ay
(2) Z = F + F = 0Az f
(3) M = F l + F h M
A f A =0

(1) FAy = F
(2) FAz = F f (P.6.47)
(3) M A = F l + Ff h
A) KORI[TENJE TABLI^NOG METODA
Odre|ivanje deformacija (pomeranja) ta~ke (C) se obavlja tako, da se redom predpostavlja da su pojedini delovi grede
elasti~ni a ostali de su kruti. Na ovakav na~in se odre|uju deformacije (komponentne deformacije) kao posledice pojedinih
elemenata sistema optere}enja. Dobivene vrednosti se u skladu sa hipotezom o suprepoziciji deformacija sabiraju, i tako
odre|uju ukupne deformacije. Izraze za kompponentne deformacije nalazimo u tablicama za otpornost materijala. Kod
tabli~nog metoda treba zanemariti postojanje fiktivne sile ( Ff = 0 ), po{te je njena vrednost jednaka nuli. Ona je na slici (Sl.
6.2.6) nazna~ena zbog kasnije primene metoda deformacionog rada.
f(C)z (1)
z
B C f
z
f(C)y
(2) I2
h I1
C ''
z
y
f(C)z
l. 6.2.6
244
B C C
B
f(C)h;y f(C)l;y
C' C''
f(C)h;z
z z
y y
A A
Sl. 6.2.6.a Sl. 6.2.6.b
- Ako se interval (h) smatra elasti~nim a interval (l) krutim (Sl. 6.2.6.a), tada su komponentne deformacije ta~ke (C)
slede}e:
Vertikalno pomeranje:
(F l ) h
f (C )h; y = l (P.6.48)
E I1
Horizontalno pomeranje:
1 (F l ) h 2
f (C )h; z = (P.6.49)
2 E I1
- Ako se interval (l) smatra elasti~nim a interval (h) krutim (Sl. 6.2.6.b), tada su komponentne deformacije ta~ke (C)
slede}e:
Vertikalno pomeranje:
F l3
f (C )l ; y = (P.6.50)
3 E I2
Horizontalno pomeranje:
f (C )l ; z = 0 (P.6.51)
245
UKUPNO POMERANJE TA^KE (C)
Ukupno vertikalno pomeranje:
(F l ) h F l3
f (C ); y = f (C )h; y + f (C )l ; y = l +
E I1 3 E I2

F l3 1 h 1
f (C ); y = + (P.6.52)
E I1 l 3 I 2
Ukupno horizontalno pomeranje:
1 (F l ) h 2
f (C ); z = f (C )h ; z + f (C )h ; z = +0
2 E I1

1 (F l ) h 2
f (C ); z = (P.6.53)
2 E I1
B) KORI[TENJE CASTIGLIANOVE METODE
Po Kastiglianovoj metodi, deformacije u ta~kama gde ne postoje optere}enja odre|uju se tako, da se u pravcima traènih
deformacija postavljaju fiktivna optere}enja.
Po{to u pravcu horizontalnog pomeranja ( f (C )z ) ta~ke (C) ne postoji aktivna sila, postavljamo fiktivnu silu ( Ff = 0 ).
Funkcija fiktivnog rada ( W f ) u skladu sa jedna~inom (6.32), ima}e strukturu koja sadrì aktivnu silu (F) i fiktivnu silu
( Ff = 0 ):
W f = W (F , F f ) (P.6.54)
Sude}i po sistemu optere}enja, radi se o savijanju, pa se jedna~ina za rad odre|uje prema izrazu (6.32). U radu koristimo
jednakost (6.03) prema kojoj je energija jednaka radu W=U:
l
1 M z2
2 E 0 I x
W = Wf = dz (P.6.55)
246
MOMENTI SAVIJANJA PO INTERVALIMA
Ram delimo na dva inetrvala:
(1). INTERVAL : M 1 = F z lz0

(2). INTERVAL : M 2 = F l F f z hz0 (P.6.56)
UKUPNA VREDNOST RADA
Dobija se kao zbir radova pojedinih intervala:
l l
2 2
1 2 M (1) 1 2 M (2 )
2 E 0 I x 2 E 0 I x
W = W(1) + W(2 ) = dz + dz (P.6.57)
POMERANJA TA^KE (C)
Odre|ivanje pomeranja se vr{i na osnovu jedna~ine (6.83).
Vertikalno pomeranje je:
W f 1 l 2 M (1) M (1) h
2 M (2 ) M (2 )
f (c ); y = = dz + dz =
F F f =0 2 E 0 2I F 0
I 1 F
F f =0
1 ( Fz )
l h
( F l F f z )
= ( z )dz + ( l )dz
E 0 I2 0 I1 F =0
f
F l3 1 h 1
f (C ); y = + (P.6.58)
E I1 l 3 I 2
Horizontalno pomeranje je:
W f 1 l 2 M (1) M (1) h
2 M (2 ) M (2 )
f (C ); z = = 0 I 2 F f dz + 0 I1 F f dz =
F 2 E
f F f =0 F f =0
1 ( F z )
l h
( F l F f z )
= 0 dz + ( z )dz
E 0 I2 0 I1 F =0
f
1 (F l ) h 2
f (C ); z = (P.6.59)
2 E I1
247
Moè se zapaziti da su ukupna pomeranja ta~ke (C) nezavisno od kori{tenog metoda ista.
PRIMER 6.8.
Ram (ABCD) koji je prikazan na slici (Sl. 6.2.7), optere}en je koncentrisanom silom (F) na sredini intervala (CD). Normalni
preseci svih intervala su stalni i imaju vrednost aksijalnog momenta inercije ( I ). Modul elasti~nosti materijala rama je (E).
Kori{tenjem Castiglianove metode, potrebno je izra~unati horizontalno pomeranje ta~ke (B.
ODRE\IVANJE OTPORA OSLONACA
Odre|ivanje se vr{i pomo}u jedna~ina ravnoteè.
(1) Y = F F Ay + FBy = 0
(2) Z =F F f Az =0
(3) M A
l
= F + FBy l = 0
2

(2) FAz = F f
(3) FBy =
1
F (P.6.60)
2
(1) 1
FAy = F
2
MOMENTI SAVIJANJA PO INTERVALIMA
Ram }e se podeliti na ~etiri intervala.
(1). INTERVAL : M 1 = F f z h z0
(2). INTERVAL : M 2 = F f h + FBy z = F f h +

1
Fz
1
l z0
2 2
(3). 1
INTERVAL : M 3 = F f h + FBy z F z = F f h F z
1
lz0
2 2
(4). INTERVAL : M 4 = FAz z = F f z h z0
(P.6.61)
248
l
l/2 l l/2 l
(3) (2)
D D' C C'
z z z
h (4) I
(1)
z FBy
A FAz Ff
B B'
FAy z f (B)y
Sl. 6.2.7
Dobija se kao zbir radova pojedinih intervala:
l l
h 2 2 2 2 2 h 2
1 M (1) 1 M (2 ) 1 M (3 ) 1 M (4 )
W f = W(1) + W(2 ) + W(3) + W(4 ) =
2E 0 I x
dz +
2E 0 I x
dz +
2E 0 I x
dz +
2 E 0 I x
dz
(P.6.62)
249
HORIZONTALNO POMERANJE TA^KE (B)
l M (1) l
M (2 )
2 M (1) dz + 2 M (2 ) dz +
W f 1 0 F f F f
f (B ) y = = =
0

F
f

F f =0 2E I x
l
M (3 ) l
M (4 )
+ 2 M (3 ) dz
0
dz + 2 M (4 )
F f F
0 f
F f =0
l
( )
l
F f z z dz + F f h + F z (h ) dz +
( ) 1

1 0
0 2
=
l
E Ix + F f h + F l F z (h ) dz + (F f z ) (z ) dz

l
1 1

0 4 2 0 F f =0
1 F l2 h
f (B ) y = (P.6.63)
8 E Ix
6.2.7. DEFORMACIJE KRIVIH GREDA
Deformacije krivih greda se odre|uju kori{tenjem teorijskih razmatranja iz dela koji se bavi
naponskim stanjem krivih greda (5.2), i upotrebom Castiglianove metode za odre|ivanje
deformacija koja je prikazana u delu (6.1.3).
Kao geometrijsku osnovu koriti}emo sliku (Sl. 5.26), na kojoj su nazna~eni: redukovani
sistem optere}enja teì{ta normalnog preseka krive grede (M, FN, T) i geometrijski pokazatelji
vezani za deformacije.
Elimini{imo ~lan ( ) iz jedna~ina (5.162).
MR
E 0 =
Ir
0
(1 + ) R = R
E

M
1 + 0 + R = R 1 + 0 (6.117)
E EI r E
250
U predhodnoj jedna~ini je ~lan ( 0 / E ) relativno mala veli~ina, pa se u daljoj analizi moè

zanemariti. Nakon sre|ivanja oblik jedna~ine (6.117) je slede}i:
1 1 M
= (6.118)
R EI r
y y
A T
dA
T
y M M
x O
FN FN
d
O
Sl. 6.17
Odredimo izraz za energiju elasti~nih deformacija [d (dU )] diferencijalnog sloja

diferencijalnog elementa grede koja ima diferencijalnu povr{inu pereseka (dA), na centralnom
rastojanju (y) od teì{ta normalnog preseka (Sl. 6.17). Ova energija je deo diferencijalne
energije elasti~nih deformacija (dU) cele diferencijalne zapremine (dV). Diferencijalnu
eneregiju elasti~nih deformacija (dU) odre|ujemo pomo}u jedna~ine (6.15).
d (dU ) = 2 dV
1
(6.119)
2
Diferencijalna zapremina sloja elementa grede je:
dV = dA(R + y )d (6.120)
Po{to je
ds
d = (6.121)
R
251
jedna~ina (6.120) dobija oblik:
dV = dA
(R + y ) ds (6.122)
R
Zamenimo u jedna~inu (6.119) izraz (6.122).
R+ y
d (dU ) = dA 2 dA ds (6.123)
R
Ako vrednost (ds) smatramo kona~nom, i obavimo integraciju jedna~ine (6.123), dobijamo
izraz za diferencijalnu energiju elasti~nih deformacija diferencijalnog elementa grede
2 (R + y )dA
ds
dU =
2 ER A
(6.124)
Razdvojmo funkciju iz predhodne jedna~ine na dva integralna ~lana.
ds 2
dU = R dA + 2 y dA (6.125)
2 ER A A

Drugi integralni ~lan jedna~ine (6.125) je jednak nuli, po{to je vrednost ( y dA = 0 ), kao
A
stati~ki moment povr{ine normalnog preseka po definiciji jednak nuli.
Izraz za normalni napon ( ) odre|en je jedna~inom (5.163). Ako izraz za normalni napon
( ) uvrstimo u jedna~inu (6.125), a ~lan ( 0 / E ) kao relativno malu veli~inu zanemarimo,
dobijamo izraz za diferencijnu energiju elasti~nih deformacija elementa krive grede (dU).
1
dU M (2s )ds (6.126)
2 EI r
Ako se vrednost redukovanog aksijalnog momenta inercije smatra konstatnom ( I r = const. ),

{to odgovara krivoj gredi konstantnog normalnog preseka, pa se obavi integracija, dobija se
izraz za energiju elasti~nih deformacija krive grede (ENERGIJA KRIVE GREDE).
1
U
2 EI r s
M (2s )ds (6.127)
252
Ako se moment savijanja (Ms) izrazi u funkciji centralnog ugla ( ) i iskoristi veza (6.121),
dobija se drugi oblik izraza za energiju elasti~nih deformacija krive grede (ENERGIJA KRIVE
GREDE).
1
U R M (2 )d (6.128)
2 EI r
U op{tem slu~ju moment savijanja ( M ( ) ) je funkcija redukovanog sistema optere}enja:
M ( ) = f (M 0 , Fn , FT ) (6.129)
Prema Castiljanovom metodu, deformacije se odre|uju na osnovu jedna~ina (6.73, 6.74,

6.127):
- Pomeranje ta~ke (0) u pravcu ose (y):
U 1 U
y(0 ) = =
FT EI r s
M (s )
FT
ds (6.130)
- - Pomeranje ta~ke (0) u pravcu ose (z):
U 1 U
z(0 ) = =
Fn EI r s
M (s )
Fn
ds (6.131)
- Ugaono zaokretanje normalnog preseka koji sadrì ta~ku (0):
U 1 U
(0 ) = =
M 0 EI r s
M (s )
M 0
ds (6.132)
Deformacije se naravno mogu odrediti i kori{tenjem jedna~ina (6.73, 6.74, 6.128).
253
PRIMER 6.9.
Kriva greda (AB) prikazana na slici (Sl. 6.2.7.1), optere}ena je koncentrisanom silom (F) na svom kraju u ta~ci (B). Normalni
preseci grede su stalni, a modul elasti~nosti materijala grede je (E).
Potrebno je odrediti izraze za horizontalno pomeranje ( f (B )x ) ivertikalno pomeranje ( f (B ) y ) ta~ke (B).
Po{to u pravcu horizontalnog pomeranje ne postoji aktivna sila, uvodi se fiktivno optere}enje (Ff).
A
M
(K)
R
B Ff
x

B'
F f (B)y
f (B)x
Sl. 6.2.7.1
MOMENT SAVIJANJA ZA TA^KU (K)
M = F (R x ) + F f y (P.6.64)
GEOMETRUJSKE VEZE
x = R cos ; y = R sin ; ds = R d (P.6.65)
254
h
1
Wf = W =
2 EI x 0
M 2 dz (P.6.66)
HORIZONTALNO POMERANJE TA^KE (B)
Odre|ivanje se vr{i na osnovu jedna~ine (6.83), stim da se koriste geometrijske veze (P.6.65).
- Horizontalno pomeranje je:
W f 1 M 1
f ( B )x =
F

=
EI M
F
ds

=
EI F [
(R x ) + F f y (]y )ds
=
f F f =0 x s f F f =0 x s F f =0
2
1
= [F (R R cos )] (R sin ) R d
EI x 0

3 F R3
f ( B )x = (P.6.67)
2 E Ix
- Vertikalno pomeranje je:
W f 1 M 1
f (B ) y =
F

=
EI
M
F
ds

=
EI F ([
R x ) + F f y ((R ]
x ))ds

=
F f =0 x s F f =0 x s F f =0
2
1
= [F (R R cos )] (R R cos ) R d
EI x 0

3 F R
3
f (B ) y = 2 (P.6.68)
4 E Ix
255
7. IZVIJANJE GREDA
Prilikom analize istezanja i pritiska u delu (5.1.1), izrazi za raspodelu normalnog napona ( )
i glavnog napona ( 1 ), izvedeni su tako da ne zavise od duìne grede. Ako je duìna
pritisnute grede (l) u odnosu na dimenzije normalnog preseka relativno velika, tada se pri
odre|ivanju dozvoljenih normalnih napona, duìna grede mora uzeti u obzir.
7.1. STABILNOST PRITISNUTIH GREDA
Ako se pritisnuta greda (dimenzionisana na pritisak) zbog nekog razloga izvede iz

ravnote`nog poloàja (udarac, pritisak vetra, oscilacije,), nakon prestanka dejstva
poreme}aja mogu}a su tri stanja:
STABILNO STANJE
Geometrijska osa pritisnute grede se nakon prestanka poreme}aja vra}a u stanje koje je imala
pre delovanja poreme}aja (greda zauzima stabilan poloàj).
INDIFERENTNO STANJE
Geometrijska osa pritisnute grede se nakon prestanka poreme}aja zadràva u novom poloàju,
koji je izazvan poreme}ajem.
LABILNO STANJE
Geometrijska osa pritisnute grede se nakon prestanka poreme}aja ne vra}a u po~etni poloàj,
ve~ se deformacije grede naglo pove}avaju, i kona~no dolazi do loma konstrukcije.
Posledeca labilnog stanja pritisnutih greda se u otpornosti materijala zove IZVIJANJE

GREDA.
Tokom analize koja sledi, poterbno je odrediti one KRITI^NE VELIÎNE ( FK , K , l K ), pri
kojima pritisnuta greda postaje labilna.
256
7.1.1. VITKOST GREDA
Po konvenciji, vitko{}u greda se naziva ~inilac koji sadrì redukovanu duìnu grede (lr),
povr{inu normalnog preseka (A), i vrednost minimalnog glavnog momenta inercije (I2).
Minimalni glavni moment inercije (I2) je merodavan, po{to se izvijanje uvek doga|a oko
glavne ose (2), za koju je aksijalni moment inercije najmanji (greda je najslabija).
lr
= (7.01)
I2
A
7.2. EULER-OV POSTUPAK
Ovaj postupak je primenljiv za pritisnute grede ~iji je stvarni (vladaju}i) normalni napon u
granicama proporcionalnog dela dijagrama napona i dilatacija ( , ) (HOOKE-ov dijagram)
(Sl. 7.03).
0 p (7.02)
Gde su:
- Stvarni (vladaju}i) normalni napon
p - Normalni napon na gornjoj granici proporcionalnosti
7.2.1. ODRE\IVANJE KRITI^NE SILE
Izraz za kriti~nu silu (FK) odre|ujemo na primeru pritisnute grede duìne (l), modula
elasti~nosti (E), i minimalnog glavnog momenta inercije (I2), koja je prikazana na slici
(Sl. 7.01). Kao posledica delovanja aksijalne sile (FK), pritisnuta greda se na udaljenju (z) od
oslonca (A) deformi{e u pravcu normalnom na geometrijsku osu za vrednost (yz=y).
Moment savijanja u poloàju (z) je:
M ( z ) = Fk y (7.03)
257
Sl. 7.01
Diferencijalna jedna~ina elasti~ne linije deformisane grede je:
EI 2 y '' = M ( z ) = Fk y (7.04)
ako se uvede smena:
Fk
k2 = (7.05)
EI 2
jedna~ina (7.04) dobija slede}u formu:
y '' + k 2 y = 0 (7.06)
Op{te re{enje diferencijalne jedna~ine (7.06) je:
y = C1 cos kz + C2 sin kz (7.07)
Integracione kostante (C1, C2) odre|uju se na osnovu poznatih grani~nih uslova:
Za : z = 0 je y = 0 C1 = 0
z =l je y = 0 C2 sin kl = 0 (7.08)
Za : C2 0 sin kl = 0 kl = n ; [n = 1,2,3,.......]
Kod analize izvijanja grede posmatra se samo prvi talas sinusoide, odnosno (n=1),
n 2
k= : za n = 1 k = k2 = (7.09)
l l l2
258
tako da je vrednost kriti~ne sile (FK) na osnovu jedna~ine (7.05) slede}a:
2 EI 2
FK = (7.10)
l2
Ako u jedna~inu (7.07) uvrstimo vrednosti integracionih konstanti (7.08) i vrednost smene (k)
iz jedna~ine (7.09), dobijamo jedna~inu elasti~ne linije izvijene grede.

y = C2 sin z (7.11)
l
Duìna prve periode se dobija iz jedna~ine (7.11).
2
P= = 2l (7.12)

l
r =0.7l
r =0.5l
r =l
l
l
l
r =2l
(I) (II) (III) (IV)

ALAP TIPUS
Sl. 7.02
259
Prikazan postupak se moè primeniti i za druge tipove uklje{tenja, stim da se kod re{avanja
diferencijalnih jedna~ina moraju odabirati grani~ni uslovi koji odgovaraju datom
konstruktivnom re{enju. Zbog navedenog, menjaju se i izrazi za odre|ivanje kriti~nih sila
(FK). Sa matemati~ke ta~ke gledi{ta, ove promene nisu strukturne, i odnose se samo na duìnu
periode elasti~ne linije.
Na slici (Sl. 7.02) prikazano je nekoliko ~esto kori{tenih tipova uklje{tenja pritisnutih greda,
sa odgovaraju}im oblicima elasti~nih linija i duìna perioda. Ako odgovaraju}e duìne
perioda ozna~imo kao redukovane duìne (lr), tada se za svaki poseban slu~aj mogu odrediti
kriti~ne sile izvijanja, kao redukovani oblici jedna~ine (7.10), u obliku:
2 EI 2
FK = (7.13)
lr2
7.2.2. ODRE\IVANJE KRITI^NOG NORMALNOG NAPONA
Za slu~aj naprezanja na pritisak, vaè}a je jedna~ina:
FK
K = (7.14)
A
Koriste}i vezu (7.13), predhodna jedna~ina dobija oblik:
FK 2 EI 2
K = = 2 (7.15)
A lr A
Ako u predhodnu jedna~inu uvrstimo izraz za vitkost ( ) iz jedna~ine (7.01), dobija se izraz
za kriti~ni napon na izvijanje:
2E
K = (7.16)
2
Izraz za odre|ivanje kriti~nog napona ( K ) je hiperbola u funkciji vitkosti ( ), koja se

naziva EULEROVA HIPERBOLA. Kao {to je re~eno, ovaj metod se moè primeniti za
vrednosti kriti~nih napona ( K ) koji ne prelaze vrednost normalnog napona na granici
proporcionalnosti ( P ). Najmanja vrednost vitkosti ( ) koja odre|uje granicu kori{tenja
metoda, odre|uje se iz jedna~ine (7.16), na osnovu uslova ( K P : = P ):
260
2E
P 2
P

E
P (7.17)
P
7.3. TETMAJER-OV POSTUPAK
Pritisnute grede su u praksi optere}ene i sa naponima u oblasti nelinearnih elasti~nih

deformacija, ozna~enih na slici (Sl. 7.03) kao oblast (P-T). Za ovu oblast ne vaì HOOKE-ov
zakon, pa se ni EULEROV metod koji je baziran na pomenutom zakonu ne moè koristiti.
Za odre|ivanje kriti~nog napona za oblast nelinearnih elasti~nih deformacija (P-T) koristi se

TETMAJEROV EMPIRIJSKI METOD. Ovaj metod je razvio TETMAJER LAJOS, i baziran je
na velikom broju iskustvenih podataka (merenih vrednosti), na osnovu kojih je odre|en
empirijski izraz za odre|ivanje kriti~nog napona pri izvijanju:
K = a b P (7.18)
Kojeficijenti (a, b) u jedna~ini (7.18) tabli~ne su vrednosti, i zavise od osobina upotrebljenog

materijala.
Po{to se zona nelinearnih elasti~nih deformacija nalazi izme|u gornje granice

proporcionalnosti ( P ) i donje granice te~enja materijala ( T ), grani~na vrednost vitkosti
( ) odre|uje iz jedna~ine (7.18) iz uslova ( K = T ; = T ):
a T
T = (7.19)
b
U tablicama iz otpornosti materijala date su empirijske jedna~ine za odre|ivanje kriti~nog

napona i grani~ne vrednosti vitkosti za ve}inu upotrebljavanih materijala, kao komplet
podataka ( K = a b . ; T ; P )
Za istu oblast (P-T) postoje i drugi, re|e kori{teni metodi, kao {to je ENGESEROV METOD.
Metod za osnovu koristi EULEROV METOD, stim da se vrednost modula elasti~nosti (ET)
odre|uje za svaki slu~aj optere}enja (dilatacije) posebno.
261
2 ET
K = (7.20)
2
7.4. (W)-POSTUPAK
Zbog ~esto katastrofalnih posledica, koje mogu nastati pri izvijanju, svaka dràva u svom
zakonodavstvu propisuje, da se pored teorijskih metoda, OBAVEZNO obavi i kontrolni
prora~un pritisnutih konstrukcija. Naprimer, ova oblast je regulisana jugoslovenskim
standardom (JUS U.E7.087, JUS U.E7.088 ).
Od zakonom predvi|enih kontrolnih postupaka ~esto se koristi kontrolni metod, koji se

zasniva na odre|ivanju dodatnog kojeficijenta sigurnosti pritisnute konstrukcije. Zbog naziva
kojeficijenta sigurnosti, kontrolni postupak se naziva OMEGA POSTUPAK. Kojeficijent (w)
je dat u tablicama kao funkcija vitkosti ( ) za svaku vrstu kori{tenog materijala zasebno.
Prema ovom metodu (postupku) vrednost dozvoljenog kriti~nog napona na izvijanje iznosi:
dC
dK = (7.21)

Gde je : dC dozvoljeni normalni napon na pritisak (za kori{ten materijal).
M M
=
T
T K T =
K a-b
E
E dK
P P = 2
K
dc
dK
2
c
(STVARNI NORMALNI NAPON)
(PRITISAK)
T P dK
o o (ÎST (TETMAJEROVA (EULEROVA

OBLAST)

PRITISAK) BLAST)
0< < T T< < P P
<
Sl. 7.03
262
7.5. DIMENZIONISANJE I PROVERA
Dimenzionisanje i provera je tematika detaljnije analize u delu (9). Ovog kursa. Na ovom
mestu se zbog sloènosti postupaka i ve}eg broja metoda, u vidu blok dijagrama daje redosled
radnji, sa kojima se relativno lako moè obaviti kako dimenzionisanje, tako i provera
pritisnutih greda (izloènih opasnosti od izvijanja).
Posebno se treba ibratiti pa`nja, da se radi o pritisnutim gredama, pa je polazna osnova i pri
dimenzionisanju i pri proveri, stvarni (vladaju}i) napon na pritisak. Nakon odre|ivanja
stvarnog (vladaju}eg) normalnog napona na pritisak, vr{i se provera na izvijanje. Nezavisno
od metoda koji se koristi, OBAVEZNA je kontrola po OMEGA postupku. U slu~aju da se
utvrdi, da dimenzije pritisnute grede ne odgovaraju zahtevima koji se predvi|aju pri izvijanju,
potrebno je menjati geometrijske karakteristike preseka grede ( A, I 2 ), ili koristiti materijal
boljih mehani~kih svojstava.
263
POSTUPAK PROVERE I DIMENZIONISANJA
PROVERA DIMENZIONISANJE
START START

F,l,A,E,I ,M , M, K,T, P
F,l,E, M , M , K , T, P
K =a-b , r ) K=a-b , (lr)
2
dc= M
M
dc= M
= AF dc F <
A
lr
= I2 A,I2
A
0< < T
DA
NE
T<< P NE
DA
(ÎST (TETMAJER-OVA (EULER-OVA (OMEGA

PRITISAK) OBLAST) OBLAST) POSTUPAK)
= f()
dK= a-b dK = 2
2
dK=
dc

() ()
< dK
NE
DA
< dc NE
DA
ODGOVARA
KRAJ
264
PRIMER 7.1.
Pritisnuta greda duìne (l=2000 mm) prikazana na slici (Sl. 7.1), izra|ena je od valjanog profila (U-10) prema standardu (JUS
C.B3.141). Materijal grede je (^.0300), ~ija je zatezna ~vrsto}a ( M = 400 MPa ), a modul elasti~nosti ( E = 2,2 105 MPa ).
Faktori sigurnosti su, na pritisak ( M = 2 ) a na izvijanje ( K = 2 ). Greda je na prikazan na~in, optere}ena aksijalnom silom
(F=5 KN).
Potrebno je izvr{iti proveru grede na izvijanje.
POSTUPAK PROVERE
START
POLAZNI PODACI
F = 5000 N
l = 2000 mm
lr = 0,7 l = 1400 mm
M = K = 2
PODACI IZ TABLICA
I 2 = 29,3 10 4 mm 4 (P.7.01)
A = 1350 mm 2
M = 400 MPa
E = 2,2 105 MPa
T = 84
P = 108
K = 289 0,82 MPa
DOZVOLJENI NORMALNI NAPON NA PRITISAK
M 400
dC = = = 200 MPa (P.7.02)
M 2
STVARNI (VLADAJU]I) NORMALNI NAPON
F 5000
= = = 3,7 MPa (P.7.03)
A 1350
265
l
A
Sl. 7.1
VITKOST
lr 1400
= = = 94,85 (P.7.04)
I2 293000
A 1350
ODRE\IVANJE OBLASTI FUNKCIONISANJA
t = 84 = 94,85 p = 108
(P.7.05)
TETMAJEROVA OBLAST
DOZVOLJENI NAPON NA IZVIJANJE
289 0,82 289 0,82 94,85

dK = = = 105,6 MPa (P.7.06)
K 2
DOZVOLJENI NAPON NA IZVIJANJE PO (w) POSTUPKU
Sigurnosni faktor (w) se odre|uje iz tablice za kori{ten materijal u zavisnosti od vitkosti ( ).
w = f ( ) = 1,73
dC 200
dK = = = 115,6 MPa (P.7.07)
w 1,73
266
KONA^NA PROVERA
Za upore|enje se koristi manja vrednost dozvoljenog napona na izvijanje ( dK min ), iz obrazaca (P.7.06, P.7.07).
= 3,7 MPa dK min = 105,6 MPa (P.7.08)
Po{to je vrednost stvarnog (vladaju}eg) normalnog napona ( ) manja od najmanje dozvoljene vrednosti napona na izvijanje
( dK min ), kori{ten profil (U-10) sa stanovi{ta izvijanja ODGOVARA.
PRIMER 7.2.
Pritisnuta greda duìne (l=1000 mm) prikazana na slici (Sl. 7.2), izra|ena je od valjanog profila (U) prema standardu (JUS
C.B3.141). Materijal grede je (^.0300), ~ija je zatezna ~vrsto}a ( M = 400 MPa ), a modul elasti~nosti ( E = 2,2 105 MPa ).
Faktori sigurnosti su, na pritisak ( M = 2 ) a na izvijanje ( K = 2 ). Greda je na prikazan na~in optere}ena aksijalnom silom
(F=5 KN).
Potrebno je odrediti dimenziju najmanjeg standardnog profila koji odgovara zadatim zahtevima.
B
l
Sl. 7.2
267
POSTUPAK DIMENZIONISANJA
START
POLAZNI PODACI
F = 5000 N
l = 1000 mm
l r = 2 l = 2000 mm
M = K = 2
PODACI IZ TABLICE
(P.7.09)
M = 400 MPa
E = 2,2 10 5 MPa
T = 84
P = 108
K = 289 0,82 MPa
DOZVOLJENI NORMALNI NAPON NA PRITISAK
M 400
dC = = = 200 MPa (P.7.10)
M 2
DIMENZIJA PROFILA KOJA ODGOVARA NAPREZANJU NA PRITISAK
F F 5000
dc A= = = 25 mm 2
A dc 200

PRVI VECI PROFIL JE U 8 (P.7.11)
GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE PROFILA U-8
I 2 = 63000 mm 4
(P.7.12)
A = 758 mm 2
STVARNI (VLADAJU]I) NORMALNI NAPON
F 5000
= = = 6,59 MPa (P.7.13)
A 758
268
VITKOST
lr 2000
= = = 219 (P.7.14)
I2 63000
A 758
ODRE\IVANJE OBLASTI FUNKCIONISANJA
= 219 P = 108

EULEROVA OBLAST (P.7.15)
DOZVOLJENI NAPON NA IZVIJANJE
2 E 2 2,2 10 5
dK = = = 22,85 MPa (P.7.16)
2 K 219 2 2
DOZVOLJENI NAPON NA IZVIJANJE PO (w) POSTUPKU.
Sigurnosni faktor (w) se odre|uje iz tablice za kori}ten materijal,u zavisnosti od vitkosti ( ).
w = f ( ) = 8,82
dC 200
dK = = = 22,67 MPa (P.7.17)
w 8,82
KRAJNJA PROVERA
Za upore|enje se koristi manja vrednost dozvoljenog napona na izvijanje ( dK min ), iz obrazaca (P.7.16, P.7.17).
= 6,59 MPa dK min = 22,67 MPa (P.7.18)
Po{to je vrednost stvarnog (vladaju}eg) normalnog napona ( ) manja od najmanje dozvoljene vrednosti napona na izvijanje
( dK min ), izabrani profil (U-8) sa stanovi{ta izvijanja ODGOVARA.
269
8. STATI^KI NEODRE\ENI ZADACI
Prema konvenciji, STEPENOM STATI^KE NEODRE\ENOSTI naziva se izraz:
S = nk (8.01)
u kome je:
n - broj nepoznatih reakcija veza
k - stepen slobode kretanja (mogu}i broj stati~kih jedna~ina ravnoteè)
- u prostoru: k 6
- u ravni: k 3
U zavisnosti od znaka stepena stati~ke neodre|enosti (S) , mogu}i su slede}i slu~ajevi:
a.
Ako je stepena stati~ke neodre|enosti manji od nule ( S 0 ), broj stati~kih jedna~ina

ravnoteè (k) je ve}i ob broja nepoznatih reakcija (n), pa se tada radi o mahanizmima sa (S)
stepeni slobode kretanja.
b.
Ako je stepena stati~ke neodre|enosti jednak nuli ( S = 0 ), broj stati~kih jedna~ina ravnoteè
(k) je jednak sa brojem nepoznatih reakcija veza (n). Ovakav slu~aj odgovara sistemu koji je u
relativnom stanju mirovanja, i za njega se vrednosti reakcija veza mogu jednozna~no odrediti.
c.
Ako je stepena stati~ke neodre|enosti ve}i od nule ( S 0 ), broj stati~kih jedna~ina ravnoteè
(k) je manji od broja nepoznatih reakcija veza (n), pa se vrednosti reakcija veza nemogu
jednozna~no odrediti. Ovakvi sistemi (zadaci) se nazivaju STATI^KI NEODRE\ENI
SISTEMI (ZADACI).
Stati~ki neodre|eni zadaci se mogu re{iti tako, da se postavi (S) DOPUNSKIH JEDNAÎNA.
Dopunske jedna~ine se formiraju na osnovu poznatih deformacija grede (ugibi, nagibi).
270
8.1. ODRE\IVANJE DOPUNSKIH JEDNAÎNA
Kao {to je to u predhodnom ~lanu re~eno, dopunske jedna~ine se formiraju na osnovu

poznatih deformacija grede (ugibi, nagibi).
8.1.1. CLAPEYRONOVA JEDNAÎNA
Ovaj metod je razvijen u cilju re{avanja kontinualnih greda sa vi{e oslonaca, i sloènim
sistemom optere}enja.
U op{tem slu}aju je broj oslonaca (N). Metod se odnosi na grede, kod koji je jedan oslonac
fiksan (zglobna veza), a ostali oslonci su pomi~ni (klizni) (Sl. 8.01).
OSNOVNI SISTEM
(+1)
(1) (K-1) (K) (K+1) (N)
0
z
()
y (K) (K+1)
Sl. 8.01
EKVIVALENTNI SISTEM
(K-1) (K)
z
()
(K)
(+1)
y (K+1)
(K)
(K+1)
Sl. 8.02
271
Broj nepoznatih reakcija veza u osloncima (N) je slede}i:
n = N +1 (8.02)
Na osnovu veza (8.01, 8.02.) stepen stati~ke neodre|enosti je:
S = n3 = N 2 (8.03)
Rezultat poslednje jedna~ine ujedno predstavlja i broj dopunskih jedna~ina koje treba
postaviti.
Sistem optere}enja, koji gredu sa (N) oslonaca (OSNOVNI SISTEM) drì u ravnoteì
(Sl. 8.01), je slede}i:
- Skup nepoznatih reakcija veza:
{Rn } = {F(K 1), F(K ), F(Kz ), F(K +1), M (K 1), M (K +1)} (8.04)
- Spoljnji (aktivni) sistem optere}enja koji deluje na intervalima (K-1, K) i (K, K+1):
{K }= {F } ; {F }
j i K i K +1 (8.05)
Izdvojmo iz (cele grede) OSNOVNOG SISTEMA deo grede koji sadrì dva intervala sa tri
oslonca, koju }emo zvati OSNOVNA GREDA. Uklonimo (u mislima ) unutra{nje veze
osnovne grede. Dve dobivene ELEMENTARNE GREDE su u stanju stati~ke ravnoteè.
Oslonce ozna~imo kao (K-1 , K , K+1), a raspone (duìne intervala) elementarneih greda
obeleìmo sa ( l K , l K +1 ) (Sl. 8.02).
Uklonjene veze osnovne grede zamenimo odgovaruji}im (ekvivalentnim) sistemom reakcija

veza (RS).
Reaktivne spregove (MK-1, MK, MK+1) na elementarnim gredama treba odrediti tako, da
deformacije (ugib, nagib) u osloncu (K) budu iste kao deformacije istog oslonca na osnovnoj
gredi. Ako se ovaj uslov ostvari, tada }e sa stanovi{ta deformacija, osnovna greda i elentarne
grede biti EKVIVALENTNE (ne}e se razlikovati), pa }e se i sistem od dve elementarne grede
zvati EKVIVALENTNI SISTEM.
Ukupan sistem optere}enja koji ekvivalentni sistem drì u stanju stati~ke ravnoteè, naziva se
EKVIVALENTNI SISTEM OPTERE]ENJA. Stuktura ekvivalentnog sistema optere}enja je
slede}a (Sl. 8.02):
- Skup utra{njih reakcija veza u ta~ci (K) (spregovi):
{RS } = {M (K )} (8.06)
272
- Skup ekvivalentnih reakcije veza:
{R} = {Rn }+ {RS } = {F(K 1), F(K ), F(Kz ), F(K +1), M (K 1), M (K ), M (K +1)} (8.07)
- Ekvivalentni sistem aktivnih (spoljnjih) optere}enja:
{K } = {K j }+ {RS }+ M (K 1), M (K +1) = {Fi }K , {Fi }K +1 , M (K 1), M (K ), M (K +1) (8.08)
Karakteri oslonaca (K-1, K, K+1) ostaju isti (zglob, klizni oslonac) i nakon rastavljanja
osnovne grede na dve elementarne grede. Na osnovu odrànja kontinuiteta (elasti~na linija je
neprekinuta), ekvivalentni sistem aktivnih (spoljnjih) optere}enja (8.08) osnovne grede, mora
osigurati, da nagibi sa leve i desne strane oslonca (K) budu istit.
(K ) = (K +1) (8.09)
Komponente nagiba (8.09), se sastoje iz pojedinih nagiba koji su prouzrokovani delovanjem

ekvivalentnog sistema aktivnih (spoljnjih) optere}enja (8.08).
[F ] [F ]
(K ()K 1) + (Ki) ( K ) + (K ()K ) = ( K +(K1)+1) + (Ki+(1K)+1) + ( (+K ))
M M M M
(8.10)
K 1
Izraze za komponentne nagibe (8.10), nalazimo u tablicama iz otpornosti materijala, ili ih

odre|ujemo pomo}u jednog od metoda obra|enih u ovom kursu:
M (K 1)l (K ) M (K )l (K ) [F ] M (K )l (K +1) M (K +1)l (K +1) [F ]

+ (Ki) ( K ) = + + (Ki )( K +1) (8.11)
6 EI x 3EI x 3EI x 6 EI x
Ako predhodnu jedna~inu sredimo tako, da svi spregovi budu na levoj strani, dobijamo
jedna~inu, koja se se zove CLAPEYRONOVA JEDNAÎNA.
(
M (K 1)l(K ) + 2M (K ) (l(K ) + l(K +1) )+ M (K +1)l(K +1) = 6 EI x (Ki) ( K ) (Ki )( K +1)
[F ] [F ]
) (8.12)
Clapeyronova jedna~ina sadrì tri nepoznate veli~ine (spregovi).
Pomo}u prostog primera, prikazanog na slici (Sl. 8.03), moè se odrediti broj osnovnih greda
koji se moè formirati (izdvojiti) iz osnovnog sistema:
Q = N 2 (8.13)
273
To ujedno zna~i, da se moè postaviti (formirati) isti broj Clapeyronovih jedna~ina.
Broj (N-2), Clapeyronovih jedna~ina (8.13), koji se moè postaviti za osnovni sistem sa (N)
oslonaca, jednak je stepenu stati~ke neodre|enosti definisan vezom (8.03).
Po{to se broj (N-2) Clapeyronovih jedna~ina poklapa sa brojem stepeni stati~ke

neodre|enosti, to se ove jedna~ine koriste kao dopunske jedna~ine pri odre|ivanju reakcija
veza osnovnog sistema.
2 4
1 2 3 4 5 6
z
y 1 3
Sl. 8.03
Prilikom kori{tenja ovog metoda, u prvom koraku se osnovni sistem sa (N) oslonaca treba
podeliti na (Q) ekvivalentnih sistema. U nastavku se za sve elentarne grede trebaju postaviti
jedna~ine ravnoteè, iz kojih se jednozna~no odre|uju vrednosti reakcije veza.
PRIMER 8.1.
Greda (ABC)-OSNOVNI SISTEM, koja je prikazana na slici (Sl. 8.1), optere}ena je kontinualnim optere}enjem ( ). Presek
grede je stalan ( I x ), a modul elasti~nosti materijala grede je (E).
Potrebno je odrediti reakcije veze koriste}i Clapeyronove jedna~ine.
ANALIZA OSNOVNOG SISTEMA
Osnovni sistem je prikazan na slici (Sl. 8.1).
Pri re{avanju zadatka koristi}e se slede}e oznake:
F(K 1) = FAy , FAz ; F(K ) = FBy ; F(Kz ) = FBz ; F(K +1) = FCy
(P.8.01)
M (K 1) = M A = 0 ; M (K ) = M B = M ; M (K +1) = M C = 0
274
- Skup nepoznatih reakcija veza je prema relaciji (8.04):
{Rn } = {F(K 1), F(K ), F(Kz ), F(K +1), M (K 1), M (K +1)}=

= {FAy , FAz , FBy , FCy , 0, 0}
(P.8.02)
- Skup aktivnih spoljnjih optere}enja je prema relaziji (8.05):
{K }= {F } ; {F }
j i K i K +1 = { } (P.8.03)
FA y FBy () FCy

FA z
A C z
B
()
Sl. 8.1
FA y F'By
M
()
FA z A () B z
F''By
FCy
()
M
z
B C
()
Sl. 8.2
275
- Broj oslonaca je:
N=3 (P.8.04)
- Broj jedna~ina ravnoteè je:
k=3 (P.8.05)
- Broj nepoznatih reakcoja veza je:
n=4 (P.8.06)
- Stepen stati~ke neodre|enosti je prema definiciji (8.01):
S = nk = 43 (P.8.07)
OSNOVNI SISTEM je stati~ki neodre|en, po{to je stepen stati~ke neodre|enosti (S=1). Prema Clapeyronovom metodu,
osnovni sistem se treba podeliti na osnovne grede, a osnovna greda na elementarne grede, i tako formirati ekvivalentne
sisteme. U predmetnom zadatku, osnovni sistem i osnovna greda (postoji samo jedna) se podudaraju.
ANALIZA EKVIVALENTNOG SISTEMA
Ekvivalentni sistem je prikazan na slici (Sl. 8.2).
- Spreg u osloncu (B=K) shodno ozna~avanju (8.06) je:
{RS } = {M (K )}= M (P.8.07)
- Skup ekvivalentnih reakcija veza je prema (8.07):
{R} = {Rn }+ {RS } = {F(K 1), F(K ), F(Kz ), F(K +1), M (K 1), M (K ), M (K +1)}=
{ }
(P.8.08)
= FAy , FAz , FBy' , FBy'' , FCz , 0, M , 0
- Ekvivalentni sistem optere}enja je prema vezi (8.08):
{K } = {K j }+ {RS }+ M (K 1), M (K +1) = {Fi }K , {Fi }K +1 , M (K 1), M (K ), M (K +1) =

(P.8.09)
{ , 0, M , 0}
Za levu elementarnui gredu se moè postaviti tri jedna~ine, a za desnu elementarnu gredu se moè postaviti samo dve
jedna~ine (u desnom intervalu nema aktivnih optere}enja u horizontalnom pravcu, pa se ni odgovaraju}a jedna~ina ravnoteè
ne moè iskoristiti). To zna~i, da je ukupan broj jedna~ina ravnoteè pet (5).
276
- Jedna~ine ravnoteè eklvivalentnog sistema su:
INTERVAL (AB).
(1) Y = FAy F ' B + l = 0

(2) Z = FAz = 0 (P.8.10)
(3) M A = F ' B l 1 (l )2 M = 0
2
..INTERVAL (BC).
(4) Y = FB'' FC + l = 0
(P.8.11)
(5) M B = M + Fcl 1 l 2 = 0
2
- Dopunska Clapeyronova jedna~ina je prema jedna~ini (8.12), uz kori{tenje ozna~avanja (P.8.01):
(6) (
M (K 1)l (K ) + 2M (K ) (l (K ) + l (K +1) ) + M (K +1)l (K +1) = 6 EI x (Ki) ( K ) (Ki )( K +1)
[F ] [F ]
)

1 l3 1 l3
0 l + 2( M )(l + l ) + 0 l = 6 EI x (P.8.12)
24 EI x 24 EI x
- Izra~unavanje reakcije veza, na osnovu jedna~ina ravnoteè ekvivalentnog sistema (P.8.10, P.8.11, P.8.12):
(6).... ...M = 1 l
8
(2).... ...FAz = 0
(3)..... ...FB' = 5 l
8
(4).... ...FB'' = 5 l (P.8.13)
8
(1).... ...FAy = 3 l
8
(5).... ...FC = 3 l
8
5
FB = FB' + FB'' = l
4
277
8.1.2. TABLI^NI METOD
Ako je stepen stati~ke neodre|enosti grede (osnovni sistem) sa vi{e oslonaca (S), onda se iz
skupa reakcija veza {Rn } moè odrediti {RS } reakcija ~ije su odgovaraju}e deformacije
poznate.
Odabrane reakcije veza {RS } se (u mislima) uklone, i formira se jedan sistem koji je sa
stanovi{ta deformacija EKVIVALENTAN (ne razlikuje se od osnovnog sistema) sa
OSNOVNIM SISTEMOM. Vrednosti reakcija veza {RS } odre|ujemo tako, da oni zajedno sa
sistemom aktivnih opotere}enja osnovnog sistema {K j }, osiguravaju deformacije
ekvivalentnog sistema koji se podudaraju sa deformacijama osnovnog sistema. Izrazi za
deformacije se nalaze iz odgovaraju}ih tablica za otpornost materijala.
Karakteristike ekvivalentnog sistema su:
- Skuo reakcija veza ekvivalentnog sistema:
{R} = {Rn }+ {RS } (8.14)
- Ekvivalentni sistem optere}enja je:
{K } = {K j }+ {RS } (8.15)
PRIMER 8.2.
Greda (ABC)-OSNOVNI SISTEM, koja je prikazana na slici (Sl. 8.2), optere}ena je kontinualnim optere}enjem ( ). Presek
grede je stalan ( I x ), a modul elasti~nosti materijala grede je (E).
Potrebno je odrediti reakcije veze koriste}i tablice iz otpornosti materijala.
278
ANALIZA OSNOVNOG SISTEMA (Sl. 8.3)
FA y FBy FCy
A z
FA z B C
Sl. 8.3
FA y FCy
A z
C
FA z FBy B
Sl. 8.4
- Skup nepoznatih reakcija veza je:
{Rn } = {FAy , FAz , FBy , FCy } (P.8.14)
- Sistem optere}enja je:
{K }= { }
j (P.8.15)
k=3 (P.8.16)
- Broj nepoznatih reakcija veza je:
n=4 (P.8.17)
- Stepen stati~ke neodre|enosti je po defoiniciji (8.01):
S = nk = 43 (P.8.18)
279
Stepen stati~ke neodre|enosti grede (OSNOVNOG SISTEMA) je (S=1)., {to zna~i, da se (u mislima) treba ukloniti jedna veza
( RS ). U konkretnom slu~aju ukloni}e se oslonac (B), a dejstvo veze }e se zameniti sa reakcijom veze (FBy) (Sl.8.4).
ANALIZA EKVIVALENTNOG SISTEMA (Sl. 8.4)
- Skup reakcija veza koje su uklonjene je:
{RS } = {FBy } (P.8.19)
- Skup reakcije veza ekvivalentnog sistema su:
Stavljanjem reakcije veze (FBy) u malu zagradu isti~emo, da je sa stanovi{ta osnovnog sistema, ona i dalje nepoznata veli~ina,
ali se u ekvivalentnom sistemu sa njom postupa kao sa aktivnom silom
{R} = {Rn }+ {RS } = {FAy , FAz , (FBy ), FCy , } (P.8.20)
- Ekvalentni sistem optere}enja je:
{K } = {K j }+ {RS } = { , FBy } (P.8.21)
- Uslov deformacije je:
Sa stanovi{ta ekvivalencije, vertikalno pomeranje ta~ke (B) u oba sistema mora biti jednako nuli:
f By = 0 (P.8.22)
- Jedna~ine ravnoteè ekvivalentnog sistema su:
(1) Y = FAy FBy + 2l = 0

(2) Z = FAz = 0 (P.8.23)
(3) M A = FBy l 1 (2l )2 + FCy = 0

2
- Dopunska jedna}ina na osnovu uslova deformacije (P.8.22) je:
5 (2l ) 1 FBy (2l )

4 3
(4) f (B ) = f
(B ) +f FB
(B ) = =0 (P.8.24)
384 EI x 48 EI x
280
- Izra~unavanje vrednosti reakcija veza na osnovu jedna~ina (P.8.23, P.8.24):
(4) FB = 5 l
4
(2) FAz = 0
(3) FC = 3 l
(P.8.25)
8
(1) FAy = 3 l
8
8.1.3. RE[AVANJE PROBLEMA METODOM DEFORMACIONOG RADA
Ako je stepen stati~ke neodre|enosti grede (osnovni sistem) sa vi{e oslonaca (S), onda se iz
skupa reakcija veza {Rn } moè odrediti {RS } reakcija ~ije su odgovaraju}e deformacije
poznate.
Odabrane reakcije veza {RS } se (u mislima) uklone, i u daljem se radu sa njima postupa kao
sa PREDPOSTAVLJENIM AKTIVNIM OPTERE]ENJEM. Na ovaj na~in se dobija
PREDPOSTAVLJENI SISTEM OPTERE]ENJA koji se sastoji iz skupa aktivnih i
predpostavljenih optere}enja:
{K } = {K j }+ {RS } (8.16)
Rad predpostavljenog sistema optere}enja (8.16) ima slede}u strukturu:
[
W (K ) = f {K j }+ {RS } = W ] (8.17)
Reakcije veza {RS } ~ine sile i spregovi:
{RS } = {F1 ,......, FS1 , M 1 ,......., M S 2 } ; S = S1 + S 2 (8.18)
Vrednost deformacija koje su posledice dejstva sistema optere}enja (8.16) je jednaka nuli
(nema pomeranja).
Analiti~ki izrazi za deformacije date su Castiglianovim jedna~inama (6.73, 6.74).

Matemati~ka i su{tinska struktura rada ( W (K ) ) predpostavljenog sistema optere}enja (8.17)
se podudara sa strukturom izraza za rad ( W (K j )) kojim se koristi u Castiglianovim
jedna~inama (6.73, 6.74).
281
Po{to je vrednost deformacija u osloncima (vezama) jednaka nuli, parcijalni izvodi rada
predpostavljenog sistema optere}enja (8.17) po reakcijama veza moraju biti jednaki nuli:
W W W
f1 = = 0 ; f2 = = 0 ;.................; f S1 = =0
F1 F2 FS1
(8.19)
W W W
1 = = 0;2 = = 0 ;.................; S 2 = =0
M 1 M 2 M S 2
Dobijen sistem jedna~ina (8.19) se sastoji iz (S) jedna~ina, koje sarè ukupno (S=S1+S2)
nepoznatih reakcija veza {RS }. Re{enjem sistema jedna~ina (8.19) dobijaju se izrazi za
eksplicitno odre|ivanje reakcija veza ( {RS }). Ostale reakcije veza se odre|uju iz stati~kih
jedna~ina ravnoteè osnovnog sistema.
PRIMER 8.3.
Ram (ABC) (OSNOVNI SISTEM), prikazan na slici (Sl.8.5) optere}en je koncentrisanom silom (F). Normalni preseci rama su
stalni ( I x ), a modul elasti~nosti materijala rama je (E).
Potrebno je odrediti vrednosti reakcija veza primenom metode deformacionog rada.
a b
C I B
Ix
h
z
Sl. 8.5
282
a b
C 2 I 3 B
z z
l
Ix
h
1
z
z y
Sl. 8.6
- Skup nepoznatih reakcioja veza je:
{Rn } = {FAy , FAz , FBy , FBz } (P.8.26)
- Skup spoljnjih (aktivnih) optere}enja je:
{K }= {F }
j (P.8.27)
k=3 (P.8.28)
- Broj nepoznatih reakcija veza je:
n=4 (P.8.29)
- Stepen stati~ke neodre|enosti je prema definiciji (8.01):
S = nk = 43 (P.8.30)
Stepen stati~ke neodre|enosti OSNOVBNOG SISTEMA je (S=1), pa je zbog toga broj veza koje treba da se (u mislima)
uklone ( RS =1). U konkretnom primeru }e se oslonac (A) zameniti kliznim osloncem (uklanja se veza u horizontalnom
pravcu), a dejstvo uklonjene veze se zamenjuje odgovaraju}om reakcijom (FAZ ). Na ovaj na~in dobiveni EKVIVALENTNI
SISTEM mora obezbediti da horizontalno pomeranje ta~ke (A) bude jednako nuli (Sl. 8.6), odnosno da odgovara pomeranju
iste ta~ke u osnovnom sistemu.
283
Ekvivalentni sistem }e se podeliti u tri intervala.
- Sistem uklonjenih reakcija veza je:
{RS } = {FAz } (P.8.31)
- Ekvivalentni sistem reakcije veza je:
Stavljanjem reakcije veze (FAz) u malu zagradu isti~emo, da je sa stanovi{ta osnovnog sistema ona i dalje nepoznata veli~ina,
ali se u ekvivalentnom sistemu sa njom postupa kao sa aktivnom silom
{R} = {Rn }+ {RS } = {FAy , (FAz ), FBy , FBz , } (P.8.32)
- Ekvivalentni sistem optere}enja je:
{K } = {K j }+ {RS } = {F , FAz } (P.8.33)
- Uslov deformacije je:
Na osnovu obezbe|enja ekvivalencije sistema, horizontalno pomeranje ta~ke (A) mora biti jednako nuli:
f Az = 0 (P.8.34)
- Jedna~ine ravnoteè ekvivalentnog sistema su:
(P.8.35)
(1) Y = F FAy FBy = 0

(2) Z =FAz FBz = 0 (P.8.36)
(3) M A = Fa FBy l FBz h = 0
Iz jedna~ina (P.8.36) odre|ujemo izraze za ( FAy , FBy , FBz ) u funkciji od ( FAz ):
(2) FBz = FAz
(3) FBy = (F a FAz h )

1
(P.8.37)
l
(1) FAy = F (F a FAz h )
1
l
284
- Jedna~ine momenata savija po intervalima su:
M 1 = FAz z

M 2 = FAz h + F (F a FAz h ) z
1
(P.8.38)
l
M 3 = (F a FAz h ) z
1
l
- Ukupna vrednost rada predpostavljenog sistema optere}enja za ekvivalentni sistem.
Dobija se kao zbir radova po pojedinim intervalima:
h 2 a 2 b 2
1 M (1) 1 M (2 ) 1 M (3 )
2 E 0 I x 2 E 0 I x 2 E 0 I x
W = W(1) + W(2 ) + W(3 ) = dz + dz + dz (P.6.39)
Izraz za horizontalno pomeranje ta~ke (A) dobija se na osnovu obrasca (8.19), i uslova pomeranja (P.8.34). Dobivena
jedna~ina predstavlja dopunsku jedna~inu.
WK 1 h M (1) a
M (2 ) b M (3 )
f Az = = 2 M (1) dz + 2 M (2 ) dz + 2 M (3) dz = 0
FAz 2 EI x 0 FAz 0 FAz 0 FAz
(P.6.40)
Aku u dopunsku jedna~inu (P.6.40) uvrstimo vrednosti momenata savijanja (P.8.38) i obavimo nazna~ene matemati~ke
radnje, dobijamo jednu jedna~inu, iz koje moèmo odrediti vrednost za reakciju nepoznate veze (FAz), u funkciji
geometrijskih karakteristika rama i aktivne sile (F):
1a b l +b
FAz = F (P.6.41)
2h l l +h
Uvr{tavanjem izraza (P.6.41) u jedna~ine (P.8.37), dobijamo izraze za preostale nepoznate reakcije veza:
a 1 a b l + b h
(1) FAy = 1 + F
l 2 h l l + h l
1a b l +b
(2) FBz = F (P.6.42)
2h l l + h
a 1 a b l + b
(3) FBy = F
l 2 h l l + h
285
8.1.4. ZATVORENI RAMOVI
OSNOVNI SISTEM EKVIV. SISTEM ODLIKE
p
n=6
S=3
g
g g
n=5
S=2
k
k k
n=4
S=1
Sl. 8.04
286
Odre|ivanje vrednosti reakcije veza kod zatvorenih ramova se ne razlikuje od metoda koji se
koriste kon greda, ali je odre|ivanje unutra~njih reakcija veza po konturu rama obi~no stati~ki
neodre|en problem.
Na slikama (Sl. 8.04) prikazano je tri primera, i ozna~eni su samo vektori reakcija veza. Prvi
primer predstavlja zatvoren ram }ija je kontura zatvorena, drugi primer sadrì zglobnu vezu
po konturi, a tre}i primer opredstavlja ram koji je po konturi u jednom smeru otvoren. Kao
karakteristi~ni podaci, nazna~eni su broj nepoznatih reakcija veza (n) i stepen stati~ke
neodre|enosti (S) za pojedine primere. [to se ti~e broja nepoznatih reakcija veza u osloncima,
svaki prikazani ram je stati~ki odre|en, ali uzev{i u obzir i unutra{nje veze dobijaju se stati~ki
neodre|eni primeri. Re{avanje konkretnih problema se obavlja na jedan od metoda koji je
prikazan u analizi stati~ki neodre|enih primera.
287
9. DIMENZIONISANJE GREDA (HIPOTEZE O SLOMU)
Sve konstrukjcije i njihovi elementi, mora da zadovolje dva osnovna uslova, i to:
a. Treba da funkcioni{u kao elasti~ni sistemi.
b. Treba da zadovolje zahteve koji se postavljaju sa faktorima sigurnosti funkcionisanja.
Kod linearnog naponskog stanja, pomenuti uslovi se mogu relativno lako zadovoljiti, jer se
mehani~ke osobine materijala lako mogu ustanoviti merenjima, a teorijski modeli koji se
baziraju na Jacob Bernoullievom modelu deformacija, daju za praksu dovoljno ta~ne i
pouzdane rezultate.
Kod nelinearnih naponskih stanja (ravna i prostorna) vrednosti ( , , F , M , A, T ) se mogu

teoretski odrediti, ali naàlost, raspoloìva teorija je korisna ve}im delom samo kao
kvalitativna analiza. Vrednosti dobivene na stvarnim konstrukcija i pri stvarnim sistemima
optere}enja, daju rezultate koji se ~esto zna~ajno razlikuju od teorijski predvi|enih.
Sa ciljem da se postoje}i jaz izme|u teorije i prakse premosti, razvijeno je niz empirijskih
postupaka za dimenzionisanje optere}enih elemenata, koje su zasnovane na izvesnim
predpostavkama (HIPOTEZAMA).
9.1. HIPOTEZE O SLOMU MATERIJALA
Sve hipoteze kao osnovu uzimaju mehani~ke osobine materija koje se odnose na linearno
naponsko stanje. Razlog za ovakvu orijentaciju leì u ~injenici, da se pri linearnom
naponskom stanju mogu vr{iti pouzdana i ta~na merenja osnovnih mehani~kih svojstava
materijala, kao {to su:
M - zatezna (pritisna) ~vrsto}a (maksimalni normalni napon pri kidanju)
M - maksimalnom dilatacija (pri kidanju)
M - smicajna ~vrsto}a (maksimalni tangentni napon pri smicanju) (9.01)
u fM - maksimalni specifi~ni deformacioni rad na promeni oblika (pri kidanju).
288
Potrebno je spomenuti, da se kao osnovne, mogu koristiti i osobine materijal u ta~ci gornje
granice te~enja (T) ,umesto u ta~ci (M) gde nastaje kidanje.
Prvi uslov dimenzionisanja }e biti zadovoljen, ako se stvarni naponi konstrukcije ili
elemenata konstrukcioje nalaze u zoni proporcionalnosto ( 0 P ; P ) elasti~nih deformacija
( 0 e ; e ) (Sl. 9.01).

M M
T
T
E E
P P

d

o P M
Sl. 9.01
Ovaj zahtev se zadovoljava tako, da se merodavne vrednost materijala (9.01) podele

(koriguju) sa faktorom sigurnosti ( M ), i tako dobijaju DOZVOLJENE VREDNOSTI, koje se
u ovom kursu indeksno ozna~avaju sa (D). Vrednost faktora sigurnosti zavisi od karaktera i
namene konstrukcije, i ~esto sadrì vi{e elemenata. Vrednosti faktora sigurnosti se kre}u u
zavisnosti od materijala i konstrukcije u granicama (1,5-12 i vi{e). Konkretne vrednosti se
odre|uju na osnovu iskustva proizvo|a~a, i retko se nalaze kao preporu~ene tabli~ne
vrednosti.
289
M
D = dozvoljeni normalni napon.
M
M
D = dozvoljena dilatacija. (9.02)
M
M
D = dozvoljen tangentni napon.
M
u fM
u fD = dozvoljen specifi~ni deformacioni rad na promeni oblika.
M
Sve hipoteze pretpostavljaju, da je jedan od uticajnih foktora pri prostornom naponskom

stanju DOMINANTAN (napon, dilatacija, specifi~ni rad), te da do kidanja (op{teg sloma)
dolazi onda, ako taj dominantni faktor dostigne vrednost pri kome dolazi do kidanja (sloma)
pri linearnom naponskom stanju, prema elementima (9.01). Ovaj uslov se naziva USLOV
SLOMA.
DOMINANTNI faktori prostornog naponskog stanju su:
1 , 2 , 3 glavni naponi
1 glavne dilatacije
max maksimalna vrednost tangentnog napona (9.03)
u f max maksimalna vrednost spec. def. rada na promeni oblika
USLOVI SLOMA su na osnovu podataka (9.01, 9.03):
1 = M
1 = M
(9.04)
max = M
u f max = u fM
Sa stanovi{ta svake hipoteze, konstrukcija ili njen deo zadovolja kriterijume

diomenzionisanja, ako DOMINANTNE vrednosti (9.03) nisu ve}e od DOZVOLJENIH
vrednosti (9.02). Ovaj uslov se naziva USLOV ^VRSTO]E. U daljem radu uslove, kao i
odgovaraju}e hipoteze ozna~avamo rimskim brojevima.
290
M
I 1 D =
M
M
II 1 D =
M
(9.05)

III max D = M
M
u fM
IV u f max u fD =
M
Uslovi (9.05) se zovu OSNOVNE HIPOTEZE O SLOMU.
Sve hipoteze su izvedene tako, da uslovi (9.05) budu izraèni u funkciji dozvoljenih vrednosti
(9.02), faktora sigurnosti i glavnih napona.
9.1.1. (I) - HIPOTEZA O NAJVE]EM GLAVNOM NAPONU
Ovu hipotezu je postavio GALILEI, pa se ista naziva GALILEJEVA HIPOTEZA.
USLOV SLOMA je na osnovu prve jedna~ine (9.04):
1 = M (9.06)
USLOV ^VSTO]E je na osnovu prve jedna~ine (9.05):
M
1 D = (9.07)
M
Predhodna jedna~ina je ujedno jedna~ina naponskog stanja karakteristi~na za ovu hipotezu.
291
9.1.2. (II) - HIPOTEZA O NAJVE]OJ DILATACIJI
Ovu je hipotezu postavio MARIOT (1620-1684) i ona nosi njegovo ime.
USLOV SLOMA je na osnovu druge jedna~ine (9.04):
1 = M (9.08)
USLOV ^VSTO]E je na osnovu druge jedna~ine (9.05):
M
1 D = (9.09)
M
Izraz za glavnu dilataciju ( 1 ) je prema Poissonovoj jedna~ini (4.06) izraèno glavnim

naponima:
1 =
1
[ 1 ( 2 3 )] (9.10)
E
Na osnovu HOOKE-ovog zakona (4.01), dozvoljena vrednost dilatacije je:
D M
D = = (9.11)
E E M
Ako izraze (9.10, 9.11) uvrstimo u jedna~inu (9.09), sledi jedna~ina naponskog stanja
karakteristi~na za ovu hipotezu
M
[ 1 ( 2 3 )] (9.12)
M
9.1.3. (III) - HIPOTEZA O NAJVE]EM TANGENTNOM
Ovu hipotezu je postavio COLOMB (1736 - 1804) i ona nosi njegovo ime.
USLOV SLOMA je na osnovu tre}e jedna~ine (9.04):
max = M (9.13)
292
USLOV ^VSTO]E je na osnovu tre}e jedna~ine (9.05):
M
max D = (9.14)
M
Maksimalna vrednost tangentnog napona je na osnovu jedna~ine (2.78):
1 3
max = (9.15)
2
Ako izraz (9.15) uvrstimo u jedna~inu (9.14), dobijamo jedna~inu naponskog stanja koja je
karakteristi~na za ovu hipotezu.
M 1 3
(9.16)
M 2
9.1.4. (IV) - HIPOTEZA O NAJVE]EM SPECIFI^NOM RADU NA PROMENI

OBLIKA
Osnove za ovu hipotezu postavili su HUBER, MISES i HENCKU, i ona stoga nosi njihovo
ime.
USLOV SLOMA je na osnovu ~etvrte jedna~ine (9.04):
u f max = u fM (9.17)
USLOV ^VSTO]E je na osnovu ~etvrte jedna~ine (9.05):
u fM
u f max u fD = (9.18)
M
Izraz za maksimalni specifi~ni deformacioni rad na promenmi oblika ( u f max ) je prema

jedna~ini (6.51):
u f max =
1+
6E
[
( 1 2 )2 + ( 2 3 )2 + ( 3 1 )2 ] (9.19)
293
Izraz za maksimalni specifi~ni deformacioni rad na promenmi oblika pri linearnom

naponskom stanju ( u fM ), se dobija iz jedna~ine (9.19) za ( 1 = M ; 2 = 3 = 0 ):
1+ 2
u fM = M (9.20)
3E
Ako izraze (9.19, 9.20) uvrstimo u jedna~inu (9.18), dobijamo jedna~inu naponskog stanja
koja je karakteristi~na za ovu hipotezu:
M
M

1
2
[
( 1 2 )2 + ( 2 3 )2 + ( 3 1 )2 ] (9.21)
Pored prikazanih hipoteza o slomu, postoje i mnoge druge, kao {to su hipoteze (Balagina,
Miroljubova, Yanga, Mohra,), koje su svaka za sebe primenljive za pojedine grupe
problema, ali nisu prihva}ene kao op{te, pa se stoga u ovom kursu iz po{tovanja prema
autorima, samo spominju imaena autora.
Iz strukture jedna~ina naponskih stanja kod svake prikazane hipoteze, DOMINANTNE ~inioce
(9.03) odre|ujemo na osnovu teorijskih razmatranja, koja su prikazana u delu (5). ovog kursa.
Iste se metode baziraju na JACOB BERNOULI-jevom deformacionom modelu i na SAINT-
VENANT- ovom postupku. Kasrakteristike materijala (9.01) odre|ujemo za svaki materijal
posebno iz odgovaraju}ih tablica iz otpornosti materijala ili iz proizvo|a~kih kataloga. Ako
nam podaci nisu na raspolaganju, osnovne kori{tene karakteristike utvr|ujemo ispitivanjem
(merenjem) na osnovu standardnih metoda za ispitivanje materijala
PRIMER 9.1.
Nosa~ (ABC) prikazan na slici (Sl. 9.1), sastoji se iz dva me|usobno kruto vezana dela. Deo (AB) je izveden od okruglog
materijala pre~nika (D), a drugi deo je izra|en od pljosnatog èljeza (50 x 50). U ta~ci (C) deluje koncentrisana sila
(F=5 KN). Matrijal nosa~a je (^.0300), ~ija je zatezna ~vrsto}a ( M = 400 MPa ), ~vrsto}a na smicanje ( M = 320 MPa ), a
modul elasti~nosti ( E = 2,2 105 MPa ). Duìne delova su (l=2000 mm, k=100 mm), a kojeficijent sigurnost konstrukcije
treba da je ( M = 2 ).
Potrebno je odrediti dimenisiju (D) dela nosa~a (AB), koriste}i hipotezu o najve}em tangentnom naponu, i hipotezu o
najve}em glavnom naponu.
Redukujmo optere}enje (F) na ta~ku (B). U normalnom preseku (A), ~ije teì{te odgovara ta~ki (B), vlada}e redukovani
sistem optere}enja ( M f , M t , F ), koji se satoji od momenta savijanja, momenta uvijanja, i transverzalne sile (F).
294
Po{to se radi o duga~koj gredi, uticaj transverzalne sile (F) na naponsko stanje moè da se zanemari, pa su stoga vrednosti
uticajnih redukovanih optere}enja slede}e:
- Redukovani moment savijanja je:
M f = F l = 5000 500 = 25 105 N mm (P.9.01)
- Redukovani moment uvijanja (torzije) je:
M t = F k = 5000 100 = 5 105 N mm (P.9.02)
D B C
A
l k
Sl. 9.1
Momenti ( M f , M t ) uzrokuju ravno naponsko stanje, ~ije su komponente ( , ).
IZRAÛNAVANJE VLADAJU]IH NAPONA
- Normalni napon je posledica redukovanog momenta savijanjaje, i odre|uje se na osnovu jedna~ine (5.110):
Mf M f D 25 105 D 2,5 107

= ymax = = 4 = MPa (P.9.03)
Ix Ix 2 D 2 D3
64
- Tangentni napon je posledica dejstva redukovanog torzionog momenta, i dore|uje se na osnovu jedna~ine (5.79):
Mt M D 5 105 D 0,25 10 7
= ymax = t = = MPa (P.9.04)
I0 2I x 2 D 4 2 D3
2
64
295
ODRE\IVANJE GLAVNIH NAPONA
Odre|ivanje se vr{i na osnovu jedna~ine (5.123):
2,5 10 7 2 2
2,5 10 7 0,25 10 7 10 7
= 3 (1,25 2,55)
3
1, 2 = 2 + 4 2 = D 3
+ 4 3
2 2 D D D

3,8 10 7
1 =
D3 (P.9.05)
1,3 10 7
2 =
D3
DIMENZIONISANJE
PREMA HIPOTEZI O NAJVE]EM TANGENTNOM NAPONU:
- Jedna~ina naponskog stanja po ovoj hipotezi je data jedna~inom (9.16):
M 1 3

M 2
Pri ravnom naponskom stanju je vrednost najmanjeg glavnog napona ( 3 = 2 ), pa predhodna jedna~ina dobija oblik:
M 1 2
(P.9.06)
M 2
Ako u jedna~inu (P.9.06) uvrstimo vrednosti glavnih napona (P.9.05) i vrednost kojeficijenta sigurnosti, dobijamo vrednost
pre~nika u skladu sa ovom hipotezom:
3,8 107 1,3 107

320 D3 D 3

2 2

296
107 5,1 2
D = D ' = 3 = 68 mm (P.9.07)
320
PREMA HIPOTEZI O NAJVE]EM GLAVNOM NAPONU
- Jedna~ina naponskog stanja po ovoj hipotezi data je jedna~inom (9.07):
M
1 (P.9.08)
M
Ako u jedna~inu (P.9.08) uvrstimo vrednost najve}eg glavnoh napona (P.9.05) i vrednost kojeficijenta sigurnosti, dobijamo
pre~nik nosa~a koji odgovara ovoj hipotezi
3,8 107 400

D3 2

2 3,8 107
D = D '' 3 = 57 mm (P.9.09)
400
'
Za ugradnju se bira prvi ve}i standardni pre~nik (D), koji mora biti ve}i od pre~nika ( D , D '' ), koji su izra~unati na osnovu
obe hipoteze:
(
D D ' , D '' )

D = 70 mm (P.9.10)
297
KORI[TENA LITERATURA
U kori{tenoj literaturi navedene su samo knjige, ud`benici i priru~nici koji su u neposrednoj

vezi sa izloènom materijom.
1. Dr. Bazjanac Davorin: NAUKA O ^VRSTO]I
Tehni~ka knjiga, Zagreb, 1973.
2. Dr. Br~i} Vlatko: OTPORNOST MATERIJALA
Gra|evinska knjiga, Beograd, 1975.
3. Dr. Kirly Bla: SZILRDSGTAN (I, II)
(egyetemi jegyzet), Tanknyvkiad, Budapest, 1981.
4. Dr. Ksza Csaba: RUGALMAS RENDSZEREK MECHANIKJA (II)
(fiskolai jegyzet), Bnki Dont, Budapest, 1983.
5. In`.Mandi} Jovan OTPORNOST MATERIJALA
Ma{inski Fakultet Beograd,1967.
6. Dr. Rastko ûki}: OTPORNOST MATERIJALA
Ma{inski fakultet Beograd,1992.
298
7. Dr. Rastko ûki}
(sa grupom autora) PRIRU^NIK IZ OTPORNOSTI MATERIJALA
Ma{inski fakultet Beograd,1991.
8. Shanely F. R. MECHANICS OF MATERIALS
McGRAW - HILL Book Company, New York, 1967.
9. Timo{enko S. HISTORY OF STRENGTH OF MATERIALS
McGRAW - HILL Book Company, New York, 1953.
10. Timo{enko S STRENGTH OF MATERIALS (I)
D. VAN NOSTRAND Company, Princeton, 1958.
299

Firstner Stevan - Otpornost Materijala PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Firstner Stevan - Otpornost Materijala PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

VI[A TEHNI^KA [KOLA - S U B O T I C A

Dr. FIRSTNER STEVAN dipl.ing.

Iz oblasti otpornosti materijala studentima stoje na raspolaganju izvanredno napisane knjige i

Trudio sam se da kori{ten metemati~ki aparat ne prevazilazi znanja ste~ena na kursevima

Redosled obra|enog gradiva je tako postavljen da omogu}ava kontinualno pra}enje.

Raspored gradiva po poglavljima je slede}i:

1. POGLAVLJE karakteristike ravnih preseka

2. 3. i 4. POGLAVLJE naponska stanja, deformacije, veze napona i deformacija.

5. POGLAVLJE naponsko stanje greda

6. POGLAVLJE deformacije greda, metode deformacionog rada, teorija elasti~nih linija.

7. POGLAVLJE izvijanje greda

8. POGLAVLJE obrada stati~ki neodre|enih slu~ajeva

9. POGLAVLJE dimenzionisanje i hipoteze o slomu materijala.

Uz svako poglavlje, kao ilustracija dat je po jedan numeri~ki primer.

- Istorijski pregled ..................................................................................................14

- Predmet otpornosti materijala ..............................................................................18

- Hipoteze otpornosti materijala.............................................................................20

- Zadaci otpornosti materijala ................................................................................21

1. GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE RAVNIH POVR[INA.. ......23

1.1. Generalisana geometrijska karakteristika .......................................................23

1.1.1. Povr{ina ..............................................................................................24

1.1.2. Stati~ki moment povr{ine ...................................................................25

1.1.3. Te`i{te i te`i{ni koordinatni sistem ....................................................25

1.1.4. Aksijalni momenti inercije .................................................................26

1.1.5. Centrifugalni momenti inercije ..........................................................27

1.1.6. Polarni moment inercije .....................................................................27

1.1.7. Otporni momenti ................................................................................27

1.1.8. Geometrijske karakteristike slo`enih povr{ina ..................................28

1.2. Promena vrednosti geometrijskih karakteristika ravnih povr{ina usled

translatornog pomeranja koordinatnog sistema.(Steinerova teorema) ............29

1.3. Promena vrednosti aksialnih momenata inercije ravnih povr{ina

usled rotacije te`i{nog koordinatnog sistema ................................................31

1.3.1. Glavni momenti inercije, glavne ose ..................................................33

1.3.2. Invarijante momenata inercije ...........................................................36

1.4. Geometrijska interpretacija momenata inercije (elipsa inercije) ...................36

2. NAPONSKA STANJA . .........................................................................50

2.1. Pojam napona .................................................................................................50

2.1.1. Pojam glavnih napona ........................................................................52

2.1.2. Teorema o konjugovanosti tangentnih napona ..................................53

2.2. Op{te prostorno naponsko stanje ....................................................................55

2.2.1. Izra~unavanje vrednosti normalnog napona .......................................58

2.2.2. Izra~unavanje vrednosti tangentnog napona ......................................58

2.2.3. Glavnih naponi i polo`aj glavnih ravni .............................................59

2.2.4. Izra~unavanje vrednosti napona u referentnoj

ravni pomo}u glavnih napona ............................................................62

2.3. Ravno naponsko stanje ...................................................................................63

2.4. Linearno naponsko stanje ...............................................................................66

2.5. Grafi~ka interpretacija napona ........................................................................69

2.5.1. MOHR-ovi krugovi ............................................................................69

2.5.1.1. Pozitivne vrednosti glavnih napona ......................................70

2.5.1.2. Vrednost jednog od glavnih napona je nula ..........................71

2.5.1.3. Vrednosti glavnih napona se po znaku razlikuju ...................71

2.5.2. A CULMAN-ov elipsoid ....................................................................73

3.1. Pojam deformacije ..........................................................................................82

3.1.1. Vektor deformacije .............................................................................85

3.1.2. Dilatacija ............................................................................................85

3.1.3. Ugao klizanja (ugaono pomeranje) ....................................................86

3.2. Prostorne deformacije .....................................................................................86

3.2.1. Deformacije pri prostornom naponskom stanju .................................91

3.2.2. Deformacije pri ravnom naponskom stanju .......................................92

3.2.3. Deformacije pri linearnom naponskom stanju ...................................92

3.2. Zapreminska dilatacija ....................................................................................93

4. VEZE IZME\U NAPONA I DEFORMACIJA .........................96