Ribe Srbije (Knjiga) (2001) (Good Stuff)

Ribe Srbije_Prve strane i sadrzaj.
qxd 05-Aug-01 03:14 PM Page i
UPUTSTVO ZA KORIENJE
elektronskog izdanja knjige
1. Elektronsko izdanje knjige RIBE SRBIJE je uraeno u PDF formatu pa

je za njegovo otvaranje i korienje potrebno na raunaru imati
instaliran program Adobe Acrobat Reader 4.0 ili noviji. Instalacija
neophodnog programa je sastavni deo ovog CD-a.
2. Pri otvaranju fajla RIBE SRBIJE. pdf na ekranju se pojavljuje ova
strana. Ulaskom kursora mia u ikonicu prelazi se na naslovnu
stranu (koricu). Ulaskom kursora mia u ikonicu na toj strani,
otvara se sa leve strane ekrana prozor Bookmarks u kome je zapra-
vo sadraj knige. Naslovi iz tog prozora se vrlo jednostavno koriste
za odlazak na eljenu stranu u knjizi, jednostavnim pritiskanjem na
odgovarajui naslov. itava lista se koristi po istom principu kao i
Windows Explorer. Dakle, ako se ispred nekog naslova nalazi
kvadrati sa znakom + to znai da se pod tim naslovom nalaze pod-
naslovi koji e se pojaviti pritiskanjem na taj kvadrati kada se znak
+ pretvara u -. Pritiskom na znak - zatvaraju se podnaslovi i ponovo
se pojavljuje znak +.
3. Kretanje kroz strane knjige se moe ostvariti i korienjem ikonica iz
alatne trake programa i to tako to se pritiskom na ikonicu prelazi
na sledeu stranu a pritiskom na ikonicu prelazi na prethodnu.
Pritiskom na ikonicu Iprelazi se na prvu, a ikonice I na poslednju
stranu.
Ribe Srbije_Prve strane i sadrzaj.qxd 05-Aug-01 03:14 PM Page iii
Predrag Simonovi
RIBE SRBIJE
Beograd, 2001.
Ribe Srbije_Prve strane i sadrzaj.qxd 05-Aug-01 03:14 PM Page iv
I ZDAVAI KNJIGE :
NNK I NTERNACIONAL , B EOGRAD

B IOLOKI FAKULTET U NIVERZITETA U B EOGRADU , B EOGRAD
Z AVOD ZA ZATITU PRIRODE S RBIJE , N OVI B EOGRAD
I ZDAVA CD- A :
REC
A UTOR :
P REDRAG S IMONOVI
R ECENZENTI :
L JILJANA B UDAKOV
D RAGANA C VETKOVI
B RIGITA P ETROV
V ITKO OVI
V LADIMIR K OV
L EKTOR I KOREKTOR :
V ERA N IKOLI
G RAFIKO UREENJE , KORICE I ELEKTRONSKA OBRADA :
B RANISLAV L. VALKOVI
T IRA :
K NJIGA : 1.000 PRIMERAKA

CD: 100 PRIMERAKA
Ribe Srbije_Prve strane i sadrzaj.qxd 05-Aug-01 03:14 PM Page v
RIBE SRBIJE v
SADRAJ
PRVI DEO
OSNOVE ZOOLOKE SISTEMATIKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
OSNOVNE MORFOLOKE KARAKTERISTIKE
KOLOUSTA I RIBA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
I Koa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
II Skeletni sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
III Somatika muskulatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
IV Respiratorni sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
V Digestivni sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
VI Cirkulacioni sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
VII Urogenitalni sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
VIII Neuroendokrini sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
IX ulni organi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
TAKSONOMSKI KARAKTERI KOD
KOLOUSTA I RIBA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
UVANJE I KONZERVIRANJE UZORAKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
RIBE I NJIHOVA STANITA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
MONITORING I KONZERVACIJA IHTIOFAUNE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
RIBOLOV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
HIDROGRAFIJA SRBIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
DRUGI DEO
KLASIFIKACIJA RECENTNIH KOLOUSTA I RIBA SRBIJE . . . . . . . . . . . . 69
FAMILIA PETROMYZONTIDAE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
Eudontomyzon Regan, 1911 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
Eudontomyzon danfordi (Regan, 1911) dunavska paklara . . . . . . . . . . 77
Eudontomyzon mariae (Berg 1931) ukrajinska paklara . . . . . . . . . . . . 78
Lampetra Gray, 1851 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
Lampetra fluviatilis (Linnaeus, 1758) rena paklara . . . . . . . . . . . . . . . 79
Lampetra planeri (Bloch, 1784) potona paklara . . . . . . . . . . . . . . . . . 80
Petromyzon Linnaeus, 1758 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
Ribe Srbije_Prve strane i sadrzaj.qxd 05-Aug-01 03:14 PM Page vi
vi SADRAJ
Petromyzon marinus (Linnaeus, 1758) morska paklara (zmijuljica) . . 81

FAMILIA ACIPENSERIDAE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
Acipenser [Artedi, 1738] Linnaeus, 1758 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
Acipenser gueldenstaedti (Brandt, 1833) dunavska (ruska) jesetra . . 85
Acipenser nudiventris (Lowetzky, 1828) sim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
Acipenser ruthenus (Linnaeus, 1758) keiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88
Acipenser stellatus (Pallas, 1771) pastruga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90
Acipenser sturio (Linnaeus, 1758) atlantska jesetra . . . . . . . . . . . . . . . 91
Huso Brandt, 1869 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
Huso huso (Linnaeus, 1758) moruna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
FAMILIA COREGONIDAE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
Coregonus Linnaeus, 1758 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
Coregonus peled (Gmelin, 1788) peled, ozimica . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
FAMILIA SALMONIDAE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
Hucho Gunther, 1866 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
Hucho hucho (Linnaeus, 1758) mladica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
Oncorhynchus Suckley, 1862 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
Oncorhynchus mykiss (Walbaum, 1792)
duiasta (kalifornijska) pastrmka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
Salmo [Artedi] Linnaeus, 1758 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
Salmo marmoratus (Cuvier, 1817) glavatica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
Salmo trutta (Linnaeus, 1758) pastrmka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
Salvelinus (Nilsson) Richardson, 1836 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
Salvelinus alpinus (Linnaeus, 1758) jezerska zlatovica . . . . . . . . . . . 103
Salvelinus fontinalis (Mitchill, 1815)
potona zlatovica, barjaktarica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
FAMILIA THYMALIDAE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
Thymallus Cuvier, 1829 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
Thymallus thymallus (Linnaeus, 1758) lipljen, lipljan . . . . . . . . . . . . . . 106
FAMILIA ANGUILIDAE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
Anguilla Schrank, 1798 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
Anguilla anguilla (Linnaeus, 1758) jegulja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
FAMILIA CLUPEIDAE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
Alosa Linck, 1790 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
Ribe Srbije_Prve strane i sadrzaj.qxd 05-Aug-01 03:14 PM Page vii
RIBE SRBIJE vii
Alosa caspia (Eichwald, 1838) dunavska haringa (zlatva) . . . . . . . . . . 111

Alosa immaculata (Bennet, 1835) crnomorski sle (haringa) . . . . . . . 112
FAMILIA ESOCIDAE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
Esox Linnaeus, 1758 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
Esox lucius (Linnaeus, 1758) tuka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
FAMILIA UMBRIDAE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
Umbra Walbaum, 1792 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
Umbra krameri (Walbaum, 1792) crnka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116
FAMILIA CYPRINIDAE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117
Abramis Cuvier, 1817 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124
Abramis ballerus (Linnaeus, 1758) kesega, picer . . . . . . . . . . . . . . . . 124
Amis brama (Linnaeus, 1758) deverika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126
Abramis sapa (Pallas, 1811) crnooka deverika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127
Alburnoides Jeitteles, 1861 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128
Alburnoides bipunctatus (Bloch, 1782) pliska (zelenak) . . . . . . . . . . . 128
Alburnus Heckel, 1843 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130
Alburnus albidus (Costa, 1838) plaica (alborela) . . . . . . . . . . . . . . . . 130
Alburnus alburnus (Linnaeus, 1758) ukljeva (uklija) . . . . . . . . . . . . . . . 131
Arystichthys Oshima, 1919 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133
Arystichthys nobilis (Richardson, 1844) sivi tolstolobik . . . . . . . . . . . . 133
Aspius Agassiz, 1835 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134
Aspius aspius (Linnaeus, 1758) bucov (bolen) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134
Barbus Cuvier, 1817 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
Barbus barbus (Linnaeus, 1758) mrena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136
Barbus cyclolepis (Heckel, 184) istona mrenka . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
Barbus peloponnesius (Valenciennes, 1844)
potona mrena (sapaa) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138
Blicca Heckel, 1843 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139
Blicca bjoerkna (Linnaeus, 1758) krupatica (karapatka, androga) . . . 140
Carassius Jarocki, 1822 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
Carassius auratus (Linnaeus, 1758) babuka (srebrni kara) . . . . . . . 141
Carassius carassius (Linnaeus, 1758) kara (koreselj) . . . . . . . . . . . . . 143
Chalcalburnus Berg, 1933 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145
Chalcalburnus chalcoides (Gldenstadt, 1772) bucov, (pegunca) . . . 145
Chondrostoma Agassiz, 1835 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146
Chondrostoma nasus (Linnaeus, 1758) skobalj (podust) . . . . . . . . . . . 146
Ribe Srbije_Prve strane i sadrzaj.qxd 05-Aug-01 03:14 PM Page viii
viii IME RIBE
Ctenopharyngodon Steindachner, 1866 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147

Ctenopharyngodon idella (Valenciennes, 1844) beli amur . . . . . . . . . 148
Cyprinus Linnaeus, 1758 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
Cyprinus carpio (Linnaeus, 1758) aran (krap) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
Gobio Cuvier, 1817 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151
Gobio albipinnatus (Lukasch, 1933) govedarka . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151
Gobio gobio (Linnaeus, 1758) krkua (govedarica) . . . . . . . . . . . . . . . 152
Gobio kessleri (Dybowski, 1862) Keslerova krkua . . . . . . . . . . . . . . . 154
Gobio uranoscopus (Agassiz, 1828) tankorepa krkua (zvezdogled) . 155
Hypophthalmichthys Bleeker, 1860 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156
Hypophthalmichthys molitrix (Valenciennes, 1844)
beli tolstolobik (glava) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
Leucaspius Heckel & Kner, 1858 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158
Leucaspius delineatus (Heckel, 1843) belka (belica) . . . . . . . . . . . . . . 159
Leuciscus Cuvier, 1817 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160
Leuciscus cephalus (Linnaeus, 1758) klen . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160
Leuciscus idus (Linnaeus, 1758) jaz (jez, brotfi) . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
Leuciscus leuciscus (Linnaeus, 1758) kleni (brzak) . . . . . . . . . . . . . . 162
Leuciscus souffia (Risso, 1826) svetlica (jelovka) . . . . . . . . . . . . . . . . 163
Pachychilon Steindachner, 1896 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165
Pachychilon macedonicus (Steindachner, 1892) mergur . . . . . . . . . . 165
Pachychilon pictum (Heckel & Kner, 1858) aradan (moranec, brcak) 166
Pelecus Agassiz, 1835 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167
Pelecus cultratus (Linnaeus, 1758) sabljarka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167
Phoxinus Rafinesque, 1820 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168
Phoxinus phoxinus (Linnaeus, 1758) pijor (bojanac, gagica, zelenak) 169
Pseudorasbora Bleeker, 1860 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170
Pseudorasbora parva (Schlegel, 1842) amurski ebaok (bezribica) . 170
Rhodeus Agassiz,1835 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171
Rhodeus sericeus (Pallas, 1776) gaovica (gavica, avica) . . . . . . . . 171
Rutilus Rafinesque, 1820 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172
Rutilus basak (Heckel, 1843) grunec (utalj, babur) . . . . . . . . . . . . . . . 173
Rutilus pigus (Lacepede, 1804) plotica (plotiica, platnica) . . . . . . . . 174
Rutilus rutilus (Linnaeus, 1758) bodorka (crvenookica) . . . . . . . . . . . . 175
Scardinius Bonaparte, 1837 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176
Scardinius erythrophthalmus (Linnaeus, 1758) crvenperka . . . . . . . . 176
Scardinius graecus (Stephanidis 1937) grka crvenperka . . . . . . . . . . 177
Tinca Cuvier, 1817 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178
Ribe Srbije_Prve strane i sadrzaj.qxd 05-Aug-01 03:14 PM Page ix
RIBE SRBIJE ix
Tinca tinca (Linnaeus, 1758) linjak (linj, lini) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178

Vimba Fitzinger, 1879 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179
Vimba vimba (Linnaeus, 1758) nosara (plavonos, ljivonos, gibort) . . 180
FAMILIA COBITIDAE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181
Cobitis Linnaeus, 1758 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182
Cobitis elongata (Heckel & Kner, 1858) vijunica (velika nenica) . . . . 182
Cobitis taenia (Linnaeus, 1758)vijun (badelj, legbaba) . . . . . . . . . . . . . 183
Misgurnus Lacepede, 1803 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184
Misgurnus fossilis (Linnaeus, 1758) ikov . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184
Sabanejewia Vladykov, 1929 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185
Sabanejewia aurata (Filippi, 1865) zlatni vijun
(balkanski vijun) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186
FAMILIA BALITORIDAE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187
Barbatula Linck, 1789 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187
Barbatula barbatula (Linnaeus, 1758) brkica (tivuka,babica) . . . . . . . 187
Noemacheilus Hasselt 1823 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188
Noemacheilus angorae (Steindachner, 1897) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189
FAMILIA SILURIDAE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190
Silurus Linnaeus, 1758 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190
Silurus glanis (Linnaeus, 1758) som . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190
FAMILIA ICHTALURIDAE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192
Ictalurus Rafinesque, 1820 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192
Ictalurus nebulosus (Le Sueur, 1819) cverglan
(patuljasti ameriki somi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192
FAMILIA GADIDAE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193
Lota Cuvier, 1829 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194
Lota lota (Linnaeus, 1758) mani (menjka) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194
FAMILIA SYNGNATHIDAE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195
Syngnathus Linnaeus, 1758 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195
Syngnathus abaster (Risso, 1826) ilce kratkokljuno . . . . . . . . . . . . . . 195
FAMILIA GASTEROSTEIDAE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196
Gasterosteus Linnaeus, 1758 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197
Gasterosteus aculeatus (Linnaeus, 1758) trobodlja
koljuka (gregorac) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197
Ribe Srbije_Prve strane i sadrzaj.qxd 05-Aug-01 03:14 PM Page x
x IME RIBE
Pungitius Coste, 1848 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198

Pungitius platygaster (Kessler, 1859) ukrajinska koljuka . . . . . . . . . . 198
FAMILIA PERCIDAE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199
Gymnocephalus Bloch, 1793 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201
Gymnocephalus baloni (Holik & Hensel, 1974) Balonov balavac . . . 201
Gymnocephalus cernuus (Linnaeus, 1758)balavac . . . . . . . . . . . . . . 202
Gymnocephalus schraetser (Linnaeus, 1758) rac (mrke) . . . . . . . . 203
Perca Linnaeus, 1758 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204
Perca fluviatilis (Linnaeus, 1758) grge (bandar, ostri) . . . . . . . . . . . . 204
Stizostedion Rafinesque, 1820 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 206
Stizostedion lucioperca (Linnaeus, 1758) smu . . . . . . . . . . . . . . . . . . 206
Stizostedion volgensis (Gmelin, 1788)smu kamenjar . . . . . . . . . . . . . 208
Zingel Cloquet, 1817 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209
Zingel streber (Siebold, 1863) mali vretenar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210
Zingel zingel (Linnaeus, 1766)veliki vretenar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211
FAMILIA CENTRARCHIDAE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212
Lepomis Rafinesque, 1819 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212
Lepomis gibbosus (Linnaeus, 1758)sunica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213
Micropterus Lacepede, 1802 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214
Micropterus salmoides (Lacepede, 1802)
velikousti bas (pastrmski grge) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214
FAMILIA GOBIDAE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215
Neogobius Iljin, 1927 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217
Neogobius fluviatilis (Pallas, 1811) glavo peskar (ruica) . . . . . . . . . . 217
Neogobius gymnotrachelus (Kessler, 1857) glavo trka . . . . . . . . . . 219
Neogobius kessleri (Gunther, 1861) glavo glava (pe) . . . . . . . . . . . 220
Neogobius melanostomus (Pallas, 1811) glavo kruglak . . . . . . . . . . . 221
Neogobius marmoratus (Pallas, 1811) glavo (ruica) cevonos . . . . . 223
FAMILIA BLENNIDAE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224
Parablennius Ribeiro, 1915 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224
Parablennius fluviatilis (Asso, 1801) slatkovodna slingura . . . . . . . . . . 224
FAMILIA COTTIDAE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225
Cottus Linnaeus, 1758 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226
Cottus gobio (Linnaeus, 1758) pe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226
Ribe Srbije_Prve strane i sadrzaj.qxd 05-Aug-01 03:14 PM Page xi
RIBE SRBIJE xi
ZOOGEOGRAFSKI PREGLED IHTIOFAUNE

JUGOSLOVENSKOG PODRUJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228
LITERATURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231
INDEX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 343
Ribe srbije_I deo.qxd 05-Aug-01 02:57 PM Page xiii
RIBE SRBIJE xiii
UVOD
Poslednje sveobuhvatno delo o ribama i koloustama Srbije, ono
Mihajla Ristia, objavljeno je pre 23 godine, to je vrlo dug period za
ihtiofaunu bilo kog podruja. U hidrografiji Srbije za te 23 godine dovre-
na je izgradnja druge erdapske brane i formiranje vetakog jezera
erdap II, dovrene su druge brojne akumulacije (Bovanska, elije,
Lisinska, Uvake i dr.), prokopan je kanal RajnaMajnaDunav, itd. U slo-
bodnim vodama Srbije su se pojavile nove, introdukovane vrste, npr. beli
amur, beli i sivi tolstolobik, amurski ebaok i velikousti bas. Neke od
vrsta su se pojavile usled irenja svog areala iz nizvodnih delova Dunava,
npr. glavo trka, glavo kruglak i tuponoso ilo, a druge su u naem sek-
toru Dunava proirile svoj areal, npr. glavo peska. Sve ove vrste su se
aklimatizovale i skoro sve (za ilo jo nema potvrde) naturalizovale u
vodama Dunava ispod druge, a neke i iznad druge, pa i obe erdapske
brane. Nasuprot tim vrstama, neke od migratornih vrsta su, zbog nepos-
tojanja ribljih prolaza, prestale da regularno poseuju delove Dunava i
njegovih veih pritoka uzvodno od druge erdapske brane, npr. jese-
tarske vrste (sim, pastruga, moruna, dunavska jesetra) i crnomorske
haringe. Pojava ovih vrsta u uzvodnom delu Dunava je samo sluajnost
koja se desi kad sa plovnim objektima u prevodnicama ove ribe prou
uzvodno. Takoe je, zbog vodoprivrednih zahvata (izgradnja akumulaci-
ja, regulacija reka) znatno sueno rasprostranjenje i ograniena migraci-
ja u vreme mresta nekih vrsta riba u planinskim tekuim vodama, pre
svega lipljena i mladice. Zagaenje prirodnih voda industrijskim otpad-
nim vodama do 1990. godine predstavljalo je veliki pritisak na popu-
lacije slatkovodnih riba u rekama irom Srbije (Juna Morava, Ibar,
Zapadna Morava, etina, Kolubara, Velika Morava, Sava i Dunav), da bi
sa smanjenjem intenziteta zagaenja poetkom 90-ih godina dolo do
poboljanja kvaliteta vode i do stvaranja povoljnih uslova za restituciju
ivotnih zajednica, te time i populacija riba. Meutim, prelov i krivolov na
vodama irom Srbije, neadekvatno upravljanje vodama i nedostatak
finansijskih sredstava ponovo su doveli do pada brojnosti populacija
ribolovno znaajnih vrsta slatkovodnih riba.
U periodu izmeu Ristieve i ove knjige, koncept zatite prirode je
prerastao u koncept konzervacije (ouvanja) ivog sveta, radi obez-
beenja preduslova za odrivo korienje njegovih pripadnika, shva-
enih kao ogranieni prirodni resurs. Koncept konzervacije je ovde im-
plementiran u meri i obimu koji su neophodni za stvaranje adekvatnog
odnosa prema ribi kao resursu koji trpi verovatno najvei pritisak od
svih grupa divljih ivotinja koje ovek koristi u ishrani. S druge strane,
ovom knjigom se nastoji da se kod itaoca stvori i pravilan stav prema
ouvanju originalnog diverziteta slatkovodnih riba Srbije, u prolosti
Ribe srbije_I deo.qxd 05-Aug-01 02:57 PM Page xiv
xiv IME RIBE
esto ugroavanog introdukcijom vrsta koje su bile potencijalno rib-

arstveno znaajne. Stvaranjem takvog stava se eli okonati praksa
unoenja alohtonih vrsta u one vode Srbije koje im omoguavaju ire-
nje svuda uokolo. Eufemizam unapreenje biodiverziteta, kod inilaca
koji su, po svemu to su inili i govorili, bili daleko od struke, bio je
zamena teza posle saznanja da se introdukcija neke od vrsta donesenih
u nae podneblje u prolosti pokazala ribarstveno neuspenom, dakle
neopravdanom, a bioloki nepopravljivom.
Oito je da je stanje ihtiofaune Srbije znatno izmenjeno u protekle
23 godine i da ga treba sagledati, to je jedan od zadataka koji je ova
knjiga pred sebe postavila. Drugi od zadataka je da prui korisnicima
ove knjige mogunost da pomou kljueva za odreivanje vrsta sami
identifikuju primerke riba sa kojima imaju priliku da se sretnu u vodama
Srbije. Kljuevi za identifikaciju su relativna novina, manje u naoj ihti-
ologiji, a vie u iroj javnosti zainteresovanoj za ribe i ribolov. Njihova pri-
mena u ovoj knjizi proistekla je iz iskustava u praktinoj nastavi na kursu
Uporedne morfologije i sistematike Chordata za studente studijske
grupe Biologija na Biolokom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Poka-
zalo se da, uz osnovna znanja o morfologiji riba i kolousta, studenti
mogu nakon kratke obuke samostalno da vre identifikaciju primeraka
riba predvienih programom kursa. Kako bi i itaoci bili u prilici da se
slue samostalno kljuevima, u prvom delu knjige date su osnovne
teorijske postavke zooloke sistematike i saeti pregled morfologije riba.
Takoe, u odnosu na ranije sline preglede ihtiofaune Srbije, ovaj sadri
zoogeografsko pojanjenje sastava ihtiofaune Srbije i uvodi itaoce u
problematiku konzervacije ihtiofaune kroz upoznavanje sa teorijskim
postavkama konzervacije i zatite. U najkraim crtama, itaoci se upoz-
naju i sa osnovom zakonske regulative vezane za ribarstvo, ribolov i
konzervaciju ihtiofaune, sa eljom da im se priblii ta materija i usadi
navika da se prema ribama kao ogranienom prirodnom resursu po-
naaju odgovorno. Na kraju, ovakva knjiga bi bila nepotpuna bez
osnovnog pomena ribolovnih tehnika koje se koriste za lov pojedinih
vrsta riba, a za detaljnije upoznavanje sa nainima lova pojedinih vrsta
riba itaoci se upuuju na ribolovne prirunike i periodiku.
Pregledom naune i strune literature nastale u proteklom periodu,
u ovu knjigu su uneti najbitniji rezultati ihtiolokih istraivanja u Srbiji, sa
eljom da prue itaocima to vie konkretnih informacija o slobodnim
vodama Srbije i ribama u njima. S druge strane, obim i namena knjige,
zamiljene pre svega kao terenski prirunik, nisu dopustili da teorijske
osnove nekih relevantnih, ovde samo ukratko pomenutih oblasti (npr.
rast riba, sezonska dinamika populacija, ishrana, prostorni raspored i
njegova dinamika, razmnoavanje i razvie riba, gajenje riba, itd.) budu
Ribe srbije_I deo.qxd 05-Aug-01 02:57 PM Page xv
RIBE SRBIJE xv
detaljnije prikazani. Za te teme itaoci se upuuju na odgovarajue

udbenike ekologije i ribarstva.
U grafikom opremanju ove publikacije veliku pomo pruio mi je
kolega Rastko Ajti, uradivi crtee riba, i koleginica Marija Mitri, verno
pretvorivi moje verbalne prikaze morfolokih struktura u crtee, dok su
mi koleginice Jelena Radojii i Ljiljana Tomovi prepustile puno svog
dragocenog raunarskog vremena u pripremi ilustracija. Mr Vera Niko-
li je volebno uspevala da pronae ilustracije za prikaze vrsta. Sve je to,
na kraju grafiki obradio kolega Branislav L. Valkovi i dao knjizi izgled
blizak inostranim publikacijama ovog tipa.
Osim recenzenata, svoj sud o sadraju ove knjige dali su mi kroz
sugestije Vlado Kova, Karol Hensel, Milo Kalezi i Aleksandar Hege-
di. Zahvaljujui im na trudu i vremenu posveenom poboljanju ovog
teksta, kao jedini odgovoran za njegov oblik i sadraj, s nestrpljenjem
oekujem primedbe i utiske italaca.
Ovo tivo posveujem uspomeni na mog prvog uitelja i mentora,
Vojkana Jovanovia. Istovremeno, ono je i zalog mom narataju i oprav-
danje celoj porodici za sve za ta su ostali uskraeni tokom nastajanja
ove knjige.
Ribe srbije_I deo.qxd 05-Aug-01 02:57 PM Page xvii
PRVI DEO
Ribe srbije_I deo.qxd 05-Aug-01 02:57 PM Page 1
RIBE SRBIJE 1
OSNOVE ZOOLOKE SISTEMATIKE

I pre razvoja sistematike kao naune discipline, ovek je, upoznajui
ivi svet, odreivao njegove pripadnike. Ovakav pristup je do odreenog
nivoa saznanja, na lokalnom planu, sasvim dobro funkcionisao, to po-
tvruju brojni jezici naroda sveta u kojima su gotovo svi pripadnici
lokalnih fauna imenovani i odvojeni od sebi slinih. Takav pristup je bio
logina osnova iz koje je kasnije, akumulacijom znanja i globalnim raz-
vojem oveanstva, proistekao i nauni pristup poznavanju ivog sveta
na Zemlji.
Raznolikost ivota je zadivljujua. Do sada je opisano oko milion danas
iveih vrsta ivotinja i oko pola miliona biljnih vrsta, a procenjuje se da
ukupno ima izmeu tri i deset miliona vrsta ivih organizama. Ukupan broj
vrsta organizama koji su naseljavali Zemlju od njenog nastanka do danas
se procenjuje na oko pola milijarde. Raznovrsnost takvog bogatstva ivih
organizama se jo vie komplikuje njihovim razvojnim i dinamikim
pojavama i oblicima, to namee potrebu da se znanje steeno proua-
vanjem sredi i dalje upotpuni. Otud je i nastala sistematika.
Sistematika je bioloka disciplina iji je zadatak nauno proua-
vanje vrsta i razliitosti organizama i svih meusobnih veza meu njima.
Svoj naziv duguje grkoj rei systema, koja odreuje sklop meusob-
no uravnoteenih i po odreenim pravilima ureenih entiteta.
Sistematska zoologija ili zooloka sistematika je deo sistematike
koja kao objekte prouavanja ima pripadnike carstva ivotinja (regnum
Animalia). Prema vremenskom kriterijumu i na osnovu objekata koje
prouava, moemo je podeliti na zooloku paleontologiju (prouava
izumrle ivotinje) i zooloku neontologiju (prouava recentne ivotinje).
Taksonomija predstavlja teoriju i praksu klasifikovanja organiza-
ma. U njenom nazivu se nalaze dve grke rei: taxis - ureenje i nomos
- zakon. Sam termin je prvi put upotrebio Candolle, 1813 godine u fran-
cuskom jeziku.
U sistematici postoje odreeni termini, precizno definisani, kako bi
se ujednaila, a time i olakala komunikacija. Njihovo poznavanje i
poimanje je stoga od neizmernog znaaja.
Klasifikacija je termin koji oznaava rezultat rada taksonoma kroz
svrstavanje ivotinja u grupe na osnovu njihovih meusobnih veza.
Identifikacija je termin koji oznaava odreenje taksonomskog iden-
titeta individue, tj. postupak u kome se jedinka, na osnovu svojih osobi-
na, nastoji odrediti kao pripadnik nekog taksona.
Predmet rada taksonoma, koji podlee klasifikaciji (svrstavanju u
grupe), definisan je kao takson i oznaava grupu populacija dovoljno
osobenih da mogu biti formalno postavljene u odreenu kategoriju
2 OSNOVE ZOOLOKE SISTEMATIKE
hijerarhijske klasifikacije, odnosno grupu stvarnih organizama prepoz-

natljivih kao formalnih jedinica bilo kog nivoa hijerarhijske klasifikacije.
Taksoni su, dakle, realno postojee grupe ivih organizama, meusob-
no dovoljno sline da se mogu pojmovno odrediti i smestiti u odreene
taksonomske kategorije, bez obzira na njihov obim. Skup osobenosti,
taksonomskih karaktera i njihovih stanja, koja ih odvajaju od drugih
takvih grupa oznaava se kao dijagnoza. Same grupe u koje se klasi-
fikuje ili nivoi klasifikacije su taksonomske kategorije. U tom cilju,
najveu vrednost imaju one osobine pomou kojih se pripadnik jednog
taksona moe razlikovati od pripadnika drugog taksona. Takve osobine
se nazivaju taksonomski karakteri. Njihova uloga je dvojaka: na niim
nivoima klasifikacije, imaju prevashodno dijagnostiku ulogu, odreu-
jui identitet taksona, dok na viim nivoima predstavljaju i indikatore
srodstva taksona koje karakteriu.
Na niim nivoima klasifikacije, identifikacija prethodi klasifikaciji u
praktinom radu, a jedan od naina da se ona obavi jeste korienje
kljueva, koji su najee u formi sistema dihotomo postavljenih tvrd-
nji, ijom se proverom istinitosti iskaza (slaganjem stanja karaktera sa
objekta sa onim koje se u tvrdnji navodi) postupno, kroz potreban broj
koraka, dolazi do odreenja tog objekta kao pripadnika datog taksona.
Kljuevi mogu sluiti za identifikaciju objekata na bilo kom nivou klasi-
fikacije, ali se u praksi najee sreu kljuevi koji odreuju objekte od
nivoa porodice do nivoa vrste ili podvrste.
Pri izradi i upotrebi kljueva, meutim, ne koriste se svi taksonom-
ski karakteri, ve samo oni koji su lako uoljivi, koji ne variraju znatnije i
koji ostaju sauvani i pri konzervaciji jedinki. To su najee morfoloki
karakteri. Morfoloki karakteri koji se koriste u izradi kljueva, mogu se
podeliti u dve grupe:
a) morfometrijski (kontinuirani) karakteri su oni koji se mere u jedini-
cama duine i esto se iskazuju kao odnosi dva izmerena karaktera
(duina glave u odnosu na telo; zavretak osnove lenog peraja u
odnosu na poetak analnog i sl.);
b) meristiki (diskontinuirani) karakteri su oni koji se izraavaju celo-
brojnim vrednostima (broj bica u perajima, krljuti u bonoj liniji,
drelnih zuba, ronih zuba na rostralnim ploama i sl.).
Taksonomski karakteri druge prirode (biohemijski, citoloki, bihevio-
ralni) takoe imaju primenu u identifikaciji, posebno kad je morfoloki
nemogue obaviti odreivanje taksona. Meutim, za njihovo uoavanje
su potrebne odreene laboratorijske tehnike, koje najee nije mogue
primeniti na terenu, a ni na fiksiranom materijalu. Stoga, ma koliko da su
neophodni za proces klasifikacije, njihov znaaj u identifikaciji je mali.
RIBE SRBIJE 3
Treba naglasiti da kljuevi ne moraju obavezno da slede filogenet-

ske linije taksona koje obrauju. To proizilazi iz njihove svrhe (da omo-
gue odreivanje pripadnika nekog taksona), iz deduktivnog metoda
koji slede, iz postupnosti koraka koji se sprovode i iz ogranienosti seta
karaktera sa kojima barataju. Mana kljueva je to je rad sa njima rela-
tivno spor, ali se pri radu sa nepoznatim objektima njihova upotreba ne
moe izbei, jer, ukoliko su dobro uraeni, definitivno i nedvosmisleno
upuuju na tanu identifikaciju.
Proces identifikacije najee komplikuje postojanje vie phena
(grki -mn., phenon-jedn.), fenotipski homogenih uzoraka na nivou
vrste, tj. razliitih fenotipskih manifestacija jedne iste vrste. Pri identi-
fikaciji nekog ivotinjskog organizma fenoni mogu biti: razvojni stadiju-
mi (larve, lutke, juvenili, preadulti, polno zreli, stari primerci, polne i
bespolne generacije), sezonski promenjeni primerci (letnje, zimsko ili
posebno za sezonu parenja steeno perje ili krzno ili neka druga karak-
teristika), trajni dimorfizam polova (drukiji oblik tela, obojenost ili
veliina kod mujaka i enki) itd. Njihovo postojanje kod brojnih grupa
ivotinja je esto bilo uzrok zasebnom opisivanju pojedinih fenona kao
posebnih vrsta, to je tako egzistiralo sve do trenutka kad je dobro
prouena biologija tih ivotinja. Najpoznatiji primer kod riba je opisiva-
nje larve jegulje, Anguilla anguilla, kao zasebne vrste, Leptocephalus
brevirostris. im je prouen ceo razvojni ciklus jegulje, larva je, kao
fenon, dobila naziv leptocefal, a zasebna vrsta je prestala da postoji.
Razlikujemo osnovne taksonomske kategorije i meukategorije.
Osnovne taksonomske kategorije su: regnum (carstvo), phylum (tip),
classis (klasa), ordo (red), familia (porodica), genus (rod) i species
(vrsta). Meukategorije se formiraju tako to se osnovnim kategorijama
dodaju prefiksi super- (nad-) i sub- (pod-). Na primer, taksoni na
razliitim nivoima hijerarhijske klasifikacije (taksonomskim kategorija-
ma) su:
ivotinje - Animalia (regnum),
hordati ili svitkovci - Chordata (phylum),
kimenjaci - Vertebrata (subphylum),
kimenjaci sa vilicama - Gnathostomata (superclassis),
ribe sa kotanim skeletom - Osteichthyes (classis),
zrakoperke - Actinopterygii (subclassis),
koljoribe u uem smislu - Teleostei (infracalassis),
tvrdoperke - Acanthopterygii (superordo),
grgeke - Perciformes (ordo),
grgei - Percidae (familia),
grge - Perca (genus) i
evroazijski grge - Perca fluviatilis (species).

Svaki od ovih taksona se razlikuje od drugih, ma koliko da su po
neemu slini. Evroazijski grge se razlikuje od amerikog, te je zaseban
takson na nivou vrste; oba su razliiti od smueva i zaseban su takson
na nivou roda; i grgei i smuevi se razlikuju od basova, njima srodnih
riba, pa su u zasebnoj porodici grgeki, ali se ne razlikuju od njih toliko,
koliko svi zajedno od jegulja, aranki i drugih riba, da ine zaseban tak-
son tvrdoperki na nivou podreda, itd.
Nomenklatura potie od latinskih rei nomen i calare, to znai
ime i zvati, a deo je sistematike koji ima za cilj da obezbedi nazive
taksonima na svim nivoima, prvenstveno radi olakanja komunikacije
meu zainteresovanima. Potreba i znaaj nomenklature proizilazi iz
mnogobrojnih naziva za jednu istu vrstu, kako u brojnim jezicima naro-
da sveta, tako i u pojedinim dijalektima u okviru istog jezika ili na
razliItim malim podrujima koja taj jezik pokriva (tzv. lokalizmi).
Svako ime koje neki takson nosi bi trebalo da zadovolji sledee
zahteve:
a) da bude jedinstveno, prepoznatljivo i jedino za dati takson;
b) da je univerzalno, kako bi svi razumeli na ta se odnosi;
c) da je stabilno, izmenjivo samo pod odreenim uslovima.
Zadovoljenje ova tri principa u davanju naunog imena taksonu je
institucionalno obezbeeno usvajanjem pravila zooloke nomenklature
u vidu Meunarodnog koda zooloke nomenklature, na XV Meunar-
odnom kongresu zoologa, jula 1958. u Londonu i njegovim stupanjem
na snagu danom objavljivanja, 6. novembra 1961., sa revizijom iz
1964., na XVI Meunarodnom kongresu u Vaingtonu. Posednja revizi-
ja izvrena je 1985., na XX skuptini Meunarodne unije biolokih
nauka, odranoj u Londonu. Po Kodu, svi taksoni na nivou iznad vrste se
oznaavaju uninomijalnom nomenklaturom (ime od jedne rei, po
pravilu imenica), taksoni na nivou vrste se oznaavaju binomijalnom
nomenklaturom (naziv vrste ima dve rei, gde je prva naziv roda kome
vrsta pripada i imenica je, a druga ime same vrste i moe biti imenica ili
pridev), dok se taksoni ispod nivoa vrste oznaavaju trinomijalnom
nomenklaturom (ime takvog taksona se sastoji od tri rei) i njihova ime-
na ine latinske, grke ili druge rei u latinizovanom obliku. Osim kod
imena vrste (druga re binomijalne nomenklature) i podvrste (trea re
trinomijalne nomenklature), koja se piu malim poetnim slovom, sva
imena uninomijalne nomenklature se piu velikim poetnim slovom.
Na primer:
classis Osteichthyes, subclassis Actinopterygii, infraclassis
Teleostei, superordo Protacanthopterygii, ordo Salmoniformes, fami-
RIBE SRBIJE 5
lia Salmonidae, genus Hucho, species Hucho hucho, subspecies

Hucho hucho taimen (tajmen - podvrsta mladice iz roda mladica, koji-
ma pripada i evropska, pripadnik iste vrste ali druge podvrste Hucho
hucho hucho).
Pri pisanju imena taksona na nivou roda, vrste ili podvrste se treba
drati i sledeih pravila propisanih Kodom zooloke nomenklature: u
tekstu, imena vrste obavezno se pisu kurzivom (italics) ili podvuena
(underlined); uz ime taksona moe da stoji i ime autora koji ga je prvi
opisao i godina kad je to uinio (u obinom pismu), npr. Cyprinus car-
pio Linnaeus, 1758, ali je u navoenju imena u naslovima dovoljno da
uz ime vrste stoji samo ime ili inicijal autora (npr. Cyprinus carpio L.).
Dozvoljena su i odreena skraivanja pri takvom pisanju. Tako, ako se
za takson eli napisati samo ime roda, bez elje da se precizira vrsta,
stavlja se Zyngel sp. i to znai Zyngel species, tj. vrsta roda Zyngel
(vretenara), a kod nivoa podvrste Zingel streber ssp. Uobiajeno je i
da se skrauje ime roda (C. carpio), autora koji su opisali takson, poseb-
no onih poznatijih (Cyprinus carpio L.), kao i podvrsta (Z. s. balcani-
cus), kada se njihova imena pominju po drugi put, ili vie puta u tekstu.
Jedan naroit sluaj je kad postoje taksoni na nivou podroda (sub-
genus). Oni se piu binomijalno, s tim to se izmeu imena roda i vrste,
u zagradu stavlja ime podroda, koje je, kao i ime roda, imenica, i pie se
velikim poetnim slovom.
Za veinu naziva taksona na nivou niih taksonomskih kategorija,
poev od reda, postoje jedinstveni karakteristini nastavci, od kojih se
neki primenjuju od skorijeg vremena (npr. za nivo reda), a neki veoma
dugo. Tako je za nivo reda karakteristian nastavak -iformes, za nad-
porodicu -oidea, za porodicu -idae, za podporodicu -inae i za ple-
me (tribus, kategorija via od nadroda, a nia od podporodice) -ini.
Validnost imena je, pored pravilnog sastava, odreena i prvenstvom
davanja dijagnoze, tj. opisivanjem taksona, bez obzira je li klasifikacija
odgovarajua. U sluaju da je naknadno, revizijom, klasifikacija datog
taksona izmenjena, zadrava se ime autora koji je dao dijagnozu i godi-
na kad je to uinio, ali se stavlja pored imena taksona u zagradu, npr.
Abramis brama (Linnaeus, 1758).
Osim ovih osnovnih odredbi, postoji jo niz drugih, koje imaju za cilj
da izbegnu pojavu sinonima, koji su u prolosti jako oteavali i kompli-
kovali komunikaciju, a i danas to ponekad ine. Tako se u literaturi i da-
nas sreu za brancina - lubina (morska riba iz porodice Percichthydae)
tri ravnopravna sinonima: Morone labrax L., Dicentrarchus labrax
Jord. et Eugen i Roccus labrax (L.), iako po Kodu zooloke nomenkla-
ture Lineu pripada prvenstvo kao davaocu dijagnoze vrste. I homonimi
se takoe javljaju, ali i tu vai pravilo prvenstva davanja imena, tako da
se pri nastanku homonimije mora odbaciti onaj homonim koji je mlai.
Vrsta (species) je grupa prirodnih populacija koje se meusobno

ukrtaju, reproduktivno su izolovane od drugih takvih grupa i zauzimaju
istu ekoloku niu u ekosistemima u kojima ive. Vrsta oznaava
osnovni nivo u hijerarhiji klasifikacije.
Kako bi se, meutim, olakalo objanjavanje osnovnih teorijskih
postavki, u daljem tekstu e se vrstom smatrati takson tog nivoa u hije-
rarhiji klasifikacije.
Iz same definicije vrste vidi se da vrsta ini:
a) reproduktivnu zajednicu, u okviru koje se meusobno njeni pri-
padnici razmnoavaju, a ne stupaju u reproduktivne veze sa pripad-
nicima drugih takvih zajednica, zbog postojanja izolacionih meha-
nizama razliite prirode.
b) ekoloku jedinicu, koja stupa u interakciju sa drugim vrstama u sre-
dini koju naseljava, zadravajui svoje ekoloke odlike u celom are-
alu rasprostranjenja.
c) genetiku jedinicu, u okviru koje postoji odreeni fond gena,
dinamiki uravnoteen (koadaptiran) i kratkotrajno poveren jedinka-
ma vrste, a zatien izolacionim mehanizmima od ulaska gena iz
genofondova drugih vrsta, poto bi to naruilo postojeu dinamiku
ravnoteu, uspostavljenu delovanjem evolucionih mehanizama, u
prvom redu prirodne selekcije.
U dananjoj sistematici, ova, tzv. bioloka koncepcija vrste nasta-
la je kao rezultat razvoja naune misli, od veeg broja razliitih shvata-
nja, koja se mogu svrstati u dva osnovna koncepta:
Po tipolokoj koncepciji vrste, koja se oslanja na esencijalizam,
zasnovan na logici koju je utemeljio Aristotel, vrste se shvataju kao
ekspresija savrene sutine stvari. Takav filozofski pristup, primenjen na
klasifikaciju organskog sveta negira varijabilnost taksona, pa i ivog
sveta u celini, pokuavajui da je svede na odreen broj tipova na
razliitim nivoima. Stoga se esencijalistiki pristup u taksonomiji (ali ne
samo u njoj) oznaava jo i kao tipologija.
I pored oiglednog pojednostavljenja i nastojanja da se na utrb
stvarnog stanja uvede kruti red, to je vodilo u konceptualnu greku,
tipoloki pristup se zadrao do danas, posebno u sadraju nomen-
klaturnih pravila i u postupku identifikacije, gde postoji izraena potreba
da se jasno odvoje taksoni. Ipak, ak i u sluajevima kad je u praktinom
radu nemogue potpuno odbaciti ovakav pristup, treba uvek imati na
umu njegove loe strane, i voditi rauna o varijabilnosti karaktera koji
slue za identifikaciju.
RIBE SRBIJE 7
Nominalistika koncepcija vrste zasniva se na filozofskom pris-

tupu da realno postoje samo jedinke ivog sveta, a da svi skupovi (vrste,
rodovi itd.) predstavljaju samo mentalne konstrukcije, kao isto apstrak-
tan proizvod ljudskog uma i da faktiki ne postoje. Osnovna mana
ovakvog pristupa je to ne uzima u obzir da, osim slinosti (na osnovu
koje se, istina, zaista mogu stvarati mentalne konstrukcije) izmeu
jedinki postoje mnogi tipovi veza i odnosa, u prvom redu srodniki (koji
odreuju zajedniki genofond na bilo kom nivou), pa ekoloki odnosi i
drugi, to ih ini realnim prirodnim grupama.
Takva koncepcija najveu manu ima u tome to ne moe na zado-
voljavajui nain da ispuni osnovni zadatak klasifikacije, jer negirajui
postojanje veza meu jedinkama, ne uspeva da objasni takve pojave
kao to su konvergencija, paralelizam, izrazit polni dimorfizam, geneti-
ki homeostazis, homeostazis u razviu, smena generacija i sl. Ona, priz-
najui samo individue, kao objektivno postojee, nailazi pred nereiv
problem im se pojave fenoni koje ne moe da objasni.
Bioloka koncepcija vrste ima saznajnu podlogu u evolucionoj
teoriji klasifikacije, koja je koegzistirala (a i danas to u mnogome ini) sa
kladistikom klasifikacijom. Evolucioni koncept D. G. Simpsona, ute-
meljen na radovima arlsa Darvina, ima populacioni pristup i shvata
postojanje taksona razliitog ranga kao realnost u prirodi. On ne negira
kladistiki princip skoranjosti zajednikog porekla, ali uzima u obzir i
razliite intenzitete evolutivnih promena u razliitim evolucionim linija-
ma poteklim od nekog zajednikog pretka. Svakako da je ovome mno-
go doprinela primena savremenih metoda u taksonomiji, posebno ge-
netikih, jer je to omoguilo da se uvidi postojanje razlike izmeu file-
tike i genetike distance meu srodnim grupama.
Meutim, i bioloka koncepcija vrste se sree u praksi ponekad sa
problemima, od kojih su najizrazitiji bespolno razmnoavanje i uni-
parentalna reprodukcija (partenogeneza, reverzija pola i sl.) i evolutivna
intermedijarnost (morfoloka divergencija populacija bez uspostavlja-
nja reproduktivne izolacije, hibridizacija, ili pojava poluvrsta, sestrinskih
vrsta i kompleksa vrsta). Njena najvea mana je neoperativnost kriteri-
juma reproduktivne izolacije populacija. Meutim, prednost evolucione
klasifikacije nad svim ostalim je u tome to uzima u obzir sve veze i
odnose meu organizmima, korienjem dostupnih metodolokih i saz-
najnih tekovina svih drugih biolokih disciplina, te moe da u okviru njih
pronae validne podatke o postojanju dobre vrste.
Poslednja predloena koncepcija vrste je filogenetska koncepcija,
po kojoj je vrsta osnovna grupa organizama koja se moe dijagnostiki
razlikovati od drugih takvih grupa, a u okviru koje postoji svojstvo ro-
diteljskog predatva i potomatva. Dakle, vrste se smatraju evolucionim
jedinicama koje se mogu dijagnostifikovati. Ta koncepcija daje prednost

realno postojeim razlikama izmeu populacija nad potencijalom pri-
padnika bilo koje od tih populacija da hibridizuje sa pripadnicima drugih
populacija. Upravo sa ove pozicije se i kritikuje pojam politipske vrste iz
biolokog koncepta, smatrajui da je postojanje geografski uslovljene
reproduktivne izolacije dovoljno da se ustanovljene razlike objasne
zasebnou vrsta. Ovaj vrlo operacionalni i pragmatini koncept vrste
ima praktinih prednosti u taksonomskom radu i smisao u radu na
poslovima konzervacije faune, ali svesno umanjuje znaaj fenomena
koji potpadaju pod populacionogenetike aspekte procesa specijacije
(nastanka vrsta).
Prema jo uvek iroko prihvaenom politipskom konceptu, vrsta
(vai i za ostale taksone na svim viim nivoima klasifikacije) moe biti
monotipska i politipska, kad ima dve ili vie podvrstageografskih rasa
(ili drugih podkategorija za vie nivoe klasifikacije). Kod politipskih vrsta
uvek postoji nominotipska podvrsta, koja nosi isto ime kao i vrsta (npr.
Vimba vimba vimba (L., 1758)), a sve naknadno opisane podvrste
nose drugaiji naziv (npr. V. v. melanops (Heckel, 1841)). Podvrste su
skupovi fenotipski slinih populacija vrste, koji naseljavaju pojedine
delove njenog geografskog areala i razlikuju se taksonomski od drugih
populacija vrste. Mogu biti alopatrike (prostorno odvojene) ili
alohrone (vremenski odvojene). Prve su od veeg znaaja za neon-
tologe, a druge za paleontologe. Opredeljivanje za podvrste u okviru
vrste pri klasifikovanju nije jednostavno za taksonoma, jer uvek postoji
mogunost da se radi o srodnim populacijama, koje su meusobno
donekle razliite, ali su i reproduktivno i genetiki odvojene kao dobre
vrste. Zbog toga se, i pored postojanja odreenih pravila za arbitriranje
podvrsta, veina taksonoma sa puno opreza uputa u ovaj posao bez
zadovoljenja strogih kriterijuma, pouena ranijim iskustvom, iz perioda
upoznavanja lokalnih fauna, kad su mnogi bili skloni da na bazi male evi-
dentirane razlike meu lokalnim populacijama, iste proglaavaju pod-
vrstama, da bi se kasnije pokazalo da su dobro prouene faune bile
pune lokalnih podvrsta neke vrste sa malim meusobnim razlikama,
nasuprot neistraenim faunama, sa velikim brojem monotipskih vrsta.
Takav trend je postojao i na viem hijerarhijskom nivou (vrsta-rod, rod-
porodica), to je podelilo taksonome na dve grupe: razbijae (engl. split-
ters), koji u svom pristupu taksonomiji vuku jo dosta od nominalis-
tikog koncepta, i objedinjivae (engl. lumpers), koji krajnje oprezno ili
ak nerado koriste ovaj nivo klasifikacije.
RIBE SRBIJE 9
OSNOVNE MORFOLOKE ODLIKE

KOLOUSTA I RIBA
I Koa
Koa svih kolousta i riba graena je od pokoice (epidermis) i krzna
(dermis, corium, cutis) (Slika 1).
Slika 1. Koa ribe
1, pokoica;
2, retikularni sloj
krzna;
3, kompaktni sloj
krzna;
4, germinativni sloj
pokoice;
5, krljut;
6, jednoelijska
lezda.
Pokoica je epitelne grae i vieslojna je, a njen bazalni sloj, stra-

tum Malpigii (str. germinativum) deobama ivih, cilindrinih elija
obrazuje dva osnovna tipa epitela: formativni, koji daje tkivo pokoice i
lezdani, predstavljen konim jednoelijskim lezdama. Ove lezde su
rasporeene po celoj koi i lue sluz, koja ima zatitnu ulogu. Kod slepu-
lja su one naroito brojne. Kod nekih grupa riba ima seroznih lezda, iji
je proteinski sekret otrovan. Ovakve lezde su obino grupisane zajed-
no u lezdana polja i u vezi su sa spoljanjim skeletnim strukturama
(bodljama) za inokulaciju otrovnog sekreta (npr. kod pauka, Trachinus
draco) (Slika 2). Poseban tip lezda predstavljen je fotoforama, svet-
losnim organima dubinskih riba (kako onih sa hrskaviavim skeletom,
tako i koljoriba) (Slika 3). U ovim lezdama se lui naroit sekret, bogat
Slika 2. ema otrovne
bodlje koljoribe

1, bodlja;
2, pokoica;
3, serozne lezde;
4, krzno;
5, muskulatura).
Slika 3. Graa svetleeg
organa dubinskih
riba
1, soivo;
2, sekret lezde;
3, reflektor;
4, pigment).

10 OSNOVNE MORFOLOKE KARAKTERISTIKE KOLOUSTA I RIBA
supstancom luciferin, ijom oksidacijom, samostalno ili uz pomo sim-

biontskih bakterija, dolazi do bioluminiscencije, tj. oslobaanja dela
energije u vidu svetlosti.
Krzno je vezivne prirode i sastoji se od dva tkiva: gornjeg, rastresi-
tog vezivnog tkiva, i donjeg, kompaktnog. Krljuti (squamae) (Slika 4),
Slika 4. Krljuti riba
A, plakoidna;
B, ganoidna;
C, ktenoidna;
D, cikloidna).
koje prekrivaju telo riba (kolouste ih nemaju, te je koa gola), derivat su

krzna. Kod riba sa hrskaviavim skeletom krljuti su plakoidnog tipa i
sastoje se od bazalne ploe, smetene u krznu, stuba, koji se prua ka
povrini koe, i zuba, koji se nalazi na povrini koe. Oblik zuba je tak-
sonomski znaajan karakter. Kod jesetrovki postoje modifikovane
ganoidne krljuti u vidu 5 nizova ploa, izgraene od gleolike sup-
stance ganoina i kotanih supstanci kosmina i izopedina, dok se kod
Teleostei na telu nalaze elasmoidne krljuti, kod kojih su svi slojevi,
ukljuujui i bazalni, kotani sloj, jako redukovani. Elasmoidne krljuti
mogu imati na kaudalnom kraju eljolike ili zubolike izrataje (cteni), i
tada se nazivaju ktenoidne. Krljuti bez takvih nastavaka su cikloidne.
Svaka elasmoidna krljut ima svoj centar nastanka (focus) i prstenaste
naratajne zone (circuli), koje su leti ire, a zimi, kad je tempo rasta riba
sporiji, ue. Grupa letnjih i zimskih prstenova obrazuje annulus, godinji
prsten. Pored ovoga, na krljuti je u nekim sluajevima mogue re-
gistrovati i druge pojave ivotnog ciklusa koje utiu na promenu tempa
rasta: ishrana, mrest, oboljenja i sl.
RIBE SRBIJE 11
II Skeletni sistem
Endoskelet ima ulogu da prui mehaniku potporu mekim tkivima,
ali i da bude oslonac za pripoj somatike muskulature, odgovorne za
lokomociju. Generalno ga moemo razmatrati po regionima tela kao
skelet glave, osovinski skelet trupa i repa i skelet ekstremiteta, tj. peraja
(parnih i neparnih).
Skelet glave ine dermatocranium, neurocranium i splanchnocra-
nium. Kod dananjih paklara (Slika 5), neurokranijum je hrskaviav i
poseduje specifine titaste (tektalne) hrskavice, koje su postavljene
Slika 5. Glaveni skelet pak-
lare
1, lingvalna hrskavica;
2, nosna aura;
3, sluna aura;
4, krni luci;
5, perikardijalna hrska-
vica;
6, anularna hrskavica;
7, tektalne hrskavice.
ispred hrskaviavih nosnih aura na prednjem delu krova lobanje i sub-

okularne (orbitalne) hrskavice poprenog poloaja. Potiljani region
lobanje u potpunosti odsustvuje. Kod ajkula i raa (Slika 6) neurokrani-
Slika 6. Glaveni skelet

ajkule
1, nosna aura;
2, palatokvadratna
hrskavica;
3,labijalna hrskavica;
4, basihyale;
5, mandibularna
hrskavica;
6, ceratohyale;
7, hypobranchiale;
8, basibranchiale;
9, ceratobranchiale;
10; epibranchiale;
11 pharyngoranchiale;
12, hyomandibulare;
13, ona duplja;
14, rostrum.
jum je hrskaviav, a lobanjska aura nastaje na raun parnih optikih

(onih), olfaktornih (mirisnih) i otikih (slunih) aura, koje tite organe
pojedinih ula. Kod mnogih ajkula i nekih raa i skatova naroito je

izraena rostralna hrskavica, postavljena ispred mirisnih aura lobanje.
S obzirom da je skelet kolousta i ajkula hrskaviav, elemenata derma-
tokranijuma nema. Kod koljoriba (Slika 7) su neurokranijum i derma-
tokranijum u veoma bliskom kontaktu, posebno na bokovima lobanje, te
izgrauju zajedniki pojedine meovite kosti (sphenoticum, ptero-
ticum). Dermatokranjium je najzastupljeniji na krovu lobanje (nasalia,
supraethmoideum, praefrontalia, frontalia, parietalia, epiotica i post-
parietalia), dok neurokranijum dominira u dubljim delovima lobanjskog
endoskeleta (supra- i basioccipitale i exooccipitalia; pro- i opisthoti-
cum; ali- i orbitosphenoideum; mesethmoideum i exoethmoidalia).
Baza lobanje (parasphaenoideum i vomer) je takoe preteno dermal-
nog porekla.
Slika 7. Lobanja koljoribe, arana Cyprinus carpio L.

1. mesethmoideum; 10. exooccipitale;
2. vomer; 11. pteroticum;
3. exoethmoideum; 12. postparietale;
4. orbitosphenoideum; 13. supraoccipitale;
5. pterosphenoideum 14. epioticum;
6. parasphenoideum; 15. parietale;
7. prooticum; 16. sphenoticum;
8. opisthoticum; 17. frontale;
9. basioccipitale 18. nasale).
Splanhnokranijum, tj. visceralni skelet je preteno graen od za-
menskih elemenata. Kod paklara (Slika 5), anularna (labijalna) hrska-
vica daje potporu okruglom usnom otvoru, a lingvalna hrskavica, koja
daje potporu jeziku, sloene je grae. krni luci su specifini, sa kau-
dalno razraslom perikardijalnom hrskavicom. Kod riba sa hrskaviavim
skeletom (Slika 6) vilice (cartilago Meckeli donja, cartilago palato-
quadratum gornja) i krni luci su hrskaviavi. Vilice su amfi- ili auto-
stilno vezane za lobanju (Slika 8). Kod koljoriba (Slika 7), u vilicama
dominiraju dermalni elementi (praemaxillare, maxillare i dentale), dok
su zamenski potisnuti u zadnji deo vilica (articulare i quadratum) i
RIBE SRBIJE 13
pomereni dorzolateralno u nepani svod (palatinum), gde stupaju u

vezu sa manjim dermalnim kostima (pojedini delovi os pterygoideum).
Jezini luk kod riba sa hrskaviavim skeletom je u vidu hiomandibu-
larne hrskavice i jezine hrskavice, koja daje potporu rudimentiranom
jeziku. Kod koljoriba, jezina kost je potpuno formirana i sloene grae
(Slika 9), a gornji, hiomandibularni deo jezinog luka omoguava hios-
tilnu vezu vilica za lobanju (Slika 10). krni luci (5-7 pari kod riba sa
hrskaviavim skeletom, 5 pari kod koljoriba) su graeni od metamerno
postavljenih parnih elemenata (pharyngo-, epi-, cerato- i hypobranchi-
alia) povezanih neparnim ventralno postavljenim basibranchiale i
uloga im je da podupiru krge (Slike 6 i 7).
Slika 8. Amfistilna (A) i autostilna
(B) veza vilica za lobanju
1, hyomandibulare;
2, hyale;
3, palatinum,
4, premaxillare + maxillare +
palatinum + pterygoideum
+ quadratum;
5, dentale + angulare + arti-
culare.
Slika 9. Jezina kost - os hyale

koljoribe arana Cyprinus car-
pio L.
1, basihyale;
2, hypohyale;
3 i 4, ceratohyalia;
5, urohyale;
6, interhyale.
Slika 10. Hiostilna veza

vilca za lobanju
1, hyomandibulare;
2, hyale;
3, palatinum,
4, premaxillare + max-
illare + palatinum +
pterygoideum +
quadratum;
5, dentale + angulare
+ articulare.
Kod paklara, glavni element osovinskog skeleta je horda. Kimeni

prljenovi su predstavljeni sa po dva para hrskaviavih neuralnih lukova
u svakom segmentu (Slika 11).
Slika 11. Kimenica pak-
lare sa aspondil-
nim prljenima
1. telesni segment;
2. neuralni luk
3. horda
Osovinski skelet trupa kod riba sa hrskaviavim skeletom i kod koljori-

ba ine kimenica i rebra (Slika 12). Kimenica je sagraena od amficel-
nih prljenova, tela udubljenih sa obe strane, a u upljinama u telu pr-
ljena i izmeu susednih prljenova odrava se horda moniliformnog
(brojaniastog) izgleda (Slika 13). Preko specifinih struktura, ptery-
gophor, kimenica daje potporu lenom i analnom peraju. Kod nekih
koljoriba, njeni derivati znaajno doprinose provoenju mehanikih
drai od ribljeg mehura do membranskog lavirinta i omoguavaju
stvaranja zvunog nadraaja (Weberov aparat kod Ostariophysi). Kod
nekih grupa riba, npr. u repnom regionu kod ajkula i nekih ganoidnih
riba, diplospondilia (udvojeni prljen u telesnom segmentu) je uobia-
jena pojava. Rebra imaju ulogu da daju potporu bokovima trupnog
telesnog zida. Prema poreklu, razlikuju se donja (pleuralna) i gornja
(dorzalna) rebra. Kod paklara rebara nema. Kod riba sa hrskaviavim
skeletom postoje samo donja, dok kod mnogih koljoriba postoje i gor-
nja rebra.
RIBE SRBIJE 15
Slika 12. Kimenica ajkule (A) i

koljoribe (B)
1. neuralni luci arcus neuralis
i bodljasti nastavak
processus spinosus neu-
ralis;
2. neuralni kanal canalis neu-
ralis;
3. telo prljena centrum;
4. hemalni kanal canalis
haemalis;
5. boni nastavci prljena
basapophysae;
6. prednji zglobni nastavci
praezygapophysae;
7. zadnji zglobni nastavci
postzygapophysae;
8. rebro costa.
Slika 13. Uzduni presek ki-

menice koljoribe
1. moniliformna horda).
Neparna peraja, leno (pinna dorsalis, notopterygium) i analno

(pinna analis, proctopterygium), izgraena su od nosaa peraja
(pterygophor) (Slika 14), koga ine kotani zraci (radii), na koje se nas-
tavljaju bice peraja. Osim neparnih peraja sa skeletnom potporom, kod
mnogih grupa koljoriba javljaju se i neparni, medijalni perajni nabori,
sa vezivnom potporom i bez zraka u sebi, npr. masno peraje (pinna adi-
posa). Kod kolousta, graa jedinstvenog neparnog peraja je veoma jed-
nostavna. Pterigofor ne postoji, ve se hrskaviave bice vezuju direkt-
no za neuralne nastavke kimenice (Slika 15). Kod riba sa hrskaviavim
skeletom bice su konaste, vezivne prirode (ceratotrichia), dok su kod
koljoriba poreklom od udvojenih krljuti (lepidotrichia). Po pravilu,
bice koljoriba su savitljive, lankovite i granate, osim kad krljuti sras-
tu vrsto i obrazuju bodljaste, nelankovite bice (acantotrichia). Pot-
pora repnog peraja (pinna caudalis, uropterygium) (Slika 16) je kod
riba sa hrskaviavim skeletom i kod jesetri obezbeena zalaenjem ki-
menice u njegov dorzalni deo (heterocerkno peraje), dok je kod veine
koljoriba ostvarena preko posebno diferenciranih terminalnih repnih
prljenova kimenice (penultimatum, ultimatum i urostyl). Urostyl, koji
je nastao srastanjem nekoliko zavrnih repnih prljenova, telom je povi-

jen ka dorzalnoj strani repnog peraja, a svojim dorzalnim i ventralnim
nastavcima (epuralia i hipuralia), poreklom od trnolikih nastavaka pr-
ljenova, obezbeuje njegovu simetrinost (homocerkno repno peraje).
Za ove tvorevine se vezuju lepidotrichia samog peraja.
Slika 14. Skelet lenog (A)
i analnog (B) pera-
ja koljoribe
1. nosa peraja -
pterygophor;
2. negranate bice;
3. granate bice - le-
pidotrichia).
Slika 15. Potpora peraja paklare

1. zraci - radii;
2. uzduni ligament izmeu
bodlji neuralnih nastava-
ka prljenova;
3. hordina sara.
Slika 16. Skelet repnog peraja

riba (A, heterocerkno
peraje; B, difi- ili proto-
cerkno peraje; C,
homocerkno peraje;
1. hemalne bodlje;
2. zraci peraja, cerato- ili
lepidotrichia;
3. neuralne bodlje;
4. epurale;
5. hipurale;
6. urostyl.
Kod kolousta nema parnih peraja. Kod riba sa hrskaviavim skele-

tom, ramenski pojas, koji podupire grudna peraja (pinna pectoralis,
RIBE SRBIJE 17
omopterygium), graen je od korakoskapularne hrskavice, koja je kod

raa i himera ligamentom vezana za kimenicu. Skelet samog peraja
ine pro-, meso- i metapterygium, na koje se nastavljaju radii i krajnje
distalno postavljene ceratotrichia. Kod koljoriba u ramenskom pojasu
(Slika 17) dominiraju dermalni elementi (cleithrum, supracleithrum,
postcleithrum i supratemporale), preko kojih se uspostavlja veza sa
lobanjskim skeletom, dok su zamenski elementi (scapula i cora-
coideum) odgovorni za formiranje zglobne jame za pripoj skeleta
samog peraja (pro-, meso- i metapterygium, radii i lepidotrichia). Karli-
ni pojas (Slika 18) je kod svih riba graen od ploaste skeletne struk-
ture, sa ilio-iio-pubinom ploom, koja obrazuje zglobnu jamu za
pripoj trbunog peraja (pinna ventralis, ischiopterygium), ija je graa
identina grai grudnog.
Slika 17. Rameni pojas (cinthura
thoracalis) koljoribe
1. posttemporale;
2. supracleithrum;
3. postcleithrum;
4. cleithrum;
5. scapula;
6. coracoideum
Slika 18. Karlini pojas (cinthura

pelvica) koljoribe
1. ilium;
2. ischium;
3. pubis;
4. acetabulum,
zglobna jama za pripoj
trbunog peraja
III Somatika muskulatura

Somatika muskulatura je podeljena na aksijalnu muskulaturu i
muskulaturu ekstremiteta (parnih i neparnih) (Slika 19). Aksijalna mu-
skulatura se sastoji od segmentno postavljenih miomera odvojenih
mioseptama. Horizontalnom vezivnom pregradom podeljena je na
epaksijalnu i hipaksijalnu miinu masu. Ovakav osnovni plan je naru-
en samo u nivou ventralne strane drela (hipobranhijalna muskulatu-
ra), pripoja parnih ekstremiteta, kod miia koji pokreu one jabuice
(mm. recti: externus, internus, superior et inferior i mm. obliqui:
superior et inferior) i na medioventralnom delu telesnog zida (m. rec-
tus abdominis). Branhiomerna muskulatura uglavnom obuhvata
konstriktore krga i aduktore vilice, a njeni antagonisti su miii hipo-
branhijalne muskulature. Od miia neparnih peraja prisutni su erek-
tori-abduktori i depresori-aduktori, kao i lateralni fleksori, koji su
naroito diferencirani kod repnog peraja. Miii parnih peraja poseduju
veoma snane aduktore-retraktore i abduktore-protraktore, koji su e-
sto diferencirani na povrinske i duboke miine mase.
Slika 19. Uzduni (A) i

popreni (B) presek
aksijalne muskula-
ture koljoribe
1. epaksijalna musku-
latura;
2. hipaksijalna musku-
latura;
3. horizontalna vezivna
pregrada; 1 + 2,
miomera).
Posebna diferencijacija somatike muskulature, elektrini organi

(Slika 20), postoje kod mnogih grupa riba. ei su kod slatkovodnih ne-
go kod morskih. Veina riba proizvodi elektrine impulse niskog napona
i jaine (npr. Mormyrus sp.), koji slue za orijentaciju i elektrolokaciju (a
moda i elektrokomunikaciju), ali ima vrsta (npr. raa drhtulja Torpedo
RIBE SRBIJE 19
sp. i elektrina jegulja Gymnothotax sp.), kod kojih stvoreni napon

moe dostii par stotina volti. Takve snane strujne impulse vrste koje ih
stvaraju koriste za napad ili odbranu.
Slika 20. Elektrini organ drhtul-
je Torpedo sp.
e. elektrini organ
IV Respiratorni sistem
Glavni respiratorni organ kolousta i velike veine riba su krge;
plua postoje samo kod manjeg broja koljoriba. Osim krga, respiraci-
ja je kod razliitih grupa riba mogua i putem drugih razliitih dodatnih,
sekundarnih respiratornih organa (riblji mehur, labirint, razliiti regioni
crevnog kanala, i dr.). krge su organizovane u vidu holobranhija (Slika
21). Svaka holobranhija se sastoji iz dve haemibranchiae (kranijalne i
kaudalne), krnog luka (arcus branchialis) na kome lee, krne pre-
grade (septum branchiale) koja je (ukoliko ona postoji) izmeu hemi-
branhija, r. prae- i postrematicus n. vagusa koji inerviu oblast krga i
odgovarajuih arterijskih sudova (aa. branchiales i aa. epibranchiales)
kojima se dovodi dezoksigenisana krv iz srca i odvodi oksigenisana krv
u sistemsku cirkulaciju.
Slika 21. Graa holobranchia-e kod
riba sa hrskaviavim skele-
tom (A) i koljoriba (B)
1. branchiospinae;
2. krni luk;
3. a. epibranchialis;
4. a. branchialis;
5. septum;
6. haemibranchia;
7. primarna krna lamela).
Kod kolousta, krge su kesaste (Slika 22) i ima ih 7 (paklare),

odnosno 5 do 14 pari (slepulje). Kod paklara, svaka krna kesa preko
okruglog unutranjeg otvora komunicira sa drelom, a preko spolja-
njeg sa spoljanjom sredinom. Kod veine slepulja, sve krge se ka
spoljanjoj sredini otvaraju zajednikim izlaznim kanalom i jedinstvenim
otvorom, mada ima rodova i vrsta kod kojih su izvodni kanali zasebni,
kao kod paklara. Kod riba sa hrskaviavim skeletom, septalne krge
(Slika 22) se nalaze na potpunim krnim pregradama koje obavijaju
krne luke i odvojene su u zasebnim krnim komorama, od kojih svaka
ima svoj ulaz (iz drela) i izlaz (u vidu spoljanjeg krnog proreza ka
spoljnjoj sredini). Ukupno postoje 4 1/2 holobranhije: jedna hemibran-
hija je na kaudalnoj strani hioidnog luka, dok sledea 4 krna luka nose
kompletne holobranhije. Kod Teleostei, krge su operkularnog tipa
(Slika 22): pripojene su za same krne lukove, pregrade su potpuno
redukovane i sve krge lee u zajednikoj operkularnoj duplji, koja se
jednim otvorom, pokrivenim krnim poklopcem (operculum), otvara u
RIBE SRBIJE 21
spoljanju sredinu. Ukupno postoje 4 holobranhije. Kod veine riba se

izmeu vilinog i jezinog luka nalazi pseudobranchia, koja kod riba sa
hrskaviavim skeletom unutar rudimenta krne kese, spirakularne
duplje, preko spiraculuma komunicira sa spoljanjom sredinom. Ona
nema ulogu respiracije (do nje dolazi oksigenisana krv), ve ima lez-
dano-receptornu ulogu regulacije krvnog pritiska. Spirakularna duplja i
otvor su prisutni i kod nekih koljoriba (npr. kod jesetrovki). Operculum
se kod skoro svih koljoriba sastoji iz 4 dermalne kosti: operculum
sensu stricto, praeoperculum, suboperculum i interoperculum.
Slika 22. krge paklara (A), riba

sa hrskaviavim skele-
tom (B) i koljoriba (C)
1. spoljanji krni otvor;
2. unutranji krni otvor;
3. krna kesa;
4. krni luk;
5. septum,
6. haemibranchia;
7. spiraculum;
8. vilini luk;
9. jezini luk
U mehanizmu disanja kod kolousta veliku ulogu ima snaan jezik,

koji svojim radom deluje kao usisna pumpa, pri emu kod paklara voda
ulazi kroz usta, dok kod slepulja ulazi preko nosnog otvora i nazo-
faringealnim kanalom se doprema do drela i krnih kesa. Mehanizmi
disanja se kod riba sa hrskaviavim skeletom i kod koljoriba unekoliko
razlikuju. Kod riba sa hrskaviavim skeletom voda se iz usne duplje
potiskuje u drelo i krne komore konstrikcijom poda usne duplje i
drela, a ulaz vode u usta ostvaruje se zahvaljujui nastalom potpritisku
u usnoj duplji. Kod raa, umesto direktno kroz usta, voda u usnu i drel-
nu duplju ulazi najveim delom preko spirakuluma. Kod koljoriba se,
pored uvlaenja vode u usta potpritiskom i guranja vode iz usta u
drelo, kao dodatna sila javlja i vuna sila, nastala abdukcijom (otvara-
njem) krnih poklopaca, usled ega voda izlazi iz operkularne duplje, u
kojoj nastali potpritisak uvlai vodu iz usne duplje i drela. Kod pelakih
riba, koje su neprekidno u pokretu, voda se kroz krge potiskuje preteno
na raun stalno otvorenih usta. Kao akcesorne strukture, sa primarnom
ulogom zatite mekog tkiva krnih lamela od vrstih estica iz vode, na
krnim lucima se nalaze branchiospinae, eljoliki izrataji, iji je broj i
izgled u jakoj korelaciji sa nainom ishrane, i takve estice se, u zavis-
nosti od hranljivog znaaja, izbacuju respiratornim pokretima (nalik na
kaalj) iz usta (ako su nejestive) ili sprovode dalje kroz drelo do jednjaka
(ukoliko su jestive). Kod planktofagnih riba su branchiospinae jako bro-
jne, tanke i izduene, kod detritofagnih su brojne, deblje i kratke, dok su
kod predatora relativno malobrojne, otre i sitne (Slika 23). Njihov broj, a
ponekad i oblik, od izrazitog su taksonomskog znaaja na nivou vrste.
Slika 23. krga koljoribe -
predatora,
1. sa branchiospina-
ma
2. koje polaze sa
krnog luka put
napred;
3. ka pozadi polaze
krne lamele
RIBE SRBIJE 23
V Digestivni sistem
Kod kolousta, okrugli usni otvor (Slika 24), smeten u dnu pre-
dusnog levka (vestibulum) nosi oko sebe rone zube, iji je broj i ras-
pored vaan taksonomski karakter. Jezik, poduprt snanom lingvalnom
hrskavicom, takoe nosi na sebi otre rone zube i ima ulogu probijanja
koe i muskulature plena paklara.
Slika 24. Usta kolouste, sa
ronim zubiima
oko usnog otvora
Najizrazitiji organi usne duplje (cavum oris) riba su zubi (dentes), akro-
ili (ree) pleurodontnog tipa. Zubni sistem je najee homodontni, ali
kod nekih vrsta riba (npr. Port Dekson ajkule Heterodontus, tuke
Esox) ili itavih grupa riba (npr. porodice ljuskavki - Sparidae), he-
terodontnost je dosta dobro izraena (Slika 25).
Slika 25. Heterodontni zubni sistem
orade Sparus auratus
1. molariformni zub;
2. incisiformni zub.
Raspored zuba varira od grupe do grupe, a sve kosti koje ograniavaju

usnu duplju mogu ih nositi. Kod nekih grupa raspored zuba (denticija) je
vrlo bitan taksonomski karakter (npr. porodica Salmonidae). Kod

Cypriniformes zubi se nalaze na poslednjem, razraslom paru krnih luko-
va (ossa pharyngea inferior). drelni zubi su prisutni i kod nekih tvrdo-
perki (npr. porodica Centrarchidae). Oblik zuba je izrazito korelisan sa
nainom ishrane, pa herbivori i moluscivori imaju pljosnate (molarifor-
mne) ili dletaste (incisiformne), dok izraziti piscivorni predatori najee
imaju iljate, unazad povijene ili iglaste (kaniniformne) zube. Jezik (lin-
gua) kod veine riba nije mnogo pokretljiv. Jednjak (oesophagus) je kod
kolousta i riba po pravilu kratak, a eludac (gaster) je samo kod riba jasno
diferenciran; kod paklara, zbog detritofagne (larve), parazitske i strvinar-
ske ishrane ili prestanka ishrane (odrasli), nije diferenciran (Slika 26).
Slika 26. Crevni sistem ajkule
(A), jesetre (B) i grgea
(C)
1. usni otvor;
2. spiraculum;
3. drelo;
4. eludac;
5. pilorini cekumi;
6. crevo,
7. rektalna lezda
Kod veine riba, posebno piscivornih predatora, eludac je veoma ras-

tegljiv, dok kod nekih omnivora i herbivora moe i potpuno odsustvo-
vati, ne samo u morfolokom, nego i histolokom smislu (npr. kod
bodorke Rutilus ili kod predstavnika porodice ila Syngnathidae). Iza
eluca, kod mnogih grupa koljoriba postoje naroiti divertikulumi
(caeca pylorica), ija je uloga enzimska digestija i resorpcija svarene
hrane. Dvanaestopalano crevo (duodenum), sa ulivima ductus Wr-
schungianus (izvodnog kanala guterae - pancreas) i ductus chole-
docus (velikog unog kanala jetre - hepar) je uvek kratak, dok je crevo
(intestinum) razliite duine, u zavisnosti od naina ishrane. Kod her-
bivora je viestruko due nego kod izrazitih karnivora. Problem povea-
nja povrine creva i efikasnosti resorpcije svarene hrane je razliito
reen kod kolousta, gde postoji uzduni nabor creva (typhlosolis), kod
riba sa hrskaviavim skeletom i nekih koljoriba (npr. jesetrovki), gde
RIBE SRBIJE 25
postoji vidljivi unutranji spiralni nabor creva (valvula spiralis) i kod

veine ostalih koljoriba, kod kojih unutranja povrina creva nosi mikro-
nski sitne, mnogobrojne izvrate u vidu resica (vili) (Slika 27). Zavrni
deo creva (rectum) se kod najveeg broja koljoriba samostalnim anal-
nim otvorom (anus) otvara ka spoljanjoj sredini, dok se kod riba sa
hrskaviavim skeletom otvara u zajedniki izvodni organ digestivnog i
urogenitalnog sistema (cloaca).
Slika 27. ema creva koljoribe
1. crevna resicavilum slu-
zokoe;
2. uzduna muskulatura;
3. kruna muskulatura;
4. vezivni omota
Jetra (hepar) je kod kolousta sloenog, cevastog oblika. Kod riba sa

hrskaviavim skeletom je obino trorenjevita, a kod veine koljoriba
dvorenjevita. Kod veine riba una kesa (vesica fellea) je prisutna, ali
ima i riba kod kojih odsustvuje u potpunosti. Kolouste je takoe nema-
ju. Pojedine ribe, posebno ribe sa hrskaviavim skeletom, u jetri imaju
puno masti, te se njihova jetra koristi kao izvor ribljeg ulja. Guteraa
(pancreas) je kod riba sa hrskaviavim skeletom kompaktan, najee
dvorenjevit organ, dok je kod koljoriba difuzan i viedelan, rasporeen
na omentumu i crevnom tkivu u vidu voria (noduli). Kod Acantho-
pterygii guteraa je difuzno rasporeena po jetrinom tkivu.
Specifini derivat crevnog kanala kod riba je riblji mehur (vesica
natatoria) (Slika 28).
Slika 28. ema grae ribljeg mehu-
ra A, otvoreni; B i C,
zatvoreni;
1. crevo;
2. crveno telo za odavanje
gasa;
3. prednja komora;
4. zadnja komora u kojoj se
resorbuje gas;
5. ovalno telo za resorpciju
gasa
Postoji samo kod koljoriba i kod veine recentnih riba ima hidrostatiku
ulogu, dok respiratorna uloga postoji kod srazmerno malog broja pred-
stavnika. Kod Physostomi riblji mehur je preko ductus pneumaticus u
vezi sa dorzalnom stranom zida jednjaka, dok kod Physoclisti ova veza
odsustvuje. Iako se kod Physostomi deo gasova u mehuru moe uneti iz
spoljanje sredine, i kod njih i kod Physoclisti se hidrostatika uloga ost-
varuje (neznatno) promenom zapremine mehura i (u veoj meri) na raun
sastava smese gasova koji se izdvajaju iz krvi (a. coeliaco-mesentherica
dovodi krv do mehura, a v. porta hepatis odvodi od njega), preko poseb-
nih struktura zida, gasnih lezda, u okviru kojih se nalaze gusti spletovi
paralelno postavljenih krvnih sudova (rete mirabile). Ovi spletovi, u koji-
ma krv tee u suprotnim smerovima, obrazuju sa okolnim tkivima crvena
tela (corpora rubra), iz kojih se lui gas. Resorpcija gasa natrag, u krv,
odvija se preko ovalnog tela (corpus ovale), koje ima zidove propusne za
gas. Kod mnogih riba, kod kojih hidrostatika uloga mehura nije potrebna,
on je redukovan (bentosne ribe, epipelake ribe), dok je kod nekih ispu-
njen masnim supstancama. Ima i ekstremnih sluajeva hidrostatike
uloge mehura, kod mezopelakih riba koje imaju izrazite dnevno-none
vertikalne migracije (npr. kod ljuskotrna ili eskolara Ruvetus pretiosus).
RIBE SRBIJE 27
VI Cirkulacioni sistem
Srce (cor) kolousta i riba smeteno je na ventralnoj strani tela, u
perikardijalnoj duplji i ine ga sinus venosus, atrium, ventriculus i
conus arteriosus. Kod akoperki je srce dodatno uslonjeno pojavom
plunog krvotoka. Kod zrakoperki, conus arteriosus i aorta ventralis su
kratki i debeli i oznaavaju se kao bulbus arteriosus (Slika 29).
Slika 29. Srce ajkule (A) i
koljoribe (B, izostavljeni
1 i 2)
1. sinus venosus;
2. pretkomora atrium;
3. komora ventriculus;
4. conus arteriosus;
5. aorta ventralis
Slepulje, pored ovako graenog branhijalnog srca kod koga je sinus

venosus donekle redukovan, imaju u venskom sistemu i tri para dodat-
nih pulzativnih struktura: portna, kardinalna i kaudalna srca. Kroz
srce protie samo dezoksigenisana krv. Do srca, tj. do sinus venosus,
dolaze najvei venski sudovi, levi i desni Kivijeov kanal (ductus Cuvieri
seu v. cardinalia communis). Svaki od njih nastaje spajanjem prednje i
zadnje kardinalne vene (v. cardinalia anterior et v. cardinalia posteri-
or), v. jugularis (vraa krv iz ventralnih delova glave) i v. abdominalis
lateralis (vraa krv iz bonog telesnog zida). One vraaju ka srcu krv iz
sistemske cirkulacije. Od srca polazi ventralna aorta (aorta ventralis),
od koje se u nivou svake holobranhije odvaja par aa. branchiales, koje
odnose dezoksigenisanu krv na oksigenaciju. Nakon toga se krv saku-
plja u aa. epibranchiales, i njima doprema do aorta dorsalis. Od aorta
dorsalis se u kranijalnom pravcu krv odvodi putem a. carotis commu-
nis, a u kaudalnom dopire do a. caudalis. Pri tome, segmentalno se
odvajaju krvni sudovi za miomere, a. subclavia i a. iliaca za parna pe-
raja, kao i a. coeliaco-mesentherica i a. lienogastrica, za utrobne orga-
ne. Povratak krvi u zadnju kardinalnu venu ostvaruje se preko v. cau-
dalis, koja odvodi krv do bubrenog portnog sistema. Pored Kivijeovih
kanala, vv. hepaticae (iz portnog sistema jetre) zasebno se direktno
ulivaju u sinus venosus (Slika 30).
Limfni sistem se sastoji iz limfnih sudova (subkutani, subverte-
bralni, visceralni i kranijalni), koji se ulivaju u venske sudove (prednje i
zadnje kardinalne vene, jugularne vene). Kod kolousta i riba sa hrska-

viavim skeletom, limfa sadri u sebi eritrocite (hemolimfa), dok kod
koljoriba nema eritrocita. Slezina (lien, splen) je najvei limfoidni
organ, sa hematopoeznom ulogom. Kod riba sa hrskaviavim skeletom
trouglastog je oblika i smetena je uz eludac, dok je kod koljoriba
izduenog oblika i postavljena uz crevo.
Slika 30. Krvni sistem koljoribe
1. prednja kardinalna vena;

2, Kivijeov kanal;
3. srce;
4. zadnja kardinalna vena;
5. bubrena vena;
6. Jakobsonova portna vena;
7. repna vena;
8. zajednika karotidna arterija;
9. epibranhijalna arterija;
10. branhijalna arterija;
11. ventralna aorta;
12 i 14. dorzalna aorta;
13. celijano-mezenterina arterija;
15. portna vena jetre;
16. repna arterija;
17. jetrina vena; c. crevo; b. bubreg;
strelice pokazuju smer toka krvi
RIBE SRBIJE 29
VII Urogenitalni sistem

Ekskretorni organ paklara je opisthonephros, dok kod larvi
funkcionie pronephros. Slepulje imaju holonephros sa spoljanjim
glomerulima kao definitivan adultni bubreg. Kod riba, ekskretorni sis-
tem je predstavljen parnim bubrezima po tipu opisthonephros. Kod
riba sa hrskaviavim skeletom, ekskretorni kanal u mukom polu je
sekundarni mokrovod, dok primarni mokrovod (Volfov kanal) preuzima
ulogu semevoda. Oba izvoda se ulivaju u kloaku. Kod enki, i primarni i
sekundarni mokorvod imaju ulogu ekskretornog odvoda. Kod koljoriba,
sekundarni mokrovod sam izvodi mokrau direktno u spoljanju sredinu
kod oba pola (Slika 31), a semevod i jajovod se nezavisno razvijaju.
Slika 31. Urogenitalni sis-
tem ajkule (A, C) i
koljoribe (B,D
1. opisthonephros;
2. pronephros;
3. sekundarni
mokrovod - ureter;
4. testis;
5. mesonephros;
6. primarni mokrovod
- Volfov kanal;
7. jajnik;
8. nidamentalna
lezda jajovoda;
9. materica;
10. kloaka;
11. otvor jajovoda;
12. urogenitalna papila
Kod kolousta, polne lezde (gonadae) su sekundarno neparni

organ, nastao medijalnim srastanjem parnih organa (paklare) ili reduk-
cijom jednog od njih (slepulje). Polnih odvoda nema, ve se gameti
izbacuju preko celomske duplje i genitalnih pora telesnog zida u spo-
ljanju sredinu. Kod riba sa hrskaviavim skeletom semenik (testis) je
paran organ, kao i jajnik (ovarium); kod nekih ajkula levi jajnik se
redukuje. Primarni mokrovod, poreklom od pronefrosa, preuzima ulogu
semevoda (ductus defferens). Njegov izuvijani, prednji deo (Laidigova
lezda) lui tenu fazu semene tenosti, a u zadnjem delu se nalazi
vesicula seminalis, koja slui za skladitenje semene tenosti. Jaja se,
poto iz celoma uu kroz neparni ostium tubae, preko jajovoda
(oviduct, tuba uterina) - zasebnog paramezonefrotikog kanala, izvode
do kloake. U prednjem delu jajovoda nalazi se nidamentalna lezda (gl.
nidamentalis), koja obrazuje pergamentnu ljusku jajeta kod oviparnih
ajkula i raa. Veina ajkula i manji broj raa su ovoviviparne (inkubacija
jaja u polnim kanalima na raun hranljivih supstanci jajeta) ili viviparne

(inkubacija u polnim kanalima na raun materinskog organizma) i kod
njih je zadnji deo jajovoda izrazito diferenciran u uterus. Manji broj vrsta
ajkula i veina raa su oviparni (Slika 31).
Kod velike veine koljoriba, i semenici i jajnici su parni organi (Slika
31). Semevodi su zasebni kanali nastali od semenika, dok u enskom
polu capsula ovarii obavija ostium tubae, tako da jaja ne ispadaju u
celom, nego ulaze direktno u jajovod. Velika veina koljoriba su
oviparne, sa spoljanjim oploenjem, ali ima i ovoviviparnih i vivipa-
rnih riba, sa unutranjim oploenjem i posebnim kopulatornim organi-
ma, obino poreklom od trbunih ili od analnog peraja. Fekunditet
(plodnost) je, generalno, izrazito korelisan sa brigom o potomstvu. Kod
ovoviviparnih i viviparnih vrsta je reda veliine na desetine potomaka,
kod oviparnih vrsta koje vode brigu o potomstvu je reda veliine neko-
liko stotina, dok se kod veine ostalih vrsta kree izmeu nekoliko hilja-
da do nekoliko miliona potomaka.
RIBE SRBIJE 31
VIII Neuroendokrini sistem

Prednji mozak (telencephalon) (Slika 32) kod veine riba se karak-
terie izraenim mirisnim renjevima (lobi olfactorii) prednjeg dela (rhi-
nencephalon). Kod ajkula, prednji deo mirisnih renjeva se diferencira u
parne bulbi olfactorii, koji naleu direktno na mirisni organ, i tracti
olfactorii. Zadnji deo prednjeg mozga nije podeljen u hemisfere, a
donji delovi (corpora striata) su snano izraeni. Postoji samo jedna,
neparna modana komora (ventriculus impar). Kod kolousta hemisfere
nastaju medijalnim uborom modanog zida i komora je podeljena na
ventriculi laterales i na smanjenu ventriculus impar, koje komunicira-
ju preko pukotinastih Monroevih otvora (foramina Monroi).
Slika 32. Mozak i glaveni nervi
paklara (A), riba sa
hrskaviavim skeletom
(B) i koljoriba (C)
1. prednji mozak;
2. meumozak;
3. srednji mozak;
4. zadnji mozak;
5; produena modina;
6. kimena modina;
h. hipofiza; e. epifiza;
o. optiki tektum;
m.mirisni trakt; rimski
brojevi oznaavaju
glavene nerve
Na meumozgu (diencephalon) (Slika 32) paklara postoji fotosen-

zitivni organ, graen od parijetalnog, a u izvesnoj meri i od pinealnog
organa (glandula pinealis, epiphysis). Osim toga, kod kolousta i riba
meumozak nosi u sebi optiku hijazmu (chiasma optica), mesto kon-
tralateralnog ukrtanja vlakana optikih nerava. Ventralni deo meu-
mozga je hypothalamus. On u sebi sadri levak (infundibulum), u kome
se nalaze medijalna sudovna kesica (saccus vasculosus) i parni boni
lobi inferiores. Sa levkom je u kontaktu hipofiza (hypophysis).
Krov srednjeg mozga (mesencephalon) (Slika 32) kod paklara je
epitelijalan i obrazuje sa mekom modanicom horioidni splet (plexus
chorioideus), dok je kod riba zadebljao i obrazuje tectum opticum, podel-
jen medijalno u dva optika renja (corpora bigemina). Pod je dife-

renciran kao tegmentum i nosi motorne centre III para kranijalnih nerava.
Zadnji mozak (metencephalon) (Slika 32) kolousta je slabo diferen-
ciran, u vidu malog ploastog nabora. Kod riba, posebno kod izrazito
mobilnih grupa, veoma je snano razvijen i delimino nadkriljuje susedne
delove mozga. Boni renjevi zadnjeg mozga (auriculae cerebelli) u vezi
su sa statikim organom (vestibulum) i sa lateralnim organom.
Zavrni mozak (myelencephalon), najveim delom diferenciran kao
produena modina (medulla oblongata) (Slika 32), sastoji se od uz-
duno poloenih snopova sive mase, po dva dorzalna i ventralna. Dor-
zalno poloeni reanj, lobus acustico-lateralis, centar je za prijem na-
draaja iz bone linije i vestibularnog organa. Reanj ispod njega, lobus
visceralis, sadri jezgra visceralno-senzitivnih vlakana, a ventralni re-
njevi sadre motorna jezgra V-X para kranijalnih nerava.
Kimena modina (medulla spinalis) (Slika 32) prolazi kroz neural-
ni kanal kimenice, koji obrazuju neuralni luci prljenova. Kod kolousta
i velike veine riba je celom duinom priblino iste irine, tj. spletovi u
nivou parnih ekstremiteta su slabo izraeni, i prostire se sve do kraja
repa. Kod kolousta, zbog razraslih bonih delova, kimena modina je
dorzoventralno spljotena, dok je kod riba ovalna.
Kod kolousta i svih riba ima 11 pari glavenih (kranijalnih) nerava (od
0.-X.) (Slika 32). 0., I, II i VIII su senzitivni (samo je prvi visceralno-senz-
itivan, a ostali su somatiko-senzitivni), III, IV i VI su somatiko-motorni,
a ostali su meoviti. Nulti (nervus terminalis) i I (n. olfactorius) polaze
sa prednjeg mozga, II (n. opticus), III (n. oculomotorius) i IV (n.
trochleris) sa srednjeg mozga, a svi ostali: V (n. trigeminus), VI (n.
abducens), VII (n. facialis), VIII (n. stato-acusticus), IX (n. glossopha-
ryngeus) i X (n. vagus), sa produene modine.
Spinalni nervi (Slika 32) polaze sa kimene modine, iz svakog seg-
menta po par dorzalnih i par ventralnih korenova. Oni su kod kolousta
zasebni celom duinom, dok se kod riba ipsilateralno spajaju. Kod svih
riba ovo spajanje se odvija van kimenog kanala. Ventralni par koreno-
va nosi somatiko-motorna vlakna, a dorzalni sva ostala.
U autonomnom nervnom sistemu kolousta nema parasimpatikih
ganglija i ova funkcija je vezana uglavnom za n. vagus. Paravertebralne
ganglije nisu povezane u simpatiko stablo (truncus sympaticus). Kod
riba sa hrskaviavim skeletom mali broj vlakana obrazuje simpatiko sta-
blo, dok sive grane, koje se kod koljoriba vraaju do spinalnih nerava i
preko njih odlaze u telesni zid, odsustvuju, te nema autonomne inervaci-
je hromatofora i krvnih sudova koe. Kod koljoriba, s obzirom da su ove
sive grane diferencirane, postoji nervna regulacija obojenosti.
RIBE SRBIJE 33
Poloaj i graa pojedinih endokrinih lezda (Slika 33) varira od

grupe do grupe. U osnovi, pored hipofize (ispod hipotalamusa), pineal-
nog organa (epifize), adrenalnog kompleksa (izmeu bubrega i du
dorzalnog telesnog zida), tireoidee (u mozgu, podu drela, slezini ili
oima), ultimobranhijalnih tela (kod jednjaka), timusa (drelni region),
endokrinog dela guterae - Langerhansovih ostrva (kod riba sa hr-
skaviavim skeletom u manjem renju guterae, kod koljoriba u zidu
dvanaestopalanog creva) i polnih lezda - gonada, zasebni specifini
endokrini organi riba su: urofiza (na kraju kimene modine) i Stani-
jusova tela (u zadjem delu bubrega ili na ureteru). I urofiza (urophysis) i
Stanijusova tela, uz ostale funkcije (humoralna regulacija kontrakci-
jeglatke muskulature, metabolizma lipida i ugljenih hidrata) imaju ulogu
u odravanju osmotskog homeostazisa.
Slika 33. Poloaj endokrinih
organa kod riba
1. titna lezda;
2. ultimobranhijalna
tela;
3. interrenalno hromafi-
no tkivo;
4. endokrina kompo-
nenta pankreasa;
5. interrenalno
adrenokortikoidno
tkivo;
6. Stanijusova tela;
7. urofiza
IX ulni organi
U osnovi, organi pojedinih ula se kod riba ne razlikuju bitno od
grae tih organa kod kimenjaka uopte. Ipak, specifinosti koje posto-
je kod riba rezultat su prilagoenosti na posebnosti uslova sredine u
kojoj ive.
Mada kod kolousta i nekih riba postoje fotosenzitivne elije u koi
pojedinih delova tela, a kod nekih i neparni fotosenzitivni organ, parne
oi su kod svih po strukturi i znaaju dominantni organ ula vida. Kod
riba, za razliku od veine ostalih kimenjaka, akomodacija oka (fokusi-
ranje), prilagoenog inicijalno za gledanje na blizinu, vri se pomera-
njem soiva (lens crystalina) unazad pomou posebnog miia (m.
retractor lentis) (Slika 34), a ne promenom njegovog oblika, kao kod
veine ostalih kimenjaka.
Slika 34. Oko koljoribe
1. duica;
2. ligament soiva;
3. ronjaa;
4. soivo;
5. musculus retractor
lentis;
6. staklasto telo;
7. beonjaa;
8. sudovnjaa;
9. mrenjaa;
10. optiki nerv;
11. falciformni nastavak
U okviru staklastog tela (corpus vitreum), kao produetak miia, kod

koljoriba, postoji posebna diferencijacija, falciformni nastavak (proces-
sus falciformis), koji je bogato proet krvnim sudovima i verovatno ima
ulogu da intenzivira metabolike procese u oku. Kod dubinskih riba,
koje ive izmeu 200 i 1000 m dubine, mrenjaa oka (retina) izuzetno
je bogata tapiima, ulnim elijama odgovornim za prepoznavanje
oblika, tj. elijama koje imaju nizak prag reakcije na svetlosnu dra.
Osim toga, svi optiki delovi oka su tako graeni da mogu da uhvate i
do mrenjae sprovedu i minimalne koliine svetlosti koje do velikih
dubina dopru ili se bioluminiscencijom stvore. Kod riba abisala (preko
1000 m dubine), primetna je redukcija organa ula vida. Neparni foto-
senzitivni organ je mnogo jednostavnije grae. On je kod paklara difer-
enciran i od parijetalnog i od pinealnog organa i sastoji se od jedno-
stavnog soiva i sloja fotosenzitivnih elija slinih tapiima parnih oiju
RIBE SRBIJE 35
(Slika 35). Osnovna uloga ovog organa, povezanog sa hipotalamusom i

hipofizom meumozga putem ganglijskih elija, je u registrovanju inten-
ziteta i dugotrajnosti svetlosti, tj. u odreivanju duine fotoperioda.
Slika 35. Presek neparnog oka
paklare
1. telesni zid;
2. zid meumozga;
3. pinealni organ;
4. parijetalni organ;
5. nervna vlakna
Organ ula mirisa (Slika 36) kod veine riba je graen od ulaznog
i izlaznog kanala, vidljivih na rostralnom delu glave, i komore sa miris-
nim epitelom. Prema razvijenosti ula mirisa i znaaju za ivot, i meu
ribama razlikujemo makro- i mikrosmatike vrste. Kod nekih predatora
(npr. ajkule, jegulje) ulo mirisa je od prvorazrednog znaaja za lociranje
plena, dok je kod nekih (tuka, igla) manje bitno (tzv. vizuelni preda-
tori). Kod kolousta, nozdrva je neparna i ima rostralni (slepulje) ili
frontalni (paklare) poloaj, dok je kod riba uvek paran organ.
Slika 36. Organ ula mirisa
koljoribenozdrva
1. pokoica;
2. mirisni epitel;
3. mirisni trakt
Receptori ula dodira su manje-vie rasporeeni po celom telu, ali

kod mnogih riba postoje mesta na kojima su jae koncentrisani (brkovi
mrena i somova, izdvojene bice grudnih peraja morskih kokota, disk
trbunih peraja glavoa). Pored toga, ovi organi imaju jae koncen-
trisane organe visceralnih receptora (gustatorni organi), ije je tipino
mesto inae u usnoj duplji.
Od mehanikih ula, unutranje uho, graeno od utriculus sa jed-
nim (slepulje), dva (paklare) ili tri (ribe) polukruna kanala, sacculus i
lagena, slino je i kod kolousta i kod riba sa hrskaviavim skeletom i kod

koljoriba (Slika 37).
Slika 37. Unutranje uho pak-
lara (A) i riba sa hrskav-
iavim skeletom (B)
1. prednji i
2. zadnji vertikalni
polukruni kanal;
3. horizontalni polukruni
kanal;
4. sacculus;
5. lagena;
6. ampule polukrunih
kanala;
7. utriculus;
8. endolimfatiki kanal
Sacculus i lagena su mesta u kojima se nalaze receptori ula sluha, dok

su u ampulama polukrunih kanala (canales semicirculares) utrikulusa
(tzv. labyrinth) receptori ula ravnotee. Od utrikulusa i sakulusa polazi
dorzalno zaseban endolimfatiki kanal. Taj prostor je ispunjen endolim-
fom u kojoj plivaju krenjake konkrecijeotokonije, koje su kod ko-
ljoriba u sva tri dela unutranjeg uha srasle u jedan otolit. Otolit utriku-
lusa se naziva lapillus, otolit sakulusa je sagitta, a onaj u lageni oznaen
je kao asteriscus. Kod ajkula je endolimfatini kanal u komunikaciji sa
spoljanjom sredinom, a kod ostalih riba je slepo zatvoren. U zavisnosti od
poloaja, otoliti i elatinozna masa (cupula) na receptornim elijama svo-
jim pomerenjem i podraivanjem treplji na receptornim elijama izazivaju
nadraaj, koji predstavlja za centre ravnotee informaciju o poloaju tela u
prostoru. Poseban akcesorni organ ula sluha kod nekih koljoriba
(Ostariophysi) je Weberov aparat, graen od 4 koice, poreklom od apo-
fiza prva 4 prljena: tripus (koji nalee na zid mehura), intercalare, scaphi-
um i claustrum (koji nalee na sinus impar basiopccipitale, iza koga je
perilimfni prostor labirinta) (Slika 38).Ove koice su povezane ligamenti-
ma i sa mehura prenose zvune vibracije do unutranjeg uha,
omoguavajui senzaciju sluha. Kod Moridae i Sparidae mehur nalee
direktno na sacculus i rezonira, dok kod Clupeidae postoji u blizini peril-
imfnog prostora posebna hrskaviava upljina (bulla pterotica), u koju
zalazi nastavak ribljeg mehura i prenosi vibracije.
Sistem bone linije (Slika 39) je naroiti organ mehanikih ula sa
kanalima, porama i papilama. Organizovan je u vidu struktura na glavi i
bone linije tela. Deo lateralnog sistema na glavi kod riba sa hrska-
viavim i kotanim skeletom predstavljen je u osnovi supra- i infraor-
bitalnim kanalom, hiomandibularnim, mandibularnim i supratempo-
ralnim (okcipitalnim) kanalom, u kojima su postavljeni receptorni or-
gani - neuromasti (Slika 40).
RIBE SRBIJE 37
Slika 38. Weber-ov aparat

Ostariophysi
1. unutranje uho;
2. endolimfatiki prostor;
3. perilimfatiki sinus;
4. kimenica;
5. riblji mehur;
6. tripus;
7. intercalare;
8. scaphium;
9. claustrum
Slika 39. Graa bone linije riba

na preseku
1. otvor kanala;
2. pokoica;
3. krljut;
4. miii;
5. nerv. lateralni ogranak X
nerva lutalicevagus-a;
ulni organi neuromasti
Slika 40. Neuromast

1. cupula;
2. stereocilium;
3. kynocilium;
4. ulna elija;
5. potporne elije;
6. nerv, ogranak n.
vagusa
Supraorbitalni kanal se prua iznad oka, infraorbitalni ispod oka, hio-

mandibularni je u predelu os praeoperculum koljoriba, odn. hiomandi-
bularne hrskavice kod riba sa hrskaviavim skeletom, a mandibularni je
na os dentale. Okcipitalni kanal povezuje poetne delove bone linije

obe strane trupa. Ti poetni delovi senzornih kanala su esto oznaeni
kao temporalni. Takoe se i prednji deo infraorbitalnog kanala oznaa-
va kao etmoidni, a prednji deo temporalnog kao postorbitalni kanal.
Na ovim kanalima se nalaze otvoripore, iji je poloaj, prisustvo/od-
sustvo i broj kod nekih riba taksonomski znaajan. Takoe se mogu
uoiti na glavi i nizovi senzornih papila, koje mogu biti prisutne u razlii-
tom broju i mogu biti manje ili vie pravilno, rasporeene. Osim toga,
oblik i pravac pruanja bone linije je bitan taksonomski karakter na
nivou redova ili porodica.
Elektroreceptori predstavljaju specijalizovane receptore sistema
bone linije. Postoje kod riba sa hrskaviavim skleletom, kod kolousta i
nekih koljoriba. Nalaze se u okviru ampularnih organa (na glavi ajku-
la), koji primaju elektrine stimuluse niske uestalosti, i tuberoznih
organa (kod riba porodice Mormyridae, npr.), zaduenih za prijem sti-
mulusa visoke uestalosti. Njihova uloga je u omoguavanju elektrolo-
kacije i elektrokomunikacije meu ribama.
RIBE SRBIJE 39
TAKSONOMSKI KARAKTERI KOD

KOLOUSTA I RIBA
Svi morfoloki karakteri, u manjoj ili veoj meri su validni kad je re
o klasifikaciji. Za identifikaciju, posebno njenu praktinu stranu, pojedi-
ni morfoloki karakteri se koriste znatno ee.
Osnovni telesni regioni kolousta i riba su glava, trup i rep. Oni mogu
biti pokriveni kotanim krljutima ili goli, bez njih, bilo da se radi o celom
telu u svim fazama ontogenije ili samo o pojedinim delovima tela i peri-
odima individualnog razvia. Kolouste su golog tela, ribe sa hrskavia-
vim skeletom imaju plakoidne krljuti, a koljoribe nose na telu kosmo-
idne, ganoidne ili elasmoidne (cikloidne i ktenoidne) krljuti, koje mogu
biti redukovane u manjoj ili veoj meri.
Glava (Slika 41) se protee od prednjeg vrha (ivice) rostruma do
zadnje ivice zadnjeg krnog otvora (paklare), proreza (ribe sa hrska-
viavim skeletom) ili krnog poklopca (himere i koljoribe). Na glavi se
nalaze: oi (parne), nozdrve (neparne kod kolousta i parne kod riba),
usni otvor (sa oralnim diskom u iji sastav ulaze supra, infraoralna i lin-
gvalna ploa i roni zubi kod kolousta, odnosno gornja i donja vilica sa
premaksilarnom i maksilarnom kosti, nepanim kostima i vomerom, koji
mogu nositi kotane zube), deo lateralnog sistema predstavljen ulnim
kanalima, porama i papilama na glavi i krge (7-14 pari kod kolousta,
odnosno 4-7 pari kod riba, sa zasebnim ili zajednikim spoljanjim kr-
nim odvodima) sa spirakulumom.
Oi riba nemaju onih kapaka. Kod nekih riba (npr. Clupeidae) se
javljaju adipozni (masni) kapci, iji je stepen izraenosti razliit. Oi
mogu biti postavljene na glavi bono ili dorzalno. Boni poloaj oiju
moe biti na glavi: napred, uz prednju ivicu glave; pozadi, uz zadnju ivicu
glave, kad je preono rastojanje vee od zaonog; gore, uz gornju ivicu
glave, iznad nivoa usta; ili dole, u nivou usta ili i ispod njega. Duina
glave ispred prednje ivice onih duplji (orbita), tj. oiju se oznaava kao
preono (preokularno) rastojanje ili rostrum, a iza zadnje ivice orbita
kao zaono (postokularno) rastojanje. Rastojanje i prostor izmeu
oiju su oznaeni kao interokularnomeuono rastojanje, koje se
esto oznaava i kao irina glave. Visina glave se moe meriti u nivou
oka, ali je svaki odabir taaka merenja ovog karaktera uvek manje ili vie
arbitraran; najee se merenje irine i visine glave obavlja u nivou sre-
dine zenice oka. Duina vilinih kostiju se meri od prednjeg vrha (sim-
fize) do zadnje ivice date kosti u nivou vilinog zgloba.
Nozdrve su kod kolousta neparne i imaju rostralni (slepulje) ili fron-
talni (paklare) poloaj. Kod riba su parne, sa jednim ulaznim i jednim iz-
laznim otvorom, ili samo sa po jednim ulazno-izlaznim otvorom na svakoj
40 TAKSONOMSKI KARAKTERI KOD KOLOUSTA I RIBA
strani glave. Kod riba sa hrskaviavim skeletom su na ventralnoj strani

rostruma, ispred usnog otvora, a kod koljoriba na dorzalnoj, po pravilu
iza vrha usnog otvora i ispred oiju. Uz nozdrve mogu postojati speci-
fine kono-vezivne tvorevine koje usmeravaju struju vode ka njima.
Usni otvor kod kolousta je ovalan (paklare) ili u vidu pukotine (slepu-
lje). Kod paklara nosi oralni disk, u iji sastav ulaze supraoralna (dorzal-
no), infraoralna (ventralno) i lingvalne (na jeziku) hrskaviave ploe, sa
dodatnim ronim zubima, iji oblik i raspored ima veliki taksonomski
znaaj. Kod slepulja se oko usnog otvora nalaze mesnati brkovi, a samo
je jezik nazubljen ronim zubima. Izgled i graa velarnih tentakula u
drelu paklara su bitan taksonomski karakter na nivou roda. Kod riba sa
hrskaviavim skeletom usni otvor je na ventralnoj strani tela, i vodi ka
ustima, po ijem se obodu nalaze zubi. Kod koljoriba, usta mogu biti
razliito postavljena, u zavisnosti od oblika i veliine kostiju koje im daju
oslonac: zavrno ili terminalno, na gore ili supraterminalno i na dole ili
subterminalno. U ustima se nalazi jezik, koji na svojoj dorzalnoj strani
moe nositi zube, a ventralnom stranom je uglavnom privren za dno
usne duplje. Zubi se kod riba sa hrskaviavim skeletom nalaze na
Mekelovoj i palatokvadratnoj hrskavici, tj. na obodu vilica i postavljeni su
obino u vie nizova. Kod koljoriba su, osim vilinih kostiju (praemaxi-
llare, maxillare, dentale), zubi prisutni esto i na nepanim kostima (pa-
latinum, ento-, ecto- i metapterygoideum) i na vomeru, a kod nekih grupa
i na poslednjem, petom paru krnih lukova (dentes pharyngeales).
Oblik, veliina i raspored zuba su kod mnogih riba taksonomski bitni
karakteri. Oko usta mogu postojati brkovi, na kojima su znatne koncen-
tracije taktilnih receptora i hemoreceptora. Broj, raspored, veliina i
graa ovih brkova su od znatnog taksonomskog znaaja.
Osim osnovnih razlika u grai krga kolousta, riba sa hrskaviavim
skeletom i koljoriba, koje obuhvataju razliit broj holobranhija, njihovu
drugaiju potporu i strukture dovoda i odvoda respiratornog medijuma
(vode), od posebnog znaaja kao taksonomski karakteri su kod svih riba
broj (a kod nekih grupa i oblik i raspored) tzv. krnih eljeva (bran-
chiospina) prvog funkcionalnog krnog luka, koji se nalaze na kranijalnoj
strani luka, upravljene su unapred i imaju ulogu da zadravaju krupne es-
tice u crevnom kanalu, a da u respiratorne prostore proputaju samo
vodu. Kod nekih koljoriba od znaaja su drelni zubi (dentes pharyn-
geales), smeteni na poslednjem paru krnih lukova (ossa pharyngea
inferior). Oni se kod pojedinih porodica, rodova i vrsta koljoriba razlikuju
po izgledu, broju i rasporedu, koji se predstavlja DF formulom. Npr. DF
5.2-2.5 predstavlja dva reda drelnih zuba, sa 5 zuba u spoljanjem i 2 u
unutranjem redu leve i desne krne kosti. Sa ventralne strane glave
koljoriba krni prostori i dno usne duplje su poduprti pomou ploastih
RIBE SRBIJE 41
i izduenih ossa branchiostegalia, povezanih membranom. Spoj i veza

ovih struktura naspramnih strana tela sa os basihyale, medijalnim ele-
mentom jezine kosti, te obrazovanje isthmus su kod pojedinih koljoriba
vrlo specifini, kao i sam broj ovih parnih potpornih elemenata dna usne
duplje. Kod nekih grupa riba sa hrskaviavim skeletom, spirakulum, kao
ostatak krnog proreza za izvod vode iz rudimentirane krne kese
izmeu vilinog i jezinog visceralnog luka, moe imati odreen tak-
sonomski znaaj na nivoima klasifikacije iznad porodice.
Trup (Slika 41) se prua od kraja glave do analnog otvora. On kod
riba nosi bonu linijulinea lateralis (Llat), medijalna (neparna) peraja:
leno (D), analno (A) i kod nekih grupa riba masno peraje ili zaperke -
pinnulae i parna peraja: grudna (P) i trbuna (V), kao i glavninu visce-
ralnih organa.
Slika 41. Set morfolokih
karaktera
Bona linija (Llat) po pravilu postoji kod svih vodenih kimenjaka.

Kod kolousta nije karakteristina, ali je zato kod riba, posebno koljori-
ba od velikog znaaja. Kod zrakoperki je, po pravilu, svaka krljut koja je
superficijalno postavljena u odnosu na kanal bone linije otvorena po-
rom, od koje vodi transverzalno postavljen kanal do kanala bone linije.
Broj takvih krljuti se koristi kao jedan od osnovnih meristikih tak-
sonomskih karaktera, zajedno sa krljutima koje se u nizu pruaju iznad
i ispod bone linije do ivice dorzalne i ventralne strane tela. Pored toga,
prostiranje, oblik i prisustvo/odsustvo bone linije imaju u sistematici
riba svoju teinu kao karakteri.
Medijalna (neparna) peraja svojim brojem, poloajem, duinom os-
nove i brojem bica predstavljaju strukture od velikog znaaja za ihti-
ologe. Poetak i zavretak osnove ovih peraja u odnosu jednog na drugo
i u odnosu na parna peraja je od bitnog znaaja za razlikovanje na
razliitim nivoima klasifikacije. Takoe je bitan i broj bica u ovim peraji-
ma, kako tvrdih, bodljastih acanthotrichia, tako mekih, negranatih ili
42 TAKSONOMSKI KARAKTERI KOD KOLOUSTA I RIBA
granatih lepidotrichia, kao jo jedan od osnovnih meristikih taksonom-

skih karaktera kod riba. Osim ovih, kod odreenih grupa riba se javljaju i
karakteristina dodatna peraja, u vidu zaperaka (pinnullae) sa dorzalne i
ventralne strane tela, a kod drugih tzv. masno peraje (pinna adiposa).
Obe strukture su vaan taksonomski karakter. Za vie kategorije su ta-
koe bitne i pojedine transformacije peraja, bilo da je re o neparnim
(npr. pecaljkaillicium, disk za pripijanje) ili parnim (npr. slobodne bice
grudnih peraja za hodanje po dnu, disk za priprijanje) perajima.
Svakako najistaknutija odlika riba su krljutisquamae (koa kolo-
usta je gola), kotane tvorevine prisutne kod riba sa hrskaviavim
(plakoidne) i kotanim skeletom (kosmoidne, ganoidne i elasmoidne
krljuti). Od svih, svakako najjednostavnije grae su elasmoidne krljuti,
koje se, prema prisustvu, odn. odsustvu bodljica (cteni) dele na cik-
loidne i ktenoidne. Premda se smatra da su ovi tipovi elasmoidnih
krljuti vezani za pojedine vee sistematske grupe koljoriba, izuzeci od
tako postavljenog pravila su suvie esti da bi ono bilo stvarno dobro.
Kod nekih grupa riba umesto krljuti snano su razvijene kotane ploe
u krznu, dok kod brojnih grupa riba postoje trnoliki izrataji i bodlje, iji
broj i raspored moe imati taksonomski znaaj.
Meu lezdanim derivatima koe, jedino svetlosni organi (photo-
phorae) imaju znatniju primenu u taksonomiji, posebno ispod nivoa
porodice, poto je, po pravilu, raspored fotofora familia, a broj fotofora
u okviru datih grupa na telu genus i speciesspecifian. Prisustvo/od-
sustvo fotofora je kao taksonomski karakter bitno na nivou familije i
viih kategorija.
Od unutranje morfologije trupnog regiona koljoriba, najistaknuti-
ji taksonomski karakter na nivou niih kategorija jeste prisustvo/od-
sustvo i broj pilorinih cekuma (coeca pylorica), nastavaka poetnog
dela dvanaestopalanog creva (duodenum).
Rep se prua iza analnog otvora i nosi terminalno repno peraje (C).
Sastoji se iz repne drke, koja predstavlja sam rep (cauda), poduprt rep-
nim kimenim prljenovima, i peraja, koje ine odgovarajue kotane
bice kod riba, odnosno vezivni potporni elementi kod kolousta. Repna
drka poinje zavretkom osnove analnog peraja, a zavrava se na po-
etnom delu osnove repnog peraja. Prema pravcu pruanja repnih pr-
ljenova, tj. ostvarenoj potpori repa, razlikujemo protocerkni (dificerkni),
heterocerkni, homocerkni i hipocerkni tip repnog peraja. Navedeni ti-
povi repnog peraja su za nivo viih kategorija bitni taksonomski karakteri.
Oblik zadnje ivice samog peraja (zaobljen, ravan, polumeseasto udu-
bljen ili useen), odnosno njegovo prisustvo/odsustvo je takoe od zna-
aja za taksonome od nivoa porodice nanie.
Pri identifikacji kolousta, a posebno riba, esto se koriste pojedini
morfometrijski odnosi, kojima se uporeuje morfologija razliitih tak-
RIBE SRBIJE 43
sona (obino nivoa vrste). Ti odnosi se obrazuju izmeu pojedinih mor-

folokih karaktera (koji imaju taksonomsku teinu) i veliine jedinke
datog taksona koja je u postupku identifikacije. Veliina jedinke se pred-
stavlja najee kao totalna duina (TL, od vrha glave do vrha repnog
peraja) i kao standardna duina (SL, od vrha glave do osnove repnog
peraja) (Slika 42). Po nekad se koristi i duina ribe od vrha glave do zad-
njeg vrha sredinje bice repnog peraja (tzv. fork length, FL), ali ree
u taksonomiji, ve pri ispitivanju duinskog rasta pojedinih vrsta riba. Pri
svemu ovome treba imati u vidu da se mnoge vrste riba morfoloki
tokom ontogenije bitno menjaju, te je za korienje morfometrijskih
odnosa neophodno naglasiti uzrast za koji se oni navode. Katkad to vai
i za stanja nekih meristikih karaktera (broj bica ili krljuti).
Slika 42. Merenje duine
tela ribe
1, totalna duinaTL;
2, duina do sredine
zadnje ivice
repnog perajaFL;
3, standardna duina,
SL
44 UVANJE I KONZERVIRANJE UZORAKA
UVANJE I KONZERVIRANJE UZORAKA

Veliki deo vrsta moe se uspeno identifikovati na terenu, nepo-
sredno nakon hvatanja, te za takve primerke nije neophodno fiksirati ih
(osim ako eventualni dalji postupci obrade i pripreme za analizu to ne
zahtevaju). Takvi se primerci mogu nakon identifikacije vratiti ivi u
vodu. Neke vrste se, meutim, identifikuju znatno tee i rad na njima
zahteva vreme ili postupke koje nije mogue priutiti na terenu. Stoga
je neophodno takve primerke podvri nekom od postupaka kojima e
se obezbediti da se eljena svojstva, neophodna za uspenu identi-
fikaciju, dovoljno dobro ouvaju do njenog poetka.
Ukoliko za to ima uslova, najjednostavniji i najsvrsishodniji nain fik-
siranja je zamrzavanje. Dobra strana ovog naina fiksacije je, pored jed-
nostavnosti i dostupnosti, i to to se u daljoj obradi mogu, pored morfo-
lokih svojstava, obraivati i neka anatomska i fiziolokobiohemijska
svojstva. Loa strana je to je ovakva fiksacija privremena i to se nakon
nje bilo koji naknadni postupak trajne fiksacije znatno tee provodi.
Uhvaene primerke treba fiksirati smrzavanjem zasebno, u plastinim
kesicama, sa malo vode i obezbediti da do mesta trajnijeg uvanja ili
dalje obrade stignu u smrznutom stanju. To se moe postii korie-
njem runog friidera, ako transport nije dui od 2-3 sata. Za dui trans-
port, neophodno je svaku plastinu kesu zaviti u debeo sloj novinske
hartije, zatim sve zajedno ponovo u novinsku hartiju, a potom i runi
friider treba obloiti novinskom hartijom. Na ovaj nain se moe vriti
transport od 4-6 sati. Za jo dui transport je neophodno koristiti me-
talne kontejnere sa tenim ugljen-dioksidom ili azotom.
Trajna fiksacija se postie korienjem razliitih fiksativa od kojih se
najee koriste 4% rastvor formaldehida ili 70% rastvor etil-alkoho-
la (etanola). Primerak koji se eli fiksirati prvo treba rtvovati tako da
bude u to boljem poloaju za dalji rad (isprueno telo, rairena nepar-
na peraja). Asfiksija (smrt uguenjem na suvom) obino kod riba ne daje
takav efekat. Najbolji rezultat se postie tako to se manji primerci
ubace u posudu u kojoj se nalazi vea koliina malo jaeg (do 10%)
rastvora formaldehida. Odmah nakon uginua, primerak treba prebaciti
u iroku posudu sa 4% formaldehidom, a nakon 4-5 dana, posle dueg
ispiranja, u posudu sa 70% etanolom sa malo glicerina. Krupniji primer-
ci se pre smetanja u posudu sa fiksativom moraju injektirati (pricem i
iglom) ili im treba makazama napraviti mali prorez na trbunoj duplji,
kako bi fiksativ proao u utrobu i fiksirao je. Za due ouvanje boje
primerka treba dodati zrnce do dva plavog kamena (hidrat bakar sulfa-
ta). Ovako fiksirani, primerci se mogu uvati onoliko dugo koliko je posu-
RIBE SRBIJE 45
da u kojoj su uskladiteni dobra (u smislu da zaptiva dobro, kako etanol

isparavanjem ne bi iz nje ispario). Pored etanola, kao dobar fiksativ se
preporuuje i 1% propilen-fenoksetol. Ukoliko ni jedan od ovih fiksati-
va na terenu nije dostupan, privremena fiksacija se moe obaviti i metil-
alkoholom (metanolom) (7 delova metanola i 3 dela vode), kuhinj-
skom soli (1 teinski deo soli i 2 teinska dela vode) ili nerazblaenim
siretom za konzumnu upotrebu.
Za due uvanje fiksiranih pojedinanih primeraka treba obezbediti
dovoljno iroku i visoku posudu da stoje uspravno ili lee horizontalno
tako da u potpunosti ostanu ouvana sva morfoloka svojstva potrebna
za uspenu identifikaciju. Zamrznuti primerci, kao i trajno fiksirani krup-
niji primerci se mogu uvati i u plastinim kesama, ija veliina treba da
odgovara veliini primerka na taj nain da se u njoj obezbedi isti ispru-
eni poloaj. Svaki primerak (ili grupa sitnijih primeraka iste vrste) treba
da budu oznaeni, kako bi se znao lokalitet sa koga potiu, datum kad
je uzorak uzet, ime onoga ko je sakupio i onoga ko je prvi identifikovao
taj uzorak. Oznaavanje se vri tuem ili grafitnom olovkom na paus-
papiru ili bezdrvnoj hartiji i takva etiketa se obavezno stavlja u posudu
ili plastinu vreicu, nikako ne na nju ili pored nje (Slika 43).
Slika 43. Kolektorska etiketa
Ukoliko se ele uzimati krljuti, otoliti ili operkularne kosti (radi kas-
nijeg odreivanja starosti ili taksonomske obrade), treba ih po zavretku
prvog tretmana (grubo ienje) staviti u papirnu kesicu, na kojoj
odmah treba uneti osnovne podatke o primerku sa kog su uzete (vrsta,
pol, lokalitet, datum, standardna duina i teina). Kesice treba drati na
prozranom mestu. Ovako spremljeni, pomenuti organi se mogu uvati
praktino neogranieno.
46 RIBE I NJIHOVA STANITA
RIBE I NJIHOVA STANITA

Kao ivi organizmi, ribe u svojoj okolini stupaju u brojne odnose.
Prema usmerenosti tih odnosa, oni mogu biti intraspecijski (intra- i inter-
populacioni) i interspecijski. Intraspecijski odnosi su vezani za deobu
stanita po pitanju nekog od resursa, radi izbegavanja kompetitivnih
odnosa meu pojedinim uzrasnim klasama ili predatorstva starijih uzras-
nih klasa nad mlaim, ili radi uspostavljanja reproduktivnih odnosa.
Mehanizmi pomou kojih se to ostvaruje su bilo prostorni, bilo vremens-
ki. Interspecijski odnosi su esto mnogo iri, s obzirom na odnose koje
odreena populacija riba u stanitu uspostavlja prema sintopskim popu-
lacijama drugih vrsta riba, ali i drugih mikro- (npr. patogena i parazita i
planktona) ili makroorganizama (biljaka, beskimenjake faune dna i
neustona i kimenjake faune: gmizavaca, ptica i sisara), koji na bilo koji
nain imaju dodirnih taaka sa populacijom riblje vrste u stanitu. Osim
ovakvih biotikih odnosa koji se uspostavljaju izmeu ivih organizama
stanita (biotopa), populacija riba uspostavlja i odgovarajui odnos pre-
ma fiziko-hemijskim, tj. abiotikim faktorima koji u stanitu deluju, npr.:
pedolokim (vezanim za osobine podloge), hidromorfolokim (vezanim
za osobine vodenog basena) ili hidrolokim (vezanim za osobine vode).
Ukupnost svih meusobnih odnosa koji postoje izmeu svih pripadnika
naselja ivog sveta (biocenoze) u stanitu i njihovog odnosa prema abi-
otikim resursima stanita se definie kao ekosistem.
Kad su ribe u pitanju, najee se odvajaju prema salinitetu vode u
dve, a u novije vreme i tri osnovne grupe: morske, slatkovodne i boatne.
Morske ekosisteme naseljavaju ribe sa relativno malom, tj uskom tole-
rancijom na oslanjenost (stenohaline) i kritinom se ee smatra donja
granica opsega tolerancije, te ove ribe slabije zalaze u boatne, a ne
zalaze u slatke vode, ili zalaze jako ogranieno. Ribe boatnih voda su
znatno tolerantnije i imaju veu sposobnost da odre svoj jonski homeo-
stazis (eurihaline), dok slatkovodne ribe kao kritinu imaju gornju granicu
opsega tolerancije oslanjenosti (stenohaline). Dok su zajednice veine
morskih i slatkovodnih ekosistema relativno dosta prouavane, zajedni-
cama boatnih ekosistema (delte i estuari pojedinih reka koje se ulivaju
u mora) se tek u novije vreme posveuje vea panja.
U okviru slatkovodnih ekosistema, osnovna podela je na stajae
vode i tekuice. Pod stajaim vodama se podrazumevaju movare ili
bare i jezera, bilo da su prirodna ili su nastala vetakim putem
(hidroakumulacije, ljunkare, itd.). U okviru tekuica, miljenja o podeli
i tipizaciji ekosistema se u mnogome razlikuju, ali prema koliini i
kvalitetu vode, sastavu dna, te naselju koje u nekoj tekuici ivi moemo
uslovno ekosisteme da generalizujemo kao potoke, reice i reke.
RIBE SRBIJE 47
Movare i bare (Slika 43) su ekosistemi koje odlikuje mala dubina, izra-
zita obraslost emerznom i submerznom vodenom vegetacijom, regularna
godinja fluktuacija nivoa vode, odsustvo stratifikacije vode i priobalja i
verovatan deficit kiseonika tokom odreenog perioda godine. Prema nad-
morskoj visini na kojoj se javljaju, mogu biti visijske (tresetne) i nizijske.
Sastav zajednica riba zavisi u mnogome od sastava okolnih vodenih base-
na, tj. reka sa kojima one, po pravilu, periodino stupaju u vezu.
Slika 43. Movara
Jezera mogu biti prirodna i vetaka. Prirodna jezera (Slika 44)

obino predstavljaju potopljene delove reljefa na putu renih tokova, te
imaju svoje pritoke i otoke; pritoke mogu odsustvovati kad su u pitanju
podzemni izvori ili kod visokoplaninskih lednikih jezera, koja se formi-
raju na raun otopljenog leda. Vetaka jezera (Slika 45) nastaju bilo
pravljenjem depresija u reljefu (npr. u sluaju tzv. ljunkara, nastalim
kopanjem ljunka, koje se napajaju iz podzemnih izvora), bilo postav-
ljanjem brana na renim tokovima. Morfoloki i hidroloki se mogu
puno razlikovati. Kod malih i plitkih jezera nema nikakve temperaturne
stratifikacije, a zbog homogenih morfolokih odlika i distribucija je ma-
nje-vie ravnomerna. Ta jezera su podlona veoma brzom procesu
eutrofikacije. Kod velikih i dubokih jezera u podrujima sa umerenom

klimom se diferenciraju priobalni deo (litoral), povrinski sloj slobodne
vode (limnetika zona), sredinji deo dna (sublitoral) i duboki deo (pro-
fundal). Opseg kojeg pojedine zone jezera obuhvataju varira od jezera
do jezera. U ovakvim jezerima je stratifikacija vrlo izraena: tokom toplih
letnjih meseci se formira epilimnion, gornji sloj zagrejane vode i hipo-
limnion, sloj hladne vode ispod njega. Izmeu njih postoji granini sloj,
metalimnion (termoklina), koji onemoguava izmenu vode i mineralnih
supstanci izmeu toplog i hladnog sloja. Sa nailaskom zime se ova stra-
tifikacija gubi i uspostavlja se cirkulacija vode izmeu povrinskih i
dubokih delova jezera. Ovakva dinamika je od velikog znaaja za vagilne
organizme, kakve su u prvom redu ribe, ali i drugi organizmi sa kojima
su ribe u tesnoj vezi (npr. plankton).
Slika 44. Prirodno jezero
lednikog porekla
Slika 45. Vetako jezero

sa branom
Prema primarnoj organskoj produkciji, sve stajae vode se mogu

podeliti na oligotrofne (sa niskim nivoom produkcije), eutrofne (sa
visokim nivoom produkcije), mezotrofne (prelaz izmeu prethodnih
dvaju) i distrofne (u kojima nema primarne produkcije, a obino dolazi
do zatrpavanja, obrazovanja tresetita i zakieljavanja).
Od znaaja je i klimatski reim u kome se nalazi neko jezero, a to je
najizraenije kad se razmatraju visokoplaninska i nizijska jezera.
RIBE SRBIJE 49
Klimatski faktori su, uz pedo-morfoloke i biotike, najbitniji za sukcesi-

ju jezera od oligotrofnih, preko mezotrofnih i eutrofnih, do distrofnih. Taj
proces je neizbean i postoji kod svih jezera, ali se deava razliitom
brzinom. Kod dubokih i visokoplaninskih jezera je mnogo sporiji nego
kod plitkih jezera na manjoj nadmorskoj visini.
Kod tekuica, tok vode je uslovljen nagibom terena i po pravilu pos-
toji gradijent vodenog toka, koji je bri u gornjim delovima i opada ka
uu. U gornjem delu toka dominira stenovito, kamenito i ljunkovito
dno, koje je pod stalnim dejstvom erozije brzog vodenog toka. Reim
temperature i kiseonika je stabilan, to diktira riblje naselje, predstav-
ljeno vrstama relativno uske tolerancije na variranje ekolokih faktora. U
donjem delu toka dno je preteno muljevito ili peskovito, a uz izvestan
uticaj erozije na obalu takvog, preteno mekanog sastava, izraena je
pojava deponovanja materijala poreklom iz gornjeg toka (peska i sitnog
ljunka), kao i detritusa (produkata metabolizma ivih organizama), koji
sa sitnim neorganskim esticama obrazuje mulj. Reim kiseonika je
znatno varijabilniji, stratifikacije po pravilu nema, a i hidroloki reim je
jako varijabilan tokom godine i pod uticajem je atmosferskih prilika.
Temperaturni reim je u pojedinim delovima renog toka jako razliit, a
u okviru istog je relativno stabilan i pravilan tokom sezona.
Potoci (Slika 46), kao poetni delovi renih tokova, odlikuju se malom
koliinom i brzim protokom vode, ija je temperatura po pravilu stalno
niska, sa oskudnom vegetacijom (alge i mahovine) i stenovitokamenitim
dnom. Organizmi koji ive u potocima su izrazito stenotermni.
Slika 46. Potok
Od riba, ukoliko volumen vode i konfiguracija toka to dozvoljavaju, pri-

sutni su najee Salmo trutta, Cottus gobio, Barbus peloponnesius,
Barbatula barbatula i Phoxinus phoxinus, mada nije redak sluaj da
samo jedna od ovih vrsta naseljava pojedine potoke. Reice (Slika 47)
sadre neto vie vode, tok je i dalje brz, a temperatura takoe niska, sa
malim godinjim variranjem. Vegetacija je oskudna, a dno je stenovito i
kamenito, sa malo vegetacije (mahovine i alge). Razlikuju se delovi br-
eg toka i manje dubinebrzaci, sa stenovito-kamenitim dnom i delovi

sporijeg toka i vee dubinevirovi, sa peskovitim dnom, te retkom sub-
merznom i emerznom priobalnom vegetacijom. U takvim stanitima,
zajednicu riba ine Salmo trutta, Cottus gobio, Phoxinus phoxinus i
Barbatula barbatula, a javljaju se i Thymallus thymallus, Barbus pe-
loponnesius, Sabanejewia aurata, Cobitis elongata, Alburnoides bi-
punctatus, Gobio gobio, Leuciscus cephalus, L. leuciscus, Gobio
albipinnatus, Chondrostoma nasus i Barbus barbus.
Slika 47. Reica
Reke (Slika 48) teku sporije, tako da se tvri materijal dna sree
samo na retkim brzacima i obino je to ljunak, dok mirniji delovi imaju
peskovitu podlogu. Pored algi i mahovina, u mirnijim delovima se sreu i
vodene cvetnice.
Slika 48. Reka

RIBE SRBIJE 51
Velike reke se odlikuju uglavnom ravnomernim, sporim tokom, sa

reim ljunkovitim, a preteno peskovitomuljevitim dnom, promenljive
konfiguracije (zasipanje i prenoenje taloenog peska i mulja). Postoji i
manje ili vie izraena plavna zona, na koju su ribe posebno upuene u
vreme mresta, kao i radi ishrane. U mirnim tekuicama plankton (tzv.
potamoplankton) je prisutan. Od riba, sreu se predstavnici porodica
Cyprinidae, Cobitidae (Cobitis taenia, Misgurnus fossilis), Percidae,
Centrarchidae, Siluridae, Esocidae, itd. Prelazi izmeu pojedinih eko-
sistema nisu jasni i nagli, ve postoji postupnost, tako da je granice
izmeu delova toka (npr. potoka i reice, reice i reke) dosta teko jasno
postaviti. Sastav zajednice riba zavisi od karakteristika toka, od nizvodne
i uzvodne ihtiofaune, od karakteristika dna i obale, itd.
MONITORING I KONZERVACIJA IHTIOFAUNE

Praenje stanja ihtiofaune je od neobinog znaaja, ako se ima u
vidu da je ovek, svojim aktivnostima u mnogim, a posebno razvijenim
i gusto naseljenim podrujima, doveo do brojnih promena u svojoj ivot-
noj sredini, a time i u ivotnoj sredini riba. Svakako najoigledniji primer
je zagaivanje brojnim industrijskim, organskim i neorganskim, ali i
poljoprivrednim zagaivaima (Slika 49). Pri tome, zagaivaima treba
smatrati ne samo supstance koje se, kao produkt raznih delatnosti ove-
ka, u prirodi ne javljaju, ve i supstance kojih, ovekovom zaslugom, u
prirodi ima u znatno veim koliinama od onih koje bi inae bile pri-
sutne. Ribe su dvojako znaajne u indikaciji zagaenja. One gotovo
trenutno reaguju na incidentna zagaenja i najoigledniji su znak da je
do ovakvih situacija dolo. Sastav riblje zajednice u nekoj vodi, meu-
tim, predstavlja solidan pokazatelj saprobnosti te vode i moe, zajedno
sa drugim pokazateljima, da poslui za ocenjivanje kvaliteta vode.
Predatorske ribe, kao terminalni trofiki stupanj, mogu posluiti za
praenje koncentracije onih zagaivaa koji se akumuliraju vremenom
(npr. soli tekih metala i sl.).
Slika 49. Pomor ribe usled
zagaenja vode-
nog stanita ot-
padnim produkti-
ma poljoprivrede i
industrije
RIBE SRBIJE 53
Pored ovoga, aktivnou oveka je, radi komercijalnih efekata, ihtiofau-

na (posebno slatkovodna) mnogih podruja optereena i unoenjem novih,
alohtonih vrsta, to se esto snano odraava na autohtone vrste. Takoe
bitan uticaj oveka je prisutan i u izlovljavanju komercijalno znaajnih vrsta
riba, koji je esto nekontrolisan i preveliki. Na kraju, hidromelioracioni ra-
dovi koji dovode do isuivanja ritskih stanita smanjuju plavne zone i plodi-
ta riba, dok brane na rekama onemoguavaju njihove migracije ka manjim
pritokama, u kojima se mreste.
Iako pod konzervacijom ihtiofaune ribarstveni biolozi pre svega
podrazumevaju praenje stanja populacija komercijalno znaajnih vrsta i
tehnoloko-tehnike intervencije na njima, problem monitoringa (prae-
nja) i konzervacije (ouvanja) ihtiofaune je znatno iri i kompleksniji i obu-
hvata brojne aspekte. Svako vodeno stanite (slatkovodno ili morsko)
predstavlja manje-vie stabilan ekosistem. Naruavanje u bilo kojoj nje-
govoj komponenti proizvodi odgovor ekosistema, kojim on eli da kom-
penzuje nastali disbalans i da, uspostavljanjem novih veza i odnosa
unutar sebe, ponovo ostvari ravnoteu. U tom smislu, komercijalno znaa-
jne vrste riba su samo jedinine komponente i za njihovo uspeno opsta-
janje mora se voditi rauna o svim komponentama ekosistema.
Sa bioloke take gledita, ouvanje i praenje stanja prirodnih po-
pulacija je najznaajnije zbog ouvanje dela genofonda vrsta kojima
populacije prirpadaju, a koji se kod njih nalazi. Ako se uvek ima u vidu
da su odreena koliina i kvalitet gena (genofond) u datoj populaciji
posebni i da su samo privremeno u ivim jedinkama date populacije
neke vrste riba, te da doprinose opstanku vrste u celini, a time i ukup-
noj raznovrsnosti (diverzitetu) zajednica ribljeg sveta, jasno je da se ne
sme dozvoliti luksuz u vidu jednostranog pristupa bilo kojim vrstama
kao znaajnim i manje znaajnim u bilo kom pogledu.
Radi oznaavanja statusa populacija pojedinih vrsta na odreenom
geografskom (ili ree, zoogeografskom) podruju, ustanovljene su odre-
ene kategorije ugroenosti. Prema najnovijoj kategorizaciji IUCN
(International Union for Conservation of Nature) iz 1994. godine, svaka
od vrsta faune nekog geografskog podruja moe se svrstati u neku od
sledeih kategorija ugroenosti:
EXIzumrla (Extinct, engl.) Dodeljuje se vrsti za koju se pouzdano
zna da nema ivih predstavnika, ni u prirodi ni u zarobljenitvu ili uzgoju;
EWIzumrla u prirodi (Extinct in Wild, engl.) Dodeljuje se vrsti za
koju se pouzdano zna da predstavnici vrste opstaju u kulturi, zaro-
bljenitvu ili u naturalizovanim populacijama, ali ne i u okviru prirodnog
areala rasprostranjenja;
CRKrajnje ugroena (Critically Endangered, engl.) Dodeljuje se
vrsti koja je suoena sa znatno veom verovatnoom perspektive da

iezne u prirodi od proseka za vrste roda kome pripada;
ENUgroena (Endangered, engl.) Dodeljuje se vrsti koja je suoe-
na sa veom verovatnoom perspektive da iezne u prirodi od prose-
ka za vrste roda kome pripada;
VURanjiva (Vulnerable, engl.) Dodeljuje se vrsti koja nije ni kraj-
nje ugroena ni ugroena, ali se suoava sa verovatnom perspektivom
da iezne u prirodi, veom od proseka za vrste roda kome pripada;
LRNiska verovatnoa opasnosti (Lower risk, engl.) Dodeljuje se
vrsti izloenoj niskoj verovatnoi opasnosti da iezne iz prirode, tj.
bude ugroena u nekom od prethodnih vidova. Ovde postoje podkate-
gorije, oznaene kao: crzavisna od zatite (conservation dependent,
engl.) za vrste koje bi bez mera konzervacije dospele u neku od
prethodnih kategorija ugroenosti; ntskoro ugroena (near threatened,
engl.) za vrste koje nisu ugroene, ali su blizu kategorije ranjivih;
lcposlednja briga (last concern, engl.) za vrste koje nisu ni zavisne od
zatite ni skoro ugroene;
DDNedovoljno poznat status (Data Deficient, engl.) Dodeljuje se
vrsti za koje nema dovoljno podataka o njenom rasprostranjenju i/ili
stanju njenih populacija;
NENeopredeljena (Not Evaluated, engl.) Dodeljuje se vrsti koja
nije podvrgavana ni jednom od kriterijuma.
Prema ovakvoj kategorizaciji, status populacija za vrste riba Srbije
nije definitivno odreen i usvojen, mada su postojali predlozi za konzer-
vacioni status nekih od njih. Pre tih predloga, davani su predlozi za zati-
tu pojedinih vrsta riba u okviru predloga za Crvenu knjigu, na osnovu
donekle slinih kriterijuma, a takoe je i Uredbom o zatiti prirodnih
retkosti Srbije iz 1993. za pojedine vrste riba odreen prvi stepen za-
tite, koji znai trajnu zabranu izlova, sakupljanja ili uznemiravanja
vrsta ivotinja u bilo kom od njihovih razvojnih stadijuma. Meutim,
nepostojanje jasnih kriterijuma u vreme davanja takvih predloga, po-
vezano sa nedovoljno poznatim statusom populacija veine vrsta kod
nas, onemoguava izradu do kraja konzistentne kategorizacije vrsta
ihtiofaune podruja Srbije. Stoga je konzervacioni status pojedinih vrsta
naveden pri njihovom predstavljanju u ovoj publikaciji nov, nezavisan
predlog, baziran na pridravanju kriterijuma IUCN kategorizacije u meri
u kojoj je to bilo najvie mogue.
Nezavisno od mera konzervacije vrsta riba prema kriterijumima
IUCN, Ministarstvo za poljoprivredu i vodoprivredu Republike Srbije je
Zakonom o ribarstvu i njegovom prateom podzakonskom regulativom
propisalo viestruke ribarstvene mere zatite za pojedine, komercijal-
no znaajne vrste riba i to kroz: minimalnu dozvoljenu duinu ulova,
RIBE SRBIJE 55
period lovostaja i zatitu prirodnih ribljih plodita (Slika 50). Tako je

period lovostaja na sve vrste riba na ribarskim podrujima gde je
dozvoljen privredni ribolov propisan u periodu od 1. aprila do 30. juna
svake godine za privredne ribolovce, dok su period lovostaja i minimal-
na dozvoljena duina ulova za pojedine vrste u sportskom ribolovu dati
u ovoj publikaciji kod svake vrste gde su propisani.
Slika 50. Zatiena prirodna

podruja na vodenim
ekosistemima u Srbiji
56 RIBOLOV
RIBOLOV
Mnoge vrste riba predstavljaju znaajan resurs ishrane. Riba je, s
obzirom na svoju hranljivu vrednost, oduvek bila bitan deo trpeze sta-
novnitva. Iako je danas znatan deo ove hrane poreklom iz ribnjakog
uzgoja u toplovodnim, nizijskim i hladnovodnim, pastrmskim ribnjaci-
ma, lov riba iz prirodnih stanita u Srbiji i dalje predstavlja znaajan iz-
vor ribe namenjene tritu.
Zakonom o ribarstvu ribolov je razgranien na privredni i sportski,
sa definisanim sredstvima i alatima koji se u oba ova vida ribolova
koriste. Pri tome, privredni ribolov je ogranien uglavnom samo na velike
reke, Savu i Dunav sa pritokama, a sportski ribolov je pod odreenim
uslovima dozvoljen svuda u Srbiji. Uz ova dva vida, bie pomenut i elek-
troribolov, koji ne spada ni u jedan od dva gore navedena vida.
Privredni ribolov odlikuju posebni alati, koji se u osnovnim crtama
mogu podeliti na udiarske, samolovne i mrearske. Za nazive poje-
dinih ribolovnih alata postoji mnotvo sinonima na podruju Srbije, a
ovde se navode oni koji su najire usvojeni i najee korieni.
Udiarski alati hvataju ribu za predeo usta pomou mamenih
udica (samica, struk) ili za bilo koji deo tela pomou golih udica (pam-
purski struk). Samica je alat koji se sastoji od jedne ili dve namamene
udice namenjene somu, aranu, smuu ili tuki, na jakom ribolovnom
tapu ili vezana za vrbu na obali i namenjen je lovu krupnih primeraka.
Struk je alat koji na osnovnoj (pater noster) struni ima 15-100 bonih
predveza sa namamenim udicama i namenjen je lovu ribe manje pro-
sene veliine. Pampurski struk (Slika 51) je samolovni alat sa udica-
ma. Slinog je izgleda kao obian struk, osim to svaki boni predvez
(nejednake duine) nosi pre udice jedan plovak od plute, koji omogua-
va da udice lebde u slobodnoj vodi iznad dna i kae se za telo krupnih
jesetarskih riba (moruna, pastruga, sim). Nakon kaenja prve udice za
telo, u pokuaju da se oslobodi, riba se jo vie umota i izkai za ostale
udice pampurskog struka.
Slika 51. Pampurski struk
RIBE SRBIJE 57
Samolovni alati (bubanj, vra) (Slika 52) predstavljaju zamke za

ribu koje omoguavaju ribi da u njih ue, ali ne dozvoljavaju izlaz iz nje.
Uglavnom se izrauju od drvenih ili metalnih obrua izmeu kojih je
razapeta mrea.
Slika 52. Mrearski alati:
A. povlana mrea sa
kesom;
B i C. povlane mree
bez kese;
D bubanj. samolovni
alat. klopka;
E. opkoljavajua
mrea. alov;
F. stacionarna mrea)
Mrearski alati koji se najvie kod nas koriste grubo se mogu podeli-
ti na stacionarne i mobilne, a ovi drugi se mogu klasifikovati u: plovee,
povlane, podiue (roga, erenac), bacajue (sama) i opkoljavajue
(alov) (Slike 52 i 53). Duina, dubina (visina) i prenik okca mrea varira
u zavisnosti od voda na kojima se lovi i vrste ribe koja se oekuje u ulovu,
a korienje neke od tehnika ribolova je, pored ovih odlika, vezano i za
dnevno-none i sezonske odlike vrste ribe koja se lovi. Dnevne mree,
kao i mree za ribolov u bistroj vodi su iz jednog lia (barakude),
najlonske, kako bi bile tee primetne za ribu i hvataju ribu upetljavanjem.
Mree koje se koriste u uslovima slabije vidljivosti su iz tri lia (metlice),
od kojih je srednji velikih okaca, koja su obino od belog sintetikog
konca, a spoljanji lievi su malih okaca, pletenih od bezbojnog najlon-
skog konca. Ove mree hvataju ribu tako to joj, kad jednom proe kroz
sredinji li, ne dozvoljavaju povratak nazad i riba ostaje zarobljena u
depu na suprotnoj strani od one s koje je ula (Slika 54). I jedan i drugi
tip mrea se mogu koristiti kao stacionarne i mobilne. Podiue mree
love pri direktnom kontaktu sa ribom, a bacajua mrea poklapa odre-
en prostor dna i sa njega hvata ribu, skupljajui je u vidu kese nastale
zatezanjem konopca kroz alke po ivici mree. Opkoljavajue mree se
takoe, povlaenjem konopca kroz alke na donjoj ivici mree, zatvaraju u
vidu kese, spreavajui ribu da umakne iz okruenja.
58 RIBOLOV
Slika 53. erenac (A) i

sama (B).
Slika 54. Nain lova

metlice
Buka (Slika 55) je alat za tehniku bukanja pri ribolovu soma, koju
je teko svrstati bilo u privredni, bilo u sportski ribolov. U osnovi, to je
tehnika udiarskog ribolova iz amca prirodnim mamcem, sa dodatnom
alatkom specifinog oblika, napravljenom od drveta (u novije vreme i
drugih materijala), izvorno poznata samo u Maarskoj i kod nas. Ovom
alatkom se tokom toplih letnjih dana udaranjem po povrini vode som
provocira da se podigne sa dna i potrai mamac koji mu se nudi na udici
u srednjim ili donjim slobodnim slojevima vode.
RIBE SRBIJE 59
Slika 55. Buka
Sve tehnike sportskog ribolova su udiarske i grubo ih moemo podeli-

ti na one sa prirodnim i vetakim mamcima. Mrearski alati, erenac (Slika
53), meredov (Slika 56) i uvarka, slue samo kao pomona sredstva u
sportskom ribolovu i koriste se za prihvat ulovljene ribe, za lov sitne ribe koja
e posluiti za mamac i za uvanje ulovljene ribe, respektivno.
Slika 56. Meredov
Ribolov prirodnim mamcima moe se obavljati tehnikom na plovak

i dubinskom tehnikom, sa brojnim varijantama u okviru svake od njih.
Ribolov na plovak (Slika 57) omoguava da se pomou fiksnog ili kli-
zeeg plovka odredi dubina vodenog sloja na kome e se mamac nudi-
ti ribi, dok dubinski ribolov podrazumeva da je namamena udica pri
lovu na samom dnu ili neposredno iznad njega. Postoje i prelazne
tehnike, npr. ribolov kotrljanjem ili ribolov usidrenim plovkom, ali su one
uglavnom vezane samo za lov pojedinih vrsta riba.
Slika 57. Fiksni plovci za
ribolov bolonjeze i
pul/tek tehnikama
na razliitim tipovi-
ma voda
60 RIBOLOV
Kod ribolova na plovak na mirnim vodama, dominantna je tzv. me

(match, engl.) tehnika sa potopljenom strunom izmeu fiksnog ili klize-
eg plovka (tzv. vaggler, engl.) (Slika 58) i vrha ribolovnog tapa, dok je
kod ribolova na plovak na tekuicama, posebno onim breg toka, do-
minantan ribolov bolonjeze tehnikom, sa strunom izmeu fiksnog ili kli-
zeeg plovka i vrha tapa koja pliva na povrini vode. Posebna tehnika
ribolova na plovak je korienjem pul ili tek tapova za iji se vrh struna
direktno vezuje i duina joj je odreena duinom tapa za ribolov, a plo-
vak je uvek fiksiran na odreeno mesto na struni.
Slika 58. Klizei plovak: u
me tehnici (A) i
fiksni plovak kod
bolonjeze/pul/tek
tehnike (B)
Dubinski ribolov odlikuje se mnotvom varijacija, sa fiksnim (pater

noster sistemi) i klizeim oteanjem i grubo se, prema jaini pribora
kojim se lovi, deli na laki (za grgea i belu ribu), srednji (za mrenu i
smua) i teki (za arana, amura, tuku i soma). Cilj oteanja je da odri
na odreenom mestu ponueni mamac na udici, a to je diktirano pre
svega dubinom i brzinom toka vode, a time i tipom dna na kome se oe-
kuje lovina.
Ribolov vetakim mamcima se moe podeliti na muiarski i var-
aliarski ribolov.
Muiarski ribolov zasniva se na korienju vetakih muica
(Slika 59) koje imitiraju izgledom insekte sa akvatinim razviem, u
svim njihovim razvojnim stadijumima (larve, tj. nimfe, subimago, tj.
emerderi, i imago, krilati odrasli insekti) ili adulte insekata koji se sreu
u okolini vode. Muice koje se koriste mogu biti suve, tj. plivajue i
mokre ili tonue, a to se postie korienjem specifinih prirodnih i
RIBE SRBIJE 61
vetakih materijala pri njihovoj izradi i odgovarajue muiarske strune

pri ribolovu. Sam ribolov se moe odvijati uz upotrebu dodatnog ote-
anja (vaser kugla, tirolsko drvce) ili bez njega, kad se koriste specifine
muiarske strune (njur), koje predstavljaju pandan oteanju i mogu
biti razliito profilisane (a time i izbalansirane). Izrada vetakih muica
je prava umetnost i pasija, a osim pastrmke i lipljena, koji se ovim
metodom najee love, muiarskom tehnikom se mogu loviti i bucov,
smu, tuka, mladica, klen, jaz i dr. Muiarski pribor je kategorisan
A.F.T.M.A. (Amerika asocijacija muiara) vrednostima (1-10) prema
svojoj jaini, a time i nameni.
Slika 59. Vetake muice
(suve - plivajue)
Varaliarski ribolov poiva na prevari grabljivih vrsta ribe imitacijom

njihove prirodne hrane. Te imitacije se izrauju od drveta, silikona, plas-
tike, ili metala, ili od kombinacija ovih materijala (Slika 60) i svojim kre-
tanjem kroz vodu pri povlaenju manje-vie verno imitiraju prirodni plen
grabljivica i provociraju ih na napad. Varalice od metala se grubo mogu
podeliti na drhtave (cikade), lelujave (kaike) i rotirajue (leptiri i
turbleri). Silikonske varalice se prave u najrazliitijim oblicima i bojama
i svojim vibracijama (lelujanjem ili treperenjem) imitiraju razne orga-
nizme (ribe, gliste, abe, gutere, rakove, glavonoce i dr.). Od drveta i
plastinih masa se prave vetake ribice, vobleri, koji pri kretanju imiti-
raju ribu i prave se kao plitko- i dubokoronee, plivajue, neutralne ili
tonue, lelujajue ili glavinjajue, u raznim veliinama i bojama. Takoe,
postoje i neke specifine varalice, npr. poperi, ili cof, koji drugim efektima
62 RIBOLOV
(npr. zvunim, lelujavim) provociraju grabljivicu na napad, a poznate su i

mnoge kombinacije i modifikacije ovih osnovnih tipova varalica.
Slika 60. Varalice (silikons-
ki grub tail" i
glavinjara, metal-
na kaika" i drveni
vobler"
Poseban, prelazni oblik izmeu ribolova prirodnim i vetakim

mamcima predstavlja tzv. ribolov muvanjem, kojim se varaliarskim
povlaenjem mrtve ribe na udici kroz teko pristupane delove vodenih
stanita (panjevi, kamenjari i sl.) love grabljive ribe nedostupne drugim
tehnikama ribolova uz minimalne trokove zbog mogunosti gubljenja
pribora na tekim terenima.
Elektroribolov je tehnika koja se koristi u nauno-istraivake svrhe.
Zasniva se na primeni elektrinog polja izmeu elektroda, stvorenog
agregatom sa ispravljaem ili akumulatorom sa induktorom. Cilj elek-
troribolova je da izvri reverzibilnu elektronarkozu (oamuivanje), a
ne da dovede do uginua ribe. Jaina elektrinog polja jednosmerne
struje zavisi od fiziko-hemijskih odlika vode u kojoj elektrina struja
deluje i od jaine izvora struje, dok je za narkotiko, a ne letalno dejstvo
elektrinog polja najbitnija, pored jaine, frekvencija jednosmerne stru-
je. Elektronarkoza deluje na muskulaturu, izazivajui klonine greve i
privlaei ribu ka anodi, a traje dok traje dejstvo elektrinog polja.
Tolerancija razliitih vrsta riba na elektronarkozu jako varira.
RIBE SRBIJE 63
HIDROGRAFIJA SRBIJE
Na teritoriji Srbije svi vodotokovi pripadaju trima slivovima, crno-
morskom, egejskom i jadranskom, koji su meusobno razdvojeni u jed-
noj taki razvoa, na Jezerskoj planini u Metohiji, zapadno od Uroevca.
Razvoe ova tri sliva nalazi se ispod kote poznate pod nazivom
Drmanska glava, na 926 m n.v.. Meutim, dunavski i egejski sliv su do
skora bili u direktnoj vezi, preko bifurkacije koju je inila reka Nerodimka
na jugu Kosova, povezujui Binaku Moravu sa Lepecom. Poslednjih
decenija, meutim, ova bifurkacija je prekinuta zasipanjem.
Najveu povrimu zauzima crnomorski sliv, tj. sliv Dunava, jer se sve
reke njime odvode iz Srbije prema Crnom moru. Dunav u Srbiju ulazi kod
Bezdana, na 80.61 m n. v., sa prosenim protokom od 2413 m3 s-1, a teri-
toriju Srbije naputa kod ua Timoka, na 35 m n. v., proseno odnosei
5840 m3 s-1 vode prema Rumuniji i Bugarskoj. Ukupna duina toka kroz
Srbiju, ukljuujui i pogranini tok sa Hrvatskom (gornji deo) i
Rumunijom (donji deo), iznosi 588 km (od km 1433 do km 845).
Prosean pad Dunava u Srbiji iznosi 24 cm km-1. Ne raunajui Kazan u
erdapskoj klisuri, gde je izmerena najvea rena dubina u Evropi od 87
m, Dunav ima najveu dubinu od 27 m kod Dalja i Bogojeva. Izgradnjom
brane HE erdap I 1972. godine, stvoreno je od Tekije do Golupca
vetako jezero dugako oko 140 km, kojim su, podizanjem nivoa vode
od 19 - 32 m (zavisno od vodostaja), potopljena mnoga naselja u er-
dapskoj klisuri. Uspor Dunava usled pregraivanja u erdapu osea se
uzvodno sve do Rama (po nekima, ak do Beograda, pa i ua Tise), a
zbog toga se prenosi i na donje tokove njegovih velikih pritoka.
Najvee desne pritoke Dunava su Sava (206 km toka kroz Srbiju,
proseni protok na uu 1640 m3 s-1), sa Drinom (proseni protok na
uu 400 m3 s-1), Bosutom i Kolubarom, zatim Velika Morava (nastaje
spajanjem June i Zapadne Morave kod Stalaa, proseni protok na
uu od 240 m3 s-1), Mlava, Pek i Timok (protok od 33 m3 s-1), dok su
najvee leve pritoke na teritoriji Srbije Tisa (protoka na uu od 820 m3
s-1), Tami (protoka od150 m3 s-1), Kara i Nera.
Povrina teritorije Srbije pod slivom Egejskog mora je daleko manja
i razdvojena je na dva, odnosno tri dela. Jedan deo egejskog sliva nalazi
se na jugu Kosova i predstavljen je rekom Lepenac, koja se probija kroz
aru Kaanikom klisurom i odlazi na teritoriju Makedonije, proseno
odnosei 9.7 m3 s-1, gde se uzvodno od Skopja uliva u Vardar. Preko
Nerodimke, Lepenac je do skora bio u vezi sa Binakom i Junom
Moravom. Drugi deo egejskog sliva predstavljen je rekom Pinjom u
krajnjem junom-jugoistonom delu Srbije, u podruju Trgovita. Pinja
takoe tee na teritoriju Makedonije odnosei 4.8 m3 s-1 i uliva se u
64 RIBOLOV
Vardar nizvodno od Skopja. Trei deo egejskog sliva na teritoriji Srbije

predstavljen je rekom Dragoviticom na jugoistoku Srbije, u podruju
Bosilegrada. Dragovitica u sebe prima kao najveu pritoku Boiku
reku (Boicu), a teritoriju Srbije naputa prema Bugarskoj protokom od
8.5 m3 s-1, ulivajui se onde u Strumu.
Jadranski sliv je na teritoriji Srbije predstavljen je Belim Drimom u
Metohiji, koji sa svojim pritokama (Peka, Deanska i Prizrenska bistri-
ca, Mirua, Erenik, Topluga i dr.) odnosi ka Albaniji proseno 61 m3 s-1
vode. Druga reka, koja otie prema Albaniji, Plavska reka, znatno je
manja, prosenog protoka od 5.2 m3 s-1 na izlasku iz Srbije.
Prirodnih jezera je u Srbiji relativno malo. Od nizijskih jezera, naj-
znaajnija su Paliko i Ludako (sever Bake), bara i movara ima uglav-
nom oko velikih reka (Obedska bara uz Savu, Srem; Carska bara uz
Begej, srednji Banat; Deliblatski i Vraki rit uz Kara i Dunav i Dubo-
vaki rit uz Dunav u junom Banatu), dok je jedna od retkih nizijskih tre-
sava Krupako blato kod Pirota. Visokoplaninska jezera su malobrojna,
uglavnom na ari i Prokletijama i lednikog su porekla, dok su visoko-
planinske tresave (uglavnom sfagnumskog tipa) brojnije. Najvee je
bive Vlasinsko blatodananja akumulacija, a znatno manje su pla-
ninske tresave na Kopaoniku, Goliji, Tari, Staroj planini, Mokroj planini, i
drugde. Sve ove vode su proglaene za zatiena prirodna dobra u Srbiji
i stavljena pod poseban reim zatite (npr. Carska bara je deo Spe-
cijalnog rezervata prirode Stari Begej).
Mrea kanala, rukavaca i plavnih podrujaritova je veoma raz-
granata u Bakoj, neto manje u Banatu, a najmanje u Sremu. Njihova
duina i veliina varira, u zavisnosti od namene (odvodnjavanje, plovidba,
navodnjavanje, melioracija i dr.). Osnovni kanal kanalske mree u Voj-
vodini je Dunav-Tisa-Dunav kanal, koji poinje kod Bezdana na krajnjem
severozapadu Bake, a zavrava se kod Stare Palanke, na krajnjem jugo-
istoku Banata, i ima prvenstveno plovidbenu ulogu, pa mu je i irina 30
m i vie, a najvea dubina 5-7 m. Kanalska mrea Srema i sekundarna
kanalska mrea Bake i Banata ima uglavnom ulogu u navodnjavanju, pa
je irina uglavnom 15 m i manje, a dubina do 2 m. Svi ovi kanali su nas-
tanjeni ribljim svetom, a uslovi za ivot riba u njima su uglavnom povoljni.
Najvea ugroenost preti ribama od zagaenja sredstvima za zatitu bilja
i ubrivom, koji se spiraju sa kulturama zasaenih povrina, kao i od
zagaenja produktima prehrambene industrije.
Vetaka jezera (akumulacije, rezervoari) uglavnom su klisurskog,
planinskog tipa, mada ima i dolinskih akumulacija, kako na manjim nad-
morskim visinama (Gruanska, elije, Bovan i dr.), tako i na veim (Vla-
sinska). Najvea klisurska akumulacija je erdapska, zatim su znaajne
drinske akumulacije (Peruac, Zvornik), uvake (Kokin Brod, Zavoina,
RIBE SRBIJE 65
Uvac), Ovar-Kablar, itd. Neke od njih imaju namenu za proizvodnju elek-

trine energije, dok druge predstavljaju rezervoare pitke vode za potrebe
vodosnabdevanja veih gradova (Uvako jezero, Gruansko jezero, Bor-
sko jezero, Bovansko jezero, jezero elije, Garai itd.). Prostornim planom
Srbije predviena je u budunosti izgradnja velikog broja akumulacija sa
namenom vodosnabdevanja u brdsko-planinskim krajevima irom Srbije.
Najvei uticaj akumulacija na riblji svet ogleda se u prekidanju migra-
cionih puteva riba, posebno stoga to ni jedna akumulacija kod nas
nema izgraene riblje prolaze. Drugi veliki problem sa akumulacijama je
neadekvatno poribljavanje, ime se vri nepotrebno menjanje njihove
izvorne faune riba, bez kasnije mogunosti popravke.
Mrtvaje i rukavci su vodene povrine preostale u nekadanjem toku
ravniarskih reka nakon promene toka i stvaranja novog glavnog korita,
nekad usled prirodnih promena, a ee usled vodoprivrednih radova
na regulaciji korita ravniarskih reka ispravljanjem njihovih meandara.
Ovakve mrtvaje su este uz Dunav (Baki MonotoApatin), Savu
(Obedska bara), Tisu (Mrtva Tisa), Tami i Veliku Moravu. Njihove veze
sa glavnim tokom reka od kojih su nastale su negde odrane i ostvaru-
ju se pri velikim vodostajima reka, dok su kod drugih prekinute i kolii-
na vode u njima zavisi od podzemnih voda ili nemaju nikakav dovod
vode, pa se polako pretvaraju u bare i zasipaju. Neke od mrtvaja su
pretvorene u velike ribnjake (Eka), dok je veina postojeih pod nekim
reimom zatite.
Poseban vid voda su ljunkare, nastale vaenjem ljunka (Belo-
crkvanska jezera uz Neru i Kara, ljunkare uz Veliku Moravu i dr.). Ove
ljunkare su, po pravilu, namenjene rekreaciji po zavretku njihove
eksploatacije i u sklopu toga se poribljavaju radi sportskog ribolova, a
negde slue i za kavezni ili ribnjaki uzgoj ribe. Uglavnom predstavljaju
vrlo povoljnu sredinu za ivot riba, ali im je ivotni vek razliit.
Kubici su vodeni objekti uz tokove velikih ravniarskih reka, izmeu
toka i nasipa koji odvajaju reke od ravniarskog zalea. Oni se peri-
odino plave vodom za vreme visokog vodostaja i kao ostaci nekadan-
jih plavnih zona predstavljaju bitna mesta za razmnoavanje slatkovod-
nih riba nizijskih reka, i pored toga to je reim vodostaja u njima mnogo
otriji nego u nekadanjim prirodnim ploditima riba.
DRUGI DEO
Ribe srbije_IIdeo.qxd 05-Aug-01 02:59 PM Page 69
RIBE SRBIJE 69
KLASIFIKACIJA RECENTNIH KOLOUSTA I RIBA SRBIJE
Subphilum VERTEBRATA (CRANIATA)

Superclassis AGNATHA
Classis MONORHINA (CEPHALASPIDOMORPHI)
Ordo PETROMYZONTIFORMES
Subordo PETROMYZONTOIDEI
Familia Petromyzontidae
Superclassis GNATHOSTOMATA
Classis OSTEICHTHYES
Subclassis ACTINOPTERYGII
Infraclassis CHONDROSTEI
Ordo ACIPENSERIFORMES
Familia Acipenseridae
Infraclassis TELEOSTEI
Superordo ELOPOMORPHA
Ordo ANGUILLIFORMES
Familia Anguillidae
Superordo CLUPEOMORPHA
Ordo CLUPEIFORMES
Subordo CLUPEOIDEI
Familia Clupeidae
Superordo PROTACANTHOPTERYGII
Ordo SALMONIFORMES
Subordo ESOCOIDEI
Familia Esocidae
Familia Umbridae
Subordo SALMONOIDEI
Familia Coregonidae
Familia Salmonidae
Familia Thymallidae
Superordo OSTARIOPHYSI
Ordo CYPRINIFORMES
Familia Cyprinidae
70 KLASIFIKACIJA
Familia Cobitidae
Familia Balitoridae
Ordo SILURIFORMES
Subordo SILUROIDEI
Familia Siluridae
Familia Ictaluridae
Superordo PARACANTHOPTERYGII
Ordo GADIFORMES
Familia Gadidae
Superordo ACANTHOPTERYGII
Ordo SYNGNATHYFORMES
Subordo SYNGNATHOIDEI
Familia Syngnathidae
Ordo GASTEROSTEIFORMES
Subordo GASTEROSTEOIDEI
Familia Gasterosteidae
Ordo Perciformes
Subordo PERCOIDEI
Familia Percidae
Familia Centrarchidae
Subordo GOBIOIDEI
Familia Gobiidae
Subordo BLENNIOIDEI
Familia Blenniidae
Ordo SCORPAENIFORMES
Subordo SCORPAENOIDEI
Familia Cottidae
RIBE SRBIJE 71
KLJU ZA ODREIVANJE PORODICA
1a. Nema parnih peraja. Samo jedna nozdrva medijalno na glavi. Usni
otvor okrugao, bez vilica. Sedam pari spoljanjih krnih otvora la-
teralno postavljenih odmah iza glave. Nozdrva rostralno postavljena.
Familia Petromyzonidae (paklare)
1b. Postoji jedan ili dva para parnih peraja. Dve nozdrve na glavi. Vilice
jasno uoljive. Postoji samo jedan spoljanji krni otvor, koji je
prekriven krnim poklopcem. (2)
2a. Spiraculum postoji. Repno peraje heterocerkno. Telo pokriveno sa 3

do 5 uzdunih nizova kotanih titova, bez tipinih krljuti.
Familia Acipenseridae (jesetrovke)
2b. Spiraculum ne postoji. Repno peraje homocerkno, nalik hipocer-

knom ili odsustvuje. (3)
3a. Trbuna peraja ne postoje ili su redukovana. (4)
3b. Trbuna peraja postoje. (5)
4a. krni poklopac u vidu otvora, koji se moe stiskanjem zatvarati. Telo
izdueno, golo, bez krljuti. Repno peraje postoji.
Familia Anguillidae (jegulje)
4b. krni poklopac sa vidljivim kotanim elementima. Telo je pokriveno

kotanim ploama postavljenim u pravilne nizove.
Repno peraje je redukovano ili odsustvuje.
Famiia Syngnathidae (ilai)
5a. Postoji jedno leno peraje. (6)
5b. Postoji vie od jednog lenog peraja (ukljuujui i masno) (7)

72 SISTEMATIKA-KLJU ZA ODREIVANJE PORODICA
6a. Postoji jedno leno peraje, iji prednji deo sadri vie od 4 tvrde,
bodljikave, nelankovite bice. Njegova osnova svojom duinom uve-
liko prelazi duinu glave. (21)
6b. Postoji jedno leno peraje (masnog nema), sa 4 ili manje tvrdih,
nelankovitih bica. (15)
7a. Postoje dva kompaktna lena peraja (ukljuujui masno). U prvom

lenom peraju postoji bar 1 tvrda, nelankovita bica. (8)
7b. Postoje dva kompaktna lena peraja. Tvrdih bica nema, sva lena
peraja nose meke, savitljive i granate bice. Drugo leno peraje nije
najvie od postojeih. Na glavi, kako na gornjoj, tako i na donjoj vilici,
moe postojati brk.
Familia Gadidae (bakalarke)
8a. Od dva lena peraja, jedno je masno, bez bica u sebi. (9)
8b. Masno peraje ne postoji. (12)
9a. Imaju brkove oko usta (na vilicama).

Familia Ictaluridae (cverglani)
9b. Nemaju brkove oko usta. (10)
10a. Osnova prvog lenog peraja je upadljivo dua od glave.

Familia Thymallidae (lipljeni)
10b.Osnova prvog lenog peraja nije dua od glave. (11)
11a. Postoji preko 100 krljuti u bonoj liniji

Familia Salmonidae (lososi i pastrmke)
11b. Broj krljuti u bonoj liniji je manji od 100.

Familia Coregonidae (ozimice)
RIBE SRBIJE 73
12a.Trbuna peraja nisu kompaktna, ve ih ine zasebne bodlje (1-3).

Prvo leno peraje takoe nije kompaktno i ine ga 3 (2-5) ili 9 (8-10)
zasebnih bodlji.
Familia Gasterosteidae (koljuke)
12b. Trbuna i lena peraja su kompaktna, sa bicama i opnom. (13)
13a. Trbuna peraja su medijalno srasla u jedinstvenu prianjalku.

Familia Gobiidae (glavoi)
13b. Trbuna peraja nisu medijalno srasla. (14)
14a. Prvo leno peraje je bar oko polovine krae osnove od drugog.
Familia Cottidae (peevi)
14b. Prvo leno peraje nije upadljivo krae od drugog.

Familia Percide (grgeke) (deo)
15a. Zadnja ivica osnove lenog peraja je u nivou ili iza kraja osnove
analnog peraja. (16)
15b. Zadnja ivica osnove lenog peraja je ispred kraja osnove analnog
peraja. (17)
16a. Rastojanje od ugla do vrha vilice vee je od prenika oka. Usta su

nalik paijem kljunu.
Familia Esocidae (tuke)
16b. Rastojanje od ugla do vrha vilice manje je od prenika oka. Usta

nisu nalik paijem kljunu.
Familia Umbridae (crnke)
17a. Ako postoje brkovi, bar jedan njihov par premauje duinu glave.
Analno peraje znatno premauje polovinu standardne duine. Leno
peraje je vrlo malo.
Familia Siluridae (somovi)
74 SISTEMATIKA-KLJU ZA ODREIVANJE PORODICA
17b. Ako brkovi postoje, ni jedan par ne premauje duinu glave. Analno
peraje ne premauje polovinu standardne duine. (18)
18a. Bona linija ne postoji. Vilice su iste duine ili je donja vilica dua.
Ugao usta ne premauje oko.
Familia Clupeidae (haringe)
18b. Bona linija u celini, ili bar delimino postoji. (19)
19a. Na petom paru krnih lukova postoje drelni zubi. Oko usta je uvek
manje od 3 para brkova, ili ih ni nema.
Familia Cyprinidae ({aranke)
19b. Na petom paru krnih lukova postoje drelni zubi. Oko usta je bar 3
para ili vie brkova. (20)
20a. Oko usta ima 6 (3 para) brkova. Ispod oka nema bodlji.
Familia Balitoridae (brkice)
20b. Oko usta ima 6-10 (3-5 pari) brkova. Bodlje ispod oka postoje, a ako
ih nema, telo je uzduno isprugano, bez niza mrlja du boka.
Familia Cobitidae (ikovi)
21a. Osnova trbunih peraja je izrazito ispred osnove grudnih peraja.

Postoje samo dve bice u trbunom peraju. Iznad oiju postoje
razliiti mekani, rogoliki izrataji. Koa je gola, bez krljuti.
U lenom peraju ima vie od 11 nelankovitih bodlji.
Familia Blenniidae (slingure)
21b. Osnova trbunih peraja je u nivou ili malo iza nivoa osnove grudnih.
Broj zbica u trbunom peraju vei od dve. (22)
22a. Maksimalna visina lenog peraja dosee ili premauje polovinu

maksimalne visine tela. Na zadnjem kraju krnog poklopca postoji
bodlja ili vie bodlji.
Familia Percidae (grgeke) (deo)
RIBE SRBIJE 75
22b. Maksimalna visina lenog peraja je manja od polovine maksimalne

visine tela. Na krnom poklopcu nema bodlji.
Familia Centrarchidae (sunice i basovi)
Familia PETROMYZONTIDAE
Paklare ili zmiljujice su kolouste, pripadnici nadklase Agnatha i relikti
paleozojske faune, koji su jako izmenjeni u odnosu na svoje predake. Nemaju
vilica, ni parnih peraja. Nozdrva je neparna i stoji mediodorzalno, neposredno
ispred oiju. Ne komunicira sa drelom. Skelet je sekundarno hrskaviav, a
prljen aspondilni, sa dva para neuralnih lukova u svakom segmentu. Horda
perzistira tokom celog ivota. Imaju sedam pari spoljanjih krnih proreza.
Usni otvor, koji se nalazi na dnu predusnog levka (vestibulum), okruen je
otrim ronim zubiima, iji je oblik i raspored taksonomski znaajan. Velarni
pipci, na prelazu iz drela u jednjak, taksonomski su bitan karakter na nivou
roda i vrstre. Odrasle paklare su ektoparaziti riba ili strvinari, mada ima i vrsta
kod kojih se odrasli uopte ne hrane.
Neke paklare su migratornediadromne (anadromne), poto provode
vei deo ivota u moru, a na mrest idu u slatke vode. Velika veina paklara je
monodromnavezana samo za jedan tip stanita, u okviru koga migrira.
Razvie je indirektno, preko larve ammocoetes, koja ivi preteno zarivena u
peskovito dno i ima filtracioni nain ishrane. Kod nekih vrsta paklara stadi-
jum larve moe potrajati i vie godina, pri emu se, opet, kod nekih vrsta
nakon metamorfoze redukuje digestivni trakt i adulti se ne hrane.
U vodama Srbije postoje ili se oekuje da postoje predstavnici 3 roda,
sa 5 vrsta.
76 SISTEMATIKA-FAMILIA PETROMYZONTIDAE
Klju za odreivanje rodova i vrsta:

1a. Oi su pod koom, ne vidi se zenica oka. krni otvori kao protepani
uzduno koncem. Nema okruglog predusnog levka, niti ronih
zubia. larva ammocoetes
1b. Vidi se zenica jasno uoljivog oka. Okrugli predusni levak i roni
zubii postoje (2)
2a. Supraoralna ploa je kratka, moe svojom irinom da stane bar 3

puta u irinu infraoralne ploe. Nosi 2 zuba koji se dodiruju.
Infraoralna ploa nosi 7-8 zuba. Leno peraje je jasno prekinuto.
Petromyzon sp.
P. marinus Linnaeus, 1758
morska paklara
2b. Supraoralna ploa je iroka, ne staje ni 2 puta u irinu infraoralne.
Zubi na njoj su razmaknuti. (3)
3a. Postoje jasno razdvojeni ektolateralnispoljanji (veoma brojni),

endolateralniunutranji i donji labijalni zubi. Unutranji boni labijal-
ni zubi (3) su bifidni. Infraoralna ploa je jako zakrivljena.
Eudontomyzon sp.
3a.1a. Telo je negde oko sredine duine zadebljalo. Na lingvalnoj ploi
nalazi se 9-13 zubia. E. danfordi (Regan, 1911)
dunavska paklara
3a.1b. Telo je najdeblje pre sredine tela. Na lingvalnoj ploi nalazi se 5-9
zubia. E. mariae (Berg, 1931)
ukrajinska paklara
3b. Ako se vide, ektolateralni labijalni zubi su malobrojni. Endolateralni
labijalni zubi (2 ili 3) su bifidni ili trifidni: prvi i zadnji su bifidni, a
srednji je trifidan. Lampetra sp.
3b.1a. Infraoralna ploa nosi 7-10 snanih i otrih zuba. Lena peraja su
razmaknuta. Supraoralna ploa nosi 2 razdvojena zuba, bono
postavljena. L. fluviatilis (Linnaeus, 1758)
rena paklara
3b.1b. Infraoralna ploa nosi (5) 6-9 slabih, zatupastih zuba. Lena pera-
ja su Spojena, iako postoji ulegnue na njihovom spoju. Supraoralna
ploa je glatka.
L. planeri (Bloch, 1784)
potona paklara
RIBE SRBIJE 77
Eudontomyzon Regan, 1911

Zubi na oralnom disku su snani i zailjeni. Labijalni zubi su diferencirani
na spoljanje i unutranje. Mediolateralni labijalni zubi su bifidni (2 vrha). Na
ventralnoj strani diska postoje 3 zubne ploe. Supraoralna ploa je iroka i
nosi po 1 zub sa svake strane.
Eudontomyzon danfordi (Regan, 1911) dunavska paklara
GB Danubian lamprey; D Donauneunauge
Telo je najdeblje oko sredine. Na lingvalnoj ploi ima 9-13 zubia, od

kojih je sredinji najdui. Ispod infraoralne ploe postoji jedan kontinuiran niz
ronih zubia. Nastanjuje manje pritoke Dunava i Beli Drim (podvrsta E. d.
stankokaramani (Karaman, 1974). Migrira samo u okviru reke u kojoj ivi.
Mresti se na peskovitoj podlozi aprila i maja u gnezdu koje oba roditelja
izdube. Larve 3-4 godine ive zarivene u pesku, hranei se filtraciono.
Metamorfoziraju u leto, pri duini od oko 19 cm. Subadulti su ektoparaziti
riba i vodozemaca tokom sledeih godinu i po dana, do mresta u prolee.
Odrasli dostiu duinu do 30 cm. Nema nikakvog ribolovnog znaaja. Status
ugroenosti u Srbiji: DD.
78 FAMILIA PETROMYZONTIDAE
Eudontomyzon mariae (Berg 1931) ukrajinska paklara
GB Ukrainian lamprey; D Ukrainische Neunauge;

R ukrainskaya minoga
Poznata i pod sinonimom Eudontomyzon vladykovi (Oliva & Zenandrea

1959). Telo je najdeblje pre sredine tela, u prvoj polovini. Ima 58-73
miomera. Na lingvalnoj ploi ima 5-9 zubia. Unutranji boni zubii imaju
po 2-4 vrha. Stacionarna je vrsta, nastanjena u rekama pritokama gornjeg i
srednjeg dela toka Dunava, i rekama egejskog sliva (u Srbiji jo nije
zabeleena u vodama egejskog sliva). Kod nas je prvi put naena u gornjem
toku Mlave (nominotipska podvrsta). Mresti se aprila i maja u manjim rei-
cama. Larve 4-6 godina ive zarivene u pesku, hranei se filtraciono algama
i organskim detritusom. Nakon metamorfoze, koja traje 4-5 nedelja, juvenili-
ma je potrebno jo 9-10 meseci za polno sazrevanje. Adulti se ne hrane.
Ubrzo nakon sticanja polne zrelosti (nakon 2-3 mreseca) ulaze u mrest.
Mreste se u grupama od vie stotina primeraka. enka polae do 7000
komada ikre. Mesec do dva nakon mresta adulti ugibaju. Narastu do 21 cm.
Nemaju nikakav ribolovni znaaj. Status ugroenosti u Srbiji: LR(lc).
RIBE SRBIJE 79
Lampetra Gray, 1851

Leno peraje je graeno iz dva zasebna dela. Endolateralni prednji i zad-
nji labijalni zub je bifidan (sa 2 vrha) a srednji je trifidan (sa 3 vrha). Izvetaji
o nalazima bilo koje od vrsta ovog roda su problematini i verovatno su rezul-
tat greke u identifikaciji, poto su pripadnici tog roda karakteristini za Evro-
mediteransku oblast. Pripadnike tog roda mogue je oekivati u vodama jad-
ranskog i egejskog sliva.
Lampetra fluviatilis (Linnaeus, 1758) rena paklara
GB river lamprey; D Flussneunauge; R rechnaya minoga
Lena peraja su jasno razmaknuta i drugo leno nije spojeno s repnim.

Prenik diska za pripijanje iznosi 5.6 % totalne duine tela. Broj miomera
trupa varira od 58-66. Mandibularna ploa nosi 7-10 zuba, a maksilarna 2,
bono postavljena. Moe narasti do 45 cm, proseno oko 34 cm. Adultni
primerci ive u slatkim vodama i u moru. Rasprostranjenje rene paklare u
Srbiji nije poznato. Oekuje se da je ima u vodama jadranskog i egejskog
sliva, a pretpostavlja se da raniji navodi za vode dunavskog sliva predstavlja-
ju netano identifikovane Eudontomyzon sp. Postoje migratorne (krupnije) i
stacionarne (sitnije) rene paklare. Migratorne paklare se mreste u rekama
od marta do maja, gde partneri prave gnezdo u koje polau 4000-40000
komada ikre, prenika oko 1 mm. Nakon mresta, roditeljske jedinke ugibaju.
Iz jaja se izvaljuje larva ammocoetes, koja ivi u peskovitom dnu reke 3-5
godina, hranei se filtraciono. Metamorfozira u subadulta pri duini 13-15
cm i migirira u more. Ektoparazit je riba. Posle 2-3 godine ivota u moru,
kree na mrest u reke, kasno s jeseni. Nema nikakav ribolovni znaaj. Status
Lampetra planeri (Bloch, 1784) potona paklara
GB brook lamprey; D Bachneunauge
Lena peraja su kod adultnih primeraka osnovama spojena, a drugo

leno na zadnjem delu spojeno je sa repnim. Imaju 57-68 miomera. Usni
disk za pripijanje nosi slabe, zatupaste zube. Infraoralna zubna ploa nosi 6-
9 zuba sa zaobljenim vrhovima. Narastu do 25 cm. Stacionarne su, iskljui-
vo slatkovodne. Nastanjuju gornje tokove reka i potoke Rasprostranjenje ove
vrste u vodama Srbije nije poznato. Pretpostavlja se da su raniji navodi ove
vrste u vodama dunavskog sliva posledica netane identifikacije neke od
paklara iz roda Eudontomyzon. Mreste se aprila i maja, kad polau do 1400
komada ikre u gnezdo koje oba roditelja prave. Roditelji nakon mresta ugiba-
ju. Iz ikre se izvali larva ammocoetes, koja provodi 3-5 godina zarivena u pod-
lozi, hranei se filtraciono jednoelijskim algama i praivotinjama.
Metamorfoziraju u zimu u adulte, koji se, izgleda, ne hrane, poto nije kon-
statovano da uzimaju bilo kakvu hranu. Status ugroenosti u Srbiji: DD.
RIBE SRBIJE 81
Petromyzon Linnaeus, 1758

Leno peraje ima dva, meuprostorom jasno odvojena dela. Postoji
samo 1 bikuspidalni supraoralni zub. Pripadnici ovog roda nisu verovatni u
vodama Srbije, mada bi se, krajnje teoretski posmatrano, mogli oekivati u
vodama egejskog i jadranskog sliva.
Petromyzon marinus Linnaeus, 1758

morska paklara (zmijuljica)
GB sea lamprey; D Meerneunauge; F lamproie marine;

R morskaya minoga
Razmak izmeu lenih peraja je kod mladih jedinki vei nego kod
odraslih. Telo sadri 67-74 miomere. Mediodorzalno, kod mujaka pred mrest,
prua se od vrha glave do poetka osnove lenog peraja zadebljanje nalik
konopcu. Urogenitalna papila mujaka je dua od enkine. Kod enke pred
mrest jako je izraen analni nabor. Moe narasti do 1.2 m. Anadromna je

vrsta. U moru se sree u irokom rasponu od svega nekoliko do 1000 m
dubine. Ektoparazit je morskih riba i sisara. Mresti se tokom juna i jula u reka-
ma. enka poloi do 260 hiljada komada ikre u gnezda koja izgrade mujaci.
Stadijum ammocoetes larve moe trajati i do 18 godina. Ova vrsta ni u stadi-
jumu larve nije registrovana u vodama Srbije, mada ima male teoretske
mogunosti da bi larve mogle biti naene u rekama egejskog ili jadranskog
sliva. Nikakav ribolovni znaaj ne postoji. Status ugroenosti u Srbiji: DD.
RIBE SRBIJE 83
Familia ACIPENSERIDAE
Jestrovke su koljoribe iz grupe Ganoidomorpha, koja obuhvata mezo-
zojske relikte, ostatke nekada znatno brojnije faune. Imaju sekundarno
hrskaviav skelet, heterocerkno repno peraje, spirakulum i spiralni nabor
creva, to su sve predake karakteristike, zadrane do danas. Preteno su
diadromne (anadromne) ribe severne hemisfere (Holarktike oblasti), sa
malim brojem recentnih rodova. Ganoidne krljuti su redukovane na 5
uzdunih nizova ploa (dorzalni, 2 lateralna i 2 ventralna) i pojedine ploe na
glavi. Kod starijih primeraka, neke ploe postupno otpadnu. Imaju brkove na
ventralnoj strani rostruma, kojima pretrauju dno u potrazi za
hranommekucima, rakovima i drugim predstavnicima faune dna i donja
usta, koja se mogu izbaciti napred (protrusibilna su). Kako dostiu znatne
dimenzije, njihova apsolutna plodnost je vrlo velika, to se koristi za pripremu
kavijara, pa ove ribe imaju znatan privredni znaaj. Najvie se love s prolea,
a kod nas i s jeseni, kad kreu ili stiu na mrest u reke (april-maj). Mreste se
na ljunkovi-tom dnu. Jaja su izduena, tapiasta, vrlo tamna po boji. Iz njih
se izvaljuje relativno krupna mla, koja se polako, ponekad i godinama, seli
ka moru, gde nastavlja ishranu i bri rast. Polna zrelost se stie dosta kasno,
kod nekih vrsta i nakon 15 godina.
U svetu su poznate 23 vrste jesetrovki. Od toga, u vodama dunavskog
sliva ivi 6 vrsta, u vodama jadranskog 3 (ali u Srbiji ni jedna), a u vodama
egejskog sliva 1 vrsta (u Srbiji ni jedna). Sve jesetarske ribe registrovane u
Srbiji pripadaju dvama rodovima.
1a. Kona opna koja povezuje branchiostegalia jedne strane sa ven-
tralne strane glave nije srasla sa telom, ve sa istim takvom opnom s
druge strane, pa se obrazuje okovratnik od nje. Usta su iroka, po-
lumeseasta. Brkovi su dugi, doseu gornju usnu. Pljosnati su.
Huso sp.
H. huso (Linnaeus, 1758)
moruna
1b. Kona opna koja povezuje branchiostegalia nije ventralno srasla sa
opnom s druge strane, ve je pripojena za ventralnu stranu tela. Usta
su mala, poprena. Brkovi su ovalni ili okruglasti.
Acipenser sp. (1b.1)
1b.1a. Donja usna je cela, bez medijalnog prekida. Brkovi su granati.
A. nudiventris Lovetzky, 1828
sim
84 FAMILIA ACIPENSERIDAE
1b.1b. Na donjoj usni postoji medijalni prekid.

(1b.2)
1b.2a. Rostrum je dug, ini bar 60% duine glave.
A. stellatus Pallas, 1771
pastruga
1b.3a. Postoji vie od 50 ploa u bonom nizu. Brkovi su granati.
A. ruthenus Linnaeus, 1758
keiga
1b.3b. Postoji manje od 50 ploa u bonom nizu. (1b.4)
1b.4a. Prva ploa dorzalnog niza je ispred nivoa oka. Boni niz sadri 26-
36 ploa. Visina ploa bonog niza nije dvostruko vea od njihove
irine. Brkovi su na polovini rastojanja izmeu prednje usne i vrha
rostruma. A. sturio Linnaeus, 1758
atlantska jesetra
1b.4b. Prva ploa dorzalnog niza je u nivou oka ili malo iza njega. Brkovi
su blie vrhu rostruma nego ustima. Rostrum je irok i kratak. Boni
niz sadri 21-50 ploa. Vrhovi ploa lenog niza zailjeni i kaudalno
povijeni. Brkovi kratki. Visina ploa bonog niza nije dvostruko vea
od njihove irine. A. gueldenstaedti Brandt, 1833
ruska jesetra
RIBE SRBIJE 85
Acipenser [Artedi, 1738] Linnaeus, 1758

kne membrane se ventralno ne spajaju u jedinstveni nabor koe preko
isthmus-a, ve se za njega vezuju bono. Usta su mala do umerene veliine,
poprena i polukrunog oblika. Brkovi su na poprenom preseku okrugli.
Acipenser gueldenstaedti Brandt, 1833
dunavska (ruska) jesetra
GB Danubian sturgeon; D Waxdick; Rrusskij osetr
Rostrum je kratak, duine je ispod 60% duine glave, irok i zaobljen na

vrhu. Donja usna nije kontinuirana, prekinuta je u sredini. Brkovi (2 para) su
blie vrhu rostrum-a nego gornjoj usni, i ne mogu je dosei. Branchiospina ima
15-36. D 27-51; A 16-35. Dorzalnih ploa ima 7-9, bonih po 24-44, ventralnih
po 6-13. Boja tela je maslinasto-siva, svetlija na bokovima, a trbuh je beo.
Maksimalna veliina je 2.3 m i vie od 100 kg. Anadromne su. U moru ive pri
dnu, na muljevito-peskovitoj podlozi u priobalju. Solitarne su ribe, ali se
udruuju radi hibernacije i migracije. Hrane se mekucima, rakovima i sitnijom
ribom (inuni, glavoi). Mreste se u slatkim vodama. Od aprila do juna ulaze u
reke, da bi na mrestilita dospele sledeeg prolea, od aprila do juna. Nakon 3
godine provedene u slatkim vodama, mladi migriraju u more. Polna zrelost nas-
tupa sa 10-15 godina, a ivotni vek je oko 50. Kod nas ih ima u Dunavu i pri-
tokama. Pre izgradnje erdapske brane, migrirale su radi mresta i u vee pri-
toke Dunava, a danas se smatraju ugroenom vrstom i njihovo prisustvo belei
samo nizvodno od brane erdapa II, gde imaju i odreen znaaj za privredni
ribolov. Za Dunav je opisana podvrsta A. g. colchius Marti, 1940. Love se
uglavnom pampurskim strukovima, s jeseni i prolea, kad dolaze na mresna
podruja. Status ugroenosti u Srbiji: EN.
Acipenser nudiventris Lowetzky, 1828 sim
GB ship sturgeon; DDick; R ship
Rostrum je umereno dug i zailjen na vrhu. Donja usna je kontinuirana.

Brkovi su resasti, osnove na sredini rastojanja izmeu vrha rostruma i prednje
ivice gornje usne, koju mogu vrhovima dosei. Branchiospina I ima 24-42. D 45-
57; A 23-37. Dorzalnih ploa ima 11-17, bonih po 49-72, a trbunih 10-16. Boja
lea je tamno-siva, bokovi su svetliji, a trbuh je beo. Narastu preko 2 m. U moru
RIBE SRBIJE 87
ive na 30-60 m dubine, na peskovito-muljevitom dnu. Relativno su retke.

Solitarne su ribe. Hrane se beskimenjacima dna. Anadromne su. U reke ulaze s
prolea i s jeseni, a mreste se na ljunkovitom dnu sledeeg prolea, od marta do
juna. Polae do 1250000 jaja. Mla se izlegne za 5-10 dana i polako silazi nizvod-
no, da bi do Crnog mora dospela krajem godine, u zimu. Do sticanja polne zrelosti
protekne 12-14 godina. Smatraju se ugroenom vrstom. Pre izgradnje erdap-
skih brana na Dunavu uzvodno su beleene ak kod Budimpete. Smatraju se
ugroenom vrstom. Privredno-ribolovni znaaj postoji i danas, a ribolovni alat je
obino pampuirski struk. Status ugroenosti u Srbiji: EN.
Acipenser ruthenus Linnaeus, 1758 keiga
GB sterlet; D Sterlet; R sterlyad
Rostrum je umereno dug, duine neto manje od 60% duine glave,

zailjen na vrhu. Donja usna je prekinuta u sredini. Brkovi su otprilike na sre-
dini rastojanja od vrha rostruma do prednje ivice gornje usne, i nose do
polovine resaste izrataje. Ne doseu gornju usnu. Branchiospina I 11-31. D
32-54; A 16-34. Dorzalnih ploa ima 10-17, bonih po 52-71, a ventralnih po
10-19. Telo je maslinasto-sivo, lea su tamnija, a bokovi svetliji. Trbuh je svet-
lo-siv. Stacionarne su, rene ribe. Narastu do 1.25 m (16 kg). ive u Dunavu
i veim pritokama. Hrane se beskimenjacima dna, u prvom redu larvama
insekata. Mreste se od aprila do juna, u brzoj vodenoj struji iznad ljunkovi-
tog dna. Radi mresta preduzimaju uzvodne migracije. Polau do 137600
komada adhezivne ikre. Mla se izvali za 6-9 dana i posle nekoliko dana
provedenih u pliacima odlazi nizvodno. Polnu zrelost stiu sa 4-5 godina, a
ivotni vek im je oko 25 godina. Izuzetno su komercijalno znaajne ribe, i love
se uglavnom mreama, najvie s prolea. Manje se koriste udiarski alati,
zbog manje prosene veliine primeraka ove vrste. Njen sportsko ribolovni
znaaj je daleko manji, i po neki primerak se ulovi sluajno dubinskim
metodom, sa glistama kao mamcima. Nekada, udiarskim metodima je kei-
ga mnogo vie lovljena na larve vodenog cveta (Ephemera sp.), na velikim
rekama (Sava, Dunav, Tisa, Morava), na mestima sa velikom dubinom, brzom
vodenom strujom i tvrdim, ljunkovito-glinenim dnom. Minimalna dozvoljena
duina ulova keige je 40 cm SL, a lovostaj traje od 1. aprila do 31. maja.
Status ugroenosti u Srbiji: LR (lc).
RIBE SRBIJE 89
Acipenser stellatus Pallas, 1771 pastruga
GB stellate sturgeon; DSternhausen; R sevryuga
Rostrum je izduen, duine neto preko 60% duine glave, zailjen na vrhu
i na gore slabo povijen. Donja usna je prekinuta u sredini. Brkovi su blie gor-
njoj usni, ali su kratki i ne doseu je. Branchiospina I ima 30-36. D 40-46; A 24-
29. Dorzalnih ploa ima 11-16, bonih po 30-40, a trbunih po 10-11. Izmeu
svih ploa u nizu postoje sitne zvezdaste ploice i zrnaste kotane strukture.
Lea su skoro crna, bokovi sivi, a trbuh beo. Narastu do 1.9 m. U moru (Crno,
Mramorno, Egejsko more) ive pelaki ili bentosno, nad peskovito-muljevitim
dnom, s prolea na 10-40 m, a leti i do 100 m dubine. Dan provode na dnu, a
na povrinu izlaze nou radi ishrane. Hrane se uglavnom sitnom ribom, a manje
mekucima, rakovima i crvima. Migraciju u reke (Dunav, Vardar) izvode
poetkom ili krajem leta, a mreste se od maja do septembra, iznad ljunkovite
podloge, za koju se jaja lepe. Polau do 360000 komada ikre, koja se izvali za
4-5 dana. Larve su planktonske i rena struja ih nosi nizvodno.
Do mora dospevaju za 2-3 meseca. Polnu zrelost stiu sa 12-13 godina. Pre
izgradnje erdapskih brana beleena je njihova pojava i u Slovakoj. Najbrojnije
su od anadromnih jesetrovki, a love se privredno-ribolovnim alatima, uglavnom
pampurskim strukovima, ree mreama. Status ugroenosti u Srbiji: EN.
RIBE SRBIJE 91
Acipenser sturio Linnaeus, 1758 atlantska jesetra
GB sturgeon; D Stor; F esturgeon; R baltijskij osetr
Rostrum je umereno dug, krai od 60% duine glave, uzak i iljat. Donja
usna je prekinuta u sredini. Brkovi su na pola rastojanja od vrha rostrum-a do
prednje ivice gornje usne, koju ne doseu vrhovima. Branchiospinae I 15-29.
D 30-50; A 22-33. Grudna peraja nose snanu bodlju. Dorzalnih ploa ima
9-16, bonih po 24-39, a trbunih 9-14. Izmeu lenog i bonih nizova su
sitne rombine ploice. Telo je maslinasto, sa zlatnim i srebrnim takama.
Narastu do 3.5 m (320 kg). U morima (sva evropska) ive solitarno, na 20-
50 m dubine. Hrane se Polychaeta-ma, mekucima, raiima i sitnom ribom.
Anadromne su. Na migracije kreu marta ili aprila, do jula. Mreste se od apri-
la do jula iznad ljunkovitog i kamenitog dna. Polau do 2.400.000 komada
adhezivne ikre, koja se izvali za 3-5 dana. Noena renom strujom, mla do
mora stigne nakon 2 godine. Polnu zrelost stiu sa 7-15 godina.
Iako ima izvetaja o ulovima ove vrste u erdapskoj klisuri, zoogeografsko
rasprostranjenje i najblii poznati lokaliteti za tu vrstu (krajnji donji tok Dunava)
ine njeno prisustvo u vodama Srbije malo verovatnim. O privrednom znaaju
ove zatiene vrste u Srbiji nema podataka. Status ugroenosti u Srbiji: EN.
Huso Brandt, 1869

krne membrane su ventralno spojene i nisu pripojene ventralno za
isthmus, ve obrazuju nabor nalik okovratniku. Usta su velika, pukotinasta i
luno blago savijena. Brkovi nisu obli, ve su ovalni ili pljosnati.
Huso huso (Linnaeus, 1758) moruna
GB beluga; D Hausen; R beluga
Rostrum je relativno kratak i zdepast. Donja usna je prekinuta u sredini. Brkovi

su pljosnati i dugi, postavljeni na sredini rastojanja izmeu vrha rostruma i gornje
usne i doseu gornju usnu. Branchiospinae I 16-36. D 48-81; A 22-41. Dorzalnih
ploa ima 11-15 (prva je najmanja), bonih po 40-60, a trbunih po 9-12. Telo je
zelenkaste do crne boje, svetlije na bokovima. Naraste do 9 m (preko 2000 kg).
Anadromna vrsta Crnog i Kaspijskog mora, koja zalazi u Dunav i druge velike reke.
Postoje navodi i za Jadransko more. U moru ive na 70-180 m dubine, 2-12 km od
obale, gde se hrane ribom: inunima, gavunima, sitnijim plosnaticama, trljama i
glavoima, ali i rakovima i mekucima. Na migracije kreu u martu, ili s jeseni.
Mreste se naredne godine u maju, na ljunkovitom i kamenitom dnu. Poloe do 8
miliona komada ikre (100 kg). Pre izgradnje erdapskih brana, morune su se lovile
i u Slovakoj. Privredno su veoma znaajne, jer se od njih dobija najvie ikre za
spravljanje kavijara. Love se privredno-ribolovnim udiarskim alatima, uglavnom
pampurskim strukovima. Za dunavski sliv odreena je nominalna podvrsta H. h.
ponticus Salnikov & Maleatzky, 1934. Status ugroenosti u Srbiji: EN.
RIBE SRBIJE 93
Familia COREGONIDAE
Ozimice su cirkumpolarno rasprostranjene u severnoj hemisferi. Veina
su slatkovodne ribe hladnih i istih reka i jezera, mada su neke severne popu-
lacije anadromne. Najee se sreu u jatima, ali to nije uvek sluaj. Neke po-
pulacije ive pelaki, neke bentosno, dok mnoge imaju sezonsku promenu
stanita. Odlikuju se masnim perajem, veoma krupnim krljutima, malim,
esto i neuoljivim zubima. Karakterie ih velika fenotipska plastinost, to
jako oteava taksonomima rad. Smatra se da ih ima 20-30 vrsta, a broj pod-
vrsta, rasa i formi je ogroman. Raeni su mnogi eksperimenti sa naseljava-
njem ozimica u druga, ekoloki razliita eksperimentalna stanita i eksperi-
menti sa hibridizacijom, ne bi li se vie saznalo o njihovoj plastinosti. ak i u
nekim prirodnim stanitima zajedno postoje simpatrike vrste i njihovi sasvim
fertilni hibridi. Pri svemu ovome, zauuje tolika genetika bliskost meu
ribama koje su od poslednje glacijacije praktino odvojene. Mnoge od ozimi-
ca su privredno znaajne, mada je u pojedinim stanitima njihova brojnost
drastino smanjena zbog zagaenja, prekomernog ribolova i drugih antro-
pogenih inilaca. Ozimice se mreste u zimskim mesecima, esto ispod leda,
kad se skupljaju u velikom broju na mrestilitu.
U vodama Jugoslavije, u akumulacijama na Drini, konstatovana je samo
jedna vrsta, vetaki introdukovana radi kaveznog uzgoja u vetakim jezerima.
Coregonus sp.
C. peled Gmelin, (1758)

peled ozimica
Coregonus Linnaeus, 1758

Usta su prilino mala. Donja vilica prednjim krajem jedva dosee ili ne dosee
nivo zadnje ivice oka. Gornja vilica ne dosee nivo sredine oka. Osim sitnih zubia
na premaksilarnoj kosti i jeziku, na vilicama nema zuba. Imaju oko 100 pilorinih
cekuma. Krljuti su umerene veliine, ima ih do 100 u bonoj liniji.
94 FAMILIA COREGONIDAE
Coregonus peled (Gmelin, 1788) peled, ozimica
GB peled whitefish
Usta su terminalna, bez zuba. Telo je visoko. Prednji deo lea je neto povi-
jen. Brahiospinae I luka su duge i tanke, ima ih 45-68. Naraste do 75 cm i 13.8
kg. Poreklom iz severne Evrope i jezera arktikog podruja Sibira, unesena je u
neka vetaka jezera radi komercijalnog uzgoja. ivi u jatima. Hrani se preteno
planktonskim raiima. Mresti se tokom septembra i oktobra, u plitkom pri-
obalju slatkovodnih jezera i njihovih pritoka. esto ume da migrira daleko na
mrestilite. Plodnost: 29-105 hiljada komada ikre. Nemaju ni privredno- ni sport-
sko-ribolovni znaaj u Srbiji. Status ugroenosti u Srbiji: NE.
RIBE SRBIJE 95
Familia SALMONIDAE
Porodica lososa i pastrmki ima cirkumpolarno rasprostranjenje u sever-
noj hemisferi, ali je vetaki introdukovana i u neke delove sveta na junoj
hemisferi. Obuhvata slatkovodne i anadromne ribe, koje karakterie vrete-
nasto telo, glava bez krljuti, masno peraje, snane vilice i zubi i esto lep
kolorit. Naseljavaju visokoplaninska jezera, gornje tokove reka i (migratorne
vrste i populacije) priobalje mora. Veina je vezana za hladne vode, bogate
kiseonikom, mada ima i takvih vrsta koje su znantno ire ekoloke valence.
Hrane se larvama insekata i sitnijom ribom, a krupne vrste skoro iskljuivo
ribom. Privredno su veoma znaajne, ali se preteno u tu svrhu vetaki
uzgajaju, radi konzuma i sportskog ribolova. Mreste se s jeseni, zimi, ili s pro-
lea, kad se skupljaju u vee agregacije, bore se za mesto na ljunkovitom
dnu i polau oploenu ikru, koju repom zatrpavaju u ljunku. Mujaci u
mrestu imaju kukastu donju vilicu, koja im je snano oruje u borbi za mres-
no podruje u reci.
Postoji desetak formi pastrmki, koje razni autori navode kao endemite.
Druge forme, koje moda zasluuju status vrste, nisu, opet, tako tretirane. S
obzirom na njihovo esto usko lokalno rasprostranjenje i jo uvek nepouzdan
status, one nisu ukljuene u identifikaciju pomocu kljua, ve su samo u
opisu vrste pomenute.
Klju za odreivanje rodova i vrsta.
1a. Izmeu postorbitalne kosti i prednje ivice preoperkularne kosti postoji

prazan prostor, tj, ove se dve kosti ne dodiruju. (2)
1b. Postorbitalna kost i preoperkularna kost se dodiruju i nema izmeu njih
praznog prostora.
Oncorhynchus sp.
O. mykiss (Walbaum. (1792)
duiasta pastrmka
2a. Zubi na ralu (vomer) i nepcu (palatinum), na krovu usne duplje, ras-
poreeni su tako da ine celinu u vidu potkovice.
Hucho sp.
H. hucho Linnaeus, (1758
mladica
2b. Zubi na ralu (vomer) i nepcu (palatinum), na krovu usne duplje ne ine
celinu, vec su razdvojeni. (3)
96 FAMILIA SALMONIDAE
3a. Zadnji deo rala (vomer) nosi zube.

Salmo sp.
3a.1a. Poev od glave prema repu, najvea visina tela je u nivou samog
poetka osnove lenog peraja. Duina glave staje u standardnu duinu
vie od 4 puta. Prenik oka ne moe da stane 4 puta u postokularnu
duinu. Izmeu bone linije i osnove masnog peraja postoji 13-16
krljuti. Na prvom krnom luku ima 14-17 kratkih, irokih bran-
chiospina. (Videti kolorit tela).
S. trutta Linnaeus, 1758
pastrmka (potona, jezerska)
3a.1b. Poev od glave prema repu, najvea visina tela je ispred nivoa poet-
ka osnove lenog peraja, obino u nivou zadnje ivice glave. Duina glave
staje u standardnu duinu do 4 puta. Prenik oka staje u postokularnu
duinu 4 i vie puta. (Videti kolorit tela).
S. marmoratus Cuvier, 1817
glavatica, soka postrv
3b. Zadnji deo rala (vomer) ne nosi zube.
Salvelinus sp.
3b.1a. Prednji deo rala je nazubljen. Zadnji ugao usta (kod stacionarnih, ne-
migratornih) primeraka, ne prelazi nivo zadnje ivice oka. U bonoj liniji
ima 190-240 krljuti, a na prvom krnom luku 18-32 branhiospina-e.
S. alpinus (Linnaeus, 1758)
jezerska zlatovica
3b.1b. Prednji deo rala nije nazubljen. Zadnji ugao usta daleko premauje
nivo zadnje ivice oka. U bonoj liniji ima 160-225 krljuti, a na prvom
krnom luku 14-22 branchiospina-e.
S. fontinalis (Mitchill, 1815)
potona zlatovica
Hucho Gunther, 1866
Telo je izrazito vretenasto. Glava je dugaka i bono neto spljotena. Usta
su velika; zadnji ugao vilica se prua daleko iza nivoa zadnje ivice oka. Masno
peraje je veliko, a ostala su relativno mala. Obuhvata stacionarne vrste (osim
japanskosahalinske, koja je diadromna). Rod ima 4 vrste: H. hucho (evrosi-
birsko rasprostranjenje, sa dve podvrste: H. h. hucho, dunavski endemit i H. h.
taimen, iz Urala, Peore i sibirskih reka), H. ishikawai (Koreja), H. bleekeri
(Jangce, Kina) i H. perryi (Honu, Hokaido, Kunair i Sahalin). Smatra se filo-
genetski starim rodom sa puno predakih (primitivnih) odlika za porodicu.
RIBE SRBIJE 97
Hucho hucho (Linnaeus, 1758) mladica
GB Danubian salmon; D Huchen; F huchon; taimen.
D 3-4+8-11, ukupno 13-14; A 3+7-11, ukupno 10-14; branchiospinae I

luka 15-18; Llat 180-200; pilorini cekumi oko 200. Vomer nije snano
nazubljen, ve palatinum, a zubi su rasporeeni u vidu potkovice. Naraste
preko 120 cm i 21 kg (pa i do 52 kg). ivi u istijim veim planinskim reka-
ma sliva Dunava. Hrani se beskimenjacima (insektima) i sitnom ribom
(mladi), odnosno iskljuivo ribom (stariji primerci). Mresti se od marta do
maja na ljunkovitom dnu reke. Polna zrelost se stie pri uzrastu od 4-5 god-
ina. enka polae 10-25 hiljada komada ikre, prenika oko 5 mm. Razvie in
ovo traje oko 35 dana. Ova vrsta je svuda pod najstroim reimom zatite. U
Srbiji ipak ima odreen sportsko-ribolovni znaaj i lovi se uglavnom ve-
takim mamcima (cof, vobleri, leptiri, suneraste i silikonske glavinjare),
najvie tokom zimskih meseci (danju), manje leti (uglavnom nou, u sumrak
i zoru). Trenutno, sportski ribolov mladice u Srbiji je pod reimom ogra-
nienog ribolova koji propisuje Ministarstvo za poljoprivredu, umarstvo i
vodoprivredu. Dunavska podrvrsta mladice je nominotipska, H. h. hucho
(Linnaeus, 1758). Status ugroenosti u Srbiji: VU.
Oncorhynchus Suckley, 1862

Usta su velika. Zadnji ugao vilica pozadi dosee ili premauje nivo zadnje
ivice oka. Zubi su prisutni na vilicama, jeziku, nepcima i vomeru, kako na telu,
tako i na glavi vomera. Zadnja ivica postorbitalia i prednja ivica praeopercu-
lum-a su spojeni. Krljuti su sitne. Rod obuhvata stacionarne i diadromne
vrste podruja vezanih za Pacifik i Severni okean. Smatra se filogenetski izve-
denim u okviru porodice.
Oncorhynchus mykiss (Walbaum, 1792)

duiasta (kalifornijska) pastrmka
GBrainbow trout; D Regenbogenforelle;

F truite arc-en-ciel
RIBE SRBIJE 99
Zadnja ivica repnog peraja je uoljivo konkavna. Zadnji kraj gornje vilice
dosee nivo zadnje ivice oka. Branchiospina-e su umerene duine. D 4+9-10,
ukupno do 14; A 3+8-11, ukupno do 13; V 9; Llat 125-160. Branchiospinae I
luka 16-22. Izmeu osnove masnog peraja i bone linije ima 15-16 krljuti.
Masno i repno peraje prekriveni su krupnim, tamnim takama. Du boka tela
se pruaju ruiaste uzdune pruge. Naraste do 1 m i preko 6 kg. ivi u
mnogim rekama i jezerima. Hrani se beskimenjacima dna i insektima (mladi)
i ribom (stariji). Postoje stacionarna (ranija T. shasta Jordan) i migratorna
(preanja T. irridea Gibbons), anadromna forma. Mresti se od oktobra do
marta, na ljunkovitom dnu gde repom kopa jamicu. Polae 1000-5000
komada ikre po enki. Razvie in ovo traje 100-150 dana. Postojbina su joj
reke i jezera pacifikog priobalja Severne Amerike, od Meksika do Aljaske.
Intenzivno se ribnjaki gaji za konzum, kao vrsta koja je veoma tolerantna na
variranje uslova sredine u kojoj ivi. Ima i sportsko-ribolovni znaaj, uglavnom
u vodama uz koje su locirani ribnjaci za njen uzgoj. Lovi se vetakim mamci-
ma, muiarskim i varaliarskim alatima (uglavnom voblerima veliine 2-5 cm
i leptirima veliine 00-2). Dnevni ulov je ogranien na 3 primerka svih pas-
trmki, minimalna duina dozvoljenog ulova propisana je na 25 cm SL, a
lovostaj na ovu vrstu traje od 1. oktobra do 1. marta. Status ugroenosti u
Srbiji: NE.
Salmo [Artedi] Linnaeus, 1758

Usta su velika. Zadnji ugao vilica se prua pozadi iza nivoa zadnje ivice
oka. Dobro razvijeni zubi prekrivaju viline kosti, jezik, palatinum i vomer
(slabije izrtaeni zubi na vomeru kod odraslih). Izmeu orbitalnih kostiju i
prednje ivice preoperkularne postoji jaz. Analno peraje nosi 7-10 granatih
bica. Krljuti su sitne, ima ih 100-150 u bonoj liniji. Vertebrae 21-62. Rod
obuhvata stacionarne i diadromne vrste podruja vezanih za Atlanski i
Severni okean. Smatra se filogenetski izvedenim rodom porodice.
Salmo marmoratus Cuvier, 1817 glavatica
GB marble trout; D marmorierte Forelle ; F truite marbre
Zadnja ivica repnog peraja je ravna ili slabo konkavna. Zadnji kraj gorn-
je vilice (maxillare) daleko premauje nivo zadnje ivice oka. D 4+9-11; A 3-
4+8-10; Llat 124-140. Pilorinih cekuma ima 41-71. Na glavi ima velike,
tamne pege, izvuene u duinu, i mestimino spojene u nepravilne linije, to
odaje utisak mramoriranosti. Tamne mrlje na telu daju mreastu aru. Izme-
u oka i krnog poklopca postoji jedna nejasna tamna mrlja. Naraste do 1
m i 20 kg. ivi u vodama jadranskog sliva (Soa, Neretva, sliv Skadarskog
jezera, sliv Drima), u veim rekama i jezerima. Hrani se insektima povrine
vode, faunom dna (larve insekata) i sitnijom ribom. Mresti se od novembra
do januara. U ljunkovito dno polae 400-4500 komada ikre. Polnu zrelost
stie sa 4-5 godina starosti. Status ove vrste je nejasan; smatra se i pod-
vrstom S. trutta, sa kojom esto hibridizuje. Ova vrsta je pod najstroim
reimom zatite i nije poznato koliki je sportsko-ribolovni pritisak na nju u
slivu Belog Drima (reka Mirua, Metohija), gde je u Srbiji jedino ima. Status
ugroenosti u Srbiji: EN.
RIBE SRBIJE 101
Salmo trutta Linnaeus, 1758 pastrmka
GB brown trout; D Bachforelle; truite de rivire;

R forel
Prednji deo vomera nosi 2-6 nizova zuba, a zadnji 1 niz. Zadnja ivica
repnog peraja je ravna ili slabo konkavna. Zadnji kraj gornje vilice (maxillare)
daleko premauje nivo zadnje ivice oka. D 3-5+9-11, ukupno 12-15; A 2-4+7-
10, ukupno 10-14; P 11-16; V 8-20; Llat 112-132; vertebrae 51-61. Izmeu
bone linije i osnove masnog peraja postoji 13-16 krljuti. Na prvom
krnom luku ima 18-24 kratkih, irokih branchiospina. Pilorinih cekuma
ima 40-100. Telo je izdueno, kod starijih primeraka postaje vie, sa debelom
repnom drkom. Razlikuju se 3 osnovne morfe: 1) S. trutta m. fario, poto-
na patrmka, koja je stacionarna, u potocima i reicama, ima bele, crne i

crvene, zlatno ili belo obrubljene take i piknje po zelenim leima i kod koje
su poznate brojne geografske rase, podvrste ili ak zasebne vrste, iji je tak-
sonomski status problematian; 2) S. trutta m. lacustris, jezerska pastrmka,
koja iz jezera, u kojima boravi, ide na mrest u pritoke i ima zeleno-plava lea
sa crnim takama i piknjama; 3) S. trutta m. marinus, anadromna morska
pastrmka, srebrnih lea i crnih piknji po leima i bokovima (nema je u
podruju Mediterana). Potona pastrmka naraste do 50 cm, jezerska do 1 m,
a morska do 1.4 m. Hrani se faunom dna, insektima i ribom. Polnu zrelost
stie sa 3-5 godina starosti. Mresti se od oktobra do januara, na ljunkovitom
dnu reka. Ikru (500-30000 komada) polae u jame, koje enka iskopa repom.
Razvie in ovo traje 6-8 nedelja, a larve, optereene umananom kesom,
miruju u ljunku jo 4-6 nedelja, dok ne proplivaju i ne ponu da se hrane
planktonskim i bentosnim raiima.
Novije shvatanje je da pastrmka u okviru taksona Salmo trutta u celom
podruju svog rasprostranjenja predstavlja kompleks vrsta. Shodno ovom,
pastrmka dunavskog sliva predstavlja zasebnu vrstu Salmo labrax Pallas,
1814, a pastrmka jadranskog sliva predstavlja drugu vrstu, Salmo farioides
Karaman, 1938. Od ostalih balkanskih vrsta u Srbiji je prisutna i Salmo let-
nica (Karaman, 1924), preneta iz Ohridskog jezera u vie hidroakumulacija;
vetaki se jo uvek uzgaja radi poribljavanja Vlasinskog jezera u ribnjaku na
Vrli (Surdulica). Za razliku od vetakog uzgoja letnice, vetaki uzgoj
potone pastrmke, zasnovan na vetakoj ishrani u toku larvalnog perioda
ivota mlai, u Srbiji tek treba da se osvoji tehnoloki, nakon to su labora-
torijski pokuaji dali dobre rezultate.
Pastrmka je svuda u svetu, pa i u Srbiji, sportsko-ribolovno atraktivna vrsta
i lovi se muiarskim alatima (sve vrste muica) i varalicama (vobleri 2-7 cm i
leptiri veliine 0-2). Dnevni ulov je ogranien na 3 primerka svih pastrmki, mi-
nimalna duina dozvoljenog ulova propisana je na 25 cm SL, a lovostaj na ovu
vrstu traje od 1. oktobra1. marta. Status ugroenosti u Srbiji: LR(nt).
RIBE SRBIJE 103
Salvelinus (Nilsson) Richardson, 1836

Usta su velika. Zadnji ugao vilica kod veine vrsta premauje daleko nivo
zadnje ivice oka. Zubi su dobro razvijeni na vilicama, jeziku, nepcu i prednjem
delu (glavi) vomera. Zadnji deo (telo) vomera ne nosi zube i ima unasto
udubljenje. Analno peraje ima 7-10 granatih bica. Krljuti su sitne, ima ih 190-
250 u bonoj liniji. Telo nosi svetle take na tamnoj pozadini. Obuhvata mahom
stacionarne, uz malobrojne diadromne vrste podruja vezanih za severni deo
Atlanskog okeana. Smatra se filogenetski primitivnim rodom porodice.
Salvelinus alpinus (Linnaeus, 1758) jezerska zlatovica
GBArctic char; DSeesaibling; Fombre chevalier;

R golets
Veoma izduena riba, kratkog rostruma. Zadnji ugao usta obino ne pre-
mauje nivo zadnje ivice oka. Branchiospine I luka 18-32; pilorinih cekuma
30-44; D 3-4+8-11, ukupno 12-15; A 3-4+7-9, ukupno 10-13; V 1+7-9
(nalazi se u nivou zadnjeg dela osnove D); Llat 190-240; vertebrae 60-71;
iznad bone linije ima 36-37 nizova krljuti. Zadnja ivica repa je konkavna.
Lea su plaviasto-zelenkasto-tamnosiva, sa sitnim crvenim i oran takama,
a trbuh je srebrn, u mrestu jarko narandast ili crven kod mujaka, a ukast
kod enki. Naraste do 88 cm i 15 kg. Ima migratornih, anadromnih i sta-
cionarnih, jezerskih populacija. Hrani se insektima, zooplanktonom, sitnom
ribom (peevi) i rakovima (Amphipoda i Mysidacea). Polnu zrelost stie
izmeu 9 i 15 godina starosti (morske populacije). Mresti se od oktobra do
marta na ljunkovitom dnu reka. Anadromne populacije poinju migraciju u
reke ve od jula. Poloi do 7300 komada ikre. Razvie in ovo traje 65-72
dana. Roditelji se s prolea vraaju u more, a mladi ostaju bar 2-4 godine u
rekama, pre nego to pou u more.
Postojbina jezerske zlatovice je alpska oblast Evrope. Kod nas, naselje-
na je u neke vetake akumulacije (Vlasinsko jezero, Kokin Brod) i lovi se na
vuu, optereenim varalicama (kaike, leptiri i vobleri), a reim ribolova je isti
kao i za pastrmku.Status ugroenosti u Srbiji: NE.
RIBE SRBIJE 105
Salvelinus fontinalis (Mitchill, 1815)

potona zlatovica, barjaktarica
GB brook char; D Bachsaibling; F saumon de fontaine
Prednji deo vomera nije nazubljen. Zadnji ugao usta daleko premauje
nivo zadnje ivice oka. Llat 160-225; D 3-4+9-10, ukupno 12-14; A 3-4+8-9,
ukupno 12-14; V 8; branchiospina I luka 14-22. Telo je crvenkaste boje, sa
tigrasto-mramornim arama i crvenkastim, utim i modrim piknjama. Lea su
olovne boje sa rumenim prelivima, a trbuh je narandasto-ut. Sva peraja su,
osim lenog, belo obrubljena. Naraste do 50 cm i 1 kg teine (u postojbini do
1 m i 7 kg). Hrani se beskimenjacima faune dna i ribom (krupni primerci).
Mresti se od novembra do januara, poevi od navrenih 3-4 godine ivota,
na peskovito-ljunkovitom dnu. Polae do 5000 komada ikre. ivi u brzim, is-
tim i hladnim (do 12oC) rekama Severne Amerike. U Srbiju je sporadino
unoena u neka vetaka jezera (Vlasinsko, Lisinsko). Na ribnjaku Vrla (Sur-
dulica) vetaki s uspehom uzgajana. Tamo gde je ima, pod istim je reimom
sportskog ribolova kao i pastrmka. Status ugroenosti u Srbiji: (NE).
106 FAMILIA THYMALIDAE
Familia THYMALLIDAE
Lipljeni ine monotipsku porodicu, koja ima 6 vrsta rasprostranjenih
cirkumpolarno na severnoj hemisferi. Svi ive u gornjim tokovima reka i hlad-
nim arktikim jezerima. Stacionarni su. Karakterie ih leno peraje dugake
osnove i znatne visine, ime podsea na jedro. Hrane se larvama insekata, a
samo izuzetno krupni primerci i sitnom ribom. Mreste se s prolea.
U Jugoslaviji je prisutna samo jedna, tipska vrsta, rairena i u drugim
delovima Evrope. tavie, kod nas se nalazi juna granica areala ove vrste, na
reci Ljui. Lipljen je svuda ugroen antropogenim uticajima, to je toliko posta-
lo izraeno, da su ga poeli reintrodukovati u stanita iz kojih je nestao.
Thymallus sp.
T. thymallus (Linnaeus, 1758)
lipljen
Thymallus Cuvier, 1829

Glava je mala, napred zailjena. Usta su mala, sa kukastim zubima. Ima
dugako leno peraje, sa vie od 19 bica. U vodama Evrope ivi samo jedna
vrsta, a ostale nastanjuje Sibir i Severnu Ameriku.
Thymallus thymallus (Linnaeus, 1758) lipljen, lipljan
GB grayling; D sche; F ombre commun;

kharius
D 4-8+13-17, ukupno 17-24; A 2-5+8-11, ukupno 10-15; Llat 74-93; bran-

chiospinae I luka 20-28. Mujci imaju due leno peraje od enke, sa crveno-
oran gornjom ivicom. Naraste do 50 cm i 4.7 kg. ivi u brzim rekama, hladne
RIBE SRBIJE 107
vode, bogate kiseonikom, kao i u nekim visokoplaninskim jezerima. Hrani se

insektima faune dna i onima s povrine vode, krupni primerci i ribom. Polnu
zrelost stie s 3-4 godine starosti. Mresti se od marta do maja, na kamenitom
ili ljunkovitom dnu. Poloi 3-6 hiljada komada ikre, prenika do 4 mm, ije
razvie in ovo traje 14-25 dana. Podruje Srbije (r. Studenica) je autohtona
juna granica areala lipljena u Evropi. Iako se za lipljena predlae izvestan kon-
zervacioni status, u vodama Srbije sportski ribolov na njega se vri, a dozvolje-
na je upotreba samo vetakih mamaca, uglavnom muica, a manje varalica
(leptiri veliine 00-0). Ipak, mana vaeeg zakona je to za lipljena nema
propisane ni minimalne dozvoljene duine ulova, niti lovostaja u periodu mres-
ta. Status ugroenosti u Srbiji: LR(nt).
108 FAMILIA ANGUILLIDAE
Familia ANGUILLIDAE
Porodica jegulja obuhvata mali broj vrsta katadromnih riba, izduenog,
zmijolikog tela. Nemaju trbunih peraja, a ni repno, ve su dugaka medijal-
na peraja spojena kaudalno. Poetak lenog peraja nalazi se blie nivou
analnog otvora nego nivou grudnih pe-raja. Donja vilica je dua od gornje.
Koa je kod veine predstavnika gola, a kljut je, ako je ima, jako redukovana.
ivotni ciklus jegulja je vrlo sloen, sa marinskim larvenim stupnjem (lep-
tocefal) koji je jako raliit od adulta, sa specifinim postlarvenim (prejuve-
nilnim) stupnjem, koji ulazi u slatku vodu, juvenilima i preadultima, koji godi-
nama rastu i polno sazrevaju u slatkim vodama, i adultima, koji preduzimaju
migraciju ka moru radi mresta, nakon ega ugibaju. Samo mujaci ulaze u
reke, dok se enke zadravaju u moru, ali uvek u blizini boatnih voda.
Njihova krv sadri termolabilni toksin. Jegulje su oviparne ribe.
U evropskim vodama ivi samo jedna vrsta.
Anguilla sp.
A. anguilla Linnaeus, 1758
jegulja
Anguilla Schrank, 1798

Usta su terminalna. Donja vilica je jedva malo dua od gornje. Zubi su
sitni, rasporeeni u nizovima u vilicama i grupisani na vomeru. Leno i anal-
no peraje su spojeni sa repnim u jedinstveno peraje. Poetak osnove lenog
peraja je daleko iza nivoa grudnih peraja. Koa je gola, jer su sitne krljuti
duboko usaene u kou. Bona linija je uoljiva du tela. krni otvori su
mali, vertikalni prorezi. Poetak osnove analnih peraja je daleko iza nivoa
poetka osnove lenog peraja. Rod sadri 11 vrsta.
RIBE SRBIJE 109
Anguilla anguilla (Linnaeus, 1758) jegulja
GB eel; D Aal; F anguille; R ugor
D 245-280; A 191-235; vertebrae 110-119. Naraste od 51 cm (mujaci)

do preko 1 m (enke). Hrani se beskimenjacima dna, a iole krupniji primer-
ci iskljuivo ribom. Aktivna je nou, a dan provodi u nekom tamnom skloni-
tu. Katadromna je vrsta. Odrasli mujaci i enke, po nastupanju polne
zrelosti, migriraju ka mrestilitima, koja se nalaze u Sargaskom moru, putu-
jui u veim dubinama Atlantika. Na velikim dubinama se odvija mrest,
nakon kog roditelji ugibaju. Ikra, bogata mau, polako isplivava ka povrini,
noena Golfskom strujom ka obalama Evrope. Iz ikre izlaze prozirne larve lep-
tocephales (pl.), koje dalje putuju noene strujom i pred obalama Evrope
metamorfoziraju u staklaste jegulje, takoe prozirne. Od mresta do pret-
varanja staklastih jegulja u 10-ak centimetara duge mlade jegulje, proe 2.5-
3 godine. enke migriraju u slatke vode (reke, jezera), a mujaci ostaju na
uima reka u boatnoj vodi.
Nakon perioda od nekoliko godina slatkovodnog ivota (mujaci 6-12,
enke 10-20), odrasle jegulje se menjaju, dobijaju srebrnu boju, zailji im se
glava, uveavaju oi i grudna peraja izdue. Tad kreu na migraciju ka
mrestilitu. Krv jegulje sadri termolabilni toksin. Jegulja u Srbiji nema vei
sportsko-, niti privredno-ribolovni znaaj. Sporadino, s jeseni, u Savi i
Dunavu, ree u drugim vodama, love se udiarskim alatima, metodama
dubinskog ribolova, sa glistama ili mrtvom ribicom kao mamcem. Status
ugroenosti u Srbiji: LR(lc).
110 FAMILIA CLUPEIDAE
Familia CLUPEIDAE
Porodica haringi obuhvata manje pelake morske i fakultativno
morske/slatkovodne, kao i anadromne jatne ribe, koje karakterie odsustvo
bone linije. Kod veine predstavnika su krljuti na ventralnoj strani tela
postavljen pod otrim uglom, ime se obrazuje otar trbuni greben. Vilice
su iste duine, ili je donja dua. Hrane se planktonom i u tu svrhu imaju duge
i brojne branchiospina-e. Oviparne su. Sve su od velikog komercijalnog
znaaja. Preduzimaju sezonske migracije iz mora u reke (anadromija), ili iz
pliih u dublje vode.
U rekama crnomorskog sliva zabeleeno je prisustvo vrsta 1 roda.
Alosa sp.
Klju za odreivanje vrsta:
1b.1a. Postoji preko 90 branchiospina na prvom krnom luku.

A. caspia (Eichwald, 1838)
dunavska haringa
1b.1b. Postoji manje od 90 branchiospina na prvom krnom luku.

A. immaculata Bennet, 1835
crnomorski sle
RIBE SRBIJE 111
WAlosa Linck, 1790

Ribe umerene do srednje veliine, neto spljotene s bokova, sa
izraenim trbunim grebenom krljuti. Na oku postoje vertikalni, prozirni oni
kapci sa obe strane zenice. Gornja vilica nije na prednjem kraju (simfizi)
zaobljena, ve useena ka dorzalnoj strani. Na sredini krova usne duplje, na
vomeru, nema zuba. Na bokovima tela imaju krupne tamne take, u nizu.
Alosa caspia (Eichwald, 1838) dunavska haringa (zlatva)

GB Danubian shad; D Donaufinte ; Falose du Danube
puzanok
Poznata je pod sinonimom Caspialosa caspia. Telo je umereno visoko, sa

izraenim trbunim grebenom krljuti. Branchiospinae su duge (otprilike
koliko i krni listii), tanke i mnogobrojne (62-88 na prvom krnom luku).
esto imaju tamne take du bokova. Naraste do 20 cm. Uglavnom se sree
u boatnim vodama, ali ulazi i u reke. Van mresta solitarna, u mrestu se sku-
plja u jata. Hrani se zooplanktonom, manje fitoplanktonom. Poluanadromna
je vrsta. Oviparna je. Mresti se u kasno prolee, kad ulazi u reke. Odmah
nakon mresta se vraa nizvodno. Kod nas se sree u Dunavu, gde je opisana
podvrsta A. c. nordmanni (Antipa, 1905). Nizvodno od brane erdap II lovi
se u vreme mresta mrearskim alatima. Status ugroenosti u Srbiji: DD.
112 FAMILIA CLUPEIDAE
Alosa immaculata Bennet, 1835 crnomorski sle

(haringa)
Black Sea shad; Schwartseefinte; alose du pont;

chernomorskaya seledka
Poznata je pod sinonimom Caspialosa pontica. Telo je prilino vitko, sa

izraenim trbunim grebenom krljuti. Branchiospinae su tanke i ima ih do
60 na prvom krnom luku. Ima tamnu taku iza krnog poklopca, a esto
i take iza nje. Naraste do 30 cm. ivi u jatima na puini. Migratorna je i
zalazi daleko uz reke. Anadromna je vrsta. Mresti se tokom leta, kad ide uz
reke uzvodno. Kod nas je ima u Dunavu. Nizvodno od brane erdap II lovi se
u vreme mresta mrearskim alatima. Status ugroenosti u Srbiji: DD.
RIBE SRBIJE 113
Familia ESOCIDAE
tuke su grabljive ribe stajaih i sporotekuih slatkih voda Evroazije i
Severne Amerike. Telo im je valjkasto, sa lenim perajem daleko pozadi, blizu
repne drke. Glava nosi velike, snane vilice, pune otrih zuba, donekle
razliitih po izgledu u zavisnosti od poloaja, tako da se zubalo moe smatrati
heterodontnim. Smatraju se najidealnijim predatorima meu ribama koje
love iz zasede. Poznato je da imaju ogromno poetno ubrzanje pri napadu na
plen. Mreste se s kraja zime i poetkom prolea. Privredni znaaj im je sta-
lan i znatan, iako nema posebnih naina za efikasniji privredni ribolov na
tuku. Spadaju meu najcenjenije sportske ribe. Porodica tuka je monotip-
ska, a od pet vrsta, najire rasprostranjena kroz ceo areal i kod nas zastu-
pljena je samo jedna vrsta.
Esox sp.
E. lucius Linnaeus, 1758
tuka
Esox Linnaeus, 1758

Izduene ribe, sa izduenim, spljotenim vilicama, punim otrih zuba. Leno
i analno peraje su daleko pozadi, naspramno postavljeni. Naseljavaju slatke vode
severne hemisfere. Rod ima 5 vrsta: obina tuka E. lucius, amurska E. reichar-
ti, i severnoamerike maski E. masquinongi, E. niger i E. americanus.
Esox lucius Linnaeus, 1758tuka

northern pike; Hecht; brochet; schuka
D 7-8+13-15, ukupno 19-23; A 4-5+12-14, ukupno 16-21; P 1+13; V

1+18; Llat 105-130. Na donjoj vilici ima vie nizova krupnih, otrih zuba, a
114 FAMILIA ESOCIDAE
na gornjoj su sitniji, ali gue postavljeni. Takoe ima zube i na nepanim

kostima i vomeru. Mlade ribe zu zelene boje, a odrasle tamno-zelene do
smee, sa sjajnim zlatnim mrljama i nepravilnim prugama po telu. Trbuh je
ukast. Naraste do 1.5, pa i 2 m (nepouzdan podatak) i do teine od 34 kg
(Sibir), obino ne vie od 15 kg. Neparna peraja su ukasto-crvenkasta. ivi
u mirnijim, sporotekuim i stajaim vodama, u priobalju obraslom gustom
vegetacijom, meu kojom eka svoj plen, ribu, kojom se, poev od starosti
od svega nekoliko meseci, gotovo iskljuivo hrani; povremeno uzima i abe,
rakove i sitnije vodene ptice. Poznata je kao riba sa najveim poetnim
ubrzanjem. Vizuelni je predator, aktivna danju, ali lovi i nou, zahvaljujui bro-
jnim senzornim porama lateralnog sistema na ventralnoj strani donje vilice.
Polnu zrelost stie sa 3-4 godine starosti. Mresti se od februara do maja.
enka polae 16-75 hiljada komada ikre. Razvie in ovo traje 10-15 dana.
ivotni vek je 40 godina, a moda i vie. tuka je u privrednom ribolovu vrlo
znaajna vrsta (II kvalitetna grupa) i lovi se uglavnom mrearskim i samolov-
nim alatima, manje udiarski, dok se u sportskom ribolovu lovi udiarskim
alatima, sa prirodnim (iva ili mrtva riba i pare ribe) i vetakim mamcima.
Od vetakih mamaca, upotrebljivi su svi, od leptira (veliine 2-7), voblera
(veliine 7-30 cm) i silikonskih mamaca, do kaika, turblera, popera, i dr.
Minimalna dozvoljena duina ulova tuke je 30 cm SL, a lovostaj traje od 1.
februara do 31. marta. Status ugroenosti u Srbiji: LR(lc).
RIBE SRBIJE 115
Familia UMBRIDAE
Crnke su male ribe koje nastanjuju sporotekue i stajae vode Evroazije
i Severne Amerike. Uglavnom su vezane za muljevito dno. Karakterie ih
leno peraje duge osnove, graeno od mekih bica i smeteno dosta daleko
pozadi, blizu repne drke. Mreste se s prolea. Porodica sadri 3 roda i 5
vrsta, od kojih u Evropi postoje dve, jedna autohtona i jedna introdukovana.
U naim vodama je zabeleeno prisustvo samo jedne vrste.
Umbra sp.
U. krameri Walbaum, 1792.
crnka
Umbra Walbaum, 1792

Zubi se nalaze i na nepanim kostima i na vomeru, a na vilicama su
postavljeni u nekoliko nizova. Pored evropske, dole prikazane vrste, u ovaj
rod spadaju jo i severnoamerike U. limi i U. pygmaea.
116 FAMILIA UMBRIDAE
Umbra krameri Walbaum, 1792 crnka
muddminnow; Hundsfisch; umbra
D 14-16; A 7-8; Llat 33-35. Glava je velika. Boni delovi glave i krni
poklopci prekriveni su krljutima. Oko je relativno krupno. Naraste do 13 cm
(mujaci su sitniji). Nastanjuje movarne i zabarene, vegetacijom bogate
delove voda zamuljenog dna sliva Dunava. Poznata je nizvodno od Bea. Ima
sposobnost korienja atmosferskog vazduha (guta ga, pa preko krga ispu-
ta kroz krne poklopce). Hrani se larvama insekata, raiima i mekucima
dna, a i insektima koji padnu na povrinu vode. Mresti se s prolea, u delovi-
ma stanita gusto obraslim vegetacijom. enka u gnezdo na dnu poloi do
150 komada ikre, o kojoj vodi brigu. Razvie in ovo traje oko 4-5 dana. U
celoj Evropi, ova vrsta ima status ugroene vrste i pod najstroim je reimom
zatite. Do sad je kod nas otkrivena u Zasavici (okolina Sremske Mitrovice),
a ima indikacija da je ima i u Panevakom ritu. Ima i istorijskih nalaza iz
slivova Tise, Peka, Velike Morave i Save. Status ugroenosti u Srbiji: EN.
RIBE SRBIJE 117
Familia CYPRINIDAE
aranke su ribe slatkih voda Evroazije, Afrike i Severne Amerike.
Obuhvataju oko 275 rodova i oko 2000 vrsta, te su najvea porodica riba
uopte. Veoma su raznovrsne po morfolokim odlikama. Zajedniki su im
drelni zubi, prisustvo Weberovog aparata, cikloidna krljut i protraktilna
usta, koja mogu okruivati 1-2 para brkova. Jako se razlikuju po ekolokim i
bihevioralnim svojstvima.
U slatkim vodama nae zemlje, kao i Evrope, aranke su dominantna
porodica riba.
Klju za odredjivanje rodova i vrsta:
0a. Oko je blie donjoj, nego gornjoj strani glave. (23)
0b. Oko je blie gornjoj strani glave. (1)
1a. U lenom peraju postoji vie od 14 granatih bica. Prva, negranata bica
lenog peraja je tvrda i nazubljena. (2)
1b. U lenom peraju ima manje od 14 granatih bica. (3)
2a. Oko usta se nalaze 4 brka. drelni zubi su postavljeni u dva reda.
Cyprinus sp.
C. carpio Linnaeus, 1758
aran
2b. Oko usta nema brkova. drelni zubi su postavljeni u jednom nizu.
Carassius sp.
2b.1a. U bonoj liniji ima vie od 31 krljuti. Na prvom krnom luku ima
manje od 34 branchiospinae. Leno peraje je gornjom ivicom
ispupeno. Prva bica ledjnog peraja nije snana niti jako nazubljena.
C. carassius (Linnaeus, 1758)
kara
2b.1b. U bonoj liniji ima manje od 31 krljuti. Na prvom krnom luku ima
vie od 34 branchiospinae. Ledjno peraje je gornjom ivicom ulegnuto.
Prva bica ledjnog peraja je snana i obino jako nazubljena.
C. auratus (Linnaeus, 1758)
babuka, srebrni kara
3a. Prva, negranata bica lenog peraja je zasebna i bar za 1/3 kraa od
druge, granate.
Pachychilon sp.
3a.1a. Izmeu oiju nema grbavog uzdignua.
P. macedonicus (Steindachner, 1892)
118 FAMILIA CYPRINIDAE
mergur
3a.1b. Izmeu oiju postoji grbavo uzdignue.
P. pictum Heckel & Kner, 1858
moranec, aradan, brcak
3b. Prva bica ledjnog peraja je blizu ostalih i nije bitno kraa od druge.(4)
4a. Oko usta postoje brkovi. (5)
4b. Oko usta nema brkova. (7)
5a. Oko usta postoje dva para brkova. drelni zubi su postavljeni u tri reda.
Barbus sp.
5a.1a. Najdua bica ledjnog peraja je vrsta i ima nazubljenu zadnju stranu
veinom svoje duine. Bona linija sadri 55-65 krljuti.
B. barbus Linnaeus, 1758
mrena
5a.1b. Najdua bica ledjnog peraja nema nazubljenu zadnju ivicu, ili je
nema bar u svojoj gornjoj polovini. (5a.2)
5a.2a. Leno peraje sadri u sebi 11 bica. U bonoj liniji je 47-63 krljuti.
B.peloponnesius Valenciennes, 1844
potona mrena
5a.2b. Leno peraje sadri 12 bica. Brkovi su duinom jednaki preniku oka
ili su krai od njega. Polegnuto unazad, analno pera je vrhom dosee
repno.
B. cyclolepis Heckel, 1840
istona mrenka
5b. Oko usta postoji jedan par brkova. drelni zubi su postavljeni u jednom
ili dva reda. (6)
6a. Usta su terminalna. Krljuti su sitne i ima ih preko 80 u bonoj liniji.
drelni zubi su u jednom nizu.
Tinca sp.
T. tinca Linnaeus, 1758
linjak
6b. Usta su donja. U bonoj liniji je manje od 50 krljuti. drelni zubi su
postavljeni u dva reda.
Gobio sp.
7b.1a. Repna drka je kratka i visoka. Njena visina u prednjem delu je manja
ili jednaka minimalnoj visini tela, a neposredno pre repnog peraja je vea
od 1/3 duine repne drke. Brkovi ne doseu zadnju ivicu oka.
RIBE SRBIJE 119
G. gobio Linnaeus, 1758

krkua
6b.1b. Repna drka je duga. Na pocetnom delu je njena visina vea od min-
imalne visine tela, a pred repnim perajem je manja od 1/3 duine repne
drke. Brkovi doseu ili premauju zadnju ivicu oka. (6b.2)
6b.2a. Leno peraje nosi 8 granatih bica. Prenik oka je jednak
meuonom rastojanju.
G. kessleri Dybowski, 1862
govedarka
6b.2b. Leno peraje nosi 7 granatih bica. (6b.3)
6b.3a. Ventralni deo glave je pokriven krljutima.
G. uranoscopus Agassiz, 1828
tankorepa krkua, zvezdogled
6b.3b. Ventralni deo glave je bez krljuti, go. Prenik oka je jednak ili malo
vei od meuonog rastojanja.
G. albipinnatus Lukasch, 1933
7a. Bona linija je talasasta. Trbuh je u obliku otrog grebena, koji je go, bez
krljuti. Krljut je sitna, u bonoj liniji je ima preko 90.
Pelecus sp.
P. cultratus (Linnaeus, 1758)
sabljarka
7b. Bona linija nije talasasta. Trbuni greben se, ako postoji, nalazi tek od
nivoa trbunih peraja. U bonoj liniji je manje od 90 krljuti. (8)
8a. Usta su donja, popreno postavljena i natkrivena napred izbaenom ros-
tralnom hrskavicom.
Chondrostoma sp.
C. nasus Linnaeus, 1758
skobalj, podust
8b. Usta su terminalna, ravna ili kosa, a ako su i donja, polumeseastog su
oblika. (9)
9a. Iza nivoa trbunih peraja postoji otar greben na trbuhu, koga ne pre-
pokrivaju krljuti. (10)
9b. Na trbuhu nema nikakvog grebena. (15)
10a. Iza lenog peraja se prua otar greben, koga prepokrivaju krljuti.
drelni zubi su u jednom nizu.
Vimba sp.
V. vimba Linnaeus, 1758

plavonos, ljivonos
10b. Iza lenog peraja nema nikakvog lenog grebena. (11)
11a. drelni zubi su postavljeni u jednom nizu. Analno peraje ima 23-43
granate bice.
Abramis sp.
11a.1a. U analnom peraju ima 30 ili manje granatih bica. Du bone linije
ima 51-60 krljuti.
A. brama Linnaeus, 1758
deverika
11a.1b. U analnom peraju ima vie od 30 granatih bica.
(11a.2)
11a.2a. Bona linija sadri 48-52 krljuti. Usta su subterminalna.
A. sapa Pallas, 1811
crnooka deverika
11a.2b. Bona linija sadri 65-75 krljuti. Usta su terminalna.
A. ballerus (Linnaeus, 1758)
kesega
11b. drelni zubi su postavljeni u dva niza. (12)
12a. Na trbuhu, odmah iza trbunih peraja, postoji greben prekriven krljuti-
ma. (13)
12b. Greben koji ne prekrivaju krljuti na stomaku prua se samo do nivoa
trbunih peraja.
Chalcalburnus sp.
C. chalcoides Gueldenstaedt, 1772
bucov, pegunca
13a. Krljuti su debele, snano usaene u kou. Analno peraje ima 19-24
granate bice.
Blicca sp.
B. bjoerkna (Linnaeus, 1758)
krupatica
13b. Krljuti su tanke, plitko usaene u kou, te se lako skidaju s nje. (14)
14a. Branchiospinae su duge, gusto postavljene. drelni zubi su zupasti ivi-
cama.
Alburnus sp.
14a.1a. U analnom peraju ima vie od 17 bica. Crnomorski i egejski sliv.
RIBE SRBIJE 121
A. alburnus Linnaeus, 1758

ukljeva
14a.1b. U analnom peraju ima manje od 18 bica. Sliv Jadrana.
A. albidus (Costa, 1838)
plaica
14b. Branchiospinae su kratke, razmaknute. drelni zubi nisu zupastih
ivica.
Alburnoides sp.
A. bipunctatus Bloch, 1782
pliska, pisanka
15a. Bona linija je nepotpuna, zavrava se pre nivoa poetka lenog peraja.
(16)
15b. Bona linija je potpuna, ili ako nije, zavrava se ispod ili iza lenog peraja.
(17)
16a. U bonoj liniji ima 4-7 krljuti. Du boka tela se prua svetlija, zelenkas-
to-plavo-srebrno-ruiasta linija. Usta su subterminalna. Telo je visoko.
Rhodeus sp.
R. sericeus (Pallas, 1776)
gaovica, gavica, avica
16b. U bonoj liniji ima 8-12 krljuti. drelnih zuba ima 5-4 (dva reda).
Leucaspius sp.
L. delineatus (Heckel, 1843)
belka, belica
17a. Membrane koje povezuju branchiostegalia sa obe strane tela su spo-
jene meusobno ventralno u nivou oka. Donja vilica medijalno sadri na
vrhu kvricu, koja zalazi u odgovarajue udubljenje na gornjoj vilici. Usta
su terminalna, vrlo velika.
Aspius sp.
A. aspius (Linnaeus, 1758)
bucov
17b. Membrane koje povezuju branchiostegalia sa obe strane tela su spo-
jene meusobno ventralno iza nivoa oka. Donja vilica medijalno sadri
na vrhu kvricu, ali ne postoji odgovarajue udubljenje na gornjoj vilici.
Usta su donja ili subterminalna, ili su terminalna, ali vrlo mala. (18)
18a. Poetak lenog peraja se ne nalazi iza nivoa zavretka osnove trbunog
peraja. drelni zubi su postavljeni u dva reda. (19)
18b. Poetak osnove lenog peraja je u nivou zavretka osnove trbunog

peraja. (22)
19a. Krljuti su krupne i ima ih manje od 45 u bonoj liniji. (20)
19b. Krljuti su sitne i ima ih vie od 45 u bonoj liniji. Du bokova tela se
prua niz krupnih mrlja, koje se esto nadovezuju u uzdunu karakteris-
tinu prugu.
Phoxinus sp.
P. phoxinus (Linnaeus, 1758)
pijor
20a. Leno peraje nosi 8-10, a analno 9-12 granatih bica. Usne su relativno
tanke, ne tre napred.
Scardinius sp.
20a.1a. Telo je visoko, sa najveom visinom (u nivou poetka lenog pera-
ja) dvostruko veom od visine glave.
S. erythrophthalmus (Linnaeus, 1758)
crvenperka
20a.1b. Telo je nisko, sa najveom visinom (pre nivoa poetka osnove
lenog peraja) koja ne dostie dvostruku visinu glave.
S. graecus Stephanidis, 1937
grka crvenperka
20b. Leno peraje nosi 7, a analno 6-8 granatih bica. Usta su okruena
debelim, mesnatim usnama, koje jasno tre napred. (21)
21a. Usta su terminalna. Rastojanje izmeu osnove trbunih i poetka
osnove analnog peraja nije manje od rastojanja izmeu zavretka
osnove analnog i poetka repnog peraja. Preokularno rastojanje je
dvostruko manje od postokularnog.
Ctenopharyngodon sp.
C. idella Valenciennes, 1844
beli amur
21b. Usta su terminalna, na gore okrenuta. Rastojanje izmeu osnove
trbunih i poetka osnove analnog peraja je manje od rastojanja izmeu
zavretka osnove analnog i poetka repnog peraja. Preokularno rasto-
janje nije dvostruko manje od postokularnog.
Pseudorasbora sp.
P. parva (Schlegel, 1842)
amurski ebaok
22a. drelni zubi su postavljeni u jednom nizu. Meuono rastojanje nije
RIBE SRBIJE 123
dvostruko vee od prenika oka.

Rutilus sp.
22a.1a. Grudna peraja imaju 16 bica. Vode sliva Crnog mora.
R. rutilus (Linnaeus, 1758)
bodorka
22a.1b. Grudna peraja imaju 17-18 bica. (22a.2)
22a.2a. drelni zubi su 5-5 ili 6-5. Du bokova tela nema pruge..Usta su sub-
terminalna. Vode sliva Crnog mora.
R. pigus (Lacepede, 1804)
plotiica, platnica
22a.2b. drelni zubi su 5-5. Du bokova se prua sivo-zelenkasta pruga.
Vode sliva Jadranskog mora.
R. basak (Heckel, 1843)
grunec
22b. drelni zubi su postavljeni u dva niza.
Leuciscus sp.
22b.1a. Du boka se prua uzduna pruga. Usta su subterminalno postav-
ljena. Du boka se prua ljubiasta linija, koja polazi od oka, a zavrava
se na prednjoj ivici repnog peraja.
L. souffia Risso, 1826
svetlica
22b.1b. Ne postoji uzduna pruga na boku tela. (22b.2)
22b.2a. U bonoj liniji ima vie od 54 krljuti. Leno peraje ima 12-14 bica.
U bonoj liniji je 55-61 krljut.
L. idus (Linnaeus, 1758)
jaz
22b.2b. U bonoj liniji ima manje od 55 krljuti. (22b.3)
22b.3a. Vie od 46 krljuti u bonoj liniji. Leno peraje ima 10-11 bica, a
analno 9-10 bica. Analno peraje je spoljanjom ivicom konkavno.
L. leuciscus (Linnaeus, 1758)
kleni
22b.3b. Manje od 47 krljuti u bonoj liniji. Analno peraje je zaobljene spol-
janje ivice.
L. cephalus (Linnaeus, 1758)
klen
23a. Oko se nalazi u visini zadnjeg ugla usta. Poetak snove lenog peraja
je ispred nivoa zavretka osnove trbunih. Vrh unazad poloenog
grudnog peraja ne dosee osnovu trbunog.

Hypophthalichthys sp.
H. molitrix (Valenciennes, 1844)
beli tolstolobik
23b. Oko se nalazi ispod visine zadnjeg ugla usta. Poetak osnove lenog
peraja je iza nivoa zavretka osnove trbunih. Vrh unazad poloenog
grudnog peraja premauje osnovu trbunog.
Aristichthys sp.
A. nobilis (Richardson, 1844)
sivi tolstolobik
Abramis Cuvier, 1817

Telo im je visoko, bono spljoteno. Iza trbunih peraja imaju karakteris-
tini trbuni greben, kojeg obrazuje donji niz krljuti. Analno peraje je veoma
dugako, sa najmanje 24 bice. drelni zubi su u jednom redu. ive u jatima
u sporotekuim, ree stajaim vodama, na peskovito-muljevitom dnu.
Abramis ballerus (Linnaeus, 1758) kesega, picer
blue bream; Zope; breme commune; sinez
D 3+8-9; A 3+35-44; Llat 65-75; sLlat 13-17; iLlat 8-11; branchiospinae

I krnog luka 30-39; DF 5-5; vertebrae 47-49. Duina glave iznosi 21-25%
standardne duine tela. Usta su terminalno postavljena. Prenik oka iznosi
24-28% duine glave. Telo je izdueno, bono snano spljoteno, sa prilino
pravim konturnim linijama. Najvea visina tela iznosi 31-36% totalne duine.
Telo je srebrnasto, osim lea, koja su sivkasto-plaviasta. Naraste do 45 cm.
ivi u jatima pri dnu (osim leti, kad su odrasli primerci blie povrini)
RIBE SRBIJE 125
sporotekuih reka, ree kanala dunavskog sliva. Hrani se preteno faunom

dna u mladosti, odrasli planktonskim raiima. Mresti se od marta do juna,
pri temperaturi preko 8oC, u priobalju, u delovima obraslim vegetacijom.
Polae 4-25 hiljada komada ikre. Polnu zrelsot stie sa 3-4 godine. Na-
stanjuje sliv Dunava. Ima znaaj u privrednom ribolovu (tzv.bela riba,
poslednja, IV kvalitetna grupa) i uglavnom se lovi mrearskim alatima,na
vonju. Sportsko-ribolovni znaaj postoji, lovi se tokom cele godine, na
prirodne mamce (crvi, gliste, penica, hleb), metodama ribolova na plovak
(pul-tek tapovima, kao i bolonjez i me tehnikama) i raznim varijantama
dubinskog ribolova. Koristi se i kao mamac pri ribolovu na grabljive ribe.
Status ugroenosti u Srbiji: LR(lc).
Abramis brama (Linnaeus, 1758) deverika
bream; Brachsen; brme; leshc
D 3+8-10; A 3+24-30; Llat 50-60; sLlat 11-13; iLlat 6-8; branchiospinae

I krnog luka 18-26; vertebrae 38-42; DF 5-5. Telo je visoko (31-46% stan-
dardne duine) i bono spljoteno. Duina glave iznosi 21-27% standardne
duine tela. Oko je relativno malo i iznosi 16-26% duine glave. Usta su ter-
minalno postavljena. Lea su zelenkasta, a bokovi i trbuh srebrnasti. Sva pe-
raja su sivkasta. Naraste do 80 cm i preko 5.5 kg. ivi u jatima, u
sporotekuim i stajaim vodama, obino pri dnu (leti nou uz povrinu),
peskovitom ili muljevitom. Hrani se crvima, mekucima, larvama insekata i
raiima. Mresti se od marta do juna u plitkom, gusto vegetacijom obraslom
priobalju. Polae do 600 hiljada komada ikre. Inkubacija ikre traje 5-10 dana.
Polnu zrelost stie s uzrastom od 3-5 godina. U naim podrujima nastanju-
je sliv Dunava. Ima znaaj u privrednom ribolovu (tzv.bela riba, poslednja,
IV kvalitetna grupa) i uglavnom se lovi mrearskim alatima,na vonju.
Sportsko-ribolovni znaaj postoji, lovi se tokom cele godine, na prirodne
mamce (crvi, gliste, penica, hleb), metodama ribolova na plovak (pul-tek
tapovima, kao i bolonjez i me tehnikama) i raznim varijantama dubinskog
ribolova. Koristi se i kao mamac pri ribolovu na grabljive ribe. Minimalna
dozvoljena duina ulova deverike je 20 cm, a lovostaj za sportski ribolov nije
propisan. Za Dunav i pritoke opisana je zasebna podvrsta, A. b. danubii
Pavlov, 1956. Status ugroenosti u Srbiji: LR(lc).
RIBE SRBIJE 127
Abramis sapa Pallas, 1811 crnooka deverika
whiteye bream; Zobel; beloglaska
D 3+7-8; A 3+32-43; Llat 47-54; sLlat 9-11; iLlat 6-9; branchiospinae I

luka 18-24; DF 5-5. Telo je visoko (30-38% standardne duine tela) i bono
spljoteno. Glava je mala (20-24% standardne duine tela), sa subterminal-
nim ustima i krupnim okom, iji prenik iznosi 27-36% duine glave. Naraste
do 30 cm. ivi pri muljevitom dnu u jatima, u sporotekuim, ree stajaim
vodama u slivu Dunava i Volge, ali ima i brakinih populacija. Hrani se
mekucima, larvama insekata i raiima dna. Mresti se tokoma aprila i maja
u priobalju obraslom vegetacijom. Polae do 150 hiljada komada ikre. Polnu
zrelost stie sa 4 godine starosti. Ima znaaj u privrednom ribolovu (tzv. bela
riba, poslednja, IV kvalitetna grupa) i uglavnom se lovi mrearskim alati-
ma,na vonju. Sportsko-ribolovni znaaj postoji, lovi se tokom cele godine,
na prirodne mamce (crvi, gliste, penica, hleb), metodama ribolova na plovak

(pul-tek tapovima, kao i bolonjez i me tehnikama) i raznim varijantama
dubinskog ribolova. Koristi se i kao mamac pri ribolovu na grabljive ribe.
Alburnoides Jeitteles, 1861

Telo je umereno izdueno i relativno visoko, donekle bono spljoteno.
Trbuna strana tela ispred analnog otvora je naglaena u vidu slabog grebe-
na. Usta su terminalna. Leno peraje je visoko i kratko, a analno neto due,
sa 9-18 granatih bica. Bona linija je potpuna, ponekad slabije naglaena u
zadnjem delu.
Alburnoides bipunctatus Bloch, 1782pliska (zelenak)

schneider; Schneider; spirlin;
bistryanka
RIBE SRBIJE 129
D 2-3+7-10; A 3+10-18; Llat 42-57; DF 5.2-2.5 (2.4). Telo je visoko i

bono spljoteno. Duina glave iznosi 22.7-27.4% standardne duine.
Prenik oka iznosi 5.4-8.3% duine glave. Broj drelnih zuba je veoma varija-
bilan. Bona linija je u vidu dvostrukog niza pora. Lea su maslinasto-zelena,
bokovi srebrnasti sa zelenkastom uzdunom prugom po sredini. Naraste do
16 cm. ivi u manjim jatima u potocima i reicama, a ree i u veim rekama,
na mestima gde je jaka struja, a dno tvrdo. Hrani se larvama i adultima
insekata. Mresti se u maju i junu, na ljunkovitoj podlozi u pliacima. Kod nas
se sree u vodama sva tri sliva. Nema nikakav ribolovni znaaj, mada se
negde koristi kao mamac u krivolovu pastrmki. Za jadranski sliv je opisana
zasebna podvrsta, A. b. ohridanus (Karaman, 1928), u odnosu na dunavsku,
nominotipsku podvrstu.. Status ugroenosti u Srbiji: LR(lc).
Alburnus Heckel, 1843

Telo im je izdueno i bono spljoteno. Trbuh je zaobljen, a repna drka
sa ventralne strane bono spljotena. Usta su mala, terminalna, koso postavl-
jena. Leno peraje je malo, relativno dosta pozadi postavljeno, a analno
dugako. Bona linija je potpuna. drelni zubi su dvoredni.
Alburnus albidus (Costa, 1838) plaica (alborela)

white bleak
Taksonomski status ove vrste nije validan i esto se smatra podvrstom

A. alburnus alborella. D 3+7-9; A 3+10-17; Llat 45-56; sLlat 8-11; iLlat 3-5;
vertebrae 38-42; DF 5.2-2.5. Telo je izdueno, bono spljoteno. Duina
glave iznosi 17.3-34% standardne duine. Krljuti su srebrnaste, sitne i lako
se skidaju sa tela. Izmeu trbunih peraja i analnog otvora postoji uzak ven-
tralni greben, koji je go, bez krljuti. Naraste do 20 cm. ivi u vodama jad-
ranskog sliva, pri povrini, u jatima. Vetaki je unesena u Vlasinsko jezero.
Mresti se od marta do jula, na peskovitom, ljunkovitom i kamenitom dnu.
Inkubacija ikre traje do 5 dana. ivotni vek je kratak, svega oko 5 godina.
Nema nikakav ribolovni znaaj u Srbiji, mada se lovi sporadino. Za jadrans-
ki sliv Balkana opisana je u odnosu na nominotipsku, zasebna podvrsta A. a.
alborella (de Filippi, 1844). Status ugroenosti u Srbiji: DD.
RIBE SRBIJE 131
Alburnus alburnus (Linnaeus, 1758) ukljeva (uklija)
bleak, Ukelei; ablette; ukleyka
D 3-4+7-9; A 3+15-20; Llat 45-55; sLlat 7-9; iLlat 3-4; vertebrae 42-45; DF
5.2-2.5. Telo je izdueno, dosta bono spljoteno. Glava je mala (19.6-24.1%
SL). Telo je po leima maslinasto-zeleno, a bokovi i trbuh su srebrnasti. Izmeu
trbunih peraja i analnog otvora postoji uzak ventralni greben, koji je go, bez
krljuti. Krljuti se veoma lako skidaju sa tela. Naraste do 25 cm. ivi u velikim
sporotekuim rekama i jezerima, u jatima, pri povrini vode, ali se sree i u reka-
ma brzog toka i relativno malog volumena vode. Nastanjuje vode Dunavskog i
Egejskog sliva. Hrani se planktonskim raiima, larvama insekata i insektima sa
povrine vode. Mresti se od maja do juna, u plitkoj vodi, iznad kamenitog dna.
Polae do 6.5 hiljada komada ikre, ija inkubacija traje 5-10 dana. Polnu zrelost
stie sa 2-3 godine starosti. Ima odreen privredno- i sportsko-ribolovni znaaj

u Srbiji, kao i upotrebu za mamac pri lovu grabljivih riba. Status ugroenosti u
Srbiji: LR(lc).
RIBE SRBIJE 133
Arystichthys Oshima, 1919

Telo je visoko, donekle bono spljoteno. Glava je velika, ne staje u stan-
dardnu duinu 3 puta. Usta su gornja. Oko je nisko postavljeno. Krluti su
sitne. Bona linija je kontinuirana. drelni zubi su jednoredni.
Arystichthys nobilis (Richardson, 1844)sivi tolstolobik
gray bighead; tolstolobik serij
D 3+7-10; A 3+12-17; P 1+15-17; V 2+7-8; Llat 95-104; DF 4-4. Oko se

nalazi ispod visine zadnjeg ugla usta. Poetak osnove lenog peraja je iza
nivoa zavretka osnove trbunih. Vrh unazad poloenog grudnog peraja pre-
mauje osnovu trbunog. Od trbunog do analnog peraja je na trbuhu otar
greben. Branhiospine nisu meusobno stasle. Duina crevnog trakta priblino
odgovara duini tela. Kod mlaih primeraka bokovi su zlatno-ute boje, kod
starijih sivo-smei, sa mramoriranim arama. Naraste do 50 kg teine. ivi u
sporotekuim i stajaim vodama dunavskog sliva i sliva Belog Drima. Do sad
je ova vrsta bila prisutna uglavnom u ribnjacima, gde se uzgaja zajedno sa
drugim vrstama unesenim iz Azije (postojbina je Centralna i Juna Kina). U
prirodnim stanitima ivi u jatima i kree se u srednjim i gornjim slojevima
vode. Hrani se fito- i zooplanktonom, sa podjednakom zastupljenou obe ove
planktonske komponente u ishrani, kao i detritusom. Mresti se tokom leta, pri
dnu, na dubini od oko 2 m (u postojbini, kod nas, prema dostupnim podaci-
ma, za sad samo u kontrolisanim uslovima, vetaki). Polae do 50 hiljada
komada ikre po kilogramu telesne teine. Lovi se u privrednom ribolovu
mrearskim alatima, a u sportskom ribolovu tehnikama ribolova na plovak, sa
hlebom kao mamcem. est je krivolov ove vrste grabuljanjem (kaenjem
velikim udicama za telo). Status ugroenosti u Srbiji: NE.
Aspius Agassiz, 1835

Ribe izduenog, vretenastog tela i bono spljotene repne drke. Deo
ispred repne drke (izmeu trbunih i analnog peraja) je takoe suen sa ven-
tralne strane i obrazuje greben, koji je go, bez krljuti. Leno peraje ima 7-10,
a analno 10-15 granatih bica.
Aspius aspius (Linnaeus, 1758) bucov (bolen)
asp; Rapfen; aspe; tolstoshcekij rebenok
D 3+8-10; A 3+11-15; Llat 64-74; sLlat 11-14; iLlat 5-6; DF 5.3-3.5. Telo
je izdueno, vretenasto. Najvea visina tela iznosi 24-28% standardne
duine. Duina glave iznosi 22-27% standardne duine. Usta su veoma veli-
ka. Donja vilica tri vrhom napred pred gornjom i nosi zadebljanje, za koje
postoji odgovarajui usek na vrhu gornje vilice. Krljuti su relativno sitne i
vrsto privrene. Lea su plavo-zelena, a bokovi i trbuh srebrni. Naraste do
1.2 m i 12 kg. ivi u sporotekuim i stajaim vodama, kod nas samo u slivu
RIBE SRBIJE 135
Dunava. Mladi su jatne ribe, a odrasli ive u grupama ili zasebno. Najee
obitavaju na prelivima brzaka u tiake i iza prirodnih i vetakih zaklona, leti
na maloj dubini, zimi dublje. Mladi se hrani zooplanktonom i larvama inseka-
ta, a odrasli (preko 30 cm duine) ribom i vodi grabljivi nain ivota. Mresti
se na mestima sa tvrdim dnom, gde je vodena struja jaa. Polae do 500 hi-
ljada komada ikre. Inkubacija traje 10-15 dana. Polnu zrelost stie sa 4-5
godina ivota. Kao pripadnik IV kvalitetne kategorije ribe, bucov ima mali
privredno-ribolovni znaaj, ali je izuzetno atraktivna vrsta za sportski ribolov
i lovi se uglavnom vetakim mamcima, muiarskim i varaliarsakim pri-
borom, korienjem tehnike jako brzog povlaenja velikih muica i varalica
(leptira, voblera, pilkera, kaika) ispod same povrine vode. Sportski ribolov
prirodnim mamcima (iva ribica, mrtva ribica i pare ribe) je mogu, ali se
retko primenjuje. Status ugroenosti u Srbiji: LR(lc).
Barbus Cuvier, 1817

Telo je izdueno, na poprenom preseku oblo ili malo bono spljoteno.
Repna drka je bono spljotena. Na glavi su donja usta, polumeseastog
oblika, oko kojih su 2 para brkova iste ili razliite duine. Leno i analno pe-
raje su kratke osnove. Bona linija je potpuna. drelni zubi su troredni. Crevo
je kratko.
Barbus barbus (Linnaeus, 1758) mrena
barbel; Barbe; barbeau fluviatile; usach
D 3-4+8; A 3+5-6; Llat 53-65; sLlat 13-14; iLlat 7-9; DF 5.3.2-2.3.5. Telo
je izdueno, donekle bono spljoteno i kod krupnijih primeraka visoko (do
28% standardne duine). Duina glave iznosi 25-28.5% standardne duine.
Prednji i zadnji par brkova skoro su jednake duine. Leno peraje napred
poinje snanom, nazubljenom, tvrdom bicom. Telo je srebrnaste boje, sa
zelenkastim leima. Peraja su sivkasta, analno i trbuna crvenkasti. Naraste
do 91 cm i preko 8 kg. ivi na dnu u manjim reicama i rekama, na mestima
gde je jaa vodena struja, a dno peskovito ili ljunkovito. Nastanjuje sliv
Dunava i Vardara. Hrani se larvama insekata, raiima, crvima i mekucima.
Mresti se u maju i junu, na ljunkovitom dnu. Polae do 32 hiljade komada ikre
(otrovna !), ija inkubacija traje 10-15 dana. Polnu zrelost stiu sa 3-5 godina.
Izuzetno su atraktivne za sportski ribolov i love se larvama vodenog cveta
(Ephemera sp.), glistama, crviima i valjcima od kukuruznog ili peninog
brana, tehnikama ribolova na plovak (na vonju tek-pul tapovima i bolo-
njez) i dubinskog ribolova (kockica sira ili mesnog nareska kao mamci).
Mogu je i lov sitnim varalicama (leptiri veliine 00-1 i vobleri veliine do 4
cm), pri dnu, u hladnijem periodu godine. Status ugroenosti u Srbiji: LR(lc).
RIBE SRBIJE 137
Barbus cyclolepis (Heckel, 184) istona mrenka
GBeastern brook barbel
D 10-12; A 8-9; P 17-18; V 10; DF 5.3.2-2.3.5. Prva, negranata bica

lenog peraja nije pozadi nazubljena. Brkovi su duinom jednaki preniku
oka ili su krai od njega. Polegnuto unazad, analno peraje vrhom dosee
repno. Telo je jednobojno, bez ara, sa sivo-smeim leima i srebrnastim
bokovima i trbuhom. Naraste do 35 cm. ivi u reicama i rekama sliva
Egejskog mora (Struma, Marica), a kod nas je registrovana potona mrena u
Boikoj i Lisinskoj reci. Njen taksonomski status nije tom prilikom odreen,
ali bi ona, prema distribuciji istone mrenke u Strumi, mogla pripadati upra-
vo ovoj vrsti. Mlade ribe se, pored beskimenjaka dna, hrane i biljkama, a
odrasli faunom dna, ukljuujui i ikru i mla drugih riba. Mresti se od aprila
do jula, na ljunkovitom dnu. Status ugroenosti u Srbiji: DD.
Barbus peloponnesius (Valenciennes, 1844) potona

mrena (sapaa)
GB brook barbel; Hundsbarbe; F barbeau truite
Vrsta ima krajnje nejasan taksonomski status, pa se navodi pod raznim

imenima, od kojih je najee upotrebljavano B. meridionalis, sa vie pod-
vrsta. D 3-4+7-9; A 3+5; P 1+14-16; V 2+7-8; Llat 47-63; sLlat 10-13; iLlat
7-8; DF 5.3.2-2.3.5; branchiospinae I krnog luka 8-9; vertebrae 39-40.
Prva, negranata bica lenog peraja nije pozadi nazubljena. Prednji par brko-
va znatno je krai od zadnjeg. Telo je srebrno-smee boje, sa smeim mrlja-
ma po leima i bokovima, koje esto obrazuju mozainu aru. Peraja su sivo-
smea, sa smeim takama. Naraste do 40 cm. ivi u potocima, reicama,
jezerima i akumulacijama u sva tri sliva, na kamenitom ili ljunkovitom dnu.
Mlade ribe se, pored beskimenjaka dna, hrane i biljkama, a odrasli faunom
RIBE SRBIJE 139
dna, ukljuujui i ikru i mla drugih riba. Mresti se na kamenitom dnu, u

pliaku sa brzom vodenom strujom, od maja do jula. Ima odreen sportsko-
ribolovni znaaj i lovi se tehnikama ribolova na plovak (uglavnom bolonjez),
a kao mamac se koriste crvi, gliste i razne larve vodenih insekata. Za dunavs-
ki i vardarski sliv opisana je podvrsta B. p. petenyi (Heckel, 1847), a za jad-
ranski B. p. rebeli (Koller, 1925). Status ugroenosti u Srbiji: LR(lc).
Blicca Heckel, 1843

Monotipski je rod. Rasprostranjena je u Evropi, severnoj Maloj Aziji i
Transkavkazju. Telo im je vrlo visoko i snano bono spljoteno. Usta su
mala, subterminalna. drelni zubi su dvoredni. Poetak osnove analnog pe-
raja je iza nivoa zavretka osnove lenog.
Blicca bjoerkna (Linnaeus, 1758) krupatica (karapat-

ka, androga)
G white bream; D Gster; F breme bordelire;

gustera
D 3+7-9; A 3+18-24; P 1+14-16; V 1+7-9; Llat 43-51; sLlat 8-10; iLlat 4-

6; branchiospinae I krnog luka 14-21; DF 5.2-2.5, ali moe varirati: 5.(1-3)-
(1-3).5; vertebrae 40-42. Telo je vrlo visoko (do 42% standardne duine).
Krljuti su relativno krupne, dobro privrene za telo. Lea su sivo-plavias-
ta, a bokovi i trbuh srebrni. Neparna peraja sivkasta, a parna bledo-crvenkas-
ta. Naraste do 36 cm i 1.25 kg. ivi u sporotekuim i stajaim nizijskim
vodama, u jatima nad muljevitim dnom. Hrani se crvima, larvama insekata,
raiima, sitnim mekucima i biljnom hranom. Mresti se od maja do jula u
pliacima gusto obraslim vegetacijom, porcijalno. Poloi do 109 hiljada
komada ikre. Inkubacija traje 4-6 dana.
RIBE SRBIJE 141
Polnu zrelost stie sa 3-5 godina starosti, a ivotni vek je oko 10 godina.
Kao pripadnik IV kvalitetne kategorije, krupatica ima privredno-ribolovni
znaaj i lovi se mrearskim alatima. Reim ribolova isti je kao i za deveriku.
Ima i sportsko-ribolovni znaaj i lovi se tehnikama ribolova na plovak i dubin-
skog ribolova, sa crvima, glistama i itom kao najeim mamcima. Status
Carassius Jarocki, 1822

Telo je vrlo visoko, iz profila gotovo oblo, snano bono spljoteno. Glava
je relativno mala. Repna drka je kratka i visoka. Leno peraje je sa
dugakom osnovom. Prva bica lenog peraja je tvrda, sa zadnje strane
nazubljena. drelni zubi su jednoredni, visoki, uski i spljoteni.
Carassius auratus (Linnaeus, 1758)babuka (srebrni
kara)
GBprussian carp; D Giebel; R serebryanij karas
D 3-4+14-19; A 3+5-6; P 1+14-18; V 1+7-8. Llat 28-32; sLlat 5-7; iLlat

5-7; branchiospinae I krnog luka 35-54; vertebrae 29-31. Maksimalna visi-
na tela iznosi 34-49% standardne duine, duina glave 24.7-30.5% stan-
dardne duine, a duina repne drke 16-24% standardne duine. Gornja ivica
lenog peraja je konkavna. Prva bica lenog peraja je do polovine visine (od
vrha prema osnovi) snano nazubljena sa zadnje strane. Lea su zelenkasto-
smea, a bokovi zelenkasto-sivi. Naraste do 45 cm i 3 kg. ivi u stajaim i
sporotekuim nizijskim vodama. U nae predele introdukovana je iz istone
Azije. Hrani se beskimenjacima i raznovrsnom biljnom hranom. Mresti se
od maja do jula, ali ponegde i do kraja leta, kad temperatura vode pree
20oC. Polae do 383 hiljade komada ikre, ija inkubacija traje 5-8 dana.
Polnu zrelost stie sa 2-4 godine, a ivotni vek joj je preko 20 godina.
Novoformirane populacije su sastavljene iskljuivo od enki, koje se razm-
noavaju ginogenezom, a populacije koje su starije i ustaljene, sadre i
mujake u procentualnom ueu koje odraava stanje populacije. Babuka
ima kao pripadnik IV kvalitetne grupa (bela riba) odreen privredno-
ribolovni znaaj i lovi se mrearskim (uglavnom stacionarnim) alatima, manje
samolovnim alatima. Sportski ribolov na nju se obavlja tehnikama ribolova
na plovak i dubinskog ribolova, sa glistama, crvima, itom, kukuruzom, hle-
bom i valjcima od brana kao mamcima. Podvrsta C. a. gibelio (Bloch, 1783)
navodi se za evropske vode. Status ugroenosti u Srbiji: NE.
RIBE SRBIJE 143
Carassius carassius (Linnaeus, 1758) kara (koreselj)
GB crucian carp; DKarausche; F carassin; R karas
D 3-4+14-21; A 3+5-8; Llat 30-34; sLlat 7-8; iLlat 6-7; branchiospinae I

krnog luka 24-33. Postoje dve forme, visoka (maksimalna visina iznosi 43-
56% standardne duine) i niska (30.3-36% standardne duine). Duina glave
iznosi 24-31% standardne duine, a duina repne drke 16-21% standardne
duine. Gornja ivica lenog peraja je konveksna. Prva bica lenog peraja je
vie od polovine visine (od vrha prema osnovi) sitno nazubljena sa zadnje
strane. Lea i bokovi su zlatno-smei, trbuh ut. Naraste do 50cm i 5 kg. ivi
u stajaim vodama, a ree u mirnim delovima sporih nizijskih tekuica. Hrani
se beskimenjacima dna i biljnom hranom. Mresti se od maja do jula, porci-
jalno, u plitkoj vodi gusto zarasloj u vegetaciju. Polae do 244 hiljade koma-
da ikre, ija inkubacija traje 5-8 dana. Polnu zrelost stiu pri uzrastu od 3-4
godine. Zbog retkosti, ova vrsta nema privredno-ribolovni, a gotovo da nema
ni sportsko ribolovni znaaj. Sportski ribolov na karaa obavlja se istim
tehnikama kao i kod ribolova babuke. Status ugroenosti u Srbiji: VU.
RIBE SRBIJE 145
Chalcalburnus Berg, 1933

Sitne ribe izduenog, bono spljotenog tela. Iza nivoa trbunih peraja
trbuh je bono spljoten i tu se prua greben, koji je delimino ojaan krlju-
tima u prednjem delu. Usta su mala, koso postavljena, terminalna ili gornja,
bez brkova. drelni zubi su u dva reda. Bona linija je potpuna.
Chalcalburnus chalcoides (Gldenstadt, 1772) bucov,
(pegunca)
GB shemaya; DSeelaube; Rshcemaya
D 2-3+7-9; A 3+14-20; Llat 58-68; DF 5.2-2.5. Krljuti su sitne i vrsto

pripojene za telo. Lea su zelena, a bokovi i trbuh srebrnasti. Leno, analno
i trbuna peraja su crvenkasti. Naraste do 40 cm. Kod nas ivi u Dunavu i
njegovim velikim pritokama, u jatima. Hrani se larvama insekata, plankton-
skim raiima i insektima sa povrine vode. Mresti se od aprila do juna.
enka poloi do 24 hiljade komada ikre. Polnu zrelost stiu pri uzrastu od 3-
4 godine. Retka je vrsta u vodama Srbije i stoga nema nikakav ribolovni
znaaj. Za dunavski sliv se navodi podvrsta C. c. mento (Agassiz, 1832).
Status ugroenosti u Srbiji: DD.
Chondrostoma Agassiz, 1835

Telo je izdueno. Krljuti su vrsto pripojene. Bona linija je potpuna.
Trbuna strana tela je zaobljena, bez grebena. Usta su mala, donja i ne
doseu zadnjim krajem nivo prednje ivice oka. Nemaju brkova. drelni zubi
su jednoredni, izdueni i bono spljoteni.
Chondrostoma nasus (Linnaeus, 1758) skobalj (podust)
G nase; DNase; Fhotu; Rpodust
D 3-4+8-10; A 3+8-12; Llat 56-66; sLlat 8-9; iLlat 4-6; DF (5-7)-6. Telo je
umereno izdueno, donekle bono spljoteno. Glava je mala (17.5-24.5%
standardne duine). Vrh rostruma je jako istaknut i jasno tri ispred pred-
njeg vrha gornje vilice. Lea su sivo-zelena, a bokovi i trbuh srebrni. Peraja su
crvenkasta. Naraste do 50 cm i 6 kg. ivi u reicama, rekama i jezerima, kod
nas u sva tri sliva. Boravi nad peskovitim i ljunkovitim dnom, u jatima. Hrani
se uglavnom insektima sa povrine vode, ali i beskimenjacima dna i algama
sa kamenja. Mresti se od marta do maja, kad migrira uzvodno u manje
reice, gde polae ikru na kamenito ili ljunkovito dno u koliini od oko 10 hi-
ljada komada. Polnu zrelost stie sa 3-4 godine, a ivotni vek mu je oko 9
godina. U okviru irokog areala rasprostranjenja, nekada opisane podvrste iz
sliva Vardara i iz Prespanskog jezera dignute su na nivo zasebnih vrsta, C.
vardarensis Karaman, 1928 i C. prespensis Karaman, 1924, ali je podvrsta
iz Belog Drima, C. n. ohridanus Karaman, 1924 zadrala taj status u odno-
su na nominotipsku, dunavsku podvrstu. Skobalj je atraktivna ribolovna
vrsta, posebno na visijskim tekuicama, gde se lovi na plovak, sa hlebom i
zelenom algom kao mamcima, uglavnom bolonjez tehnikom, mada je ribolov
mogu i pul-tek tapovima. Na nizijskim tekuicama je, kao pripadnik IV
kvalitetne grupe (bela riba), od manjeg privredno-ribolovnog znaaja i
uglavnom se ulovi mrearskim alatima. Status ugroenosti u Srbiji: LR(lc).
RIBE SRBIJE 147
Ctenopharyngodon Steindachner, 1866

Krupne ribe vretenastog tela i dorzoventalno donekle spljotene, iroke
glave, sa irokim, terminalnim ustima, ije su usne debele. Krljut je krupna,
dobro usaena u kou. Bona linija je potpuna. Trbuh je zaobljen, ne postoji
nikakav greben. drelni zubi su dvoredni, izdueni, proirene i izbrazdane
mastifikatorne povrine.
Ctenopharyngodon idella (Valenciennes, 1844) beli amur
GB white grasscarp; D Weisse amur; Ramur belij
D 3+7; A 3+8; P 1+16-19; V 1+7-8; Llat 40-47; sLlat 5-7; iLlat 5; bran-
chiospinae I krnog luka 12; DF (5)4.(1)2-(1)2.4(5). Crevo je 2-3 puta due od
tela. Lea su maslinasto-zelena do smee-zelena, bokovi zlatno-zeleni, a trbuh
beo. Naraste do 1.2 m i 35 kg. Poreklom iz Amura i reka Kine, introdukovan kod
nas. ivi u sporotekuim vodama i jezerima bogatim vegetacijom. Hrani se
makrofitskom vegetacijom. Mresti se pri temperaturi vode od preko 26oC u
brzoj vodi, na peskovitom ili kamenitom dnu. Do skoro se smatralo da se kod
nas mresti iskljuivo vetaki, ali je utvreno da se i u naim vodama (Dunav)
mresti prirodno. Poloi 0.8-1.5 milion komada ikre. Inkubacija ikre je 32-40 sati.
Polnu zrelost dostie sa uzrastom od 4 godine, a ivotni vek je 20-ak godina.
Unesen je u sva tri sliva. Ima znatan privredno-ribolovni znaaj (II kvalitetna
grupa) i lovi se mrearskim i samolovnim alatima, ali srazmerno retko. U zadnje
vreme, sportsko-ribolovni znaaj ove vrste je sve vei, a uglavnom se lovi
tehnikama dubinskog ribolova korienim za ribolov arana, sa irim opsegom
mamaca (graak, voe i dr.). Status ugroenosti u Srbiji: NE.
RIBE SRBIJE 149
Cyprinus Linnaeus, 1758

Telo je umereno izdueno i bono spljoteno. Osnova lenog peraja je
dugaka. Krljuti su krupne. Bona linija je potpuna. Usta su terminalno
postavljena i u uglovima nose po 2 brka, od kojih je prednji mnogo krai od
zadnjeg, a esto i sasvim redukovan (samo jedna vrsta roda nema uopte
brkove). Lea i trbuh su zaobljeni. drelni zubi su troredni, molariformni.
Cyprinus carpio Linnaeus, 1758 aran (krap)
GBcarp; D Karpfen; F carpe sazan
D 2-4+17-22; A 2-3+4-6; P 1+14-18; V 2+7-9; Llat 34-40; sLlat 5-7; iLlat

5-7; branchiospinae I krnog luka 22-28. Meudivljim oblicima arana raz-
likujemo 4 varijeteta: tipicus, gibbosus, oblongus i hungaricus. Meusobno
se razlikuju po visini tela i stepenu bone spljotenosti tela. Osimdivljih va-
rijeteta arana sa krljutima po celom telu (upner), uzgojem su dobijeni va-
rijeteti, koji se mogu sresti i u prirodnim stanitima: velekrljutasti (cajler)sa
redom krljuti uz lea, bonu liniju i trbuh; malokrljutasti (pigler)sa redom
krljuti uz lea i pojedinanim krljutima uz osnove peraja; goli (lederer)po-
tpuno bez krljuti na telu. upneridivlji varijeteti se i po odnosu visine i
duine (1:3.5-5.0) razlikuju od ostalih, uzgojnih varijeteta (1:2.2-3.0). Prva
bica lenog peraja je sa zadnje strane testerasto nazubljena. Boja tela je va-
rijabilna i zavisi od stanita; ide od ukasto-zlatne, preko srebrno-zelenkaste,
do gotovo crne. Naraste preko 1 m i 27 kg. ivi u nizijskim sporotekuim i sta-
jaim vodama sva tri velika sliva, u mirnijim delovima obraslim vegetacijom,
ali i u vodenoj struji. Hrani se faunom dna, biljnim materijalom, a odrasli i sit-
nom ribom. Mresti se grupno (1 enka sa 3-4 mujaka), od druge polovine
aprila (kad temperatura vode pree 18oC) do jula, pa ak i avgusta, porciono,
na plitkim, zatravnjenim sektorima plavne zone. Polae do 1.6 miliona koma-
da ikre, ija inkubacija traje 3-6 dana. Polnu zrelost stie pri uzrastu od 2-4
godine. Ima veliki privredno- i sportsko-ribolovni znaaj. Lovi se samolovnim
i mrearskim alatima, ree udiarskim (samica i struk). Sportsko-ribolovni

znaaj je takoe veliki. Mogue je loviti arana tehnikama ribolova na plovak
(posebno me tehnikom), ali se vie koriste tehnike dubinskog ribolova, sa
vezivanjem mamaca za udicuna dlaku i korienjem kako tradicionalnih
mamaca (braneni valjci, gliste, crvi, kukuruz), tako i novih (boili kuglice),
najraznovrsnijih aroma (anis, banana, jagoda). Mogu je i povrinski ribolov,
sa hlebom kao mamcem, kao i ribolov sitnim silikonskim varalicama tokom
hladnijeg perioda godine. Smatra se da su ga Rimljani poetkom Nove Ere
doneli u Evropu. Minimalna dozvoljena duina ulova arana je 30 cm SL, a
lovostaj traje od 31. marta do 31. maja. Status ugroenosti u Srbiji: LR(nt).
RIBE SRBIJE 151
Gobio Cuvier, 1817

Ribe male do srednje veliine. Usta su donja ili subterminalna, sa jednim
parom brkova u uglovima. Bona linija je potpuna. Branchiospinae su kratke.
drelni zubi su dvoredni. Evropske Gobio spp. klasifikovane su u tri podroda:
Gobio Banarescu, 1964 (sa vrstom G. gobio), Romanogobio Banarescu,
1964 (sa vrstama G. kessleri, G. albipinnatus i G. persus) i Rheogobio
Banarescu, 1964 (sa vrstom G. uranoscopus).
Gobio albipinnatus Lukasch, 1933 govedarka
GB whitefin gudgeon; R beloperij peskar
D 3+7-8; A 2-3+6-7; P 1+12-16; V 2+6-8; Llat 38-45; sLlat 5-6; iLlat 3-

5; DF 5.(1-3)-(1-3).5. Telo je izdueno (maksimalna visina je 16-24% stan-
dardne duine), vretenasto. Duina glave je 22-28% standardne duine.
Zadnji ventralni deo glave ispred i izmeu osnove grudnih peraja je go, bez
krljuti. Prenik oka je jednak meuonom rastojanju ili je malo vei od
njega. Telo je smee-zelenkasto, tamnije na leima.
Iznad bone linije prua se uzduni niz krupnih tamnih taaka od kraja
glave do osnove repnog peraja. Sva peraja su bez ikakvih ara na sebi.
Naraste do 13 cm. Prema podacima iz literature, ova vrsta bi trebalo da ivi
kod nas u brzim reicama sliva Dunava, na peskovitom i ljunkovitom dnu.
Do sad je sa sigurnou naena u podruju jugozapadno od Valjeva (sliv
Kolubare), u sokobanjskoj Moravici i Moravi. Hrani se larvama insekata,
raiima i crvima. Mresti se tokom maja i juna meseca. Nema nikakav
privredno-ribolovni znaaj, a ni sportsko-ribolovni znaaj nije veliki.
Uglavnom se lovi tehnikama ribolova na plovak. Za nae podruje opisana je
podvrsta G.a. vladykovi Fang, 1943. Status ugroenosti u Srbiji: DD.
Gobio gobio Linnaeus, 1758 krkua (govedarica)
GB gudgeon; D Grndling; F goujon; R peskar

RIBE SRBIJE 153
D 2-3+ 6-8; A 2-3+5-7; P 1+13-16; V 2+6-8; Llat 36-46; sLlat 5-7; iLlat
4-5; DF 5.(1-3)-(1-3).5. Telo je izdueno (maksimalna visina je 17-21% stan-
dardne duine), vretenasto. Duina glave je 24-29.5% standardne duine.
Repna drka je bono spljotena, kratka i visoka. Njena visina u prednjem
delu je manja ili jednaka minimalnoj visini tela, a neposredno pre repnog pe-
raja je vea od 1/3 duine repne drke. Brkovi ne doseu zadnju ivicu oka.
Lea su smea, bokovi svetlo-smei. Du lea su nepravilne tamnije take, a
na bokovima niz krupnih mrlja. Peraja nose tamne mrlje. Naraste do 20 cm.
ivi u reicama i potocima, ali i u nizijskim delovima velikih reka bogatijih
kiseonikom, na tvrdom, kamenitom i ljunkovitom dnu. Ima je u vodama sva
tri naa sliva. Hrani se beskimenjacima dna: larvama insekata, crvima,
raiima i sitnijim mekuima. Mresti se tokom maja i juna, meu kamenjem
i vegetacijom u struji vode. Polae do 3 hiljade komada ikre, ija inkubacija
traje 15-20 dana. Polnu zrelost stiu sa 2-3 godine, a ivotni vek im je do 8
godina. Osim kao riba koja se koristi esto za mamac, krkua se lovi i
tehnikom ribolova na plovak (obino bolonjez), sa larvama vodenih insekata
i crvima kao najeim mamcima. Na podruju Srbije ive dve podvrste: G.
g. obtusirostris Cuvier & Valenciennes, 1844 (dunavski sliv) i G. g. ohri-
danus Karaman, 1924 (sliv Belog Ddrima), dok je za sliv Vardara pitanje
podvrste jo nejasno. Status ugroenosti u Srbiji: LR(lc).
Gobio kessleri Dybowski, 1862 Keslerova krkua
GB Kessler's gudgeon; R peskar Kesslera
D 3+7-9; A 2+5-7; P 1+12-16; V 1+6-7; Llat 40-44; sLlat 5-5.5; iLlat 3-

4. Duina glave staje u standardnu duinu tela oko 4.5 puta. Oko u duinu
glave staje 4-4.5 puta. Brkovi su dugi; unazad poloeni, lako doseu vrhovi-
ma zadnju ivicu oka. Prostor na ventralnoj strani tela u nivou izmeu osnove
grudnih peraja je go, bez krljuti. Telo je svetlije boje, sa zelenkastim leima
i srebrnastim bokovima i trbuhom. Du sredine boka prua se ponekad niz od
krupnih, ali nejasnih, slabije uoljivih mrlja. Leno i repno peraje nose tam-
nije takice. Naraste do 13 cm. ivi u vodama dunavskog sliva (podvrsta G.
k. banaticus Banarescu, 1953 opisana je na osnovu primeraka iz Nere u
junom Banatu), a zabeleena je i u Vardaru (podvrsta G. k. banarescui
Dimovski & Grupe, 1971), pa je mogue da je ima i u Pinji, Lepencu i
RIBE SRBIJE 155
Nerodimki. ivi u brzoj vodi na ljunkovitom dnu. Hrani se raiima i larvama

insekata. Mresti se u junu mesecu. O detaljima mresta se malo zna.
Privredno-ribolovnog znaaja nema, a sportski ribolov na ovu vrstu moe se
obavljati kao i kod krkue. Status ugroenosti u Srbiji: DD.
Gobio uranoscopus Agassiz, 1828 tankorepa krkua

(zvezdogled)
GB Danubian gudgeon; D Steingressling
D 2-3+7-9; A 2-3+5-7; P 1+13; V 1+6; Llat 41-44; sLlat 5-6; iLlat 4; DF

4(5).3(2)-(2)3.5. Brkovi su veoma dugi; poloeni unazad, daleko premauju
nivo zadnje ivice oka. Najvea visina tela staje u standardnu duinu oko 5.5
puta. Prenik oka je jednak meuonom prostoru ili je manji od njega.
Prostor na ventralnoj strani tela, u nivou izmeu grudnih peraja je pokriven
krljutima. Lea su sivo-smea do tamno-smea, sa 5 tamnih krupnih mrlja,
koje polaze sa vrha lea na dole, ali se ne sputaju ispod nivoa bone linije.
Peraja (leno i repno) nose smee mrlje na sebi. Naraste do 15 cm. ivi u
manjim pritokama Dunava i u slivu Vardara, na tvrdom dnu, gde je vodena
struja jaka a voda ista i bogata rastvorenim kiseonikom. U Srbiji je za sada
ova vrsta naena u slivu Velike Morave, a moe se oekivati, kako u ostatku
sliva Dunava (nominotipska podvrsta), tako i u Pinji, Lepencu i Nerodimki
(sliv Vardara, podvrsta G. u. stankoi Dimovski & Grupe, 1974). Hrani se lar-
vama insekata i raiima. Mresti se tokom maja i juna, meu kamenjem
obraslim algama u struji vode. Privredno-ribolovnog znaaja nema, a sports-
ki ribolov na ovu vrstu moe se obavljati kao i kod krkue. Status ugroenos-
ti u Srbiji: DD.
Hypophthalmichthys Bleeker, 1860

Telo je izdueno, ali i visoko, sa irokom glavom, koja staje 3 puta u stan-
dardnu duinu. Trbuna strana tela je bono spljotena. Oko je postavljeno
nisko, blie donjoj strani glave. Bona linija je potpuna, neprekinuta. drelni
zubi su jednoredni.
RIBE SRBIJE 157
Hypophthalmichthys molitrix (Valenciennes, 1844)

beli tolstolobik (glava)
GB white bighead; D Silberkarpfen; R belij tolstolobik
D 3+7; A 2-3+11-14; P 1+16-18; V 1+6-8; Llat 110-129; sLlat 28-33;

iLlat 16-28; DF 4-4. Glava je iroka, sa gornjim ustima i okom nisko postav-
ljenim. Du ventralne strane tela je otar trbuni greben. Leno peraje je
kratko i visoko. Krljuti su jako sitne. drelni zubi su pljosnati, ploasto
proireni i izbrazdani na vrhu. Branhiospine su meusobno srasle i obrazuju
reetku za filtriranje fitoplanktona, koji je glavnina hrane. Lea su srebrnasto-
zelena, a bokovi i trbuh srebrnasti. Naraste do 1 m i preko 30 kg teine.
Introdukovana vrsta iz Amura i Kine, gde joj je postojbina. ivi u
sporotekuim i stajaim mirnim vodama, bogatim planktonom i vegetacijom.
Mresti se za sad uglavnom vetaki, mada ima podataka da se u Tisi i

Dunavu mresti i na slobodi; prirodni mrest se odvija tokom leta pri tempera-
turi vode od 26-30oC, u vodenoj struji. U postojbini polnu zrelost dostie sa

6 godina starosti, pri 50 cm duine, a u podrujima gde se nakon introduk-
cije aklimatizovao, polno sazreva ranije (2-3 godine). Mrest je porcijalan, a
ukupna koliina ikre je oko 500 hiljada komada. ivotni vek je oko 20 godi-
na. Ima ga u vodama sliva Dunava i Belog Drima. Lovi se u privrednom
ribolovu mrearskim alatima, a u sportskom ribolovu tehnikama ribolova na
plovak, sa hlebom kao mamcem. est je krivolov ove vrstegrabuljanjem
(kaenjem velikim udicama za telo). Status ugroenosti u Srbiji: NE.
Leucaspius Heckel & Kner, 1858

Sitne, izduene ribe, donekle bono spljotenog tela. Usta su terminalna
ili slabo gornja, koso postavljena, bez brkova. Bona linija je nepotpuna.
drelni zubi su jedno- ili dvoredni.
RIBE SRBIJE 159
Leucaspius delineatus (Heckel, 1843) belka (belica)
GB belica; D Moderliechen; F able de Heckel;

R verchovka
D 2-3+7-9; A 3+10-13; uzduni niz nosi 40-52 krljuti. Llat 0-12. Telo je
izdueno, malo bono spljoteno. Usta su sa debelim usnama. Bona linija je
nepotpuna, a moe i odsustvovati, obino ima 5-12 krljuti. Krljuti su krup-
ne i lako se skidaju s tela. Izmeu trbunih i analnog peraja je otar trbuni
greben. Telo je srebrnaste boje. Naraste do 12 cm. ivi u sporotekuim reka-
ma i jezerima, u velikim jatima, u delovima gusto obraslim vegetacijom.
Nastanjuje sliv Dunava. Veoma otporna na nepovoljan temperaturni reim i
deficit kiseonika leti. Hrani se finim biljnim materijalom, larvama insekata i
raiima. Mresti se tokom juna i jula, u pliacima obraslim vegetacijom. Ikru
polae u trakama. enka ima kratak ovipositor (legalicu). Mujak vodi brigu
o ikri. Polno je zrela sa 2 godine starosti. Nema nikakav ribolovni znaaj,
osima negde kao riba za mamac. Status ugroenosti u Srbiji: DD.
Leuciscus Cuvier, 1817

Telo je izdueno. Oi su na glavi prilino napred postavljene. Preorbitale
ne dosee prednju ivicu oka. Repna drka je dugaka i bono spljotena.
Prva bica lenog peraja nije tvrda, niti nazubljena. Bona linija je potpuna.
drelni zubi su dvoredni. Nemaju brkova.
Leuciscus cephalus (Linnaeus, 1758) klen
GB chub; Dbel; chevaine; golov
D 3+8-9; A 3+7-10; V 2+8; Llat 43-47; DF 5.2-2.5. Usta su velika i zad-

njim uglom lako doseu nivo prednje ivice oka. Meuono rastojanje je
veoma iroko (bar dvostruko vee od prenika oka) i zaravnjeno. Zadnja ivica
lenog i analnog peraja je blago zaobljena. Lea su zelenkasta, bokovi
ukasti, a trbuh beo. Naraste preko 80 cm i 4 kg. ivi u brzim reicama i
rekama sva tri morska sliva naih podruja, na kamenitom i ljunkovitom
dnu. Hrani se u mladosti beskimenjacima (raii, larve insekata), a stariji
primerci i ribom. Mresti se od aprila do juna na kamenitom dnu u mirnijim
delovima reka obraslim vegetacijom. Polae do 200 hiljada komada ikre, ija
inkubacija traje 6-8 dana. Polnu zrelost stie pri uzrastu 3-4 godine. ivotni
vek je 8-9 godina. Ima znatan sportsko-ribolovni znaaj i lovi se uglavnom
razliitim tehnikama ribolova na plovak, sa skakavcima, popcima, muvama,
crviima, glistama i sezonskim voem (vinje, trenje, dudinje, maline,
kupine) kao mamcima. U zadnje vreme, sve vie se lovi varaliarskim i
muiarskim tehnikama, slinim vetakim macima kao pastrmka. U odnosu
na dunavsku i vardarsku, nominotipsku podvrstu, u jadranskom slivu opisana
je zasebna podvrsta, L. c. albus Bonaparte, 1838. Status ugroenosti u
Srbiji: LR(lc).
RIBE SRBIJE 161
Leuciscus idus (Linnaeus, 1758) jaz (jez, brotfi)
GBorfe; D Nerfling; F ide mlanote; R yaz

D 2-3+7-9; A 2-3+9-12; Llat 51-63; sLlat 8-9; iLlat 4-5. DF 5.3- 3.5; bran-
chiospinae I krnog luka 10-11; vertebrae 44-47. Telo je ujedno i visoko i
izdueno. Glava je velika i iroka. Lea su tamno-siva, bokovi i trbuh srebr-
nasti. Naraste preko 1 m. ivi u Dunavu i pritokama sporog toka, kao i u sta-
jaim vodama, u jatima. U mladosti se hrani beskimenjacima dna (larve
insekata, raii, mekuci), a kao odrastao i ribom. Mresti se aprila i maja, u
plitkom, ljunkovitom priobalju sa vegetacijom. Polae do 114 hiljada koma-
da ikre, ija inkubacija traje od 15-20 dana. Polnu zrelost dostie sa 3-6 god-
ina starosti. Jaz, kao pripadnik IV kvalitetne grupe (bela riba) ima odreen
privredno-ribolovni znaaj, ali se uglavnom ne lovi ciljno jer je retko gde
ravnomerno i stalno uestala vrsta. U sportskom ribolovu je dosta znaajna
vrsta i lovi se prirodnim mamcima (gliste, crvii, hleb i dr.) tehnikom na plo-
vak (uglavnom me) i dubinskom tehnikom, a i varaliarskom tehnikom (lep-
tiri veliine 1-3, vobleri veliine do 5 cm i male silikonske varalice). Status
Leuciscus leuciscus (Linnaeus, 1758) kleni (brzak)
G dace; Hasel; vandoise; elets

RIBE SRBIJE 163
D 3+7-8; A 3+8-10; P 1+14-16; V 2+8; Llat 46-53; sLlat 7.5-8; iLlat 3.5-
4; DF 5.2-2.5. (varijabilno u drugom redu od 1-3). Telo je prilino izdueno,
kompaktno i nisko. Prenik oka ne staje dva puta u meuono rastojanje.
Usta su mala, subterminalna. Leno i analno peraje su udubljeni sa zadnje
strane. Lea su modro-crna, a bokovi i trbuh srebrno-beli. Naraste do 30 cm.
ivi u reicama dunavskog sliva naih podruja, na ljunkovitom i kameni-
tom dnu. Hrani se larvama insekata. Mresti se od marta do maja u vodenoj
struji na kamenitom dnu obraslom algama i vegetacijom. Polae do 27.5 hi-
ljada komada ikre. Kod oba pola se u mrestu javljaju na glavi sitne rone
kvrice. Polnu zrelost stie sa 3-4 godine starosti. Nema nikakav privredno-
ribolovni znaaj, dok je u sportskom ribolovu sluajni ulov pri lovu na klena i
nema vei znaaj zbog relativno male prosene veliine primeraka. Status
Leuciscus souffia Risso, 1826 svetlica (jelovka)
GB blageon; Strmer; seufe

D 2-3+8-9; A 2-3+8-10; P 14-15; V 10; Llat 45-61; sLlat 9-10; iLlat 4-5;
DF 5.2-2.5(4). Telo je izdueno, vretenasto. Usta su donja. Leno i analno
peraje imaju zadnju, slobodnu ivicu udubljenu ili ravnu. Lea su tamna, pla-
viastog odsjaja, a bokovi i trbuh svetliji, srebrnasti. Du boka postoji iroka
ljubiasta pruga, a bona linija je obojena ukasto-narandasto. Naraste do
25 cm. ivi u jatima, u brzim rekama i planinskim jezerima. Kod nas u
vodama crnomorskog sliva ivi podvrsta L.s. agassizi Valenciennes, 1844, u
planinskim rekama. Najpouzdaniji nalazi kod nas su iz Drine i naeg gornjeg
dela Dunava (ue Drave). Hrani se larvama insekata, raiima i algama.
Mresti se od marta do maja, pa i jula, na ljunkovitom dnu u vodenoj struji.
Polae do 8 hiljada komada ikre. Kod oba pola se na glavi i telu u vreme
mresta pojavljuju beliaste sitne kvrice. Nema privredno-ribolovnog znaa-
ja, sportsko-ribolovni znaaj je nepoznat. Status ugroenosti u Srbiji:: DD.
RIBE SRBIJE 165
Pachychilon Steindachner, 1896

Endemian rod Balkanskog poluostrva.
Pachychilon macedonicus (Steindachner, 1892)
mergur
D 9-10; A 9-11; P 12-14; V 9. DF 4-4(5); Llat 36-40. Telo je umereno

visoko. Krljuti su relativno krupne. Na glavi, ispred i izmeu oiju ima malo
grbavo uzdignue. Usne su debele, mesnate. Lea su zelenkasta, bokovi sre-
brnasti, a trbuh beo. Naraste do 18 cm. ivi u slivu Egejskog mora (Dojransko
jez., Vardar), u jatima, u sporotekuim i stajaim vodama bogatim vegetaci-
jom, a introdukovan je i u Vlasinsko jezero. Hrani se crvima, larvama inseka-
ta i raiima. Mresti se aprila i maja meu vegetacijom u pliaku. O ovoj vrsti,
generalno, ima malo podataka, pa i o njenom ribolovnom znaaju. Status
ugroenosti u Srbiji: NE.
Pachychilon pictum (Heckel & Kner, 1858)

aradan (moranec, brcak)
GB moranec
D 3+7-9; A 3+8-10; P 1+11-16; V 2+7-8; Llat 40-49; sLlat 7-10; iLlat 3-

5; branchiospinae I krnog luka 9-14; vertebrae 34-38; DF (4)5-5(6). Telo je
izdueno. Usne su debele, donja usna je sastavljena iz 3 dela. Ispred nozdr-
va se nalazi dubok nabor. Prva negranata bica lenog peraja je upadljivo
kraa od ostalih bica. Lea su plavo-siva do crna, bokovi su svetliji, a trbuh
je beo. Gornji delovi bokova su posuti sitnim crnim takama. Naraste do 16
cm. Endemina je vrsta jadranskog sliva Balkana, jer se sree u basenima
Ohridskog i Skadarskog jezera, u kojima obitava u priobalju, u jatima. U Srbiji
nastanjuje sliv Belog Drima. Hrani se planktonskim organizmima i faunom
dna (larve insekata, raii). Mresti se s prolea, od kraja marta do juna, pri
temperaturi vode 12-17.5oC. Inkubacija ikre traje 7-10 dana. Nema gotovo
nikakav ribolovni znaaj, osim, moda, kao mamac za ribolov grabljivica.
Status ugroenosti u Srbiji: VU.
RIBE SRBIJE 167
Pelecus Agassiz, 1835

Monotipski je rod. Telo je izdueno, bono spljoteno. Trbuh je otar u vidu
grebena, sa krljuti, od iza glave do poetka osnove analnog peraja. Usta su
gornja, bez brkova. Leno peraje je daleko pozadi, iza nivoa poetka osnove
analnog. Grudna peraja su veoma dugaka i unazad poloena premauju nivo
osnove trbunih. Analno peraje je veoma dugako. Donji reanj repnog peraja
je vei od gornjeg. Bona linija je potpuna, talasasta, od nivoa grudnih peraja
jako nisko postavljena. Krljuti su veoma sitne. drelni zubi su dvoredni.
Pelecus cultratus (Linnaeus, 1758) sabljarka
G checon; Zeige; chechon
D 2-3+6-7; A 2-3+24-29; Llat 90-115; sLlat 12-15; iLlat 3-5; bran-

chiospinae I luka 18-23; vertebrae 50-52; DF 5.2-2.5. Telo je izdueno.
Trbuni greben je veoma izraen. Lea su ravna iz profila, a trbuh blago luno
ispupen. Usta su gornja. Glava je mala (do 21.5% duine tela). Oko je krup-
no. Grudna peraja su dugaka (do 31% standardne duine). Bona linija
poinje visoko i naglo se, u nivou iza osnove grudnog peraja, sputa nisko,
blizu trbuha. Lea su smea do crna. Bokovi i trbuh su srebrnasti. Naraste do
51 cm (1.5 kg). ivi u vodama sliva Dunava kod nas, u jatima. Hrani se raii-
ma i insektima, odrasli i sitnom ribom. Mresti se od maja do jula. Polae do
58 hiljada komada ikre, na dno obraslo vegetacijom. Inkubacija traje oko 3
dana. Polnu zrelost stie sa 3 godine starosti, a ivotni vek je 9 godina. Kao
pripadnik poslednje kvalitetne grupe (bela riba), sabljarka ima odreen
udeo u ulovu privrednih ribolovaca, koji je love ploveim mrearskim alatima.
U ulovu sportskih ribolovaca je sluajna vrsta, pri lovu drugih predstavni-
kabele ribe. Status ugroenosti u Srbiji: LR(lc).
Phoxinus Rafinesque, 1820

Sitne ribe, izduenog tela. Krljuti su sitne. Bona linija je potpuna ili
nepotpuna. Glava je bono spljotena. Usta su terminalana, sub- ili suprater-
minalana. Brkova nema. drelni zubi su dvoredni.
RIBE SRBIJE 169
Phoxinus phoxinus (Linnaeus, 1758)

pijor (bojanac, gagica, zelenak)
G minnow; Elritze; vairon; R golyan
D 3+7-8; A 2-3+6-7; P 1+14-17; V 2+6-8; Llat 80-100; sLlat 16-19; iLlat 12-14; DF
5.2-2.(4)5. Telo je izdueno, cilindrino. Glava je mala (do 27% standardne duine). Usta
su subterminalna i zadnjim uglom ne doseu nivo prednje ivice oka. Repna drka je vrlo
dugaka (do 30% standardne duine) i bono spljotena. Leno peraje je u nivou izmeu
osnove trbunih i poetka osnnove analnog. Bona linija moe biti isprekidana ili nepot-
puna. Lea su modro-crna ili tamno-smea, a bokovi svetliji, zlatastog odsjaja.
Du bokova tela se prua niz krupnih mrlja, koje se esto nadovezuju u

uzdunu karakteristinu prugu. Naraste do 14.5 cm. ivi u jatima, u potoci-
ma i malim reicama tvrdog dna, kao i u visokoplaninskim, kiseonikom boga-
tim jezerima. Ima ga u sva tri sliva (nominotipska podvrsta). Hrani se raii-
ma, larvama insekata i biljnom hranom u manjoj meri. Mresti se tokom juna
i jula, na kamenitom i ljunkovitom dnu. enka polae do hi-ljadu komada
lepljive ikre, ija inkubacija traje 5-10 dana. Polnu zrelost stie sa 2-3 godine
starosti. Mujaci su u mrestu raskonije obojeni od enki i imaju bele kvrice
po glavi. enke su zaobljenijeg stomaka i vieg tela. Pijor nema nikakav
ribolovni znaaj kod nas; u svetu je, iv, sve mrtav ili konzerviran, cenjen kao
mamac u lovu pastrmki, tamo gde je takav lov dozvoljen. Status ugroenos-
ti u Srbiji: LR(lc).
Pseudorasbora Bleeker, 1860

Sitne ribe, izduenog tela, bez trbunog grebena. Usta su mala, gornja,
popreno iroka, bez brkova. Bona linija je potpuna ili nepotpuna.
Branchiospinae su rudimentirane. drelni zubi su jednoredni. Peritoneum je
srebrnast.
Pseudorasbora parva (Schlegel, 1842)
amurski ebaok (bezribica)
GBchebachok
D 3+7-8; A 3+6; P 1+12; V 1+7; Llat 33-38; sLlat 5-6; iLlat 3-4; verte-
brae 33; DF 5-5. Na glavi, dorzalno i ventralno, postoje kod mujaka u mrestu
roni bodljasti izrataji. Lea su siva do crnkasta, bokovi srebrnasti, a trbuh
beo. Du boka se prua tamna (modra) pruga, koja se kod tamnije obojenih
mujaka slabije primeuje. Naraste do 11 cm. ivi u sva tri sliva naih pre-
dela, u mirnim, sporotekuim i stajaim vodama, u jatima. Hrani se plank-
tonom, larvama insekata, raiima dna i ikrom drugih vrsta riba. Mresti se
tokom prolea i leta, u gustoj vegetaciji. Poloi oko 3 hiljade komada ikre.
RIBE SRBIJE 171
Polnu zrelost dostie ve sa godinu dana. Ova vrsta je akcidentno introduko-

vana u nae vode iz Kine. Nema nikakav ribolovni znaaj, osim neznatno kao
mamac pri lovu grabljivih riba. Status ugroenosti u Srbiji: NE.
Rhodeus Agassiz,1835
Sitne ribe visokog, bono spljotenog tela. Trbuh je zaobljen, bez grebe-
na. Usta su mala, terminalna, bez brkova. Bona linija je nepotpuna. drelni
zubi su jednoredni. Digestivni trakt je veoma dug. enke imaju razvijenu
legalicu (ovipositor) u vreme mresta.
Rhodeus sericeus (Pallas, 1776)
gaovica (gavica, avica)
GB bitterling; Bitterling; bouvire; gorshcak

D 3+8-10; A 3+8-10; Llat 4-7; uzduni niz nosi 32-40 krljuti; DF 5-5.
Usta su subterminalna. Leno i analno peraje su visoki, a leno peraje je
dosta pozadi postavljeno (predorzalno rastojanje je do 54.5% standardne
duine), te je u odnosu na analno gotovo naspramno postavljeno. Krljuti su
krupne, sjajne. Lea su sivo-zelenkasta, bokovi srebrnasti, trbuh beo. Zadnji
deo tela i repna drka nose po sredini uzdunu zelenu prugu, koja kod
mujaka u mrestu poplavi i postane ljubiasta. Mujaci su u mrestu ruias-
to-crveno-ljubiasti. Naraste do 10 cm. ivi u reicama, rekama, jezerima i
barama, u jatima. Nastanjuje sva tri sliva (R. s. amarus Bloch, 1728). Hrani
se konastim algama, larvama insekata i raiima. Mresti se od aprila do
juna. enka kroz legalicu ikru (do 100 komada) polae u platanu duplju
koljke. Inkubacija ikre traje 15-20 dana. Polnu zrelost stie sa 2-3 godine, a
moe iveti 5 i vie godina. Koristi se kao mamac pri lovu grabljivih vrsta riba.
Rutilus Rafinesque, 1820

Ribe male do srednje veliine, izduenog ili umereno visokog tela, donek-
le bono spljotenog. Trbuh je zaobljen i nema grebena. Usta su mala, sub-
terminalna ili terminalna, bez brkova. Prednje negranate bice neparnih i
parnih peraja su meke i nenazubljene. Leno peraje je u nivou iznad osnove
trbunih. Bona linija je potpuna. Branhiospine su kratke i relativno malo-
brojne. drelni zubi su jednoredni.
RIBE SRBIJE 173
Rutilus basak (Heckel, 1843) grunec (utalj, babur)
GB Adriatic roach; F gardon de l' Europe du Sud
Taksonomski status ove vrste nije razjanjen. Poznatiji sinonim je R.

rubilio (Bonaparte, 1837). D 3+8-9; A 3+8-10; Llat 36-45; branchiospinae I
krnog luka 8-12; vertebrae 33-43; DF (4)5(6)-(4)5(6). Telo je vrlo izdueno.
Najvea visina tela staje u standardnu duinu oko 3 puta. Glava je mala. Usta
su mala, subterminalna. Rostrum je odozgo izrazito ispupen. Unazad
poloena najdua bica analnog peraja premauje kraj osnove tog peraja.
Lea su maslinasto-smea, bokovi srebrnasti, trbuh beo. Na bokovima se
prua zelenkastosiva pruga od iza glave do osnove repnog peraja. Peraja su
bledo-crvenkasta. Naraste do 30 cm. ivi u jezerima i sporim rekama
obraslim vegetacijom u slivu Jadranskog mora, a vetaki je introdukovana
u Vlasinsko jezero. Jatna riba. Hrani se larvama insekata i crvima. Polnu
zrelost stie u 2.-3. godini ivota. Mresti se tokom aprila i maja u pliacima
obraslim vegetacijom. U mrestu potamni i dobije po glavi bradaviaste izra-
taje. enka polae do 100 000 komada ikre na vodenu vegetaciju, a inkuba-
cioni period je desetak dana. Zapadno-balkanski mergur je u odnosu na
apeninsku R. b. aula (Bonaparte, 1841) i francusku, nominotipsku podvrstu,
zasebna podvrsta R. basak ohridanus (Karaman, 1924). Ova vrsta nema za
sad nikakav ribolovni znaaj. Status ugroenosti u Srbiji: DD.
Rutilus pigus (Lacepede, 1804) plotica (plotiica, platnica)
GB Danubian roach; D Frauennefling
D 2-3+10-11; A 2-3+10-13; P 17-18; V 10-11; Llat 44-49; DF 6(5)-5. Telo

je izdueno, pokriveno krupnim krljutima. Glava je relativno mala. Lea su
plaviasto-zelena, bokovi zlatno-uti, a trbuh beo. Sva peraja osim grudnih su
crvena. Naraste do 47 cm i preko 1 kg. ivi u jatima, u vodama sliva Dunava
(gornji i srednji tok), kako rekama, tako i jezerima. ivotni vek je do 15 godina.
O rasprostranjenju ove ribe u vodama Srbije, meutim, jo nema dovoljno
podataka. Hrani se crvima, mekucima, raiima i biljnom hranom. Mresti se
od aprila do maja u umereno plitkoj vodi sa gustom vegetacijom. Polae do
60 hiljada komada ikre. Polnu zrelost stie s 2-3 godine starosti. Ima izrazit
sportsko-ribolovni znaaj na veim planinskim rekama (Drina), gde se lovi
bolonjez tehnikom ribolova na plovak, sa hlebom, crviima ili zelenom algom
(Cladophora sp.) kao mamcem. Dunavski sliv nastanjuje zasebna podvrsta, R.
p. virgo (Heckel, 1852). Status ugroenosti u Srbiji: LR(lc).
RIBE SRBIJE 175
Rutilus rutilus (Linnaeus, 1758)bodorka (crvenookica)

GB roach; D Pltze; F gardon; R plotva
D 2-3+ 8-11; A 2-3+9-12; Llat 38-48; sLlat 7-9; iLlat 3-5; branchiospinae
I krnog luka 9-14; vertebrae 38-41; DF 6(5)-(4)5(6). Telo je relativno visoko.
Leno peraje je visoko, kao i analno. Krljuti su relativno krupne. Usta su ter-
minalna ili subterminalna. Lea su smee-zelena ili plaviasta, bokovi sre-
brni, a trbuh beo. Oko je crveno ili uto. Trbuna i analno peraje su
crvenkasti. Naraste do 53 cm i 2.3 kg. ivi u sporotekuim rekama, jezerima
i barama, u jatima. Kod nas je ima u vodama crnomorskog i egejskog
(najnizvodniji deo Pinje) sliva. Zna se da je unesena u mnoge vetake aku-
mulacije poribljavanjem, ali pouzdanih podataka o tome nema. Hrani se
vodenim biljkama (algama posebno), i sitnim beskimenjacima. Mresti se
tokom maja i juna u pliacima bogato obraslim vegetacijom, ali i u vodenoj
struji. Poloi do 14.6 hiljada komada ikre, ija inkubacija traje 5-10 dana.
Polnu zrelost stiu sa 2-3 godine starosti. Tokom mresta na glavi i telu se javl-
jaju beliaste bradaviaste izrasline. Bodorka je kao pripadnik IV kvalitetne
grupe (bela riba) od manjeg privredno-ribolovnog znaaja i lovi se sluajno,
uglavnom stacionarnim mrearskim alatima. U sportskom ribolovu je cenje-
na vrsta, posebno krupni primerci i lovi se preteno tehnikom ribolova na plo-
vak (me ili pul-tek tapovima), sa hlebom, crvima ili glistama kao mamci-
ma. Kod nas ivi podvrsta R. r. carpathorossicus Vladykov, 1930. Status
Scardinius Bonaparte, 1837

Sitne ribe, relativno visokog, bono spljotenog tela. Ventralna strana
tela izmeu trbunih i analnog peraja obrazuje slabije izraen greben. Usta
su mala, terminalna, bez brkova. Bona linija je potpuna. Branchiospinae I
krnog luka su kratke, malobrojne. drelni zubi su dvoredni.
Scardinius erythrophthalmus (Linnaeus, 1758)
crvenperka
G rudd; D Rotfeder; rotengle; krasnoperka
D 3+7-9; A 3+8-12; P 1+13-14; V 1-2+7; Llat 36-45; sLlat 6-8; iLlat 3-4;
branchiospinae I luka 10-12;vertebrae 36-37; DF 5.(2)3-(2)3.5. Telo je visoko
(do 40% standardne duine), pokriveno krupnim srebrnim krljutima. Usta su
RIBE SRBIJE 177
terminalna, koso postavljena, sa zadnjim uglom koji ne dosee nivo prednje

ivice oka i vrhom vilica koji je iznad nivoa sredine zenice. Lea su zelenkas-
ta, bokovi su boje bronze, a trbuh ukast ili beo. Peraja su crvenkasta, a
trbuna krvavo-crvena. Naraste do 45 cm i 2 kg. ivi u vodama dunavskog
sliva, u jatima, u sporim rekama, jezerima, barama i kanalima, u mirnim
delovima gusto obraslim vegetacijom. Ima je i u jadranskom i egejskom slivu,
ali ne u vodama na podruju Srbije.
Hrani se vodenim biljem, mekucima i larvama insekata. Mresti se tokom
maja i juna, u pliacima obraslim vegetacijom. Polae do 200 hiljada komada
ikre, ija inkubacija traje 5-8 dana. Polnu zrelost stie sa 2-3 godine starosti.
Kao pripadnik IV kvalitetne grupe (bela riba), crvenperka ima mali privredno-
ribolovni znaaj i lovi se mahom stajaim mrearskim alatima. U sportskom
ribolovu, meutim, cenjena je vrsta, posebno kad je krupna i lovi se preteno
tehnikom na plovak, najvie me tehnikom, a ree tehnikom dubinskog ribolo-
va, sa crvima, itom, hlebom i glistama kao mamcima. Sitna crvenperka je
najei mamac pri ribolovu tuke. Status ugroenosti u Srbiji: LR(lc).
Scardinius graecus Stephanidis 1937 grka crvenperka

G Greek rudd
D 2+9; A 2+10; P 1+14; V 1+8; Llat 35-36; sLlat 6; iLlat 5; bran-

chiospinae I luka 15; DF 5.2-2.5. Ova vrsta je registrovana na osnovu primer-
ka (mujaka) ulovljenog 22. oktobra 1993. godine na Vlasinskom jezeru, u
koje je verovatno nenamerno introdukovana iz voda egejskog sliva, kome pri-
pada. Naraste do 40 cm (u postojbini). Nastanjuje sporotekue i stajae
vode. Mresti se (u postojbini) od aprila do juna, u pliacima obraslim veg-
etacijom. Hrani se beskimenjacima dna i biljnom hranom. Za sad kod nas
nema nikakav ribolovni znaaj. Status ugroenosti u Srbiji: NE.
Tinca Cuvier, 1817

Telo je relativno visoko, ali i izdueno. Krljuti su vrlo sitne i duboko
usaene. Bona linija je potpuna. Trbuh je zaobljen, nema grebena. Usta su
terminalna, sa parom brkova u uglu. drelni zubi su jednoredni.
Tinca tinca (Linnaeus, 1758) linjak (linj, lini)
GB tench; Schlei; Ftanche; Rlin

RIBE SRBIJE 179
D 3+8; A 3+6-8; Llat 87-115; sLlat 30-35; iLlat 19-23; branchiospinae I luka
12-13; DF (4)5-5(4). Repna drka je izrazito visoka. Polni dimorfizam se ogleda
u visini (duini) parnih peraja: kod mujaka su trbuna 21-23%, a kod enke 16-
19% standardne duine; kod mujaka su grudna peraja 19-21%, a kod enke 16-
19% standardne duine tela. Lea su tamno-zelena, a bokovi zelenkasto-uti.
Trbuh je ut. Naraste do 70 cm i 8 kg. ivi u vodama sliva Dunava, a vetaki je
prenesen i u sliv Belog Drima. Voli mirne delove reka, razlive, nizijska jezera i
bare. Hrani se mekucima, raiima i larvama insekata. Mresti se od maja do
jula, u pliacima gusto obraslim vegetacijom. Polae do 500 hiljada komada
ikre, ija inkubacija traje 10-15 dana. Polnu zrelost stie sa 3-4 godine starosti.
Kao pripadnik II kvalitetne grupe, linjak je veoma cenjena privredno-ribolovna
vrsta i lovi se uglavnom stacionarnim mrearskim i samolovnim alatima, a ce-
njena je vrsta i u sportskom ribolovu, posebno me tehnikom ribolova na plovak,
mada se moe loviti i dubinskim tehnikama, sa crvima, hlebom i glistama kao
najeim mamcima. Status ugroenosti u Srbiji: LR(lc).
Vimba Fitzinger, 1879

Telo je izdueno, ali i relativno visoko. Od kraja osnove lenog peraja do
repnog peraja prua se dorzalni greben. Postoji ventralni greben do nivoa
trbunih peraja, ojaan krljutima. Glava je mala. Rostrum je istaknut, a usta
su mala, donja, bez brkova. Bona linija je potpuna. drelni zubi su jed-
noredni.
Vimba vimba (Linnaeus, 1758)

nosara (plavonos, ljivonos, gibort)
GB vimba; D Russnase; Rsirt
D 3+8-9; A 3+12-22; Llat 49-64; branchiospinae I luka 12-20; vertebrae 48-

64; DF 5-5. Duina rostruma je vea od prenika oka. Lea su sivo-plaviasta,
bokovi ukasti, a trbuh prljavo-beo. U mrestu se po telu javljaju bradaviaste
izrasline. Kod mujaka u mrestu telo potamni, usne, trbuh i parna peraja su
narandasti, a dobijaju i slabije izraene kvrice na glavi. Naraste do 50 cm i 1
kg. U Srbiji je zabeleena u vodama sliva Dunava, u jatima, pri dnu, u nizijskim
rekama i jezerima. Migratorna je vrsta, radi mresta se seli uzvodno. Hrani se crvi-
ma, mekucima i larvama insekata. Mresti se od maja do jula u plitkoj vodi, na
kamenitom i ljunkovitom dnu, gde je jaa struja. Polae do 115.5 hiljada koma-
da ikre, ija inkubacija traje 3-10 dana. Polnu zrelost stie sa 3-4 godine starosti.
Nosara je atraktivna ribolovna vrsta i lovi se na plovak, sa hlebom i zelenom
algom kao mamcima, uglavnom bolonjez tehnikom, mada je ribolov mogu i
pul-tek tapovima, sa crvima, hlebom i glistama kao mamcima.
RIBE SRBIJE 181
Mogue ga je loviti i dubinskim tehnikama sportskog ribolova. Na nizijskim

tekuicama je, kao pripadnik IV kvalitetne grupe (bela riba), od manjeg privred-
no-ribolovnog znaaja i uglavnom se ulovi ploveim mrearskim alatima. U
dunavskom slivu ivi podvrsta V. vimba carinata (Pallas, 1811), a u egejskom V.
v. melanops (Heckel, 1841), koju je mogue oekivati u pritokama Vardara.
Status ugroenosti u Srbiji: LR(lc) za dunavsku podvrstu (VU za egejsku).
Familia COBITIDAE
Porodica ikova obuhvata preteno sitnije ribe slatkih voda Evroazije,
zapadnog dela Arabijskog poluostrva i severne (oko Gibraltara) i istone
(Somalija) Afrike, koje odlikuje pridneni nain ivota. Telo im je cilindrino ili
slabo bono spljoteno. Krljuti su im vrlo sitne i duboko usaene u kou.
Usta su im donja ili zavrna, okruena mesnatim usnama, oko kojih se nalazi
6-12 pari brkova. ikovi imaju drelne zube. Peraja su im umereno do slabo
razvijena, osim kod nekih azijskih tropskih rodova, koji ive u brzim tekuica-
ma. Mnogi ikovi imaju sposobnost disanja atmosferskog vazduha, zahvalju-
jui snano prokrvljenom zadnjem crevu, gde se obavlja dodatna razmena
gasova. Takodje su izrazito osetljivi na promenu atmosferskog pritiska, pa su
u stanju da registruju njegov pad, tj. nailazak loeg vremena. Pretezno su
nou aktivni, dok dan provode ukopani u mulju ili ispod kamenja, mirujui.
Hrane se sitnim beskimenjacima i detrirusom.
U naim vodama ive predstavnici 3 roda sa 4 vrste.
1a. Ispod oka ne postoje bodlje. Oko usta se nalazi 5 pari (10) brkova.
Misgurnus sp.
M. fossilis (Linnaeus, 1758)
ikov
1b. Ispod oka se nalazi dvostruka, pokretljiva bodlja. Ispod oka se nalazi
dvostruka bodlja. (2)
2a.Na dorzalnoj strani repa, pre samog peraja se nalazi uzduni koni nabor.
U repnom peraju ima manje od 15 granatih bica.
Sabanejewia sp.
S. aurata (Linnaeus, 1758)
zlatni vijun
182 FAMILIA COBITIDAE
2b. Na dorzalnoj strani repa nema uzdunog konog nabora. U repnom pe-
raju ima 15 ili vie granatih bica.
Cobitis sp.
2b.1a. Svih 6 brkova su priblino iste duine, tj. maksilarni nisu dvostruko
dui od rostralnih.
C. taenia (Linnaeus, 1758)
vijun
2b.1b. Maksilarni brkovi, koji se nalaze u uglovima usta, vie nego dvostruko
su dui od rostralnih.
C. elongata Heckel & Kner, 1858
vijunica
Cobitis Linnaeus, 1758

Telo je umereno do jako bono spljoteno. Zadnja ivica repa je zaobljena.
Glava je bono spljotena. Krljuti su redukovane. Usta su donja, sa 3 para
brkova: rostralnim (napred ma gornjoj vilici), maksilarnim (iza njih na gornjoj
vilici) i mandibularnim (u uglu usta). Ispod oka postoji dvostruka (retko jed-
nostavna) bodlja. Kod mujaka je druga bica grudnih peraja zadebljala.
Cobitis elongata Heckel & Kner, 1858
vijunica (velika nenica)
Balkan loach
D 2-3+6-8; A 2+4-6; C 1 15-16 1. Maksilarni brkovi, koji se nalaze u

uglovima usta, vie nego dvostruko su dui od rostralnih. Visina tela je manja
od duine glave. U repnom peraju ima 16 granatih bica. Na boku tela je niz
tamnih, krupnih taaka, kroz koje prolazi iroka tamna pruga i uska crna linija.
Naraste do 17 cm. ivi na kamenitom dnu potoka i reica crnomorskog sliva.
RIBE SRBIJE 183
Hrani se crvima, sitnim mekucima i larvama insekata. Mresti se od aprila do

juna, u pliacima, na kamenitom i ljunkovitom dnu sa jaom vodenom stru-
jom. Nema nikakav ribolovni znaaj. Status ugroenosti u Srbiji: LR(lc).
Cobitis taenia (Linnaeus, 1758)

vijun (badelj, legbaba)
GB spined loach; DSteinbeisser; Floche de rivire;

shchipovka
D 2+6-7; A 2+4-5; P 1+6-8; V 2+5-6; C 1 15-17 1. Visina tela je manja

od duine glave. U repnom peraju ima vie od 14 granatih bica. Du lea se
prua sa svake strane tela po niz sitnijih taaka, esto spojenih u nepravilnu
liniju, a du bokova niz krupnijih ovalnih mrlja koje su spojene i dodiruju se,
oiviene uto. Naraste do 14 cm. ivi u sporijim reicama i rekama sva tri
velika sliva Balkanskog poluostrva, ali je sa sigurnou potvren samo u
vodama dunavskog i jadranskog sliva na teritoriji Srbije. Stanita su mu na
tvrdom, ljunkovitom dnu. Hrani se larvama insekata, sitnim mekucima i

crvima. Mresti se od aprila do juna, meu kamenjem obraslim konastim
algama u plitkoj vodi. Mestimino se koristi kao mamac u lovu smua i hvata
se erencem ili samolovnim alatima. Osim toga, nema nikakav ribolovni
znaaj. Podvrsta iz dunavskog sliva je nominotipska, a iz jadranskog zaseb-
na, C. t. ohridana Karaman, 1929. Status ugroenosti u Srbiji: LR(lc).
Misgurnus Lacepede, 1803

Ribe srednje veliine, cilindrinog tela. Glava je malo bono spljotena.
Suborbitalna bodlja ne postoji. Usta su mala, okruena sa 5 pari (10) brkova.
Krljuti su sitne, duboko usaene u kou. Bona linija je teko uoljiva. Repno
peraje je zaobljeno. Kod mujaka je druga bica lenog i grudnog peraja
uveana i zadebljala.
Misgurnus fossilis (Linnaeus, 1758) ikov

GBweather loach; DSchlammpeitzger; Floche d' etang;
R vyun
RIBE SRBIJE 185
D 2-4+5-7; A 2-4+5-6; V 1-2+5-6; branchiospinae I luka 14; DF 11-14.

Usta su terminalna. Brkovi na gornjoj vilici su dugaki (6), na donjoj vrlo krat-
ki (4). Leno peraje je blie repu nego zadnjem kraju glave. Telo je prljavo-
smee, sa uzdunim tamnim prugama. Naraste do 50 cm. ivi kod nas u
vodama crnomorskog sliva, kako u nizijskim rekama, tako i u jezerima, bara-
ma i kanalima, na muljevitom dnu. Prilagoen je ivotu u vodama siroma-
nim kiseonikom, jer ima sposobnost gutanja vazduha, koji se resorbuje u
jako prokrvljenom zadnjem crevu. Osetljiv je na promene atmosferskog pri-
tiska i pri padu pritiska je izuzetno aktivan. Hrani se crvima, mekucima i lar-
vama insekata. Mresti se od aprila do juna u pliacima obraslim vegetacijom.
Polae do 170 hiljada komada ikre. Larve, nakon izvaljivanja, imaju dugake,
konaste spoljanje krge. ikov je cenjeni mamac u ribolovu soma i hvata
se pomoubagera ili dubokih lopata, vaenjem mulja u kome obitava. Osim
toga, nema nikakav ribolovni znaaj. Status ugroenosti u Srbiji: LR(lc).
Sabanejewia Vladykov, 1929

Odlikuje ih uzduni koni nabor na dorzalnoj strani repne drke, razliitog
rasprostranjenja. Telo je umereno do jako bono spljoteno. Zadnja ivica
repa je zaobljena. Glava je bono spljotena. Usta su donja, sa 3 para brko-
va: rostralnim (napred ma gornjoj vilici), maksilarnim (iza njih na gornjoj vili-
ci) i mandibularnim (u uglu usta). Ispod oka postoji dvostruka (retko jednos-
tavna) bodlja. Kod mujaka je druga bica grudnih peraja zadebljala. Ovaj rod
ima 5 vrsta na podruju od Balkana do Kavkaza i Prikaspijske oblasti. Na
Balkanskom poluostrvu ive dve vrste, a u vodama Srbije jedna.
Sabanejewia aurata (Filippi, 1865)

zlatni vijun (balkanski vijun)
G golden loach
D 2-3+6-7; A 2-3+4-6; P 6-9; V 5-7. Na dorzalnoj strani repa, pre samog

peraja se nalazi uzduni koni nabor. U repnom peraju ima manje od 15 gra-
natih bica. Visina tela je vea od duine glave. Na bokovima tela se nalazi
10-15 tamnijih pega, a ispod lenog peraja vertikalno izduene tamne mrlje.
Mandibularni brkovi poloeni unazad doseu nivo zadnje ivice oka. Naraste
do 14 cm. ivi na kamenitom i ljunkovitom dnu potoia i reica egejskog i
dunavskog sliva. Hrani se silikatnim algama, larvama insekata i crvima.
Mresti se od maja do jula meu kamenjem obraslim algama. Nema nikakav
ribolovni znaaj. Za nae podruje opisana je podvrsta S. a. balcanica
(Karaman, 1922). Status ugroenosti u Srbiji: LR(lc).
RIBE SRBIJE 187
Familia BALITORIDAE
Predstavnici porodice brkica. do skoro su bili klasifikovani u porodicu
ikova (Cobitidae). Nastanjuju hladne vode gornjih tokova reka Evroazije.
Imaju 3 para brkova i nemaju zaonu bodlju. U Srbiji pouzdano ivi jedna
vrsta, ali je mogue da ih ima i dve iz ove porodice.
1a. Visina tela u nivou kraja osnove lenog peraja je vea od polovine duine
repne drke. Zadnja ivica repnog peraja je ravna.
Barbatula sp.
B. barbatula (Linnaeus, 1758)
brkica
1b. Visina tela u nivou kraja osnove repnog peraja je manja od polovine
duine repne drke. Zadnja ivica repnog peraja je slabo useena.
Noemacheilus sp.
N. angorae Steindachner, 1897
Barbatula Linck, 1789

Telo je izdueno, relativno robusno, napred iroko, u sredini cilindrino, a
u predelu repa bono spljoteno. Rep je ravne zadnje ivice. Glava je donekle
spljotena dorzoventralno. Oko usta se nalazi 6 brkova (3 para). Suborbitalne
bodlje ne postoje. Bona linija je potpuna. Naziv roda je postao validan
umesto nomen dubium Noemacheilus Hasselt, 1823.
Barbatula barbatula (Linnaeus, 1758)
brkica, (tivuka,babica)
stone loach; Schmerle; loche franche
D 3-4+7; A 3-4+4-6; P 1+9-13; V 1-2+6-7; vertebrae 39-40. Zadnja ivica

repnog peraja je ravna. Glava je iroka, pljosnata. Oi su dorzalno postav-
188 FAMILIA BALITORIDAE
ljene. Svi brkovi su dugaki, jednake duine. Mujaci imaju upadljivo dua
grudna peraja od enki. Telo je smee-zelenkasto, sa brojnim tamnijim mrl-
jama nepravilnog oblika. Naraste do 18 cm. ivi u vodama sva tri sliva naih
krajeva, u reicama brzog toka, na kamenitom i ljunkovitom dnu. Hrani se
preteno larvama insekata na dnu. Mresti se tokom aprila i maja, meu
kamenjem obraslim algama i vegetacijom u vodenoj struji. Polae do 800 hil-
jada komada ikre. Polnu zrelost stie sa 2-3 godine starosti, a ivotni vek je
oko 8 godina. Nema nikakav ribolovni znaaj. Za jadranski sliv je u odnosu
na nominotipsku podvrstu iz dunavskog slliva, opisana zasebna podvrsta B.
b. sturanyi Steindachner, 1892. Status ugroenosti u Srbiji: LR(lc).
Noemacheilus Hasselt 1823

Telo j izdueno, relativno robusno, napred iroko, u sredini cilindrino, a
u predelu repa bono spljoteno. Rep je slabije ili jae useene zadnje ivice.
Oko usta se nalazi 3 para brkova. Suborbitalne bodlje ne postoje. Bona li-
nija je potpuna ili nepotpuna. I pored izdvajanja roda BarbatulaLinck, 1789
iz ovog roda, naziv je za ostale vrste svog roda ostao validan, jer Barbatula
barbatula nije bila tipska vrsta roda Noemacheilus.
RIBE SRBIJE 189
Noemacheilus angorae Steindachner, 1897
GB angora loach
D 3-4+ 7-8; A 3 + 5; P 1 + 8-10; V 1-2 + 5-6; branchiospinae I krnog

luka 8-14. Zadnja ivica repnog peraja je slabo useena. Glava je relativno
velika. Repna drka je znatno nia od tela, a najvea visina tela je u nivou
poetka osnove lenog peraja. Naraste do 9 cm. ivi na ljunkovitom,
kamenitom i (ree) peskovitom dnu obraslom algama. Zabeleen je samo u
reci Strumici (jugoistona Makedonija), ali postoji mogunost da bude otkri-
ven i u Dragovitici, Lisinskoj, Boikoj i Brankovakoj reci (jugoistoini,
pogranini deo Srbije, podruje Bosilegrada), koje su pritoke Strume. Hrani
se larvama insekata i crvima faune dna. Mresti se od maja do jula. Polnu
zrelost stie pri duini od oko 5 cm. O ribolovnom znaaju nema podataka
(verovatno ga i nema). Status ugroenosti u Srbiji: DD.
190 FAMILIA SILURIDAE
Familia SILURIDAE
Somovi nastanjuju dublje delove sporotekuih reka i jezera centralne i
istone Evrope i Azije. Posebno vole stanita gde ima rupa u kojima mogu da
provedu dan u mirovanju, a preteno su aktivni nou. U okviru ove porodice
ima sitnih predstavnika veliine od 5 cm i krupnih dinova od 3 m duine.
Odlikuje ih par dugih brkova na gornjoj i 1-2 para kraih brkova na donjoj vili-
ci. Usta su popreno, terminalno postavljena na irokoj, pljosnatoj glavi.
Leno peraje je jako malo, a analno izuzetno dugake osnove. Koa je gola i
sluzava. Hrane se ribom i vodozemcima, izuzetno krupni primerci jo i vode-
nim pticama, pa i sitnim sisarima. Privredni znaaj im je svuda ogroman, a u
novije vreme se uspeno gaje kao konzumne ribe.
U vodama Jugoslavije postoji samo jedna vrsta.
Silurus sp.
S. glanis Linnaeus, 1758.
som
Silurus Linnaeus, 1758
Leno peraje je vrlo malo. Analno peraje je duge osnove (preko 1/2
totalne duine tela). Postoji 1 par dugakih, maksilarnih brkova i 1-2 para
znatno kraih, mandibularnih. Telo je golo, bez krljuti. U Evropi ive 2 vrste:
S. (Parasilurus) aristotelis (Grka) i S. glanis.
Silurus glanis Linnaeus, 1758 som

wells; Wels; silure glane; som
D 3-5; A 84-92. Glava je iroka, pljosnata. Donja vilica je malo dua od

gornje. Oi su veoma sitne. Na gornjoj vilici postoje 2 duga brka, koja, povi-
RIBE SRBIJE 191
jeni u nazad, premauju poetak osnove lenog peraja. Telo je cilindrino, a

rep bono spljoten. Naraste do 3 m i preko 100 kg teine (ima istorijskih
podataka o somovima od 250 kg). ivi u rekama i jezerima sliva Dunava,
Rajne, Dnjepra, Dona, Volge i drugih reka Rusije i Ukrajine. Podnosi i slabo
boatnu vodu, pa zalazi i u priobalje Baltikog i Crnog mora. Kod nas ivi u
slivu Dunava, ali nastanjuje i Vardar. Meutim, o njegovom prisustvu u Pinji
ili Lepencu nema podataka. Danju uglavnom miruje na veim dubinama reke
ili jezera, ili u sklonitima (rupe, korenje) uz strme obale, a nou je aktivan.
Hrani se rakovima, ribom, vodozemcima, vodenim pticama i sisarima, najvie
neposredno posle sumraka i pred zoru. Polnu zrelost stie sa 2-4 godine (pri
duini od 60-70 cm). Mresti se od maja do jula, u plitkim udubljenjima koje
iskopava mujak. enka polae 11-480 hiljada komada ikre, prenika 3-3.5
mm. Razvie in ovo traje 7-14 dana. ivotni vek mu je do 80 godina.
Komercijalno je veoma znaajna riba i u privrednom ribolovu lovi se bukom,
samolovnim alatima, a retko ploveim mrearskim alatima. U sportskom
ribolovu, za lov soma koriste se dubinske tehnike, sa ivom i mrtvom ribom,
glistama, pijavicama, durdubacima i rovcima kao najeim prirodnim mam-
cima, mada ima i bizarnih mamaca kao to su domai sapun, iva patka,
usirena krv, digerica i pilea creva. Lovi se i varaliarskim tehnikama (kaike,
duboko zaranjajui vobleri duine do 10 cm). Minimalna dozvoljena duina
ulova soma je 60 cm SL, a lovostaj traje od 31. maja do 15. juna. Status
192 FAMILIA ICTALURIDAE
Familia ICTALURIDAE
Predstavnici porodice cverglana su introdukovani u slatke vode Evrope iz
istonih delova Severne Amerike krajem 19. veka, najverovatnije radi rib-
njakog uzgoja. Veoma su se brzo aklimatizovali i rairili, pa su, kao rib-
arstveno neznaajna vrsta zbog rasta manjeg nego to se oekivalo, postali
riblji korov. Imaju masno (adipozno) peraje, 4 para brkova, telo bez krljuti i
analno peraje relativno kratke osnove. Kako imaju jako irok spektar ishrane,
konkurenti su svim predstavnicima nativne ihtiofaune, a u vreme mresta
predatori ikre. S obzirom na skromnu veliinu primeraka evropskih populaci-
ja, nemaju skoro nikakav privredni znaaj.
U evropskim, pa i naim vodama ivi samo jedna, mada ima podataka o
prisustvu dve vrste u Evropi.
Ictalurus sp.
I. nebulosus Le Sueur, 1919
cverglan
Ictalurus Rafinesque, 1820
Na gornjoj vilici su 2 para duih brkova, a na donjoj 2 para kraih. Prva
bica lenog i grudnih peraja je tvrda, snana i nazubljena. Iza lenog, nalazi
se masno peraje. Repno peraje je zaobljeno ili jedva malo useeno pozadi.
Kod nekih vrsta bona linija moe biti nepotpuna. Za Evropu se navode dve
introdukovane vrste: Ictalurus melas i I. nebulosus.
Ictalurus nebulosus (Le Sueur, 1819)
cverglan, (patuljasti ameriki somi)
brown bullhead; Katzenwels; poisson-chat
D 1+7; A 1+17-28; P 1+8-9; V 8. Zadnja ivica prve, tvrde bice na grud-

nim perajima je snano nazubljena; kod starijih riba to je slabije izraeno.
Repno peraje je slabo useeno pozadi. Masno peraje je malo, postavljeno u
RIBE SRBIJE 193
nivou zadnjeg dela osnove analnog. Bona linija je potpuna. Telo je tamno-
smee boje, sa ljubiasto-zelenim odsjajem, odozdo beliasto. Naraste do
45 cm i 2 kg, obino znatno manji. Nastanjuje muljevito dno sporotekuih i
stajaih voda. Hrani se beskimenjacima dna, insektima, ikrom riba i mlai.
Mresti se u prolee. U plitka udubljenja na dnu polae 4-5 hiljada komada
ikre prenika oko 3 mm. Oba roditelja vode brigu o ikri i mladima. Razvie in
ovo traje 4-6 dana. ivotni vek mu je 13 godina, moda i vie. Krupan cver-
glan ima odreen sportsko-ribolovni znaaj i lovi se dubinskim tehnikama na
najraznovrsnije mamce. Status ugroenosti u Srbiji: NE.
Familia GADIDAE
Bakalarke su, osim jedne jedine vrste, iskljuivo morske ribe. ive u blizi-
ni dna ili na samom dnu, preteno na veim dubinama. Samo mali broj vrsta
ivi u slobodnoj vodi, na velikim dubinama ili ispod same povrine vode. Broj
predstavnika na severnoj hemisferi je daleko vei nego na junoj. Sve
bakalarke su tipini predstavnici hladnih mora. Imaju dva ili tri lena i jedno
ili dva analna peraja. Veina ima brk na vrhu donje vilice. Usta su im velika,
sa puno sitnih zuba. U perajima nemaju tvrdih bica, a krljuti su im cikloidne
i vrlo sitne. Poznate su kao ribe izuzetne plodnosti. Od velikog su komerci-
jalnog znaaja, pa su itave ribarske flote orijentisane na njihov izlov.
U rekama crnomoskog sliva ivi 1 vrsta 1 roda.
Lota sp.
L. lota (Linnaeus, 1758)
mani
194 FAMILIA GADIDAE
Lota Cuvier, 1829

Telo je izdueno, u prednjem delu cilindrino, pozadi bono spljoteno.
Glava je relativno velika i dorzoventralno spljotena. Gornja vilica je dua od
donje. Imaju 1 dui brk na vrhu donje vilice i 2 kraa na rostrumu, pred pred-
njom nozdrvom svaki. Analno peraje je dugako gotovo kao i drugo leno.
Repno peraje je pozadi zaobljeno. Jedini je rod cele ove porodice koji ivi u
slatkim vodama.
Lota lota (Linnaeus, 1758) mani (menjka)
GB burbot; Rutte; lote de rivire; nalim
D1 9-16; D2 67-93; A 63-85; P 18-21; V 5-8;C 6-8; vertebrae 58-66;

branchiostegalia 7-8; branchiospinae 5-12. Maksimalna visina tela iznosi 13-
21.5 % standardne duine tela. Lea su mrke boje, sa svetlijim mrljama, a
bokovi i trbuh svetliji. Naraste do 1.2 m i 32 kg (Sibir), obino mnogo manji
(do 0.75 m). Nastanjuje reke i jezera, gde boravi na veoj dubini. Aktivniji je
tokom noi i u hladnijem delu godine. Danju miruje u rupi u kamenju ili
korenju drvea. Hrani se rakovima i sitnom ribom.
RIBE SRBIJE 195
Mresti se tokom zime. Polae do 3 miliona komada ikre. Razvie in ovo se

odvija na ljunkovitom dnu, gde ikra pada nakon oploenja i traje oko 2 nede-
lje. Polnu zrelost stie s 3-4 godine. ivotni vek je 12-13 godina. Kod nas nas-
tanjuje vode sliva Dunava. S obzirom na nepristupanost stanita tehnikama
privrednog ribolova, mani nije komercijalno vana vrsta. Ima odreen znaaj
u sportskom ribolovu i lovi se dubinskim tehnikama, sa sitnom ribom ili glis-
tama kao najeim mamcima. Status ugroenosti u Srbiji: LR(lc).
Familia SYNGNATHIDAE
Ovoj porodici pripadaju ribe iroko rasprostranjene u svim umerenim i
tropskim morima sveta. Telo im je spolja golo, bez krljuti, sa krutim kota-
nim ploama u dermisu, postavljenim u pravilne uzdune nizove. Nemaju
trbuna peraja, a predstavnici nekih rodova nemaju ni grudna, ni analno.
Oblik tela ih razdvaja na morska ila i morske konjice, to je specifian vid
mimikrije, s obzirom da ive u stanitima gde ima dosta morske trave
(Zostera sp.) ili druge vodene vegetacije. Usta su im srasla u cev, sa malim
otvorom na vrhu. Hrane se preteno sitnim, planktonskim ljuskarima.
Mujaci imaju na trbunoj strani tela kesu u kojoj inkubiraju jaja, a nakon
izvaljivanja mlai vode neko vreme aktivnu brigu o potomstvu.
U Dunavu je registrovano prisustvo jedne vrste, ali je mogue oekivati
nalaz vie vrsta:
Syngnathus sp.
S. abaster Risso, 1826
ilce kratkokljuno
Syngnathus Linnaeus, 1758
Grudna, repno i analno peraje postoje. Repno peraje ima 10 bica.
Mujak nosi oploenu ikru ispod repa. Postoje ploe i membranski nabori
inkubacionog podruja.
Syngnathus abaster Risso, 1826ilce kratkokljuno
GB shortnosed pipefish
196 FAMILIA GASTEROIDAE
Nejasnog taksonomskog statusa; u literaturi se, negde kao sinonim, a

negde kao zasebna vrsta, pominje i kao S. nigrolineatus Eichwald, 1831.
Oko tela ima 14-18, a oko repa 32-41 kotani prsten. D 24-40; P 10-14.
Leno peraje se prua preko 6-11 kotanih prstenova tela. Duina rostruma
iznosi najvie pola duine glave, a visina rostruma staje 2-4 puta u duinu
rostruma. Sredinji postorbitalni deo glave nije jasno uzdignut. Telo je
smekaste do zelenkaste boje, sa takama ili pojasevima na trupu i repu. Du
osnove lenog peraja esto ima taaka ili pruga. Naraste do 21 cm. Euri-
halina je vrsta. ivi meu algama i detritusom do dubine od 5 m. O ishrani
nema podataka. Mresti se od aprila do oktobra. Prenik oploene ikre je 1.6-
2 mm. U Srbiji je otkriven u erdap I akumulaciji, gde je verovatno donet bal-
astnom vodom bari iz Crnog mora. Nema nikakav ribolovni znaaj. Status
Familia GASTEROSTEIDAE
Koljuke ili gregorci su sitne, slatkovodne i morske ribe severne hemisfere.
Neke populacije su striktno vezane za slano ili slatkovodno stanite, ali ima i
takvih koje mogu boraviti u oba tipa, prema potrebi. Imaju vretenasto telo, bez
krljuti, sa kotanim ploama u dermis-u, iji stepen izraenosti u mnogome
zavisi od stanita. Ispred kompaktnog lenog peraja, koje se nalazi tano u
nivou analnog, nalazi se nekoliko bodlji. Trbuna peraja su takoe trans-
formisana u bodlju. Mujaci gregoraca grade gnezdo i vode brigu o potomstvu.
U slatkim vodama Jugoslavije konstatovane su dve vrste:
RIBE SRBIJE 197
1a. Na leima ima do 5 bodlji.

Gasterosteus sp.
G. aculeatus Linnaeus, 1758
trobodlja koljuka
1b. Na leima ima vie od 5 bodlji.
Pungitius sp.
P. platygaster (Kessler, 1859)
ukrajinska koljuka
Gasterosteus Linnaeus, 1758

Pre kompaktnog lenog peraja postoje 2-5 bodlji. Telo je pokriveno ko-
tanim ploama, koje mogu ponekad odsustvovati. Repna drka ima greben.
Branhiostegalna membrana je medijalno privrena za isthmus. Mujak u
vreme mresta od delova vegetacije pravi cevasto gnezdo i vodi brigu o
oploenoj ikri i mlai. Poligamna (poligina) vrsta.
Gasterosteus aculeatus Linnaeus, 1758
trobodlja, koljuka (gregorac)
three-spined stickleback; Stichling; epinoche;

Rkolyushka
Ima obino 3 zasebne bodlje pre kompaktnog lenog peraja. Trbuna

peraja imaju jednu pokretnu bodlju i jednu bicu. Telo prekriva razliit broj
ploa, direktno srazmeran salinitetu vode u kojoj populacija ivi. Duina
ploa je na isti nain uslovljena salinitetom. Naraste do 8 cm. ivi u slatkoj
vodi, boatnoj i priobalju mora. Van mresta, boravi u jatima. Hrani se beski-
menjacima i mlai riba. Mresti se od aprila do juna. Ima neproverenih
198 FAMILIA GASTEROIDAE
podataka o ulovima u podruju Panevakog rita, a otkriven skoro u erdap-

skoj akumulaciji . Gregorac nema nikakav ribolovni znaaj. Status ugroenos-
ti u Srbiji: DD.
Pungitius Coste, 1848

Dorzalno, ispred kompaktnog lenog peraja ima 6-12 bodlji, postav-
ljenih naizmenino levo-desno u odnosu na mediodorzalni poloaj. Rostrum
malo izduen. Trbuna peraja nisu daleko iza grudnih. P 1+0-2. Koa je gola
ili pokrivena tankim kotanim ploicama. Repna drka sa ili bez grebena.
Branhiostegalne membrane su meusobno spojene, obrazujui slobodan
nabor preko isthmus-a. Mujaci u mrestu grade gnezdo.
Pungitius platygaster (Kessler, 1859) ukrajinska koljuka
Ukrainian stickleback; ukrainskaya kolyushka
Ispred peraja na zadnjem delu lea ima 9 (8--10) bodlji. Na repnoj drci
nema bonog grebena. Bodlja trbunog peraja je izrazito nazubljena.
Naraste oko 7 cm. ivi u slatkoj i boatnoj vodi. Hrani se sitnim beskime-
RIBE SRBIJE 199
njacima. Mresti se u rano prolee. Mogue je da nastanjuje donji deo

Dunava, u erdapskim akumulacionim jezerima. Nema nikakav ribolovni
znaaj. Status ugroenosti u Srbiji: DD.
Familia PERCIDAE
Grgeke su, po broju predstavnika i rasprostranjenosti, jedna od naj-
znaajnijih porodica slatkovodnih (i u manjoj meri brakinih, a zanemarljivo
morskih) riba severne hemisfere, ali su introdukovane vetaki i na junu
(Australija i Novi Zeland). Odlikuju ih jedno ili dva lena peraja, sa prvim pe-
rajem ili prednjim delom peraja koje nosi tvrde i bodljikave bice. Drugo
leno, odn. zadnji deo lenog peraja ima savitljive, granate bice. Leno pe-
raje svojom maksimalnom visinom obino prelazi polovinu maksimalne
visine tela. esto na zadnjem kraju krnog poklopca imaju jednu bodlju.
Krljuti su ktenoidne. Grgeke su znaajne komercijalne i sportske ribe, a i
vetaki se gaje radi konzuma, mada u manjoj meri.
U Srbiji ive ribe 4 roda.
Klju za odreivanje rodova i vrsta

1a. Prvo i drugo leno peraje su jasno uoljivi, ma koliko da su blisko postavl-
jeni. (2)
1b. Postoji jedno leno peraje, iji je prednji deo vii i ine ga negranate
bodlje, a zadnji deo nii i ine ga meke, granate bice.
Gymnocephalus sp.
200 FAMILIA PERCIDAE
1b.1a. Prednji, bodljikavi deo lenog peraja sadri 11-16 bodlji. U bonoj
liniji se nalazi do 40 krljuti.
(1b.2)
1b.1b. Prednji, bodljikavi deo lenog peraja sadri 17-19 bodlji. U bonoj
liniji se nalazi preko 55 krljuti.
G. schraetzer (Linnaeus, 1758)
rac, prugasti balavac
1b.2a. Najvea visina tela i duina glave staju u totalnu duinu tela 4 puta
(tj. iznosi 25-28% standardne duine). Opna izmeu prve 3 bodljikave
bice analnog peraja je useena do 1/4 duine bodlji.
G. cernuus (Linnaeus, 1758)
balavac
1b.2b. Najvea visina tela i duina glave ne staju u totalnu duinu tela 4
puta (tj. iznosi 29-31 % standardne duine). Opna izmeu prve 3
bodljikave bice analnog peraja je useena do 1/3 duine bodlji.
G. baloni Holik & Hensel 1974
Balonov balavac
2a. Zadnji kraj os maxillare (gornje vilice) je slobodan. (3)
2b. Zadnji kraj os maxillare (gornje vilice) je prepokriven predonom koi-
com (os praeorbitale).
Zingel sp.
2b.1a. Prvo leno peraje nosi 13-15 bodlji, a drugo 18-20 bica.
Z. zingel (Linnaeus, 1766)
veliki vretenar
2b.1b. Prvo leno peraje nosi 8-9 bodlji, a drugo 12-13 bica.
Z. streber (Siebold, 1863)
mali vretenar
3a. Osnova prvog lenog peraja je dua od osnove drugog.
Perca sp.
P. fluviatilis Linnaeus, 1758
grge
3b. Osnova prvog lenog peraja nije dua od osnove drugog.
Stizostedion sp.
3b.1a. Zadnji ugao vilica ne dosee nivo zadnje ivice oka. Obrazi (boni
delovi glave) nose krljut na sebi. Pri vrhu vilica kod adulta nisu uoljivi
jaki, onjacima nalik zubi, dok su kod juvenila slabije izraeni. U bonoj
RIBE SRBIJE 201
liniji se nalazi 70-83 krljuti.

S. volgensis (Gmelin, 1788)
smu kamenjar
3b.1b. Zadnji ugao vilica dosee ili premauje zadnji ugao oka. Boni delovi
glave nisu skroz, ve samo mestimino obrasli krljuti. Pri vrhu vilica su
izraeni onjacima nalik, snani, zailjeni zubi. U bonoj liniji se nalazi
80-97 krljuti.
S. lucioperca (Linnaeus, 1758)
smu
Gymnocephalus Bloch, 1793
Telo je umereno izdueno i malo bono spljoteno. Usta su terminalno ili
neto subterminalno postavljena. Maksilarne kosti su pozadi slobodne, ne
prepokrivaju ih pozadi preorbitalne. Na glavi i na krnom poklopcu ima is-
pod koe kotana udubljenja. Ima 1 leno peraje, u prednjem delu sa tvrdim,
bodjastim, a u zadnjem sa mekim, granatim bicama.
Gymnocephalus baloni Holik & Hensel, 1974
Balonov balavac
GB Balon's ruffe; D Balon Kaulbarsch; R jorshc Balona
D 14-16+10-15; A 2+5-6; Llat 35-39. Telo je visoko preko 25% duine

tela (do 34 %), a glava velika, sa zatupastim, zaobljenim rostrumom, ija
duina nije vea od prenika oka. Glava je gola, bez krljuti, sa velikim ko-
tanim udubljenjima prepokrivenim koom. Telo je uto smee na leima i
bokovima, sa slabo izraenim smeim vertikalnim pojasevima (4-6), a na tr-
buhu uto. O veliini nema podataka. ivi u Dunavu, u jaoj vodenoj struji.
Ima ga jo u Dnjepru, koliko je za sad poznato. Hrani se verovatno larvama
insekata i raiima. O mrestu nema sigurnih podataka. Nema nikakav
ribolovni znaaj, mada je est neeljen ulov pri ribolovubele ribe onim te-
hnikama kojima se one love. Status ugroenosti u Srbiji: DD.
Gymnocephalus cernuus (Linnaeus, 1758) balavac
GB ruffe; D Kaulbarsch; F grmille; R jorshc
D 11-16+10-15; A 2+5-6; Llat 35-42; sLlat 5-7; iLlat 10-13; vertebrae 34-
36. Telo je umereno visoko (oko 25% duine tela), a glava velika (28.5-34%
duine tela), sa zatupastim, zaobljenim rostrumom, ija duina nije vea od
prenika oka. Glava je gola, bez krljuti, sa velikim kotanim udubljenjima
prepokrivenim koom. Boja tela je smea, sa tamnim mrljama i takama.
Naraste do 30 cm (u Sibiru do 50 cm). Nastanjuje ravniarske reke i jezera,
gde ivi pri dnu u malim jatima. Hrani se uglavnom larvama insekata i raii-
ma. Mresti se od marta do maja. Polae 50-100 hiljada komada ikre, koju
privrsti na kamenje i biljke. Razvie in ovo traje oko 12 dana. Polnu zrelost
stie sa 2 godine starosti. ivotni vek je oko 11 godina. Nema nikakav ribo-
lovni znaaj, mada je est neeljen ulov pri ribolovubele ribe onim tehnika-
ma kojima se one love. Status ugroenosti u Srbiji: LR(lc).
RIBE SRBIJE 203
Gymnocephalus schraetser (Linnaeus, 1758)

rac, (mrke)
G striped ruffe; DSchraetzer
D 17-19+11-14; A 2+5-7; Llat 55-65; vertebrae 38-40. Telo je izdueno

(visina tela je 19-24.2% duine), a glava dugaka (28-33% duine tela), sa
zailjenim rostrumom, mnogo duim od prenika oka. Usta su mala, subter-
minalno postavljena. Glava je gola, bez krljuti, sa kotanim udubljenjima na
bonim delovima i krnom poklopcu, prekrivenim koom. Telo je zeleno-
uto do smee-uto, sa 3 uzdune pruge na bokovima, esto nepotpune.
Naraste do 30 cm. ivi samo u Dunavu (srednji i donji tok), u dubini, pri dnu.
Hrani se raiima, larvama Chironomidae i mekucima. Mresti se od aprila
do maja. Oploenu ikru polae na kamenja i biljke u plioj vodi gde postoji
strujanje. Kao pripadnik III kvalitetne grupe, rac ima odreen privredno-
ribolovni znaaj i lovi se ploveim mrearskim alatima, mada su njegovi ulovi
sporadini. U sportskom ribolovu, lovi se dubinskim tehnikama, sa glistama
kao mamcem. Status ugroenosti u Srbiji: LR(lc).
Perca Linnaeus, 1758

Maksilarne kosti su slobodne, ne prepokrivaju ih pozadi preorbitalne.
Ima dva lena peraja, koja su meusobno blisko postavljena il povezana
membranom pri osnovi. Prvo leno peraje je due osnove i ine ga tvrde,
bodljaste, a drugo je krae i ine ga meke, granate bice. Zubi na vilicama su
sitni, otprilike jednaki po veliini. Rod sadri 3 vrste: evroazijsku P. fluviatilis,
srednjeazijsku P. schrenki i severnoameriku P. flavescens.
Perca fluviatilis Linnaeus, 1758grge (bandar, ostri)
GB Eurasian perch; DBarsch; Fperche fluviatile;

okun
Telo je kod mlaih primeraka izdueno, kod starijih robusno, visoko i

malo bono spljoteno. Maksimalna visina tela iznosi 26-38% duine tela.
Duina glave iznosi 27-36% standardne duine tela, a prenik oka 17-21.5%
duine glave. Usta su velika. Ima 2 lena peraja, blisko postavljena ili se
RIBE SRBIJE 205
dodiruju. Prvo je due osnove od drugog. D1 13-17; D2 1-3+12-15; A 2+7-

10; P 1+9-13; V 1+5; Llat 54-77; sLlat 5-10; iLlat 12-18; vertebrae 39-41.
Telo je uto-zeleno do tamno zeleno, sa vertikalnim crnim prugama. Trbuna,
repno i analno peraje su narandasti do jarko crveni. Moe narasti do 51 cm
i 4.75 kg, obino manji. ivi u rekama, barama i jezerima Evroazije, a zalazi i
u oslaene delove mora (npr. Baltiko). Aktivan je pri temperaturi vode veoj
od 4oC. Kod nas nastanjuje vode sliva Dunava i sliv Belog Drima, gde je ve-
taki unet. Ima ga i u egejskom slivu, pa je mogue da nastanjuje i donji deo
Pinje. Mladi ive u jatima, stare jedinke solitarne. Mladi se hrane beski-
menjacima dna, a odrasli primerci ribom i krupnim beskimenjacima. Mreste
se od marta (Balkan) do jula (Sibir). Ikru 12-300 hiljada komada) polae u
trakama na dno ili podvodnu vegetaciju. Razvie in ovo traje 8 dana/13oC,
odn. 14-17 dana pri temperaturama oko 10oC. Polnu zrelost stie sa 1-4
godine starosti. ivotni vek mu je preko 18 godina (do 21 godine u Gru-
anskom jezeru). Spada u III kvalitetnu grupu ribe i lovi se uglavnom stacio-
narnim mreama, manje samolovnim alatima. Cenjena je sportsko-ribolovna
vrsta, posebno krupni primerci i moe se loviti i dubinskim i tehnikama ribolo-
va na plovak, sa glistama, crvima i repom male ribe kao mamcima, kao i
varaliarskim tehnikama, svim vrstama varalica manje veliine. Status
Stizostedion Rafinesque, 1820

Validnost naziva roda je pod znakom pitanja, jer je poznat stariji sinonim
Sander Linnaeus, 1758. Telo je izdueno, cilindrino na preseku. Glava je
napred zailjena. Usta su velika, zadnji ugao vilica premauje nivo sredine
oka. Maksilarne kosti nisu prepokrivene pozadi preorbitalnom. Ima 2 jasno
razdvojena lena peraja, od kojih je prvo (sa bodljastim bicama) krae
osnove od drugog (sa granatim, mekim bicama) ili su jednaka. U vilicama
mogu biti snani, iglasti, onjacima nalik zubi. Rod sadri 5 vrsta, 3 evro-azi-
jske (S. lucioperca, S. volgensis i S. marinus) i 2 severnoamerike (S. vit-
reum i S. canadensis).
Stizostedion lucioperca (Linnaeus, 1758) smu
GB pikeperch; Zander; sandre; sudak

RIBE SRBIJE 207
Telo je izdueno, sa maksimalnom visinom koja iznosi 17-24% duine

tela. Glava je relativno velika (27-35% duine tela). Zadnji ugao vilica dosee
ili premauje nivo zadnje ivice oka. Kod odraslih, u vilicama se vide snani,
iglasti, onjacima nalik zubi. krni poklopci su goli ili samo delimino
pokriveni krljutima. D1 13-17; D2 1-3+19-24; A 2-3+10-14; P 1+14-15; V
1+5; Llat 80-97; sLlat 12-15; iLlat 16-24; branchiospinae 10-16; vertebrae
45-48. Telo je uto-zelene boje. sa nepravilnim tamnijim vertikalnim pruga-
ma. Naraste do 1.3 m i 15 kg. ivi u rekama i jezerima, preteno na tvrem
dnu. Hrani se ribom od jeseni svoje prve godine ivota. Mresti se od aprila do
juna na kamenitom dnu. Par pravi gnezdo, polae 13-300 hiljada komada
ikre i vodi brigu o ikri. Razvie in ovo traje 2 nedelje. Polnu zrelost stie sa 2-
4 godine. ivotni vek je oko 16 godina. Autohtona je riba Dunavskog sliva i
slivova Baltikog i Severnog mora, ali je uspeno introdukovan irom Evrope.
Smu je kao pripadnik I kvalitetne grupe izuzetno cenjena vrsta ribe. U
privrednom ribolovu se lovi stajaim i ploveim mrearskim, samolovnim i
udiarskim alatima (samica, struk), a u sportskom ribolovu koriste se sve
tehnike. Od prirodnih mamaca, najee se koriste ive ribice (uklije, glavoi,
legbabe, krkue) ili pare ribice, posebno rep, a od vetakih varalice
(silikonske veliine 5-10 cm, vobleri veliine 4-10 cm, kaike uske siluete),
ponekad u kombinaciji sa krupnim vetakim muicama. Dobre rezultate u
ribolovu smua pokazuju tehnika ribolova povlaenjem (muvanjem).
Minimalna dozvoljena duina ulova smua je 35 cm SL, a lovostaj traje od 1.
marta do 30. aprila. Status ugroenosti u Srbiji: LR(lc).
Stizostedion volgensis Gmelin, 1788 smu kamenjar
GBVolga pikeperch; DVolgazander; R bershc
Telo je izdueno, visina iznosi 19-24% duine tela. Glava je velika (27-
31% duine tela). Zadnji ugao vilica ne dosee nivo zadnje ivice oka. kod
odraslih, zubi su sitni, priblino iste veliine; kod mlaih primeraka postoje
izdueni, onjacima nalik zubi. krni poklopci i bokovi glave su potpuno
prekriveni krljutima. D1 13-14; D2 1-2+19-23; A 2+8-10; P 1+15-15; V
1+5; Llat 70-83; sLlat 11-13; iLlat 16-20; vertebrae 45; branchiospinae 15-
19. Telo je uto-zelene boje, sa nepravilnim vertikalnim prugama. Naraste do
50 cm i 1.4 kg. ivi u rekama i jezerima, uglavnom na tvrem dnu. Hrani se
krupnijim beskimenjacima dna, samo krupni primerci sitnom ribom. Mresti
RIBE SRBIJE 209
se na tvrdom dnu, u podvodnoj ve-getaciji, od aprila do maja. Polnu zrelost

stie sa 3-4 godine. ivi u Dunavu, Donu, Volgi i Uralu. Smu kamenjar je pri-
padnik I kvalitetne grupe i cenjena je vrsta ribe. U privrednom ribolovu se
uglavnom lovi ploveim mrearskim alatima i, ree, udiarskim alatima (sam-
ica, struk), a u sportskom ribolovu koriste se sve tehnike. Od prirodnih
mamaca, najee se koriste ive ribice (uklije, glavoi, legbabe, krkue) ili
pare ribice, posebno rep, a od vetakih varalice (silikonske veliine 5-10
cm, vobleri veliine 4-10 cm, kaike uske siluete), ponekad u kombinaciji sa
krupnim vetakim muicama. Dobre rezultate u ribolovu smua kamenjra
pokazuje tehnika ribolova povlaenjem (muvanjem). Minimalna dozvoljena
duina ulova smua kamenjara je 25 cm SL, a lovostaj nije propisan, ali se u
praksi obino primenjuje onaj koji vai za smua. Status ugroenosti u Srbiji:
LR(lc).
Zingel Cloquet, 1817

Telo je jako izdueno, vretenasto. Glava je jako zailjena, donekle
spljotena, velika. Usta su mala, subterminalna, sa gornjom vilicom koja je
napred vrhom neto ispred vrha donje. Maksilarne kosti su pozadi pokrivene
preorbitalnim (lacrymalia). Ima dva razmaknuto postavljena lena peraja,
prvo sa bodljikavim, a drugo sa mekim, granatim bicama. Od tri vrste ovog
roda, jedna je (Z. asper) endemit reke Rone (juna Francuska).
Zingel streber (Siebold, 1863)mali vretenar
GBstreber; DStreber
Telo je izdueno i vretenasto. Glava je napred zailjena. Oba lena pera-

ja su priblino jednakih duina osnove. Trbuna peraja su skoro 2 puta dua
od grudnih. Repna drka je jako tanka i dua je od osnove D2. D1 7-9; D2
1+11-13; A 1+9-12; V 1+5; Llat 70-83; sLlat 5-6; iLlat 10-13; vertebrae 43-
45. Telo je smee-uto, sa nepravilnim vertikalnim tamnim mrljama na lei-
ma i bokovima. Trbuh je ukast. Naraste do 22 cm. ivi u dubljim delovima
reka sliva Dunava (nominotipska podvrsta) i Vardara (podvrsta Z. s. balcani-
cus (Karaman, 1936), iznad peskovitog i ljunkovitog dna gde je jae stru-
janje vode, u malim jatima. U Neri (juni Banat) je opisana zasebna podvrs-
ta, Z. s. nerensis Banarescu & Nalbant, 1979. Mali vretenar se hrani beski-
menjacima dna, uglavnom nou. Mresti se od marta do aprila. Prilino je
retka vrsta. Zbog retkosti i male veliine ima samo ogranien sportsko-
ribolovni znaaj i ulovi se obino sluajno, dubinskom tehnikom, sa glistom
kao mamcem. Minimalna dozvoljena duina ulova malog vretenara je 15 cm
SL, a lovostaj nije propisan. Status ugroenosti u Srbiji: DD.
70-83
RIBE SRBIJE 211
Zingel zingel (Linnaeus, 1766) veliki vretenar
GBzingel; DZingel
Telo je izdueno i vretenasto. Drugo leno peraje je due od prvog.

Trbuna peraja su do 1.5 puta duine grudnih. Repna drka je umereno tanka,
i kraa je od osnove D2. D1 13-15; D2 1+17-20; A 1-2+11-13; Llat 83-95;
sLlat 8-9; iLlat 14-19; vertebrae 47-49. Telo je uto-zelene do zelene boje, sa
nepravilnim, crnim, vertikalno izduenim mrljama. Trbuh je ut. Naraste do 48
cm. ivi u dubljim delovima reka (Dunav, Dnjestar i pritoke) iznad peskovitog
i kamenitog dna i na njemu. Hrani se beskimenjacima dna. Aktivan je nou.
Polno sazreva u 3. godini ivota. Mresti se od marta do maja, na ljunkovitoj
podlozi. Ikru, do 5000 komada, polae u podlogu. Veoma je redak. Veliki
vretenar je pripadnik II kvalitetne grupe (mada bi trebalo da bude u I), ali je
redak ulov privrednih ribolovaca, uglavnom u ploveim mrearskim alatima. U
sportskom ribolovu, njegovi su ulovi vie sluajnost nego planiran dogaaj, pri
ribolovu dubinskim tehnikama sa glistom ili sitnom ribom kao mamcem.
Minimalna dozvoljena duina ulova velikog vretenara je 25 cm, a lovostaj nije
propisan. Status ugroenosti u Srbiji: LR(nt). Postoji predlog da se ogranii
ulov na 1 primerak dnevno.
212 FAMILIA CENTRARCHIDAE
Familia CENTRARCHIDAE
Porodica basova i sunica je u fauni Evrope alohtona, a poreklom je iz
Severne Amerike. Obuhvata slatkovodne ribe, bono spljotenog tela, sa jed-
nim lenim perajem. Imaju cikloidnu krljut. Jezik, uz kosti vilica, takoe nosi
zube. Karakterie ih interesantno reproduktivno ponaanje, koje ukljuuje
izgradnju gnezda i brigu o potomstvu.
Pretpostavlja se da su prvo unesene neke vrste sunica, kao akvari-
jumske i ukrasne ribe, a potom basovi, kao cenjene sportske ribe.
U vodama Jugoslavije konstatovane su 2 vrste iz 2 roda.
1a. U bonoj liniji postoji manje od 50 krljuti. Najvea visina tela ne moe
da stane u standardnu duinu tela 3 puta.
Lepomis sp.
L. gibbosus (Linnaeus, 1758)
sunica
1b. U bonoj liniji postoji vie od 55 krljuti. Najvea visina tela moe da
stane tri puta u standardnu duinu tela.
Micropterus sp.
M. salmoides (Lacepede, 1802)
velikousti bas, pastrmski grge
Lepomis Rafinesque, 1819

Telo je visoko i bono spljoteno. Imaju 1 leno peraje, napred sa bodlji-
kavim, a pozadi sa mekim, granatim bicama. Zadnji deo lenog peraja jedva
je malo vii od prednjeg ili je iste visine.
RIBE SRBIJE 213
Lepomis gibbosus (Linnaeus, 1758) sunica

G pumpkinseed; Sonnenbarsch; perche soleil
Telo je jako visoko (44-50% duine) i bono spljoteno. Glava je velika

(31-39 % standardne duine). Zadnji ugao vilica ne dosee do nivoa sredine
oka. D 9-11+9-12; A 3+9-11; V 1+5; Llat 35-47; sLlat 5-7; iLlat 11-15.
Osnovna boja je maslinasto-zelena do zlatno-smea, sa metalno plavo-zele-
nim arama. Trbuh je narandasto-ut. Na vrhu krnog poklopca se nalaze
crna (oiviena uto) i grimizna pega. Naraste do 25 cm. ivi u stajaim
vodama (bare, akumulacije i jezera), u priobalju obraslom gustom vegetaci-
jom, u jatima. Hrane se beskimenjacima (raii i larve insekata), krupni
primerci i mlai riba. Mreste se krajem prolea i poetkom leta. Mujak
repom izdubi rupu u peskovitom dnu, gnezdo, u kome se polae ikra (0.6-5
hiljada komada), o kojoj brigu vodi mujak. Razvie in ovo traje 3-5 dana.
Polnu zrelost stie s 3 godine. ivotni vek je do 9 godina. Poetkom XX veka
ova vrsta je radi uzgoja u akvarijumu prenesena iz istonih delova Severne
Amerika u Evropu, po kojoj se iroko rairila. Nema nikakav privredno-
ribolovni znaaj. U sportskom ribolovu, est je neeljen ulov pri ribolovu na
plovak, sa crvima i glistama kao mamcima. Status ugroenosti u Srbiji: NE.
214 FAMILIA CENTRARCHIDAE
Micropterus Lacepede, 1802

Telo je izdueno i robusno. Imaju 1 leno peraje, koje napred ine tvrde,
bodljikave, a pozadi meke, granate bice; kod nekih vrsta mogu biti razdvo-
jeni velikim usekom, pa izgleda kao da su 2 lena peraja. Zadnji deo, sa gra-
natim bicama, vii je od prednjeg, sa bodljama.
Micropterus salmoides (Lacepede, 1802)
velikousti bas (pastrmski grge)
GBlargemouth bass
Usta su vrlo velika, zadnji ugao vilica daleko premauje nivo zadnje ivice
orbite.Duina glave je oko 1/4 standardne duine. D 10-11+12-13; A 3+10-
11; Llat 60-70. Lea su smee-zelena, a bokovi zelenkasto-uti, sa zeleno-
smee izmramoriranim arama. Mlai primerci imaju vie utih nijansi, sa
mrkim mrljama koje obrazuju uzdunu prugu po sredini bokova. Trbuh je beo.
Naraste do 83 cm i 6.5 kg, obino znatno manji.
RIBE SRBIJE 215
ivi u stajaim i sporotekuim vodama, u jatima. Hrani se larvama insekata i

raiima kao mlad, odrasli jedu sitnu ribu. Mresti se od marta do jula. Gnezdo
prave u vidu jame u peskovitom ili ljunkovitom dnu, ponekad do 1.5 m u
preniku. Polau najvie 11.5 hiljada komada ikre, koju uva mujak. Razvie in
ovo traje 2-5 dana. Polnu zrelost stie sa 2-4 godine. ivotni vek je do 15 go-
dina. Unesen je iz Severne Amerike u centralnu Evropu, odakle se proirio kod
nas, u vode hidrosistema Dunava u Bakoj (kanal Dunav-Tisa-Dunav). Za sada
nema nikakav privredno-ribolovni znaaj, mada je mogu ribolov stacionarnim
mreama i samolovnim alatima. Meutim, bas je izrazita sportska riba i lovi se
na razne vetake mamce, uglavnom varalice najrazliitijih tipova, veliine do
10 cm, pa i vee. Status ugroenosti u Srbiji: NE.
Familia GOBIIDAE
Porodica glavoa obuhvata preko 1800 vrsta sitnih (od 3.2-34.5 cm),
preteno morskih, bentosnih riba litorala i sublitorala. Neke morske vrste vode
neritski nain ivota. Druge vrste glavoa zalaze i u brakine i u slatke vode, a
ima i iskljuivo slatkovodnih vrsta. Rasprostranjeni su irom sveta, u toplijim
umerenim i tropskim vodama. Karakteriu ih dorzoventralno spljotena glava
sa dorzolateralno postavljenim oima, irokim obraznim delovima i uzanim
interorbitalnim prostorom; srasla trbuna peraja u trbuni disk (osim kod ner-
itskih vrsta); dva lena peraja, od kojih prvo nosi samo negranate bodlje, a
drugo jednu negranatu i vie granatih, mekih bica; veoma modifikovan sis-
tem lateralnih organa, posebno na glavi, sa neuromastima grupisanim u
nizove senzornih papila i senzornim kanalima, ije prisustvo i raspored imaju
veliki taksonomski znaaj. Veina pridnenih glavoa su intermitentni plivai,
teritorijalni su i hrane se beskimenjacima dna i sitnom ribom. Mreste se s
prolea i leti, viekratno, ispod kamena ili ljuture krupnih mekuaca. Mujak
vodi brigu o ikri. Mla veine vrsta prolazi kroz planktonski stadijum, koji se
zavrava spajanjem trbunih peraja u disk i sputanjem na dno.
U vodama crnomorskog sliva Jugoslavije ive predstavnici 1 roda sa 5
vrsta. Oekuje se poveanje broja rodova i vrsta.
Neogobius sp.
Klju za odreivanje vrsta:
1a.1a. Membrana na prednjem delu trbunog diska ima picaste bone

renjeve, ija je duina jednaka 1/6 do 1/2 irine zadnje ivice. Krljuti
216 FAMILIA GOBIDAE
zadnjeg dorzalnog dela glave su ktenoidne. Interorbitalno rastojanje odgo-

vara 8/10-9/10 prenika oka. irina gornje usne je 3/5-2/3 bono merenog
preorbitalnog rastojanja. Visina repne drke odgovara 2/3-3/4 njene duine.
N. kessleri (Gunther, 1861)
glavata ruica (glavo)
1a.1b. Membrana na prednjem delu trbunog diska nosi male, oble
renjeve, ija je duina manja od 1/6 irine zadnje ivice, ili ih nema
uopte. (1a.2)
1a.2a. Prednje nozdrve su u vidu kratkih cevica, koje ne doseu gornju
usnu.
(1a.3)
1a.2b. Prednje nozdrve su u vidu dugakih cevica, koje premauju gornju
usnu. U bonoj liniji ima 36-48 krljuti.
N. marmoratus (Pallas, 1811)
glavo (ruica) cevonos
1a.3a. Zadnji dorzalni deo glave, pre nivoa preoperkuluma je go, bez krljuti.
N. gymnotrachelus (Kessler, 1857)
glavo trka
1a.3b. Zadnji dorzalni deo glave, pre nivoa preoperkuluma je pokriven
krljutima. (1a.4)
1a.4a. Zadnji dorzalni deo glave je pokriven cikloidnim krljutima, a ostatak
tela ktenoidnim krljutima. Na sredini predzadnje i zadnje tvrde bice
prvog lenog peraja nalazi se tamna mrlja, oiviena svetlom (uto-oker)
bojom. Vrhovi neparnih peraja svetlim (ukasto-beliastim) oivieni.
Zadnji ugao vilica dosee ili premauje prednju ivicu orbite.
N. melanostomus (Pallas, 1811)
glavo kruglak
1a.4b. Zadnji dorzalni deo glave je pokriven ktenoidnim krljutima, kao i
ostatak tela. Na prvom lenom peraju nema tamne mrlje. Vrhovi
neparnih peraja nisu posebno obojeni. Zadnji ugao vilica je u nivou
izmeu zadnje nozdrve i prednje ivice orbite.
N. fluviatilis (Pallas, 1811)
glavo (ruica) peskar
RIBE SRBIJE 217
Neogobius Iljin, 1927

Suborbitalne papile su rasporeene u 7 poprenih nizova, obino 4 ispred
i 2 donjim delom ispod uzdunog niza b. Niz a ne postoji. Prednji i zadnji oku-
loskapularni i preoperkularni kanal postoje. Dorzalni deo glave i predorzalno
podruje lea su bar delimino pokriveni krljutima, a bokovi glave su goli.
Prednja nozdrva je cevasta, sa malim koastim izratajem koji polazi sa ivice.
Nema slobodnih bica grudnih peraja. Trbuni disk je potpun, katkad sa bo-
nim renjevima. D1 VI; D2 I+13-20; A I+11-16; P 14-21. Krljuti ktenoidne, sa
42-75 nizova du boka tela. Ponto-kaspijski rod, sa vie podrodova, od kojih
kod nas ive predstavnici 4 podroda: Apollonia Iljin, 1927 (N. fluviatilis i N.
melanostomus); Babka Iljin, 1927 (N. gymnotrachelus); Ponticola Iljin,
1927 (N. kessleri); Proterorhinus Smit, 1899 (N. marmoratus).
Neogobius fluviatilis (Pallas, 1811)
glavo peskar (ruica)
sand (monkey) goby; bichok pesochnik
Dorzalni deo glave je potpuno prekriven ktenoidnim krljutima. Visina

glave u nivou oka je otprilike jednaka irini u nivou gornjih ivica krnih pok-
lopaca. Interorbitalno rastojanje je manje od 3/4 prenika oka. Linija usta je
kosa na dole, a ugao vilica je u nivou izmeu zadnje nozdrve i prednje ivice
orbite. Predono rastojanje je vee od prenika oka za 60-ak %, a gornja usna
ima debljinu od 40-60% bonog preorbitalnog rastojanja, merenog od zadnje
ivice usne do prednje ivice oka. Trbuni disk je 90 i vie procenata duine
abdomena, merenog od prednje ivice osnove diska do prednje ivice anusa, sa
prednjom membranom, iji mali, zobljeni boni renjevi imaju irinu manju od
20% irine zadnje ivice sredinjeg dela prednje membrane. Visina repne drke
iznosi 50-60% njene duine. D1 VI-VII; D2 I+14-18; A I+12-17; P 16-19. Ll 52-
67. Vertebrae 32-34. Telo je boje peska ili svetlije. Mujaci tokom mresta
potamne, a ivice medijalnih peraja imaju ukasto-narandaste ivice. Narastu
do 20 cm. Nastanjuju priobalje Crnog mora, boatne i slatke vode (Bug, Dunav,
Dnjepar, Don, Volga, Ural), gde ih ima na peskovitomuljevitom dnu, u koje se
218 FAMILIA GOBIDAE
esto ukopavaju. Hrane se raiima, Polychaeta-ma, koljkama i larvama

Chironomidae. Kod nas je prisutna nominotipska podvrsta; kaspijska podvrsta
je N. f. palasi Berg, 1916. Mreste se od kraja prolea do sredine leta. Jaja
polau na kamenje ili listove vegetacije. Polnu zrelost stiu sa 2 godine, pri
duini od 8.5-10.5 cm, ali i sa 1 godinom, pri duini od svega 5.5 cm. ivotni
vek je najmanje 4 godine. Nemaju nikakav privredno-ribolovni znaaj, a i sport-
sko-ribolovni znaaj, osim kao mamca za lov smua i soma, vrlo je mali. Mogu
se loviti tehnikom na plovak i dubinskim ribolovom, sa glistom ili crvima kao
mamcima. Status ugroenosti u Srbiji: LR(lc).
RIBE SRBIJE 219
Negobius gymnotrachelus (Kessler, 1857)

glavo trka
racer goby; bichok gonec
Dorzalni deo glave je po sredini go, bez krljuti pre nivoa preoperkuluma,
kao i bokovi glave. Krljuti su ktenoidne. Visina glave u nivou oka je za oko
1/4 vea od irine glave u nivou gornje ivice krnog poklopca. Interorbita-
lno rastojanje iznosi 30-50% prenika oka. Ugao vilica je u nivou prednje
etvrtine oka. Preono rastojanje mereno bono jednako je ili je za 20% vee
od prenika oka. Debljina gornje usne je 60-75% bono merenog preoku-
larnog rastojanja. Duina trbunog diska iznosi 90-100% duine abdomena,
merenog od prednje ivice osnove diska do prednje ivice anusa. Prednja
membrana nema bone renjeve. Visina repne drke iznosi 50-60% njene
duine. D1 V-VII; D2 I+15-18; A I+12-16; P 16-18; V I 10 I. Ll 47-69. Ver-
tebrae 32-34. Telo je sivkasto-smee boje, sa 5-6 kosih tamnih pruga du
bokova. Mujaci su tamniji. Narastu do 17 cm. Nastanjuju brakine vode
ua reka i slatke vode, na peskovito-muljevitom dnu obraslom vegetacijom.
Pripadaju Ponto-kaspijskom basenu. U Dunavu su zabeleeni u podruju er-
dapa II i nizvodno. Hrane se raiima i larvama Chironomidae. Mreste se u
drugoj polovini prolea. Jaja polau ispod koljki i kamenja. Polnu zrelost
stiu sa 2 godine starosti. Zabeleena je hibridizacija sa N. kessleri. Kod nas
nema nikakav ribolovni znaaj. Status ugroenosti u Srbiji: DD.
220 FAMILIA GOBIDAE
Neogobius kessleri (Gunther, 1861)

glavo glava (pe)
bighead goby; bichok golovach
Dorzalni deo glave je potpuno pokriven ktenoidnim krljutima. Visina

glave iznosi 90-100% irine. Interorbitalno rastojanje iznosi 80-90% prenika
oka. Ugao vilica je u nivou ispod zenice. Preorbitalno rastojanje je 50-60%
vee od prenika oka. Debljina gornje usne ne prelazi 2/3 preokularnog ras-
tojanja merenog bono. Duina trbunog diska je oko 80% duine abdome-
na, sa prednjom membranom koja nosi velike, zailjene bone renjeve, ija
duina iznosi 20-30% irine zadnje ivice membrane. Visina repne drke je
60-75% njene duine. D1 V-VII; D2 I+16-19; A I+13-16; P 18-21. Ll 64-76.
Vertebrae 33-35. Boja tela je ukasto-ria do tamno siva, sa tamno smeim
ili crnim mrljama i arama. Narastu do 20 cm. Nastanjuju slatke vode, boat-
na ua reka i zalive Crnog mora, gde je dno kamenito i ima podvodnog kra
(panjevi, granje). Hrane se raiima i sitnom ribom, uglavnom malim glavoi-
ma. Mreste se u prvoj polovini prolea. Nemaju nikakav ribolovni znaaj.
RIBE SRBIJE 221
Neogobius melanostomus (Pallas, 1811)

glavo kruglak
round goby; bichok kruglyak
Dorzalni deo glave je pokriven cikloidnim, a ostali deo tela ktenoidnim

krljutima. Ugao vilica premauje prednju ivicu orbite. Duina glave staje u
visinu tela 5.5 puta. D1 V-VII; D2 13-18; A11-16; P 18-20;V 12; Ll 42-59; sp.
br. 9-12; vertebrae 31-32. Boja tela je ukasto-smea, sa tamnom mrljom
oivienom svetlim na sredini predzadnje i zadnje bodlje D1. Medijalna pera-
ja oiviena svetlim. Naraste do 25 cm. Nastanjuje Crno i Kaspijsko more i nje-
gove pritoke, kod nas samo u Dunavu nizvodno od brane Djedap II. Prisutna
222 FAMILIA GOBIDAE
je nominotipska podvrsta; druga podvrsta, N. m. affinis Berg, 1924, u

Kaspijskom moru. Odgovara im kamenito i ljunkovito, slabo obraslo dno.
Hrane se mekucima i raiima. Mreste se tokom cele sezone, od aprila do
avgusta, porcijalno. Kod nas nemaju nikakav privredno-ribolovni znaaj (u
Ukrajini i Rusiji su ekonomski vana vrsta), a i sportsko-ribolovni znaaj, osim
kao mamca za lov smua i soma, vrlo je mali. Moe se loviti tehnikom na plo-
vak i dubinskim ribolovom, sa glistom, crvima ili sadrajem kojki kao mam-
cima. Status ugroenosti u Srbiji: LR(lc).
RIBE SRBIJE 223
Neogobius marmoratus (Pallas, 1811)

glavo (ruica) cevonos
GBtubenose goby; Rbichok cucik
D1 VI-VII; D2 I+14-18; A I+12-15; P 14-16. Ll 42-50. Vertebrae 30-33.

Predorzalno podruje i dorzalni deo glave su pokriveni krljutima. Bokovi
glave su goli. Krljut je ktenoidna od nivoa zadnjeg dorzalnog dela glave.
Prednje nozdrve su izduene i premauju gornju usnu, ali nemaju nikakvih
dodatnih struktura. U grudnim perajima nema slobodnih bica. Trbuni disk
je potpun, sa prednjom membranom bez bonih renjeva. Boja tela je smea
do zeleno-uta, sa 5 irokih, nepravilnih, kosih tamnih pojaseva na bokovima.
Mujaci su tamniji. Narastu do 11 cm. Nastanjuju pliake boatnih i slatkih
voda, pod kamenjem ili u vodenoj vegetaciji. Hrane se raiima i insektima.
Mreste se od poznog prolea do sredine leta, ispod kamenja i ljutura kolj-
ki. Polnu zrelost stiu s godinu dana. Ima ih kod nas u Dunavu i pritokama.
Nemaju nikakav ribolovni znaaj. Status ugroenosti u Srbiji: LR(lc).
224 FAMILIA BLENIDAE
Familia BLENNIIDAE
Slingure su porodica sitnih riba, vezanih za litoral mora i okeana. Samo
manji broj vrsta nastanjuje i supralitoral. Nekoliko vrsta su izrazito eurihaline,
pa zalaze i u slatke vode, a nekoliko vrsta su slatkovodne. Koa im je gola, bez
krljuti. Prednji deo dugakog lenog peraja ine krute i negranate bice, a
zadnji meke. Analno peraje je takoe duge osnove. Trbuna peraja imaju
jugularni poloaj i rascepljena su na dva dela. Slingure su oviparne ribe.
Mujak vodi brigu o ikri i mlai. esto ive u kolonijama i imaju naznake soci-
jalnog ivota.
U pritokama Jadrana ivi 1 predstavnik.

Parablennius sp.
P. fluviatilis (Asso, 1801)
slatkovodna slingura
Parablennius Ribeiro, 1915
Branhiostegalne membrane ne prave nabor na isthmus-u. Tentakule se
nalaze pored nosnih otvora, iznad oiju ili na dorzalnom delu glave, debele su,
esto iz osnove granate. Supraorbitalne tentakule su troprstaste u svojoj gor-
njoj treini. Mekih bica lenog peraja ima 17-21. Zubi nalik onjacima kod
svih vrsta ovog roda postoje u donjoj, a kod veine i u gornjoj vilici.
Donjoviline kosti su povezane ligamentom. eone kosti nisu pokrivene
temenim.
Parablennius fluviatilis (Asso, 1801)
slatkovodna slingura
freshwater blenny ; blennie fluviatile
D1 12-13; D2 16-18; A 2+19; P 1+13; V 3. U gornjoj vilici nema zuba

nalik onjacima. Tentakule iznad oka su trograne, granaju se sa gornje
RIBE SRBIJE 225
treine duine tentakule. Lea su maslinasto-smea, bokovi zeleno-sivi, a

trbuh sivo-beo. Po lenom peraju su crvenkaste mrlje. Naraste do 15 cm.
Nastanjuje reke jadranskog sliva, pevashodno Beli Drim, gde ivi pod kamen-
jem u pliem priobalju. Hrani se beskimenjacima dna, raiima i sitnim riba-
ma. Mresti se od aprila do juna, pod kamenjem, gde mujak gradi gnezdo i
vodi brigu o ikri. Najverovatnije nema nikakav ribolovni znaaj. Status
ugroenosti u Srbiji: VU.
Familia COTTIDAE
Porodica skulpina obuhvata preteno morske ribe, ali ima i nekoliko
slatkovodnih predstavnika. Telo im je napred robusno, a glava velika, niska i iro-
ka. Pozadi se telo postepeno suava. Koa je debela, pokrivena kod nekih vrsta
kotanim ploama, bodljama ili nizom konih nabora, koso postavljenih.
Membrane krnih poklopaca su ventralno spojene i obrazuju nabor preko isth-
mus-a. Imaju dva odvojena lena peraja, prvo sa bodljama a drugo sa mekim
bicama. Analno peraje ne sadri bodlje. Grudna peraja su obino velika, visoko
postavljena na bokovima tela. Nemaju riblji mehur. ive na dnu u hladnim i
umerenim morima, u zoni plime i oseke i plitkom priobalju, ali ima vrsta koje ive
i do 2000 m dubine, dok su slatkovodne vrste malobrojne i ive u hladnim,
brzim reicama. Hrane se beskimenjacima, krupnije vrste ribom i rakovima.
U gornjim tokovima reka i potocima kod nas prisutna je samo jedna
vrsta.
Cottus sp.
Cottus gobio Linnaeus, 1758
pe
226 FAMILIA COTIDAE
Cottus Linnaeus, 1758

Telo je golo ili pokriveno sitnim bradaviastim izratajima. Gornji deo
glave je slabo oklopljen kotanim ploama, bez grebenova. Zubi postoje na
vilicama i vomeru, a na palatinumu ih nema. krne membrane se spajaju i
obrazuju nabor preko isthmus-a. D1 4-10; D2 13-22; A 9-22; V 1+3-4. Bona
linija je neprekinuta, ali je nepotpuna, sa sitnim porama. Vertebrae 31-38.
Cottus gobio Linnaeus, 1758 pe
GBbullhead (miller's thumb); DGroppe; Fchabot;

R bichok
D1 6-9; D2 15-19; A 11-15; P 12-15; V 1+4. Telo je golo, osim malih

grupa krljuti ispod grudnih peraja. Trbuna peraja su kratka i ne doseu
vrhom anus. Unutranje bice trbunih peraja su due od spoljanjih. U
bonoj liniji je 30-ak pora. Telo je smee, iarano svetlijim i tamnijim mrlja-
ma. Boja je vrlo varijabilna, zavisno od stanita.
RIBE SRBIJE 227
Naraste do 20.7 cm, obino mnogo manji. ivi na tvrdom dnu, pod kame-
njem u potocima i reicama i u priobalju jezera, sa jaim protokom. Sree se
i na 9 m dubine. Hrani se sitnim beskimenjacima dna, uglavnom larvama
insekata, ali i ikrom pastrmke, sa kojom deli stanite, a istovremeno je znaa-
jan za odrasle pastrmke kao njihov plen. Polno sazreva s 2 godine ivota.
Mresti se s prolea, od februara do juna. Polae nekoliko stotina komada ikre
pod kamenje. Mujak uva ikru oko 4 nedelje, koliko joj treba da se izvale
larve. Kod nas se sree u malim pritokama sliva Dunava. Nema nikakav
ribolovni znaaj, osim kao mamac za lov pastrmke ili mladice u krivolovu.
Mogue je uhvatiti ga tehnikom lakog dubinskog ribolova i ribolova na plo-
vak, sa glistom ili larvama vodenih insekata (tulari) kao mamcem. Status
228
ZOOGEOGRAFSKI PREGLED IHTIOFAUNE

JUGOSLOVENSKOG PODRUJA
Dananja ihtiofauna slatkih voda zapadnog i centralnog dela Balkanskog
poluostrva, kojeg obuhvataju jugoslovenske zemlje, nesumnjivo je nastala u
ovom obliku i sastavu nakon poslednje pleistocenske glacijacije (pre oko
10000 godina). Meutim, najvei deo Balkanskog poluostrva za vreme ledenih
doba pleistocena je ostao van ledene kape (izuzev pojedinih lednikih masa na
veim nadmorskim visinama), to je omoguilo brojnim ribljim vrstama da na
ovom podruju stvore refugijume (utoita), iz kojih su se, po zavretku virmske
glacijacije, vratile na sever, pre svega Dunavom. Postojanje brojnih izolovanih
delova omoguilo je stvaranje endeminih vrsta, posebno u junoevropskoj
diviziji (sliv Jadranskog mora) meu kojima se, na osnovu starosti pojedinih
basena (Ohridsko jezero iz tercijerapliocena), sa sigurnou mogu utvrditi i
paleoendemiti (relikti). O starosti te faune potvruju i paleontoloki nalazi sa
podruja Srbije i Hrvatske, zastupljeni uglavnom izumrlim vrstama recentnih
rodova koji i danas naseljavaju ovo podruje.
IHTIOFAUNA SRBIJE
Autohtona ihtiofauna slatkih voda centralnog i zapadnog Balkana (koja
bi obuhvatila vodene basene podruja izmeu junih oboda Alpa na
severozapadu, junih obodnih delova Panonske nizije na severu, junih
ogranaka Karpata na severoistoku, zapadnih delova Rodopskog masiva na
istoku i jugu te Dinarskih planina i obale Jadranskog mora na jugozapadu i
zapadu) pripada Holarktikoj regiji i Evro-Mediteranskoj subregiji.
U okviru Evro-Mediteranske subregije, autohtone slatkovodne ribe naeg
podruja pripadaju Centralnoevropskoj i Junoevropskoj diviziji.
U okviru Centralnoevropske divizije na obraenom podruju glavninu
ihtiofaune obuhvata subdivizija basena Dunava, koja je u okviru navedene
divizije najbogatija vrstama. Endemiti ovog basena su: Eudontomyzon dan-
fordi, Hucho hucho, Cobitis elongata, Gymnocephalus schraetser,
Gymnocephalus baloni. Subendemiti ovog basena su: Eudontomyzon
mariae, Umbra krameri, Zingel zingel, Zingel streber, Gobio uranosco-
pus, Gobio kessleri.
Na naem podruju su kao autohtone prisutne vrste sledeih zoo-
geografskih kategorija:
Holarktike vrste: Esox lucius, Thymallus thymallus, Lota lota.
Palearktike vrste: Phoxinus phoxinus, Gobio gobio, Barbatula bar-
batula, Rhodeus sericeus, Cyprinus carpio.
RIBE SRBIJE 229
Evro-Sibirske vrste: Rutilus rutilus, Leuciscus leuciscus, Leuciscus

idus, Tinca tinca, Carassius carassius, Perca fluviatilis, Gymnocephalus
cernuus, Acipenser ruthenus.
Evropske (ili delimino Zapadno-Azijske) vrste: Scardinius erythroph-
thalmus, Leuciscus cephalus, Alburnus alburnus, Alburnoides bipuncta-
tus, Blicca bjoerkna, Abramis brama, Barbus barbus, Misgurnus fossilis,
Salmo trutta, Chondrostoma nasus, Aspius aspius, Leucaspius delinea-
tus, Pelecus cultratus, Silurus glanis, Stizostedion lucioperca.
Ponto-kaspijske vrste: Alosa caspia, Alosa immaculata, Abramis sapa,
Gobio albipinnatus, Sabanejewia aurata, Acipenser nudiventris,
Acipenser gueldenstaedti, Chalcalburnus chalcoides, Pungitius platy-
gaster, Stizostedion volgensis, Gymnocephalus schraetser, Neogobius
melanostomus, Neogobius fluviatilis, Neogobius kessleri, Neogobius
gymnotrachelus, Neogobius marmoratus.
Severne vrste: Petromyzon marinus, Lampetra fluviatilis, Lampetra
planeri, Gasterosteus aculeatus.
U okviru Junoevropske divizije, na obraenom podruju su prisutni
predstavnici sledeih subdivizija:
Italija i okolna ostrva, sa endeminim vrstama: Alburnus albidus i
Rutilus basak.
Zapadni Balkan, koji obuhvata sliv Jadranskog i Jonskog mora, najbo-
gatija je subdivizija endeminim vrstama: Salmo marmoratus, Pachychilon
pictum.-
Sliv Egejskog mora, sa endeminim vrstama: Pachychilon mace-
donicus i Barbus cyclolepis.
Alohtona, introdukovana ihtiofauna uglavnom potie iz Istono-Azijske
(Pseudorasbora parva, Ctenopharyngodon idella, Carassius auratus,
Hypophthalmichthys molitrix, Aristicthys nobilis) i Severno-Amerike sub-
regije (Ictalurus nebulosus, Lepomis gibbosus, Micropterus salmoides,
Oncorhynchus mykiss, Salvelinus fontinalis), mada ima i introdukovanih
pripadnika Severne oblasti Centralno-Evropske divizije (Coregonus peled,
Salvelinus alpinus).
OBJANJENJE KORIENIH SIMBOLA
Ribnjaki uzgoj Ugroena (EN)
STANJE UGROENOSTI
Privredni ribolov Ranjiva (VU)
PRIVREDNI ZNAAJ
Sportski ribolov Nepoznat (DD)
Bez znaaja u ribarstvu Skoro nizak (LRnt)
Nizak (LRlc)
Privrednosportski znaaj
Uzgoj i sportski ribolov Ne odreuje se (NE)
Prekomeran ribolov Jezero

UGROAVAJUI INIOCI
Zagaivanje Bara i movara

TIP STANITA
Brane Donji tok reka
Isuivanje Srednji tok reka
Usko rasprostranjenje Gornji tok reka
Neodreeni
Bentivori
ISHRANA
Herbivori
Predatori
Planktivori
RIBE SRBIJE 231
Literatura:
Aganovi M. (1979). Salmonidne vrste riba i nji-

hov uzgoj. IGKROSvjetlost, OOUR Zavod za
udbenike, Sarajevo.
Anonimous (1985). International code of
Zoological nomenclature, Third edition,
addopted by the General Assembly of the
International Uniion of Biological Sciences.
International Trust for Zoological
Nomenclature, London.
Banarescu P. (1964). Fauna Republicii Populare
Romine. PiscesOsteichthyes. Academia
Republicii Populare Romine, Bucuresti.
Banarescu P. (1992). Zoogeography of fresh
waters. AULA-Verlag, Wiesbaden.
Berg L.S., B.S. Iljin, I.I. Kazanova, T.S. Rass &
A.N. Svetovidov (1949). Promislovie ryby
SSSR. VNIRO, Moskva.
Berrebi P. (1995). Speciation of the genus
Barbus in the north Mediterranean basin:
recent advances from biochemical genetics.
Biological Conservation 72: 237-249.
Boji C., Lj. Debeljak, T. Vukovi, B. Jovanovi-
Krljanin, K. Apostolski, B. Ranianin, M.
Turk, S. Volk, . Drecun, D. Habekov, .
Hristi, N. Fijan, K. Paur, I. Bunjevac, .
Maroevi (1982). Slatkovodno ribarstvo.
Poslovna zajednica slatkovodnog rivarstva
Jugoslavije, Ribozajednica, Jugoslavenska
medicinska naklada, Zagreb.
Budakov, Lj. (1986). Ekologija tukeEsox lucius
L. (Pisces, Esocidae) u vodama Vojvodine.
Doktorska disertacija, Univerzitet u Novom
Sadu, Novi Sad, 191 p.
Caki, P. (1983). Pseudorasbora parva Schlegel,
Pisces Cyprinidae nova vrsta za ihtiofaunu SR
Srbije. Drugi simpozijum o fauni SR Srbije,
Zbornik saoptenja. Beograd.
Caki, P. (1983). Najseverniji nalaz vrste
Pseudorasbora parva (Schlegel, 1842) u
Jugoslaviji i prvo nalazite za SAP
232 LITERATURA
Vojsvodinu. Biosistematika 9: 151-153.

Caki, P. & . Hristi (1987). Ihtiofauna
Panevakog rita sa posebnim osvrtom na
alohtone vrste riba. Glasnik Prirodnjakog
muzeja u Beogradu, B 42: 103-118.
Camp, W.H. & C.L. Gilly (1943). The structure
and origin of species. Brittonia 4: 323-385.
Craig J.F. (1987). The biology of perch and relat-
ed fish. Croom Helm, London.
Crivelli, A.J. (1996). The freshwater fish endemic
to the northern Mediterranean region. An
action plan. Tour du Valat Publication, Tour
du Vlata, 171 p.
De Carli, F. (1978). The world of fish. Gallery
Books, New York.
Deli, A. (1985). Duinski i teinski rast riba u
otvorenim vodama novogradike opine.
Ribarstvo Jugoslavije 40: 80-85.
Dimovski A. & R. Grupe (1975). Varijabilnost
vrste Alburnus alburnus L. u razliitim
basenima Makedonije. Ichthyologia 7: 1-10.
oni, M. & R. Jeinac (1991). Dunav od
Bezdana do Timoka. Pronalazatvo, Beograd,
92 p.
uli, B. (1973). Zoologija Vertebrata. Sveuilite
u Zagrebu, Prirodoslovno-matematiki fakul-
tet, Zagreb.
Elvira B. (1987). Taxonomic revision of the genus
Chondrostoma Agassiz, 1835 (Pisces,
Cyprinidae). Cybium 1: 111-140.
Grupe R. & A. Dimovski (1976). Morfoloka
karakteristika na pretstavitelite od rodot
Noemacheilus (Pisces, Cobitidae) vo
Makedonija. U: 50 godini rabota na
Prirodnonauniot muzej na Makedonija.
Skopje, pp. 27-37.
Hegedi A., M. Nikevi, B. Mikovi, D.
Jankovi & R.K. Anus (1991). Discovery of
the goby Neogobius gymnotrachelus in
Yugoslav fresh waters. Arh. biol. nauka 43 (3-
4): 39P-40P.
RIBE SRBIJE 233
Himberg, K. J.M. (1970). A systematic and zoo-

geographic study of some North-European
coregonids. IN: BIOLOGY OF COREGONID FISHES.
(Ed. C.C. Lindsey & C.S. Woods). University
of Manitoba Press, Winnipeg.
Hristi, . & I. Bunjevac (1991). Gajenje
slatkovodnih riba. Graevinska knjiga,
Beograd.
IUCN (1994). Red List Categories. IUCN, Gland,
Switzerland.
IUCN (1995). Draft guidelines for applying the
IUCN Red List Categories at the National
Level. Result of the Natioonal Red List
Workshop. Gland, Switzerland.
Jankovi, D. (1960). Sistematika i ekologija liplje-
na Jugoslavije. Bioloki institut, Beograd,
144p.
Jankovi, D. (1994). Ichthyofauna. p. 131-136. In:
The Danube in Yugoslavia. Ed. Jankovi D. &
M. Jovii. Belgrade.
Jankovi, D., A. Hegedi & J. Krpo (1987).
Taxonomische und kologische
Charakteristiken des Gobius (Neogobius) flu-
viatilis Pallas, 1811 im Jugoslawische
Donauteil. XXVI Arbeitstagung der IAD,
Passau / Deitschland: 265-269.
Jankovi, D. & M. Karapetkova (1992). Present
status of the studies on range of distribution
of Asian fish species Pseudorasbora parva
(Schlegel) 1842 in Yugoslavia and Bulgaria.
Ichthyologia 24: 1-10.
Jankovi, D., J. Krpo, M. Lendhardt & A.
Hegedi (1994). Ecological characteristics of
the Danubian fish Species. p. 159-173. IN:
JANKOVI, D. & M. JOVII (EDS). THE DANUBE IN
YUGOSLAVIA. Institute for Biological
ResearchSinia Stankovi, Belgrade.
Jankovi, D. & J. Krpo-etkovi (1995).
Diverzitet slatkovodnih riba (Osteichthyes) i
kolousta (Cephalaspidomorpha) Jugoslavije
sa pregledom vrsta od meunarodnog znaa-
ja. U: BIODIVERZITET JUGOSLAVIJE. Ed. Stevanovi
V. & V. Vasi. Bioloki fakultet & Ekolibri,
234 LITERATURA
Beograd, p. 425-445.
Jankovi, D. & M. Pov (1992). Taxonomical
characteristics of burbot Lota lota (Linnaeus,
1758) from the river Unica (Slovenia).
Jovanovi, V., (1982). Evoluciona teorija i teorija
bioloke klasifikacije. U: EVOLUCIONA TEORIJA STO
GODINA POSLE DARVINA. Centar za marksizam,
Univerzitet u Beogradu, str. 41-48.
Kalezi, M. (1991). Osnovi morfologije kimenja-
ka. Nauna knjiga, Beograd.
Karaman, M. (1983). Pseudorasbora parva
Schlegel 1842, nova ciprinidna vrsta u fauni
SR Srbije. Drugi simpozijum o fauni SR Srbije,
Zbornik saoptenja. Beograd.
Karaman, S. (1931). Zooloke prilike skopske kot-
line. Iz Glasnika Skopskog naunog drutva,
Knjiga X, Odeljenje prirodnih nauka, sveska 4:
214-241.
Klaterka, V. (1976) Sportski ribolov na rijekama i
jezerima. Nakladni zavodZnanje, Zagreb,
382 p.
Kneevi, B., M. Kavari & T. Vukovi (1977).
Pseudorasbora parva (Schlegel) (Pisces,
Cyprinidae) nova vrsta za ihtiofaunu
Jugoslavije. Trei simpozijum biosistem-
atiara Jugoslavije, Sadraji referata. Novi
Sad.
Kottelat, M. (1997). European freshwater fishes.
Biologia Bratislava 52, Suppl. 19: 1-271.
Krpo, J. (1993). Taksonomske i ekoloke karakter-
istike smua Stizostedion lucioperca (L.) iz
jugoslovenskog dela Dunava. Magistarski rad,
Univerzitet u Beogradu, Beograd, 204 p.
Ladiges, W. & D. Vogt (1965). Die
Susswasserfische Europas. Verlag Paul Parey,
Hamburg und Berlin.
Lagler, K.F., J.E. Bardach, R.R. Miller & M.
Pasino (1977). Ichthyology. John Willey &
Sons, New York.
Lelek, A. (1987). Threatened freshwater fishes of
RIBE SRBIJE 235
Europe. In: THE FRESHWATER FISHES OF EUROPE,

VOL. 9. Ed. European Comittee for the
Conservation of Nature and Natural
ResourcesCouncel of Europe & Aula-Verlag,
Wiesbaden, p. 1-343.
Lendhardt, M. (1997). Ekoloko-biohemijska ispi-
tivanja populacije tuke (Esox lucius L.) iz
Dunava kod Beograda. Doktorska disertacija,
Bioloki fakultete, Univerzitet u Beogradu,
Beograd, 156 p.
Lendhardt, M., B. Mikovi & D. Jakovev
(1996). Age, growth, sexual maturity and
diet of the Mediterranean barbel (Barbus
peloponnesius petenyi) in the River Gradac
(west Serbia, Yugoslavia). Folia Zool. Brno 45
(Suppl. 1): 33-37.
Maitland, P.S. (1977). Freshwater fishes of Britain
and Europe. Hamlyn Publishing Group Ltd.,
London-New York-Sydney, Toronto.
Maitland, P.S. & A.J. Crivelli (1996).
Conservation of freshwater fish. Conservation
of Mediterranean wetlands. No. 7. Tour du
Valat, Arles, 94 p.
Maletin, S. & Lj. Budakov (1984). Das
Wachstum des Zanders (Stizostedion
lucioperca L.) in der Donau und einigen
Nebengewssern in der Vojvodina. XXIV
Arbeitstagung der IAD, Szentendre / Ungarn:
187-190.
Maletin, S., V. Pujin & D. Kosti (1994). The diet,
growth and fecundity of the allochthonous
planktivorous fish in the Danube. p. 174-184.
In: Jankovi, D. & M. Jovii (eds). The
Danube in Yugoslavia. Institute for Biological
ResearchSinia Stankovi, Belgrade.
Markovi, G.S., P.D. Simonovi & S.. Simovi
(1996). Linear growth and some ecological
characteristics of roach Rutilus rutilus (L.,
1758) in Zapadna Morava River (Serbia,
Yugoslavia). Hidrobiologiya Sofia 40: 81-87.
Markovi, J.. (1990). Enciklopedijski geografski
leksikon Jugopslavije. Svjetlost, Sarajevo.
Martinovi, V. (1978). Alati beogradskih alasa.
236 LITERATURA
Muzej grada Beograda, Beograd, p. 29.

Martinovi-Vitanovi, V. & V. Kalafati (1995).
Osnovne hidrobioloke karakteristike kop-
nenih voda Jugoslavije. U: STEVANOVI, V. & V.
VASI (ED.). BIODIVERZITET JUGOSLAVIJE SA PREGLE-
DOM VRSTA OD MEUNARODNOG ZNAAJA. Ekolibri
& Bioloki fakultet, Beograd.
Matonikin, I. & Z. Pavleti (1972). ivot naih
rijeka. kolska knjiga, Zagreb.
Mayr, E. (1963). Animal species and evolution.
The Belknap press, Harvard University Press,
Cambridge, Massachussets.
Mayr, E. (1969). Principles of systematic zoology.
McGraw-Hill, New York.
Mikavica, D., R. Gruji & J. Komi (1997).
Comparative growth analysis of the nase
Chondrostoma nasus L. 1758, chub
Leuciscus cephalus L. 1758 and barbel
Barbus barbus L. 1758 in the River Drina.
Acta Biologica IugoslavicaIchthyologia 29:
1-17.
Ministarstvo za poljoprivredu, umarstvo i
vodoprivredu Republike Srbije (1994).
Zakon o ribarstvu. Slubeni glasnik Republike
Srbije 35.
Reenje o proglaenju prirodnih ribljih plodi-
ta na ribarskim podrujima. Slubeni glasnik
Republike Srbije 76.
Reenje o odreivanju ribarskih podruja.
Slubeni glasnik Republike Srbije 76.
Naredba o ustanovljavanju lovostaja na poje-
dine vrste riba na ribarskom podruju ili na
delovima ribarskog podruja i o zabrani lova
riba koje nemaju propisanu veliInu. Slubeni
glasnik Republike Srbije 72.
RIBE SRBIJE 237

Pravilnik o nainu, sredstvima i alatima koji-
ma se obavlja ribolov. Slubeni glasnik
Republike Srbije 25.
Ministarstvo za zatitu ivotne srednine
Republike Srbije (1993). Vrste ivotinja
zatiene kao prirodne retkosti. Slubeni glas-
nik Republike Srbije 50.
Moyseev, P.A., N.A. Azizova & I.I. Kuranova
(1981). Ikhtiologia [Ichthyology]. Legkaya i
pishcevaya promishlenost, Moskva.
Pallaoro, A. (1989). Bleniidae (Pisces,
Perciformes) of the Adriatic sea with special
regard to olta island (middle Adriatic).
Pov, M. (1987). A contribution to the knowledge
on freshwater fish and lamprey of
Sloveniathe Mura River. Ichthyos 5: 1-8.
Pov, M. (1992). Rdei seznam ogroenih slad-
kovodnih rib (Pisces) in pikurjev
(Cyclostomata) v Sloveniji. Varstvo narave 17:
51-59.
Pov M. (1995). Status of freshwater fishes in the
Adriatic catchment of Slovenia. Biological
Conservation 72: 171-177.
Pov, M. (1995). Threatened fishes of the world:
Umbra krameri Walbaum, 1792 (Umbridae).
Env. Biol. Fish. 43: 232.
Pov, M. (1996). The Red Data List of the fresh-
water lampreys (Cyclostomata) and fish
(Pisces) of Slovenia. p. 63-72. In: KIRCHHOFER,
A. & D. HEFTI (EDS.). CONSERVATION OF ENDAN-
GERED FRESHWATER FISH IN EUROPE. Birkhauser
Verlag, Basel.
Pov, M., D. Jesenek, P. Berrebi & A.J. Crivelli
(1996). The marble trout Salmo trutta mar-
moratus, Cuvier 1817 in the Soa River
basin, Slovenia. Tour du Valat, 65 pp.
Pov, M., S. Leiner,, M. Mrakovi & J. Popovi
(1990). Rare and endangered fishes from
Yugoslavian Adriatic rivers. J. Fish Biol. 37
(Suppl. A): 247-249.
238 LITERATURA
Pov, M. & B. Sket (1990). Nae sladkovodne

ribe. Mladinska knjiga, Ljubljana, 370 p.
Rakaj, N. (1995). Iktiofauna E Shqiperise. Shtepia
BotueseLibri Universitar, Tirane, 700p.
Reetnikov Y.S., A.N. Kotlar, T.S. Rass & M.I.
atunovskij (1989). Pjatijazini slovarlj naz-
vaniy ivotnyih. Rjibji. (Ed. V.E. Sokolov).
Ruskij jazik, Moskva.
Ripi, A. (1977). Praktina knjiga o sportskom
ribolovu. BIGZ, Beograd, 180 p.
Risti, M. (1972). Rasprostranjenost riba u
vodama Srbije. 201-210. U: DJURII B. (ED.).
LOV I RIBOLOV U SRBIJI. Borba, Beograd.
Risti, M. (1977). Ribe i ribolov u slatkim vodama.
Nolit, Beograd, 115 p.
Rojo, A. (1991). Dictionary of evolutionary fish
osteology. CRC Press, Inc., Boca Raton, 273 p.
Romer, A.S. & T.S. Parsons (1986). The verte-
brate body. Saunders College Publishing.
Phiadelphia.
Sekuli, N, Lj. Budakov & D. Brankovi (1998).
Distribution of the European muddminnow
Umbra krameri (Umbridae) in Serbia. Ital. J.
Zool. 65, Suppl.: 381-382.
Simonovi, P.D. (1994). Growth-in-length of the
Eurasian perch (Perca fluviatilis L.) from the
Belgrade area of the River Danube. Arch.
Biol. Sci. Belgrade 46: 9P-10P.
Simonovi, P.D. (1996). Filogenetski odnosi evro-
mediteranskih i ponto-kaspijskih vrsta glavoa
falange Gobii (Gobiidae, Perciformes).
Doktorska disertacija. Univerzitet u Beogradu,
Beograd, 229 p.
Simonovi, P.D. (1999). Phylogenetic relation-
ships of Ponto-Caspian gobies and their rela-
tionship to the Atlantic-Mediterranean
Gobiinae. J. Fish Biol. 54: 533-555.
Simonovi, P.D., A.E. Hegedi, M.V. Nikevi,
B.M. Mikovi & V.P. Nikoli (1996). Growth-
in-length of the Eurasian perch (Perca fluvi-
atilis L.) from the Vlasinsko jezero reservoir.
RIBE SRBIJE 239
Arch. Biol. Sci. Belgrade 48: 19P-20P.

Simonovi, P., G. Markovi, S. Simovi & B.
Soldatovi (1997). Growth-in-length of the
chub Leuciscus cephalus (L.) from the River
Vapa (Serbia, Yugoslavia). Acta Biologica
IugoslavicaIchthyologia 29: 33-39.
Simonovi P.D. & V.P. Nikoli (1995).
Ichthyofauna of the Vlasinsko jezero reser-
voir. Arch. Biol. Sci. Belgrade 47: 71-74.
Simonovi, P. & V. Nikoli (1997). Ihtiofauna
Vlasinskog jezerastanje i perspektiva. p.
179-198. U: BLAENI, J. (ED.): VLASINSKO JEZE-
ROHIDROBIOLOKA STUDIJA. Bioloki fakultet,
Beograd.
Simonovi P.D. & V.P. Nikoli (1996). Freshwater
fish of Serbia: an annotated check list with
some faunistic and zoogeographical consid-
erations. Bios Thessaloniki 4: 137-156.
Simonovi, P.D., V.P. Nikoli & K.E. Skora
(1996). Vertebral number in Ponto-Caspian
gopbies: phylogenetic relevance. J. Fish Biol.
49: 1027-1029.
Simonovi, P., M. Paunovi & S. Popovi (2001).
Survey on the round goby and distribution of
other Ponto-Caspian gobies in the Danube
River Basin. Journal of the Great Lakes
Research (in press).
Simonovi, P. & S. Simovi (1997). Growth-in-
length of Eurasian perch (Perca fluviatilis L.)
in Gruansko Reservoir before and after its
formation. Acta Biologica
Simonovi, P., B. Soldatovi, S. Simovi & G.
Markovi (1994). Ecological characteristics
of small river fuish fauna: structure of fish
communities. Acta Biologica
Simonovi, P., B. Valkovi & M. Paunovi
(1998). Round goby Neogobius melanosto-
mus, a new Ponto-Caspian element for
Yugoslavia. Folia Zoologica Brno 47: 305-
312.
240 LITERATURA
Simpson, G.G. (1961). Principles of animal taxon-

omy. Columbia University Press, New York.
Stankovi, S. (1950). Uporedna anatomija ki-
menjaka. Nauna knjiga, Beograd.
Sterba, G. (1973). Freshwater fishes of the world.
T.F.H. Publications, Inc. Ltd., Hong Kong.
Stevanovi, D. (1953). Ribe prirodne znameni-
tosti Gusinjsko-plavskog basena i okolnog
dela Prokletija. Zatita prirode 28: 1-16.
Stevanovi, V. & V. Vasi (1995). Opte
napomene i objanjenja. I-VIII. U: STEVANOVI,
V. & V. VASI (ED.). BIODIVERZITET JUGOSLAVIJE SA
PREGLEDOM VRSTA OD MEUNARODNOG ZNAAJA.
Ekolibri & Bioloki fakultet, Beograd.
Suvorov, E.K. (1948). Osnovi ikhtiologii.
Sovetskaya Nauka, Moskva.
Svetovidov, A.N. (1964). Rybi Chernogo morja.
Nauka, Moskva-Leningrad.
oljan, T. (1975). Fishes of the Adriatic. Nolit,
Beograd.
ori, V.M. (1979). Morfoloko-ekoloka studija
populacija balkanskog endemita Pachychilon
pictum (Heckel i Kner, 1858). Doktorska dis-
ertacija, Univerzitet u Kragujevcu,
Kragujevac, 222 p.
ori, V. (1981). Prilog poznavanju strukture ihtio-
faune metohijskog potamolokog sistema.
Zbornik radova PMF-a u Kragujevcu 2: 79-86.
ori, V. (1983). Neke morfolokoekoloke
karakteristike Leuciscus cephalus albus.
Zbornik radova PMF-a u Kragujevcu 3: 65-76.
ori, V. (1990). Ichthyofauna of the Ohrid-Drim-
Skadar system. Acta Biologica
ori, V. (1992). The second contribution to the
knowledge of the Metohija potamologic sys-
tem. Acta Biologica IugoslavicaIchthyologia
24: 33-42.
ori, V. (1993). Osteology and taxonomic status of
the genus Pachychilon Steind., 1882 (Pisces,
Cyprinidae). Bios Thessaloniki 1: 49-67.
RIBE SRBIJE 241
ori, V. & K. Ili (1987). The species of the

genus Gobio. I. Gobio gobio in the Velika
Morava system. Acta Bioilogica
IugoslavicaIchthyologia 19: 53-68
ori, V. & K. Ili (1991). The species of the
genus Gobio III. Gobio albipinnatus
Vladykovi and Gobio kessleri banaticus.
Acta Bioilogica IugoslavicaIchthyologia 23:
79-90.
ori, V. & D. Jankovi (1989). Characteristics of
growth and sexual maturity of Barbus merid-
ionalis. Acta Biologica
ori, V. & M. Naumovski (1991). The species of
the genus Zingel in the waters of Yugoslavia.
Acta Bioilogica IugoslavicaIchthyologia 23:
73-78.
Taler, Z. (1953). Rasprostranjenje i popis
slatkovodnih riba Jugoslavije. Bull. Mus. Hist.
Nat. Pays Serbe b 5-6: 425-455.
Toko, M. (1975). Growth of the bleak, Alburnus
albidus alborella (Filippi) from Lake
Globoica. Acta Biologica
Vasi, V. (1995). Biodiverzitet u osetljivim ekosis-
temima i podrujima od meunarodnog
znaaja. 37-42. U: STEVANOVI, V. & V. VASI
(ED.). BIODIVERZITET JUGOSLAVIJE SA PREGLEDOM
VRSTA OD MEUNARODNOG ZNAAJA. Ekolibri &
Bioloki fakultet, Beograd.
Vasi, V. (1995). Meunarodni sporazumi, stan-
dardi, kriterijumi i programni od znaaja za
ouvanje, odravanje i trajno odrivo
korienje biodiverziteta. 43-56. U:
STEVANOVI, V. & V. VASI (ED.). BIODIVERZITET
JUGOSLAVIJE SA PREGLEDOM VRSTA OD MEUNARO-
DNOG ZNAAJA. Ekolibri & Bioloki fakultet,
Beograd.
Vasi, V., G. Duki, D. Jankovi, N. Simonov, B.
Petrov & I. Savi (1990-1991). Preliminarni
spisak vrsta za crvenu listu kimenjaka
Srbije. Zatita prirode 43-44: 121-132.
Vukovi, N. (1985). Ekoloke i biosistematske
242 LITERATURA
karakteristike Leuciscus souffia Risso, 1826

iz gornjeg toka reke Drine. Doktorska disertaci-
ja, Univerzitet u Sarajevu, Sarajevo, 191 p.
Vukovi, T. (1977). Ribe Bosne i Hercegovine.
Svetlost & Zavod za izdavanje udbenika,
Sarajevo.
Vukovi, T. & B. Ivanovi (1971). Slatkovodne
ribe Jugoslavije. Zemaljski muzej BiH,
Sarajevo.
Webster, D. & M. Webster (1974). Comparative
vertebrate morphology. Academic Press, New
York, London.
Wheeler, A. (1978). Key to the fishes of northern
Europe. Frederick Warne & Co. Ltd, London.
Wheeler, A. (1983). Freshwater fishes of Britain
and Europe. Kingfisher Books Ltd, London.
Whitehead, P.J.P., M.-L. Bauchot, J.-C. Hureau,
J. Nielsen & E. Tortonese (eds.) (1986).
Fishes of the North-eastern Atlantic and the
Mediterranean (FNAM). UNESCO, Paris.
Zhakov, L.A. (1974). Sostav i sukcesij ozernih
ikhtiocenozov v svyazi so specifikoj faunis-
ticheskij kompleksov ryb. Voprosy ikhtiologii
14 (2): 237-248.
RIBE SRBIJE 243
INDEX
244 INDEX
A Apollonia 217 brzak 162

Arystichthys nobilis bucov 120, 134, 135,
Abramis ballerus 124, 130 145
120,124 Aspius aspius 121,
Abramis brama 120, 134, 230 C
126, 230 atlantska jesetra 84, Carassius auratus117,
Abramis sapa 120, 91
127, 230 141, 230
Acanthopterygii 70 B Carassius carassius
Acipenser guelden 117, 142, 230
staedti 84, 85, 230 babica 187 Centrarchidae 70, 74,
Acipenser nudiventris Babka 216 212
83, 86, 230 babur 173 Cephalaspidomorphi
Acipenser ruthenus babuka 117, 141 69
84, 88, 230 badelj 183 Chalcalburnus chal-
Acipenser stellatus 84, balavac 200, 202 coides 120, 145, 230
90 balkanski vijun 186 Chondrostei 69
Acipenser sturio 84, Balonov balavac 200, Chondrostoma nasus
91 201 119, 146, 230
Acipenseridae 69, 71, bandar 204 Clupeidae 69, 74, 110
83 Barbatula barbatula Clupeiformes 69
Acipenseriformes 69 186, 188, 189, 229 Clupeoidei 69
Actinopterygii 69 Barbus barbus 136 Clupeomorpha 69
Agnatha 69, 75 Barbus cyclolepis 137 Cobitidae 70, 74, 181,
alborela 130 Barbus peloponnesius 187
Alburnoides bipuncta- 138 Cobitis elongata 182,
tus 121, 128, 230 barjaktarica 105 229
Alburnus albidus 121, bas 212, 214, 215 Cobitis taenia 182,
230 beli amur 122, 148 183
Alburnus alburnus beli tolstolobik 124, Coregonidae 69, 72,
121, 122, 230 157 93
Alosa caspia 110, 111, belica 121, 159 Coregonus peled 93,
230 belka 121, 159 94, 230
Alosa immaculata 110, beluga 92 Cottidae 70, 73, 225
112, 230 bezribica 170 Cottus gobio 225,
ammocoetes 75, 76, Blenniidae 70, 74, 226
78, 80, 82 224 Craniota 69
amurski ebaok 122, Blennioidei 70 crnka 115, 116
170 Blicca bjoerkna 120, crnomorski sle 110,
androga 140 140, 230 112
Anguilla anguilla 108, bodorka 123, 175 crnooka deverika 120,
109 bolen 134 127
Anguillidae 69, 70, brcak 118, 166 crvenookica 175
108 brkica 187 crvenperka 122, 176
Anguilliformes 69 brotfi 161 Ctenopharyngodon
RIBE SRBIJE 245
idella 122, 148, 230 glava 157, 220 Hypophthalmichthys

cverglan 72, 192, 193 glavata ruica 216 molitrix 124, 157, 230
Cyprinidae 69, 74, 117 glavatica 96, 100
Cypriniformes 69 glavo 216, 217, 219, I
Cyprinus carpio 117, 220
149 glavo cevonos 216, Ictaluridae 70, 72,
223 192
glavo glava 220 Ictalurus nebulosus
glavo kruglak 216, 192, 230
avica 121, 171 istona mrenka 118,
ikov 74, 181, 184 221
glavo peskar 216, 137
D 217 J
glavo trka 216, 219
deverika 120, 126 Gnathostomata 69 jaz 123, 161
dunavska haringa 110, Gobiidae 216 jegulja 108, 109
111 Gobio albipinnatus jelovka 163
dunavska jesetra 85 119, 151, 230 jesetra 84, 85, 91
dunavska paklara 76, Gobio gobio 119, 151, jez 123, 161
77 152, 229 jezerska pastrmka
duiasta pastrmka Gobio kessleri 119, 102, 103
95, 98 151, 154, 229 jezerska zlatovica 96
E Gobio uranoscopus
119, 151, 155, 229 K
Elopomorpha 69 Gobioidei 70
Esocidae 69, 73, 113 govedarka 119, 151 kalifornijska pastrmka
Esocoidei 69 govedarica 119, 151 98
Esox lucius 113, 229 grka crvenperka 122, karapatka 140
Eudontomyzon danfodi 177 kara 117, 141, 143
76, 77, 229 gregorac 197, 230 keiga 84, 88
Eudontomyzon mariae grge 200, 204 kesega 120, 124
76, 78, 230 grunec 123, 173 klen 123, 160
Eudontomyzon vla- Gymnocephalus baloni kleni 123, 162
dykovi 78 200, 201, 229 koljuka 197, 198
Gymnocephalus cer- koreselj 143
G nus 200, 202, 230 krap 149
Gadidae 70, 72, 193 Gymnocephalus krkua 119, 151, 154,
Gadiformes 70 schraetser 200, 203, 155
gaovica 121, 171 229, 230 krupatica 120, 140
Gasterosteidae 70, H L
73, 196
Gasterosteiformes 70 haringa 110, 111, 112 Lampetra fluviatilis 76,
Gasterosteoidei 70 Hucho hucho 95, 96, 79, 230
Gasterosteus aculetus 97, 229 Lampetra planeri 76,
197, 230 Huso huso 83, 92, 80, 230
gavica121, 171 230 legbaba 183
246 INDEX
Lepomis gibbosus Neogobius melanosto- plaica 121, 130
212, 213, 230 mus 217, 221, 230 platnica 123, 174
Leucaspius delineatus Noemacheilus ango- plavonos 120, 180
121, 159, 230 rae 187, 189 pliska 121, 128
Leuciscus cephalus plotiica 123, 174
123, 160, 230 O podust 119, 146
Leuciscus idus 123, Oncorhynchus mykkis Ponticola 217
161, 230 95, 98, 230 potona mrena 118,
Leuciscus leuciscus Ostariophysi 69 137, 138
123, 162, 230 Osteichthyes 69 potona paklara 76,
Leuciscus souffia 123, ostri 204 80
163 ozimica 93, 94 potona pastrmka 96,
lini 178 101
linj 178 P potona zlatovica 96,
linjak 118, 178 105
lipljan 106 Pachychilon mace- Proterorhinus 217
lipljen 106 donicus 117, 165, 230 Protacanthopterygii
Lota lota 193, 194, Pachychilon pictum 69
229 118, 166, 230 Pseudorasbora parva
Parablennius fluviatilis 122, 170, 230
M 224, 230 Pungitius platygaster
Paracanthopterygii 70 197, 198, 230
mali vretenar 200, pastrmski grge 212,
210 214 R
mani 193, 194 pastruga 84, 90
Micropterus salmoides patuljasti somi 192 rena paklara 76, 79
212, 214, 230 pegunca 120, 145 Rhodeus sericeus 212,
Misgurnus fossilis 181, Pelecus cultratus 119, 171, 229
184, 230 167, 230 ruska jesetra 84, 85
mladica 95, 97 peled 93, 94 Rutilus basak 123,
Monorhina 69 Perca fluviatilis 200, 173, 230
moranec 118, 166 204, 230 Rutilus pigus 123, 174
morska paklara 76, 81 Percidae 70, 199, 204 Rutilus rutilus 123,
moruna 83, 92 Perciformes 70 175, 230
mrena 118, 136, 138 Percoidei 70 ruica
N pe 220, 225, 226 S
Petromyzon marinus
Neogobius fluviatilis 76, 81, 229 Sabanejewia aurata
217, 230 Petromyzontia 69 181, 186, 230
Neogobius gymnotra- Petromyzontidae 69, sabljarka 119, 167
chelus 217, 219, 230 75 Salmo marmoratus
Neogobius kessleri Phoxinus phoxinus 96, 100, 230
217, 220, 230 122, 169, 229 Salmo trutta 96, 101,
Neogobius marmora- pijor 169, 229 102
tusi 217, 223, 230 pisanka 121 Salmonidae 69, 72,
RIBE SRBIJE 247
95 aran 117, 149 211

Salmoniformes 69 ilce kratkokljuno 195
Salmonoidei 69 ljivonos 120, 180 Z
Salvelinus alpinus 96, mrke 203 zelenak 128
103 rac 200, 203 Zingel streber 200,
Salvelinus fontinalis tuka 113, 114 210
96, 105, 230 Zingel zingel 200, 211,
sapaa 138 T
229
Scardinius erythroph- tankorepa krkua 119, zlatni vijun 181, 186
thalmus 122, 176, 155 zlatovica 96, 103,
230 Teleostei 69 105
Scardinius graecus Thymallidae 72, 106 zlatva 111
122, 177 Thymallus thymallus zvezdogled 119, 155
Scorpaeniformes 70 106, 129
Scorpaenoidei 70 Tinca tinca 118, 178,
Siluridae 70, 73, 190 230
Siluriformes 70 utalj 173
tivuka 187
Siluroidei 70 tolstolobik 124, 133,
Silurus glanis 190, 157
230 trobodlja koljuka 197
sim 84, 86
sivi tolstolobik 124, U
133
skobalj 119, 146 uklija 131
slatkovodna slingura ukljeva 121, 131
224 ukrajinska paklara 76,
smu 201, 206 78
smu kamenjar 201, ukrajinska koljuka
208 197, 198
soka postrv 96, 100 Umbra krameri 115,
srebrni kara 117, 141 116, 229
Stizostedion lucioper- Umbridae 73, 115
ca 201, 206, 230 V
Stizostedion volgensis
201, 208, 230 velika nenica 182
sunica 212, 213 veliki vretenar 200,
Syngnathidae 70, 71, 211
195 velikousti bas 212,
Syngnathiformes 70 214
Syngnathoidei 70 Vertebrata 69
Syngnathus abaster vijun 181, 182, 183,
195 186
vijunica 181, 182
Vimba vimba 120, 180
aradan 118, 166 vretenar 200, 210,

Ribe Srbije (Knjiga) (2001) (Good Stuff)

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ribe Srbije (Knjiga) (2001) (Good Stuff)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Ribe Srbije_Prve strane i sadrzaj.

qxd 05-Aug-01 03:14 PM Page i

1. Elektronsko izdanje knjige RIBE SRBIJE je uraeno u PDF formatu pa

NNK I NTERNACIONAL , B EOGRAD

G RAFIKO UREENJE , KORICE I ELEKTRONSKA OBRADA :

K NJIGA : 1.000 PRIMERAKA

Petromyzon marinus (Linnaeus, 1758) morska paklara (zmijuljica) . . 81

RIBE SRBIJE vii

Alosa caspia (Eichwald, 1838) dunavska haringa (zlatva) . . . . . . . . . . 111

viii IME RIBE

Ctenopharyngodon Steindachner, 1866 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147

Tinca tinca (Linnaeus, 1758) linjak (linj, lini) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178

Pungitius Coste, 1848 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198

ZOOGEOGRAFSKI PREGLED IHTIOFAUNE

RIBE SRBIJE xiii

xiv IME RIBE

esto ugroavanog introdukcijom vrsta koje su bile potencijalno rib-

detaljnije prikazani. Za te teme itaoci se upuuju na odgovarajue

OSNOVE ZOOLOKE SISTEMATIKE

2 OSNOVE ZOOLOKE SISTEMATIKE

hijerarhijske klasifikacije, odnosno grupu stvarnih organizama prepoz-

Treba naglasiti da kljuevi ne moraju obavezno da slede filogenet-

4 OSNOVE ZOOLOKE SISTEMATIKE

evroazijski grge - Perca fluviatilis (species).

lia Salmonidae, genus Hucho, species Hucho hucho, subspecies

6 OSNOVE ZOOLOKE SISTEMATIKE

Vrsta (species) je grupa prirodnih populacija koje se meusobno

Nominalistika koncepcija vrste zasniva se na filozofskom pris-

8 OSNOVE ZOOLOKE SISTEMATIKE

jedinicama koje se mogu dijagnostifikovati. Ta koncepcija daje prednost

OSNOVNE MORFOLOKE ODLIKE

Pokoica je epitelne grae i vieslojna je, a njen bazalni sloj, stra-

10 OSNOVNE MORFOLOKE KARAKTERISTIKE KOLOUSTA I RIBA

supstancom luciferin, ijom oksidacijom, samostalno ili uz pomo sim-

koje prekrivaju telo riba (kolouste ih nemaju, te je koa gola), derivat su

ispred hrskaviavih nosnih aura na prednjem delu krova lobanje i sub-

Slika 6. Glaveni skelet

jum je hrskaviav, a lobanjska aura nastaje na raun parnih optikih

12 OSNOVNE MORFOLOKE KARAKTERISTIKE KOLOUSTA I RIBA

pojedinih ula. Kod mnogih ajkula i nekih raa i skatova naroito je

Slika 7. Lobanja koljoribe, arana Cyprinus carpio L.

pomereni dorzolateralno u nepani svod (palatinum), gde stupaju u

Slika 9. Jezina kost - os hyale

14 OSNOVNE MORFOLOKE KARAKTERISTIKE KOLOUSTA I RIBA

Slika 10. Hiostilna veza

Kod paklara, glavni element osovinskog skeleta je horda. Kimeni

Osovinski skelet trupa kod riba sa hrskaviavim skeletom i kod koljori-

Slika 12. Kimenica ajkule (A) i

Slika 13. Uzduni presek ki-

Neparna peraja, leno (pinna dorsalis, notopterygium) i analno

16 OSNOVNE MORFOLOKE KARAKTERISTIKE KOLOUSTA I RIBA

je nastao srastanjem nekoliko zavrnih repnih prljenova, telom je povi-

Slika 15. Potpora peraja paklare

Slika 16. Skelet repnog peraja

Kod kolousta nema parnih peraja. Kod riba sa hrskaviavim skele-

omopterygium), graen je od korakoskapularne hrskavice, koja je kod

Slika 18. Karlini pojas (cinthura

18 OSNOVNE MORFOLOKE KARAKTERISTIKE KOLOUSTA I RIBA

III Somatika muskulatura

Slika 19. Uzduni (A) i

Posebna diferencijacija somatike muskulature, elektrini organi

sp. i elektrina jegulja Gymnothotax sp.), kod kojih stvoreni napon

20 OSNOVNE MORFOLOKE KARAKTERISTIKE KOLOUSTA I RIBA