Roberto Bolanjo

AMAJLIJA
roman

sa panskog preveo Duan Vejnovi

BEOGRAD/MMXV
Naslov originala Roberto Bolao
Amuleto
Roberto Bolao, 1999
All rights reserved
Urednik izdanja / lektor
Flavio Rigonat
Napomene i hronologija
Duan Vejnovi
 AMAJLIJA

Za Marija Santjaga Papaskiara

(Meksiko Siti, 1953-1998)
 eleli smo, jadni,
da zavapimo za pomo;
ali nikoga nije bilo da nam u
pomo pritekne.
Petronije
 1.

Ovo e biti pripovest strave i uasa. Bie to jedan

krimi, jedna detektivska i horor pria, mada nee tako
izgledati. A nee tako izgledati zato to je ja priam. Ja sam ta
koja govori i zbog toga se ova pria nee initi onakvom kakva
u sutini jeste. Pa ipak, to je pria o stranom zloinu.
Ja sam prijateljica svih Meksikanaca. Mogla bih da
kaem: ja sam majka meksike poezije, ali bolje da se uzdrim
od toga. Ja poznajem sve pesnike i svi oni poznaju mene.
Tako da bih zaista mogla da kaem kako sam majka meksike
poezije. Mogla bih da kaem: ja sam majka zefira koji ve
vekovima duva, ali bolje da to ne kaem. Mogla bih, na
primer, i da kaem: upoznala sam malog Artura Belana kad je
imao sedamnaest godina i bio stidljiv momi koji pie drame i
poeziju i ne zna da pije, ali bi na neki nain i to bilo suvino,
a mene su nauili (biem i gvozdenom ipkom su me nauili)
da se suvinosti treba kloniti i da je sasvim dovoljno drati se
zapleta.
Ono to ipak mogu da kaem je kako se zovem.
Ime mi je Auksilio Lakutur{1} i Urugvajka sam, rodom iz
Montevidea, mada mi se ponekad u glavi svega nakupi i
pukne me nostalgija, pa izjavim da sam aruanka{2}, to je
manje-vie isto, premda ne sasvim, a to onda buni
Meksikance i ostale Latinoamerikance.
U svakom sluaju, bitno je da sam jednog dana stigla u
Meksiko, ne znajui tano zbog ega, ni radi ega, ni kako, ni
kada.
Stigla sam u Meksiko Siti godine 1967, ili moda 1965.
ili 1962. Ne seam se vie ni datuma ni svojih puteestvija,
jedino znam da sam dola u Meksiko i da iz njega vie nikad
nisam otila. Da vidimo, pokuau da se prisetim. Rastegnimo
sad vreme kao to plastini hirurg rastee kou anestezirane
ene u operacionoj sali. I pogledajmo. U Meksiko sam stigla
dok je jo bio iv Leon Felipe, kakva gromada, kakva sila
prirode je bio, a Leon Felipe je umro 1968. U Meksiko sam
stigla dok je jo iveo Pedro Garfijas{3}, kakva je veliina bio
don Pedro, i koliko se samo melanholije taloilo u njemu, a
posto je on umro 1967. ja sam morala stii ranije. Recimo da
sam dola 1965.
Da, verujem da sam dola 1965. (mada se moda i
varam, jer tako to skoro uvek biva) i obigravala sam
svakodnevno oko tih velikih panaca, obigravala sam iz asa
u as oko tih univerzalnih umova, gonjena strau pesnikinje
i bezuslovnom predanou engleske negovateljice ili mlade
sestre koja motri i pazi na svoju stariju brau, skitnice kao to
sam i sama bila, mada se priroda njihovog izgnanstva veoma
razlikovala od moje, jer mene niko nije oterao iz Montevidea,
jednostavno sam jednog dana odluila da poem i otila sam
u Buenos Aires, a u Buenos Airesu sam, nakon nekoliko
meseci, moda nakon godinu dana, reila da nastavim da
putujem, posto sam ve tada znala da je moja sudbina
Meksiko i znala da u Meksiku ivi Leon Felipe, i premda za
Pedra Garfijasa nisam bila sasvim sigurna, verujem kako
sam, u dubini due, nasluivala da je i on tamo. Moda je to
to me je nateralo da putujem bilo ludilo. Moda je to zaista
bilo ludilo. Ja sam tvrdila da se radilo o kulturi{4}, a naravno
da je kultura ponekad ludilo, ili bar obuhvata i ludilo. Moda
je to to me je nateralo da putujem bila ljubavna nesrea. Ili
prekomerna, neobuzdana ljubav. A moda je ipak bilo ludilo.
Jedino je izvesno da sam u Meksiko stigla 1965, i da
sam se stvorila na pragu kue Leona Felipea i na pragu kue
Pedra Garfijasa i rekla im evo me, vama na usluzi. A oni mora
da su pomislili kako sam simpatina, jer antipatina nisam,
mada ponekad umem da budem naporna, ali antipatina
nikad. I prvo to sam uradila bilo je da uzmem metlu i
pometem podove njihovih domova, a zatim sam im oprala
prozore i kad god sam mogla traila sam novac i odlazila im u
kupovinu. A oni su mi se obraali onim toliko upadljivim
panskim akcentom, onim grubim ukanjem kojeg se nikada
nisu otarasili i kojim kao da su opkoljavali slova z i c, dok su
esove poteivali, inei ih time samo jo samotnijim i
senzualnijim. Prestani vie da lupara po podu, Auksilio,
govorili su mi, ostavi te papire na miru, eno, praina je
oduvek ila uz knjievnost. A ja sam ih gledala i mislila kako
su u pravu, kako su samo u pravu, oduvek praina i oduvek
knjievnost, i budui da sam u to vreme imala otro oko za
znakove, zamiljala sam scene udesne i alosne, zamiljala
sam knjige, nepomine na policama, i prah sveta kako ulazi u
biblioteke, polako, istrajno, nezaustavljivo, pa bih shvatila da
su knjige lak plen za prainu (shvatila bih to, ali bih odbijala
da prihvatim) i ugledala bih kovitlace, oblake praine nad
jednom ravnicom koja se prostirala po dnu mog pamenja, i
oblaci su napredovali prema Meksiko Sitiju, oblaci moje
privatne ravnice koja je bila ravnica svih ljudi, mada su
mnogi odbijali da je vide, a onda bi prah prekrio sve, knjige
koje sam proitala i knjige koje sam nameravala da proitam,
i nita se vie nije moglo uiniti, ma koliko da sam koristila
krpu i metlu, tu prainu vie nije bilo mogue ukloniti,
nikada, zato to je postala sastavni deo knjiga i jer su kroz
nju, na svoj nain, one ivele ili oponaale neto nalik ivotu.
To je bilo ono to bih videla. I sve ovo videla bih usred
drhtavice koju sam jedino ja oseala. Zatim bih otvorila oi i
pojavilo bi se nebo Meksika. Ja sam u Meksiku, pomislila bih,
dok rep te drhtavice jo nije sasvim iileo. Evo me, pomislila
bih, i tako istog trena zaboravila na prainu. Kroz prozor bi se
videlo nebo. Niz zidove se slivala svetlost Meksiko Sitija. Mogla
sam da vidim panske pesnike i svetlucanje njihovih knjiga. I
kazala bih im: don Pedro, Leone (kako je sve to bilo neobino,
sa starijim i uglednijim bila sam na ti, a mlai, meutim, kao
da me je plaio, te nisam mogla a da mu ne persiram), pustite
da se ja staram o istoi, vi samo vodite rauna o svom poslu,
nastavite u miru da piete i pravite se da sam nevidljiva. A oni
su se smejali. Ili bolje reeno, Leon Felipe se smejao, mada se,
ako emo poteno, nije moglo odgonetnuti da li se uistinu
smejao ili se nakaljavao ili je psovao, jer taj ovek je bio kao
vulkan, dok bi don Pedro Garfijas gledao u mene a zatim
skretao pogled (onaj svoj tuni pogled) i zaustavljao ga ne
znam ni ja gde, recimo na nekoj vazi ili na polici krcatoj
knjigama (onaj svoj tako melanholini pogled), pa bih ja tada
pomislila: ega li ima u toj vazi ili u hrbatima knjiga to moe
da pobudi toliku tugu? I ponekad, kada bi on izaao iz sobe ili
kad ne bi obraao panju na mene, razmiljala bih o tome i
ak zagledala dotinu vazu ili pomenute knjige, i tako bih
dola do zakljuka (zakljuka koji bih, i to da dodam, ubrzo
odbacila) kako se tamo, kako se u tim naizgled sasvim
bezopasnim predmetima, krio pakao ili neka od njegovih
tajnih kapija.
Ponekad bi me don Pedro iznenadio, dok sam
posmatrala vazu ili hrbate knjiga, pa bi upitao ta to gleda,
Auksilio, i ja bih tada rekla ha?, ta?, glumila bih odsutnost ili
se pravila luda, a drugi put bih mu postavljala pitanja o
stvarima koje naoko nisu imale veze, ali koje bi se, ukoliko se
paljivo razmotre, ispostavile i te kako znaajnim: don Pedro,
rekla bih mu, od kada imate ovu vazu?, nju vam je neko
poklonio?, ima li ona neku posebnu vrednost za vas? On bi
onda samo gledao u mene, ne znajui ta da odgovori. Ili bi
rekao: to je obina vaza. Ili: nema nikakvo posebno znaenje.
A zato je onda gledate kao da se u njoj skriva kapija pakla?,
trebalo je da mu tada uzvratim. Ali nisam to inila. Samo bih
rekla: aha, aha, to je bio manir koji sam pokupila od ne
znam koga u tim prvim mesecima provedenim u Meksiku. Pa
ipak, uprkos svim tim aha koji su mi izlazili iz usta, mozak je
nastavljao da mi radi. I jednom, kad sam bila sama u radnoj
sobi Pedra Garfijasa, smejem se i sad kad se toga setim,
zagledala sam se u vazu koju je on posmatrao s onolikom
tugom i pomislila sam: moda je tako gleda jer u njoj nema
cvea, zaista u njoj gotovo nikad nema cvea, pribliila sam se
vazi i osmotrila je iz razliitih uglova (svakim asom bila sam
joj sve blie i blie, iako je moj nain pribliavanja, moj nain
prilaska tom predmetu koga sam pomno posmatrala,
nalikovao iscrtavanju spirale) i onda sam pomislila: staviu
ruku u crni otvor vaze. To sam pomislila. I videla kako mi se
ruka odvaja od tela, kako se podie, kako lebdi nad crnim
otvorom vaze i pribliava se emajliranom obodu, i ba u tom
trenutku jedan unutranji glasi mi je rekao: Auksilio, ludo,
ta to radi! Verujem da me je upravo taj glasi spasao, poto
mi se ruka istog trena zaustavila, a dlan mi je, u stavu neke
mrtve balerine, ostao da visi na nekoliko centimetara od tog
paklenog otvora, i od tog trenutka vie ne znam ta se sa
mnom deavalo, mada znam ta mi se nije desilo a lako je
moglo da se desi.
Izloeni smo opasnostima. To je iva istina. Igrake smo
u rukama sudbine i riziku smo izloeni ak i na
najneverovatnijim mestima.
Tada, kad se deavalo to s vazom, poela sam da
plaem. Ili bolje reeno: suze su mi potekle a da nisam ni
primetila, pa sam morala da sednem u fotelju, u jedinu fotelju
koju je don Pedro imao u toj sobi, jer bih se u protivnom
onesvestila. Znam da mi se, u najmanju ruku, vid u tom
trenutku zamutio i da su noge poele da mi poputaju. A kad
sam ve bila u fotelji, spopala me je strana drhtavica i inilo
mi se da u dobiti nekakav napad. to je najgore od svega, u
tom trenutku jedino sam brinula da Pedrito Garfijas ne ue i
ne ugleda me u tako jadnom stanju. Istovremeno nisam
prestajala da mislim na vazu, koju sam izbegavala da
pogledam, mada sam znala da je i dalje tamo (toliko ba glupa
nisam), da je u sobi i da stoji na polici pored neke srebrne
abe ija je koa izgledala kao da je upila sve ludilo meksikog
meseca. Zatim sam se, i dalje drhtei, pridigla i ponovo pola
prema vazi, u nameri, verujem zdravoj, da je uzmem i
tresnem je o pod, o zelene ploice na podu, ali se ovog puta
svom predmetu strave nisam pribliavala spiralno ve po
pravoj liniji, pravoj premda pomalo drhtavoj, istini za volju, no
kad se sve uzme u obzir ipak pravoj. I na pola metra od vaze
ponovo sam se zaustavila i rekla sebi: ako tamo nije sam
pakao, komari jesu, tamo se nalazi sve to su ljudi izgubili,
sve to izaziva bol i to bi najbolje bilo zaboraviti.
A zatim sam pomislila: zna li Pedrito Garfijas uopte ta
se nalazi unutar njegove vaze? Znaju li pesnici ta vreba iz
otvora njihovih vaza koje nemaju dno? I ako znaju, zato ih ne
unite, zato tu odgovornost ne preuzmu na sebe?
Ni na ta drugo nisam bila u stanju da mislim toga
dana. Otila sam ranije nego inae i etala se po
apultepekom parku. Lepo i umirujue mesto. Ali ma koliko
da sam etala i uivala u prizorima, nisam mogla da
prestanem da mislim na vazu i na radnu sobu Pedra
Garfijasa, na njegove knjige i na njegov setni pogled koji se
ponekad sputao na najpitomije stvari, a u drugim prilikama
na one najopasnije. I tako, dok su mi pred oima stajale
zidine Maksimilijanove i Karlotine palate, ili drvee to se
umnoavalo na povrini apultepekog jezera, u svesti sam
jedino mogla da vidim panskog pesnika koji gleda u neku
vazu, s tugom to e, inilo se, okonati sve. I zbog toga sam
besnela. Ili bolje reeno: u poetku sam zbog toga besnela.
Zato on ne ini nita po tom pitanju?, pitala sam se. Zbog
ega je pesnik samo sedeo tamo i gledao u vazu, umesto da
napravi dva koraka (dva ili tri koraka koji bi bili tako
elegantni u njegovim pantalonama od sirovog lana), epa je s
obe ruke i tresne je o pod? Ali posle me je bes prolazio i
poinjala sam da razmiljam, povetarac apultepekog parka
(ivopisnog apultepeka, kako je pisao Manuel Gutijeres
Nahera{5}) milovao mi je vrh nosa dok nisam shvatila kako je
Pedrito Garfijas u ivotu verovatno ve mnogo vaza i mnogo
drugih misterioznih predmeta razbio, nebrojene vaze!, i to na
dva kontinenta!, i ko sam onda ja da ga prekorevam, pa
makar samo i u mislima, zbog pasivnosti koju je pokazivao
pred vazom u radnoj sobi.
A kako sam ve bila u tom raspoloenju, ak sam
pokuala da pronaem razliite razloge kojima bih opstajanje
vaze opravdala, i zaista mi je na pamet padao vei broj njih,
ali zato da ih nabrajam, kakva je korist od toga. Izvesno je
bilo samo da se vaza nalazila tamo, mada je takoe mogla biti
i u Montevideu, na otvorenom prozoru ili na radnom stolu
moga oca, koji je umro pre toliko godina da sam ga ve skoro
zaboravila, mogla je biti u staroj kui doktora Lakutura, moga
oca, u kui i na stolu koje zaborav i dalje nastavlja da
zatrpava.
Prema tome, jedino izvesno je da sam poseivala kuu
Leona Felipea i kuu Pedra Garfijasa i pomagala im koliko
sam mogla, skidala prainu s njihovih knjiga i brisala im
podove, na primer, a kad bi se bunili govorila im ostavite me
na miru, vi samo piite a mene pustite da se brinem o
odravanju, i onda bi se Leon Felipe smejao, a Pedro se nije
smejao, Pedrito Garfijas, kakav melanholik, on se nije smejao,
on bi me gledao svojim oima nalik jezeru u sumrak, nalik
jednom od onih jezera koja su u planinskoj zabiti i niko ih ne
poseuje, jednom od tih najtunijih i najnenijih jezera, toliko
nenih da se ini kao da i nisu s ovoga sveta, i rekao bi nemoj
da se mui, Auksilio, ili hvala, Auksilio, i nita osim toga ne
bi rekao. Kakav boanstven ovek. Kakav astan ovek. Stajao
bi, nepomian, i zahvaljivao mi se. To bi bilo sve, i meni bi
bilo dovoljno. Jer meni je i malo dovoljno. Ta stvar odmah
upada u oi. Leon Felipe zvao me je Bonita, govorio mi je to to
ti radi nema cenu, Auksilio, i pokuavao je da mi pomogne
kojim pesosom, ali kad bi mi nudio novac, obino bih dizala
dreku do neba (bukvalno), ja ovo radim jer to elim, Leone
Felipe, govorila bih mu, ja ovo radim jer sam pokoena
divljenjem. I Leon Felipe bi naas ostao zamiljen nad mojim
izborom rei, a ja bih na stolu ostavljala novac koji mi je dao i
nastavljala sa svojim poslom. Pevala sam. Pevala sam dok
sam radila i nije mi bilo vano radim li za novac ili besplatno.
U stvari, mislim da sam vie volela da radim besplatno (mada
neu biti toliko licemerna da kaem kako nisam bila srena
kada bi me platili). Za njih sam vie volela da radim
besplatno. Bila sam voljna da jo i platim iz svog depa, samo
da se s neogranienom slobodom kreem meu njihovim
knjigama i papirima. A ono to bih dobijala (i prihvatala) bili
su pokloni. Leon Felipe bi mi poklanjao one meksike glinene
figurice. Nemam pojma gde ih je pronalazio, jer u kui ih nije
imao mnogo. Mislim da ih je kupovao specijalno za mene.
Kakve tune figure. A tako su lepe bile. Majune i lepe. U
njima se nije krila ni kapija pakla ni kapija raja, bile su to
samo figurice koje su Indijanci pravili i prodavali ih
posrednicima, a ovi su odlazili u Oahaku da ih kupe i da ih
posle, po mnogo veoj ceni, preprodaju na pijacama i ulinim
tezgama po Meksiko Sitiju. Don Pedro Garfijas bi mi, s druge
strane, poklanjao knjige. Filozofske knjige. U ovom asu mogu
da se prisetim jedne Hosea Gaosa{6}, nju sam pokuala da
proitam, ali mi se nije dopala. Hose Gaos je takoe bio
panac i takoe je umro u Meksiku. Jadni Hose Gaos, trebalo
je vie da se potrudim. Kad je on umro? Mislim da je to bilo
1968, kad i Leon Felipe, ili ne, 1969, tako da je mogue da je
ak umro od tuge za njim. Pedrito Garfijas je umro 1967, u
Montereju, a Leon Felipe 1968. Figurice koje mi je Leon Felipe
poklonio gubila sam jednu po jednu. Mora da se sada nalaze
na policama u dobrostojeim kuama, ili po sobama u
potkrovljima u Napuljskom naselju, ili Rimskom naselju, ili u
naselju Ipodromo-Kondesa. One koje nisu polomljene. One
koje su polomljene mora da su ve postale deo praine
Meksiko Sitija. Knjige koje sam dobila od Pedra Garfijasa
takoe sam izgubila. Prvo filozofske, a posle, neizbeno, i
knjige poezije.
Ponekad pomislim da su i moje knjige i moje figurice na
neki nain uz mene. Ali kako bi mogle da budu uz mene?,
pitam se. Plutaju oko mene? Lebde mi nad glavom? Jesu li se
knjige i figurice koje sam gubila pretvorile u vazduh Meksiko
Sitija? Jesu li se pretvorile u pepeo koji leti po ovom gradu, sa
severa na jug i s istoka na zapad? Moe biti. Mrkla no due
napreduje kroz ulice Meksiko Sitija i mete sve pred sobom.{7}
Retko se ve uju pesme, ovde, gde je ranije sve bilo jedna
pesma. Oblak praine pretvara sve u uskovitlani prah. Prvo
pesnike, zatim ljubavi, i na kraju, kad izgleda da je
prezasien i da e nestati, vraa se i visi visoko iznad tvoga
grada ili tvoga uma, i nedokuivim gestovima govori ti da se
nee pomeriti.
 2

Kao to sam vam ve ispriala, Leona Felipea i Pedra

Garfijasa obilazila sam redovno, bila sam im lojalna i nisam ih
zamarala svojim pesmama, niti sam im dosaivala alei se
na svoje muke, pokuavala sam da budem od koristi, ali sam
se takoe bavila i drugim stvarima.
Imala sam ja i svoj privatni ivot. Pored uivanja u
prisnosti s ovim velikanima kastiljanskog jezika, imala sam i
drugi ivot. Imala sam i druge potrebe. Radila sam.
Pokuavala sam da radim. Smucala sam se naokolo i
oajavala. Jer iveti u Meksiko Sitiju je lako, kao to svi znaju
ili pretpostavljaju ili zamiljaju, ali lako je samo ukoliko ima
neto novca ili neku stipendiju ili porodicu ili bar neku jadnu
povremenu tezgu, a ja nita od toga nisam imala, dugo
putovanje u najprozraniju oblast{8} liilo me je mnogih stvari,
meu njima i energije neophodne da se latim posla. Tako da
sam visila po univerzitetskom kampusu, konkretnije na
Fakultetu za filozofiju i knjievnost, i tamo volontirala, moglo
bi se tako rei, jednog dana bih pomagala da se prekucaju
predavanja profesora Garsije Liskana, sledeeg bih prevodila
tekstove na Odeljenju za francuski, na kome onih koji su
uistinu vladali Molijerovim jezikom nije bilo mnogo, i nije da
elim da kaem kako je moj francuski savren, ali pored ovih
koji su vodili odeljenje delovao je zaista odlino, a treeg dana
bih se prikaila grupi koja se bavila teatrom i provela bih
osam sati, bez preterivanja, gledajui probe koje su se
beskonano ponavljale, odlazila da kupujem sendvie,
eksperimentisala s reflektorima, recitovala replike svih
glumaca skoro neujnim glasom koji sam samo ja mogla da
ujem i koji je samo mene inio srenom.
Ponekad, mada ne esto, uspela bih da doem do sitnih
plaenih poslova, neki profesor bi odvojio od plate da mu
budem neto poput pomonice, ponekad bi efovi odeljenja ili
fakultet uspevali da mi obezbede ugovor na dve nedelje, na
mesec dana, nekada na mesec i po, za nejasne, dvosmislene,
uglavnom nepostojee poslove, ili bi se sekretarice, kako su to
simpatine devojke bile, svaka od njih bila mi je drugarica,
svaka mi je priala o svojim ljubavnim jadima i nadanjima,
zauzimale kod svojih efova ne bi li mi nabacile te tezge. To je
bilo danju. Nou sam vodila prilino boemski ivot s
pesnicima Meksiko Sitija, to mi je priinjavalo veliko
zadovoljstvo, a ak je, povrh svega, bilo i praktino, budui da
mi je u to vreme nedostajalo novca i da ga ponekad nisam
imala ni za kiriju. Ali uglavnom sam ga imala. Ne elim da
preuveliavam. Imala sam dovoljno para da preivim, a
pesnici Meksiko Sitija pozajmljivali su mi meksiku literaturu,
u poetku sopstvene pesnike zbirke, jer takvi su pesnici, a
kasnije i nezaobilazne autore i klasike, te su moji trokovi bili
svedeni na minimum.
Ponekad bi prolo po nedelju dana da ne potroim ni
pesos. Bila sam srena. Meksiki pesnici bili su iroke ruke, a
ja sam bila srena. U to vreme poela sam sve redom da ih
upoznajem i oni su upoznali mene. Postali smo nerazdvojni.
Ja sam danju ivela na fakultetu, partala sam kao mravi, ili
bolje reeno kao cvrak, s jednog kraja na drugi, od jedne
kancelarije do nekog drugog budaka, bila obavetena o svim
traevima, svim neverstvima i svim razvodima, upuena u sve
tragedije. Poput one profesora Migela Lopesa Askaratea, koga
je ena ostavila, ali Migelito Lopes nije umeo da izdri bol. Sve
sam ja to znala, priale su mi sekretarice. Jednom sam se
zaustavila u fakultetskom hodniku i pridruila se grupi koja je
diskutovala o ne znam kojim aspektima Ovidijeve poezije,
moda je meu njima bio pesnik Bonifas Nunjo, moda takoe
i Monteroso{9} i jo dva ili tri mlada pesnika. Ali definitivno je
tu bio profesor Lopes Askarate, koji do pred sam kraj nije
progovorio ni re (budui da se radilo o latinskoj poeziji, jedini
priznati autoritet bio je Bonifas Nunjo). I o emu smo priali,
majko Isusova, o emu li smo priali? Ne seam se ba tano.
Samo se seam da je tema bio Ovidije i da je Bonifas Nunjo
drobio i drobio i drobio. Verovatno je ismevao nekog novog,
zelenog prevodioca Metamorfoza. A Monteroso se samo
smekao i utke odobravao. A mladi pesnici (ili su ti sirotani
moda bili tek obini studenti) radili su to isto. I ja takoe.
Istezala sam vrat i netremice ih posmatrala. S vremena na
vreme dobacila bih neto preko ramena studenata, ali to je
bilo kao da tiini dodaje jo malo tiine. I tada (u nekom
trenutku koji je zbilja postojao, nemogue je da sam ga usnila)
profesor Lopes Askarate je otvorio usta. Otvorio je usta kao da
mu nedostaje vazduha, kao da je onaj fakultetski hodnik
najednom upao u nepoznatu dimenziju, i rekao je neto o
Ljubavnoj vetini, Ovidijevoj, neto to je iznenadilo Bonifasa
Nunja i to je izgleda izuzetno zainteresovalo Monterosa, i to
mladi pesnici ili studenti nisu razumeli, kao ni ja, a onda se
zarumeneo, kao da naprosto vie nije u stanju da izdri
guenje, pa mu se nekoliko suza, ne mnogo njih, etiri ili est,
skotrljalo niz obraze i zaustavilo u brkovima, crnim brkovima
koji su poinjali da sede na krajevima i po sredini, zbog kojih
mi se oduvek inio udnovat, nalik zebri ili tako neemu, suze
su, u svakom sluaju, zastale u crnim brkovima koji nisu
trebali da budu tamo, koji su vritei prizivali bricu ili
makaze, i zbog kojih bi, ukoliko se predugo zagleda u Lopesa
Askaratea, shvatio da je, van svake sumnje, re o jednoj
anomaliji, te da e s takvom anomalijom na licu (s takvom
dobrovoljnom anomalijom na licu) stvari na kraju nuno poi
po zlu.
Nedelju dana kasnije Lopes Askarate se obesio o neko
drvo i vest je protutnjala fakultetom poput hitre, prestravljene
ivotinje. Kada je stigla do mojih uiju, osetila sam kako se
tresem i smanjujem, mada sam istovremeno bila i opinjena.
Ta vest nesumnjivo je bila loa, grozna, ali je istovremeno bila
i fantastina. Kao da ti realnost naglas kae: jo uvek sam
kadra za velike stvari, jo uvek sam kadra da te iznenadim,
glupao, tebe i svakoga drugog, jo uvek sam kadra da
pomerim nebo i zemlju zbog ljubavi.
Nou bih se, meutim, uveavala, ponovo bih rasla,
pretvarala se u slepog mia, ostavljala za sobom fakultet i
tumarala po Meksiko Sitiju poput patuljka (volela bih da
mogu da kaem poput vile, ali to ne bi ba odgovaralo istini),
pila i divanila i diskutovala po knjievnim kruocima
(poznavala sam svaki od njih), i savetovala mlade pesnike koji
su mi u to vreme ve prilazili, mada ne u meri u kojoj e to
initi kasnije, i za svakoga od njih imala sam poneku toplu
re, ma kakvu re!, za svakoga sam stotinu ili hiljadu rei
imala, svi su mi oni izgledali kao unuad Lopesa Velardea,
kao praunuci Salvadora Dijasa Mirona{10}, ti izmueni dekii,
ti dekii usahli od noi Meksiko Sitija, koji su dolazili s
presavijenim rukopisima i raskupusanim knjigama i musavim
sveskama, koji su sedeli po kafanama to nikad ne zatvaraju,
ili po najsumornijim barovima na svetu u kojima bih jedino
ensko bila ja, ja i ponekad duh Lilijan Serpas{11} (ali o Lilijan
u priati kasnije), koji su mi davali na itanje svoje pesme,
svoje stihove, svoje nemute prevode, a ja bih uzimala njihove
papire i u tiini bih itala, leima okrenuta stolu za kojim se
neprestano nazdravljalo i gde su se svi s tekom mukom
upinjali da budu vickasti ili ironini ili cinini, siroti moji
anelii, i uranjala bih u rei (volela bih da kaem kako su to
bile verbalne reke, no time bih se ogreila o istinu, jer nije tu
bilo reka od reci nego tek zamuckivanja) do balaka{12},
ostajala bih na trenutak sama s tim reima nezgrapnim usled
mladalake blistavosti i sete, s tim komadima napuklog
ogledala, i ogledala se u toj ivi, ili bolje reeno traila se, i
pronalazila sam se!, tamo sam, u tim reima, bila ja, Auksilio
Lakutur, plave oi, plava, proseda kosa, s frizurom a la princ
Valijant, lice izdueno i mravo, bore na elu, i moje bi me
neporecivo prisustvo na tom mestu protreslo, potopilo me u
more sumnji, navodilo me da s podozrenjem gledam u
budunost, u dane koji su se primicali brzinom kruzera, mada
bi mi s druge strane i potvrivalo da ivim sa svojim
vremenom, s vremenom koje sam sama odabrala i s
vremenom koje me je opkoljavalo - drhtavo, promenljivo,
raskono, sreno.
I tako sam dospela do godine 1968. Ili je godina 1968.
dospela do mene. Sada bih mogla da kaem kako sam je
predosetila. Mogla bih da kaem kako sam imala snanu
slutnju i kako me nije zatekla. Neto mi je govorilo da dolazi.
Oekivala sam je i nazrela, nanjuila je prvog januarskog
minuta; posumnjala sam da stie i spazila je im je
polomljena prva (i poslednja) pinjata{13} tog razdraganog,
nevinog januara. I ukoliko ovo nije dovoljno, mogla bih da
kaem kako sam u februaru i martu 68, pre nego to e se
godina 68. pretvoriti u godinu zaista 68, primetila njen miris
u barovima i parkovima, kako sam njenu natprirodnu
mirnou osetila u knjiarama i na tandovima uline hrane,
dok sam u ulici San Ildefonso jela takose s mesom, s nogu, i
piljila u crkvu Svete Katarine Sijenske i u meksiki suton koji
se kovitlao poput nekog delirijuma.
Ah, doe mi da se smejem kad se toga prisetim. I plae
mi se! Plaem li? Sve sam ja to videla i istovremeno nita
videla nisam. Razume li se ta hou da kaem? Ja, koja sam
majka svim pesnicima, nisam dozvolila da me komar
raskomada (ili mu sudbina to nije dozvolila). Suze mi se sada
kotrljaju niz opustoene obraze. Ja sam bila na fakultetu tog
18. septembra kad je vojska pogazila autonomiju univerziteta
i ula u kampus da hapsi i da pobije sve redom. Ne. Nije bilo
tako. U kampusu nije bilo mnogo mrtvih. To se desilo na
Tlatelolku{14}. Njegovo ime neka zauvek ostane u naem
seanju! Ali kad su vojska i specijalci upali u kampus i
nasrnuli na sve redom, ja sam bila na fakultetu. Bilo je
potpuno neverovatno. Nalazila sam se u klozetu, u jednoj
kabini na nekom spratu fakulteta, mislim na etvrtom, mada
ne mogu to da tvrdim. I sedela sam na olji, suknje zadignute,
to kae pesma ili poskoica, itala sam one tako delikatne
pesme Pedra Garfijasa, koji je u to vreme ve godinu dana bio
mrtav, melanholini don Pedro, toliko je alostan bio zbog
panije i zbog sveta uopte, i ko bi pomislio da u ga itati u
klozetu ba u trenutku kad se olo od specijalaca drznuo da
udari na kampus. Ja mislim, i dozvoliete mi ovu digresiju, da
je ivot prepun zagonetnih stvari, malih dogaaja koji samo
ekaju na kontakt s ovejom koom ili na na pogled, da im
poslue kao okida i da se onda sve pretvori u niz nasuminih
inova koji e kasnije, posmatrani kroz prizmu vremena, u
nama proizvesti zaprepaenje i jezu. I tako sam, u stvari,
zahvaljujui Pedru Garfijasu ili zahvaljujui pesmama Pedra
Garfijasa i mom neizleivom poroku da itam u klozetu, ja
poslednja saznala da su specijalci upali, da je vojska pogazila
autonomiju univerziteta, i da su, dok su moje zenice prelazile
po stihovima tog panca to je umro u egzilu, vojnici i
specijalci hapsili, pretresali i tukli svakog na koga bi naili,
bez obzira na pol, uzrast, brano stanje ili zvanje steeno (a
moda i poklonjeno) u zapetljanom svetu univerzitetskih
hijerarhija.
Recimo da sam ula neku buku.
Buku u svojoj dui!
I recimo da se zatim buka pojaavala i pojaavala, i da
sam tada ve obratila panju na ono to se deava, pa sam
ula kako neko povlai vodu u susednoj kabini, vrata su se
zalupila, koraci odjeknuli u hodniku, a vika je dopirala iz
parka, s onog paljivo odravanog travnjaka to uokviruje
fakultet poput zelenog mora koje zapljuskuje jedno ostrvo
uvek spremno za ispovedanje tajni i za ljubav. Tada se mehur
poezije Pedra Garfijasa raspukao, zatvorila sam knjigu i
ustala, povukla vodu, otvorila vrata, neto sam naglas
prokomentarisala, rekla sam ej, ta se to deava napolju?, ali
niko mi nije odgovorio, nijedne od korisnica klozeta vie nije
bilo, rekla sam, ej, ima li tamo koga?, znajui unapred da mi
niko nee odgovoriti, ne znam da li vam je poznat taj oseaj,
kao iz horor filmova, ali ne iz onih u kojima su ene glupe, ve
iz onih gde su ene pametne i hrabre, ili iz onih gde postoji
bar jedna pametna i hrabra ena koja iznenada ostane sama,
koja iznenada ulazi u neku praznu zgradu ili naputenu kuu
i pita (jer ona ne zna da je mesto u koje je kroila naputeno)
ima li koga, otvori usta i pita, mada je u tonu kojim postavlja
pitanje ve implicitno prisutan odgovor, ali ona ipak pita,
zato pita?, zato to je u sutini jedna utiva ena, a mi utive
ene, ma u kojoj ivotnoj situaciji da se naemo, ne moemo a
da ne budemo takve, i onda zastane, ili napravi nekoliko
koraka i postavi pitanje, i niko joj, jasno, ne odgovori. Ja se
osetih poput te ene, dakle, mada nisam sigurna jesam li to
znala jo tada ili znam tek sada, i napravila sam onih
nekoliko koraka kao da peaim po beskrajnom ledenom
prostranstvu. Zatim sam oprala ruke, pogledala u ogledalo i
spazila jednu visoku, mravu figuru, s ponekom, s ve previe
bora na licu, ugledala sam ensku verziju don Kihota, kako
me je jednom prilikom nazvao Pedro Garfijas, i posle toga
izala u hodnik i odmah shvatila da se neto deava, jer
hodnik je bio prazan, utonuo u svoje izbledele krem tonove, a
urlici koji su se peli uz stepenite bili su od one vrste to
oamuuje i stvara istoriju.
ta sam onda uradila? Ono to bi i svako drugi, prila
sam nekom prozoru i pogledala dole, i ugledala vojnike, zatim
sam prila drugom prozoru i ugledala oklopna vozila, a zatim
prila jo jednom, onom u dnu hodnika (prela sam hodnik
kao ustala iz mrtvih), i ugledala kombije u koje su specijalci i
poneki policajac u civilu trpali uhapene studente i profesore.
Bilo je kao u sceni nekog filma o Drugom svetskom ratu,
pomeanoj sa scenom nekog filma o Meksikoj revoluciji, s
Marijom Feliks i Pedrom Armendarisom{15}, liilo je na scenu
koja se zavravala sa zatamnjenim platnom i s fluoroscentnim
figuricama na njemu, fluoroscentnim figuricama koje, kako se
pria, vide pojedini ludaci ili onaj ko iznenada dobije napad
panike. Zatim sam videla grupu sekretarica i pomislila da
meu njima prepoznajem nekoliko svojih drugarica (u stvari
mi se uinilo da ih sve prepoznajem!), sekretarice su izlazile
jedna po jedna, popravljajui haljine, s tanama u rukama ili
okaenim o ramena, a onda sam videla grupu profesora koji
su takoe uredno izlazili, ili bar onoliko uredno koliko je to
situacija dozvoljavala, videla sam ljude s knjigama u rukama,
ljude s fasciklama i prekucanim stranicama koje su se
rasipale po tlu a oni se saginjali da ih pokupe, ljude koji su
prisilno izvoeni i ljude koji su izlazili s fakulteta pokrivajui
noseve belim maramicama to su brzo postajale crne od krvi. I
tada sam sebi rekla: ostani gde si, Auksilio. Ne dozvoli, seko,
da te uhapse. Ostani ovde, Auksilio, nemoj, seko, dobrovoljno
da ulazi u taj film, ako hoe u njega da te uvuku, neka se
prvo potrude da te pronau.
Onda sam se vratila u klozet i, vidi kako je to udno,
ne samo da sam se vratila u klozet, ve sam se vratila u
kabinu, ba u onu istu u kojoj sam i bila, i ponovo sam sela
na olju, hou da kaem: ponovo suknje zadignute i gaica
sputenih, mada bez ikakve telesne nude (a kau da ba u
takvim sluajevima petlja popusti, to se, meutim, u mom
sluaju definitivno nije desilo) i ponovo s otvorenom knjigom
Pedra Garfijasa u rukama, i mada mi se nije italo poela sam
da itam, u poetku re po re i stih po stih, ali onda je itanje
krenulo da ubrzava, sve dok me nije oamutilo, stihovi su
promicali ludakom brzinom i jedva da sam ita uspevala da
razaznam, nemam pojma, rei su se sudarale i lepile se jedna
za drugu, to itanje nalazilo se u slobodnom padu, a poezija
Pedrita Garfijasa jedva je uspevala da se odupre (ima pesnika
i pesama koji izdre svako itanje, a ima i onih drugih, veina
je takva, koji za to nisu sposobni), i time sam se ja bavila kada
sam iznenada zaula zvukove u hodniku, zvukove izama?,
izama s kramponima?, ali ej, rekla sam sebi, da to ipak ne bi
bilo malo previe koincidencije?, zvuk izama s kramponima!,
ali ej, rekla sam sebi, sad jo samo fali hladnoa i da mi neka
beretka padne na glavu, a onda sam ula neto kao sve je u
redu, narednie, mada je moda rekao i neto drugo, i pet
sekundi kasnije neko, moda taj isti gad, otvorio je vrata
klozeta i uao je.
 3

A ja sam, jadnica, ula neto slino umu koji stvara

vetar kad se spusti pa proe izmeu papirnih cvetova, ula
sam cvetanje vazduha i vode, i podigla sam (neujno) stopala,
poput Renoarove balerine, kao da u se poroditi (i na izvestan
nain zaista sam se spremala da na svetlost dana neto
donesem i da budem doneta), tanki glenjevi uhvaeni u
gaice kao u lisice, gaice zapele za cipele koje sam u to vreme
nosila, jedne udobne ute mokasine, i dok sam ekala da
vojnik pregleda kabine jednu po jednu, mentalno i fiziki sam
se spremala da ne otvaram vrata, ukoliko do toga doe, i da
branim poslednje ostatke autonomije UNAM-a{16}, ja, uboga
urugvajska pesnikinja, ali koja Meksiko voli vie od svega, i
dok sam, kao to rekoh, ekala, nastao je naroit muk, muk
koji ni u muzikim ni u filozofskim renicima nije zaveden,
kao da se vreme prelomilo i pojurilo istovremeno na razliite
strane, bee to isto vreme, ni verbalno ni sainjeno od
pokreta ili radnji, i tada videh sebe i videh vojnika koji je,
opinjen, buljio u svoj lik u ogledalu, naa dva lica bila su
ugraena u jedan crni romb ili potopljena u neko jezero, i
stresoh se, ali avaj, znala sam da me trenutno tite zakoni
matematike, a znala sam da me takoe tite i tiranski zakoni
kosmosa, koji su suprotstavljeni zakonima poezije, i da e
opinjeni vojnik buljiti u svoj lik u ogledalu i da u ga ja uti,
izdvojena u svojoj kabini i jednako opinjena, da u ga uti i
da u ga zamisliti, znala sam da e u sledeoj sekundi nae
dve izdvojenosti initi lice i nalije, dve strane istog novia,
grozomornog poput smrti.
Govorei bez uvijanja: vojnik i ja ostali smo nepomini
kao kipovi, u enskom klozetu na etvrtom spratu Fakulteta
za filozofiju i knjievnost, i to je bilo sve, posle se ulo kako se
udaljava, ula sam kako se vrata zatvaraju, a moje podignute
noge, kao da same odluuju o tome, vratile su se u prvobitni
poloaj.
Poroaj je okonan.
Ako dobro raunam, mora da sam tako ostala jedno tri
sata.
Znam da je poinjalo da se smrkava kad sam izala iz
kabine. Udovi su mi bili potpuno utrnuti. Oseala sam neki
kamen u stomaku i bolele su me grudi. Preko oiju sam imala
kao neki veo ili nekakvu gazu. U uima, ili u umu, zujale su
mi pele ili ose ili bumbari. Postala sam nekako golicljiva, a
istovremeno kao da mi se spavalo. Ali sam u stvari bila
budnija nego ikad. Situacija je bila nova, priznajem, ali znala
sam ta treba da inim.
I tako sam se popela do jedinog prozora u klozetu i
pogledala napolje. Videla sam vojnika izgubljenog u daljini.
Videla sam siluetu oklopnog vozila ili senku oklopnog vozila,
mada sam kasnije razmislila i shvatila da je to mogla biti i
senka nekog drveta. Izgledala je kao neki portal latinske ili
grke knjievnosti. Ah, koliko samo volim grku knjievnost,
od Sapfe do Jorgosa Seferisa{17}.1 videla sam vetar koji je
brisao kampusom, kao da uiva u poslednjim tragovima
dnevne svetlosti. I znala sam ta treba da inim. Znala sam.
Znala sam da moram da se oduprem. Pa sam sela na ploice
enskog klozeta i iskoristila poslednje zrake sunca da
proitam tri pesme Pedra Garfijasa, a onda sam sklopila
knjigu i sklopila oi i rekla sebi: Auksilio Lakutur, graanko
Urugvaja, Latinoamerikanko, pesnikinjo i putnice, odupri se.
Samo to.
Kasnije sam poela da razmiljam o svojoj prolosti, ba
kao to to i sada inim. Premotavala sam datume i onda se u
prostoru nasluivanog oajavanja polomio romb, pa su sa dna
jezera isplivale slike, nije bilo naina da se to sprei, sa dna
izmuenog jezera koje ne osvetljavaju ni sunce ni mesec
isplivale su slike, kao u snu, a vreme se presavijalo i
ispravljalo. Godina 68. pretvorila se u godinu 64. i u 60. i u
56. I takoe se pretvorila u 70. i u 73. i u 75. i 76. Kao da
sam umrla i da posmatram godine iz neke nepoznate
perspektive. Hou da kaem: poela sam da mislim o svojoj
prolosti kao da mislim o svojoj sadanjosti i budunosti i
prolosti, o svemu tome izmeanom i uspavanom u nekakvom
mlakom jajetu, uukanom u gnezdu i zatrpanom gomilom
uta to se pui, ogromnom jajetu ne znam koje ptice unutar
mene (arheopteriksa?).
Poela sam, primera radi, da razmiljam o zubima koji
su mi poispadali, mada sam u tom trenutku, u septembru
1968, jo uvek imala sve zube, i to je, ako se dobro razmisli,
zaista udno. Bilo kako bilo, mislila sam na svoje zube, na
etiri prednja zuba koji e mi u narednim godinama jedan za
drugim poispadati, jer neu imati novca za zubara, jer mi se
nee ii kod zubara i jer neu imati vremena za njega. udno
je bilo to sam razmiljala o zubima, jer s jedne strane uopte
nisam marila za etiri najvanija zuba u vilici svake ene, a s
druge zato to e njihov gubitak nainiti najljuu ranu u
dubini moga bia, i ta e rana kasnije pei, istovremeno e biti
nuna i izlina, ta e rana biti apsurdna. Ni danas, kad
razmiljam o tome, nita ne razumem. U svakom sluaju, u
Meksiku sam ostala bez zuba, kao to i bez tolikih drugih
stvari, i mada su mi povremeno prijateljski glasovi, ili glasovi
koji su se pravili da su prijateljski, govorili nabavi zube,
Auksilio, sakupiemo pare da ti kupimo vetake, Auksilio, ja
sam oduvek znala da e ta praznina ostati dok god sam iva i
nisam obraala naroitu panju na te glasove, mada ih nisam
ni otvoreno odbijala.
Ovaj gubitak, meutim, ustanovio je i jedan novi obiaj.
Nakon gubitka zuba, usta sam, kada bih govorila ili kad bih
se smejala, pokrivala dlanom, i ubrzo otkrila da je taj moj gest
postao popularan u izvesnim krugovima. Izgubila sam zube,
ali nisam izgubila svoju odmerenost, takt i neku vrstu oseaja
za eleganciju. Carica ozefina{18}, kao to je poznato, imala je
ogroman crni karijes u dubini vilice, pa joj to ni za jotu nije
oduzimalo od arma. Ona se skrivala iza maramice ili lepeze;
a ja sam, budui prizemnija, budui stanovnica Meksiko Sitija
krilatog i Meksiko Sitija podzemnog, stavljala dlan preko
usana i onda se, u dugim meksikim noima, nesputano
smejala i priala. U oima onih koji su me tada upoznali mora
da sam izgledala kao zaverenica ili kao neko udnovato
stvorenje, dopola Sulamka{19} a otpola albino slepi mi. Ali nije
me bilo briga. Eno je Auksilio, govorili bi pesnici, a tamo sam i
bila, sedela bih za stolom nekog romanopisca u delirijum
tremensu, ili novinara samoubice, smejala bih se i priala,
domunavala se i prepriavala traeve, i niko nije mogao da
kae: ja sam video Urugvajkinu naetu vilicu, ja sam video
gole desni jedine osobe koja je ostala u kampusu kad su upali
specijalci, u septembru 1968. Mogli su da kau: Auksilio pria
kao zaverenica, primie glavu i pokriva usta. Mogli su da
kau: Auksilio pria gledajui te u oi. Mogli su da kau (i da
se smeju dok to ine): ma kako ta Auksilio, iako su joj ruke
stalno zauzete knjigama i aicama tekile, uvek uspe da stavi
ruku na usta i jo joj usput uspeva da to izgleda spontano i
prirodno?, u emu je tajna te njene udesne igre rukama?
Tajnu, prijatelji moji, ne mislim da nosim u grob (jer nita u
grob ne treba nositi).Tajna je u ivcima. U ivcima koji se
napinju i isteu, elei da dosegnu do rubova drugarstva i
rubova ljubavi. Do zastraujue naotrenih rubova drugarstva
i ljubavi.
Ja sam svoje zube poloila na oltar ljudskih rtava.
 4.

Ali nisam razmiljala samo o zubima, koje sam tada jo

posedovala, veo sam mislila i na druge stvari, na primer na
mladog Artura Belana, koga sam upoznala 1970, kada je imao
esnaest ili sedamnaest godina. Ja sam u to vreme ve bila
majka mladih meksikih pesnika, a on neki klinac koji ne zna
da pije, ali je zato ponosan to je na izborima u njegovom
dalekom ileu pobedio Salvador Aljende{20}.
Poznavala sam ga. Upoznala sam ga na nekom
zagluujue bunom skupu pesnika, u baru po imenu
Verakruzansko raskre, groznoj rupagi i svinjcu gde se
ponekad okupljala jedna raznorodna grupa mladih i ne tako
mladih talenata. Od svih njih, on je bio najmlai. Osim toga je
bio jedini koji je sa svojih sedamnaest godina ve napisao
roman. Roman koji je posle izgubio, ili ga je progutala vatra,
ili je zavrio na nekoj od nepreglednih deponija to okruuju
Meksiko Siti, ali sam ga ja proitala, u poetku s rezervom a
posle s uivanjem, ne zato to je bio dobar, to ne, ve zato to
sam uivala u nagovetajima reenosti, dirljive reenosti
jednog adolescenta, koji su svetlucali sa svake stranice: roman
je bio lo, ali on je bio dobar. I tako sam mu postala
prijateljica. Bili smo jedino dvoje Junoamerikanaca meu
tolikim Meksikancima i verujem da je to bio razlog. Postala
sam njegova prijateljica, prila sam mu i obratila se,
pokrivajui jednom rukom usta, a on je izdrao moj pogled i
pogledao zadnju stranu mog dlana i nije pitao iz kog razloga
pokrivam usta, ali mislim da je to, za razliku od drugih,
odmah odgonetnuo, hou da kaem kako verujem da je
odgonetnuo moj dubinski motiv, poslednje uporite mog
dostojanstva koje sam na taj nain branila, i on mu nije
smetao.
Uprkos razlici u godinama, uprkos svim razlikama!, te
veeri sam postala njegova prijateljica. Ja sam mu, nekoliko
nedelja kasnije, objasnila ko je Ezra Paund, ko je Vilijam
Karlos Vilijams, ko je T. S. Eliot. Ja sam ga jednom odnela
kui, bolesnog, pijanog, zagrlila ga i uprtila na svoja mrava
plea, i posle se sprijateljila s njegovom majkom i njegovim
ocem i njegovom dragom sestrom, svi su oni bili tako dragi.
Prva stvar koju sam njegovoj majci rekla bilo je:
gospoo, ja nisam spavala s vaim sinom. Volim da budem
takva, potena i iskrena s ljudima koji su poteni i iskreni
(mada me je ovaj ovetali obiaj kotao nebrojenih nevolja).
Podigla sam ruke uvis i osmehnula se, zatim spustila ruke i
kazala joj to, a ona me je gledala kao da je upravo iskoraila iz
jedne od svezaka svog sina, Artura Belana, koji je do tada ve
spavao dubokim snom u peini svoje sobe. I rekla je: naravno
da nisi, Auksilio, ali nemoj da mi govori gospoo kad smo
skoro istih godina. A ja sam podigla obrvu i uperila u nju
svoje plavlje oko, desno, i pomislila: ali seko, pa ova ena je u
pravu, ta mi mora da smo otprilike isto godite, moda sam ja
tri godine mlaa, ili dve, ili jednu, ali u sutini smo ista
generacija, jedina razlika je to ona ima kuu i posao i svakog
meseca dobija platu, a ja ne, jedina razlika je to ja izlazim s
mladima, a Arturitova majka izlazi s ljudima svojih godina,
jedina razlika je to ona ima decu tinejdere, a ja nemam
dece, ali ni to nije bilo vano, jer sam, na svoj nain, u to
vreme imala na stotine dece.
 I tako sam im postala porodini prijatelj. Prijatelj
porodice putujuih ileanaca koji su se doselili u Meksiko
1968. Moje godine. A jednom sam rekla Arturovoj mami:
sluaj, rekla sam joj, dok si se ti spremala za svoje putovanje,
ja sam bila zatvorena u enskom klozetu na etvrtom spratu
Fakulteta za filozofiju i knjievnost UNAM-a. Znam, Auksilio,
rekla je ona. Kako je to udno, zar ne?, rekla sam ja. Jeste
udno, rekla bi ona. I tako bismo, nou, nastavljale jo neko
vreme, sluajui muziku i priajui i smejui se.
Bila sam im porodini prijatelj. Pozivali su me da
ostanem kod njih, jednom sam bila mesec dana, drugi put dve
nedelje, jednom mesec i po, jer u to vreme nisam vie imala
novca za pansion ili za sobu u potkrovlju i moja svakodnevica
pretvorila se u lutanje s kraja na kraj grada, po milosti nonog
vetra koji duva niz ulice i avenije Meksiko Sitija.
Danju sam ivela na univerzitetu, bavei se svim i
svaim, a nou sam ivela boemski ivot i spavala kod
prijateljica i prijatelja, sejui svoj skromni imetak po njihovim
kuama i stanovima, svoju odeu, knjige, asopise, fotografije,
ja kao Remedios Varo, ja kao Leonora Karington, ja kao
Eunise Odio, ja kao Lilijan Serpas{21} (ah, jadna Lilijan Serpas,
morau da priam o njoj). I naravno, doao bi trenutak kada
bi se moje prijateljice i prijatelji umorili od mene, pa bi traili
da odem. I ja bih otila. Rekla bih neto aljivo i otila bih.
Nisam htela da od toga pravim drame i odlazila sam. Pognula
bih glavu i otila. Poljubila bih ih u obraz i zahvalila se i
otila. Znam da izvesni pakosnici priaju kako nisam odlazila.
Ali lau. Ja sam odlazila im bi se to od mene zatrailo.
Nekada bih se moda zatvorila u kupatilo i pustila koju suzu.
Izvesni zli jezici priaju da su kupatila bila moja slabost. A
kako samo gree. Za mene su kupatila bila none more, mada
mi, poev od 1968, ni none more vie nisu bile strane. Na sve
navikne. Volim kupatila. Volim kupatila mojih prijateljica i
prijatelja. Kao i svaki ivi stvor, volim da se istuiram i da se s
novim danom suoim istog tela. Volim, takoe, i da se
istuiram pre spavanja. Arturitova mama bi mi govorila: uzmi
ovaj isti pekir, Auksilio, za tebe sam ga ostavila, ali ja nikad
nisam koristila pekire. Ne volim ih. Radije sam se oblaila
mokra i doputala da mi toplota tela osui kou. Ljudima je to
bilo zabavno. A i meni je bilo zabavno.
Mada sam mogla i da poludim.
 5.

A ako nisam poludela to je zato to sam sauvala smisao

za humor. Uvek.
Smejala sam se svojim suknjama, svojim uskim
pantalonama, prugastim dokolenicama, belim soknama, kosi
oianoj a la princ Valijant, svakog dana sve manje plavoj i
sve beljoj, oima koje su prouavale no Meksiko Sitija,
ruiastim uima koje su se nasluale univerzitetskog
avrljanja o usponima i padovima, o nipodatavanjima i
odugovlaenjima, o lihtanju, podilaenju i lanim zaslugama,
o rasklimanim krevetima koji su se lomili i sklapali pod
uzdrmanim nebom Meksiko Sitija, tim nebom koje sam tako
dobro poznavala, tim uznemirenim i nedostinim nebom nalik
astekom loncu, pod kojim sam se kretala, srena to sam
iva, zajedno sa svim pesnicima Meksika i s Arturitom
Belanom koji je imao sedamnaest-osamnaest godina i
stasavao je pred mojim oima. Svi su ti mladi pesnici stasavali
pod mojim budnim okom! Stasavali na meksikoj vetrometini,
ili, drugaije reeno, na latinoamerikoj vetrometini, koja je
najgora od svih, jer je izdeljena kao nijedna druga i jer je
najbeznadenija. A moj pogled je sijao poput meseca nad tom
vetrometinom i zaustavljao se na statuama, na preneraenim
statuama, na skupinama senki, na siluetama iji je jedini
posed bila utopija rei. Jedne, dodue, prilino jadne rei.
Jadne? Da, priznajmo to, prilino jadne.
A tamo sam na vetrometini s njima bila i ja, jer ni sama
nisam imala nita izuzev svog pamenja.
Imala sam seanja. ivela sam zatvorena u enskom
klozetu fakulteta, bila sam ugraena u mesec septembar
godine 1968, i zbog toga sam mogla da ih posmatram liena
strasti, mada sam, sreom, u igrama strasti i ljubavi ponekad
i sama uestvovala. Jer nisu svi moji ljubavnici bili platonski.
S pesnicima sam i spavala. Ne s mnogo njih, ali s ponekim
sam spavala. Uprkos izgledu, ja nisam bila svetica, ve ena. I
naravno da sam s ponekim od njih spavala.
U veini sluajeva bila bi to ljubav za jednu no, s
mladim pijancima koje bih odvukla u krevet ili na fotelju u
nekoj skrovitoj sobi, dok iz susedne sobe treti grozomorna
muzika koje se radije ne bih priseala. Ree su bile nesrene
ljubavi koje bi trajale due od jedne noi ili vikenda, i u
kojima sam pre igrala ulogu psihoterapeutkinje nego
ljubavnice. Ali neu da se alim. Ostavi bez zuba, poela sam
da se usteem da poljubim ili da prihvatim poljubac, a koja to
ljubav moe da opstane bez ljubljenja u usta? Ali uprkos
tome, odlazila bih s njima u krevet i rado bih vodila ljubav.
Kljuna re je rado. Da bi se vodila ljubav, potrebno je da si
rad. Potrebno je i da ima priliku, ali vie od svega potrebno je
da si rad.
S tim u vezi, postoji jedna pria koju moda nije
naodmet ispriati. Deava se tih godina. Na fakultetu sam
upoznala jednu curu. Bilo je to u vreme dok sam se bavila
teatrom. Devojka je bila divna. Zavrila je filozofiju. Bila je
veoma obrazovana i elegantna. Pria poinje kada se ja
nalazim u gledalitu fakultetskog pozorita (pozorita koje
jedva da je postojalo), dremam i sanjam svoje detinjstvo, ili
vanzemaljce. I ona seda pored mene. Pozorite je, naravno,
prazno, na sceni nekakva oajna trupa uvebava komad
Garsije Lorke. U nekom trenutku se budim, a ona mi kae: ti
si Auksilio Lakutur?, i rekla je to s nekom toplinom zbog koje
mi je odmah postala draga. Imala je pomalo grub glas i
unazad zaeljanu crnu kosu, ne predugaku. Zatim je rekla
neto zabavno, ili sam ja bila ta koja je rekla neto zabavno,
pa smo poele da se smejemo, tiho, da nas ne uje reditelj,
neki tip s kojim sam se druila 68, i koji se u meuvremenu
pretvorio u loeg pozorinog reditelja, ali je i sam bio svestan
toga, i zato je bio strano ozlojeen i neprijatan prema svima.
Zatim smo izale na ulice Meksiko Sitija.
Zvala se Elena i pozvala me je na kafu. Rekla je kako
mnogo toga eli da mi ispria. Rekla je da odavno eli da me
upozna. Kad smo izale s fakulteta, shvatila sam da hramlje.
Ne neto preterano, ali da oigledno hramlje. Elena,
filozofkinja. Imala je folksvagen i odvezla me u neki lokal na
junom kraju avenije Insurhentes{22}. Nikada ranije nisam bila
na tom mestu. Bilo je divno i veoma skupo, ali je Elena imala
para i mnogo je elela da pria sa mnom, mada je na kraju
ispalo da sam samo ja priala. Ona je sluala i smejala se i
izgledala srenija nego ikad u ivotu, ali nije mnogo govorila.
Kad smo se rastale, pomislila sam: ta je zapravo htela da mi
kae?, o emu je htela da razgovara sa mnom?
Nakon toga smo se povremeno viale, u pozoritu ili na
hodnicima fakulteta, skoro uvek u predveerje, kada na
kampus poinje da se sputa no, a neki ljudi ne znaju gde da
odu i ta da rade sa svojim ivotima. Nailazila bih na Elenu, a
Elena bi me pozivala da popijemo neto, ili da jedemo u
nekom restoranu na junom kraju avenije Insurhentes.
Jednom je predloila da odemo kod nje, u Kojoakan{23}, u
njenu predivnu kuu, malu ali predivnu, veoma enstvenu i
intelektualnu, prepunu knjiga o filozofiji i teatru, posto je
Elena verovala da su filozofija i teatar tesno povezani. Jednom
mi je priala o tome, ali jedva da sam je ita razumela. Ja sam
smatrala da je teatar povezan s poezijom, a ona je smatrala da
je povezan s filozofijom, i svaka je terala po svom. Dok
iznenada nisam prestala da je viam. Ne znam koliko je
vremena prolo otkako je nisam videla. Moda se radilo o
mesecima. Raspitivala sam se, naravno, kod pojedinih
sekretarica na fakultetu ta je s Elenom, da li je bolesna ili je
negde otputovala, znaju li neto o njoj, ali niko nije mogao da
mi prui uverljiv odgovor. Jednog dana sam odluila da odem
do njene kue, ali sam se izgubila. Prvi put mi se tako neto
desilo! Od septembra 1968. ni jedan jedini put se nisam
izgubila u lavirintima Meksiko Sitija! Ranije jesam, ranije sam
se gubila, ne previe esto, ali sam se gubila. Posle ve vie
nisam. A sada sam bila tamo, traila njenu kuu i nisam
uspevala da je naem, pa sam sebi rekla ovde se neto udno
deava, Auksilio, otvori oi, seko, i obrati panju na detalje,
nemoj da ti najvanije u ovoj prii promakne. to sam i
uinila. irom sam otvorila oi i lutala Kojoakanom do pola
dvanaest nou, svakog asa sve vie izgubljena i sve oravija,
a sirota Elena kao da je umrla ili da nikada nije ni postojala.
I tako je prolazilo vreme, a ja sam napustila poziv
pozorinog egrta i vratila se pesnicima, i moj ivot je poao
putem koji nema smisla objanjavati. Izvesno je da sam
prestala da pomaem tom reditelju iz 68, ne zbog toga to
sam mislila da mu je postavka loa, mada je to bilo istina, ve
zbog iscrpljenosti. Bilo mi potrebno da diem i da lunjam i moj
duh je vapio za drugaijim nemirima.
A onda sam jednog dana, kada sam to najmanje
oekivala, ponovo srela Elenu. Bilo je to u fakultetskoj kantini.
Ja sam bila tamo, navrat-nanos sam prikupljala ankete na
temu lepote studenata, kad je iznenada ugledah. Sedela je u
oku, za izdvojenim stolom, a kako mi se na prvi pogled
uinila istom kao i uvek, pola sam prema njoj i ne znam zbog
ega sam u tom sporom prilasku zastala za svakim stolom kraj
koga bih prola, ila sam od stola do stola, zastajala i
poinjala da gnjavim, ali onda sam primetila da je neto u vezi
s Elenom drugaije, mada u tom trenutku nisam mogla tano
da odredim ta je to bilo. Kad me je uoila, pozdravila me je s
jednakom nenou i simpatijom kao i uvek, sigurna sam u
to. Bila je... ne znam kako to da kaem. Moda mravija, ali
nije u stvari bila mravija. Moda ispijenija, mada nije u
stvari bila ispijenija. Moda utljivija, ali dovoljno mi je bilo tri
minuta da shvatim kako nije bila ni utljivija. Moda su joj
kapci bili oteeni. Moda joj je itavo lice bilo malo oteeno,
kao da je uzimala kortizon. Ali nije. Oi nisu mogle da me
prevare: bila je ista kao i uvek.
Te veeri nisam se odvajala od nje. Neko vreme provele
smo u kantini, koju su malo-pomalo naputali studenti i
profesori, i na kraju smo ostale samo nas dve i istaica, i
jedan ovek srednjih godina, izuzetno drag tip, mada i veoma
tuan, koji je radio za ankom. Posle smo ustale (Elena je
rekla da joj kantina u to doba izgleda zlokobno, a ja nisam
rekla ta mislim, ali sada ne vidim zato bih se ustezala:
onako potroena i velianstvena, onako bedna i osloboena,
meni se u to doba dana kantina inila naprosto zamamnom,
probijali su se poslednji treptaji sunca iz doline, a kantina me
je apatom molila da ostanem do kraja i proitam neku
Remboovu pesmu, bila je to jedna kantina zbog koje je vredelo
plakati) i sele smo u kola i vozile se neko vreme, a onda je ona
rekla da e me upoznati s jednim posebnim tipom, tako je
rekla, posebnim, elim da ga upozna, Auksilio, rekla je, i da
mi posle kae svoje miljenje, mada sam odmah shvatila
kako je moje miljenje uopte ne zanima. I jo je rekla: a kad
te predstavim, ti e da ode, moram s njim nasamo da
priam. Jasno, rekla sam joj naravno, Elena. Ti e da me
predstavi i ja onda odoh. Nema tu ta da se objanjava. Osim
toga, imam nekog posla veeras. Kakvog posla?, pitala je.
Treba da se vidim s pesnicima iz ulice Bukareli, rekla sam.
Onda smo se smejale kao lude i zamalo slupale kola, ali ja
sam samo razmiljala i razmiljala i bila sam sigurna da Elena
nije dobro, mada nisam mogla da odredim zbog ega sam,
ukoliko bismo tu stvar pokuali objektivno da razmotrimo,
imala takav utisak.
I tako smo stigli do nekog lokala u Roze zoni{24}, neke
taverne ije sam ime zaboravila, ali koja se nalazi u
Varavskoj ulici i specijalizovana je za sireve i vina, prvi put
sam ula u neko takvo mesto, hou da kaem u neko toliko
skupo mesto, i najednom sam uasno ogladnela, jer ja sam i
za mrave mrava, ali kad treba da se jede mogu da postanem
najbesramnija prodrljivica June kupe{25}, kao neka Emili
Dikinson bulimije, a pogotovo postajem takva ako mi na sto
iznesu da ne poveruje kakav varijetet sireva i varijetet vina
zbog kojeg se trese od glave do pete. Ne znam kakvu sam
grimasu sloila, ali se Elena saalila na mene i rekla mi ostani
da jede s nama, mada me je pod stolom munula laktom u
stilu: ostani da jede s nama, a onda nestani. I ja sam ostala
da s njima i pijem, i probala sam petnaest razliitih sireva, i
popila sam buteljku riohe, i upoznala sam jednog posebnog
oveka, Italijana koji je prolazio kroz Meksiko i koji je, tako je
rekao, u Italiji bio prijatelj ora Strelera{26}, i mora da sam
mu se dopala, ili to sad naknadno zakljuujem, jer kada sam
prvi put kazala kako treba da krenem, rekao je ostani,
Auksilio, a kada sam drugi put kazala kako treba da poem,
rekao je ne idi, eno udesnih razgovora (ba je tako rekao),
no je jo mlada, a kad sam trei put kazala kako treba da
idem, rekao je ma dosta vie s tolikim prenemaganjem,
Auksilio, da te nismo Elena i ja moda neim uvredili?, a onda
me je Elena opet munula ispod stola i njen najspokojniji
umilni glasi rekao je ostani, Auksilio, posle u te ja odbaciti
gde god ve treba da ide, i ja sam ih posmatrala i klimala
sam glavom, ushiena zbog sira i vina, i nisam vie znala ta
da radim, da li da odem odatle ili da ne idem, da li je Elenino
obeanje trebalo da znai ono to je rekla ili je njime htela da
mi porui neto drugo. Pred tom dilemom reila sam da bi
najbolje bilo da ostanem i da utim i sluam, to sam i
uradila.
Italijan se zvao Paolo. Verujem da je time sve reeno.
Roen je u nekom seocetu kraj Torina, bio je visok bar metar i
osamdeset, imao je dugu smeu kosu i ogromnu bradu, Elena
ili ma koja druga ena mogla se bez ikakvih problema izgubiti
u njegovom naruju. Izuavao je savremeni teatar, ali u
Meksiko nije doao da se bavi pozorinim nastupima. U stvari
je u Meksiku samo ekao vizu i datum svog putovanja na
Kubu, gde je trebalo da intervjuie Fidela Kastra. Dugo je ve
ekao. Priupitala sam ga zbog ega to toliko traje. Rekao mi je
da Kubanci najpre moraju da ga provere. Ne moe tek tako da
se doe do Fidela Kastra.
Ve nekoliko puta je bio na Kubi i to ga je, kako je
rekao, a Elena je potvrivala njegove rei, u oima meksike
policije inilo sumnjivim, mada ja nikada nisam videla da se
neki policajac mota oko njega. Da moe da ih vidi, rekla mi
je Elena, bili bi to loi policajci, a Paola nadziru agenti tajne
policije. to je, oigledno, bio jo jedan argument u prilog
mojoj tezi, jer notorna je i optepoznata stvar da agenti tajne
policije najvie lie upravo na sebe same. Neki saobraajac,
ako mu skine uniformu, moe da izgleda poput kakvog
radnika, a pojedini ak izgledaju kao radnike voe, ali agent
tajne policije uvek e izgledati kao agent tajne policije.
Od te veeri postali smo prijatelji. Subotom i nedeljom
utroje smo odlazili na besplatne predstave u Kui na jezeru{27}.
Paolo je voleo da gleda amaterske trupe koje su nastupale na
otvorenom. Elena bi sedela u sredini, naslonila bi glavu na
Paolovo rame i ubrzo bi zaspala. Nisu joj se sviali glumci
amateri. Ja bih sedela desno od Elene i ne bih ba pazila na
ono to se deavalo na sceni, jer sam prikrivenim pogledom
svaki as pokuavala da iznenadim nekog agenta tajne
policije. I zaista sam otkrila ne jednog, ve nekoliko njih. Kad
sam to rekla Eleni, prasnula je u smeh. To je nemogue,
Auksilio, rekla mi je, ali ja sam znala da se nisam prevarila.
Kasnije sam shvatila ta se tamo deavalo. Subotom i
nedeljom je Kua na jezeru bila bukvalno krcata pijunima,
samo to nisu svi bili na Paolovom tragu, nego je veina
pratila druga lica. Neka od tih lica znali smo iz kampusa ili iz
nezavisnih teatarskih trupa i javljali smo im se. Druga uopte
nismo poznavali i samo smo mogli da saoseamo s njima dok
smo zamiljali marrute kojima e se oni i njihovi pratioci
kretati.
Nije mi mnogo trebalo da shvatim kako je Elena
zaljubljena u Paola. ta e da radi kad na kraju konano
ode na Kubu?, pitala sam je jednog dana. Ne znam, rekla mi
je, i mislim da sam na njenom licu usamljene meksike
devojice videla neki sjaj ili neku pusto koju sam poznavala
od ranije, i koja nikad nita dobro nije donela. Ljubav nikada
ne donosi nita dobro. Ljubav uvek donese neto bolje. Ali
najbolje je ponekad i najgore, ukoliko si ena i ukoliko ivi
na ovom kontinentu koji su u zao as pronali panci, koji su
u zao as nastanili oni zalutali Azijati.
O tome sam razmiljala, zatvorena u enski klozet na
etvrtom spratu Fakulteta za filozofiju i knjievnost, u
septembru 1968. Razmiljala sam o Azijatima koji su preli
Beringov moreuz i o samoi Amerike, i kako je udno
emigrirati na istok a ne na zapad. Jer moda sam glupa i ne
znam nita o pomenutoj temi, ali nema toga koji e me u ova
podivljala vremena ubediti da emigrirati na istok nije isto to i
emigrirati u najcrnju no. O tome sam razmiljala. Leima
oslonjena na zid sedela sam na podu, a pogled mi je lutao po
flekama na plafonu. Gledala sam u smeru istoka. Prema
mestu odakle dolazi no. A onda sam pomislila: ali to je
takoe i mesto odakle dolazi sunce. Sve zavisi od asa u kojem
bi naseljenici poli na put. I onda sam se udarila po elu (nije
to bio jak udarac, posto su mi nakon toliko dana bez hrane
snage ve bile na izmaku) i videla Elenu kako hoda po nekoj
praznoj ulici Rimskog naselja, u smeru istoka, epala je
prema najcrnjoj noi, lepo obuena i sama, a ja sam je videla i
povikala sam za njom Elena!, ali iz usta mi nije izaao
nikakav zvuk.
 A Elena se okrenula prema meni i rekla kako ne zna ta
e da radi. Moda u da otputujem u Italiju, rekla je. Moda
u da ekam da on ponovo doe u Meksiko. Ne znam, rekla je
osmehujui se, ali meni je bilo jasno kako ona dobro zna ta
e da uradi i da je ni za ta nije briga. to se Italijana tie, on
joj je dozvoljavao da ga voli i da ga voda po Meksiko Sitiju.
Vie se i ne seam na koliko smo mesta zajedno ili, u La
Vilju, u Kojoakan, u Tlatelolko (tamo, u stvari, ja nisam, tamo
su ili on i Elena, ja tog dana nisam mogla), na padine
Popokatepetla, na Teotivakan, i Italijan je svugde bio srean, a
srena je bila i Elena, a i ja sam bila srena, jer sam oduvek
volela da se etam i da budem u drutvu ljudi koji su sreni.
U Kui na jezeru jednom smo ak naleteli i na Artura
Belana. Predstavila sam ga Eleni i Paolu. Rekla sam im da je
on osamnaestogodinji ileanski pesnik. Objasnila im kako ne
pie samo poeziju nego i drame. Paolo je rekao ba zanimljivo.
Elena nita nije rekla, jer je Eleni u to vreme jedino njen
odnos s Paolom bio zanimljiv. Otili smo na kafu u neko mesto
koje se nalazilo u Tokijskoj ulici (posle su ga zatvorili) i koje se
zvalo Poetak Meksika{28}. Ne znam zbog ega se seam tog
popodneva. Tog popodneva 1971.ili 1972. A najudnije je to
ga se seam sa svog vidikovca iz 1968. S moje osmatranice, iz
mog vagona podzemne eleznice koji krvari, iz mog golemog
kinog dana. Iz enskog klozeta na etvrtom spratu Fakulteta
za filozofiju i knjievnost, moje vremenske kapsule, iz koje
mogu da posmatram sva vremena u kojima mrda Auksilio
Lakutur, a takvih nije mnogo, ali ih ima.
I seam se kako su Arturo i Italijan razgovarali o teatru,
o latinoamerikom teatru, kako je Elena naruila kapuino i
potom uutala, kako sam ja zagledala zidove i pod Poetka
Meksika i kako sam odmah zapazila neto udno, jer takve
stvari meni ne promaknu. Bio je to kao neki zvuk, neki daak
vetra koji je u nepravilnim intervalima duvao kroz temelje
kafea. I tako su prolazili minuti, Arturo i Paolo su razgovarali
o teatru, Elena je utala, a ja svako malo okretala glavu,
pratei trag zvukova koji su podrivali temelje sada vie ne
Poetka Meksika, nego temelje itavog grada, kao da me
nekoliko godina unapred, ili s nekoliko vekova zakanjenja,
obavetavaju o sudbini latinoamerikog teatra, o dvostrukoj
naravi tiine i o kolektivnoj katastrofi iji vesnici obino bivaju
natprirodni zvuci. Natprirodni zvuci i oblaci. A onda je Paolo
prestao da pria s Arturom i rekao kako mu je tog jutra stigla
viza. I to je bilo sve. Zvuci su zamrli. Meditativna tiina se
razbila. Zaboravili smo na latinoameriki teatar, ak je i
Arturo, koji inae ne ostavlja stvari tek tako, zaboravio na
temu, mada njegov omiljeni teatar nije bio latinoameriki, ve
Beketov, ili teatar ana enea. Poeli smo da priamo o Kubi i
o intervjuu koji e Fidel Kastro dati Paolu, i tako se sve
okonalo. Rastali smo se na aveniji Reforma. Prvi je otiao
Arturo. Zatim su otili Elena i njen Italijan. Ja sam ostala
tamo, gutala vazduh koji je curio niz aveniju i gledala ih kako
se udaljuju. Elena je epala vie nego inae. Razmiljala sam
o njoj. Udahnula sam. Uzdrhtala sam. Videla sam je kako se
udaljava epajui pored Italijana. I najednom sam jo samo
nju mogla da vidim. Italijan je poeo da nestaje, postajao je
proziran, i svi drugi ljudi koji su hodali Reformom takoe su
postali prozirni. Za moje bolne od postojali su jedino Elena,
njen kaput i njene cipele. Onda sam pomislila: odupri se,
Elena. I takoe sam pomislila: prui ruke i zagrli ga. Ali ona je
odlazila da proivi svoje poslednje noi ljubavi i nisam elela
da je uznemiravam.
Posle toga dana prolo je mnogo vremena a da ni glasa o
Eleni nisam ula. Niko nita nije znao. Jedan od njenih
prijatelja rekao mi je: nestala u akciji. Drugi: izgleda da je
otila u Pueblu, kod roditelja. Ali ja sam znala da je Elena u
Meksiko Sitiju. Jednog dana sam potraila njenu kuu i
izgubila se. Nekog drugog sam u kampusu dola do njene
adrese i odvezla se tamo taksijem, ali niko mi nije otvorio
kapiju. Vratila sam se pesnicima, vratila se svom nonom
ivotu i zaboravila na Elenu. Ponekad bih je sanjala i videla je
kako epa kroz beskrajni kampus UNAM-a. Ponekad bih
provirila kroz prozor enskog klozeta na etvrtom spratu i
videla je kako se, sred vrtloga ispunjenog prozirnim oblicima i
konturama, pribliava fakultetu. Ponekad bih zaspala na
ploicama i ula njene korake kako se penju uz stepenite,
kao da dolazi da me spase, kao da dolazi da mi kae izvini to
mi je toliko trebalo. I onda bih otvorila usta, nerazbuena,
polumrtva, i rekla oputeno, Elena, izgovorila bih tu groznu
re meksikog argona koju nikada nisam koristila jer mi je
odvratna. Oputeno, oputeno, oputeno. Kakav uas.
Meksiki argon je mazohistiki. A ponekad je i
sadomazohistiki.
 6.

Takva vam je ljubav, prijatelji moji, to vam ja kaem, a

ja sam bila majka svim pesnicima. Takva vam je ljubav, takav
vam je argon, takve su vam ulice, takvi su vam soneti, takvo
vam je nebo u pet ujutro. Prijateljstvo je, meutim, drugaije.
Ako ima prijatelje, nikada nisi sama.
A moji su prijatelji bili Leon Felipe i don Pedro Garfijas,
ali prijatelji su mi bili i najmlai pesnici, oni dekii to su
iveli u samotnom svetu ljubavi i argona.
Jedan od njih bio je Arturo Belano.
Upoznala sam ga i postala mu prijateljica, a on je postao
moj omiljeni ili najdrai mladi pesnik, iako nije bio
Meksikanac a odrednice kao to su mladi pesnik, mlada
poezija i nova generacija u sutini su se koristile kada se
govorilo o mladim Meksikancima koji su pokuavali da svrgnu
Paeka, ili sumnjivog Grka iz Gvanahuata, ili onog debeljka
koji je radio u ministarstvu unutranjih poslova i ekao da mu
vlada dodeli neku ambasadu ili konzulat, ili Seoske pesnike,
ne mogu vie da se setim da li je tih kauboja nerudijanske
apokalipse bilo trojica, etvorica ili petorica, a Arturo Belano je
bio najmlai od svih, ili je bar jedno vreme bio najmlai, ali
nije bio Meksikanac i zato nije mogao da potpadne pod
odrednice kao to su mladi pesnik ili mlada poezija, kojima
je oznaavano jedno neformalno ali ivahno mnotvo, iji je
cilj bio da se izvue tepih ili potkopa berietno tlo pod nogama
statua kakve su bile Paeko{29} i Grk iz Gvanahuata ili
Agvaskalijentesa ili Irapuata, i onaj debeljko koga je vreme
pretvorilo u snishodljivog masnog varka (kao to esto biva s
pesnicima), i Seoski pesnici, koji su iz dana u dan bivali sve
bolje instalirani (ma ta ja to priam, koju su se sasvim
razgaili, koji su se fino urafili, koji su, im su se pojavili,
poeli da putaju korenje) u birokratiju (administrativnu i
knjievnu). A mladi pesnici, ili ta nova generacija, eleli su da
ih potkopaju i, kada kucne as, da uklone te njihove statue,
izuzev statue Paeka, jedinog za koga se inilo da je zaista
pisac, jedinog koji nije izgledao kao funkcioner. Mada su, u
dubini svojih dua, oni bili i protiv Paeka. U dubini svojih
dua morali su da budu protiv svih. I kada bih ja rekla ali
Hose Emilio je tako divan i nean i fascinantan, a osim toga je
istinski gospodin, mladi meksiki pesnici (i Arturito medu
njima, iako Arturito nije bio jedan od njih) gledali bi me u
stilu ta pria ova ludaa, ta to pria ova avet koja dolazi
direktno iz pakla enskog klozeta na etvrtom spratu
Fakulteta za filozofiju i knjievnost i, sve u svemu, obino ne
zna ta da odgovori kad se suoi s pogledima poput
njihovih, mada sam ja, naravno, znala, jer sam im svima bila
majka i nikada se nisam povlaila.
Jednom sam im ispriala sledeu priu koju sam ula
od Hose Emilija: da Ruben Dario nije umro tako mlad, ne
napunivi ni pedesetu, Uidobro bi ga sigurno upoznao{30},
otprilike na nain na koji je Ezra Paund upoznao V. B. Jejtsa.
Zamislite to: Uidobro kao sekretar Rubena Darija. Ali mladi
pesnici su bili mladi i nisu bili kadri da dokue koliko je za
poeziju na engleskom jeziku (a u stvari za poeziju itavog
sveta) bio vaan susret izmeu starog Jejtsa i mladog Paunda,
i zato nisu shvatali koliko bi hipotetiki susret Darija i
Uidobra, i njihovo pretpostavljeno prijateljstvo, bili vani, i
koliko je u stvari poezija naeg jezika izgubila poto do njega
nije dolo. A ja tvrdim da bi Dario mnogo emu poduio
Uidobra, ali da bi takoe i Uidobro preneo neke stvari Dariju.
Jer odnos izmeu uitelja i uenika je takav: naui uenik, ali
naui i uitelj. A kad se ve bavimo pretpostavkama: verujem,
a u to je verovao i Paeko (i ovaj nevini entuzijazam jedna je
od njegovih velikih vrlina), da bi Dario nauio vie, i da bi
posle toga bio u stanju da okona s modernizmom i zapone
neto novo, neto to ne bi bilo avangarda ali bi joj bilo blisko,
nazovimo tu stvar ostrvom izmeu modernizma i avangarde,
ostrvom za koje danas kaemo da je nepostojee, za koje
kaemo da su rei kojih nikada nije bilo i koje su jedino mogle
nastati (a i to je ve veliko pitanje) nakon imaginarnog susreta
Darija i Uidobra, a i sam Uidobro bi, nakon tog plodnog
susreta s Darijom, bio u stanju da zasnuje jednu jo
energiniju avangardu, jednu avangardu koju sada nazivamo
nepostojeom, ali zbog koje bismo, da je postojala, svi bili neki
drugi ljudi i iveli bismo drugaije ivote. Tako sam ja govorila
mladim pesnicima Meksika (i Arturitu Belanu) kada su runo
zborili o Hoseu Emiliju, ali oni me ne bi sluali, ili bi uli samo
anegdotski deo prie, onaj o Darijovim i Uidobrovim
putovanjima, o njihovim boravcima u bolnicama, o njihovom
zdravlju jedne druge vrste, o zdravlju koje, nasuprot tolikim
drugim stvarima u Latinskoj Americi, nije bilo osueno na
prerano gaenje.
I onda bih uutala, dok su oni nastavljali da (ravo)
govore o meksikim pesnicima kojima su nameravali da
pokau nanu naninu, a ja bih poinjala da razmiljam o
mrtvim pesnicima kao to su Dario i Uidobro, i o susretima
koji se nikada nisu odigrali. Jer naa je istorija uistinu
prepuna susreta koji se nikada nisu odigrali, mi nismo imali
svog Paunda ni svog Jejtsa, imali smo Uidobra i Darija. Imali
smo to smo imali.
I ukoliko se odluimo da odemo korak dalje nego to bi
se bilo ko osim mene usudio, ak bi mi u pojedinim noima
moji mladi prijatelji, na sekund ili dva, zaliili na inkarnacije
onih koji nikada nisu postojali: latinoamerikih pesnika koji
su umrli u petoj ili desetoj godini, ili pesnika umrlih nekoliko
meseci po roenju. Nije to bilo lako, a osim toga se inilo
besmislenim, ili je zaista besmisleno i bilo, ali ponekad bih na
ljubiastoj nonoj svetlosti umesto njihovih lica videla malena
lica neroenih beba. Ugledala bih anelie koje u Latinskoj
Americi pokopavaju u kutijama za cipele, ili u malim,
drvenim, u belo obojenim kovezima. I ponekad bih sebi
rekla: ovi deaci su naa nada. Ali drugi put bih rekla: otkud
e oni da budu naa nada, ovi mladi pijanci koji jedino znaju
da blate Hose Emilija, koji su verzirani u vetinama
aavanja ali ne i u vetinama pesnitva, ta otkud bi oni
mogli da budu naa alosna nada?
I onda bi mladi pesnici Meksika svojim dubokim ali
nepopravljivo deakim glasovima poinjali da recituju, a
stihove koje su recitovali vetar je raznosio po ulicama Meksiko
Sitija, i ja bih tada poinjala da plaem, pa su govorili Auksilio
je pijana, neznalice jedne, jer mnogo je alkohola potrebno da
se ja napijem, a oni su govorili plae zato to ju je ostavio ovaj
ili onaj, i ja bih im putala da govore ta hoe. Ili bih se
svaala s njima. Ili ih vreala. Ili bih ustala i otila ne plativi
ceh, jer nikada ili skoro nikada nisam plaala. Bila sam ona
koja vidi prolost, a takve nikad ne plaaju. Takoe sam
videla i budunost, a te koje vide budunost itekako plate, i to
debelo plate, nekad ivotom a nekad duevnim zdravljem, i
mislim da sam, mada da to niko nije primeivao, u ovim
zaboravljenim noima ja plaala ture svima, verujem da sam
plaala ture onima koji e postati pesnici i onima koji to
nikada nee postati.
Ja bih otila i izgledalo je kao da nisam plaala. A
nisam plaala jer sam mogla da vidim kovitlac prolosti koji
poput vrelog izdaha prolazi ulicama Meksiko Sitija i lomi
stakla na zgradama. Ali iz moje naputene peine od enskog
klozeta na etvrtom spratu takoe sam videla i budunost, i za
to sam plaala svojim ivotom. Ili drugaije reeno, odlazila
sam i pre nego to odem plaala sam, a da to niko nije
shvatao. Plaala sam svoj raun i raune mladih meksikih
pesnika, i raune nepoznatih alkoholiara iz kafane u kojoj
bismo sedeli. I onda bih odlazila, posrui ulicama Meksiko
Sitija, uplakana i sama, pratei svoju izmiuu senku i
oseajui ono to bi verovatno mogla da oseti poslednja
Urugvajka na planeti Zemlji, mada ja nisam bila poslednja,
kakva ideja, a krateri po kojima sam bazala, osvetljeni
stotinama meseca, nisu bili krateri planete Zemlje ve krateri
Meksika, to deluje kao da je isto ali nije isto.
Jednom sam osetila da me neko prati. Ne znam gde smo
bili. Moda u nekoj krmi u okolini La Vilje, ili u nekoj jazbini
u naselju Gerero. Ne seam se. Samo se seam kako sam
nastavila da koraam, krei prolaz kroz ut, ne obraajui
panju na korake koji su gazili po mom tragu, da bi se ubrzo
potom nono sunce ugasilo, pa sam prestala da plaem,
uzdrhtala sam i vratila se u stvarnost, i shvatila da taj to me
prati eli moju smrt. Ili moj ivot. Ili moje suze koje su
natapale tu stvarnost, mrsku nam koliko nam je esto i sam
na pogubni jezik mrzak. Onda sam se zaustavila i saekala,
a koraci koji su ili za mnom takoe su se zaustavili i ekali
su, i ja sam pogledom prelazila po ulici i traila nekog
poznatog ili nepoznatog koga bih dozvala i uhvatila pod ruku i
zamolila da me otprati do stanice metroa ili do prvog taksija,
ali nikoga nisam videla. Ili moda jesam. Neto jesam videla.
Zatvorila sam oi i zatim ih otvorila, i ugledala bele ploice na
zidovima enskog klozeta na etvrtom spratu. Onda sam
ponovo zatvorila oi i ula vetar koji je vie nego pedantno
istio kampus Fakulteta za filozofiju i knjievnost. I pomislila
sam: tako, znai, izgleda Istorija, poput prie strave i uasa. A
kad sam otvorila oi, jedna senka se odlepila sa zida, na
desetak metara od mene, i poela da mi se pribliava po
trotoaru, i onda sam stavila ruku u tanu, u svoju
oahakansku naprtnjau, i posegla za britvom koju sam,
oekujui neku urbanu kataklizmu, uvek nosila, ali vrhovi
mojih prstiju, jagodice koje su mi bridele, napipavale su silne
papire i knjige i asopise, pa su ak napipale i ist donji ve
(opran runo i bez sapuna, samo vodom i odlunou, u
jednom lavabou na tom etvrtom spratu sveprisutnom kao
komar), ali ne i britvu, joj, prijatelji moji dragi, to je jo jedan
smrtonosni latinoameriki uas koji se vraa i ponavlja: traiti
svoje oruje i ne pronalaziti ga, traiti ga tamo gde si ga
ostavila i ne pronai ga.
Takva nam je sudbina.
I takva je mogla biti i moja sudbina. Ali kada je senka
koja je elela moju smrt, a ako ne moju smrt onda bar moj bol
i ponienje, poela da prilazi kapiji u koju sam se sakrila, u
toj ulici, koja je lako mogla postati ovaploenje svih ulica
strave i uasa iz mojih komara, odnekud se pojavie druge
senke, i te senke stadoe da me dozivaju: Auksilio, Auksilio,
Sokoro, Amparo, Karidad, Remedios{31} Lakutur, gde si
nestala? A u glasovima koji su me dozivali prepoznala sam
glas pametnog i melanholinog Hulijana Gomesa i jo jedan
glas, vedriji, glas uvek za kavgu spremnog Arturita Belana.
Onda se senka koja je elela da mi naudi zaustavila,
pogledala za sobom i nastavila dalje. Kraj mene je prola
sasvim uobiajena sorta Meksikanca izalog iz podzemnog
sveta, a za njim vazduh mlak i pomalo vlaan, koji je evocirao
nestabilne geometrije, koji je evocirao samoe, izofrenije i
kasapnice, i prokleti kurvin sin nije me ak ni pogledao.
Zatim smo sve troje otili do centra, Hulian Gomes i
Arturito Belano nastavili su da razgovaraju o poeziji, a
Verakruzanskom raskru pridruila su nam se jo dva-tri
pesnika, ili su ovi bili tek novinari, ili moda budui
nastavnici, ali svi su i dalje govorili o poeziji, novoj poeziji, svi
osim mene. Ja sam, pod utiskom senke koja me je mimoila i
o kojoj ni re nisam prozborila, oslukivala otkucaje svog srca
i nisam ni primetila kada se razgovor pretvorio u raspravu, a
rasprava u vrisku i uvrede. Zatim su nas izbacili iz kafane.
Zatim smo poli praznim ulicama Meksiko Sitija u pet ujutro i
jedno po jedno se razilazili, svako je iao svojoj kui, pa sam i
ja pola svojoj sobi u potkrovlju, koja se u to vreme nalazila u
severnom delu Rimskog naselja, u ulici Tabasko, a kako je
Arturito Belano iveo u naselju Huares, u Versajskoj ulici,
otpeaili smo zajedno, premda izviaki prirunici kau da bi
mu bilo zgodnije da je skrenuo na zapad, u smeru krunog
toka na aveniji Insurhentes, ili prema Roze zoni, jer je iveo
tano na raskrsnici Versajske i Berlinske. Ali Arturito Belano
je poao malo okolnim putem da bi me otpratio.
U ono doba noi nijedno od nas nije bilo naroito
brbljivo, i mada bismo povremeno prozborili koju o kavzi u
Verakruzanskom raskru, uglavnom smo samo koraali i
disali, kao da se s najavom zore vazduh Meksiko Sitija
proistio, sve dok Arturito nije svojim najbezbrinijim glasom
izjavio kako se kraj one rupage u La Vilji (dakle bilo je to u
La Vilji) zabrinuo za mene, a ja ga zatim upitah zato, pa je
rekao da se zabrinuo zato to je i on, anelak moj mali, video
senku koja je ila za mojom senkom. I ja ga pogledah, sada
rastereena, stavih jednu ruku na usta i rekoh mu: bila je to
senka smrti. Onda je poeo da se smeje, jer nije verovao da je
bila senka smrti, ali taj njegov smeh, premda je bio smeh
nevernika, ni na koji nain nije bio uvredljiv. Taj smeh kao da
je govorio koji lo trip Auksilio, kakav uas ta senka. A ja opet
stavih ruku na usta, zastadoh i rekoh mu: da nije bilo
Hulijana i tebe, sada bih bila mrtva. Arturito me je uo i
nastavio je da hoda. I ja sam produila s njim. I tako smo,
neprimetno, zaustavljajui se i priajui, ili koraajui u tiini,
stigli do kapije moje zgrade. I to je bilo sve.
Kasnije, 1973, on je odluio da se vrati u domovinu
kako bi uestvovao u revoluciji, a ja sam, pored njegove
porodice, bila jedina koja je otila na autobusku stanicu da ga
isprati, jer je Arturo Belano otiao kopnom, dugakim,
najduim putem, prepunim opasnosti, putem koji je
predstavljao stazu inicijacije za sve siromane latinoamerike
momie i koji vrluda preko ovog apsurdnog kontinenta koji
pogreno razumemo ili ga naprosto uopte ne razumemo. I
kad je Arturito ve bio u autobusu i pribliio se prozoru da
nam mahne, nije samo njegova majka plakala, plakala sam i
ja, ne znajui zato, oi su mi se napunile suzama, kao da je
taj momak i moj sin, i bojala sam se da ga poslednji put
vidim.
Te noi sam prespavala u njihovom domu, ponajvie
kako bih pravila drutvo Arturitovoj majci, i seam se da smo
do kasno u no priale o enskim stvarima, uprkos tome to
moje teme za razgovor nisu ba tipino enske; priale smo o
deci koja rastu i odlaze da se igraju po irokom svetu, o
ivotima dece koja se odvajaju od svojih roditelja i odlaze u
potragu za nepoznatim po irokom svetu. Posle smo priale o
samom tom irokom svetu. irokom svetu koji za nas u stvari i
nije bio toliko irok. Zatim mi je Arturova mama otvorila tarot
karte i u njima proitala kako e mi se ivot promeniti, a ja
sam joj rekla pa dobro, nije to loe, nema pojma kako bi mi u
ovom trenutku legla neka promena. Zatim sam skuvala kafu,
ne znam koliko je sati tada moglo biti, ali bilo je veoma kasno
i obe mora da smo bile umorne, iako nismo doputale da se to
primeti, a kad sam se vratila u dnevnu sobu, zatekla sam
Arturovu majku kako otvara karte na jednom patuljastom
stoiu koji su tamo imali, u tiini sam se naas zaustavila i
osmotrila je. Ona se nalazila tamo, sedela je na kauu i lice joj
je odavalo punu usredsreenost (mada je iza te
usredsreenosti mogao da se primeti i traak zbunjenosti),
dok su joj ruke baratale kartama kao da su bile odvojene od
tela. Otvarala je samoj sebi tarot, odmah sam to shvatila, a
ono to je izlazilo bilo je uasno, ali to sad nije bilo vano.
Vano je bilo neto to je malo tee razluiti. To to je bila
sama i to me je ekala, i to se nije bojala.
Volela bih da sam te noi mogla da budem pametnija
nego to jesam. Volela bih da sam bila kadra da je uteim. Ali
sve to sam uspela da uradim bilo je da joj donesem kafu i
kaem joj da se ne brine, da e sve izai na dobro.
Sledeeg jutra sam otila, iako u to vreme nisam imala
gde da odem, osim na fakultet i u iste stare barove i kafee i
kafane, ali svejedno sam otila, jer ne volim da
zloupotrebljavam gostoprimstvo.
 7

Kada se u januaru 1974. vratio u Meksiko, Arturo je bio

drugaiji. Aljende je svrgnut, ali on je izvrio svoju dunost,
Arturito je izvrio svoju dunost, ispriala mi je njegova sestra,
posluao je svoju savest, stranu savest latinoamerikog
mangupa, i naelno govorei nije imao ta sebi da zameri.
Kada se vratio u Meksiko, Arturo je za sve stare
prijatelje bio stranac, osim za mene. Jer ja nikada nisam
prestala da odlazim njegovoj kud kako bih se obavestila o
novostima. Stalno sam se motala negde u blizini. Ali
diskretno. Nisam vie noivala kod njih, samo bih u prolazu
svratila da proavrljam koju s njegovom majkom ili sestrom (s
ocem nisam, jer se njemu nisam sviala), a onda bih otila i
mesec dana me ne bi bilo. Tako sam saznala za Arturove
avanture u Gvatemali i El Salvadora (gde se poprilino
zadrao u kui svog prijatelja Manuela Sorta{32}, koji je bio i
moj prijatelj), u Nikaragvi i Kostariki i Panami. Zbog jednog
ta me tako gleda, u Panami se potukao s nekim crncem. Ah,
kako smo se njegova sestra i ja smejale tom pismu! Prema
Arturovim reima, crnac je bio visok metar i devedeset i mora
da je imao sto kila, a Arturo nije imao vie od ezdeset pet i
bio je visok metar sedamdeset est. U Kristobalu se zatim
ukrcao na brod i plovei Pacifikom stigao do Kolumbije, odakle
je otiao u Ekvador i Peru, da bi napokon dospeo do ilea.
Na prvim demonstracijama koje su u Meksiku odrane
nakon dravnog udara srela sam njegovu majku i sestru. One
u to vreme nisu imale nikakvih vesti od Artura i sve tri smo se
plaile najgoreg. Seam se tih demonstracija, mogue je da su
bile prve u itavoj Latinskoj Americi koje su odrane po
svrgnuu Aljendea. Videla sam poneko poznato lice iz 1968,
po kojeg od nepokolebljivih s fakulteta, ali najvie je bilo
irokogrude meksike omladine. Pa ipak, videla sam jo neto:
videla sam ogledalo i gurnula glavu u njega i onda spazila
ogromnu nenaseljenu dolinu, i taj prizor mi je ispunio oi
suzama, izmeu ostalog i zato to su mi tih dana suze navirale
pri pomisli na najbeznaajnije sitnice. Dolina koju sam videla,
meutim, nije bila beznaajna sitnica. Ne znam da li je to bila
dolina radosti ili dolina nesree. Ali videla sam je i zatim sam
videla sebe, zarobljenu u enskom klozetu, i setila se kako
sam tamo sanjala istu tu dolinu i kako sam poela da plaem
kada sam se probudila, ili me je pla u stvari probudio. I tada,
u septembru 1973, nanovo se pojavljivao san septembra
1968, a to je sigurno neto znailo, takve stvari ne deavaju se
sluajno, jer niko nije poteen kombinacija i permutacija i
razliitih ustrojstava sudbine, moda je Arturito ve mrtav,
mislila sam, moda je ta samotna dolina bila alegorija smrti,
budui da je smrt tap bez koga Latinska Amerika ne moe da
hoda{33}. Ali onda me je Arturova majka uzela pod ruku (ja kao
da sam prethodno naas odlutala) i nastavile smo zajedno
napred, uzvikujui el pueblo unido jams ser vencido{34}, joj,
a joj, ponovo mi kreu suze kad se setim.
Dve nedelje kasnije razgovarala sam telefonom s
njegovom sestrom i ona mi je rekla da je Arturo iv. Odahnula
sam. Bilo je to veliko olakanje. Ali morala sam da nastavim
dalje. Jer ja sam bila lutajua majka i bila sam u prolazu. I
ivot je za mene spremao druge dogodovtine.
 Jedne noi, u nekoj kui u naselju Ansures, dok sam
laktova uronjenih u more tekile pridravala glavu i
posmatrala grupu prijatelja kako pokuavaju da polome
pinjatu, palo mi je na pamet da je taj as bio idealan da se
ponovo pozovu Belanovi. Uspavanim glasom, javila mi se
Arturova sestra. Srean Boi, rekla sam joj. Srean Boi,
rekla je ona meni. Zatim me je upitala gde sam. Sa
drugarima, rekla sam joj. ta je s Arturom? Vraa se u
Meksiko za mesec dana, rekla mi je. Kog datuma?, rekla sam.
Ne znamo, rekla je ona. Volela bih da ga saekam na
aerodromu, rekla sam. Zatim smo obe zautale, oslukujui
amor zabave koji je dopirao iz dvorita kue u kojoj sam se
nalazila. Jesi li dobro?, pitala je njegova sestra. Oseam se
udno, rekla sam. Pa dobro, to je za tebe normalna stvar,
rekla je ona. Nije ba sasvim, rekla sam ja, uglavnom se
odlino oseam. Arturitova sestra uutala je na trenutak i
onda je rekla kako je zapravo ona ta koja se osea udno.
Otkud sad to?, rekla sam ja. Pitanje je bilo ista retorika. Obe
smo imale na pretek razloga da se oseamo udno. Ne seam
se ta je odgovorila. Ponovo smo jedna drugoj zaelele srean
Boi i spustile smo slualice.
Nekoliko dana kasnije, u januaru 1974, Arturito je
stigao iz ilea i bio je drugaiji.
Hou da kaem: bio je isti kao i uvek, ali duboko u
njemu neto se promenilo, ili je neto naraslo, ili se neto
istovremeno promenilo i naraslo. Hou da kaem: prijatelji su
poeli da ga gledaju drugim oima, mada je on bio isti kao i
uvek. Hou da kaem: svi su nekako ekali da otvori usta i
pone da prepriava najnovije vesti iz Horora, ali on je samo
utao, kao da je ono to su svi ekali mutiralo u rei nekog
nerazumljivog jezika, ili kao da ga nije bilo briga.
A u to vreme njegovi najbolji prijatelji vie nisu bili
mladi pesnici Meksika, koji su svi bili stariji od njega, ve je
poeo da izlazi s jo mlaim pesnicima Meksika, koji su svi
bili mlai od njega. Bili su to klinci od esnaest godina,
sedamnaest, klinke od osamnaest, izgledali su kao da su izali
iz velikog sirotita zvanog metro Meksiko Sitija, a ne s
Fakulteta za filozofiju i knjievnost, ponekad sam ih viala
kako vire iz kafea i barova u ulici Bukareli, i od samog tog
pogleda podilazili bi me marci, jer bila su to bia od krvi i
mesa koja meutim nisu izgledala kao da su nainjena od
krvi i mesa, bila je to generacija izala direktno iz otvorene
rane Tlatelolka, poput nekih mrava ili cvraka{35} ili gnoja, ali
generacija koja nije bila na Tlatelolku ni u borbama iz 68,
deca koja nisu ila ni u srednju kolu kada sam ja u
septembru 68 bila zatvorena u kampusu. I oni su bili novi
Arturitovi prijatelji. A ni ja nisam bila imuna na njihovu
lepotu. Ni na jednu vrstu lepote ja nisam imuna. Ali sam
shvatila (dok sam u isto vreme i drhtala od pogleda na njih)
kako je jezik te dece bio neki drugi, razliit od mog, i razliit
od jezika mladih pesnika, ono to su ti siroti naputeni ptii
govorili nije mogao da razume Hose Agustin{36}, romanopisac
onomad u modi, ni mladi pesnici koji su hteli da pokau nanu
naninu Hose Emiliju Paeku, ni Hose Emilio, koji je matao o
nemoguem susretu Darija i Uidobra, niko nije mogao da ih
razume, a njihovi glasovi koje nismo uspevali da ujemo
govorili su: mi nismo iz ovog kraja, mi dolazimo iz metroa, iz
podzemlja Meksiko Sitija, iz kanalizacionih odvoda, ivimo u
najveem mraku i prljavtini, tamo gde najei meu mladim
pesnicima ne bi mogao da uradi nita drugo osim da povraa.
Kad se dobro razmisli, bilo je logino to se Arturo
spajtaio s njima i to se postepeno udaljio od svojih starih
prijatelja. Oni su bili deca kanalizacije, a i Arturo je oduvek
bio dete kanalizacije.
Jedan od njegovih starih prijatelja, meutim, nije se od
njega udaljio. Ernesto San Epifanio. Ja sam prvo upoznala
Artura, a posle sam u jednoj uzavreloj noi 1971. upoznala i
Ernesta San Epifanija. U to vreme Arturo je bio najmlai u
grupi. Onda je doao Ernesto, koji je bio nekoliko godina ili
meseci mlai od njega, pa je Arturito izgubio to poasno mesto
lanog sjaja. Ali meu njima dvojicom nije bilo nikakve
zavisti, i kada se Arturo vratio iz ilea, u januaru 1974,
Ernesto San Epifanio je nastavio da se s njim drui.
To to se desilo meu njima veoma je neobino. A ja
sam jedina koja moe sve da ispria. Ernesto San Epifanio je
tih dana delovao bolesno. Nita nije jeo i poeo je da se
pretvara u kost i kou. A nou, u tim noima Meksiko Sitija
koje prekrivaju slojevi lanenih arava, samo je pio i jedva da
je i sa kim progovarao, i kada smo izlazili na ulicu osvrtao se
na sve strane, kao da se neega plai. Kad bi ga prijatelji pitali
ta se deava, nita nije odgovarao, ili bi izvukao neki citat
Oskara Vajlda, jednog od svojih omiljenih pisaca, ali ak i
tada, u trenucima ingenioznosti, snage su mu bile na izmaku,
a Vajldova fraza koja mu je izlazila iz usta, umesto da
podstakne na razmiljanje, pre bi pobuivala zbunjenost i
saoseanje. Jedne noi (nakon razgovora s Arturovom majkom
i sestrom) ispriala sam Ernestu vesti o Arturu, a on me je
sluao i kao da je mislio kako, eto, na kraju krajeva i nije bila
loa ideja iveti u Pinoeovom ileu.
Prvih dana po povratku Arturo skoro da nije izlazio iz
kue i za sve osim za mene bilo je isto kao da se nije ni vratio
iz ilea. Ali ja sam otila kod njega i priali smo, pa sam
saznala da je bio uhapen i pritvoren na osam dana, i da se,
mada nije bio muen, hrabro poneo. Posle sam to ispriala
njegovim prijateljima. Rekla sam im: Arturito se vratio, i
nakitila sam njegov povratak vinjetama epske poezije. A kad
se jedne veeri Arturito napokon pojavio u kafeu Kito, u ulici
Bukareli, njegovi stari prijatelji, mladi pesnici, gledali su ga
oima koje vie nisu bile iste. Zato nisu bile iste? Pa zato to
je u njihovim oima Arturito sada preao u kategoriju onih
koji su smrt videli izbliza, i u podkategoriju zeznutih tipova u
okviru ove, a to je u hijerarhiji beznadenih latinoamerikih
mangupa bila jedna vrsta diplome, ili moda preciznije itav
jedan salon ispunjen neporecivim odlijima.
 Ali treba napomenuti i kako mu u dubini due niko ba
do kraja nije poverovao. Drugim reima, legenda je pola iz
mojih usta, mojih dlanom zaklonjenih usta, i mada je sve to
sam o njemu govorila dok je bio zatvoren u kui u sutini bilo
istina, itavoj prii, s obzirom na to da je dolazila od koga je
dolazila, to jest od mene, nije pridavan preveliki kredibilitet.
Tako stoje stvari na ovom kontinentu. Bila sam im majka i
zato su mi verovali, ali nisu mi ba previe verovali. Ernesto
San Epifanio mi je, meutim, poverovao do kraja. U danima
pred Arturov povratak u javnost traio je da mu iznova
prepriavam avanture s drugog kraja sveta, i sa svakim
ponavljanjem njegov entuzijazam bi rastao. to e rei: ja bih
govorila i izmiljala bih te avanture, a klonulost Ernesta San
Epifanija namah bi nestajala, nestajala bi i njegova
melanholija, ili bi ta klonulost i melanholija makar malo
uzletele, bar malo bi se trgle i prodisale. I tako, kada se Arturo
ponovo pojavio, pa su svi eleli da budu u njegovom drutvu,
Ernesto San Epifanio je bio medu onima koji su mu priredili
dobrodolicu, iako je ostao u diskretnom drugom planu, a
dobrodolica se, ako me seanje dobro slui, sastojala od piva
i porcije tortilje, taj je agape bio krajnje skroman ali i
primeren optim ekonomskim prilikama. A kada su svi otili,
ostao je Ernesto San Epifanio, stajao je naslonjen na ank u
Verakruzanskom raskru, jer u to vreme nismo vie bili u
Kitu nego smo preli u pomenuti bar, dok je Arturo, sam sa
svojim utvarama, sedeo za stolom i gledao u poslednju tekilu,
kao da se na dnu ae odvijao neki brodolom homerovskih
razmera, to, kako god da se uzme, ba i ne prilii momku
koji jo nije napunio ni dvadeset prvu.
I tada je otpoela avantura.
Ja sam je videla. I mogu da posvedoim. Sedela za
drugim stolom, priala s nekim novinarem poetnikom koji je
radio u kulturnoj redakciji nekakvog asopisa i upravo sam
bila kupila jedan crte od Lilijan Serpas, pa nam se ova, poto
nam je prodala crte, osmehnula onim svojim toliko
enigmatinim osmehom (mada re enigma ni izbliza ne
uspeva da doara tamu ponora o kojem je saoptavao taj njen
osmeh) i zatim nestala u no Meksiko Sitija, a ja sam onda
morala da objanjavam novinaru ko je Lilijan Serpas,
objanjavala sam mu kako crte nije njen, ve njenog sina,
priala mu ono malo to sam znala o toj eni koja se
pojavljivala i nestajala po barovima i kafeima avenije
Bukareli. I u tom trenutku, dok sam ja priala a Arturo za
susednim stolom posmatrao navodne vrtloge svoje tekile,
Ernesto San Epifanio se odmakao od anka i seo je kraj njega,
na tren sam videla samo njihove dve glave, dva buna
dugake kose koja im je padala do ramena, Arturove talasaste
a Ernestove ravne i mnogo, mnogo tamnije, i oni su
razgovarali neko vreme, dok su poslednje none ptice, one
koje najednom hitno moraju negde da odu pa onda jo samo s
vrata doviknu iveo Meksiko, i one koje su toliko nacvrcane da
ne mogu ni da ustanu sa stolica, naputale Verakruzansko
raskre.
Tada sam i ja ustala i stala kraj njih, poput staklenog
kipa koji sam kao mala elela da postanem, i ula sam kako
Ernesto San Epifanio prepriava jezivu priu o kralju mukih
kurvi iz naselja Gerero, nekom tipu koga su zvali Kralj i koji je
kontrolisao muku prostituciju ovog autentinog i, zato da
ne?, ugodnog prestonikog kvarta. Prema reima Ernesta San
Epifanija, Kralj je kupio Ernestovo telo i sada je Ernesto
predstavljao njegov posed, telom i duom (a tako i biva kad
neko u nepanji dozvoli da ga kupe), i ukoliko se ne povinuje
Kraljevim zahtevima, njegov gnev i pravda obruie se na
Ernesta i njegovu porodicu. Arturito je sluao to to je priao
Ernesto i na trenutak bi pridigao glavu sa epskog vira tekile, i
potraio bi oi svog prijatelja kao da se pita kako je Ernesto
mogao da bude toliki mamlaz pa da naglavake uskoi u
takvu nevolju. A Ernesto San Epifanio, kao da ita misli svog
prijatelja, rekao je kako u odreenom trenutku svojih ivota
svi gejevi Meksika naprave neku nepopravljivu glupost, zatim
je rekao kako nema nikoga ko bi mu pomogao i kako e, ako
se nita ne promeni, morati da postane rob kralja mukih
kurvi iz naselja Gerero. Onda je Arturito, onaj deak koga sam
upoznala kad je imao sedamnaest godina, rekao i sad bi
valjda hteo da ti ja pomognem da rei tu pizdariju?, a
Ernesto San Epifanio je rekao: ovu pizdariju niko ne moe da
rei, ali tvoja pomo ne bi kodila. A Arturo je rekao: ta hoe
da uradim, da ubijem kralja mukih kurvi? A Ernesto San
Epifanio je rekao: ne elim nikoga da ubije, samo da poe sa
mnom i kae mu da me zauvek ostavi na miru. A Arturo je
rekao: a za koji mu kurac sam to ne kae? A Ernesto je
rekao: ako odem sam da mu to kaem, telohranitelji kralja
mukih kurvi e me napuniti gvoem i posle e moj le baciti
kerovima. A Arturo je rekao: uf, koji zajeb. A Ernesto San
Epifanio je rekao: ali s tobom se niko ne zajebava. A Arturo je
rekao: nemoj da zajebava. A Ernesto je rekao: ja sam ve
zajebao, moje pesme ostae za pesmaricu meksikih
muenika, a ti ako nee da ide sa mnom, nemoj. Na kraju
krajeva, u pravu si. U emu sam to u pravu?, upitao je Arturo
i protegao se kao da je do tog trenutka samo sanjao. Onda su
stali da priaju o moi koju ima kralj mukih kurvi iz naselja
Gerero i Arturo je upitao na emu se ta mo zasniva. Na
strahu, rekao je Ernesto San Epifanio, Kralj svoju mo namee
strahom. I ta ja treba da uradim?, rekao je Arturito. Ti se
niega ne boji, rekao je Ernesto, ti dolazi iz ilea, sve to bi
Kralj mogao meni da uradi ti si ve video, pomnoeno sa sto,
ili sa sto hiljada. Nisam videla Arturovo lice kada je Ernesto to
izgovorio, ali zamislila sam kako izraz koji se do tada na
njemu nalazio, izraz blage odsutnosti, poinje suptilno da
naruava jedna skoro neprimetna bora, jedna siuna bora u
kojoj je, meutim, bio koncentrisan sav strah ovoga sveta.
Onda se Arturito nasmejao, a zatim se i Ernesto nasmejao,
njihovi kristalni osmesi bili su nalik polimorfnim pticama u
nekom prostoru koji je moda ispunjen pepelom, i koji je u
ono doba noi bio Verakruzansko raskre, pa se Arturo
podigao i rekao idemo u Gerero, i Ernesto je ustao i izaao za
njim, a trideset sekundi kasnije iz tog bara na izdisaju istrala
sam i ja, i pratila ih na razumnom rastojanju, jer sam znala
da mi ne bi dozvolili da idem s njima ukoliko bi me videli, zato
to sam ena, a ene se ne izlau takvim opasnostima, zato to
sam ve starija, a starija ena ne poseduje snagu mladia od
dvadeset godina, i zato to je Arturo Belano u taj nesigurni as
pred svitanje prihvatio svoju sudbinu deaka iz kanalizacije i
izaao u poteru za svojim avetima.
Ali ja nisam elela da ga pustim samog. Ni njega ni
Ernesta San Epifanija. Stoga sam pola za njima, drei ih na
razumnom odstojanju, i dok sam koraala poela sam po tani
ili po staroj oahakoj naprtnjai da traim svoju srenu britvu,
i ovog puta sam je nala bez ikakvih problema i stavila je u
dep plisirane suknje, sive plisirane suknje s depovima sa
strane, koju sam retko nosila i koju mi je poklonila Elena. U
tom trenutku nisam razmiljala o posledicama koje bi taj
postupak mogao imati po mene i po druge koji bi, nesumnjivo,
takoe bili upleteni. Razmiljala sam o Ernestu, koji je te
veeri nosio ljubiasti sako i zelenu koulju sa vrstom
kragnom i manetama, i o posledicama elje. Takoe sam
razmiljala i o Arturu, koji se napreac, i ne svojom voljom,
uzdigao do kategorije veterana iz Cvetnih ratova{37}, i koji se,
avo bi ga znao zato, prihvatio dunosti koju je ta obmana
povlaila za sobom.
Pa sam ih pratila: videla sam kako lakim korakom
silaze niz ulicu Bukareli do Reforme, i kako je posle prelaze
ne ekajui zeleno, njihove duge kose kovitlale su se pod
naletima jednog vetra koji u to doba na aveniji Reforma ne
posustaje, te se ona pretvara u prozirnu cev, u izdueno
pluno krilo kroz koje prolaze imaginarni izdisaji grada, a
zatim smo poeli da hodamo avenijom Gerero, oni neto
sporije nego do tad, ja jo malo deprimiranija nego maloas,
jer u to doba Gerero ponajvie nalikuje groblju, ali ne groblju
iz 1974, ni groblju iz 1968, ni groblju iz 1975, ve groblju iz
godine 2666, jednom groblju zaboravljenom pod mrtvim ili
neroenim onim kapkom, izluevinama ugaenih strasti
nekog oka koje je, zato to je htelo da zaboravi neto, na kraju
zaboravilo sve.
I tada smo ve bili preli Alvaradov most i nazreli
poslednje mrave u ljudskom obliju koji su, potpomognuti
mrakom, mileli preko trga San Fernando, a ja sam, iskreno
govorei, postala gadno nervozna, poto smo sada stvarno
ulazili u zemlju kralja mukih kurvi koga se elegantni Ernesto
(igrom sluaja, sin te iste te napaene radnike klase Meksiko
Sitija) toliko plaio.
 8.

Prema tome, dragi prijatelji, tamo vam se nalazila

majka meksike poezije, s britvom u depu pratila je pesnike
koji jo nisu navrili dvadeset prvu, koraala za njima kroz
korito turbulentne reke kakva je bila i jo uvek je avenija
Gerero, a ona nije nalik Amazonu, to da preterujemo, ve pre
Grihalvi{38}, reci koju je opevao Efrain Uerta{39} (ako me
pamenje ne vara), premda ova nona Grihalva, kakva je bila
i jo uvek je avenija Gerero, odavno vie nema onaj svoj
izvorni, nevini karakter. Drugim reima, ta Grihalva koja je
tekla nou u svakom pogledu je bila ukleta, njenim koritom
promicali su leevi ili kandidati za leeve, crni automobili
pojavljivali bi se, nestajali i ponovo se pojavljivali, isplivavali
su oni sami ili njihovi bezumni, neujni odjeci, izgledalo je
kao da demonska reka tee ukrug, to mi se sada, kad malo
bolje razmislim, u stvari ini vrlo verovatnim.
Ali bilo kako bilo, koraala sam za njima, a oni su
stupali dublje u aveniju Gerero, da bi zatim skrenuli u Ulicu
magnolije, i prema gestovima koje su pravili inilo se da vode
prilino iv razgovor, premda ni vreme ni mesto nisu ba bili
stvoreni za debatovanje. Iz lokala u Ulici magnolije (kojih,
dodue, nije bilo mnogo) posrtala je neka tropska muzika koja
je pre pozivala na osamljivanje nego na igranku ili fetu,
usamljeni krik zagluio bi je s vremena na vreme, i seam se
kako sam pomislila da je Ulica magnolije izgledala poput trna
ili strele zabijene u bok avenije Gerero, a Ernestu San
Epifaniju ta bi se slika sigurno dopala. Onda su se zaustavili
pred svetleim natpisom hotela Detelina, to je takoe na
svoj nain bilo vickasto, poto je to kao kada bi se neki lokal u
Berlinskoj ulici zvao ,,Pariz, ili se bar meni tako uinilo
(nervoza me bee sasvim obuzela), i delovalo je da razmatraju
strategiju kojom e se od tog asa upravljati: izgledalo je da
Ernesto u poslednjem trenutku eli da se okrene za sto
osamdeset stepeni i udari u beg dok ga noge nose, a Arturito
je, naprotiv, izgledao spreman da nastavi dalje, potpuno
uivljen u ulogu zeznutog tipa, emu sam i ja delimino
doprinela, Arturito je bio uivljen u ulogu koju je, one noi
kada nije bilo niega, ak ni vazduha, prihvatio kao neko
priee trulim mesom, priee kakvo niko ne bi trebalo da
proguta.
I onda su dva junaka ula u hotel Detelina. Prvo
Arturo Belano, za njim i Ernesto San Epifanio, pesnici koje je
Meksiko Siti kalio, a za njima sam ula i ja, spremaica Leona
Felipea, razbijaica vaza Pedra Garfijasa, jedina osoba koja je
ostala u kampusu u septembru 1968, kada su specijalci
pogazili anatomiju univerziteta. Na prvi, letimian pogled,
unutranjost hotela me je razoarala. U takvom asu osea se
kao da si sklopljenih kapaka uskoila u plameni bazen i da
upravo otvara oi. I ja uskoih. I otvorih oi. I ono to sam
ugledala niega stranog u sebi nije imalo. Majuna recepcija,
s dva kaua koje je vreme svojski naelo, crnpurasti
recepcioner, demekast i s ogromnom zift crnom ubom na
glavi, neka fluorescentna cev visila je s plafona, zelene ploice
na podu, stepenice pokrivene prljavosivim linoleumom, bila je
to recepcija najnie kategorije, mada je mogue da su mnogi
itelji naselja Gerero taj hotel ak smatrali prilino luksuznim.
Posto su razmenili koju protokolarnu frazu s
recepcionerom, dva heroja pooe stepenicama, a ja uoh i
izjavih kako sam s njima. Debeljko je trepnuo i zaustio neto
da mi kae, nameravao je da izbaci onjake, ali pre nego to je
stigao da mi se obrati ve sam bila na prvom spratu i preda
mnom se, kroz mutnjikavu svetlost i oblak sredstava za
dezinfekciju, ukazao jedan od pamtiveka razgolien hodnik, te
ja otvorih vrata koja se upravo zatvorie i u svojstvu nevidljive
svedokinje stupih u sveani budoar kralja mukih kurvi
naselja Gerero.
Ne moram ni da napominjem, prijatelji moji, da kralj
nije bio sam.
U prostoriji se nalazio jedan sto prekriven zelenom
ojom, ali prisutni se nisu kartali, nego su svodili dnevni ili
nedeljni raun, drugim reima na stolu je bilo papira s
imenima i brojevima, i bilo je novca.
Niko se nije iznenadio to me vidi.
Kralj je delovao snano i mora da mu je bilo oko trideset
godina. Imao je smeu kosu, one nijanse koju u Meksiku,
nikada neu dokuiti da li ozbiljno ili u sprdnji, nazivaju
gero{40}, nosio je malo znojavu belu koulju, pod kojom su se,
toboe nehajno, ocrtavali dlakavi bicepsi. Do njega je sedeo
debeljukast tip s predugim brkovima i zulufima, po svoj
prilici zvanini revizor kraljevstva. U dnu prostorije, u senci
kojom je bio obavijen krevet, neki trei ovek nadgledao nas
je, mrdao je glavom i sluao. Prvo sam pomislila kako tom
oveku nije dobro. S poetka je on bio jedini od koga sam se
uplaila, ali kako su minuti prolazili moja strepnja se
pretvarala u saoseanje: poverovala sam kako taj koji se
nalazio u poluleeem poloaju na krevetu (u poloaju koji,
osim toga, mora da je iziskivao silan napor) ne moe biti nita
drugo nego bolesnik, ili maloumnik, ili neki maloumni, moda
i omamljeni, Kraljev neak, to me je navelo na sledeu misao:
koliko god da je situacija u kojoj se neko nae loa (a u ovom
sluaju re je bila o situaciji Ernesta San Epifanija), uvek
postoji neko drugi kome je jo gore.
Seam se Kraljevih red. Seam se njegovog osmeha kad
je ugledao Ernesta i njegovog ispitivakog pogleda kada je
video Artura. Seam se distance koju je, samo jednim
pokretom, Kralj uspostavio izmeu svoje linosti i posetilaca.
Bio je to pokret kojim je pokupio novac i stavio ga u dep.
Zatim su progovorili.
Kralj se prisetio dveju noi u kojima mu se Ernesto
dobrovoljno potinio i govorio je o obavezama koje to za sobom
povlai, obavezama to ih svaki postupak, ma koliko
nasumian ili nenameran bio, za sobom povlai. Govorio je o
srcu. O srcu mukarca koje krvari poput ene (ini mi se da je
time eleo da aludira na menstruaciju) i koje obavezuje
pravog mukarca da preuzme odgovornost za svoja dela, ma
kakva ona bila. Govorio je o dugovima: nita ne zavreuje vei
prezir od ravo otplaivanog duga. Ba tako je rekao. Nije
govorio o neplaenom dugu, nego o ravo otplaivanom dugu.
Onda je uutao i saekao da uje ta njegovi gosti imaju da
kau.
Prvo je poeo Ernesto San Epifanio. Kazao je kako on
prema Kralju nema nikakav dug. Kazao je kako je dve noi
spavao u njegovoj postelji (dve lude noi, precizirao je) i da je
to bilo sve. Moda je donekle slutio da lee u krevet kralja
mukih kurvi, dodao je, ali opasnosti i ,,obaveze koje takav
postupak za sobom povlai nije mogao da predvidi, pa je sve
uinio u nevinom neznanju (premda Ernesto nije mogao da
prigui nervozni smeak kada je izgovorio re nevinom, i tako
je sebi uskoio u usta, naroito u pogledu dotinog prideva),
voen samo pohotom i eljom za avanturom, a nikako
skrivenom namerom da postane Kraljev rob.
Ti si moja jebena robinja, rekao je Kralj, prekinuvi ga.
Ja sam tvoja jebena robinja, rekao je ovek ili deki koji se
nalazio u dnu sobe. Njegov kretav, izmueni glas me je
iznenadio. Kralj se okrenuo i naredio mu da uuti. Ja nisam
tvoja jebena robinja, rekao je Ernesto. Kralj mu je uputio
strpljiv, zao osmeh. Pitao je Ernesta ta misli da je. Meksiki
gej pesnik, rekao je Ernesto, gej pesnik, pesnik... (Kralj nita
nije razumeo), i zatim je dodao neto o svom pravu (svom
neotuivom pravu) da ode u krevet s kim hoe, i da zbog toga
ne bude smatran robom. Da ovo nije toliko patetino, umro
bih od smeha, rekao je. Pa onda umri, rekao je Kralj, dok te
nismo ordenovali. Glas mu je odjednom ovrsnuo. Ernestovo
lice je promenilo boju. Posmatrala sam ga iz profila i videla
kako mu donja usna poigrava. Napraviemo od tebe
muenika, rekao je Kralj. Ima da te rasturamo dok se ne
raspukne, rekao je revizor kraljevstva. Plua ima da ti se
rasprsnu koliko emo te razvaliti, i srce e da ti se rasprsne,
rekao je Kralj. Neobino je, meutim, bilo to to su sve
prethodno rekli a da usne nisu ni pomerili, niti je i najmanji
daak napustio njihova usta.
Prestani da me maltretira, rekao je Ernesto beivotnim
glasom.
Siroti umobolni deki poeo je da se trese u dnu sobe i
pokrio se ebetom. Uskoro se zaulo kako stenje poput
davljenika.
Tada je progovorio Arturo. Ko je ovaj?, rekao je.
Ko je koji, majmune?, rekao je Kralj. Ko je ovaj?, rekao
je Arturo i pokazao ka gomili na krevetu. Revizor je uputio
ispitivaki pogled prema dnu prostorije i onda se isprazno
osmehnuo Arturu i Ernestu. Kralj se nije okrenuo. Ko je on?,
rekao je Arturo. A ko si, pizda li ti materina, ti?, rekao je Kralj.
Deki u dnu sobe trznuo se pod ebetom. Izgledalo je
kao da se prevre. Moda se guio. Bio je sav upetljan u rite i
nije se moglo odrediti da li mu je glava bila kraj jastuka ili u
dnu kreveta. On je bolestan, rekao je Arturo. Nije to bilo
pitanje, ak ni tvrdnja. Kao da je ovo rekao samom sebi, i kao
da se u isto vreme kolebao, a ja sam u tom trenutku sluala
njegov glas i, kako je to udno, umesto da razmiljam o onome
to je govorio, ili da razmiljam o tom jadnom, bolesnom
dekiu, pomislila sam kako se Arturu tokom meseci
provedenih u domovini povratio ileanski naglasak (i kako ga
jo uvek nije izgubio). Istog asa poela sam da razmiljam ta
bi se desilo kada bih se, hipotetiki govorei, ja vratila u
Montevideo. Da li bi se i meni vratio stari naglasak? Da li bih
postepeno prestala da budem majka meksike poezije? Jer
takva sam ja, u najgorem asu na um mi padaju
najbudalastije i najneprimerenije ideje.
A nikakve sumnje nije bilo da je ovaj as bio jedan od
najgorih, pomislila sam ak kako je Kralj mogao potpuno
nekanjeno da nas ubije, pa da naa tela da baci psima,
neujnim psima naselja Gerero, ili kako je mogao da uradi
neto jo gore. Ali onda se Arturo nakaljao (makar mi se tako
uinilo), dohvatio slobodnu stolicu (koja malopre nije bila tu),
seo spram Kralja i pokrio lice dlanovima (kao da mu je pozlilo
ili da se boji da ne padne u nesvest), a Kralj i revizor
kraljevstva zaueno su ga gledali, kao da nikada u ivotu
nisu videli tako malaksalog telohranitelja. Ne skidajui
dlanove s lica, Arturo je rekao kako te noi problemi Ernesta
San Epifanija moraju konano da se razree. Zaueni pogled
na Kraljevom licu se istopio. Tako uvek biva sa zauenim
pogledima: im im se ukae prilika, imaju obiaj da se
pretvore u neto drugo; istope se, ali ne istope se do kraja;
ostanu na pola puta, jer zauenost se nalazi veoma daleko, i
uprkos tome to nam se staza koja do nje vodi ini kratkom
(ima neega u nama to nas k njoj vue), povratak biva
beskonaan, poput nezavrenog komara. I te je noi pogled
Kralja bio verni odraz ovoga: bio je to jedan nezavreni
komar iz koga bih volela da sam mogla da se izbavim uz
pomo nasilja.
Ali onda je Arturo poeo da govori o drugim stvarima.
Govorio je o bolesnom dekiu koji je drhtao na krevetu u dnu
prostorije, kazao je da on ide s nama, govorio je o smrti i o
dekiu to je drhtao i stiskao krajeve ebeta (mada sad nije
vie drhtao), i ije je lice provirivalo i posmatralo nas, govorio
je o smrti, i mnogo se ponavljao, i uvek se vraao na smrt, kao
da je kralju mukih kurvi iz naselja Gerero eleo da porui
kako on (tj. Kralj) za temu smrti uopte nije kompetentan, a ja
tada pomislih: ma ovaj pria prie, ovaj se bavi knjievnou,
sve je to la, i onda se, kao da mi ita misli, Arturo Belano
pokrenuo u ramenima, blago se nagnuo u moju stranu i
rekao: daj mi je, pruivi mi dlan svoje desne ruke.
I ja sam mu na dlan desne ruke spustila otvorenu
britvu, a on je rekao hvala i ponovo mi okrenuo lea. Onda ga
je Kralj pitao da li je naroljan. Nisam, rekao je Arturo, ili
moda jesam, ali ne mnogo. Onda ga je Kralj pitao da li je
Ernesto njegov drugar. A Arturo je rekao da jeste, i time je na
ubedljiv nain pokazao da uopte nije naroljan nego da je
stvar bila u knjievnosti. Kralj je onda hteo da ustane, moda
da bi nam zaeleo laku no i ispratio nas do kapije, ali Arturo
je rekao da se nisi makao, ubre usrano, da se niko nije
makao, ruke na jebeni sto i da se niste mrdnuli, i Kralj i
revizor zaudo su mu se povinovali. Mislim da je Arturo u tom
trenutku shvatio kako je pobedio, ili da je barem dobio
polovinu borbe ili prvu rundu, ali je verovatno razumeo i kako
jo uvek moe da izgubi ukoliko bi se sukob produio.
Drugaije reeno, ako bi se me igrao na dve runde, njegove
anse su bile ogromne, ali ukoliko bi me bio na deset rundi,
ili na dvanaest, ili petnaest, anse su mu isezavale u
nepreglednim prostranstvima kraljevstva. Tako da je nastavio
gde je stao i rekao je Ernestu da pogleda kako je deki sa dna
sobe. A Ernesto mu je uputio pogled koji kao da je govorio
nemoj ba da preteruje, prijatelju, ali budui da nije bio
trenutak za diskusiju, posluao ga je. Sa dna sobe Ernesto je
rekao da je onaj momak prilino gotov. Ja sam ga videla.
Videla sam Ernesta kako iscrtava polukrug po podu
kraljevskog budoara, prilazi postelji, skida rite s mladog roba,
dodiruje ga ili ga moda tipa za ruku, apue mu neto na
uvo i svoje pribliava njegovim usnama i zatim guta pljuvaku
(videla sam kako guta pljuvaku nad onim krevetom koji je
istovremeno posedovao svojstva movare i pustinje), i kako
zatim kae da je momak prilino gotov. Ako nam ovaj mali
umre, vratiu se i ubiu te, rekao je Arturo. I prvi put te noi
ja sam otvorila usta i progovorila: nosimo ga sa sobom?, pitala
sam. Da, ide s nama, rekao je Arturo. A Ernesto, koji se i dalje
nalazio u dnu sobe, seo je na krevet, kao da se iznenada
strano snudio, i rekao je: doi i sam da ga pogleda, Arturo.
Videla sam Artura kako nekoliko puta odmahuje glavom u
znak odbijanja. Nije eleo da pogleda malog. I onda sam
osmotrila Ernesta i naas mi se uinilo kako se dno prostorije,
s krevetom poput zategnutog jedra, odvaja od ostatka
prostorije, kako se udaljava od zgrade hotela Detelina,
plovei po jednom jezeru koje je i samo plovilo po najistijem
nebu, nekom od nebesa nad Meksikom dolinom sa slika Dr.
Atla{41}. Vizija je bila toliko jasna da je samo falilo da Arturo i
ja ustanemo i podignutim dlanovima im poruimo zbogom. I
nikada ranije Ernesto mi se nije uinio tako hrabrim. A na
svoj nain mi se i bolesni deki uinio hrabrim.
Pomerila sam se. Pokrenula sam telo. Prvo na
mentalnom planu. Potom i u stvarnosti. Bolesni deki me je
pogledao u oi i poeo je da plae. Bio je zaista u vrlo loem
stanju, ali nisam elela da to kaem Arturu. Gde su mu
pantalone?, rekao je Arturo. Tamo, rekao je Kralj. Pogledala
sam pod krevet. Nije bilo niega. Pogledala sam okolo.
Pogledala sam Artura, kao da mu tim pogledom govorim ne
mogu da ih naem, ta da radimo? Onda je Ernestu palo na
pamet da ih potrai meu ebadima, pa je pronaao neke
napola mokre farmerice i jedne firmirane patike. Pusti mene,
rekla sam mu. Postavila sam dekia na ivicu kreveta,
navukla mu farmerice i obula ga. Onda sam ga podigla da
vidim moe li da hoda. Mogao je. Idemo, rekla sam. Arturo se
nije pomerio. Probudi se, Arturo, pomislila sam. A sada u,
vae kraljevsko visoanstvo, da vam ispriam jednu priu,
rekao je. Vas troje krenite i saekajte me na ulazu.
 Ernesto i ja spustili smo dekia do prizemlja. Pozvali
smo taksi i ekali pred vratima hotela Detelina. Ubrzo se
pojavio i Arturo. Ta no u kojoj se nita nije desilo a svata je
moglo da se desi u mom seanju rastae se kao da je prodire
gorostasna neman. Ponekad u daljini, na severu, vidim
gromove strane oluje koja ide prema Meksiko Sitiju, ali
pamenje mi govori da nije bilo nikakvih gromova ni oluje,
visoko meksiko nebo, istini za volju, malo se spustilo, na
trenutke je bilo teko da se die jer je vazduh bio suv i
ozleivao je grlo, seam se smeha Ernesta San Epifanija i
Artura Belana u taksiju, smeha koji ih je vraao natrag, u
stvarnost, ili u ono to su oni voleli da zovu stvarnost, inilo se
da je vazduh na trotoaru ispred hotela i u taksiju kao od
kaktusa, od svih nebrojenih vrsta kaktusa u ovoj zemlji,
seam se i da sam rekla teko se die, i: vrati mi britvu, i:
teko se govori, i: gde idemo?, i jo se seam da bi na svaku
moju re Ernesto i Arturo poinjali da se smeju, te sam se na
kraju i sama smejala, jednako ili i vie od njih, svi smo se
smejali, osim taksiste koji nas je u nekom trenutku pogledao
kao da je itavu bogovetnu no proveo razvozei ljude poput
nas (a posto smo se nalazili Meksiko Sitiju, uopte ne bi bilo
udno da je tako zaista i bilo) i bolesnog deaka koji je spavao
s glavom poloenom na moje rame.
Eto tako smo Ernesto San Epifanio, pesnik
homoseksualac roen u Meksiku, star devetnaest ili dvadeset
godina (uz Ulisesa Limu, koga tada jo nismo poznavali, bio je
to najbolji pesnik svoje generacije), Arturo Belano,
heteroseksualni pesnik roen u ileu, kojem bee devetnaest,
Huan de Dios Montes (poznat jo kao Huan de Dos Montes i
Huan Dedos), osamnaestogodinji pekarski egrt iz naselja
Buenavista, po svoj prilici biseksualan, i ja, Auksilio Lakutur,
godina definitivno nedefinisanih, itateljka i majka roena u
Urugvaju ili Republici istonjaka{42}, koja je svedoila
prepletanjima zamrenih obrazaca oskudice, tako smo,
kaem, uli i kasnije izali iz kraljevstva kralja mukih kurvi,
smetenog u pustinji naselja Gerero.
A budui da o Huanu de Dos Montesu neu vie priati,
mogu barem da vam kaem kako se njegov komar na kraju
sreno zavrio.
Nekoliko dana proveo je u kui Arturitovih roditelja, a
posle je lutao od stana do stana i od potkrovlja do potkrovlja.
Zatim smo mu pronali posao u jednoj pekari u Rimskom
naselju i potom je nestao, bar naizgled, iz naih ivota. Voleo
je da duva lepak. Bio je melanholian i mrzovoljan. Bio je
stoik. Jednom sam naletela na njega u parku Undido. Rekla
sam mu kako je, Huane de Dios. Ludilo, odgovorio je. Mnogo
meseci kasnije, na urci koju je Ernesto San Epifanio
organizovao posto je dobio stipendiju Salvador Novo{43} (i na
kojoj nije bio Arturo, jer pesnici se svaaju), rekla sam
Ernestu kako one skoro ve zaboravljene noi nisu nameravali
da ubiju njega, kao to smo svi mislili, ve da su hteli da ubiju
Huana de Diosa. Da, rekao mi je Ernesto, i ja sam doao do
istog zakljuka. Hteli su da ubiju Huana de Diosa.
A na tajni plan bio je da to spreimo.
 9

Potom sam se vratila u stvarni svet. Dosta je bilo

avantura, kazala sam sebi tananim glasiem. Eh, avanture,
avanture. Proivela sam ja pesnike avanture, koje su uvek
avanture na ivot i smrt, ali onda sam se vratila, stupila sam
ponovo na ulice Meksika, i svakodnevica mi se uinila
ugodnom, pa to da se trai vie od toga. I to da se
obmanjujem. Svakodnevica je nepomina prozirnost u
trajanju od svega nekoliko sekundi. Stoga sam se vratila,
pogledala u nju i dozvolila joj da se obavije oko mene. Ja sam
majka, rekla sam joj, i iskreno govorei, sumnjam da su horor
filmovi ba najprikladnija stvar za mene. A svakodnevica je
onda nabrekla kao pomahnitali balon od sapunice i
eksplodirala.
Opet sam bila u enskom klozetu na etvrtom spratu
Fakulteta za filozofiju i knjievnost, bio je septembar 1968, a
ja sam razmiljala o avanturama i o Remedios Varo. Toliko je
malo onih koji se seaju Remedios Varo. Ja je nisam
upoznala. Iskreno, mnogo bih volela da mogu da kaem kako
sam je upoznala, ali istina je da se to nije desilo. Upoznala
sam predivne ene, snane poput planina ili morskih struja,
ali Remedios Varo nisam. Ne zato to bi me stidljivost spreila
da odem njenoj kui, ili zato to nisam cenila njenu umetnost
(koju svim srcem i dan danas cenim), ve zato to je Remedios
Varo umrla 1963, a ja sam 1963. jo uvek bila u mom dragom
i dalekom Montevideu.
Mada u nekim noima, kad mesec proviri kroz prozore
enskog klozeta a ja sam jo uvek budna, pomislim da nije
bilo tako, da sam 1963. ve bila u Meksiko Sitiju i da don
Pedro Garfijas, zadubljen u svoje misli, uje kako mu traim
adresu Remedios Varo, koju on ne poseuje ali je potuje, pa
se onda nesigurnim korakom pribliava svom radnom stolu,
vadi parence papira i jedan rokovnik iz fioke, vadi nalivpero
iz jednog od depova svog sakoa i svojom izvrsnom
kaligrafijom ceremonijalno zapisuje gde da potraim
katalonsku slikarku.
I ja ve letim tamo, kui Remedios Varo, u naselju
Polanko, moe li biti da se tamo nalazi?, ili u naselju Ansures,
da li je tamo?, ili u naselju Tlakspana, da li je tamo?,
pamenje se slui prljavim trikovima dok se opadajui mesec
gnezdi u enskom klozetu poput pauka, no u svakom sluaju
ja hitam ulicama Meksiko Sitija koje jedna drugu sustiu i
koje malo po malo, kako se pribliavam njenoj kui, menjaju
izgled (a svaka promena naslanja se na onu prethodnu, kao
da joj je produetak ali istovremeno i kritika), sve dok ne
stignem do jedne ulice u kojoj sve kue izgledaju poput
ruevnih zamaka, onda pozvonim na jednu kapiju i saekam
koju sekundu, ujem samo udare sopstvenog srca (jer ja sam
tako luckasta, kad idem da upoznam nekoga kome se divim
srce mi se strano ubrza) i zatim sa druge strane odzvanjaju
sitni koraci i neko otvara vrata i taj neko je Remedios Varo.
Pedeset etiri godine ima. Drugim reima, preostalo joj
je jo godinu dana.
Kae mi da uem. Ne poseuju me esto, kae mi. Ja
idem ispred, a ona za mnom. Uite, uite, kae i ja koraam
ka prostranom dnevnom boravku, prolazim kroz slabo
osvetljen hodnik u kome teke ljubiaste zavese pokrivaju dva
prozora to gledaju na unutranje dvorite. U dnevnom
boravku je jedna fotelja i sedam u nju. Na okruglom stoiu
nalaze se dve oljice kafe. U pepeljari primeujem tri opuka.
Oigledan zakljuak glasi: u kui je jo neko. Remedios Varo
me gleda u oi i osmehuje se: sama sam, izjavljuje.
Priam koliko joj se divim, priam joj o francuskim
nadrealistima i katalonskim nadrealistima i o panskom
graanskom ratu, Benamena Perea{44} ne pominjem jer su se
razili 1942. i ne znam u kakvom joj je seanju ostao, ali zato
priam o Parizu i o izgnanstvu, o njenom dolasku u Meksiko i
prijateljstvu s Leonorom Karington, a onda shvatam da
Remedios Varo prepriavam njen roeni ivot, da se ponaam
kao neurotina tinejderka koja deklamuje svoju lekciju pred
nepostojeom komisijom. I onda pocrvenim kao paradajz i
kaem oprostite, ne znam ta priam, mogu li da zapalim?,
kaem, i posegnem za paklom delikadosa u depu, ali ne
pronalazim je tamo i kaem, imate li cigaretu?, a Remedios
Varo stoji pred jednom slikom prekrivenom nekakvom starom
suknjom (ova stara suknja, govorim sebi, mora da je pripadala
nekom enskom divu) i kae da ne pui, da joj plua vie nisu
dobro, da su vrlo loe, iako nema lice nekoga kome su plua
loe, nema ak ni lice nekoga ko je neto loe video, ali ja
svejedno znam da je ona videla mnogo loih stvari, da je
videla uspon avola, beskrajni defile termita po Drvetu ivota,
boj izmeu Prosvetiteljstva i Senke, ili Carstva, ili Kraljevstva
reda, jer svakim od prethodnih imena moe se i mora nazvati
ta iracionalna mrlja koja udi da nas pretvori u zveri ili u
robote, i koja se bori protiv Prosveenosti otkad je sveta i veka
(ovo poslednje, dodue, moja je spekulacija i s njom se
verovatno nijedan predstavnik Prosveenosti ne bi sloio), ja
znam da je Remedios Varo videla stvari kakve malo koja ena
zna da je videla, i da sada vidi smrt koja e nastupiti za manje
od dva meseca, a znam i da se u njenoj kui nalazi jo neko,
neko ko pui i ko ne eli da bude otkriven, to me navodi na
pomisao da je to neko koga poznajem.
Zatim uzdahnem i zagledam se u odblesak meseca u
opadanju na ploicama enskog klozeta, pa jednim pokretom
koji pobeuje umor i strah pruam ruku i pitam je kakvu to
sliku pokriva divovskom suknjom. A Remedios Varo me gleda,
osmehujui se, i zatim se okree, okree mi lea i neko vreme
prouava sliku, ali ne razmie niti sklanja suknju koja je titi
od indiskretnih pogleda. Poslednju, kae mi. Ili moda kae
pretposlednju. Jeka njenih rei odskakuje po ploicama
proaranim meseinom, pa je lako pobrkati poslednju i
pretposlednju. Ah, u tom stanju ekstremne nesanice sve slike
Remedios Varo promiu poput suza koje prolivaju mesec ili
moje plave oi. I pravo govorei, u ovakvim uslovima nije lako
uoiti svaki detalj, te se re poslednja teko moe jasno
razluiti od red pretposlednja. A onda Remedios Varo podie
suknju enskog diva, pa mogu da vidim jednu nepreglednu
dolinu, jednu dolinu posmatranu s najvie planine, zelenu i
mrku, i od samog pogleda na taj pejza srce mi se kida, jer
kao to znam da je jo jedna osoba u kui, isto tako znam i da
je ono to mi slikarka pokazuje uvertira, da je to pozornica na
kojoj e se odigrati scena to e na mojoj dui ostaviti vatreni
trag, ili ne, vatreni ne, sada ve nema toga to bi na mojoj
dui moglo da ostavi vatreni trag, ono to predoseam pre je
ovek od leda, ovek napravljen od kocaka leda, koji e mi
prii i poljubiti me u usta, u moja bezuba usta, a ja u osetiti
te ledene usne na mojim usnama i videu te oi od leda na
samo nekoliko centimetara od mojih, i onda u se sruiti kao
Huana de Ibarburu{45} i promrmljati zato ja?, i ova e mi
koketerija biti oprotena, a ovek napravljen od kocaka leda
sklopie i zatim e otvoriti oi, trepnue, te u u njegovom
treptaju uspeti da nazrem snenu meavu, jedva, kao da je
neko naas otvorio prozor i zatim ga, kajui se, brzo zatvorio, i
rekao ne jo, Auksilio, videe ono to treba da vidi, ali ne
jo.
Ja znam da taj pejza s blagim renesansnim
primesama, da ta ogromna dolina, eka.
Ali ta to eka?
A onda Remedios Varo pokriva platno suknjom i nudi
me kafom i poinjemo razgovor o drugim stvarima, o
svakodnevici, na primer, mada se u taj na razgovor probijaju
dekontekstualizovane rei, poput parusije ili hijerofanije,
poput psihofarmaka ili elektrookova. A posle priamo o
nekom ko trajkuje ili je nedavno trajkovao glau i ujem
sebe kako govorim: posle nedelju dana bez hrane vie i nisi
gladna, a Remedios Varo me gleda i kae: sirotice moja.
I ba u tom trenutku teka ljubiasta zavesa se zatrese,
a ja skoim na noge i nisam vie u stanju (niti to sebi
dozvoljavam) da razmiljam o onom to je katalonska slikarka
upravo rekla. Priem prozoru, sklonim zavesu i ugledam crno
mae. I glasno odahnem. A znam da mi se Remedios Varo
smeje iza lea, dok se istovremeno pita ko sam ja uopte. S
prozora se vidi mali vrt u kome drema jo pet ili est maaka.
Koliko maaka! Jesu li sve vae? Manje-vie, kae Remedios
Varo. Posmatram je: crno mae joj je u rukama i Remedios
Varo kae: bonic, on eres?, bonic, feia hores que et buscava{46}.
Jesi li za malo muzike?
Pita li ona to mene ili mae? Pretpostavljam da pita
mene, jer se maetu obraa na katalonskom, iako je ve na
prvi pogled jasno da je re o pravom meksikom maetu,
pravom meksikom ulinom maetu s rodoslovom koji see
bar tristo godina unazad, premda se sada, dok mesec mekim
majim korakom prelazi s jedne na drugu ploicu enskog
klozeta, pitam da li je u Meksiku uopte bilo maaka pre nego
to su stigli panci, i odgovaram samoj sebi, nepristrasno,
objektivno, ak s dozom indiferentnosti, da nije, da ih pre toga
nije bilo, da su make stigle s drugim ili treim talasom
Evropljana. I onda joj, glasom mesearke, budui da
razmiljam o meksikim makama-mesearkama, odgovaram
da jesam, pa Remedios Varo prilazi gramofonu, jednom
starom gramofonu, to uopte nije udno, jer se nalazimo u
neverovatnoj godini 1962. i sve su stvari stare, sve stvari dre
jedan dlan na ustima ne bi li priguile krik zaprepaenja ili
neku neprikladnu ispovest!, i ona stavlja plou i kae mi: ovo
je molski konertino Salvadora Bakarisa{47}, a ja prvi put
sluam tog panskog muziara i poinjem da plaem, ponovo,
dok mesec polako skae s jedne ploice na drugu, kao na
usporenom snimku, kao da taj film ne reira priroda ve ja.
Koliko dugo smo sluale Bakarisa?
Ne znam. Samo znam da Remedios Varo u nekom
trenutku podie gramofonsku iglu i da se presluavanje
zavrava. Potom joj prilazim (zato to ne elim da odem,
priznajem) i rumenog lica nudim se da joj operem oljice koje
smo uprljali, da joj pometem pod, da joj obriem prainu s
nametaja, da joj uglaam lonce i erpe u kuhinji, da joj odem
u nabavku, spremim joj postelju, zagrejem joj vodu za
kupanje, ali se Remedios Varo samo osmehuje i kae: nita mi
od toga vie nije potrebno, Auksilio, ali hvala ti u svakom
sluaju. Meni vie nita nije potrebno. Nikakva pomo, kae
Remedios Varo. A to je la! Ta otkud joj nita nee biti
potrebno?, razmiljam dok me ispraa do kapije.
Zatim vidim sebe pred kapijom. Ona je s druge strane,
jedna ruka joj je na kvaki. Toliko je stvari koje bih elela da je
pitam. Prva meu njima je da li mogu ponovo da je posetim.
Neka svetlost nalik belom vinu sada se iri po svakom kutku
ispranjene ulice. Ta suneva svetlost obasjava joj lice i boji ga
melanholijom i hrabrou. U redu. Sve je u redu. Vreme je da
poem. Ne znam da li da joj pruim ruku ili da je poljubim u
obraze. Koliko je meni poznato, mi Latinoamerikanke
pozdravljamo se samo jednim poljupcem. Jedan poljubac u
jedan obraz. panjolke se ljube dvaput. Francuskinje triput.
Kad sam bila mlada mislila sam da tri francuska poljupca
predstavljaju: slobodu, jednakost i bratstvo. Sada znam da
nije tako, ali mi se svia da i dalje verujem u to. Tako da je tri
puta ljubim a ona me gleda kao da je i sama, u nekoj fazi svog
ivota, verovala u isto to i ja. Jedan poljubac u levi obraz,
drugi u desni i poslednji opet u levi. A Remedios Varo me
gleda i pogledom mi kae: ne brini, Auksilio, nee umreti,
nee poludeti, ti brani civilizacijsko dostignue
univerzitetske autonomije, ti spasava ast svih univerziteta
nae Amerike, i najgore to moe da ti se desi je da grozno
smra, najgore to moe da ti se desi je da ima vizije,
najgore to moe da ti se desi je da te otkriju, ali ne razmiljaj
o tome, ostani vrsta, itaj sirotog Pedra Garfijasa (mogla si
bar jo neku knjigu da ponese u klozet) i pusti da tvoje misli
slobodno plove kroz vreme, izmeu 18. septembra i 30.
septembra 1968, ni dana preko toga, to je sve to treba da
radi.
A onda Remedios Varo zakljuava kapiju i u poslednjem
pogledu koji alje u susret mojem otkrivam, neumoljivo i
beznadeno, da je mrtva.
 10.

Iz kue Remedios Varo izala sam u stanju gorem od

mesearke, jer se meseari uvek vrate svojoj kui, a ja sam
znala da se kui Remedios Varo neu vratiti. Znala sam da u
se probuditi na vetrometini, po mraku ili kada ve bude
svitalo, svejedno, usred grada u koji su me odveli ljubav ili
jarost.
Seanja mi se vraaju bez reda i poretka, od onog
munog septembra 1968. kreu se unazad i unapred,
mrmljaju, mucaju i priaju mi kako sam reila da ostanem i
ekam na onom suncu boje vode, kako sam stajala na oku i
sluala sve amore Meksika, pa i amor koji su stvarale senke
kua to su se meusobno proganjale poput kakvih svee
prepariranih zveri.
I ne znam koliko je vremena prolo, mnogo ili malo, jer
ula su mi iodama bila zadenuta za prostor a ne za vreme, ali
onda spazih kako se kapija Remedios Varo otvara i kako iz nje
izlazi ena koja se za vreme moje posete skrivala u spavaoj
sobi, ili u kupatilu, ili iza zavese.
Imala je duge, mrave noge, mada je, procenih dok sam
je pratila, sasvim sigurno bila nia od mene. Bila je to visoka
ena, posebno za meksike standarde, ali ja sam bila jo via.
 Iz moje perspektive uhode videla su joj se samo lea i
noge, bila je to mrava prilika, kao to ve rekoh, smee,
blago zatalasane kose koja joj je padala preko ramena, pa joj
je frizura, iako pomalo razbaruena (ta razbaruenost mogla
bi se pomeati sa neurednou, ali se ne usuujem da to
uinim), ipak bila ljupka. Zaista je sva bila ljupka, od glave do
pete, mada nije bilo lako odrediti odakle je tano ta njena
ljupkost poticala, poto je nosila obinu, neupadljivu odeu,
za koju niko ne bi rekao da je originalna: iznoena crna
suknja i demper na zakopavanje krem boje, stvari koje se za
sitne pare nabave na buvljaku. Na nogama je, meutim, imala
cipele na tiklu, ne visoku ali stilizovanu, cipele koje uopte
nisu ile uz to ruho. Pod mikom je nosila fasciklu punu
papira.
Nasuprot mom oekivanju, nije se zaustavila na
stajalitu autobusa, ve je nastavila peke prema centru.
Posle nekog vremena ula je u neki kafe. Ja sam ostala ispred
i posmatrala je kroz izlog. Videla sam kako prilazi jednom
stolu i pokazuje neto to je izvukla iz fascikle: jedan list
papira, zatim i drugi. Bili su to neki crtei ili reprodukcije.
ovek i ena koji su sedeli za stolom pogledali su papire i
potom odmahnuli glavom. Ona im se osmehnula, pa je i pred
susednim stolom odigrala istu rolu. Isti je bio i rezultat. To je
ne nije pokolebalo, ve je prilazila sledeem stolu, a onda
sledeem, i posle njega sledeem, i na kraju proaskala sa
svakim u kafeu. Uspela je da proda jedan crte. Dobila je
svega nekoliko gvozdenjaka, te sam zakljuila kako je cena
njene robe zavisila od dobre volje kupca. Zatim se uputila ka
anku, gde je razmenila koju s konobaricom. Ona je govorila,
a konobarica je sluala. Verovatno su se poznavale. Trenutak
kada joj je konobarica okrenula lea i poela da priprema
kafu iskoristila je da se obrati mukarcima koji su stajali za
ankom, ponudila im je svoje crtee, ali se ovog puta nije
pomerila sa svog mesta, ve su joj se jedan ili moda dva
mukarca primakli, ne bi li bacili koji odsutan pogled na
njeno blago.
Mora da joj je bilo bar ezdeset godina. I loe ih je
nosila. Moda je bila i starija. Ovo se deavalo deset godina po
smrti Remedios Varo, to e red 1973. a ne 1963.
Onda su me podili marci. I marci su mi po
urugvajski rekli (jer marci nisu bili Meksikanci ve
Urugvajci): alo, Auksilio, ta ena koju prati, to je potajno
izala iz kue Remedios Varo, to ti je istinska majka poezije,
ona, a ne ti, ena za ijim tragom ide je istinska majka, a ne
ti, ne ti, ne ti.
Mislim da me je zabolela glava, pa sam zatvorila oi.
Mislim da su me zaboleli zubi koje vie nisam imala, pa sam
zatvorila oi. A kada sam ih otvorila, ona je bila za ankom,
sasvim sama, sedela je na barskoj stolici, pila kafu s mlekom i
itala neki asopis koji je, zajedno s reprodukcijama slika svog
oboavanog sina, verovatno uvala u fascikli.
ena koja ju je usluila nalazila se nekoliko metara
dalje, laktovima oslonjena o ank, i dremljivim pogledom
gledala je kroz izlog, u neku neodreenu taku nad mojom
glavom. Nekoliko stolova se ispraznilo. Za ostalima su se ljudi
vraali svojim poslovima.
Tada sam shvatila kako sam, u snu ili na javi, pratila
Lilijan Serpas, i prisetila se njene prie ili onog malog dela
njene prie koji mi je bio poznat.
Jedno vreme, pretpostavljam tokom pedesetih, Lilijan je
bila manje-vie poznata pesnikinja i ena izuzetne lepote.
Poreklo njenog prezimena nije jasno, zvui grki (ili se meni
tako ini), zvui maarski, a moda je to i staro kastiljansko
prezime. Ali Lilijan je bila Meksikanka i skoro itav ivot
provela je u Meksiko Sitiju. Prialo se kako je u svojoj dugoj,
rastegnutoj mladosti imala mnogo momaka i pretendenata.
Lilijan, meutim, nije elela momke nego ljubavnike, a to je
elela to je i imala.
Volela bih da sam mogla da joj kaem: ne trebaju ti
toliki ljubavnici, Lilijan, s mukarcima nema bogzna emu
da se nada, iskoristie te i posle te ostaviti na nekom oku,
ali ja sam bila neka vrsta lude device, a Lilijan je svoju
seksualnost ivela onako kako se njoj svialo, intenzivno,
voena jedino telesnim uitkom i uitkom u sonetima koje je
tih godina pisala. I naravno da se to nije dobro zavrilo. Ili
jeste. Ko sam ja da sudim? Ona je imala ljubavnike. Za mene
se to jedva moe rei.
Jednoga dana, meutim, Lilijan se zaljubila u nekog
oveka i s njim je dobila sina. Tip je bio izvesni Kofin, moda
Severnoamerikanac, moda Englez, moda Meksikanac. U
svakom sluaju, dobila je s njim sina i nazvali su ga Karlos
Kofin Serpas. Da, to je onaj slikar, dakle, Karlos Kofin Serpas.
Kasnije (koliko kasnije, to ne znam), gospodin Kofin je
nestao. Moda je on ostavio Lilijan. Moda je Lilijan ostavila
njega. Moda je, to bi bilo romantinije, Kofin umro a Lilijan
je tada poverovala kako i ona treba da umre, ali je imala sina
i zbog njega je odluila da preivi prazninu koja je Kofinovim
nestankom nastala. Tu prazninu ubrzo su popunila druga
gospoda, jer je Lilijan i dalje bila veoma lepa i jo uvek joj se
svialo da odlazi u krevet s mukarcima i da zavija dok ne
svane dan. A mladi Kofin Serpas je za to vreme rastao i od
malih nogu upoznavao drutvo svoje majke, i svi su se
oduevljavali njegovom inteligencijom i predviali mu veliku
budunost u uzburkanom svetu umetnosti.
Na koja je to mesta, u drutvu svoga sina, odlazila
Lilijan Serpas? Uobiajena, stare barove i kafee u centru
Meksiko Sitija, gde su se okupljali matori propali novinari i
panci u egzilu. Zaista simpatian svet, ali ne ba vrsta koju
bih preporuila nenom deaku.
Tih godina, Lilijan je promenila brojne poslove. Bila je
sekretarica, prodavaica u nekoliko butika, izvesno vreme
radila je u asopisima, pa ak i na nekom ubogom radiju.
Nigde se nije dugo zadrala, jer je, kako mi je uz izvesnu dozu
sete priznala, ona bila pesnikinja i noni ivot ju je dozivao, a
u takvim uslovima niko ne moe normalno da radi.
Ja sam je, naravno, razumela, i slagala se s njom, mada
sam svoje slaganje iskazivala gestovima koji su nesvesno i
automatski poprimali zadah odvratne superiornosti, kao da
sam joj njima poruivala: slaem se s tobom, Lilijan, ali mi se
u dubini due sve to ini detinjastim, ne poriem da je
simpatino i zabavno, Lilijan, ali nemoj da rauna na mene u
tim izletima.
Kao da sam ja, koja sam partala tamo-amo izmeu
kune avenije Bukareli i kampusa, bila bolja. Kao da sam ja,
zato to sam poznavala i druila se s mladim pesnicima, a ne
samo s matorim propalim novinarima, bila bolja. A istina je da
nisam bila bolja. I istina je da mladi pesnici obino zavre kao
propali matori novinari. Dok kampus, moj dragi kampus,
upravo ovde poda mnom, u odvodima avenije Bukareli, vreba
svoju priliku.
Jedne noi, ovo mi je takoe Lilijan ispriala, upoznala
je u kafeu Kito nekog Junoamerikanca u egzilu i razgovarali
su sve do zatvaranja. Onda su otili u njen stan i neujno se,
da ne probude Karlitosa Kofina, uvukli u krevet. Taj
Junoamerikanac bio je Ernesto Gevara. Ne mogu da verujem,
Lilijan, rekla sam joj. Da, to je bio on, rekla je Lilijan, onako
kako je u to vreme govorila, tanunim glasiem polomljene
lutke, glasom kojim bi govorio Stakleni licencijant{48}, da je bio
licencijantkinja ili bar diplomka, i da je onda, usred jadnog
Zlatnog veka panske knjievnosti, istovremeno poludela i
postala superlucidna. Pa kakav je bio e u krevetu?, bilo je
prvo to sam elela da saznam. Lilijan je rekla neto to nisam
razumela. ta?, rekla sam, ta?, ta? Obian, rekla je Lilijan,
pogleda zagubljenog u brazdama na fascikli.
Moda je to bila la. Kada sam je upoznala, izgledalo je
da Lilijan jedino zanima prodavanje slika svoga sina. Prema
poeziji je bila ravnoduna. Stizala bi u kafe Kito veoma kasno,
sela bi za sto mladih pesnika ili za sto matorih propalih
novinara (koji su svi bili njeni bivi ljubavnici) i sluala bi
razgovore na vene teme. Ako bi neko, na primer, rekao priaj
nam o e Gevari, ona bi kazala: obian. I to bi bilo sve. A s
druge strane, u kafeu Kito bi po pravilu sedelo bar nekoliko
matorih propalih novinara koji su upoznali ea i Fidela, koji
su ea poseivali tokom njegovog boravka u Meksiku, i
nikome ne bi bilo udno kad bi Lilijan rekla da je bio obian,
mada oni moda i nisu znali da je Lilijan spavala s njim, oni
su mislili da je Lilijan spavala samo s njima i s ponekom od
krupnijih zverki koje u gluvo doba noi ne poseuju aveniju
Bukareli, ali sve to u ovom sluaju nije ni bilo vano.
Priznajem, volela bih da sam saznala kako je jebao e
Gevara. Obino, to je jasno, ali kako?
Ovi klinci, rekla sam jedne noi Lilijan, imaju pravo da
znaju kako je jebao e. Bila je to jedna od mojih nesuvislih
ludorija, ali svejedno sam uzviknula.
Seam se da me je Lilijan pogledala onom svojom
naboranom, izmuenom maskom od lica, inilo se kako e se
iz nje svakog asa pomoliti kraljica sinjih mora sa svojom
kohortom gromova, no ta maska odavno ve nita nije
iskazivala. Eh, ovi klinci, ovi klinci, rekla je i pogledala
tavanicu kafea Kito, koju su u tom asu kreila dva tinejdera,
uzverana na pokretnu skelu.
Takva je bila Lilijan, takva je bila ena koju sam poela
da pratim od sna s velikom katalonskom slikarkom Remedios
Varo do sna o neizleivim ulicama Meksiko Sitija, u kojima se
uvek deavale stvari za koje se inilo da apuu ili urlaju ili
siku kako se na tim ulicama nikada nita ne deava.
I tako sam sebe ponovo zatekla u kafeu Kito, bila je
1973. ili moda prvi meseci 1974, videla sam Lilijan kako u
jedanaest uvee ulazi kroz dim i rastoenu svetlost kafea, i
stie ona, obmotana dimom kao i uvek, a njen dim i dim kafea
vrebaju jedan drugog poput paukova, da bi zatim postali
jedan jedini dim u kome prevladava miris kafe, jer u Kitu
imaju aparat za prenje kafe, a osim toga su i meu retkima u
aveniji Bukareli koji imaju italijansku mainu za espreso.
A moji prijatelji, mladi pesnici Meksika, tada je sedei
pozdravljaju, kau dobro vee, Lilijan Serpas, ta ima, Lilijan
Serpas, ak i najvie otupeli meu njima u tom trenutku
izuste dobro vee, Lilijan Serpas, kao da e zbog tog pozdrava
neka boginja da se spusti s visina kafea Kito (gde se
neustraivi mladi trudbenici upinju ne bi li odrali ravnoteu
koju jedino mogu da opiem terminom nesigurna) i da im
zadene za grudi neki pesniki orden asti, a u stvari (iako ovo
ne izgovaram ve samo mislim), pozdravljajui je tako, na taj
nain, samo svoje mlade otupele glave polau na delatov
panj.
I Lilijan se zaustavi, kao da ne uje dobro, pogledom
potrai sto za kojim sede (i za kojim sedim i ja), pa kad nas
uoi prilazi da se javi i da u prolazu pokua da proda neku od
svojih slika, a ja gledam na drugu stranu.
Zato gledam na drugu stranu?
Zato to znam njenu priu.
Stoga gledam na drugu stranu dok Lilijan stojei, ako se
do sada ve nije smestila, pozdravlja sve redom, a za stolom se
okupilo aroliko drutvo od bar pet mladih pesnika, kako to
ve biva, i kad stigne do mene, ja prestajem da gledam u pod i
razdraujue polako okreem glavu (ali zaista ne mogu to da
izvedem bre), pa joj i sama pokorno zaelim dobro vee.
I tako prolazi vreme (Lilijan ne pokuava da nam proda
nikakve crtee, zna ona da nemamo novca niti elje za
kupovinom, ali onome ko zatrai dozvoljava da baci pogled na
reprodukcije, te neobine reprodukcije, izraene ne makar
kako, ve na glanc-papiru, to ipak govori neto o jedinstvenoj
preduzimljivosti Karlosa Kofina Serpasa i njegove majke,
samotnjaka i prosjaka koji su u nekom trenutku nadahnua,
a taj trenutak radije ne bih zamiljala, odluili da ive
iskljuivo od svog stvaralatva), pa okupljeni malo-pomalo
poinju da se razilaze ili prelaze za druge stolove, jer u Kitu
se, u odreeno doba noi, svi manje-vie poznaju i svi ele da
razmene makar neku re sa svojim poznanicima. I onda ja u
jednom asu, zatoena sred tih neprestanih rotacija, ostanem
sama, zagledana u svoju polupraznu oljicu kafe, a u
sledeem asu (on nastupi veoma naglo) jedna izmiua
senka, koja je toliko izmiua da deluje kao da mami panju
svih ostalih senki u kafeu, kao da njeno gravitaciono polje
privlai samo bestelesne predmete, prilazi mom stolu i seda
pored mene.
Kako si, Auksilio, kae duh Lilijan Serpas.
Nije loe, kaem mu ja.
I to je trenutak u kome se vreme ponovo zaustavlja, to
je krajnje banalna slika, budui da se vreme nikad ne
zaustavlja ili je oduvek zaustavljeno, zato bolje onda da
kaemo kako vremenski kontinuum podilaze marci, ili kako
vreme razmie svoje noge, pa se savija u pasu i gura glavu
meu prepone, i s glavom na svega nekoliko centimetara pod
guzicom gleda me naopake, i ludaki mi namiguje, ili da
kaemo kako pun mesec ili mlad mesec ili opadajui mesec
Meksiko Sitija ponovo poinje da klizi po ploicama enskog
klozeta na etvrtom spratu Fakulteta za filozofiju i
knjievnost, ili da kaemo kako kafeom Kito ovladava posebna
tiina, kao da je upravo poelo bdenje pa samo ujem amor
duhova okupljenih oko prestola Lilijan Serpas, i onda ponovo
ne znam da li sam u 68. ili u 74. ili u 80, ili se najzad, poput
senke brodske olupine, pribliavam blaenoj godini 2000,
koju neu doekati da vidim.
Bilo kako bilo, neto se s vremenom dogaa. I ja znam
da se neto dogaa s vremenom, a ne, recimo, s prostorom.
Predoseam da se neto dogaa i da se, osim toga, ne dogaa
prvi put, mada se, budui da je re o vremenu, sve dogaa
prvi put i stoga nema iskustva koje bi tu moglo pomoi, a tako
je, na kraju krajeva, i bolje, posto je iskustvo obino prevara.
I onda me Lilijan (koja je jedina nepovreena u ovoj
prii, budui da je ona svaku muku ve propatila) jo jednom
moli za prvu i poslednju uslugu koju e mi ikada zatraiti.
Kae: kasno je. Kae: kako si lepa, Auksilio. Kae: esto
mislim na tebe, Auksilio. A ja gledam u nju i gledam tavanicu
kafea Kito, gde dva sanjiva momka uzverana na grozno
sastavljenu skelu i dalje rade ili se prave da rade, pa onda
ponovo osmotrim nju, ona govori ne gledajui u mene ve u
svoju masivnu olju kafe s mlekom, dok ja jednim uhom
sluam to to pria, a drugim sluam uzvike stalnih muterija
Kita upuene momcima na skeli, i zakljuujem kako te
njihove fraze predstavljaju neki ritual muke inicijacije, ili
moda samo pokuaje da se bude nean, ali u stvari samo
najavljuju propast koja za sobom nee povui tek dva molera s
grubim etkama (moda su bili vodoinstalateri ili elektriari,
nemam pojma, tek letimice sam ih videla, i jo ih vidim, dok
raspomamljeni mesec prelazi preko svake ploice u enskom
klozetu, a ja se jeim od pomisli da se u njegovom puteestviju
iscrpljuje poslednja mogunost subverzije), nego i te
galamdije i savetodavce, ali i nas.
I onda Lilijan kae: mora da ode mojoj kui. Kae: ja
noas ne mogu da se vratim tamo. Kae: mora da ode
umesto mene i prenese Karlosu da u se vratiti rano izjutra.
Prvo to mi pada na pamet je da je odluno odbijem. Ali tada
me Lilijan pogleda u lice i osmehne se (za razliku od mene,
ona ne pokriva usta kad govori niti kada se osmehuje, iako bi
trebalo to da radi), i ja ostanem bez rei, jer se nalazim pred
majkom meksike poezije, najgorom majkom koju bi meksika
poezija mogla da ima, ali jedinom i autentinom majkom, bez
obzira na sve. I onda kaem da hou, da u otii, ukoliko mi
kae adresu i ukoliko nije previe daleko, i da u slikaru
Karlosu Kofinu Serpasu preneti kako njegova majka te noi
nee doi kui.
 11

I videh sebe, prijatelji moji dragi, kako peaim ka kui

Lilijan Serpas, gonjena misterijom koja ponekad nalikuje
vetru Meksiko Sitija, jednom crnom vetru proaranom
rupama geometrijskih oblika, a drugi put nalikuje spokoju
Meksiko Sitija, koji je na kolenima i koji ima samo jednu
osobinu - to da je fatamorgana.
Moda e vam delovati udno, ali ja nisam poznavala
Karlosa Kofina Serpasa. Njega, zapravo, niko nije poznavao.
Ili, bolje reeno, poznavali su ga malobrojni, i ti malobrojni
ispleli su o njemu legendu, oskudnu legendu o ludom slikaru
to ivi zatvoren u kui svoje majke, ponekad bi se inilo kako
je ta kua nakinurena tekim, prainom pokrivenim
nametajem, nalik nametaju izvuenom iz kripte nekog od
Maksimilijanovih{49} sledbenika, a drugi put bi, naprotiv, liila
na neku sirotinjsku zgradu prepunu stanara, na neku veselu
verziju doma Buronovih{50} (nepobedivih Buronovih, neka ih
Bog dugo poivi, prvi kompliment koji su mi u Meksiku udelili
bio je da sam pljunuta Borola Takue, to i nije daleko od
istine). Stvarnost se, meutim, kako to naalost obino biva,
nalazila taman negde na pola puta: niti je u pitanju bila
propala palata, niti jeftina gradnja u koju je nakrcano
mnotvo sirotinje, bila je to stara etvorospratnica u Ulici
Republike El Salvador, u blizini crkve San Felipea Nerija.
U ono vreme Karlos Kofin Serpas morao je imati vie od
etrdeset godina, i niko koga sam poznavala odavno ga nije
video. ta sam ja mislila o njegovim crteima? Ako emo
iskreno, nisu mi se previe sviali. Slikao je ljudske likove,
skoro uvek jako mrave i koji su, osim toga, delovali bolesno.
Ti likovi su leteli ili bi bili pokopani, a ponekad bi gledali u oi
onoga ko je posmatrao crte i rukama bi neto signalizirali. S
kaiprstom pripijenim na usne, na primer, zahtevali bi tiinu.
Ili bi pokrivali oi. Ili bi pokazivali dlan na kome nije bilo
linija. I to bi bilo sve. Vie od toga ne mogu da kaem. Ne
razumem se previe u likovnu umetnost.
Bilo kako bilo, nalazila sam se tamo, pred kapijom
Lilijanine kue, i dok sam razmiljala o crteima njenog sina,
koji mora da su bili najmanje cenjeni crtei na tritu
meksike umetnosti, mislila sam i ta u redi Kofinu kada mi
otvori.
Lilijan je ivela na poslednjem spratu. Nekoliko puta
sam pozvonila. Niko mi nije otvorio i naas sam pomislila da je
Kofin sigurno u nekom od oblinjih barova, posto se prialo i
da je okoreli alkoholiar. Ve sam se spremala da odem kada
me je neto, ne bih umela da objasnim ta je to bilo, verovatno
intuicija ili pak samo moja prirodna radoznalost, pogorana
poznim asom i malopreanjim peaenjem, nateralo da
preem ulicu i zaustavim se na trotoaru preko puta. Svetla na
etvrtom spratu bila su ugaena, ali mi se nakon nekoliko
sekundi uinilo da sam videla kako se jedna od zavesa
pomera, kao da je vetar, koji vie nije duvao ulicama Meksiko
Sitija, skliznuo u mrak te kue. I to je bilo previe za mene.
Prela sam ulicu i jo jednom pozvonila. A onda sam se
vratila na trotoar preko puta, ne saekavi da mi otvore, pa
sam osmatrala prozore i videla kako se jedna zavesa razmie,
i ovog puta ugledala sam senku, siluetu nekog oveka koji je
gledao odozgo, koji je znao da ga ja vidim, ali sada za to nije
mario, i onda sam shvatila da je taj koji me gleda i razmilja
ko sam ja, i ta u ovo doba noi radim ovde, i ta hou od
njega, i kakve mu to zle vesti donosim, da je to Karlos Kofin
Serpas.
Naas sam bila uverena da mi nee otvoriti. Bilo je
optepoznato da je Lilijanin sin samotnjak. A ni drugi ba
nisu umirali od elje za njegovim drutvom. Situacija je,
prema tome, s koje god je strane pogledali bila neobina.
Mahnula sam mu.
Ne gledajui gore u prozor i pretvarajui se da
posedujem samopouzdanje od koga nije bilo ni traga, etvrti ili
peti put sam prela ulicu. Kapija se posle nekoliko sekundi
otvorila, a njen odjek jo se neko vreme zadrao u hodniku.
Oprezno sam se popela do etvrtog sprata. Svetlost na
stepenitu bila je slaba. Tamo, u odkrinutim vratima na
etvrtom spratu, ekao me je Karlos Kofin Serpas.
Ne znam zbog ega mu nisam rekla ono to sam imala
da mu kaem i zatim pola kui. Kofin je bio visok, vii od
svoje majke, i moglo se nazreti da je u mladosti bio vitak i
dobro graen, mada je sada bio podgojen, ili moda pre
podbuo. elo mu je bilo visoko, ali nije posedovalo irinu koja
ukazuje na inteligenciju ili razum, ve bi posmatrau liio na
nekakvo bojno polje, a odatle pa nadalje sve je bilo sam poraz:
istanjena, nezdrava kosa pokrivala mu je ui, glava pre
ulubljena nego obla, svetle oi koje su me posmatrale s
meavinom podozrenja i dosade. Uprkos svemu (po prirodi
sam optimista), uinio mi se privlanim.
Kako sam umorna, rekla sam mu. Posmatrao me je
nekoliko sekundi, ne ponudivi me da uem, a onda je upitao
ko sam. Ja sam Lilijanina drugarica, rekla sam, zovem se
Auksilio Lakutur i radim na fakultetu.
Istini za volju, nikakav posao u to vreme nisam imala
na fakultetu. Drugim reima, i sasvim objektivno, ponovo sam
bila nezaposlena. Ali tamo, pred Kofinom, uinilo mi se da bi
bilo umirujue ako bih rekla da radim na fakultetu, umesto da
priznam kako nigde ne radim. Ali umirujue za koga? Pa, za
oboje. Za mene, jer bih na taj nain izmislila jedno
imaginarno rame na koje bih mogla da se oslonim, ali i za
njega, jer mu tako u ono gluvo doba noi pred oima ne bi
stajala neka malo mlada dvojnica njegove oboavane i strane
majke. Nije to stvar za ponos. Znam. Ali tako sam mu rekla, a
onda sam, gledajui ga u oi, saekala da mi otvori prolaz.
Kofinu tada nije preostalo nita drugo nego da me,
poput rezervisanog momka koji poziva devojku koju nije
oekivao, upita elim li da uem. Naravno da sam elela da
uem. I ula sam, i ugledala ono malo svetlosti u
unutranjosti Lilijanine kue. Videla sam malo predsoblje
zatrpano paketima reprodukcija njenog sina. Zatim kratak
hodnik u tami, koji je vodio u dnevni boravak, a tamo se ve
nije moglo sakriti siromatvo u kojem su stara pesnikinja i
stari slikar iveli. Ali nisam ja gadljiva na siromatvo. Nikoga
u Latinskoj Americi (osim moda ileance) nije sramota to je
siromaan. Jedino to je ovo siromatvo posedovalo i osobine
ponora, kao kada bi prodiranje u mrak Lilijanine kue bilo
ekvivalent silasku u dubine neke grobnice na dnu Atlantika.
A tamo, u nepominosti koja to nije, pokriveni mahovinom ili
planktonom, ugljenisani ostaci neega to bee jedan ivot,
jedna porodica, jedna stvarna majka i jedan stvarni sin, a ne
izmiljeni ili usvojeni sin poput mojih, posmatrali su uljeza,
inili su to poput najsuptilnijeg inventara ili antiinventara
tragova koji se ljuti sa zidova i koji iz nekakve crne rupe
mrmlja o Lilijaninim ljubavnicima, o osnovnoj koli Karlosa
Kofina Serpasa, o dorucima i veerama i o komarima, i o
svetlosti koja se probijala kada bi Lilijan danju razmakla
zavese, te zavese koje su delovale zaraeno i koje bih ja, uvek
marljiva, najradije istog asa skinula i runo oprala u
kuhinjskom lavabou, ali ih nisam skinula jer nisam elela da
uinim nita naglo, nita to bi moglo da uznemiri slikarev
pogled, koji se, posto su sekunde prolazile a ja ostajala
nepomina, umirivao, kao da privremeno prihvata moje
prisustvo u svom poslednjem uporitu.
To je sve to mogu da kaem. elela sam da ostanem, pa
sam, nema i nepokretna, stajala tamo. Ali moje oi su sve
zapazile: kau propao i utonuo do poda, patuljasti stoi
zatrpan papirima i salvetama i prljavim aama, Kofinove
slike pokrivene prainom visile su sa zidova, hodnik se
nametao poput kakvog hirovitog ali neumoljivog ispada i vodio
je do majine sobe i sinovljeve sobe i kupatila, prema kome
sam se zaputila poto sam zatraila dozvolu i saekala da se
zavri razmatranje koje je Kofin obavio sa samim sobom ili s
Kofinom 2, a moda ak i s Kofinom 3, i koje se ni po emu
nije razlikovalo od dnevnog boravka. I dok sam koraala kroz
mrani hodnik (svi su hodnici u Lilijaninoj kui bili mrani),
nagaala sam kako u kupatilu sigurno nema ogledala, ali sam
pogreila, tamo je postojalo ogledalo, jedno ogledalo koje je,
osim toga, bilo sasvim uobiajeno, kako u pogledu veliine
tako i u pogledu mesta na kome se nalazilo, a nalazilo se
iznad lavaboa, i u njegovoj sam se ivi jo jednom natenane
pogledala nakon to sam pikila, pa sam ugledala svoje
mravo lice i plavu frizuru a la princ Valijant, i bezubi osmeh,
jer nalazila sam se, prijatelji moji dragi, u kupatilu Lilijan
Serpas, u kupatilu po kome stopala stranca zasigurno ve
dugo nisu gazila, i dolo mi je da razmiljam o srei, ni manje
ni vie, o srei koja se moda krila pod skorelom trokom ove
kue, a kad si srena ili oseti da je srea blizu, gleda u
ogledala bez ikakve zadrke, tavie, kad si srena ili osea
da si predodreena da sreu iskusi, obino sputa gard i
prihvata ogledala, rekla bih da se tako postupa iz
radoznalosti, ili zato to se osea udobno u svojoj koi, kako
su govorili pofrancueni stanovnici Montevidea, Bog im dao
zdravlja, i tako sam zurila u Lilijanino i Kofinovo ogledalo i
spazila u njemu Auksilio Lakutur, a ono to sam videla,
prijatelji moji, u dui mi je proizvelo protivrena oseanja, s
jedne strane dolo mi je da se smejem, budui da mi se
dopadalo kako izgledam, koa mi je bila pomalo rumena od
alkohola i od poznog asa, ali oi su se caklile i bile prilino
budne (u besanim noima moje oi postanu dva otvora na
kasici, pa kroz njih ne prolaze beznadeno iekivani
gvozdenjaci neke nepostojee uteevine, ve kovanice usijane
od vatre nekog budueg poara koji e progutati i poslednji
traak smisla), i kao stvorene za uivanje u nonoj izlobi dela
Kofina Serpasa, ali s druge strane videla sam i svoje jadne
usne, a one su jedva primetno podrhtavale, kao da su elele
da mi kau ne budi luda, Auksilio, kakve ti to zaboga ideje
prolaze kroz glavu, vraaj se odmah u svoje potkrovlje,
zaboravi na Lilijan i njenog onostranog potomka, zaboravi
Ulicu Republike El Salvador i zaboravi ovu kuu koja poiva
na ne-ivotu, na anti-materiji, na meksikim i
latinoamerikim crnim rupama, na svemu onome to je nekad
elelo da stupi u ivot a sada samo hrli u smrt.
Onda sam prestala da se ogledam i dve ili moda tri
suze napustile su mi one duplje. Ah, koliko sam noi
posvetila razmiljanju o suzama i koliko malo sam od tih noi
dobila.
Zatim sam se vratila u dnevni boravak u kome je,
zagledan u prazninu, jo uvek stajao Kofin, i mada se osvrnuo
i pogledao me kada je uo kako se pribliavam iz hodnika
(poput nekog ko se iskrcava sa svemirskog broda), odmah sam
znala da on ne gleda u mene, njegovu iznenadnu posetiteljku,
nego da kroz mene gleda u spoljanji ivot, kojem je okrenuo
lea i koji ga je, tavie, prodirao ivog, ma koliko on glumio
nepokolebljivu nezainteresovanost. Onda sam, vie zbog
svojeglavosti nego zbog stvarne elje, spalila poslednje
mostove za sobom i bez poziva sela na pohabani kau i
ponovila Lilijanine rei, kako se noas nee vraati, ali da se
on ne brine, da e rano izjutra doi kui, a dodala sam i neke
svoje rei koje ba i nisu bile u vezi s temom, banalne
komentare o pesnikinjinom i slikarevom domu, tom krasnom
mestu koje je blizu centra a ipak u mirnoj i tihoj ulici, i usput
sam jo pomislila kako ne bi bilo loe da ga obavestim o
zanimanju to za njegovo delo vlada u izvesnim krugovima,
izjavila sam kako sam zahvaljujui njegovoj majci videla
njegove crtee, i kako mi se oni one zanimljivim, to je jedan
pridev koji zapravo i ne lii na pridev, budui da ga koristimo
kad treba da opiemo neki film a ne elimo da priznamo kako
nam je bio dosadan, isto kao i kada govorimo o trudnoi neke
ene. Ali zanimljiv jeste ili moe da bude i sinonim za
misteriozan. A upravo o tome sam ja govorila. U sutini,
govorila sam o misteriji. I mislim da me je Kofin razumeo,
posto je, osmotrivi me jo jednom onim svojim oima
prognanika, dohvatio neku stolicu (na trenutak sam pomislila
kako e me njom gaati u glavu) i seo naopake, zajaio je
stolicu i rukama je obuhvatio preke njenog naslona poput
kakvog minimalistikog zatvorenika.
Od tog asa, seam se, poela sam da govorim o svemu
to bi mi padalo na pamet, kao da sam upravo ula daleki
pucanj koji je oznaavao zavretak lovostaja. Dok mi nije
ponestalo rei. U jednom trenutku se inilo da e Kofin
zaspati, a ve bi se u sledeem njegovi zglobovi napinjali kao
da e se rasprsnuti, ili kao da e naslon stolice koji nas je
razdvajao da izleti, da se pretvori u prah i dezintegrie se. Ali,
kao to rekoh, na kraju mi je ponestalo rei.
Mislim da tada nismo bili daleko od svitanja.
Onda je progovorio Kofin. Pitao me je da li znam priu o
Erigoni. Erigoni? Ne, ne znam je, mada mi zvui poznato,
slagala sam, slutei kako se upravo uvaljujem u nevolju.
Uznemirena, na trenutak sam pomislila da e mi priati o
nekoj prastaroj ljubavi. Svi imamo neku prastaru ljubav, da o
njoj govorimo kad vie nema ta da se kae i kada ve svie.
Ali ispostavilo se da Erigona nije bila Kofinova prastara ljubav,
ve linost iz grke mitologije, ki Egista i Klitemnestre. Tu
priu sam znala i znam je jo uvek. Agamemnon odlazi u
Troju i Klitemnestra postaje Egistova ljubavnica. Kada se
Agamemnon vrati, Egist i Klitemnestra ga ubiju i zatim se
venaju. Deca Agamemnona i Klitemnestre, Elektra i Orest,
odlue da osvete oca i da povrate vlast nad kraljevstvom. Zbog
toga ubiju Egista, ali i roenu majku. Uas. Ja sam dotle
znala. A Kofin Serpas je, meutim, znao i ta je bilo posle.
Priao je o Erigoni, erki Klitemnestre i Egista, Orestovoj
polusestri, i rekao kako je ona bila najlepa ena u Grkoj i
kako nije sluajno to je sestra njene majke bila lepa Helena.
Priao je o Orestovoj osveti. Bila je to duhovna hekatomba,
rekao je. Zna ta znai hekatomba? Ja sam tu re povezivala
s nuklearnim ratom, tako da sam odluila da nita ne
odgovorim. Ali Kofin je insistirao. Propast, rekoh, katastrofa.
Ne, rekao je Kofin, hekatomba je rtvovanje stotinu volova
odjednom. Potie od grkog hekaton, to znai sto, i bus, to
znai vo. Mada su u antiko doba zabeleene i hekatombe s
petsto volova. Moe li to da zamisli?, rekao je. Mogu, sve ja
mogu da zamislim, odgovorila sam mu. Stotinu rtvovanih
volova, i petsto rtvovanih volova, i zaudaranje krvi koje mora
da se osealo s velikih daljina. Uesnicima bi sigurno pozlilo
od tolikog ubijanja. Da, mogu da zamislim, rekla sam. E,
Orestova osveta ti je neto slino, rekao je Kofin, ona ti je uas
oceubice, rekao je, sram i panika, i nepopravljivi uas
oceubice, rekao je. I usred tog uasa nalazi se Erigona, ki
Klitemnestre i Egista, prelepi devojurak, besprekorna devica,
koja posmatra intelektualku Elektru i eponimnog heroja
Oresta.
Intelektualku Elektru i eponimnog heroja Oresta? Na
trenutak sam pomislila da se Kofin sa mnom sprda.
Ali uopte nije bilo tako. U stvari, Kofin je priao kao da
ja i nisam bila tamo: svaka re koja je izlazila iz njegovih usta
sve me je vie udaljavala od kue u Ulici Republike El
Salvador. Mada me je istovremeno, ma koliko to paradoksalno
zvualo, svaka njegova re inila i prisutnijom, kao da je ta
odsutnost potvrivala moju prisutnost, ili kao da su obrisi
besprekorne Erigone uzurpirali moje nevidljive obrise, usahle
pod dejstvom stvarnosti, pa kao da sam jednim delom
nestajala, ali, s druge strane, kao da se moja senka uporedo s
tim nestankom preobraavala u Erigonine obrise, i otud je
Erigona bila tamo, u tronom dnevnom boravku Lilijanine
kue, privuena reima koje Kofin, ne primeujui moj
zabrinuti pogled, sipa uz pokrete nametljivca ili kakve alapae
(to bi rekao Hulio Tori{51}, njemu bi se ove prie zacelo
svidele), pa sam zbog svega toga, iako nevoljna da ga te noi
ostavim samog, shvatala i kako je staza kojom je poao moda
samo uvertira u nervni slom, a itavu stvar dodatno je
pogoravalo odsustvo njegove majke, ili, jaoj, moje
neoekivano prisustvo koje nije moglo da nadomesti to
odsustvo.
Ali Kofin je nastavio s priom.
Saznala sam kako se Orest, poto je ubio Egista,
proglasio kraljem i kako je zatim prognao Egistove pristalice iz
kraljevstva. A Erigona je, meutim, ostala. Erigona,
nepomina Erigona, kazao je Kofin. Nepomina pred praznim
pogledom Orestovim. Jedino bi njena ekstremna lepota
nakratko uspevala da ukroti ubilaki gnev polubrata. I jedne
noi bezumni Orest lee u njen krevet i obljubi je.
Narednog jutra Orest se budi s prvim zracima sunca i
prilazi prozoru: meseev pejza Argosa potvruje ono to je
predoseao. Zaljubljen je u Erigonu. Ali onaj ko ubije svoju
majku nikoga ne moe voleti, rekao je Kofin, gledajui me
spaljenim pogledom u oi, Orest zna da je Erigona za njega
otrov, a takoe da u njenim venama tee Egistova krv, i to su
dovoljni razlozi da i nju rtvuje. Danju se Orestovi sledbenici
posveuju proganjanju i istrebljivanju Egistovih sledbenika. A
kad padne no, Orest poput narkomana ili kloara (poreenje
je Kofinovo) odlazi u Erigonine odaje i oni vode ljubav. Na
kraju Erigona zatrudni. Kada to sazna, Elektra se obraa
bratu i suoava ga s neprilikama do kojih je ta situacija
dovela. Erigona e, kae Elektra, roditi Egistovog unuka. I, s
obzirom na injenicu da u Argosu vie nema mukog stvora
kojim tee krv uzurpatora, hoe li Orest, zbog mlitavosti svoga
duha, dozvoliti da seme onoga koga je sopstvenim rukama
posekao ponovo proklija? Ali on je moj sin, kae Orest. On je
Egistov unuk, uporna je Elektra. Tako da Orest na kraju
prihvata sestrin savet i odluuje da ubije Erigonu.
Meutim, on eli pre toga da jo jednom spava s njom, i
iste noi odlazi joj u posetu. Erigona nita ne sluti i bez straha
se podaje Orestu. Iako mlada, brzo je nauila kako treba s
ludilom novog kralja. Naziva ga bratom, brate moj, preklinje
ga, u jednom trenutku se pravi da ga vidi, u sledeem se pravi
da vidi samo mranu, usamljenu siluetu, prognanu u oak
njene spavae sobe. (Da li je tako Kofin zamiljao
oamuenost od ljubavi?) Pre nego to e svanuti, razjareni
Orest priznaje joj svoj plan. I predlae joj drugu mogunost.
Erigona iste noi treba da napusti Argos. Orest e joj
obezbediti pratioca, a on e je izvesti iz grada i otpratiti je do
nekog veoma dalekog mesta. Uasnuta, Erigona ga posmatra u
mraku (oni sede na suprotnim krajevima postelje) i podozreva
kako se iza Orestovih rei krije njena smrtna presuda: onaj
pratilac kojeg joj brat obeava sigurno e biti njen delat.
Plaei se toga, izjavljuje da bi radije ostala u gradu, u
Orestovoj blizini.
On gubi strpljenje. Ako ostane, ubiu te, kae. Bogovi
su me uinili mahnitim. Onda jo jednom govori o svom
zloinu, a govori i o Erinijama{52}, i o ivotu koji e voditi kada
mu se um ponovo razbistri, ili ak i pre nego to se potpuno
razbistri: iveti kao skitnica, u drutvu prijatelja Pilada, lutati
Grkom i pretvoriti se u legendu. Biti bitnik, ne biti vezan ni
za jedno mesto, i od svog ivota nainiti umetniko delo. Ali
Erigona ne razume Orestove rei i plai se da sve lii na plan
promuurne Elektre, na neku vrstu eutanazije, na nestanak u
noi kojim ruke mladog kralja nee biti okrvavljene.
 12.

Erigonino nepoverenje, prijatelji moji, potreslo je Oresta.

Karlos Kofin Serpas pogledao me je u oi i rekao mi to,
ili mi je doapnuo, a rei su mu bile poput kolaa za priee,
ali i otre kao skalpelom iseene, i zatim je rekao da je Orest
tek tada, odnosno tek nakon to su ga Erigonine rei potresle,
poeo ozbiljno da razmatra kako da je spase i izbavi je iz
opasnosti to su vrebale u sparnom Argosu, opasnosti koje su
se u sutini svodile na njegovo ludilo i ubilaki gnev, na
njegovu sramotu i kajanje, to jest na sve ono to je Orest
nazivao sudbinom Orestovom, a to zapravo nije bilo nita
drugo nego put samounitenja.
Tako je itavu no razgovarao s Erigonom i ogolio je
svoje srce kao nikad ranije, da bi na kraju, malo pre nego to
e poeti da svie, Erigona popustila pred tolikim i tako dobro
obrazloenim argumentima, i prihvatila pratnju koju joj je
nudio, te je u cik zore sledeeg jutra napustila grad.
S jedne kule, Orest ju je posmatrao kako se udaljava.
Zatim je sklopio oi, a kad ih je ponovo otvorio Erigone vie
nije bilo.
Kofin je i sam sklopio oi kad je to rekao, a ja sam
ugledala mesec (mladi mesec ili mesec u opadanju, sasvim
svejedno) kako neshvatljivom brzinom prelazi preko svake
ploice enskog klozeta na etvrtom spratu Fakulteta za
filozofiju i knjievnost, i ponovo je bila ona godina 1968, koja
je svemu odolela. ta da radim?, zapitala sam se, kao to sam
se i ranije pitala i kao to se i sada pitam. Da beim kako
znam i umem iz te kue koja se rastakala u tunelu vremena i
da ne ekam da ponovo otvori oi? Da ekam da ih otvori, pa
da ga pitam za smisao epizode iz grke mitologije, ukoliko
smisla uopte ima? Ili da ostanem na mestu, da i sama
zatvorim oi, uz svu opasnost koju to nosi, odnosno da,
umesto Kofina i pranjavih slika, kad ih otvorim ugledam
samo ploice okupane meseinom koja je onog septembra
svetlucala po kampusu? Ili da kaem sebi kako je dosta bilo
igranja s vatrom, te da otvorim oi i kaem laku no ili dobro
jutro i zauvek pobegnem iz te kue izgubljene na meksikom
horizontu pod onim kapcima? Ili da ispruim ruku, dodirnem
Kofinovo lice i pogledom mu saoptim kako sam razumela
priu (to bi bila najsramnija neistina), i zatim se sigurnim
koracima uputim ka kuhinji, ne bih li napravila aj, po
mogunosti od lipe?
Bilo ta od ovoga mogla sam da uradim. Ali na kraju
nita nisam uradila.
Onda je Kofin otvorio oi i pogledao me. I to bi bilo sve,
rekao je. Pokuao je da se osmehne, ali nije uspeo. A moda je
taj kez ili nervozni tik bio njegov nain da to uini. Ostatak
prie je prilino poznat. Orest putuje u drutvu Pilada. Na
jednom od putovanja sree svoju sestru Ifigeniju. Proivljava
silne pustolovine. Postaje poznat irom Grke. Na pomen
Ifigenije, umalo nisam rekla kako bi mu bolje bilo da se kloni
sestara, otrova ivog, ali sam se uzdrala. Zatim je Kofin
ustao, valjda kako bi mi stavio do znanja da je ve veoma
kasno i da on mora da nastavi s radom, ili da ode na
spavanje, ili da se u nekom oku dnevnog boravka prisea
grkih podviga. Ali problem je bio to sam u tom asu ponovo
poela da razmiljam o Erigoni i iznenada shvatila neto u
vezi s njenom priom to mi je ranije izmicalo. Neto, da,
neto, ali ta?
Tako je na Kofinovom licu ostao onaj skamenjeni izraz
kojim je pokuao da mi kae da odem, a ja sam ostala
skamenjena na kauu, i pogled mi je etao po podu,
nametaju, zidu, i po figuri samog Kofina, u maniru tipinom
za onog ko e se svakog asa neega setiti, imena koje mu je
na vrh jezika, ili neke misli koja zri sred munja i gromova i
krvavih reka, ali misli koja uprkos tome ostaje u senci ili
neuobliena, koja se plai sebe same ili onih peripetija to su
joj uzrok, a zapravo se verovatno plai posledica do kojih e te
peripetije neizbeno dovesti, misli koja ipak, uprkos svemu,
ne moe da odloi svoje objavljivanje, svoj izlazak, kao kada bi
se re Erigona ponavljala sve dok od nje ne nastanu nekakva
kleta koja e kroz riku, prisilno cerekanje i druge grozote
izvui tu misao iz njenog skrovita.
I zatim je Kofin, dok jo nisam znala ega sam se to
setila ili o emu sam razmiljala, rekao da je veoma kasno, i
videla sam ga kako nervozno prelazi preko dnevnog boravka,
izbegavajui predmete to su u neka druga vremena bili deo
komfora i luksuza kue Lilijan Serpas, s umenou koja se
jedino iz navike moe roditi.
Hronos, odgovorila sam. Razmiljala sam o prii o
Hronosu, zna tu priu?, upitala sam prodornim naglaskom
koji je zaiskrio, ne toliko kao iznenadni trag mog urugvajskog
nareja koliko kao nekakav pokuaj da se zatitim. Priu o
Hronosu? Naravno da je znam, rekao je Kofin, a preko oiju
kao da je imao povez od neke rastvorljive materije. Ne znam
zato sam na nju pomislila, rekla sam ne bih li dobila na
vremenu. Ona nema nikakve veze s Orestom, rekao je Kofin.
Aha, rekla sam ne pokrivajui usta, i pogledom prelazila
preko jednog Kofinovog crtea, u nadi da e mi on pomoi:
prikazivao je oveka koji napreduje po nekoj stazi, dok ga
zvezde, koje su imale oi, posmatraju. Iskreno, teko da je
mogao biti gori. Iskreno, taj crte nimalo mi nije pomagao da
se izrazim. Iskreno, mozak mi je na trenutak zablokirao i
uinilo mi se (kao da sam u tom trenutku prodrla kroz crte
na drugu stranu i ugledala ono to se tamo nalazi!) da je Kofin
Orestes a ja Erigona, i da e taj tamni as trajati veno, to jest
da nikada vie neu videti svetlost dana, da e me mrani
pogled Lilijaninog sina spriti, a uporedo s tim mojim
pretpostavkama i strepnjama njegov pogled se uveavao
(mada se nije irio), sve dok nije dostigao razmere neke breze
ili hrasta, nekog ogromnog drveta u ogromnoj tami, jedinog
drveta u nekoj samotnoj ravnici, uinilo mi se da to drvo
otvara oi koje su videle kako Erigona nestaje u
prostranstvima vremena, da me njima posmatra, pa se ono to
je na poetku bila zbunjenost ili naprosto nerazumevanje, taj
pogled to prelee preko neznanca ili kakvog otelotvorenja
nasuminosti, postepeno pretvaralo u pogled prepoznavanja, i
to je ranije bilo zbunjenost sada je postalo mrnja, ogorenje,
ubilaki gnev.
Tada sam napokon epala u letu ono to mi je do
maloas izmicalo, i shvatila sam.
ekaj, rekla sam. Sad se seam, rekla sam. udnovati
vazduh kroz koji su letele hiljade insekata se raistio. Kofin
je gledao u mene. A ja sam gledala u jedan aerodrom na kome
nije bilo ni aviona ni ljudi: na njemu su se nalazili samo
hangari bez senki i piste, jer su odatle uzletali jedino snovi i
vizije. Bio je to aerodrom pijanih i drogiranih. Onda je
aerodrom ispario i umesto njega sam videla Kofinove oi, koje
su me pitale ega sam se to setila. A ja sam rekla: niega.
Niega, neke moje fiks-ideje, budalatine neke. Htedoh da
ustanem i poem kui, poto sam napokon odluila da je sad
ve stvarno dosta, ali Kofin mi je stavio ruku na rame i
zadrao me. Pa neka bude volja Boja, pomislila sam. Nisam
religiozna, ali to sam pomislila. I takoe sam pomislila: ja
svetlost dana vie neu videti, to kad se tako kae zvui jako
ljigavo i otrcano, ali je u tom trenutku liilo na predvorje
nekakve misterije ili ve neto u tom stilu. I na sopstveno
iznenaenje, ono to sam tada osetila nije bio strah ve
olakanje, kao da me je to to sam iznenada shvatila, a to mi
je u Erigoninoj prii dotad izmicalo, na neki nain
anesteziralo, i premda kua Lilijan Serpas ni na koji nain
nije liila na bolnicu, osetila sam kako neko ili neto pokuava
da me odvue u operacionu salu. Pomislila sam: nalazim se u
enskom klozetu na Fakultetu za filozofiju i knjievnosti i
poslednja sam koja je ostala. Kretala sam se prema
operacionoj sali. Ila sam u susret roenju Istorije. I jo sam
pomislila (jer glupa nisam): sve je gotovo, specijalci su
napustili kampus, studenti su izginuli na Tlatelolku,
univerzitet je ponovo otvoren, a ja sam i dalje zatvorena u
klozetu na etvrtom spratu, kao da sam tolikim grebanjem po
ploicama obasjanim meseinom otvorila neku kapiju, ali da
proavi kroz nju nisam stupila u predvorje gorine na ijem
kraju se nalazi poetak Vremena. Svi su otili, osim mene. A
posle su se svi vratili, osim mene. Ovaj drugi iskaz bilo je
teko prihvatiti, jer nikoga nisam videla, a da su se stvarno
vratili, ja bih to i videla. Jedino to sam uistinu uspevala da
vidim, pa i to uz mnogo napora, bile su oi Karlosa Kofina
Serpasa. Ipak, dok su me na bolnikom krevetu gurali kroz
hodnik okupan umskozelenim tonovima, nejasno uverenje je
i dalje bilo tu, u hodniku bi naas prevladali tonovi one vojne,
kamuflane zelene, koja bi ubrzo poprimila nijansu prazne
buteljke vina, krevet je klizio prema operacionoj sali i to
puteestvije se razvlailo po kontinuumu vremena, Istorija je
promuklom vriskom objavljivala svoje Roenje a lekari
apatima moju anemiju, i ja sam se pitala kako e me to
operisati ukoliko je stvarno re o anemiji. Da li se poraam,
doktore, da li u roditi dete?, uz nadljudske napore uspevala
bih da promumlam. Lekari su me gledali odozgo, sa zelenim
maskama preko lica izgledali su kao razbojnici, i odgovarali
da se ne poraam, dok je krevet sve vie ubrzavao i zavijao
ulevo i udesno, poput neke vene ispale iz tela. Stvarno neu
roditi dete? Zar nisam trudna?, pitala sam ih. A lekari su me
gledali i govorili ne, gospoo, samo vas vodimo da
prisustvujete roenju Istorije. Ali emu tolika urba, doktore,
muka mi je!, govorila sam. A lekari su mi uzvraali istim
jednolinim glasom kojim se obraaju umiruima: zato to
raanje Istorije ne moe da saeka, zato to nita neete videti
ukoliko zakasnimo, ostae samo ruevine i dim, ispranjen
pejza, pa ete ponovo biti veno usamljeni, taman svake
bogovetne noi izlazili i napijali se s vaim prijateljima
pesnicima. Pourimo onda, rekla sam im. Anestezija me je
drmala kao to ponekad nostalgija ume da me drma i prestala
sam (na trenutak) da zapitkujem. Gledala sam u tavanicu,
ula sam samo tandrkanje gumenih tokova bolnikog kreveta
i priguenu vrisku drugih pacijenata, drugih rtava (kako sam
verovala) natrijum tiopentala, i ak sam oseala blagu,
ugodnu toplinu, koja se lagano pela kroz moje promrzle kosti.
Kad smo stigli u salu, vid mi se zamutio, onda je
naprsao, onda se raspao u paramparad, onda je neki snop
svetlosti ovu parad pretvarao u prah, a vetar je taj prah
raznosio po praznom prostoru ili po Meksiko Sitiju.
Bilo je vreme da se ponovo otvore oi i da se Karlosu
Kofinu Serpasu kae neto, bilo ta.
Rekla sam da je ve kasno i kako bi trebalo da poem.
Kofin me je pogledao, kao da je i on video neto to se inae
vida samo u snovima, i odskoio je unazad. Tvoja majka e se
vratiti ujutro, rekla sam. U redu, rekao je Kofin, ne pogledavi
me.
Otpratio me je do ulaznih vrata. Osvrnula sam se dok
sam silazila niz prve stepenike, a on je i dalje stajao tamo,
pred otvorenim vratima, i posmatrao me. Prinela sam ruku
ustima i zaustila da mu neto kaem, ali sam ubrzo shvatila
da mi iz usta izlaze samo nepovezani slogovi. Izgledalo je kao
da sam odjednom sila s uma. Tako da sam zadrala ruku na
ustima i nastavila da ga gledam, ne uspevajui nita da
izgovorim, sve dok Kofin, jednim pokretom koji je odavao
strah koliko i umor, nije zatvorio vrata. Nekoliko sekundi
stajala sam tamo i razmiljala. Zatim se svetlost na stepenitu
ugasila i polako, ne putajui rukohvat, poela sam da silazim
kroz mrkli mrak.
U ulici Bolivar sela sam u taksi.
Dok smo ili ka mom stanu u potkrovlju, koji se u to
vreme nalazio u naselju Eskandon, poela sam da plaem.
Taksista me je pogledao sa strane. Liio je na iguanu. Verujem
kako je pomislio da sam kurva koja je imala lou no. Ne
plai, plavojko, rekao mi je, nije vredno toga, sutra e sve
izgledati drugaije, videe. Nemoj da izigrava filozofa,
odgovorila sam mu, nego pazi kako vozi.
Kad sam izala iz taksija od su mi bile suve.
Skuvala sam aj i legla u krevet da itam. Ne seam se
ta sam itala. Sigurno ne Pedra Garfijasa. Na kraju sam
odustala i aj dovrila u mraku. Zatim je nad meksikom
prestonicom jo jednom svanulo.
 13.

Eto tako sam otkrila ono to sam otkrila, te me je u

narednim danima obuzela jedna krhka, drhtava veselost.
Nakon nonih izlazaka s mladim meksikim pesnicima
oseala bih se prazno, iscrpljivali su me i terali mi suze na oi.
Reila sam da se odselim iz stana u potkrovlju. Preselila sam
se u Napuljsko naselje, posle u Rimsko, pa u naselje Atenora
Salasa. Gubila sam usput knjige i odeu. Ali ubrzo bih opet
imala knjige, a malo potom i neto odee. Na fakultetu su mi
nabacivali i oduzimali kojekakve poslie. Svakog dana, osim
kada bi se via sila ispreila, bila bih tamo i videla ono to
niko drugi nije video. Svoj voljeni Fakultet za filozofiju i
knjievnost, s njegovim firentinskim mrnjama i rimskim
osvetama. Ponekad bih u kafeu Kito ili u nekom drugom
lokalu u aveniji Bukareli naila na Lilijan Serpas, pozdravile
bismo jedna drugu, naravno, ali nikad vie nismo razgovarale
o njenom dragom sinu (iako je bilo noi kada bih sve dala,
samo da Lilijan ponovo zatrai da odem njenoj kui i kaem
mu kako se ona nee vratiti), a onda je, poput nekog duha
koga je odnela bura, iznenada prestala da se pojavljuje u
lokalima koje sam poseivala, i niko za nju nije pitao, a ni ja
nisam elela da se raspitujem gde je nestala, toliko mi je
duevno stanje bilo krhko, toliko mi je nedostajalo one
radoznalosti koja je nekad bila jedna od mojih najizraenijih
osobina.
Nedugo zatim poela sam mnogo da spavam. A ranije
skoro da i nisam spavala. Bdila bih nad meksikom poezijom,
sve bih redom itala i nije bilo zdravice u kojoj nisam
uestvovala. Ali jednog dana, bilo je to nekoliko meseci posto
sam prvi put videla Karlosa Kofina Serpasa, zaspala sam u
autobusu koji me je vozio u kampus i probudila se tek kad su
me neke ruke zgrabile za ramena i protresle me, kao da
pokuavaju da pokrenu zaglavljeno klatno. Prestraena,
trgnula sam se iz sna. To to me je probudilo bio je deki od
sedamnaest godina, kolarac neki, i kada sam mu spazila lice,
tekom mukom sam se uzdrala da ne briznem u pla.
Od tog dana spavanje je postalo moj porok.
Nisam elela da razmiljam o Kofinu, ni o Erigoninoj i
Orestovoj prii. Nisam elela da razmiljam o svojoj prii, niti
o godinama ivota koje su mi preostale.
Ali zato bih spavala gde god se zateknem, uglavnom
kada ostanem sama (nisam podnosila da ostanem sama i im
bi se to desilo utonula bih u san), ali kako je vreme prolazilo
porok je postajao hronian, pa bih zaspala ak i u drutvu,
nalakena na sto u nekom baru, ili na neudobnom seditu
dok bih gledala studentske predstave.
Nou bi mi jedan glas, a radilo se o glasu anela uvara
mojih snova, govorio: ej, Auksilio, znai otkrila si gde je
skonala mladost naeg kontinenta. Uuti, odgovorila bih mu.
Uuti. Nita ja ne znam. O kakvoj mladosti govori? Ne znam o
emu pria. Tada bi glas neto promrmljao, neto kao mmm,
otprilike kao da ba i nisam ubedljiva, pa bih rekla: jo uvek
sam u enskom klozetu Fakulteta za filozofiju i knjievnost i
ploice na zidu tope se pod meseinom, tope se jedna po
jedna, dok se ne otvori procep iz koga naviru prizori, filmovi
koji govore o nama, o naim itanjima, i o budunosti brzoj
kao svetlost, ali koju neemo doekati.
A onda bih snivala idiotska proroanstva.
I glasi bi mi rekao ej, Auksilio, ta vidi?
Budunost, odgovorila bih, mogu da vidim budunost
dvadesetovekovnih knjiga.
A moe li da prorie?, pitao bi nekim pomalo
tajanstvenim tonom, mada u tom tonu nije bilo nikakve
ironije.
Da proriem, ba da proriem, to bi se reklo, to ne
mogu, ali mogu poneto da prognoziram, odgovarala bih
svojim glasom omlitavelim od spavanja.
Pa, prognoziraj onda, prognoziraj, odgovarao mi je
iskreno ushieni glasi.
Na fakultetu sam, u enskom klozetu, i mogu da vidim
budunost, uzvraala sam sopranom, kao da elim da me
moli.
Znam, govorio je glasi, to ve znam, nego ti samo poni
da prorie a ja u da beleim.
Glasovi, rekla sam baritonom, nita ne belee, glasovi
ak ne mogu ni da uju. Glasovi samo priaju.
Nisi u pravu, ali svejedno, samo reci to ima da kae i
potrudi se da to uini glasno i jasno.
Oklevala sam, a zatim duboko udahnula, prestala da
mislim, ispraznila um i najzad rekla: ovo su moja
proroanstva.
Vladimir Majakovski ponovo e ui u modu 2150.
Dejms Dojs ponovo e se roditi 2124, i to kao mali Kinez.
Godine 2101. Tomas Man e biti ekvadorski apotekar.
Poev od 2033, Marsel Prust e pasti u dugi, beznadeni
zaborav. Godine 2089. u pojedinim bibliotekama vie nee biti
Ezre Paunda. Godine 2101. mase e voleti Vejela Lindzija{53}.
Godine 2045. Sesara Valjeha e itati u podzemlju.
Godine 2045. Horhea Luisa Borhesa e itati u podzemlju.
Godine 2045. mase e itati Visentea Uidobra.
Virdinija Vulf e 2076. doiveti reinkarnaciju u vidu
argentinske pripovedaice. Luj-Ferdinand Selin e 2094.
stupiti u istilite. Pol Elijar e 2101. biti pesnik masa.
Odigrae se metempsihoza{54}. Poezija nee nestati.
Njena nemo e se ispoljavati na drugi nain.
ezare Paveze e 2034. postati svetac zatitnik onih koji
posmatraju. Pjer Paolo Pazolini e 2100. postati svetac
zatitnik onih koji bee. oro Basani{55} e ustati iz groba
2167.
Godine 2099. Oliverio Hirondo pronai e svoje mesto
meu piscima za decu. Godine 2102. Roberto Arlt{56} doekae
da mu sva dela budu ekranizovana. Godine 2105. Adolfo Bioj
Kasares doekae da mu sva dela budu ekranizovana.
Godine 2085. Arno mit ustae iz pepela. Godine 2101.
Franca Kafku e ponovo itati u podzemljima irom Latinske
Amerike. Godine 2098. Vitold Gombrovi bie veoma cenjen
po predgraima na obalama La Plate.
Pol Selan ustae iz pepela 2113. Andre Breton izai e iz
ogledala 2071. Maksa akoba 2059. vie niko nee itati,
drugim reima, te godine umree njegov poslednji italac.
Ali ko e 2059. itati an-Pjer Diprea? Ko e itati Gerija
Snajdera? Ko e itati Ilarijea Voronku?{57} To su pitanja koja
mene mue.
Ko e itati ilbertu Dalas? Ko e itati Rodolfa Vilkoka?
{58}
Ko e itati Aleksandrea Unika?
Nikanor Para, meutim, 2059. e imati kip na jednom
ileanskom trgu. Oktavio Paz e 2020. imati kip u Meksiku.
Ernesto Kardenal e 2018. imati kip, mada ne previe velik, u
Nikaragvi.
Ali svi kipovi odlete, bojom voljom ili ee usled
dejstva dinamita, kao to je odleteo Hajneov.{59} Stoga se
nemojmo odvie uzdati u kipove.
Karson Mekalers, meutim, 2100. i dalje e imati
publiku. Alehandra Pisarnik e 2100. izgubiti svoju poslednju
itateljku. Alfonsina Storni ponovo e se roditi 2050, kao
maka ili morski lav, ne mogu tano da vidim.
Sluaj Antona ehova bie malo drugaiji: doivee
reinkarnaciju 2003, doivee reinkarnaciju 2010. i doivee je
2014. Poslednji put e se pojaviti 2081. I posle toga vie
nikada.
Godine 2017. Elis eldon bie spisateljica za mase.
Godine 2058. napokon e ubiti Alfonsa Rejesa, ali u stvari e
Alfonso Rejes usmrtiti svoje ubice. Godine 2035. Margerit
Diras e iveti u nervnom sistemu hiljada ena.
I glasi je rekao kako je sve to zanimljivo, ba je
zanimljivo, ali neke od pisaca koje pominje nisam itala.
Koje na primer?, pitala sam ja.
Eto, na primer, tu Elis eldon, nemam pojma ko je ona.
A ja sam se smejala. Dugo sam se smejala. Zato se
smeje?, rekao je glas. Zato to sam te zeznula, odgovorila bih
joj, zato to sam zeznula svog tako naitanog anela uvara.
Naitanog, naitanog, ba ono naitanog, to bi se reklo, to ne
znam, ali da sam itala, jesam. Ba udno, rekla sam, a san
kao da je odjednom zaokrenuo za sto osamdeset stepeni pa da
se sada nalazim u nekom ledenom predelu, okruena
umnoenim, mnogobrojnim Popokatepetlima i Icaksivatlima.
ta ti je udno?, rekao je glas. Pa to to sanjam anela koji
govori kao da je iz Buenos Airesa, a ja sam iz Montevidea. A,
to, ma dobro, nije to uopte udno, kazao je. Elis eldon svoje
knjige potpisuje kao Dejms Tiptri, mlai, rekla sam, drhtei
od hladnoe. Nisam je itala, rekao je glas. Pie
naunofantastine pripovetke i romane, rekla sam. Nisam je
itala, kaem ti da je nisam itala, rekao je glas i zaula sam
njegove zube kako zvekeu. Ti ima zube?, zapanjeno sam
upitala.
 Zube, ba ono zube, to bi se reklo, njih nemam,
odgovorio je, ali kad sam s tobom zvekeu mi zubi koje si ti
izgubila. Moji zubi!, pomislila sam pomalo razneeno, ali bez
ikakve nostalgije. Zar ti se ne ini da je previe hladno?, rekao
je moj aneo uvar. Da, da, jako je hladno, rekla sam. ta
kae da se sklonimo s ove studeni?, rekao je glas. Kaem da
ti je ideja super, rekla sam, ali ne znam kako to da izvedemo.
Treba da si alpinista pa da ne polomi lobanju silazei
odavde.
Neko vreme smo se kretali po ledu, pokuavajui da u
daljini razaznamo obrise Meksiko Sitija.
Ovo me podsea na jednu sliku Kaspara Davida
Fridriha{60}, rekao je glasi. To je neizbeno, rekla sam. Neto
insuinira?, rekao je on. Ne, nita, nita.
A zatim, poto je prolo mnogo sati ili meseci, glasi mi
je rekao kako emo odavde morati da se izvuemo peice,
kako niko nee doi da nas izbavi. A ja sam mu rekla: ali
nema anse, ima da polomimo lobanje (ili bolje reeno, ja u
moju da polomim). Osim toga, poinjem ve da se navikavam
na hladnou i na ovaj netaknuti vazduh, kao da smo se vratili
u prolost i ivimo u najprozirnijoj oblasti Dr. Atla, samo
uveanoj do ludakih razmera. A glasi me je posmatrao i
tonom nita manje kristalnim i nita manje alosnim od tona
Remboove pesme o samoglasnicima rekao je: navikla si se.
A zatim, posle jo jedne tiine koja je potrajala
mesecima ili moda godinama, rekao je: sea se onih tvojih
zemljaka koji su preiveli avionsku nesreu? Kojih sad
zemljaka?, rekla sam, i ve mi je dosadilo da taj glas prekida
moje snove ni o emu. Onih to su se slupali u Andima, pa su
svi mislili da su izginuli, a oni su proveli jedno tri meseca u
planinama, jedui leeve umrlih kako i sami ne bi pomrli,
mislim da su bili neki fudbaleri, rekao je glasi. To su bili
ragbisti, rekla sam. Bili su ragbisti? Eto vidi, ko bi rekao, ja
sam mislila da su bili fudbaleri. Dobro, znai sea se? Da,
seam se, rekla sam, ragbisti-kanibali s Anda. E, vidi, na njih
bi trebalo da se ugleda, rekao je glasi.
A koga bi ti da pojedem?, rekla sam traei njegovu
senku, koja je tako lepo i odseno odzvanjala, poput pesme
Trijumfalni mar Rubena Darija. Mene ne, mene ne moe da
pojede, rekao je glasi. Pa koga bih onda mogla da pojedem?
Sama sam ovde. Ovde smo samo ti i ja i na hiljade
Popekatepetlova i Icaksivatlova i ledeni vetar, rekla sam dok
sam koraala po snegu i gledala ka horizontu, u potrazi za
bilo kakvim tragom najveeg grada Latinske Amerike. Ali
jebenog Meksiko Sitija nigde nije bilo, a ja sam samo elela da
se vratim i ponovo da spavam.
Onda je glasi poeo da pria o zavretku jednog
romana Hulija Kortasara, onom gde glavni lik sanja da je u
bioskopu, pa doe onaj drugi i kae mu probudi se. A posle je
poeo da pria o Marselu vobu i Jeiju Andejevskom, i o
Pitolovom prevodu romana Andejevskog,{61} i ja sam rekla
stani!, prestani da blebee, sve ja to znam, ali moj problem,
ukoliko imam neki problem, nije kako da se probudim nego
kako da se posle ponovo ne uspavam, to stvarno nije lako, jer
imam ba dobre snove, a nema ljudskog stvora koji eli da se
probudi iz dobrog sna. Na to mi je glasi uzvratio nekim
psihoanalitikim argonom koji je nedvosmisleno potvrivao
(ukoliko sam u tom asu jo ikakve sumnje imala) da je iz
Buenos Airesa a ne iz Montevidea. Onda sam mu rekla: ba je
to udno, marci koji me podilaze su Urugvajci, ali aneo
uvar iz mojih snova je Argentinac. A on me je profesorskim
tonom ispravio: Argentinka, u enskom rodu, Argentinka.
Zatim smo uutale, dok se vetar upinjao da u vazduh
podigne niske leda koje su se posle na nekoliko sekundi
zaustavljale u letu, obe smo osmatrale besprekorni horizont, u
nadi da emo moda negde nazreti senku Meksiko Sitija,
mada se, ako emo poteno, i nismo previe nadale da e se to
dogoditi.
 Sve dok glasi nije rekao: ej, Auksilio, mislim da u da
idem. Kuda e?, pitala sam ja. U drugi san, rekla je ona. U
koji drugi san?, rekla sam. U bilo koji, rekla je ona, ovde ima
da umrem od hladnoe. Ovo poslednje je zvualo iskreno, pa
sam potraila njeno lice u snegu, a kad sam ga najzad
pronala, to maleno lice bilo je identino pesmi Roberta Frosta
koja govori o snegu i hladnoi, i jako sam se rastuila kad sam
shvatila da me glasi ne lae, ve da se stvarno, sirotica,
smrzava.
Stoga sam je uzela u naruje da je zgrejem i rekla joj:
idi kad hoe, nema problema. Volela bih da sam joj rekla jo
neto, ali iz usta su mi izlazile samo takve bezvezne fraze. A
glasi je treperio u mojim rukama poput tanane dlake iz
nekog dempera od angore, jednog dempera lakeg od
vazduha, i preo je kao make iz vrta Remedios Varo. I kad se
ugrejao, rekla sam mu idi pre nego to se opet smrzne. A
glasi je skoio iz mog naruja (mada se inilo kako mi izlazi
kroz pupak) i poao je ne kazavi ni ao ni bilo ta drugo,
drugim recima izmigoljio se po francuski, kao to bi se i
oekivalo od jednog argentinskog anela uvara iz snova, a ja
sam ostala sama i poela da razmiljam o hiljadu stvari, i
nakon sveg tog razmialjanja zakljuila da je glasi uspeo da
iz mene izvue sve same gluposti, tek obine gluposti i nita
vie. Ispala si lujka, rekla sam sebi naglas, ili sam bar
pokuala da to bude naglas.
Kaem pokuala, zato to vie od toga nisam uspela,
samo sam uspela da otvorim usta i da u zavejanim, samotnim
bespuima pokuam da uobliim te rei, ali hladnoa je bila
tolika da ni vilicu nisam mogla da pokrenem. Prema tome,
verujem da sam ono to sam elela da kaem samo pomislila,
mada moram da dodam kako su moje misli grmele (ili mi se
na tim snenim visinama bar tako inilo), kao da me je
hladnoa, dok me je uspavljivala i ubijala, ujedno i pretvarala
u neku vrstu jetija, u snenu enu, svu miiavu, kosmatu i
grlatu, premda sam pouzdano znala kako se sve to odvija na
nekoj imaginarnoj pozornici i kako nemam ni miie ni grivu
da me zatite od ledenih udara, a pogotovo da nemam onu
katedralu od glasa koja je postojala zbog sebe i za sebe i za
jednu jedinu stvar bila kadra, koja je bila u stanju da
formulie jedno jedino pitanje, besano, prazno, lieno smisla:
zato?, zato?, dok su ledeni zidovi pucali, odvajali se i
strovaljivali uz straan prasak, a novi se izdizali i pruali mi
zaklon od praha koji bi ispunio vazduh nakon tih lomova,
nita se, dakle, nije moglo uiniti, sve je bilo nepromenljivo,
sve nepopravljivo, sve beskorisno, pa ak i pla, jer se na tim
snenim visinama ne plae nego se samo postavljaju pitanja,
sa zaprepaenjem sam to otkrila, na visinama Mau Pikua
se ne plae, moda zato to hladnoa remeti rad lezda koje
proizvode suze, ili moda zbog toga to su tamo ak i suze
beskorisne, a nakon to suze postanu beskorisne, kako god da
se uzme, zaista nema dalje.
Tamo sam se, dakle, ja nalazila, u kolevci od snega i
spremna da umrem, kad sam osetila kako neto kaplje i rekla
sebi ma to nije mogue, mora da opet haluciniram, na
Himalajima je sve smrznuto i nita ne kaplje. Ali taj majuni
zvuk bio je dovoljan da ne padnem u veni san. Otvorila sam
oi i potraila njegov izvor. Pomislila sam: da li se to otapa
gleer? Tama je bila skoro potpuna, ali ubrzo sam shvatila da
to samo mojim oima treba vremena da se naviknu. Onda
sam ugledala mesec zaustavljen na jednoj ploici, nalazio se
na jednoj jedinoj ploici i kao da me je ekao. A ja sam sedela
na podu, leima oslonjena o zid. Pridigla sam se. Slavina nad
jednim od lavaboa u enskom klozetu na etvrtom spratu nije
bila dobro zatvorena. Odvrnula sam je do kraja i pokvasila
lice. Zatim je mesec preao na sledeu ploicu.
 14.

U tom asu odluila sam da siem s planine. Odluila

sam da ne umrem od gladi u enskom klozetu. Odluila sam
da ne poludim. Odluila sam da ne postanem prosjakinja.
Odluila sam da kaem istinu, po cenu da u mene upiru
prstom. I poela sam da silazim. Seam se samo studenog
vetra koji mi je sekao lice i meseevog sjaja. Hodala sam meu
stenama i kroz duboke tesnace i preko neega to je liilo na
ski staze koje su preivele nuklearni rat. Ali silazila sam ne
obazirui se previe na sve to. Negde na nebu skupljali su se
gromovi strane oluje, ali ni na njih se nisam previe
obazirala. Silazila sam i razmiljala sam o veselim stvarima.
Razmiljala sam, na primer, o Arturu Belanu, koji je promenio
drutvo kad se vratio u Meksiko Siti, i nije vie izlazio s
mladim meksikim pesnicima, ve s onima mlaim od sebe,
deritima od esnaest, sedamnaest, osamnaest godina. A posle
je upoznao Ulisesa Limu, pa je poeo da ismeva svoje stare
prijatelje, meu kojima sam bila i ja, i da nam prata grehe, i
da na sve gleda kao da je Dante koji se upravo vratio iz Pakla,
ma kakav Dante, kao da je niko drugi do Vergilije, jedan tako
osetljiv deak poeo je da pui marihuanu, poznatiju kao
trava, i da brlja sa supstancama koje ne elim ni da
zamiljam. Ali, bez obzira na sve, znala sam da je u dubini
due i dalje bio drag kao pre. I tako, kad naletimo jedno na
drugo, a desilo bi se to sasvim sluajno jer nismo vie izlazili s
istim ljudima, govorio bi mi gde si, Auksilio, ili bi me sa druge
strane avenije Bukareli oslovljavao s Pomo, i drao se Pomo!
Upomo!, Upomo!!, s paretom pice ili takosom u ruci,
poskakujui kao majmuni, i uvek u drutvu one Laure
Hauregi, njegove devojke, koja je bila prelepa ali i
najumiljeniji stvor na svetu, i uvek u drutvu Ulisesa Lime i
onog drugog ileanca, Felipea Milera, pa bi nekad ak
navaljivao da im se pridruim, ali oni su priali gliglijski{62},
mada se osealo da me vole i da veoma dobro znaju ko sam,
ali razgovarali su na gliglijskom, pa je bilo teko pratiti
vijuganja i meandre tih razgovora, i zato bih ja na kraju uvek
nastavljala svoje puteestvije po snegu.
Ali neka niko ne misli da su ismevali mene! Mene su oni
sluali. Uprkos tome to nisam znala gliglijski, a ta sirota deca
nisu bila kadra da se okanu svog argona. Ta sirota
naputena deca. Jer to je bio njihov poloaj: niko ih nije voleo.
Ili ih niko nije shvatao ozbiljno. Ili bi se ponekad inilo kako
sami sebe shvataju suvie ozbiljno.
I jednog dana su mi kazali: Arturito Belano je otiao iz
Meksika. I dodali su: nadajmo se da se ovog puta nee vratiti.
A ja sam se razbesnela, jer sam ga mnogo volela, i verovatno
sam onoga ko mi je to saoptio izvreala (barem na
mentalnom planu), ali prethodno sam, ako nita drugo, ipak
sauvala dovoljno prisebnosti da upitam gde je otiao. Nisu
znali da mi odgovore: u Australiju, u Evropu, u Kanadu, tako
negde. Onda sam poela da razmiljam o njemu, i o njegovoj
majci, tako velikodunoj eni, i o njegovoj sestri, razmiljala
sam o onim popodnevima u kojima smo pravili empanade u
njihovom domu i prisetila se kako sam jednom umesila
testeninu koju smo posle okaili da se sui po celom stanu, po
kuhinji, trpezariji i majunom dnevnom boravku u ulici
Abrahama Gonsalesa.
 Nema stvari koju ja mogu da zaboravim. To je moj
problem, kau.
Ja sam majka meksikih pesnika. Ja sam jedina koja je
izdrala i ostala u kampusu ezdeset osme, kad su specijalci i
vojska nagrnuli. Ostala sam sama na fakultetu, zatvorena u
klozetu, i vie od deset dana nita nisam jela, moda i vie od
petnaest dana, od 18. septembra do 30. septembra, valjda,
pamenje me ve izdaje.
Ostala sam s knjigom Pedra Garfijasa i tanom, odevena
u belu bluzu i svetloplavu plisiranu suknju, pa sam imala
vremena na pretek, da razmiljam i mislim. Ali na Artura
Belana nisam mogla da mislim, poto ga u to vreme jo nisam
poznavala.
Kazala sam sebi: odupri se, Auksilio Lakutur, ako izae
strpae te u zatvor (i verovatno e te deportovati u Montevideo,
jer naravno, blento, papiri ti nisu kako treba), ima da te pljuju
i umlate. I spremila sam se da se oduprem. Da se oduprem
gladi i samoi. Najpre sam spavala na klozetskoj olji, na istoj
na kojoj sam se zatekla kada je sve poelo i za koju sam,
onako bespomona, verovala da mi donosi sreu, ali spavati
sedei na tronu uasno je neudobno, te sam zavrila
presamiena na ploicama. Sanjala sam, nisam imala
komare ve neke muzike snove, sanjala sam prozirna
pitanja, sanjala sam bezbedne, vitke avione, koji su, plovei
preko bletavog, hladnog, modrog neba, leteli s kraja na kraj
Latinske Amerike. I probudila bih se promrzla i gladna poput
hiljadu demona.
Pogledala bih kroz prozor, kroz klozetsko prozore, a
delovi kampusa izgledali su mi kao delovi neke slagalice i u
njima bih videla jutro jednog novog dana. To prvo jutro
preplakala sam i zahvaljivala anelima na nebu to nisu
iskljuili vodu. Nemoj da se razboli, Auksilio, kazala sam
sebi, pij vode koliko ti volja, ali nemoj da se razboli.
Skliznula sam na pod i lea oslonjenih o zid ponovo sam
otvorila knjigu Pedra Garfijasa. Kapci su mi se sklopili. Mora
da sam zaspala. Zatim sam ula korake i sakrila se u svoju
kabinu (ta kabina bila mi je isposnika elija, moj rov i
Devinski zamak{63}, moja meksika epifanija). Zatim sam itala
Pedra Garfijasa. Zatim sam gledala kroz okruglo prozore i
ugledala visoke oblake i mislila na slike Dr. Atla i na
najprozirniju oblast. Zatim sam poela da razmiljam o
ugodnijim stvarima.
Koliko sam stihova mogla znati napamet? Poela sam da
ih recitujem, da mrmljam one kojih sam uspevala da se setim
i volela bih da sam ih pribeleila, imala sam i hemijsku, ali
nisam imala papir. Onda sam pomislila: pa na raspolaganju ti
je najbolji papir na svetu, blento. Otkinula sam parad toalet
papira i poela da piem. Zatim sam zaspala i, kako je to
smeno, sanjala sam Huanu de Ibarburu, sanjala sam njenu
knjigu Rua vetrova, iz 1930, a i njenu prvu knjigu,
Dijamantski jezici, lepog li naslova, predivnog, skoro kao da je
u pitanju neka avangardna knjiga, ili neka francuska knjiga
napisana prole godine, pa ipak, Huana od Amerike ju je
objavila 1919, drugim reima kad joj je bilo dvadeset sedam
godina, kako zanimljiva ena mora da je bila u to vreme, itav
svet bio joj je na usluzi, sva ta gospoda spremna da se
elegantno povinuju njenim zapovestima (gospoda koje vie
nema, mada Huana i dalje ivi), svi ti modernistiki pesnici iz
njenog okruenja, spremni da ivot za poeziju daju, svi ti
pogledi, sva udvaranja, i sve ljubavi.
Zatim sam se probudila. I pomislila: ja sam seanje.
To sam pomislila. Zatim sam ponovo zaspala. Zatim sam
se probudila i satima, moda i danima, plakala za izgubljenim
vremenom, za detinjstvom u Montevideu, za licima koja me i
dalje uznemiruju (danas vie nego ikad ranije) i o kojima
radije ne bih priala.
Zatim vie nisam znala da izraunam koliko je vremena
prolo otkako sam zatvorena. S prozoreta sam videla ptice,
drvee ili granje koje je s nevidljivih mesta ulazilo u kadar,
videla sam bunje, travnjak, oblake, zidove, ali nisam videla
ljude i nisam ula zvuke, i nisam vie bila kadra da
izraunam koliko je vremena prolo otkako sam zatvorena.
Zatim sam jela toalet papir, moda priseajui se arloa{64}, ali
sam pojela samo jedno parence, moj stomak nije mogao da
podnese vie od toga. Zatim sam otkrila da vie nisam gladna.
Zatim sam uzela one listove toalet papira koje sam ispisala,
bacila ih u olju i pustila vodu. Prepala sam se od zvuka koji
se zauo i pomislila kako mi nema pomoi.
Pomislila sam: uprkos svem mojem lukavstvu i svim
rtvama, nema mi pomoi. Pomislila sam: to to sam unitila
svoja pisanija, to je tako poetino. Pomislila sam: pametnije bi
bilo da sam ih progutala, ali tu sad nema pomoi. Pomislila
sam: tatina pisanja i tatina unitavanja. Pomislila sam: zbog
ovog unitavanja napisanog ima da me otkriju, da me
premlate, da me siluju, da me ubiju. Pomislila sam: te dve
stvari su povezane, pisati i unitavati, sakriti se i biti
otkrivena. Zatim sam sela na tron i zatvorila oi. Zatim sam
zaspala. Zatim se probudila.
Bila sam sva ukoena. Polako sam prela preko klozeta,
pogledala se u ogledalo, namestila frizuru, umila se. Lice mi je
bilo grozno. Izgledalo je kao to sada izgleda, pa vi zamislite.
Zatim su se zauli glasovi, a mnogo je vremena prolo
otkako sam ula poslednji zvuk. Oseala sam se kao Robinzon
kad otkrije otisak stopala u pesku. Moj otisak bili su jedan
glas i jedna vrata koja su se iznenada zalupila, moj otisak bila
je lavina kamenia koji su iznenada zazveali hodnikom.
Zatim je Lupita, sekretarica profesora Fombone, otvorila vrata,
i ugledale smo jedna drugu, obema su nam usta bila
razjapljena, ali ni re nismo uspele da izustimo. Pala sam,
verujem od oka, u nesvest.
Kada sam ponovo otvorila oi, nalazila sam se u
kancelariji profesora Ruisa (kako je zgodan i hrabar bio i jo
uvek je Ruis!), okruena prijateljima i poznatim licima,
okruena akademcima a ne vojnicima, i to mi se uinilo toliko
udesnim da sam poela da plaem, bila sam nesposobna da
svoj poduhvat pretoim u iole povezanu priu, uprkos
navaljivanju profesora Ruisa, koji je delovao zaprepateno i
zahvalno zbog onoga to sam uradila.
I to bi bilo sve, prijatelji moji. Vetrovi Meksiko Sitija i
vetrovi ezdeset osme rairili su legendu i meu preivelima i
medu mrtvima, pa sada svi znaju kako je jedna ena ostala i
opstala u kampusu kada je te divne i fatalne godine
autonomija univerziteta pogaena. A ja sam nastavila da ivim
(premda je neto nedostajalo, a nedostajalo je ono to sam
videla), i mnogo sam puta sluala svoju priu od drugih, pa bi
tada ona ena koja zatvorena u klozetu trinaest dana nita
nije jela postajala studentkinja medicine ili neka sekretarica
iz rektorata, a ne jedna Urugvajka bez posla i bez papira i bez
doma da u njemu predahne. Ponekad ak ne bih bila ni ena
ve mukarac, neki student maoista ili profesor koji muku
mui s varenjem. I kada bih sasluala te prie, te razne verzije
moje prie, obino nita ne bih kazala (pogotovo ako nisam
bila pripita). A kada bih bila pijana, umanjivala bih znaaj
itave stvari! Nije to tako vano, kazala bih, sve je to samo deo
univerzitetskog folklora, sve je to samo deo folklora Meksiko
Sitija, a oni bi me tad gledali (ali ko bi me to u stvari gledao?) i
govorili bi: ti si, Auksilio, majka meksike poezije. A ja bih im
rekla (ili bih se drala ako sam pripita) ma kakvi, niija ja
nisam majka, mada ih, istini za volju, stvarno sve poznajem,
sve mlade pesnike Meksiko Sitija ja poznajem, one koji su
roeni ovde i one koji su doli iz provincije, kao i one koje su
sa drugih krajeva Latinske Amerike nanele bure, i sve ih ja
volim.
Onda bi me oni samo gledali i ne bi progovarali.
A ja bih, glumei neshvaenost, saekala pogodan
trenutak i ponovo pogledala u okupljene, pitajui se zbog ega
li svi ute. I mada bih pokuavala da se zabavim drugim
stvarima, saobraajem s druge strane izloga, leernim
pokretima konobarica, dimom koji je dopirao s nekog
neodreenog mesta iza anka, ono to sam uistinu elela bilo
je da ih posmatram, onako uronjene u beskrajnu tiinu, i tada
bih pomislila kako nije normalno to su toliko vremena nemi.
U tom asu vratili bi se nemir i nagaanja i
preterivanja, a s njima i san i hladnoa koja prvo razdire a
potom umrtvi udove. Ali ja nisam prestajala da se kreem.
Mrdala sam rukama i nogama. Disala sam. Snabdevala sam
krv kiseonikom. Ako ne elim da umrem, neu umreti,
govorila sam samoj sebi. I tako sam se kretala, a istovremeno
sam, iz orlovske perspektive, mada na tom mestu nije bilo
nikakvih orlova, videla svoje telo kako se kree meu ledenim
liticama, nanosima snega i nepreglednim belim istinama koje
su liile na fosilizovanu kimu Mobi Dika. I nastavljala sam da
hodam uprkos svemu. Hodala sam i hodala. A ponekad bih se
zaustavila i samoj sebi bih rekla: probudi se, Auksilio. Ovo
niko ne moe da izdri. Ali znala sam, ipak, da mogu da
izdrim. Pa sam desnu nogu krstila imenom odlunost, a levu
imenom nuda. I izdrala sam.
Izdrala sam, i golemu snenu teritoriju jednog
popodneva ostavila sam za sobom, a ispred, u daljini, ukazali
su se obrisi neke doline. Sela sam na do i osmotrila je. Bila je
nepregledna. Izgledala je kao pozadina koja se moe videti na
pojedinim renesansnim platnima, ali uveana do ludakih
razmera. Vazduh je bio hladan, ali nije sekao lice. Zaustavila
sam se na uzvienju iznad doline i sela na tlo. Bila sam
premorena. elela sam da se nadiem. Nisam znala ta e se s
mojim ivotom desiti. Moda e mi neko, nagaala sam,
ponuditi neki posli na fakultetu. Udahnula sam. Vazduh je
prijao. Smrkavalo se. Sunce je poinjalo da se udaljava,
odlazilo je ka drugim neponovljivim dolinama, moda manjim
od ove ogromne na koju sam izbila. Svetlosti koja je obavijala
stvari, meutim, bilo je jo uvek dovoljno. Poeu da se
sputam, pomislila sam, samo da malo prikupim snagu, i pre
nego to padne mrak biu u dolini.
Ustala sam. Noge su mi se tresle. Ponovo sam sela.
Nekoliko metara od mesta na kome sam se nalazila bilo je
malo snega. Prila sam mu i oprala lice. Ponovo sam sela.
Malo nie nalazilo se jedno drvo. Na grani sam videla vrapca.
Neka zelena mrlja zatim je prola kroz vazduh. Ugledala sam
kvecala. Videla sam vrapca i kvecala. Dve ptice smestile su se
na istoj grani. Moje raspukle usne su proaptale: ista grana.
ula sam svoj glas. I tek tada sam primetila neizmernu tiinu
koja je lebdela nad dolinom.
Ustala sam i prila drvetu. Oprezno, jer nisam elela da
uplaim ptice. Pogled je odatle bio bolji. Ali morala sam
paljivo da koraam i da gledam u do, jer bilo je mnogo
kamenja i lako sam mogla da se okliznem. Kada sam stigla do
drveta, ptice su ve bile odletele. Onda sam videla kako se na
drugom kraju doline, zapadnom, otvara bezdan kome nije bilo
kraja.
Da li ja to ludim?, pomislila sam. Jesu li ovo strah i
ludilo Artura Gordona Pima? Ili pak vrtoglavom brzinom
dolazim sebi? Rei su odzvanjale u lobanji kao da u mojoj
unutranjosti urla neki div, ali napolju je bila potpuna tiina.
Na zapadu je zalazilo sunce, a nie, u dolini, senke su se
izduivale, i to je pre bilo zeleno sada je ve bilo
tamnozeleno, a to je ranije bilo mrko sada je bilo tamnosivo
ili crno.
Zatim sam na istonom obodu doline videla jednu
drugaiju senku, ova je bila nalik senkama koje prave oblaci
kada brzo prelaze preko prostranog polja, samo to je nije
pravio nikakav oblak. ta je to?, zapitala sam se. Pogledala
sam u nebo. Onda sam osmotrila drvo i videla da su se vrabac
i kvecal ponovo smestili na istu onu granu i da nepomini
uivaju u miru doline. Onda sam pogledala prema bezdanu. I
srce mi se steglo. Dolina se zavravala u njemu. Nisam mogla
da se setim nijedne doline koja se na slian nain zavravala.
tavie, ova mi je u tom trenutku pre delovala kao visoravan.
Ali ne. Nije to bila visoravan. Nad visoravnima se, po definiciji,
ne nadvijaju stenoviti bedemi. Ali s druge strane, kazala sam
sebi, doline se ne survavaju u nedokuive bezdane. Mada se
neke moda i survavaju. Zatim sam pogled uperila u drugi
kraj doline, u senku koja se irila i napredovala, ba kao da
se i ona spustila iz zavejanih predela, samo nekim drugim
putem. U daljini, iznad umnoenih vrhova vulkana, u tiini su
se skupljali gromovi strane oluje. Tada sam shvatila kako su
kvecal i vrabac, koji su sedeli na grani, na metar i po iznad
mene, jedine dve ive ptice u itavoj toj dolini. I shvatila sam
da je senka koja je klizila preko prostranog polja u stvari
mnotvo mladih, jedna beskonana legija koja se nekud
zaputila.
Videla sam ih. Bila sam predaleko da bih im razaznala
lica, ali sam ih videla. Ne znam jesu li bili od krvi i mesa ili su
bili duhovi. Ali sam ih videla.
Verovatno su bili duhovi.
Jedino to nisu leteli, kao to se pria da to ine duhovi,
nego su koraali. Stoga moda i nisu bili duhovi. Shvatila sam
takoe da nisu inili masu, onako kako je uobiajeno
shvatamo, uprkos tome to su koraali zajedno: njihove
sudbine nisu bile utkane u jednu zajedniku ideju. Povezivali
su ih samo irokogrudost i hrabrost. Nagaala sam (dlanova
prislonjenih na obraze) kako su i oni tumarali po zavejanim
planinama i kako su jedni druge tamo pronalazili, okupljali se
i nastavljali zajedno, sve dok nisu postali vojska koja je sada
promicala preko polja. Oni s jedne strane, a ja sa druge.
Zakoni fizike prestali su da vae i videla sam otre planinske
vrhove koji se pretvaraju u dvostrano ogledalo: s jedne strane
sam izala ja, a sa druge oni.
Koraali su prema bezdanu. Mislim da sam to znala im
sam ih ugledala. Senka ili gomila dece, nepogreivo je
koraala prema bezdanu.
Posle sam ula amor kojeg je hladni predveernji
vazduh iz doline podizao uz padine i litice, i ostala sam
skamenjena.
Pevali su.
Ta deca, ti mladi, pevali su koraajui u susret
bezdanu. Primakla sam ruku usnama, kao da elim da
priguim krik, podigla sam drugu, ispruila je kao da njom
pokuavam da ih dotaknem, a prsti su mi se tresli. Moj um je
eleo da se priseti jednog teksta koji je govorio o deci to
mariraju u rat pevajui pesme, ali nije uspeo. Bio je izvrnut
naglavake. Puteestvije po snegu sasvim me je otupelo. A
moda sam oduvek takva i bila. Nisam ja odvie pametna
ena.
Podigla sam obe ruke, kao da molim nebo da mi dozvoli
da ga zagrlim, i urliknula sam, ali se moj urlik izgubio u tim
visinama na kojima sam se jo uvek nalazila i nije dopro do
doline. Ispijena, naborana, teko izranjavljena, s umom koji
se rastakao u krvi i oima punim suza, potraila sam ptice,
kao da su mi one, jadnice, mogle pomoi u tom asu kada se
itav svet gasi.
Na grani nije bilo niega.
Pretpostavila sam da su ptice neki simbol i da je u ovoj
fazi sve ve jednostavno i prosto. Pretpostavila sam da su ptice
znamenje one dece. Ne znam vie ta sam jo pretpostavljala.
I ula sam ih kako pevaju, jo uvek ih ujem kako
pevaju, i sada, kada vie nisam u dolini, najlepa deca
Latinske Amerike, neuhranjeni i siti, oni koji su imali sve i oni
koji nita nisu imali, pevali su, veoma tiho, gotovo neujno,
kako je zanosna bila pesma koja im je izlazila iz usta, kako su
i sami bili zanosni, kakva lepota, uprkos tome to su
marirajui rame uz rame odlazili u smrt, ula sam ih kako
pevaju i sila sam s uma, ula sam ih kako pevaju i nita
nisam mogla da uinim da ih zaustavim, bila sam previe
daleko i nisam imala snage da se spustim u dolinu, da stanem
nasred onog polja, da stanem pred njih i kaem im da se
zaustave, da mariraju u sigurnu smrt. Jedino sam u toj
drhtavici nekako uspela da se pridignem, i da ih sluam kako
pevaju do poslednjeg daha, da zanavek sluam njihovo
pevanje, jer premda ih je uskoro progutao bezdan, u vazduhu
nad dolinom ostala je pesma, ona je nastavila da odzvanja u
izmaglici koja se u sumrak pela uz padine i uz litice.
I tako su, dakle, deca-duhovi prola kroz dolinu i
strmoglavila se u bezdan. Bio je to kratak prolazak. A duh
njihove pesme, ili odjek duha njihove pesme, to je isto kao da
se kae odjek niega, u mojim uima je nastavio da marira
po taktu njihovih koraka, koraka hrabrosti i irokogrudosti.
Jedva ujna je to pesma bila, ratni i ljubavni pev, jer deca su
se nesumnjivo zaputila u rat, ali inila su to s onim
suverenim, teatralnim stavom, u ijoj osnovi je ljubav.
Koju su to vrstu ljubavi, najzad, oni mogli poznavati?,
razmiljala sam kada je dolina ostala prazna i samo je jo
pesma nastavljala da odjekuje u mojim uima. Ljubav svojih
roditelja, ljubav svojih pasa i maaka, ljubav svojih igraaka,
ali iznad svega ljubav, udnju i zadovoljstvo koje su delili
meu sobom.
I mada je pesma koju sam ula govorila o ratu, o
junakim podvizima itave jedne generacije mladih
Latinoamerikanaca koji su rtvovani, ja sam znala da je ona
iznad svega govorila o hrabrosti i o ogledalima, o udnji i o
zadovoljstvu.
I ta pesma naa je amajlija.

Blanes, septembra 1998.

 Roberto Bolanjo
(1953-2003)

28. aprila 1953. U ileanskoj prestonici Santjagu roen

je Roberto Bolanjo, sin uiteljice i kamiondije. Bolanjovi
ubrzo nakon njegovog roenja naputaju Santjago, te Roberto
detinjstvo provodi u nekoliko gradova u unutranjosti zemlje.

1968. Porodica Bolanjo seli se u Meksiko Siti.

Petnaestogodinji Roberto dospeva u najvei grad Latinske
Amerike upravo u vreme velikih drutvenih nemira, koji e
kulminirati masakrom na trgu Tlatelolko. Naredne godine
naputa srednju kolu, ali kao tinejder vodi povuen ivot i
posveuje se itanju i pisanju poezije.

1973. Napunivi dvadeset godina, Bolanjo odluuje da

se vrati u ile, kako bi pruio podrku socijalistikom reimu
Salvadora Aljendea i uestvovao u borbi za drutvene
promene. U ile stie u avgustu, neposredno pred dravni
udar, nakon dugog putovanja kopnom preko itave Latinske
Amerike. Po ubistvu Aljendea pridruuje se pokretu otpora
Pinoeovoj diktaturi. U novembru je uhapen. Igrom sluaja,
jedan od policajaca zaduenih za Bolanja prepoznaje u njemu
kolskog druga, te ga nakon osam dana putaju iz zatvora.
Ubrzo posle toga naputa ile.

1974. U januaru se vraa u Meksiko i upoznaje pesnika

Marija Santjaga, koji e postati njegov najbolji prijatelj.

1975. Dvadesetak mladih pesnika Meksiko Sitija,

predvoeni Bolanjom, Marijom Santjagom i Brunom
Montaneom, osnivaju avangardni pesniki pokret
infrarealizam. Uprkos njihovim nastojanjima da se novom
poetikom, ali i incidentima i sabotaama, suprotstave glavnoj
struji meksike poezije - predvoenoj Oktavijom Pazom -
pokret ostaje na margini kulturnih zbivanja. Iste godine
Bolanjovi roditelji se razvode; majka naputa Meksiko i seli se
u Barselonu.

1976. Pojavljuje se prva knjiga poezije Roberta Bolanja

Ponovo izmisliti ljubav. Re je, zapravo, o skromnoj
niskotiranoj sveici od dvadeset stranica, koju je objavio
jedan od njegovih prijatelja.

1977. Bolanjo naputa Meksiko i nastanjuje se u

Barseloni. Kao imigrant, narednih nekoliko godina provodi
ivei u oskudici, radei kao konobar i pera sudova u
restoranu, smetlar, luki radnik, portir u hotelu, prodavac u
bakalnici i noni uvar u kampu. U slobodno vreme nastavlja
da pie i bezuspeno pokuava da objavi svoje pesme.

1980. Seli se u ironu i naredne godine upoznaje

buduu suprugu Karolinu Lopez.

1984. Antoni Garsija Porta i Bolanjo objavljuju

zajedniki roman Saveti Morisonovog uenika Dojsovom
fanatiku. Iste godine Bolanjo objavljuje i prvi samostalni
roman Staza slonova, koji e u drugom izdanju, petnaest
godina kasnije, poneti naziv Gospodin Pejn.
 1985. Bolanjo se venava Karolinom Lopez i seli se u
Blanes, priobalski katalonski gradi u kome e provesti
ostatak ivota. Radi kao prodavac biuterije i nastavlja da
pie, premda e proi jo mnogo godina pre nego to knjievna
javnost ne obrati panju na njegova dela.

1990. Roen je Lautaro Bolanjo, sin Roberta Bolanja i

Karoline Lopez. U nameri da pokua da obezbedi kakvu-takvu
materijalnu sigurnost za porodicu, Bolanjo se u svom
stvaralatvu definitivno okree prozi (mada e do kraja ivota
sebe smatrati pesnikom). Pripovetke alje na razne minorne i
opskurne knjievne konkurse irom panije i povremeno biva
nagraivan. Nastavlja da ivi u siromatvu, kao knjievni
anonimus.

1992. Dijagnostikovano mu je oboljenje jetre. Suoen sa

sporom ali ozbiljnom boleu, od naredne godine naputa
nesigurne poslove kojima je zaraivao za ivot i posveuje se
iskljuivo knjievnosti.

1993. Objavljuje roman Klizalite i zbirku pesama

Romantini psi, koja obuhvata poeziju napisanu po dolasku u
Kataloniju.

1996. Posle mnogih godina ivota u anonimnosti i

siromatvu, Bolanjo napokon uspeva da skrene panju
knjievne javnosti na svoj rad. U godini njegovog knjievnog
proboja pojavljuju se romani Nacistika literatura u
Amerikama i Udaljena zvezda. Oba romana objavili su ugledni
izdavai i naili su na odlian prijem od strane kritike. Poto
se prvi put naao u situaciji da ne mora da brine za
objavljivanje svojih dela, a budui da mu se zdravstveno
stanje sve vie pogoravalo - ili, bolje reeno, uprkos tome -
Bolanjo se fanatino posveuje pisanju i do kraja ivota svake
godine e objaviti bar po jednu knjigu.
 1997. Objavljuje prvu zbirku pripovedaka Telefonski
razgovori.

1998. Izlazak romana Divlji detektivi, kapitalnog

Bolanjovog dela, predstavlja prelomni trenutak njegove
karijere. U romanu koji e gotovo jednoduno biti svrstan u
sam vrh dvadesetovekovne knjievnosti na panskom jeziku
opisuju se avanture fikcionalnih dvojnika, Marija Santjaga i
samog Bolanja, od njihovog infrarealistikog perioda pa sve do
godine 1996. U godini objavljivanja Divlji detektivi e biti
ovenani prestinom nagradom Eralde, a u narednoj i
nagradom Romulo Galjegos, jednom od najvanijih na itavom
panskom govornom podruju. Posle dvadeset pet godina
Bolanjo poseuje rodni ile. Uprkos novosteenoj knjievnoj
slavi, nastavlja da ivi spartanski skromno i povueno,
usredsreen na porodicu i pisanje.

1999. Objavljuje roman Amajlija u kome se teme i

motivi iz Divljih detektiva i dogodovtine iz Bolanjove mladosti
razrauju u kontekstu burnih drutvenih dogaaja koji su
1968. zahvatili Meksiko.

2000. Objavljuje roman ile nou i poetsku zbirku Tri.

Viegodinja potpuna posveenost pisanju i zanemarivanje
bolesti dovode do pogoranja njegovog zdravstvenog stanja, te
Bolanjovo ime biva uvrteno na listu ekanja za
transplantaciju jetre.

2001. Objavljuje zbirku pria Kurve ubice. Roena je

njegova erka Aleksandra.

2002. Objavljuje dva romana: Antverpen i

Lumpenromani.

2003. Zdravstveno stanje mu je veoma narueno.

Suoen s neizbenim, pokuava da zavri roman obimniji i
ambiciozniji ak i od Divljih detektiva. Odvaja se od ene i
poinje da ivi s Karmen Perez de Vegom, koju je upoznao
1997.

15. jula 2003. Posle dve nedelje provedene u bolnici u

Barseloni, pedesetogodinji Roberto Bolanjo umire usled
otkazivanja jetre. Nekoliko dana kasnije njegov pepeo baen je
u Mediteran.

Iste godine posthumno je objavljena zbirka pria i eseja

Nesnosni gauo.

2004. Objavljen je roman 2666, u ijem sreditu se

nalaze masovna ubistva ena u meksikom gradu na granici
sa SAD. Bolanjo je na ovom monumentalnom delu radio do
samog odlaska u bolnicu i uspeo je da zavri etiri od pet
njegovih delova. Roman 2666 dobija u narednom periodu
brojne nagrade, medu kojima i nagradu Salambo, u ijem
iriju je bilo petnaest prestinih pisaca razliitih generacija iz
panije i Latinske Amerike.

Nakon 2666, posthumno je objavljeno jo pet Bolanjovih

knjiga: U zagradi (2004), Nepoznati univerzitet (2007), Tajna
zla (2007), Trei rajh (2010) i Nedae istinskog policajca
(2011). Dela su mu prevedena i nastavljaju da se prevode na
brojne jezike, a kultni status koji je u poslednjim godinama
ivota stekao na panskom govornom podruju posthumno se
proirio na ostatak planete.
{1}
Re auxilio na panskom jeziku oznaava pomo. Ulogu mnogih izmiljenih
likova u romanu lake je razumeti ukoliko se imaju u vidu doslovna znaenja
njihovih imena. Takav je sluaj i sa glavnom junakinjom, Auksilio Lakutur, a
znaenje njenog imena pomae da se razume i epigraf romana.
{2}
Kolokvijalni naziv za Urugvajce. aruanci su bili domorodako pleme koje
je ivelo na teritoriji dananjeg Urugvaja. Novonaseljeni Evropljani istrebili su
ih u 19. veku.
{3}
Leon Felipe (1884-1968) i Pedro Garfijas (1901-1967), panski pesnici,
pripadnici generacije 27. Aktivno su uestvovali u panskom graanskom
ratu, na strani republikanaca; po dolasku Fransiska Franka na vlast,
prebegli su u Meksiko.
{4}
Neprevodiva igra rei. U originalu se re ludilo (p. locura) rimuje se s
reju kultura (p. cultura).
{5}
Manuel Gutijeres Nahera (1859-1895), pisac, novinar i politiar; zaetnik
modernizma u Meksiku.
{6}
Hose Gaos (1900-1969), panski filozof. Jo jedan meu brojnim panskim
intelektualcima koji je po zavretku panskog graanskog rata emigrirao u
Meksiko.
{7}
Mrkla no due naziv je pesme Jovana od Krsta (1542-1591), velikog
katolikog mistika i sveca zatitnika pesnika koji piu na panskom jeziku. U
njoj se prati tegobni put proienja due koja naputa zemaljsko telo kako
bi postigla jedinstvo s Bogom.
{8}
Aluzija na prvi roman Karlosa Fuentesa (1928-2012), Najprozranija oblast
(1958), u kojem Meksiki pisac portretie urbani ivot prestonice.
{9}
Re je od dve stvarne linosti: Augustu Monterosu (1921-2003), poznatom
hondurakom piscu, i Rubenu Bonifasu Nunju (1923-2013).
{10}
Ramon Lopes Velarde (1888-1921) i Salvador Dijas Miron (1853-1928),
veliki meksiki pesnici s kraja 19. i poetka 20. veka.
{11}
Lilijan Serpas (1905-1985), salvadorska pesnikinja koja je dobar deo ivota
provela u Meksiku i SAD.
{12}
Neologizam masmdula, koji stoji u originalu, preuzet je iz naslova
poslednjeg dela Oliverija Hironda (1891-1967), argentinskog avangardnog
pesnika, ultraiste. U toj eksperimentalnoj poetskoj zbirci (En la masmdula,
1953), Hirondo panju pomera sa znaenja rei na njihov zvuk, te
aliteracijom, asocijacijama i fuzijom pokuava da izgradi novi smisao,
osloboen konvencionalne semantike.
{13}
Vrea ili upi (p. piata), napravljen od kartona, gline ili tkanine,
tradicionalno areno ukraen i ispunjen sitnim igrakama i slatkiima. Prema
tipino meksikom obiaju, na kraju proslava razbijaju se pinjate i deca zatim
sakupljaju igrake i slatkie koji iz njih poispadaju.
{14}
Misli se na masakr na trgu Tlatelolko. Godine 1968, uoi odravanja
Olimpijskih igara, Meksiko je potresao veliki talas demonstracija i trajkova.
Na trgu Tlatelolko u Meksiko Sitiju, 2. oktobra 1968. okupilo se mnotvo
studenata i drugih protivnika reima, a vojska i policija otvorile su vatru na
demonstrante i na taj nain usmrtile vie stotina ljudi.
{15}
Aluzija na film Zaljubljena (1946) u kojem glavne uloge tumae pomenute
zvezde meksike kinematografije.
{16}
Nacionalni autonomni univerzitet Meksika, skraeno UNAM, najvei je i
najpoznatiji univerzitet u Latinskoj Americi.
{17}
Jorgos Seferis (1900-1971), grki pesnik i diplomata, dobitnik Nobelove
nagrade za knjievnost.
{18}
ozefina de Boarne (1763-1814), francuska carica, supruga Napoleona I.
{19}
Stanovnica sela Sulam (poznatog i pod nazivima unem i Sulem), koje se
nalazi nedaleko od Nazareta, u Izraelu. Starozavetni lik lepe, krotke i odane
Sulamke javlja se u Solomonovoj Pesmi nad pesmama. On je predstavljao
motiv mnogim slikarima, medu njima i Gistavu Morou, na koga Bolanjo u vie
navrata referie u svojim delima.
{20}
Salvador Aljende (1908-1973), ileanski politiar; u novembru 1970.
postao je prvi na izborima izglasani socijalistiki predsednik na svetu. Po
dolasku na vlast pokrenuo je niz temeljnih drutvenih reformi. Nedugo zatim,
suoen s vojnim puem, odbio je da odstupi s ela drave. ileanska vojska
ubila ga je 11. septembra 1973, izvrivi vazduni napad na predsedniku
palatu u Santjagu. Nakon dravnog udara, u ijoj su organizaciji vodeu
ulogu odigrale bezbednosne slube SAD, ileom je zavladala duga, krvava
diktatura generala Avgusta Pinoea.
{21}
etiri pobrojane umetnice meusobno, a takoe i sa protagonistkinjom
romana, povezuje naputanje domovine i odlazak u Meksiko, kao i uslovno
reeno slab prijem i nerazumevanje njihovog stvaralatva od strane
savremenika. Pored ranije pomenute Lilijan Serpas, re je jo o Remedios
Varo (1908-1963), meksikoj nadrealistikoj slikarki i anarhistkinji
katalonskog porekla; Leonori Karington (1917-2011), meksikoj
nadrealistikoj slikarki i spisateljici, roenoj u Engleskoj; i Eunise Odio
(1919-1974), poznatoj kostarikanskoj pesnikinji.
{22}
Najdua ulica u Meksiko Sitiju, Avenija Insurhentes (ili Ustanika
avenija), dugaka je skoro 29 km i druga je najdua ulica na svetu.
Predstavlja saobraajnu kimu Meksiko Sitija, a prolazi i kroz kampus
UNAM-a.
{23}
Jedna od esnaest gradskih optina Meksiko Sitija. Nalazi se u junom
delu grada i u njoj je smeten kampus UNAM-a. Staro jezgro Kojoakana
predstavlja boemsko sredite meksike prestonice.
{24}
Centralni kvart Meksiko Sitija, poznat po prodavnicama i nonim
klubovima, a takoe i kao centar LGBT zajednice.
{25}
Geografska i kulturna regija koja obuhvata najjunije zemlje June
Amerike - Argentinu, ile i Urugvaj.
{26}
oro Streler (1921-1997), slavni italijanski operski i pozorini reditelj i
glumac.
{27}
Studentski kulturni centar, smeten u apultepekom parku, poznat po
promociji avangardnih stvaralaca.
{28}
Naziv lokala, El principio de Mxico, mogao bi se prevesti i kao Princip
Meksika.
{29}
Hose Emilio Paeko (1939-2014), centralna figura meksike knjievnosti;
pesnik, pripoveda, romanopisac, esejista i prevodilac; smatra se jednim od
najvanijih latinoamerikih pesnika druge polovine dvadesetog veka.
Odrednica Seoski pesnici, koja se javlja u nastavku, verovatno predstavlja
aluziju na petolanu grupu La espiga amotinada (Pobunjeniki iljak),
istaknutu grupu mladih meksikih pesnika koji su na literarnu scenu stupili
poetkom ezdesetih godina dvadesetog veka.
{30}
Ruben Dario (1867-1916), nikaragvanski modernistiki pesnik, smatra se
najveim i najuticajnijim pesnikom itavog dvadesetog veka na panskom
govornom podruju. Visente Uidobro (1893-1948), veliki ileanski avangardni
pesnik, zaetnik kreacionizma.
{31}
Igra rei: nabrajaju se razliita enska imena koja na panskom jeziku
imaju slino znaenje i koja bi mogla da se prevedu kao: pomo, olakanje,
zatita, milosre, melem.
{32}
Manuel Sorto (1950), salvadorski pesnik, reiser, dramaturg i slikar.
Poto je u domovini bio blizak revolucionarnoj levici, s poetkom graanskog
rata emigrirao je prvo u Meksiko, a onda u Francusku, gde i danas ivi.
{33}
Jo jedna igra reima s dvostrukim znaenjem. Re bculo iz originala
oznaava tap kojim se stare osobe pomau pri hodu. Ista re, meutim,
oznaava i bakulu, tj. penisnu kost, te bi se misao takoe mogla prevesti i
kao: jer smrt je penisna kost Latinske Amerike, a bez penisne kosti Latinska
Amerika ne moe da hoda.
{34}
Narod ujedinjen, nikada nee biti pobeen, uvena protesna pesma,
nastala 1973, u vreme vojnog pua u ileu. Melodiju je komponovao pijanista
i kompozitor Serhio Ortega (1938-2003), a tekst su napisali lanovi
ileanskog folklornog sastava Kilapajun (p. Quilapayn). Pokli iz naslova
ubrzo se proirio na proteste protiv diktatura irom Latinske Amerike, da bi
potom postao neka vrsta himne narodnog otpora i pobune irom sveta.
{35}
Verovatno je u pitanju aluzija na pesmu Poput cvrka (p. Como la
cigarra), argentinske pesnikinje, kompozitorke i kantautorke Marije Elene
Vol (1930-2011). U ovoj pesmi, koja je nastala 1972. i ubrzo postala jo
jedan od simbola borbe protiv diktature, opevan je ivot cvrka (ili simbolino,
gerilca) koji je mnogo puta ubijan i nestaje, skriva se u podzemlju a onda,
nakon dugog boravka u skrovitima, vaskrsava i nanovo izlazi na svetlost
dana, te poinje da peva, odnosno nastavlja da se bori. Kada je re o metafori
cvrka, koja se pojavljuje na veem broju mesta u romanu, valja takoe imati
na umu kako se radi o sveprisutnom insektu, ija se pesma uje na svim
geografskim irinama i u svim vremenima.
{36}
Hose Agustin Ramires Gomes (1944), poznatiji kao Hose Agustin, urbani
meksiki pisac, jedan od istaknutih pripadnika generacije koja je u meksiku
prozu uvela ulini jezik, neorealistike opise i teme konzumiranja droga,
seksa i rokenrola.
{37}
Cvetni ratovi - ritualne bitke koje je carstvo Asteka vodilo sa svojim
susedima. Predanje kae da su suprotstavljene strane sporazumno stupale u
okraje, ne bi li sebi obezbedile zarobljenike koji e potom biti prinoeni kao
rtve bogovima. Jedna verzija drevne Asteke legende o vulkanima pripoveda
o traginoj sudbini princeze Icaksivatl i njenog ljubavnika, ratnika
Popokatepetla. Zaljubljeni par venava se pre nego to e Popokatepetl poi u
Cvetne ratove. Poto Popokatepetl ode u boj, do Icaksivatl dolazi glasina kako
je njen dragi u njemu poginuo, te se ona, morena tugom i nevoljna da poe
za bilo kojim drugim, odluuje na samoubistvo. Kada se Popokatepetl vrati iz
rata, zatie mrtvo telo svoje ene. Odnosi ga na vrh planine i u oaju lee kraj
njega, ostavivi upaljenu baklju da bdi nad njegovom izgubljenom ljubavi.
Legenda kae da su od mrtvih tela vremenom nastala dva visoka vulkana.
Oni danas nose imena Popokatepetl i Icaksivatl, a u njihovom podnoju lei
Meksiko Siti.
{38}
Reka u jugoistonom Meksiku.
{39}
Efrain Uerta (1914-1982), poznati i nagraivani meksiki pesnik.
{40}
Meksiki termin koji bi trebao da oznaava svetlu kosu - plavu ili riu - i
bled ten, ali se zapravo upotrebljava za svaku nijansu koja nije sasvim
tamna, odnosno crna.
{41}
Herardo Muriljo (1875-1964), meksiki slikar i pisac. uven po irokim
pejsaima, prikazima meksikih planina, oblaka i neba, a naroito vulkana
koji okruuju Meksiko Siti, dela je potpisivao pseudonimom Dr. Atl.
{42}
Zvanini naziv Urugvaja glasi Istona Republika Urugvaj. Pod istokom se
pri tom misli na levu, tj. istonu obalu istoimene reke, koja predstavlja
prirodnu granicu Urugvaja i Argentine.
{43}
Salvador Novo (1904-1974), meksiki pisac, pesnik, prevodilac, istoriograf,
pozorini reditelj, voditelj, preduzetnik; takoe i otvoreni homoseksualac.
{44}
Benamen Pere (1899-1959), francuski pesnik, dadaista; jedan od
osnivaa nadrealistikog pokreta.
{45}
Huana de Ibarburu (1892-1979), poznata i kao Huana od Amerike, velika
urugvajska pesnikinja i feministkinja, u ijem delu su preovlaivale teme
erotike i smrti. Bolanjo aludira na njene padove u nesvest, prouzrokovane
unoenjem prekomerne doze morfijuma, koji na simbolian nain oslikavaju
intrigantni i patnjama ispunjeni ivot lepe pesnikinje.
{46}
Katalonski: gde si, lepotice?, satima sam te traila, lepotice.
{47}
Salvador Bakaris (1895-1963), panski kompozitor i istaknuti antifaista.
Po uspostavljanju Frankove diktature izbegao je u Francusku, gde je
proiveo ostatak ivota. Pomenuti Molski konertino za gitaru i orkestar
(1957) njegovo je najpoznatije delo.
{48}
Aluzija na uzornu novelu Stakleni licencijant, Migela de Servantesa (1547-
1616).
{49}
Maksimilijan I od Meksika (1832-1867), mladi brat Austrijskog cara
Franca Jozefa I, uz pomo Napoleona III i grupe konzervativnih Meksikanaca
1863. se proglasio meksikim carem. Takozvano Drugo meksiko carstvo
potrajalo je svega tri godine: poto se francuska vojska povukla,
Maksimilijana i njegove najblie sledbenike zarobila je i pogubila vojska
meksike republike.
{50}
Porodica Buron (p. La Familia Burrn) -. jedan od prvih meksikih
stripova, izlazio je neprekidno od 1948. do 2009. Protagonisti stripa su
lanovi siromane porodice koja ivi u Meksiko Sitiju, kao i njihovi blii i dalji
roaci i komije. Borola Takue, koju pominje Bolanjo, glava je porodice i
glavna junakinja stripa o Buronovima.
{51}
Hulio Tori (1889-1970), meksiki pisac i pedagog.
{52}
Grke boginje osvete i prokletstva, njihov rimski pandan su Furije.
{53}
Nikolas Vejel Lindzi (1879-1931), ameriki pesnik, zaetnik pevajue
poezije i trubadur prerije. Kratkotrajnu slavu stekao je se svojim
ekscentrinim, divljim, karnevalskim nastupima, u kojima je zvuk cesto bio
vaniji od rei.
{54}
Filozofski termin, poreklom iz antike Grke, srodan reinkarnaciji i
preporaanju. Njime se oznaava prelazak due iz jednog tela u drugo,
odnosno njena seoba. Kao est motiv knjievnosti, javlja se u delima
Dojsa, Poa, Prusta, Mopasana i dragih klasika, ali i u romanima savremenih
autora kao to su Tomas Pinon, Dejvid Foster Volas i Roberto Bolanjo.
{55}
oro Basani (1916-2000), italijanski pisac, pesnik, urednik i
intelektualac, autor Vrta Finci-Kontinijevih.
{56}
Roberto Arlt (1900-1942), argentinski pisac, dramaturg i novinar. Svojim
divljim, brutalnim, naturalistikim stilom, neposrednim argonom i temama
vezanim za emigrante, gubitnike i ljude sa drutvenog dna, predstavljao je
alternativu glavnom toku argentinske knjievnosti, olienom u figurama
Borhesa i Bioja Kasaresa, koje Auksilio Lakutur u svojim proroanstvima
takoe pominje.
{57}
an-Pjer Dipre (1930-1959), francuski pesnik i skulptor, poznat po tome
to je nekoliko dana pred smrt izjavio: Alergian sam na ovu planetu. Geri
Snajder (1930), ameriki pesnik, istaknuti pripadnik bitnikog pokreta; Ilarije
Voronka (1903-1946), rumunski avangardni pesnik.
{58}
ilberta Dalas (1918-1960), francuska ukleta pesnikinja; Rodolfo Vilkok
(1919-1978), argentinsko-italijanski pisac, pesnik, kritiar i prevodilac, autor
Sinagoge ikonoboraca, dela u kome su portretisane desetine izmiljenih
teoretiara, naunika, kvazinaunika, mudraca, utopista, izumitelja i
praktiara apsurda.
{59}
Aluzija na nacistiko unitavanje spomenika Hajnrihu Hajneu (1797-
1856), koje se odigralo 1933. u Hamburgu. Ironija sluaja htela je da sto
deset godina ranije taj isti Hajne napie uvenu reenicu: Tamo gde spaljuju
knjige, na kraju e spaljivati i ljude.
{60}
Kaspar David Fridrih (1774-1840), nemaki romantiarski slikar. Auksilijin
aneo uvar aludira na sliku Olupina nade, poznatu jo i pod nazivom
Polarno more.
{61}
Serhio Pitol (1933), meksiki pisac, diplomata i prevodilac. Na dugom
spisku klasinih i savremenih dela svetske knjievnosti koje je preveo na
panski nalaze se i Vrata raja (1960), jedan od najpoznatijih romana poljskog
pisca Jeija Andejevskog (1909-1983). Godine 1968. Pitol je nakratko
obavljao funkciju ataea za kulturu u meksikoj ambasadi u Beogradu, ali je
posle masakra na trgu Tlatelolko iz protesta to mesto napustio.
{62}
Nerazumljivi ili teko razumljivi jezik ljubavnika kojim povremeno govore
likovi u romanu kolice (1963) i koji je izmislila glavna junakinja tog romana
Hulija Kortasara (1914-1984), Maga.
{63}
Zamak u gradiu Duino, tj. Devin, smetenom u Transkom zalivu.
Rajner Marija Rilke (1875-1826) u njemu je napisao Devinske elegije, svoje
najcenjenije delo, sastavljeno od deset raskonih pesama u kojima se
prepliu motivi egzistencijalne patnje, usamljenosti, ljubavi, poezije i
religijskog misticizma.
{64}
Najslavniji lik koga je glumio arli aplin.