Dejms Glajk

HAOS

NARODNA KNJIGA
ALFA
2001 .
 Sadraj

P r o lo g ................................................................................................ 7

1. Efekat lep tira ............................................................................15

E dvard L orenc i njegov m eteoroloki m odel-igraka. R aunar se udno po
naa. D ugorono prognoziranje osueno na propast. R ed preruen u nasum i-
nost. Svet nelinearnosti. Potpuno sm o prom aili sutinu.

2. R evoluca................................................................................... 39
R evolucija u nainu gledanja. asovnici sa klatnom , svem irske lopte i deje
ljuljake. Izum konjske potkovice. R eena zagonetka: Jupiterova V elika crve
na pega.

3. ivotni usponi ipadovi............................................................... 65

M odeli populacija divljih ivotinja. N elinearna nauka, prouavanje neslonov-
skih ivotinja . R avaste bifurkacije i vonja na reci preji. Film o haosu i
m esijanski zov.

4. Geometrija prirode ................................................................... 91

O tkrie o cenam a pam uka. B egunac iz Burbakija. G reke u prenosu i razu-
ene obale. N ove dim enzije. udovita fraktalne geom etrije. Potresi u shi-
zosferi. O d oblaka do krvnih sudova. K ante za naune otpatke. V ideti svet
u zrncu peska.

5. udni atraktori........................................................................ 135

Jedan problem za B oga. T ranzicije u laboratoriji. R otirajui valjci i taka pre-
 Dejms Glajk

okreta. R uelova zam isao o turbulenciji. Petlje u faznom prostoru. H ajduka

trava i kobasice. M ape jednog astronom a. V atrom eti ili galaksije.

6. Univerzalnost ........................................................................... 173

N ovi poetak u Los A lam osu. R enorm alizacija grupa. D ekodiranje boje. U s
pon num erikih eksperim enata. U speh M iela Fajgenbaum a. U niverzalna te
orija. Pism a odbijanja. Skup na K om ou. Oblaci i um etnike slike.

7. Eksperimentator .................................................................... 208

H elijum u kutijici. M eko nadim anje solidnih stvari. T ok i oblik u prirodi.
Prefinjeni triju m f A lberta L ibhabera. E ksperim ent se pridruuje teoriji. Od
jedne do m nogo dim enzija.

8. Slike h a o sa .....................................................................231
K om pleksna ravan. Iznenaenje u N jutnovom m etodu. M andelbrotov skup:
izdanci i pipci. U m etnost i trgovina susreu nauku. G ranice fraktalnih baze
na. Igra haosa.

9. Kolektiv dinamikih sistem a........................................ 261

Santa K ruz i ezdesete. A nalogni raunar. Da li je to bila nauka? D aleko-
dom etna vizija . M erenje nepredvidivosti. T eorija inform acija. Od m ikrora-
zm era do m akrorazm era. Slavina koja kaplje. A udiovizuelna pom agala. Z a
vretak jed n o g razdoblja.

10. Unutrai^ji ritmovi ............................................................... 295

N esporazum oko m odela. K om pleksno telo. D inam iko srce. Podeavanje bi
olokog asovnika. K obna aritm ija. Pilei em brioni i nenorm alni otkucaji. Ha-
os kao zdravlje.

11. Haos i onostran h a o sa ................................................ 323

N ova verovanja, nove definicije. D rugi zakon, zagonetka snene pahuljice i
nam etene kocke. Prilika i nunost.
 PROLOG

Policija u gradiu Los Alam osu, u amerikoj saveznoj dravi Nju M eksi
ko, zabrinula se, ali nakratko, godine 1974. zbog jednog oveka koga su via
li kako lunja po mraku, svake noi; crvenkasti sjaj njegove cigarete plovio je
kroz sporedne ulice. Satima je tako etao, ne usmeravajui se ni prema kom
odreenom cilju, pod zvezdanom svetlou koja je jarko treperila kroz razre-
eni vazduh stenovitih uzvisina poznatih kao m ese. Nisu se jedino policajci
udili. U tamonjoj Nacionalnoj laboratoriji, neki fiziari doznali su da njihov
novi kolega vri opite s dvadeset estoasovnim danom , to je znailo da e
njegov raspored budnog stanja i spavanja polako da ulazi u fazu i izlazi iz fa
ze s njihovim. Ovo je bilo na rubu da izgleda malice udno, ak i u Odelje-
nju teorije.
Tokom tri decenije protekle od dana kad je D. Robert Openhajmer oda
brao ba taj nezemaljski novomeksiki predeo za rad na projektu 'A tom ska
bom ba. N acionalna laboratorija u Los Alamosu proirila se preko ogrom ne,
puste visoravni; izgraeni su akceleratori estica i gasni laseri, dovedeno je na
hiljade naunika, adm inistrativnog osoblja i tehniara, i ostvarena je jedna od
najveih koncentracija superkompjutera na svetu. Neki od starijih naunika
pamtili su drvene zgrade koje su na brzinu podignute na kam enjaru, u etrde
setim godinam a dvadesetog veka, ali za veinu sadanjeg osoblja Los Alamo-
sa, a to znai za mlade ene i mukarce koji su se oblaili u studentskom sti
lu, u somotske pantalone i radne koulje, prvi tvorci atomske bombe bili su
samo utvare. U celoj Laboratoriji, sredite najistijeg razmiljanja bilo je Ode-
ljenje teorije, poznato i kao T-odeljenje (Theoretical division), ba kao to je
odeljenje za kom pjutere bilo C-odeljenje (Computer division), a za naorua
nje lks-odeljenje (X division). Vie od sto fiziara i matematiara bilo je za
posleno u T-odeljenju, i bili su dobro plaeni, kao i osloboeni uobiajenog
 D ejm s G lajk

akademskog pritiska - dranja asova i objavljivanja radova. Ovi naunici im a

li su iskustva s blistavou i s ekscentrinou. Njih iznenaditi - to nije bilo
lako.
Ali M iel Fajgenbaum bio je izuzetan sluaj. Do tada je objavio samo je
dan struni rad, a ovde se bavio neim to nije obeavalo neke naroite plo
dove. Kosa mu je bila raerupana griva koja mu se sa irokog ela uzdizala
uvis i unazad kao na bistam a nemakih kompozitora. Oi su mu bile nemirne
i strastvene. Kad god bi progovorio, bilo je to veoma brzo, a iz reenica je iz
ostavljao lanove i zamenice, na srednjoevropski nain, iako je bio roen u
Bruklinu, u N jujorku. Kad je radio, inio je to opsesivno. Kad nije mogao da
radi, tada je etao, po danu ili po noi, ali vie je voleo no. Bilo mu je te-
sno u danu od samo dvadeset etiri asa. Ipak, njegov opit u linoj kvaziperi-
odinosti okonao se kad je Fajgenbaum zakljuio da mu je nepodnoljivo da
se budi u vreme zalaska sunca, to se moralo desiti svakih nekoliko dana.
Sa dvadeset devet godina, ve je postao mudrac meu m udracim a, ad hok
konsultant kom e su se naunici mogli obratiti za savet kad se suoe s nekim
izuzetno sloenim problem om - ako su, naime, mogli da pronau Fajgenbau-
ma. I, jedne veeri, stie on na posao upravo u vreme kad je direktor labora
torije, Harold Egnju, polazio kui. Egnju je bio mona figura, jedan od prvo
bitnih O penhajmerovih egrta. Egnju je nadleteo Hiroimu u avionu u kome su
bili instrumenti, odmah iza aviona Enola G ej, i fotografisao je isporuku pr
vog proizvoda ove Laboratorije.
Koliko ujem , ti si stvarno pam etan , ree Egnju Fajgenbaumu. Ako si
tako pam etan, zato ne bi askom reio lasersku fuziju?
ak su se i Fajgenbaumovi prijatelji pitali da li e on ikada napisati neki
sopstveni rad. Iako je bio veoma voljan da na licu mesta arobnjaki odgovo
ri na njihova pitanja, inilo se da nije zainteresovan da samostalno istraivanje
usmeri ka bilo kom problemu koji bi bio vredan truda. Razm iljao je o turbu
lencijam a u tenostim a i gasovima. Razmiljao je o vremenu - da li vreme kli
zi glatko napred, ili skakue u zasebnim koracima, kao niz sliica u nekom
kosmikom filmu. Razm iljao je o sposobnosti oka da vidi konzistentne boje i
oblike, u jednom svetu za koji fiziari znaju da je promenljiv kvantni kaleido
skop. Razm iljao je o oblacim a, gledajui ih kroz prozore aviona (sve dok, go
dine 1975, njegove naunike povlastice za vonju avionom nisu zvanino uki
nute zbog preteranog korienja) ili s planinarskih stazica iznad Laboratorije.
U planinskim gradiima na am erikom Zapadu, oblaci ba i ne lie mno
H aos

go na one aave, nisko razvuene, neodreene m aglutine koje znamo u gra

dovima na Istoku. Iznad Los Alam osa, u zavetrini jedne velike vulkanske kal-
dere, oblaci se prosipaju preko neba u formacijam a koje su nasumine, da, ali
i ne sasvim nasumine: vidi da stoje kao niz jednakih klinova ili se valjaju u
uredno naboranim obrascim a nalik na modane vijuge. U neko olujno popod
ne, kad nebo svetluca i podrhtava od elektriciteta koji nadolazi, oblak moe
da vidi jasno i s daljine od pedeset kilom etara, uoava kako on filtrira sve
tio i odraava ga, tako da posle nekog vremena celo nebo izgleda kao spekta
kularna priredba upriliena samo zato da bi se fiziarim a uputio blagi prekor.
Oblaci su predstavljali jedan vid prirode koji je glavni tok fizike zaobiao, vid
koji je u isto vreme mutan i do tanina precizan, strukturisan, ali i nepredvi
dljiv. Fajgenbaum je mozgao o takvim stvarima, tiho i neplodotvorno.
Za fiziara, postizanje laserske fuzije bio je stvarni problem: snai se u za
gonetkam a atomske fizike i ustanoviti spin, boju i ukus neke estice bio
je stvarni problem; odrediti kad je nastao kosmos bio je stvarni problem . Raz-
umeti oblake, pak, to je bio problem za meteorologe. Kao i drugi fiziari, Faj
genbaum je koristio potcenjivaki, otar renik pri ocenjivanju takvih proble
ma. Jasna stvar, mogao bi on rei, to znai: do rezultata moe doi svaki
kvalifikovani fiziar ako dobro razmisli i izrauna. Ali ako nije ba jasna stvar,
a ti postigne rezultat, sledi veliki ugled, pa i Nobelova nagrada. Za najtee
problem e, problem e koji nee da popuste bez dugotrajnog virenja u utrobu ko-
sm osa, fiziari su rezervisali rei kao to je: dubok problem . Godine 1974, Faj
genbaum je, iako to gotovo niko od njegovih kolega nije znao, radio na je d
nom dubokom problemu: na haosu.

Tam o gde haos poinje, klasina nauka prestaje. Od prvog dana kad je svet
dobio fiziare i kad su oni poeli istraivati zakone prirode, nauka je ivela u
jednoj posebnoj vrsti neznanja u vezi s neredom u atmosferi i u uskomeanom
moru, i u vezi s fluktuacijam a raznih populacija ivih bia u prirodi, i s osci
lacijama u srcu i mozgu. Ta neregularna strana prirode, diskontinuirana, sklo
na grekama - bila je za nauku zagonetka, ili, jo gore, monstruoznost.
Ali u 1970-im godinam a, nekolicina naunika u Sjedinjenim Amerikim
Dravam a i u Evropi poela je nalaziti put kroz nered. Ti ljudi bili su m ate
m atiari, fiziari, biolozi, hem iari, i svi su tragali za vezama izmeu razlii
tih vrsta nepravilnosti. Fiziolozi su nali iznenaujui poredak u onom haosu
 D jejm s G lajk

koji se najednom razvije u ljudskom srcu, i koji je glavni uzronik iznenadne,

neobjanjive smrti. Ekolozi su istraivali uspone i padove populacija moljaca.
Ekonomisti su iskopavali stare podatke o cenama deonica na berzi i pokuava
li nove vrste analiza. Uvidi koji su iz toga proisticali vodili su pravo u svet
prirode - u oblike oblaka, putanje munja, mikroskopska preplitanja krvnih ka-
pilara, galaktika grupisanja Zvezda.
Kad je M iel Fajgenbaum poeo razmiljati o haosu u Los Alam osu, bio
je jedan od desetak takvih naunika na svetu, ali oni su bili razasuti, i jedan
za drugoga nisu znali. Jedan m atem atiar u Berkliju, u K alifom iji, formirao je
malu grupu posveenu studiranju 'dinam ikih sistem a. Jedan populacioni bio
log na Univerzitetu Prinston spremao se da objavi strastven apel svim nauni
cima da osm otre iznenaujue kom pleksna ponaanja koja se kriju u nekim jed
nostavnim modelima. Jedan geom etar zaposlen kod IBM -a traio je novu re
koja bi opisala porodicu oblika - zupastih, zapetljanih, rascepkanih, izuvija-
nih, polomljenih - koji su, po njegovom uverenju, jedan od organizacionih
principa prirode. Jedan francuski matematiki fiziar tada je upravo objavio
kontroverznu tvrdnju da bi turbulencija u tenostima mogla imati nekakve ve
ze s jednom bizarnom , beskrajno zamrenom apstrakcijom kojoj je on nadenuo
ime 'udni atraktor (strnge attractor).
Deceniju kasnije, re haos bila je , ve, saeto ime za jedan brzorastui po
kret koji je preoblikovao tkivo naunog establimenta. Imate danas u izobilju
konferencije o haosu, i asopise o haosu. Menaderi dravnih programa koji
kontroliu budete namenjene istraivakom radu za vojsku, za CIA, i za M i
nistarstvo energije, ulau sve vee sume u istraivanja o haosu, i postavljaju
specijalne adm inistratore finansija za to. Na svakom veem univerzitetu i u sva
kom veem istraivakom centru privatnih korporacija, postoji poneki teoreti
ar koji se bavi ponajvie haosom , pa tek onda onim to je , nominalno, nje
gova struka. U Los Alamosu je uspostavljen Centar za nelinearne studije, iji
zadatak je da koordinira rad na haosu i srodnim problemima; sline institucije
pojavile su se na univerzitetskim kam pusim a (teritorijama) irom SAD.
Haos je stvorio posebne tehnike korienja kompjutera, a i posebne vrste
grafikih slika; to su slike koje uspevaju da uhvate fantastinu i krhku struk
turu koja lei ispod kompleksnosti. Ova nova nauka rodila je i svoj sopstveni
jezik, elegantan struni argon u kome se pominju fraktali i bifurkacije, naiz-
meninosti i periodinosti, previjeno-pekirni difeomorfizmi i glatko-knedlaste
mape. To su novi elementi kretanja, ba kao to su, u tradicionalnoj fizici,
H aos

kvarkovi i gluoni novi elementi materije. Po miljenju nekih fiziara, haos je

nauka o procesu, a ne o stanju; o nastajanju, a ne o bivanju.
Sad kad je nauka poela gledati tako, ona vidi haos praktino u svemu.
Die se dim cigarete kao tanki, glatki mlazi, a onda se razleluja u obilje kri-
vuljica. Zastava praska na vetru. Kapljanje vode iz esm e, koje je bilo ravno-
merilo, postaje nasumino. Haos iskrsava u m eteorologiji, u ponaanju aviona
u letu, automobila koji su zakrili autoput, nafte u cevi naftovoda. Koji god
da je m edijum , ponaanje je usklaeno s istim novootkrivenim zakonima. Svest
0 ovom e utie i na funkcionere osiguravajuih drutava, na astronome kad gle
daju Sunev sistem, na politike teoretiare kad govore o napetostima koje je d
nog dana prsnu i pretvore se u oruani sukob.
H aos, dakle, nadilazi podele izmeu naunih disciplina. Poto je haos na
uka o optoj prirodi sistema, okupio je mislioce iz oblasti koje nekad bejahu
veoma udaljene. petnaest godina imali smo u nauci krizu preterano uske
specijalizacije , rekao je jedan zvaninik amerike Ratne mornarice publici sa
injenoj od matem atiara, biologa, fiziara i doktora medicinskih nauka. Za
hvaljujui haosu, ta kriza je znatno ublaena. Haos, meutim, i nam ee pro
bleme koji se opiru tradicionalnim naunim nainima rada. Sugerie, veoma
snano, da postoje univerzalna pravila ponaanja u stvarima koje su veoma slo
ene. Prvi teoretiari haosa, naunici koji su tu disciplinu i pokrenuli, bili su
po nekim sklonostima slini. Umeli su da sagledaju obrazac, naroito ako se
isti obrazac pojavljuje u vie razmera jednovrem eno. N jima se dopadala nasu-
m inost, ali i kompleksnost; voleli su te zupaste ivice i nagle skokove. Vero-
vatelji u haos - oni sami ponekad kau za sebe da su preobraeni, ili ver-
nici, ili ak evangelisti - nagaaju o determinizmu i slobodnoj volji, o evo
luciji, i o prirodi svesne inteligencije. Imaju oseanje da je dosad u nauci pre-
ovladavala sklonost ka redukcionizm u, ka razlaganju pojava na sastavne delie
1 analizi jednog po jednog delia (kvarka, hromozoma, neurona...), ali da sada,
zahvaljujui ba njihovim naporim a, nailazi jedan novi trend: posmatranje ce-
line.
N ajstrastveniji zastupnici ove nove nauke idu ak toliko daleko da kau
kako e dvadeseti vek da se pamti po samo tri stvari: relativnosti, kvantnoj
m ehanici, i haosu. Haos je , tvrde oni, izrastao u treu veliku revoluciju u pri
rodnim naukama ovoga stolea. I, gle, kao i prve dve revolucije, haos potko
pava temelje njutnovske fizike. Jedan fiziar je to iskazao ovako: Relativnost
je izbrisala njutnovsku iluziju o apsolutnosti prostora i vremena; kvantna fizi
 D ejm s G lajk

ka je sruila njutnovski san o mogunosti da se procesi m erenja kontroliu; a

haos elim inie laplasovsku fantaziju o deterministikoj predvidljivosti. Od ta
tri pojm a, m eutim , jedino se haos odnosi na onu vaseljenu koju mi gledamo
i opipavamo u svakodnevnom ivotu, na stvari u ljudskim razmeram a. Sada je
legitimno da naunici analizuju naa svakodnevna iskustva, realne slike sveta
oko nas. Ve odavno postoji oseanje (ali se ne kae uvek otvoreno) da je te
orijska fizika odlutala daleko od ljudske intuicije o svetu. Niko ne zna da li
e se ispostaviti da je to bila plodna jeres, ili samo jeres. Ali, neki od onih
koji su smatrali da je fizika saterala samu sebe u oak, sad veruju da bi joj
haos mogao pruiti izlaz.
U nutar same fizike, studije haosa izrasle su iz zabaenih, marginalnih obla
sti. Tokom glavnine dvadesetog veka, osnovni tok fizike bilo je istraivanje
atomskih estica; posm atranje tih gradivnih elemenata m aterije, pri sve veim
i veim energijam a, u sve siunijim razmeram a, u sve kraim deliima vre
m ena. Iz estine fizike rodile su se teorije o fundamentalnim silama prirode i
o poreklu kosmosa. Ali, nekim mladim fiziarima nije se dopadao put kojim
je krenula ta najprestinija nauka. Poelo im se initi da je napredovanje spo
ro, da je davanje imena sve novim i novim esticama uzaludan posao, da je
teorija zaguena. U nailasku haosa videli su ansu da se donekle preusmeri i
tava fizika. Jer tom naukom je i predugo dominirala, smatrali su, svetlucava
apstrakcija visokoenergetskih estica i kvantne mehanike.
Kosmolog Stiven Hoking, koji na Univerzitetu K embrid u Engleskoj se-
di za onom katedrom gde je nekada sedeo ser Isak Njutn, govorio je 1980. go
dine o stanju u svojoj oblasti, ali i fizici uopte, u predavanju iji naslov je
bio Da li se nazire kraj teorijske fizike?
Ve znamo fizike zakone koji upravljaju svim onim to doivljavamo u
svakodnevnom ivotu... Fizici slui na ast to to sada samo uz pomo ogrom
nih maina, i uz ogromne trokove, uspevamo da izvedemo opite iji ishod ne
moemo predvideti.
Hoking je znao da razumevanje zakona prirode u term inim a estine fizi
ke ostavlja nereen problem prim ene tih zakona na iole komplikovanije siste
me. Predvidljivost (prediktabilnost) predstavlja jednu stvar u maglenoj komori
gde ti se dve estice sudare posle hvatanja zaleta u suprotnim smerovima kroz
akcelerator. Sasvim je druga stvar kad ima makar i sasvim skromno bure te-
nosti koja se uskomeala; ili vrem enske prilike na planeti Zemlji; ili ljudski
mozak.
H aos 13

Z a Hokingovu fiziku, tu nauku koja ve dugo godina efikasno anje No-

belove nagrade ali i ogromne budetske pare za svoje opite, esto se kae da
je revolucija. Na mahove se ak inilo da je prila na dohvat Svetog grala na
uke, naim e, Velike objedinjene teorije ili 'teorije svega. Nala je trag sveu
kupnog razvoja energije i materije maltene do prvog trena u istoriji ove vase-
ljene. M eutim , da li je revolucija ovo to se radi posle Drugog svetskog ra
ta? Ili je to samo popunjavanje okvira koji nam ostavie Ajntajn, Bor, i dru
gi oci relativnosti i kvantne mehanike? Nema sumnje da su dostignua fizike,
od atomske bombe do tranzistora, izmenila predele dvadesetog veka. Ali, po
lje gledanja estine fizike kao da se suzilo. Ve dve generacije su prole od
onih vrem ena kad je, iz tog polja nauke, poslednji put naila nova teorijska
ideja sposobna da izmeni nain kako nespecijalisti sagledavaju svet.
Ona fizika koju Hoking opisuje mogla bi da kom pletira svoju misiju a da
ne odgovori na neka od najosnovnijih pitanja o prirodi. Kako poinje ivot?
Sta je turbulencija? Nadasve, u jednom svemiru koji je u vlasti entropije, i ko
ji se zbog toga pomie sve vie i vie ka totalnom neredu, kako nastaje red?
U isti mah. stvari iz svakodnevnog iskustva kao to su teni i mehaniki si
stemi poele su da nam izgledaju tako osnovne i obine da smo pretpostavlja
li da su dobro shvaene. A to nisu bile.
Dok revolucija u haosu odmie svojim tokom, najbolji fiziari se vraaju
bez postienosti onim pojavam a koje su ostale u ljudskim razmerama. Ne pro
uavaju vie samo galaksije, nego, poneki put, i oblake. Obavljaju profitabilna
kom pjuterska istraivanja ne samo na krejovima, nego i na mekintoima. V o
dei asopisi objavljuju radove o udnovatoj dinamici lopte koja skakue po
stolu, naporedo s radovim a iz kvantne fizike. Uvidelo se da i najprostiji siste
mi mogu biti izuzetno nepredvidljivi iako u sebi sadre i veoma mnogo reda
- prepletenog velikom koliinom haosa. Bila je potrebna nova vrsta nauke da
bismo poeli da prelazim o zjapeu provaliju izmeu onoga to radi jedna m a
la stvar (jedan molekul vode, jedna elija sranog m iia, jedan neuron) i ono
ga to milioni njih rade.
G ledajte dva m ehuria pene koji teku jedan pokraj drugog na dnu vodo
pada. Sta moete pouzdano rei o tome koliko su udaljeni bili na vrhu? Nita.
Sto se tie standardne fizike, situacija je bila otprilike kao da je Bog lino uzeo
sve te m olekule vode, sakrio ih ispod stola, i promeao. Tradicija je bila da
fiziar, kad vidi kompleksne r e z u lta t a r 'g ^ t kompleksne uzroke. A kad vidi
nasumini (engl, random) odnos iz n p lu on3gkto u jedan sistem ulazi i ono
 D ejm s G lajk

ga to izlazi, on zakljui da e u realistinu teoriju o tome svakako morati da

ugradi i nasum inost, tako to e, sasvim vetaki, dodati um ili greku. M o
derne studije haosa poele su u 1960-im godinama uvianjem (koje je vrlo spo
ro napredovalo) da i sasvim jednostavne matematike jednaine mogu modelo-
vati sisteme koji po svojoj uskomeanosti nimalo ne zaostaju za vodopadom.
Neka m inuciozna promena inputa proizvede, zaas, ogromnu razliku u izlaznom
rezultatu - pojava kojoj dadoe naziv velika osetljivost na poetne uslove.
Kod vremenskih prilika, na prim er, ovo je dobilo napola aljivi naziv efekat
leptira. Ideja je: da jedan leptir koji zamahom krila uskom ea vazduh u Pekin
gu danas, m oe tim e bitno izmeniti olujne sisteme iznad Njujorka kroz mesec
dana.
Kad su istraivai haosa poeli da razmiljaju o genealogiji svoje nove na
uke, nali su m noge intelektualne putanje koje su vodile iz prolosti. Jedna od
tih putanja jasno se izdvajala. Za mlade fiziare i matem atiare koji su ovu re
voluciju predvodili, startna taka bio je upravo efekat leptira.
 1.
EFEKAT LEPTIRA
Fiziari vole da zamiljaju kako je dovoljno rei:
ovo su uslovi, ta e se sledee desiti?

Riard P. Fejnman
 Sunce je sijalo na nebu bez ijednog oblaka. Vetrovi su hujali preko pla
nete Zem lje glatke poput stakla. Nikad da padne no; ni govora o jeseni, niti
zimi. K ia uopte nije padala. Simulirane vremenske prilike u novom rauna
ni Edvarda Lorenca razvijale su se polagano, ali pouzdano, prolazei kroz je d
nu venu suvou letnjeg podneva, kao da se ceo svet pretvorio u K am elot ili
u neku izuzetno uravnjenu verziju june Kalifornije.
Kroz prozor je Lorenc, dabom e, mogao da posmatra stvarne vremenske pri
like: kako izm aglica ranog jutra puzi kroz kam pus (univerzitetsku teritoriju)
M asausetskog instituta za tehnologiju, ili kako niski oblaci, dolazei s A tlan
tika, klize iznad krovova. Ali m agle ni oblaka nikada nije bilo, nimalo, u m o
delu koji je bio ostavljen da funkcionie u Lorencovom kompjuteru. Ta m ai
na zvala se Rojal M ak Bi (Royal M cBee) i bila je pravi estar kablova i va-
kuumskih staklenih cevi; ozbiljno je zakrila Lorencovu kancelariju, proizvodi
la je iznenaujue i nervirajue zvuke, i kvarila se otprilike jednom nedeljno.
Nije im ala ni brzinu, a ni m em oriju, za stvaranje realistine simulacije Zem lji-
ne atmosfere i okeana. Ipak, Lorenc je te 1960. godine uspeo da stvori jedno
kobajagi-vrem e koje je fasciniralo njegove kolege. Svakog minuta m aina je
obeleavala prolazak jednog dana, tako to je ispisivala red cifara preko stra
nice. Ako si znao da ita te ispise (printaute), mogao si videti da preovlada-
vajui zapadni vetar skree nekada ka severu, nekada ka jugu, pa opet ka se-
veru. Digitalni cikloni vrteli su se lagano preko tog idealizovanog globusa.
Kroz fakultet se irila pria o ovome. Meteorolozi su dolazili, a i postdiplom-
ci, okupljali su se i kladili se izmeu sebe koje e sledee vremenske prilike
da se pojave kod Lorenca. Iz nekog razloga, inilo se da se nita ne deava
na identian nain dvaput.
Lorencu su prijale sve te vremenske prilike. (Ali, ne mora svaki istraiva
m eteorologije da bude takav; to nije obaveza.) Njemu se sviala ta promenlji-
 Dejms Glajk

vost. Obrasci koji se u atmosferi pojavljuju, a zatim nestaju; porodice vrtloga

i ciklona; dogaaji koji svi, apsolutno, potuju matem atika pravila, a ipak se
nikad ne ponavljaju. Kad je gledao oblake, Lorencu se inilo da u njim a na
sluuje neku vrstu strukture. Svojevremeno se plaio da e studije m eteorolo
gije biti kao kad uzme deju kutiju s poklopcem i lutkom koja iznenada is
kae pomou opruge, pa onda uzme i rafciger i razmontira je na sastavne
delove. Sad se pitao da li e nauka uopte, ikada, moi da prodre u tu magi
ju. Vrem enske prilike imaju jedan ukus koji se ne moe uhvatiti nabrajanjem
prosenih vrednosti. Najvia dnevna temperatura u mesecu junu u gradu Kem-
bridu u M asausetsu iznosi 23 stepena Celzijusa. Proseni broj kinih dana u
Rijadu u Saudijskoj Arabiji iznosi deset godinje. To su statistike. Ali sutina
je u nainu kako se obrasci u atmosferi menjaju s vrem enom , a Lorenc je na
Rojal Mak Biju uhvatio ba to.
On je bio bog te mainske vaseljene, i mogao je da bira zakone prirode
kako mu se prohte. Posle izvesne koliine vrlo neboanskih pokuaja i pogre
aka. opredelio se za dvanaest zakona. To su bila numerika pravila - jedna-
ine koje su iskazivale odnos izmeu temperature i pritiska, pritiska i brzine
vetra, i tako dalje. Lorencu je bilo jasno da stavlja u pogon njutnovske zako
ne, naime, alate koji dolikuju jednom e asovniaru-boanstvu sposobnom da
stvori svet a zatim da ga pusti da, tako stvoren, dalje funkcionie itavu ve-
nost. Zahvaljujui determinizmu fizikih zakona, dalje intervencije bile bi ne
potrebne. Oni koji su pravili takve modele bili su vrlo vrsto uvereni da za
koni kretanja daju matem atiki most, apsoltno pouzdan, od prolosti ka bu
dunosti. Ako razume te zakone, razume i vaseljenu. To je bila filozofija iza
modelovanja vremenskih prilika na raunam.
Ako su filozofi osamnaestog veka zaista zamiljali da je njihov Tvorac je
dan dobronam em i ne-intervencionista, zadovoljan da ostaje iza kulisa, mogli su
lako imati u vidu nekog kao to je Lorenc. Jer on je bio, meu m eteorolozi
ma, udna ptica. Imao je izbrazdano lice Jenkija seljaka, i blistave oi koje su
stvarale utisak smeha i kad se nije smejao. Retko kad je govorio o sebi i svom
radu; ali je esto sluao. esto mu se deavalo da se izgubi u svetovima ne
kih svojih kalkulacija ili sanjarija u koje njegove kolege nisu uspevale da pro
dru. Njegovi najblii prijatelji kau da je Lorenc provodio dobar deo svog vre
mena 'izgubljen u svem iru, negde daleko.
Kao deak, voleo je da prati atmosferske prilike; pomno je beleio najvi
e i najnie temperature na maks-m in term ometru koji je bio okaen ispred ku
Haos 19

e njegovih roditelja u Zapadnom Hartfordu u amerikoj saveznoj dravi Ko-

nektikat. Ali mnogo vie vremena provodio je u kui, igrajui se s knjigama
m atem atikih zagonetki. Ponekad su on i njegov otac reavali zagonetke zajed
no. Jednom su naili na izuzetno teak problem za koji se pokazalo da je ne-
reiv. To je neprihvatljivo , rekao mu je otac, uvek moe pokuati da rei
problem m akar tako to e dokazati da je nereiv. Lorencu se ovo dopalo;
oduvek mu se dopadala istota matem atike. Kad je diplom irao na koledu Dar
mut, godine 1938, smatrao je da e njegov ivotni poziv biti matem atika. Me
utim , um eala se jedna spoljanja okolnost, Drugi svetski rat. Uputie Loren
ca da predvia kakvo e vreme biti, za potrebe ratnog vazduhoplovstva. Posle
rata odlui on da ostane u meteorologiji, ali da istrauje njenu teoriju, da po
gura matem atiku toga malice dalje. Prouo se objavljujui radove o klasinim
problem im a, na primer o optoj cirkulaciji atmosfere. U meuvremenu je na
stavio da razm ilja o predvianju vremena.
Po miljenju veine ozbiljnih meteorologa, ta disciplina bila je, ipak, ne
to m anje od nauke. Bilo je to neto to rade tehniari, i to odokativno, ot
prilike, po nekom oseaju ili intuiciji. Gledaju instrumente, gledaju oblake, pa
kau kakvo e vreme biti sutra. U sutini: nagaaju. U naunim centrima kao
to je M IT, meteorologija se radije bavila onim problem im a koji imaju ree-
rija. Lorenc je razum eo m uljavost predvianja vremena jednako kao i sve nje
gove kolege, jer, lino se bavio tim e, i to za dobrobit ratnih pilota; ali, imao
je i jedno dodatno interesovanje za taj problem - matematiko.
M eteorolozi ne samo to su s prezirom gledali na posao vremenske prog
noze, nego su, kao i gotovo svi ozbiljni naunici onog vremena, oseali nepo-
verenje prema raunarima. Ti kalkulatori, malo ojaani - ma, otkud bi to m o
gao biti alat za naunika-teoretiara. Prema tome, numeriko predvianje vre
mena bilo je neto kao neeljeno dete. A ipak. as je bio pravi. Dva stolea
je vremenska prognoza ekala na pojavu maine koja e moi da ponavlja h i
ljade kalkulacija iznova i iznova, sirovom snagom. Samo kom pjuter je mogao
realizovati neku stvarnu korist iz Njutnovog obeanja da e se svet uvek ras-
klapati tano po determ inistikim putanjam a, vezan pravilima kao to su pla
nete vezane pravilim a, predskaziv poput plim a ili pom raenja (eklipsi) Sunca i
M eseca. U teoriji, kom pjuter je mogao omoguiti meteorolozima da urade isto
ono to su astronomi odavno postigli olovkom i kliznim iber-lenjirom za iz
raunavanje: da iskalkuliu tanu budunost svog sveta, na osnovu poetnih
uslova i fizikih zakona koji upravljaju daljom evolucijom. Jednaine koje opi
 D ejms Glajk

suju kretanje vazduha i vode bile su jednako dobro poznate kao one koje opi
suju kretanje planeta. Astronomi nisu dostigli savrenstvo, niti e ga ikad do
stii, ne u jednom Sunevom sistemu na koji stalno deluju vune sile gravita
cije devet planeta, nekoliko desetina prirodnih satelita, i hiljada asteroida; ali,
izraunavanja planetarnih putanja tako su tana da je narod zaboravio da su i
to, u sutini, prognoze. Kad astronom kae: Halejeva kom eta ima da se vra
ti kroz sedam deset est godina! - to zvui kao fakt, ne kao proroanstvo. D e
term inistiko numeriko predvianje daje tane prognoze kretanja svemirskih
letelica i projektila. Zato ne i vetrova i oblaka?
Vremenske prilike jesu ogromno kom plikovanije, ali su podvrgnute istim
zakonima. M oda bi dovoljno jak kom pjuter mogao da bude ona vrhovna in
teligencija koju je zamislio Laplas, filozof-m atem atiar iz osamnaestog veka
koji je njutnovsku groznicu iskazao izuzetno dobro: Takva inteligencija , pi
sao je Laplas, obuhvatila bi jednom istom formulom kretanja najveih tela u
vasioni. i kretanja najlakih atoma; za nju, nita ne bi bilo neizvesno, pa bi se
pred njenim oima pojavila i budunost, i prolost. U ovim naim vrem eni
ma, u danim a A jntajnovog relativiteta i Hajzenbergove neizvesnosti, Laplas iz
gleda m altene kao komedija, s tim svojim optimizmom; ali, veliki deo m oder
ne nauke jurio je a juri i danas ipak za njegovim, Laplasovim , snom. Im pli
citno, misija mnogih naunika dvadesetog veka - biologa, neurologa, ekonom i
sta - ostaje upravo ta: da svoj kosmos razlome na najsitnije kom adie koji e
se ponaati tano po naunim zakonima. U svim tim naukam a na snazi je ne
ka vrsta njutnovskog determinizma. Oci modernog raunarstva oduvek su im a
li Laplasa na umu, a istorija raunarstva i istorija prognoziranja prepletene su
jo od dana kad je Don fon Nojm an konstruisao svoje prve maine u Institu
tu za napredne studije u Prinstonu, u saveznoj dravi Nju D ersi, u 1950-im
godinama. Fon Nojman je uviao da bi vremenska prognoza bila idealan za
datak za kompjuter.
U vek je postojao i jedan mali kom prom is, tako malen da su aktivni nau
nici obino zaboravljali da je on tu i da vreba iz nekog prikrajka njihove fi
lozofije kao neplaeni raun. M erenje nikad ne moe biti perfektno. Naunici
koji mariraju u Njutnovoj koloni zapravo mau jednom drugom zastavom , ko
ja kae: ako steknemo priblino (aproksimativno) znanje o poetnim uslovima
u jednom sistem u, i ako razumemo zakone prirode, moi emo da izraunamo
priblino budue stanje tog sistema. Ova pretpostavka lei u filozofskom srcu
Haos

nauke. K ao to je jedan teoretiar voleo da govori svojim studentima: Bazi

na ideja nauke Zapada sastoji se u tome da ne mora uzeti u obzir pad je d
nog lista s drveta na nekoj planeti u nekoj drugoj galaksiji ako eli da obja
sni kretanje kugle na bilijarskom stolu negde na Zemlji. Veoma male uticaje
moemo zanem ariti. Postoji odreena konvergencija u nainu kako stvari funk-
cioniu, a uticaji koji su proizvoljno maleni ne mogu se naduvati da daju pro
izvoljno velike efekte. Klasina je stvar da ova vera u konvergenciju i aprok
simaciju daje dobre rezultate: ona radi. M ajuna greka u utvrivanju pozicije
Halejeve komete 1910. godine dala bi samo majunu greku u predvianju ka
da e se ta kom eta pojaviti godine 1986; tavie, ta greka bi ostajala uvek
m ajuna, jo milionima godina. Kompjuteri se oslanjaju na istu pretpostavku
kad navode svemirske letelice: priblino taan input daje priblino taan rezul
tat. I ekonom ske prognoze oslanjaju se na ovu pretpostavku, iako je njihov
uspeh manje oigledan. Zato su i pioniri globalnih vremenskih prognoza kre
nuli na isti- nain.
Lorenc je, svojim prim itivnim kompjuterom, redukovao vremenske prilike
na neto to je njihov skelet, totalno ogoljen. Pa ipak, iz reda u red teksta, is-
printani rezultati ponaali su se na prepoznatljivo zemaljski nain. Odgovarali
su njegovim dragim intuicijam a o vremenskim prilikam a, njegovom oseanju
da se atmosfera ponavlja, da pokazuje sline obrasce u poveanju i snienju
pritiska, u zaokretanju vetrova ka jugu ili ka severu. Lorenc je otkrio da kad
jedna linija izgura od visokog do niskog bez ikakve grbine, odmah iza toga
dolaze dve uzastopne velike grbine, i rekao je: Eto, ovu vrstu pravila bi pred-
via vremena mogao iskoristiti. Ali ponavljanja nikada nisu bila sasvim ta-
na. Postojao je obrazac, s naruavanjima. Uredni nered.
D a bi njegovi obrasci bili lake vidljivi, Lorenc je stvorio jednu prim itiv
nu vrstu grafike. Umesto da printa uobiajene linije cifara, naredio je maini
da ostavlja izvestan broj praznih mesta a posle toga da kuca malo slovo a.
Opredeljivao se za jednu od varijabilnih vrednosti, na primer za pravac kreta
nja vazdune struje. Slova a poinjala su pclako da mariraju preko hartije, u
talasavim linijam a, pravei duge serije brda i dolina koje su predstavljale ka
ko vetar (koji nastavlja, u osnovi, da duva sa zapada) skree ka severu ili ka
jugu preko kontinenta. Urednost ovog procesa, nain kako su se prepoznatlji
vi ciklusi ponavljali opet i opet ali nikada dvaput na potpuno isti nain, im a
li su neku hipnotiku fascinantnost. Sistem kao da je lagano otkrivao svoje taj
ne oku predviaa vremena.
22 D iejm s Glajk

Jednog dana, u zimu 1961, elei da jednu sekvencu pregleda pomnije, Lo

renc se opredelio za preicu. Umesto da pone itav proces jo jednom iz po
etka, poeo je od sredine. Naim e, dao je maini poetne uslove tako to je
otkucao brojeve iz jednog ranijeg printauta. Onda je otiao niz hodnik da se
skloni od klopotanja i da na miru popije kafu. Kad se vratio, jedan sat kasni
je, video je neto neoekivano, ime je bilo zasaeno seme jedne nove nauke.
Ovaj novi ispis trebalo je da bude identina kopija starog. Lorenc je svo
jeruno otkucao svaku pojedinu brojku. Program nije bio niukoliko izmenjen.
Pa ipak, zurei zapanjeno u novu krivulju, Lorenc je video da su vremenske
prilike odstupile od onih ranijih tako brzo da je, u roku od samo 'nekoliko me-
seci, svaka slinost nestala. Gledao je prvi niz podataka, pa drugi. Razlika je
bila kao da je izvukao, murei, iz eira, dva lista bez ikakve meusobne
veze. N jegova prva misao bila je: eto, pregore jo jedna trioda!
O nda je pred njegovim oima zablistala istina. Ne, nije bilo nikakvog kva
ra u maini. K rivica je bila u njemu, u nainu kako je kucao. U memoriji kom
pjutera bilo je sauvano poetno stanje sa est decimalnih mesta: 0,506127. Lo
renc je mislio da malo utedi na prostoru pa je otkucao samo tri: 0,506. Uneo
je u raunar zaokrugljeni broj, smatrajui da je tako mala razlika - manje od
jednog hiljaditog dela tane vrenosti - nevana.
Pretpostavka razumna, zaista. Ako satelit koji posm atra vremenske prilike
nad okeanom oita temperaturu tano do jednog hiljaditog dela stepena Celzi-
jusa, operatori tog satelita smatraju da su imali sree. Lorencov Roja! Mak Bi
radio je sasvim po klasinom programu. Jednaine su bile u svemu potpuno
deterministike; itav sistem je bio takav. Kad god je u kompjuter uitan ap
solutno isti skup poetnih uslova, poinjale su se stvarati krivulje zaista apso
lutno iste. Pa onda je logino pomisliti da ako unese samo malice drugaije
poetne uslove, treba da dobije malice drugaije krivulje. Jedna mala num e
rika greka je kao jedan mali dah vetria; dunulo, pa nita. Valjda se m noga
m alena kolebanja povetarca m eusobno ponite, ili se naprosto rasplinu, bez
ikakvog uticaja na vane, krupne elemente vremenskih prilika. Pa ipak, u tom
Lorencovom sistemu jednaina, pokazalo se da vrlo male greke imaju ogrom
ne, porazne posledice.
Odluio je da temeljitije istrai kako e se razilaziti vremenske prilike ako
u poetnim uslovim a bude, nam erno, stvarana maltene identina situacija. Pre
kopirao je na paus-papir jednu od tih krivulja i poloio je preko druge. U po
etku sve isto. Zatim jedna linija poinje da kasni, da se samo malo, minimal-
Haos 23

Kako se razlikuju dva uzorka vremenskih prilika. Od gotovo iste poetne take, kom
pjuter Edvarda Lorenca doao je do dva uzorka vremenskih prilika koji su postepeno
postajali sve razliitiji, tako da je na kraju svaka slinost izmeu njih nestala. (Iz
Lorencovih ispisa 1961. godine.)

no vue za drugom. Ve kod sledee velike grbine, jasno se videlo da nisu

vie u istoj fazi. Kod tree ili etvrte grbine nestajala je svaka slinost.
Bila je to samo jedna klim atava linija iz jednog trapavo skrpljenog rau-
nara. Lorenc je mogao pretpostaviti da neto nije u redu s mainom ili s nje
govim m atem atikim modelom - verovatno je trebalo da to pretpostavi. Nije
to bila situacija kao da je spojio natrijum i hlor i dobio zlato. Ali, raspolau-
i m atem atikom intuicijom koju e njegove kolege poeti da nasluuju tek
mnogo kasnije, Lorenc se trgao: neto je u filozofskom smislu ispalo iz zglo
ba. A praktini znaaj mogao je biti zapanjujue veliki. Iako su njegove jed-
naine bile samo gruba parodija stvarnih vremenskih prilika na planeti Zem lji,
Lorenc je imao vere u njih da one hvataju sutinu funkcionisanja prave atm os
fere. I ve tog, prvog dana zakljuio je da za dugorone vremenske prognoze
nema nikakve nade, da su snovi o tome osueni na krah.
K asnije je Lorenc priao: Mi s dugoronim prognoziranjem vremena io
nako nikada nismo imali uspeha, ali sad se* naao i izgovor za neuspeh. M i
slim da je jedan od razloga to su ljudi mislili da se vreme moe predvideti
za mnogo dana unapred bio taj to postoje, uistinu, fizike pojave kod kojih
 Dejms Glajk

je moguno izvrsno predvianje, kao to su pomraenja, gde je dinamika Sun

ca, M eseca i Zem lje prilino komplikovana, kao i predvianja okeanskih pli
ma. Ja o predskazivanju plim e nikada nisam razmiljao kao o prognozi, sm a
trao sam da su to naprosto saoptavanja injenica, ali, dabom e - vi i tu prog
nozirate. Plime su zapravo jednako sloene kao atmosfera. U obe te stvari im a
te periodine komponente: moete predvideti da e sledee leto biti toplije ne
go ova zim a sada. Ali kad su vremenske prilike u pitanju, svi mi ve unapred
znamo to, i raunam o na to. Kod plim a, nas interesuje samo ono predvidljivo,
a nepredvidljivi deo je malen, osim ako naie oluja.
Prosean ovek, videi da mi moemo predskazati plim e i oseke i neko
liko meseci unapred sasvim dobro, kae: pa, zato ne moete to i s atmosfe
rom , to je takoe fluidni sistem samo neto drukiji, zakoni su mu otprilike
podjednako sloeni. Ali ja sam uvideo da e svaki fiziki sistem koji se pona
a neperiodino biti nepredvidljiv.
Pedesete i ezdesete godine dvadesetog veka bile su godine nestvarnog op
tim izm a u pogledu predskazivanja vremena. U novinama i asopisim a bilo je
puno nadanja da e nauka o vremenskim prilikama postii krupne uspehe, ne
samo u prognoziranju nego i u modifikovanju i kontroli sanju. Dve tehnologije
su sazrevale naporedno, vetaki satelit i kompjuter. Bio je pokrenut jedan glo
balni program da ih iskoristi naporedno; zvao se Globalni program atm osfer
skih istraivanja. Ideja je bila da ljudsko drutvo ne treba veno da ostane na
milosti i nem ilosti vremenskih kom eanja, veita rtva, nego da treba da ovla
da vrem enom , da postane gospodar. Geodezijske kupole izgradie se iznad ku
kuruznih polja. Aeroplani e krstariti kroz oblake da ih zasejavaju kristaliima.
Naunici e umeti da izazovu kiu, ali i da je zaustave.
Intelektualni otac ovih popularnih nadanja bio je Fon N ojm an, koji je svoj
prvi kom pjuter sagradio upravo s tom namerom, koja je ukljuivala i kontrolu
vremena. Fon Nojman se okruivao meteorolozima; drao je zapanjujua pre
davanja, upuena irem krugu fiziara, o svojim planovima. Imao je konkret
ne matem atike razloge za toliki optim izam. On je, naim e, shvatao da kompli-
kovani dinamiki sistem moe imati take nestabilnosti - kritine take, na ko
jim a je dovoljno gurnuti samo malo pa izazvati krupne posledice, kao kad na
vrhu brda miruje lopta u ravnotei. Imajui pored sebe ukljuen kom pjuter, Fon
Nojman je zamiljao da e naunici moi da izraunaju jednaine kretanja flu
ida za nekoliko sledeih dana. Onda bi neki centralni kom itet m eteorologa po
slao avijaciju da izbaci dimnu zavesu ili da zaspe oblake kristaliim a da bi vre
Haos

menske prilike bile unute samo malo u eljenom pravcu. Ali Fon Nojman je
prevideo m ogunost haosa, u kome nestabilnost postoji na svakoj taki.
Poetkom osamdesetih godina, ve je postojala ogromna i skupa birokrati-
ja posveena sprovoenju Fon Nojmanove misije, ili bar onog njenog dela ko
ji se odnosio na prognoze. Najbolji ameriki prognozeri vremena operisali su
iz jedne neukraene kockaste zgrade u M erilendu, u jednom predgrau blizu
autoputa za V aington, a na krovu su imali pravo pijunsko gnezdo radara i
radio antena. Na njihovom superkompjuteru bio je ukljuen jedan model koji
je s Lorencovim modelom imao samo sutinske duhovne slinosti. Dok je Ro-
jal M ak Bi mogao da izvede, u jednoj sekundi, samo ezdeset operacija m no
enja. njihov K ontol-dejta-kiber 205 merio je svoju brzinu m egaflopsim a, a to
znai milionima operacija (sa pominom decimalnom takom) u sekundi. Lo
renc je bio zadovoljan s dvanaest jednaina, a ovaj globalni model se oslanjao
na nekih 500.000 jednaina koje su bile povezane u sisteme. Taj model je raz-
umeo na koji nain vlaga unosi toplotu u atmosferski sistem, i iznosi je, pri
likom kondenzacije i isparavanja. Digitalni vetrovi bili su oblikovani digitalnim
planinskim lancima. Podaci su pristizali iz sata u sat, iz svih nacija na plane
ti Zem lji, iz aviona i satelita i s brodova. Ovaj Nacionalni meteoroloki cen
tar bio je, po tanosti prognoza, na drugom mestu u svetu.
Na prvom mestu bio je, meutim, Evropski centar za srednjorone m eteo
roloke prognoze, koji se nalazio u fakultetskom gradiu Reding u Engleskoj,
nekih sat vremena vonje od Londona. Njegova skromna zgrada u senci drve
a bila je u tipinom stilu Ujedinjenih nacija, moderna arhitektonska kom bina
cija cigle i stakla, ukraena poklonim a iz mnogih zemalja. Sazidana je na vr
huncu oduevljenja za sveevropsko Zajedniko trite, kada je veina nacija za
padne Evrope odluila da objedini svoje talente i resurse u cilju dobijanja to
boljih vremenskih prognoza. Evropljani su svoje uspehe pripisivali osoblju, ko
je su inili mlai ljudi koji su tu dolazili privremeno, na principu rotacije; ni
je to bila dravna ustanova sa stalno zaposlenima. Ali, imali su i jedan super-
kom pjuter tipa krej, koji je, nekako, uvek bio za jedan model ispred onog u
Americi.
Prognoziranje vremena bilo je poetak, nikako krajnji domaaj, upotrebe
kompjutera za m odelovanje kompleksnih sistema. Te iste tehnike posluile su
naunicim a u mnogim prirodnim i drutvenim naukama, koji su se nadali da
e nainiti dobre prognoze o svemu i svaemu, od proticanja manjih koliina
fluida koje je od interesa za konstruktore propelera, pa sve do proticanja
26 Dejms Glajk

ogromnih koliina novca, to je od interesa za ekonom iste. Zaista je u sedam

desetim i osam desetim godinam a ekonomsko predskazivanje pomou kom pju
tera imalo slinost s globalnim meteorolokim prognozama. Modeli su mleve-
n i kroz zam rene, donekle proizvoljne mree jednaina, a cilj je bio da se iz-
mereno poetno stanje - atmosferskog pritiska, ili ponude na tritu novca -
pretvori u sim ulaciju buduih trendova. Ako model uradi neto to je toliko bi
zarno da se ne moe malo zam uriti (ako potopi Saharu bujicam a vode, ili
ako prikae trostruko vee kam ate), programeri urade reviziju jednaina, pode
se ih, i na taj nain postignu da se kao rezultat dobije neto to se, ipak, m o
e stvarno oekivati. U praksi se pokazalo da su ekonom ski modeli oajno sle-
pi za ono to budunost stvarno donosi; ali, mnogi ljudi su se ponaali kao da
tim prognozama veruju, iako im to nije bilo pam etno. Predskazivanja ekonom
skog porasta ili zaposlenosti, davana su ak s dva ili tri decimalna mesta, s
im plikacijom da je postignuta tolika preciznost. Vlade i finansijske institucije
plaale su za takve prognoze, a zatim po njima i postupale, moda zato to ih
je neka potreba nagonila, ili zato to niko nije znao ta bi se pametnije moglo
initi. Ali, valjda im je bilo jasno da varijabilni faktori kao to je 'optim izam
potroaa ne mogu tako lepo da se izmere kao 'vlanost vazduha, i da jo
niko nije napisao savrenu diferencijalnu jednainu za kretanja u politici i mo
di. Ali, svakako im je bilo vrlo slabo poznato, ili sasvim nepoznato, koliko je
osetljiva i krhka stvar i sam proces modelovania nekog toka na raunaru, ak
i ako su podaci razumno pouzdani a zakoni isto fiziki, kao kod prognoze
vremena.
Kompjutersko modelovanje uistinu je preobrazilo meteorologiju iz umetno-
sti u nauku. Procene pomenutog Evropskog m eteo-centra govorile su da se u
svetu svake godine postiu m ilijarde dolara utede zahvaljujui vremenskim
prognozama koje su, statistiki gledano, zaista bile bolje nego nita. A li, ipak,
i najbolje vremenske prognoze na svetu vaile su samo za naredna dva-tri da
na; za dalje od toga, bile su spekulativne, a za periode udaljenije od est ili
sedam dana bile su bezvredne.
Razlog tome bio je efekat leptira. Za manje uzorke vremenskih prilika (a
globalnom meteorologu jedna oluja ili meava u nekoj zemlji jeste mala) sva
ka prognoza brzo poinje da se kvari. Greke i neizvesnosti se umnogostrua-
vaju, i zaas projure uvis, kroz lanac svakojakih turbulencija, od jednog kovi-
tlanja olujnog vetra do kontinentalnog vrtloga koji se samo iz satelita moe vi-
deti.
Haos

M oderni meteo-modeli operiu mreom taaka koje se nalaze na m eusob

nim rastojanjim a od po stotinak kilometara; ali, ipak, neki poetni podaci m o
raju se uzimati i istim nagaanjem, jer ni zemaljske baze a ni meteo-sateliti
ne mogu da vide ba sve i ba svuda. Ali, pretpostavim o da bi planeta Zem lja
mogla biti ba cela pokrivena meteorolokim senzorim a tako gusto da rastoja-
nje izmeu njih nigde ne bude vee od trideset centim etara, i da se oni u istim
takvim razm acim a (na svakih 30 cm) diu i jedan iznad drugog... sve do vr
ha atmosfere. Pretpostavimo da svaki od tih senzora daje savreno tana oi
tavanja toplote, pritiska, vlanosti, i bilo koje druge merljive vrednosti koju m e
teorolozi poele. Tano u podne, jedan beskonano moan raunar uzme sve
te podatke i izrauna ta e se na svakoj taki dogoditi u 12.01, ta u 12.02,
ta e biti u 12.03...
Pa ipak nee moi da predvidi da li e u Prinstonu u Nju Dersiju biti
sunce ili kia nekog odreenog dana kroz mesec dana. U podne, ti razmaci iz
meu senzora prikrie mnoge fluktuacije o kojim a kom pjuter nee moi nita
da sazna, mnoga majuna odstupanja od proeka. Ve u 12.01, te fluktuacije
stvorie m ilijarde malenih greaka, udaljenih samo po jednu stopu. Uskoro e
atm osfera odstupiti od date prognoze u razmerama metarskim, i desetmetar-
skim, pa mnogo veim, i zatim e greke da se razmahnu irom globusa.
Sve ovo je protivno intuiciji ak i iskusnih meteorologa. Jedan od najsta
rijih Lorencovih prijatelja bio je Robert Vajt, njegov kolega u m eteo-poslu na
M IT-u, koji je kasnije dospeo na elo Nacionalne adm inistracije za okeane i
atmosferu. Lorenc mu je priao o efektu leptira i njegovim posledicama na du
gorono prognoziranje. V ajt je odgovorio fon-nojmanovski: , kakve prog
noze. Treba kontrolisati vreme. I on je mislio da malene m odifikacije, koje
su sasvim u okvirim a ljudskih moi, mogu izazvati eljene promene u velikim
razmerama.
Lorenc je to sagledavao drukije. Da, mi moemo menjati vremenske pri
like. M oemo postii da astm osfera uini neto to inae ne bi. Ali, ako to
uradimo, onda nikad neem o znati ta je to to bi inae, bez nae intervenci
je, bilo. To je kao kad ve dobro promeani pil karata presee jo jednom .
Zna da e zbog toga tvoja srea biti drugaija, ali ne zna da li si sebi nai
nio uslugu ili tetu.

Lorencovo otkrie bilo je srean sticaj okolnosti, jo jedan u dugom nizu

koji se prua unazad do A rhimeda i njegove kade. Samo, Lorenc nije bio od
28 D ejm s Glajk

onih koji bi povikali Eureka! Sreno sluajno otkrovenje odvelo ga je do me-

sta gde je Lorenc ve odavno, jo od sam og poetka, bio. I zato je bio pripra
van da iskoristi svoje otkrie tako to e razraditi ta ono znai za nauno raz-
um evanje toka (proticanja) u svakovrsnim fluidima.
D a je ostao na efektu leptira, koji je slika poraza predvidljivosti i pobede
iste nasum inosti, Lorenc bi bio naprosto ovek koji je doneo jednu veoma
lou vest i nita vie. A li, Lorenc je video da je u njegov model atmosferskih
prilika usaeno jo neto, a ne samo nasum inost. Video je jednu finu geom e
trijsku strukturu, video je poredak m askiran u nasuminost. Jer Lorenc je bio
m atem atiar preobuen u odeu m eteorologa; sad je poeo voditi dvostruki i
vot. Pisao je strune radove koji su bili ista meteorologija. Ali, takoe je pi
sao i strune radove koji su bili ista m atem atika, ali s predgovorom u kome
se pojavljivalo neto malo prie o m eteorologiji, i to takve koja navodi na m al
ice pogrean trag. Posle izvesnog vrem ena prestao je da pie predgovore, ma
kakve, za svoje strune radove.
Posveivao je svoju panju sve vie i vie matematici onih sistem a koji
nikada ne pronalaze stabilno stanje i koji se uvek ponavljaju m altene tano ali
nikada sasvim tano. Svako je znao da su vremenske prilike jedan takav si
stem - aperiodian. Priroda je prepuna i drugih takvih: ivotinjskih populacija
koje se poveavaju pa smanjuju u m altene pravilnim ciklusim a, epidem ija to
napadaju pa se povlae po nekim svojim vremenskim 'rasporedim a koji nas
nerviraju zato to ih maltene m oemo predvideti. Ako bi vremenske prilike sa
mo jednom dospele u apsolutno isto stanje kao nekad ranije, da ba svaki ve-
tri i oblaak bude isti, onda bi vrem e, moda nastavilo veito da se ponavlja,
pa bi problem meteo-prognoza postao trivijalno lak.
Lorenc je video da mora postojati neka veza izmeu nesklonosti vremena
da se ponavlja tano i nesposobnosti prognozera da ga prognoziraju - veza iz
meu aperiodinosti i neprediktabilnosti. Nije bilo lako nai jednostavne jed-
naine koje bi proizvele tano tu aperiodinost za kojom je on tragao. U pr
vim pokuajim a, kom pjuter je imao sklonost da zarobi sebe u cikluse savre
no repetitivne. Zato je Lorenc probao sa svakojakim malim kom plikacijam a, a
uspeh je konano postigao kad je uneo i jednu jednainu koja je varirala ko
liine zagrevanja od istoka prem a zapadu, u skladu s razlikam a koje u stvar
nom svetu postoje izmeu naina kako Sunce zagreva, na primer, istonu oba
lu Severne Amerike i kako zagreva Atlantik. Repetitivnost je nestala.
Haos

Efekat leptira nije bio sluajnost; on je bio potreban. Pretpostavimo da m a

li poremeaji ostanu mali, i da nikad ne krenu nagore kroz sistem, da nikad
ne poprim aju vee razm ere, rezonovao je Lorenc. U tom sluaju, im bi vre
menske prilike dospele u neku znatnu blizinu nekog ranijeg stanja, dalji njihov
razvoj ponavljao bi se, i pri tome bi se ispoljila znatna slinost s ranijim ta
kvim ciklusim a. Imali bismo mogunost da predskaem o vreme otprilike ono
liko precizno koliko nam je , za praktine svrhe, i potrebno - pa bi ta oblast
jednog dana postala neinteresantna. Da bi postojao bogati repertoar stvarnog
zemaljskog vremena, njegov divni m ultiplicitet, ta bism o bolje mogli poele-
ti nego efekat leptira.
Efekat leptira dobio je svoje tehniko ime: osetljiva zavisnost od inicijal
nih uslova. A takva velika zavisnost nije bila sasvim nova ideja. Imala je me-
sto u engleskom folkloru srednjeg veka:

Zbog nedostatka jednog eksera, otpala je potkovica,

zbog nedostatka potkovice, izgubljen je konj,
zbog gubitka konja, izgubljen je i jaha,
zbog nedostatka tog jahaa, izgubljena je bitka,
zbog te izgubljene bitke pala je kraljevina!

U nauci, kao i u ivotu, dobro je poznato da u lancu dogaaja moe po

stojati neka krizna taka koja bi mogla uveliati male promene. Ali haos zna
i da takve take postoje svuda. One su sveprisutne. U sistemima kao to su
atmosferske prilike, osetljiva zavisnost od inicijalnih uslova neizbena je posle-
dica naina kako se male i velike razmere prepliu.
Ono to je kod Lorencovih kolega izazvalo naroito zaprepaenje bila je
injenica da je on uspeno imitirao i aperiodinost i osetljivu zavisnost od ini
cijalnih uslova u atmosferi pomou jednog sistema koji je bio kao deja igra
ka: izuzetno jednostavan, samo dvanaest jednaina. Ali tih dvanaest su bile sta
vljene u pogon, izraunavanje po njima se obavljalo ponovo i ponovo, s neu
moljivom m ehanikom efikasnou. Pitali su se: kako je mogue da takvo bo
gatstvo, takva nepredvidljivost - takav haos - izrastu iz jednog prostog deter
ministikog sistema?
Lorenc je ostavio vrem enske prilike po strani, i potraio jo jednostavnije
naine da proizvede ovo kom pleksno ponaanje. Otkrio je da se to moe po
stii pomou sistema sa samo tri jednaine. Te tri bile su nelinearne, a to zna
i da su iskazivale odnose koji nisu strogo proporcionalni. Linearni odnosi m o
 Dejms Glajk

gu se nacrtati u koordinatnom sistemu tako to emo uzeti lenjir i povui je d

nu pravu liniju. Lako je razmiljati o linearnom sistemu: to vie neeg, to vi
e i neeg drugog. Sto vie, to veselije.'4 Linearne jednaine lako se reava-
ju , pa su iz tog razloga zgodne za udbenike. Linearni sistemi imaju i jednu
vanu modularnu vrlinu: moe da ih rastavi na delove, pa opet sastavi - svi
delovi e se uklopiti savreno.
N elinearni sistemi, generalno govorei, ne mogu da se ree i ne mogu se
sabirati. U fluidnim sistemima i u mehanikim sistemima, nelinerani termini
najee su ba oni koje ljudi ele da izostave da bi dobro i jednostavno raz-
umeli ta se tu deava. Trenje, na primer. Razmislite o hokeju na ledu. Bez
trenja, dovoljna je jedna prosta linearna jednaina da iskaemo koliko je ener
gije potrebno da bi se pak ubrzao do neke odreene brzine. Ali trenje posto
ji, i zato taj odnos postaje komplikovan; jer, dok hokejaki pak klizi po povr
ini leda, trenje nije uvek isto, nego zavisi od brzine paka u tom trenutku. N e
linearnost znai da samim inom igranja nastaju izvesne promene u pravilim a
igre. Ne m oete pripisati trenju neku odreenu vrednost, je r trenje paka o led
zavisi od brzine. Ali, i brzina zavisi od trenja. Ta 'zavrnuta meuzavisnost
znai da je teko izraunati nelinearne procese, ali, ona zato i stvara bogate vr
ste ponaanja koje u linearnim sistemima ne mogu nastati. U dinamici fluida,
sve se svodi na jednu jednainu, koja je stvarno kanon u ovoj oblasti, a to je
N avier-Stouksova jednaina. Ona je pravo udo saetosti, a uspostavlja relaci
ju izmeu brzine fluida, pritiska, gustine i viskoznosti; ali, ona je (hteli mi to
ili ne, desilo se tako) nelinearna. Zato se esto dogaa da je nama nem ogue
da ba tano ustanovimo prirodu tih odnosa. Analizovati ponaanje jedne neli
nearne jednaine, kao to je N avier-Stouksova, to vam je kao da hodate kroz
lavirint iji se zidovi pri svakom vaem koraku premetaju u neke druge ras
porede. Kao to je sam Fon Nojman rekao: Karakter jednaine... m enja se
istovremeno u svim njenim relevantnim aspektima: menjaju se i red i stepen.
Otud moram o oekivati veoma velike matematike tekoe.44 Ovaj svet bio bi
drugaije m esto, a nauci haos ne bi bio potreban, samo kad bi N avier-Stouk
sova jednaina mogla da se otarasi tog dem ona nelinearnosti.
Jedna odreena vrsta fluidnog kretanja inspirisala je Lorenca da saini te
tri jednaine: uzdizanje toplog gasa ili tople tenosti, poznato kao konvekcija.
U atmosferi, konvekcija kom ea vazduh koji prima toplotu od zem ljita upee-
nog suncem; konvekciona talasanja uzdiu se kao treperavi duhovi iznad vre
log asfalta ili radijatora. Lorenc je podjednako zadovoljno priao i o konvek-
Haos

ciji u olji vrue kafe. Po njegovim recima, taj proces u kafi je samo jedan od
nebrojenih hidrodinamikih procesa (u naoj vasioni) ije budue ponaanje
moemo poeleti da predvidimo. Kako izraunati kojom brzinom e se hladiti
oljica kafe? Ako je kafa samo mlaka, to malo toplote e otii iz nje proce
som razilaenja i rasipanja na sve strane (disipacijom) bez ikakvog hidroina-
mikog kretanja. Kafa e ostati u postojanom stanju (engl, steady state). Ali,
ako je dovoljno vrela, konvekcija e izbacivati vreliju kafu s dna na povrinu,
gde je tem peratura manja. Konvekciono kretanje kafe lepo ete videti ako u
kafu ubacite samo malu koliinu krema. T a kruenja umeju da budu kompli-
kovana. A li, dugorona sudbina takvog sistema jasna je sama po sebi. Poto
se toplota rasipa, i poto trenje usporava svaku tenost u pokretu, kafa e na
kraju morati da stane. Lorenc je suvo kazao jednom skupu naunika: Moda
nam nee biti lako da prognoziram o temperaturu kafe kroz jedan minut, ali vr
lo lako emo prognozirati onu kroz jedan sat. Jednaine kretanja koje vlada
ju (komanduju) hlaenjem jedne oljice kafe moraju odraavati i krajnju sud
binu tog sistema. M oraju, dakle, i one biti disipativne. Tem peratura mora i u
njima da se sputa od poetne do sobne (ba u toj sobi), a brzina kretanja mo
ra se sputati ka nuli.
Lorenc je uzeo jedan skup jednaina za konvekciju i onda je iz njih izba
civao apsolutno sve to se izbaciti moglo. Na taj nain jednaine su postale
nerealistiki proste. Od prvobitnog modela nije ostalo gotovo nita, ali jeste
ostala nelinearnost. Fiziarima su na prvi pogled izgledale lake. Baci pogled
na te tri jednaine (to su mnogi i uinili, u potonjim godinama i decenijama)
i kae: A-ha. Pa dobro. Ta bih ovo mogao da reim.
D a , bio je Lorencov obiaj da tiho kae. Postoji sklonost ljudi da to
pomisle kad ih vide. To su jednaine u kojim a postoje neki nelinearni term i
ni, ali ovek pomisli da se oni mogu nekako izbei. M eutim, ne mogu se iz-
bei nikako.
N ajprostiji udbeniki sluaj konvekcije deava se u eliji tenosti. To je
posuda s glatkim dnom koje se moe zagrevati. i ravnom povrinom tenosti
koja se m oe hladiti. Tem peraturna razlika izmeu vrelog dna i hladnije povr
ine kontrolie tok. Ako je razlika mala, sistem ostaje u mirovanju. Toplota se
kree ka gornjoj povrini, ali jednostavnim provoenjem toplote (kondukcijom)
kao kroz metalnu polugu: ne uspe va da pobedi prirodnu sklonost tenosti ka
mirovanju. Ako se dogode nasumina kretanja, recimo kad neki student vrk-
 D ejms Glajk

Kotrljajui fluid. Kada se tenost ili gas zagrevaju odozdo, fluid tei da oblikuje va
ljak Clevo). Vrui fluid se podie na jednoj strani, gubi toplom i sa druge strane se
sputa - proces konvekcije. Kada se zagrevanje povea (desno), dolazi do nestabilno
sti, lelujanja valjaka fluida. Kod jo veih temperatura tok postaje nepravilan i turbu-
lentan.

ne prstom po aparatu, ta kretanja e najverovatnije zamreti, a sistem e se vra

titi u postojano stanje.
Pojaajte, m eutim , toplotu ispod, i razvie se jedna nova vrsta ponaanja.
Tenost na dnu postaje vrela, pa se zbog toga iri. Poto se iri, postaje lak
a; dovoljno laka da nadvlada trenje i pone da se gura prema povrini. Ako
je kutija napravljena kako treba, razvie se cilindrino kretanje, kao da se po
loeni valjak lagano okree. V rela tenost uzdie se s jedne strane, putuje
ukoso, i onda (ohlaena) tone s druge strane, opet na dno. Kad se ovo kreta
nje posm atra, vidi se neprekinuti krug. Izvan laboratorije, u prirodi, esto na
staju konvekcione elije. Kad sunce zagreva povrinu neke pustinje, na prim er,
vazduh m oe da krene ukrug do oblaka. Onda vidite njegovo talasanje gore,
naspram oblaka, i dole, kod peska.
Ako pojaavate toplotu, ponaanje e postati jo kompleksnije. Valjak po
inje da se tetura, talasa. Lorencove 'srezane jednaine bile su previe jedno
stavne da bi obuhvatile tu vrstu kompleksnosti. One su uhvatile, na svoj ap
straktni nain, samo jednu odliku konvekcije u stvarnom svetu: kruno kreta
nje vrele tenosti, kretanje koje podsea na praterski toak u luna-parku. Jed
naine uzimaju u obzir brzinu kretanja fluida i transfer toplote. Ta dva fizi
ka procesa m eusobno reaguju - deluju uzajamno jedan na drugi. Ako posma-
Haos

Lorencovo vodenino kolo. Prvi poznati sistem haosa koji je otkrio Edvard Lorenc od
govara mehanikom ureaju: vodeninom kolu. Ovaj jednostavni ureaj pokazuje za
uujue sloeno ponaanje.
Okretanje vodeninog kola ima poneto zajedniko sa rotirajuim valjcima fluida u
procesu konvekcije. Oba sistema stalno se pokreu - vodom ili toplotom - i oba ra
sipaju energiju. Fluid gubi toplotu, a vedra gube vodu. U oba sistema dugorono po
naanje zavisi od brzine dodavanja energije sistemu.
Voda ujednaeno dotie sa vrha. Ukoliko je protok vode preko vodeninog toka spor.
najvie vedro nikada se nee dovoljno napuniti da nadvlada trenje, pa se toak ne po
kree. (Slino, kod fluida, ako je toplota preslaba da nadvlada viskoznost, ona nee
pokrenuti fluid.)
Ako je protok bri, teina najvieg vedra pokree toak (/evo). Vodenini toak pre
lazi u stanje jednolinog okretanja (sredina).
Ali, kod jo breg protoka (desno), okretanje moe postati haotino zbog doprinosa
nelinearnih lanova sistema. Dok vedra prolaze ispod mlaza vode, od brzine okretanja
zavisi koliko e se napuniti. Ako se toak brzo okree, malo je vremena za punjenje.
(Slino, fluid u prenosnom valjku koji se brzo okree ima malo vremena za upijanje
toplote.) Takoe, ako se toak brzo okree, vedra mogu da krenu na drugu stranu pre
nego to uspeju da se isprazne. Kao rezultat, teka vedra na strani koja se kree pre
ma gore mogu da prouzrokuju usporavanje okretanja, potom i kretanje u obrnutom
smeru.
U stvari, Lorenc je otkrio, da tokom dugog razdoblja okretanje moe da menja smer
mnogo puta, a da pri tom nikad ne postane ravnomerno ili se ponovi u bilo kom pred
vidljivom obliku.
34
D jejm s Glajk
Haos

tramo bilo koju trunicu vrueg fluida kako se podie ka povrini, videemo
da tokom tog putovanja dolazi u kontakt s hladnijim masama fluida i poinje
da gubi toplotu. Ako bi se ovo kruenje dovoljno ubrzalo, naa trunica flui
da ne bi stigla da izgubi svu svoju ekstratoplotu (onu veu od toplote na po
vrini), pa bi jo pretopla poela silazak ka dnu; to znai, naravno, da bi se
tokom tog silaenja opirala, pokuavala bi da se ipak progura nazad ka povr
ini, protivno ukupnom toku.
Iako Lorencov sistem nije dao puni model konvekcije, pokazalo se da u
stvarnosti im a tane analogije. Na primer, te tri Lorencove jednaine tano opi
suju onaj staromodni elektrini aparat koji se zvao dinam o (ili dinamo-mai-
na) i koji je prethodnik modernih generatora. U dinamu imate jedan disk koji
rotira kroz magnetno polje. Pod izvesnim uslovima moe se desiti da dinamo
preokrene sopstveno kretanje. Kad su Lorencove jednaine postale bolje pozna
te, pojedini naunici su sugerisali da bi ponaanje takvog dinam a moglo da
nam prui objanjenje i za pojavu mnogo veih razmera, a jednako neobinu:
za reverziju Zem ljinog magnetnog polja. Dobro je poznato da se geodinam o
nae planete prevrnuo mnogo puta tokom Zem ljine istorije, u intervalim a koji
izgledaju nepravilni i neobjanjivi. Suoeni s takvim neregularnostim a, teoreti
ari obino bacaju pogled nekud izvan sistema, pominju na prim er udare
ogrom nih m eteora i tom e slino. Ali, mogue je da geodinamo sadri u sebi
svoj sopstveni haos.
Jo jedan sistem precizno opisan Lorencovim jednainam a jeste jedna vr
sta vodenog toka, mehaniki analog rotirajueg konvekcionog kruga. Voda po
stojano curi odozgo i upada u kofe koje su rasporeene po obodu toka. Sva-

Lorencov atraktor (na suprotnoj strani). Ovaj magian lik, nalik licu sove ili krilima
leptira, postao je zatitni znak prvih istraivaa haosa. Otkriva fino ustrojstvo skrive
no neureenim dotokom podataka. Tradicionalno, promenljive vrednosti bilo koje po
jedine varijable prikazuju se tzv. vremenskim nizovima (na vrhu). Prikazivanje pro-
menljivih odnosa izmeu tri varijable zahteva drugaiju tehniku. U bilo kojem trenut
ku tri varijable odreuju poloaj taaka u trodimenzionalnom prostoru; kako se sistem
menja, kretanje take predstavlja stalno promenljive varijable.
Budui da se sistem nikad dosledno ne ponavlja, putanja nikad ne preseca samu se
be. Umesto toga, veno ispisuje petlje. Kretanje po atraktoru je apstraktno, ali izraa
va sutinu kretanja stvarnog sistema. Na primer, prelazak sa jednog krila atraktora na
drugo odgovara promeni smera okretanja vodeninog toka ili konvekcije fluida.
 Dejms Glajk

ka kofa im a na dnu rupicu kroz koju neprestano gubi pomalo vode. Ako je
priticanje vode sporo, gornja kofa ne puni se dovoljno brzo da bi prevladala
frikciju (trenje), i zato toak miruje. Ali, ako voda pristie neto bre, gornja
kofa se ipak dovoljno napuni, pa njena teina pone da okree toak. Ova ro
tacija m ogla bi postati neprestana (kontinualna). M eutim, ako se ubrza toliko
da kote, jo pune, projure kroz najniu taku i ponu se uzdizati opet, toak
bi mogao i da stane, a zatim da promeni sm er svoje rotacije - da se pone
okretati na suprotnu stranu.
Intuicija fiziara o takvom prostom mehanikom sistemu - njegova pret-
haosna intuicija - kazae mu da tokom dueg vremena, ako se brzina pritica-
nja nove vode nikada ne menja nimalo, mora da se uspostavi neko postojano
stanje. U tom sluaju, ili bi se toak okretao nepromenljivo na jednu stranu,
ili bi u pravilnim , podjednakim razmacima menjao sm er okretanja. Dakle, sa
mo sm er bi se menjao, ali bi intervali bili konstantni. Lorenc je ustanovio da
nije tako.
Te tri jednaine, s tri promenljive veliine, opisuju kretanje ovog sistema u
potpunosti. Lorencov kompjuter printao je vrednosti prve, druge i tree promen
ljive veliine, ovako: 0-10-0; 4-12-0; 9-20-0; 16-36-2; 30-66-7; 54-115-24; 93
192-74. Tri broja, svaki u nekom svom uzdizanju i padanju; imaginarni vremen
ski intervali su lagano proticali. Pet koraka kroz vreme. Sto koraka. Hiljadu.
Lorenc je reio da od ovih podataka napravi i sliku. Zato je svaki taj skup
od tri broja upotrebio kao koordinate pomou kojih je u prostoru s tri dim en
zije uspevao da odredi jednu taku. Tako je niz od mnogo brojeva dao niz od
mnogo taaka u nacrtanom trodimenzionalnom prostoru. Pojavila se neprekinu
ta putanja! Ona je bila zabeleka o ponaanju sistema. Postojala je mogunost
da putanja u jednom trenutku stane: da nae svoju taku stabilnosti, u kojoj
e se varijabilni faktori (brzina, toplota) zadrati bez ikakvih daljih promena.
Postojala je i ona druga mogunost: da se uspostavi jedna petlja koja bi se po
navljala opet i opet, sasvim tano, a to bi znailo da sistem periodino ini
isto.
Lorencov sistem nije ostvario ni prvu, a ni drugu mogunost. Umesto to
ga, na mapi se pojavila jedna vrsta beskonane kompleksnosti. Putanja je uvek
ostajala unutar nekih granica, nije odletala sa stranice, ali, nije se nikad ni
ponavljala sasvim tano. Ispisivala je karakteristini oblik, udan, neto nalik
na duplu spiralu u tri dim enzije, poput leptira i njegova dva krila. Taj oblik
bio je signal istog nereda, zato to se nijedna taka nije ponavljala, niti ije
Haos

dan obrazac. Ali isti taj oblik bio je i signal za novu vrstu reda, poretka.
G odinam a kasnije, fiziari su imali enjive poglede kad god bi se poveo
razgovor o Lorencovom objavljenom strunom radu s te tri jednaine - to u
do na papiru, ta neverovatna lepota . Prialo se o tom radu kao da je svitak
papirusa iz antike, a na njemu ouvane tajne venosti. Hiljade raznih lanaka
citirano je u tehnikoj literaturi o haosu, ali nijedan ee od tog njegovog s
naslovom Deterministiki neperiodini tok . Tokom dugog niza godina nije
dan drugi objekat nije inspirisao vei broj ilustracija, pa ak i film ova (za bi-
oskope), nego ta misteriozna krivulja na kraju, ta dupla spirala za koju se pro
ulo da se zove Lorencov atraktor. Ta Lorencova slika prva je pokazala ta
znae rei: Ovo je kom plikovano. Celo bogatstvo haosa bilo je tu.
Ali onih prvih dana malo ko je video da je ono tu. Lorenc je opisao tu
putanju Vilemu M arkusu, profesoru primenjene matematike na M IT-u, nauni
ku dentlm enu koji je imao veliku sposobnost da pravedno oceni rad svojih
kolega. M arkus se nasm ejao, i rekao: Ed, mi znamo - mi vrlo dobro znamo
- da konvekcija fluida uopte ne ini to. Sve te kompleksnosti sigurno e za-
mreti, uveravao ga je M arkus, pa e se sistem, u stvarnosti, ustaliti; kretanje
e biti ujednaeno, pravilno.
Naravno, mi tada uopte nismo shvatili poentu , priznao je Markus ka
snijoj generaciji. ak je u svojoj laboratoriji u podrumu napravio jedan loren-
covski toak, i prikazivao ga onima koji jo nisu poverovali. ,,Ed uopte nije
razm iljao u term inim a nae fizike. On je razmiljao u terminima nekog gene-
ralizovanog ili apstrahovanog m odela koji je ispoljavao takvo ponaanje za ko
je je Ed intuitivno oseao da je karakteristino za neke aspekte spoljanjeg sve
ta. Ali on to nije mogao da nam kae ba tim recima. M i smo tek naknadno
rekonstruisali njegov nain miljenja i uvideli ta je on tada, po svemu sude
i, mislio."
M alo ili nimalo je bilo onih laika koji su uviali koliko se nauka u tim
vrem enim a bila podelila u 'pregrade. Nauna zajednica bila je kao bojni brod
s mnogo paluba i mnogo uspravnih pregradnih zidova, hermetiki zaptivenih,
da neka eventualna poplava ne bi mogla mnogo da se rairi. Biolog je imao
ta da ita i bez zavirivanja u literaturu iz matematike - uostalom , molekular
ni biolog bio je zatrpan svojom strunom literaturom toliko da nije stizao da
prati radove iz populacione biologije. Fiziar je imao bolje naine da troi svo
je vrem e nego da prelistava asopise iz meteorologije. Neki matem atiari mo
gli su se uzbuditi tih prvih dana da su primetili Lorencov rad, ali, nisu ga pri-
38 D jejm s Glajk

metili. Prolazile su godine, prolo je i deset godina, i mnogi fiziari, astrono

mi, biolozi sve upornije su tragali za neim 'otprilike takvim . Neki su ak
sopstvenim snagama otkrivali Lorencove jednaine - iz poetka! Jer Lorenc je
bio meteorolog, i nikom nije padalo na um da trai haos na stranici 130. dva
desetog godita urnala atmosferskih nauka.
 2.
REVOLUCIJA
Naravno, ovekov celokupni napor usmeren je na to da se
izmakne iz uobiajenog domaaja takozvane statistike.

Stiven Spender

9
 Istoriar nauke Tomas S. Kun opisuje jedan uznemirujui opit koji izve-
doe dvoje psihologa u 1940-im godinama. Subjektima je davano da na trenu
tak pogledaju karte iz jednog pila, jednu po jednu, i da ih imenuju. Naravno,
psiholozi su se potrudili da ispitanicima uvale i jedan trik. U valjoca se sa
stojala u tom e to su pojedine karte bile nenormalne: na prim er, crvena six of
spades ili crna queen of diamonds.
Pri velikim brzinama ispitanici su glatko jurili dalje. Stvar savreno pro
sta: uopte nisu primeivali anomaliju. Proleti crvena six o f spades a oni uz-
viknu ili six of hearts ili six of spades . Ali, kad su im karte pokazivane
malice due, subjekti su poeli da oklevaju. Postajali su svesni da neto nije
u redu, ali nisu znali ta. Poneko je govorio: , video sam neto udno, bi
lo je jedno crno srce ali oivieno crvenom bojom ...
K asnije, kad je prolaenje karata jo vie usporeno, veina ispitanika shva-
tala je u emu je problem. Ispitanik vidi neispravnu kartu i naini mentalni po
mak potreban da se igra dalje nastavi bez greaka. M eutim, nije ba svako
ukapirao. Neki su ostali u rebusu, nemoni da se orijentiu, ak su oseali
bukvalno fiziki bol. Nije mi jasno koja je to karta , alila se jedna ispitani
ca. maloas to je bilo, sluajte, pa to nije ni liilo na kartu. Ne znam ko
je boje je bilo. ni da li je bio pik ili srce! M a, ne znam vie ni kako izgleda
pik. Boe!
Profesionalni naunici, kad im se prui prilika da samo na tren i samo de-
limino sagledaju funkcionisanje prirode, pa kad se pri tome jo i suoe s ne
im to se ne uklapa, takoe su podloni zabuni i psihikom bolu. A ba ne-
uklapanje, kad navede naunika da stvari vidi drugaije, om oguava najvani
ja otkria. Tako bar kae Tomas Kun. Ali i pria o haosu sugerie neto sli
no.
42 Dejms Glajk

K unove ideje o nainu kako naunici rade i kako se deavaju naune re

volucije bile su, kad ih je prvi put objavio, 1962. godine, doekane s divlje
njem ali i s velikim neprijateljstvom; nesuglasice o tom e traju i danas. Kun je
zario otru iglu u tradicionalno uverenje da nauka napreduje tako to prikuplja,
m alo-pom alo, sve nove i nove, dodatne koliine znanja, pri emu se svako no
vo otkrie uklapa u dotadanju graevinu a nova teorija izrasta kad opitalne i
njenice ponu da je zahtevaju. Tomas Kun je bitno otetio uverljivost onog po
gleda na nauku koji kae da je nauka sreen proces postavljanja pitanja i na
laenja odgovora. Naglasio je kontrast izmeu onoga to veina naunika radi,
a to je razraivanje legitim nih, dobro shvaenih problem a u svojoj disciplini, i
onog rada koji je izuzetan, neortodoksan, i koji izazove revoluciju u nauci. N i
malo sluajno, Kun je dao sliku naunika koji nisu ba savreni racionalisti.
Po Kunovoj em i, normalna nauka sastoji se uglavnom od doraivanja sit
nica na postojeim modelima. Istraivai izvode uvek nove, modifikovane ver
zije eksperim enata koji su davno izvedeni. Teoretiar doda jednu ciglu tamo,
preoblikuje lebaste karni-ukrase na fasadi onam o, ali zidine teorije ostaju gde
su. A zar bi moglo biti drukije? Kad bi svi naunici morali da poinju sve
iz poetka, i da dokazuju svaku pojedinu fundamentalnu postavku svoje nau
ke, teko da bi stigli do nivoa tehnike osposobljenosti koji je potreban da bi
se neto korisno uradilo. U vreme Bendamina Frenklina, samo desetak nau
nika je pokuavalo da dokui tajne elektriciteta; oni su mogli - tavie, oni su
morali - da se opredeljuju za to koji e im principi biti prvi. Neki istraiva
je mogao rei da je privlaenje najvaniji elektrini efekat, i jo dodati da je
elektricitet svojevrsni efluvijum koji em anira iz supstanci . A neki drugi je
mogao tvrditi da je elektricitet jedna vrsta tenosti, koja se kree kroz provo-
dljivi m aterijal. Ti naunici mogli su maltene podjednako lako da razgovaraju
o ovim stvarima s laicima kao i jedni s drugima, zato to jo nisu bili dospe-
li na onaj nivo napretka kad se unapred podrazumeva da onaj ko hoe da di-
skutuje o jednoj oblasti mora i da poznaje specijalizovani jezik, strunu term i
nologiju te oblasti. U sasvim drugoj situaciji je naunik koji se krajem dvade
setog veka bavi dinamikom fluida; on stvarno ne m oe ba nita novo da do
prinese tom polju nauke ako prvo ne ovlada term inologijom i matematikim
tehnikam a. A li, za uzvrat, on se nesvesno odrie velikog dela slobode ospora
vanja temeljnih postavki svoje nauke.
U sreditu Kunovih ideja nalazi se slika po kojoj normalna nauka jeste re-
avanje problem a, i to iste one vrste problem a s kojim a se i student suoava
Haos

kad otvori prve udbenike. Takvi problemi definiu jedan prihvaeni stil uspe-
nog rada, stil 'postizanja onog to se trai, zapravo stil koji veinu naunika
pronese mirno kroz studentske dane, pa kroz postdiplomske i doktoratske, i naj
zad kroz mnoge godine pisanja strunih lanaka koje e objavljivati u asopi
sima, od ega se uglavnom i sastoji akadem ska karijera. Pod normalnim uslo-
vima, naunik-istraiva nije inovator nego je samo reava zagonetki, ali za
gonetke prem a kojim a on usm erava svoju snagu jesu one za koje veruje da se
mogu i iskazati i resiti u okvirim a postojee naune tradicije , pisao je Kun.
A onda naie revolucija. Iz neke stare nauke, koja je dospela u orsokak,
izraste neka nova nauka. esto se dogodi da revolucija ima interdisciplinarni
karakter - glavna otkria daju ljudi koji se nisu drali ustaljenih okvira svoje,
specijalistike oblasti. Teoretiar-revolucionar opsednut je problem im a koji ni
su priznati kao legitim no podruje za razmiljanje u njegovoj struci. Zato te
ze, koje taj revolucionar predlae, bivaju odbijene; ak i njegovi struni lan
ci budu odbijeni, niko nee da ih tampa. On ni sam nije siguran da li e pre
poznati taan odgovor ako na njega naie. Naravno da on dovodi svoju kari
jeru u opasnost; ali, on taj rizik prihvata. Postoji, dakle, nekoliko slobodnih m i
slilaca, svaki od njih radi sam samcit, nije u stanju da odgovori na pitanja ti
pa Kud si poao, kud si krenuo? , plai se i da kae svojim kolegam a na e
mu trenutno radi - ta rom antina vizija lei u srcu Kunove eme. U istraiva
nju haosa zaista se i dogaala, potvrivala, i to mnogo puta.
Svaki naunik koji se haosu okrenuo u prvim godinama postojanja te di
scipline m oe vam posvedoiti da se suoavao s obeshrabrenjima pa ak i s
otvorenim neprijateljstvom. Postdiplomcu kau: pa, nemoj pisati tezu iz jedne
neproverene oblasti, ugrozie svoju karijeru. (A zapravo i mentor i ti savetni-
ci koji tako govore zaziru od te oblasti jer o njoj nemaju struno znanje.) e-
stini fiziar uje da se pojavila ta nova matem atika, i pone s njom da se igra
onako 'p riv atn o ', smatrajui da je divna, divna i teka - ali se ne usuuje da
kae svojim kolegam a ni re o tome. Profesor u nekim zrelijim godinama po
misli da ga je uhvatila 'kriza srednjih godina i da ga zbog toga mami nova
oblast koja znai avanturu ali koja e kod njegovih kolega naii na nerazume-
vanje, pa i na osudu. Ali istraivai haosa, uprkos takvom okruenju, oseali
su u sebi intelektualno uzbuenje koje dolazi s onim to je stvarno novo. Po
neto od tog uzbuenja prenelo se i na ljude izvan tog polja, ali samo na one
koji su bili na pravim talasnim duinam a. Frimen Dajson, koji je tada radio
u Institutu za napredne studije, kae da su u 1970-im godinama vesti o haosu
44 D iejm s Glajk

delovale na njega kao elektrini ok. A neki drugi su po prvi put u svom pro
fesionalnom ivotu osetili da su oevici jednog stvarnog pomaka paradigm e,
jedne istinske transformacije naina miljenja.
Oni koji su u ranim danim a prepoznali haos, grdno su se muili da nau
rei i reenice kojim a bi svoja otkria uobliili tako da lie na neto to bi
moglo biti objavljeno u nekom strunom asopisu. Jer, njihovi radovi su upa
dali u procepe izmeu disciplina - na primer, bili su odve apstraktni za fizi
ku ali odve opitalni za matematiare. Neki naunici su upravo na osnovu
ogromnih tekoa u saoptavanju novih ideja, kao i na osnovu pomamnog ot
pora koji je stizao iz tradicionalnih busija, ocenili da imaju u rukam a jednu
stvarno revolucionarnu nauku. Plitke ideje budu lako asimilovane: ideje koje
zahtevaju da ovek preuredi sopstvenu sliku sveta bie doekane neprijateljski.
D ozef Ford, fiziar u Institutu Dordija za tehnologiju, citirao je s tim u ve
zi ruskog pisca Lava Tolstoja: Ja znam da veina ljudi, pa i oni koji se lako
snalaze u problem im a najsloenijim, retko kada mogu prihvatiti ak i najpro
stiju, najoigledniju istinu ako je takva da bi ih prinudila da priznaju neistini
tost nekih njihovih ranijih uverenja koja su oduevljeno objanjavali svojim ko
legama, ponosito predavali uenicima, i utkali, nit po nit, u samu tkaninu svog
ivota.
M nogi naunici glavnog toka samo su mutno i uzgredno primetili da se
rodila jedna nova nauka. N eki. i to ba neki pobornici tradicionalne dinamike
fluida, aktivno su se borili protiv nje. Prve tvrdnje o haosu zazvuale su mo
da suvie divlje, nenauno. Osim toga, haos se oslanjao na matematiku ko
ja je izgledala nekonvencionalna i teka.
M eutim , specijalisti za haos iskrsavali su na sve vie mesta, Neki univer
ziteti negodovali su na te pomalo devijantne uenjake; a neki su, naprotiv, da
vali oglase traei ba takve. Neki struni asopisi uveli su nepisana pravila da
se nikakvi struni radovi o haosu nee primati. A neki su se pustili niz struju
i poeli objavljivati samo radove o haosu. Pojavile su se kovanice haosolog i
haostiar. Pojedini haostiari poeli su se pojavljivati neproporcionalno uesta-
no na godinjim listam a vanih nagrada i poasnih lanstava. Do sredine osam
desetih godina proces akadem ske difuzije izneo je haostiare na uticajna m e
sta u univerzitetskim birokratijam a. Poeli su se osnivati centri i instituti spe-
cijalizovani za 'nelinearnu dinam iku i 'kompleksne sistem e.
Haos nije vie bio samo teorija, sad je bio i metod rada; ne samo skup
verovanja, nego i jedan nain da se ovek bavi naukom. Haos je stvorio svo
Haos

ju sopstvenu tehniku upotrebe kom pjutera, tehniku koja ne zahteva ogromne

brzine krejova i kibera nego ponajbolje funkcionie na skromnim term inalima
koji doputaju fleksibilnu interakciju. Za istraivae haosa, m atem atika je po
stala opitalna nauka, kom pjuter je njima sasvim dobra zamena za laboratoriju
prepunu epruveta i mikroskopa. Klju su grafiki prikazi. M azohizam je za
m atem atiara da se bez slika m altretira , rekao je jedan haostiar. Kako bez
slike videti odnos izmeu dva kretanja? Kako razvijati intuiciju? Neki stru
njaci za haos razvijaju svoj rad ali izriito kau da tu nikakve revolucije ne
ma, niti je bilo. Drugi se namerno slue tomas-kunovskim renikom da bi opi
sali prom ene u kojim a uestvuju.
Po svome stilu pisanja, prvi radovi o haosu liili su na radove Bendami-
na Frenklina, zato to su polazili od prvih principa, od samih poetaka. Kao
to Kun prim euje, u ve uspostavljenim naukama postoji ogromna koliina ve
steenog znanja za koje se naprosto podrazumeva da e svima sluiti kao po
lazna osnova za dalji istraivaki rad. D a ne bi bili dosadni svojim kolegama,
naunici rutinski poinju i zavravaju strune lanke ponekom ezoterinom sit
nicom. Za razliku od toga, radovi o haosu u poznim 1970-im godinam a zvu
ali su kao propovedanje neke nove vere: takvi su im bili uvodni pasusi, ta
kvom su se retorikom sluili. Proglaavali su jedan novi credo, esto su se za
vravali moljakanjem da se neto preduzme. Nam a se ini da su ovi rezultati
uzbudljivi i veoma provokativni. Teorijska slika tranzicije u turbulenciji tek p o
inje da se pojavljuje. Srce haosa sada je matematiki dostupno. Haos sada
nagovetava da ima budunost kojoj niko ne moe uspeno protivreiti; ali, da
bi se prigrlila budunost, mora se odustati od mnogih delova prolosti.
Nove nade, novi stilovi, i, najvanije od svega, nov nain gledanja. Revo
lucije ne dolaze delimino. Jedno sagledavanje prirode srui se, a drugo se
umesto njega uzdigne. Stari problemi se pokau u novoj svetlosti, a novi pro
blemi bivaju po prvi put primeeni. Kao da cela jedna industrija promeni ala
te i kalupe, da bi m ogla da proizvodi neto sasvim drugo. Po recima Tomasa
K una, to je otprilike kao da se jedna profesionalna zajednica nala odjednom
na nekoj drugoj planeti, gde se poznati objekti vide u drugoj svetlosti, i gde
se pojavljuju i neki nepoznati objekti .
Laboratorijski mi ove nove nauke bilo je klatno.
Klatno je amblem klasine mehanike, idealan primer suzdrane i ogranie
ne akcije; pojam pravilnosti nalik na mehanizam asovnika. Pa, zar bi ita
m oglo biti udaljenije od hunosti i turbulencije?
 D ejms Glajk

A rhim ed je imao svoju kadu, Njutn jabuku, a Galilej je (kae legenda, i

ja je istinitost, kao to je ve uobiajen sluaj, prilino sumnjiva) imao jedan
svenjak u crkvi. Svenjak je bio okaen o dugaak lanac. Njihao se polako:
tamo, pa nazad, tamo, pa nazad, monotono aljui svoju poruku u svest G ali
lea Galileija. Kristijan Hajgens je ovu predvidljivost klatna upregnuo u m eha
nizam za merenje vremena i dobio asovnik s klatnom; time je poslao zapad
nu civilizaciju na jedan put s koga povratka nema. U zgradi Panteona u Pari
zu, Fuko je okaio klatno visoko dvadeset spratova, i pomou njega dokazao
da se Zem lja okree. Svaki zidni i svaki runi asovnik (sve dok ne nastupi-
e ova vremena vibrirajueg kvarca) imao je, kao svoj glavni radni deo, je d
no klatno, nekakvog oblika i neke veliine. (Oscilovanje kvarca u sutini se ne
razlikuje mnogo od klaenja klatna.) U kosm osu, nebeska tela orbituju i to nji
hovo periodino kretanje je pravilno i slobodno je od trenja; ali na Zemlji sko
ro sva pravilna periodina kretanja u nekakvoj su srodnikoj vezi s klatnom.
Najosnovnije elektrino kolo moe se opisati istim jednainam a kao kamen
okaen o kanap i zanjihan. Elektronske oscilacije su milionima puta bre ali
fizika je ista. M eutim, ve na poetku dvadesetog veka klasina m ehanika je
bila strogo u domenu kolske uionice i rutinskih inenjerskih projekata. K lat
na su krasila muzeje nauke, i oivljavala aerodromske prodavnice poklonia,
ali oblikovana u rotirajue plastine 'svem irske lopte. Nijedan fiziar-istrai-
va nije se zamajavao s nekakvim , tamo, klatnima.
Ipak, klatno je u svom arsenalu jo imalo nekoliko iznenaenja. Postalo je
kamen tem eljac, kao to je i u Galilejevoj revoluciji bilo. Kad je Aristotel gle
dao klatno, video je jedan teg koji pokuava da se srui na zemlju ali ga ko
nopac spreava i stalno bacaka levo i desno. M odernom sluhu to zvui priglu
po. Za nekoga ko je odrastao na klasinim konceptim a kretanja, inercije, i gra
vitacije, teko je uiveti se u onaj pogled na svet, unutar sebe sasvim dosle-
dan, koji je iao uz Aristotelovo vienje klatna. Fiziko kretanje bilo je , za
A ristotela, ne koliina, niti sila, nego jedna vrsta prom ene, ba kao to je pro
mena kad dete odrasta. K ad teg pada, zapravo samo trai svoje najprirodnije
stanje, ono stanje koje e i dostii ako ga prepustimo sebi. U tom kontekstu,
Aristotelovo gledanje bilo je pam etno. Ali, kad je Galilej pogledao klatno, vi
deo je jednu pravilnost koja se moe meriti. Da bi se ta pravilnost objasnila,
bila je potrebna jedna revolucionarna promena u nainu sagledavanja objekata
u kretanju. Galilej je bio u prednosti nad antikim G rcim a, ali njegova pred
nost nije se sastojala u raspolaganju boljim podacima. N aprotiv, njegova ideja
Haos

o tanom merenju aktivnosti klatna bila je: da organizuje nekoliko prijatelja da

broje odnjihaje klatna, neprekidno, tokom dvadeset etiri asa. To je stvarno
bio radno-intenzivni opit. Galilej je video regularnost zato to je pre toga imao
teoriju koja je predvidela regularnost. Razumeo je neto to Aristotel nije mo
gao razumeti: da telo u kretanju ima sklonost da ostane u tom kretanju, i da
se prom ena brzine ili pravca moe objasniti jedino nekom spoljanjom silom,
kao to je frikcija.
G alilejeva teorija bila je , zapravo, tako mona da je on video i jednu pra
vilnost koja nije postojala. Tvrdio je da e klatno date duine obaviti svaki sle-
dei zamah u tano istom periodu vremena, koji se nee menjati bez obzira
to e prostorna duina zamaha postepeno da se smanjuje. Kad se razmahne
iroko, klatno mora da prevali vei put, ali, gle uda, ono tada putuje ba za
toliko bre, pa zamah traje jednako. Drugim recima, periodi ostaju nezavisni
od am plitude. Ako se dvojica prijatelja postave da broje oscilacije, s tim da
jedan broji iroke otklone a drugi kratke, oni e nabrojati desetine, pa ak i
stotine zam aha, a nee doi do razilaenja ni za jedan zamah, pa ak ni za
deo jednog zam aha. Galilej je ovu svoju tvrdnju iskazao u term inim a opita,
ali joj je teorija dala uverljivost - toliko veliku, da se u srednjokolskoj nasta
vi fizike ponavlja i danas kao Sveto pismo od Boga. Ali ta tvrdnja je neisti
nita. Regularnost koju je Galilej video samo je priblina. Ugao klaenja klat
na stalno se po malice menja, a to u stvarne jednaine klatna uvodi jednu
malu nelinearnost. Pri malim amplitudama ova greka je maltene jednaka nu
li. M altene. Ali postoji, i to je greka koja bi se ipak mogla izmeriti ak i u
opitu tako primitivnom kao to je Galilej opisao.
Neke nelinearnosti bilo je lako zanemariti. Ljudi koji se bave eksperimen-
tisanjem vrlo brzo spoznaju istinu da ivimo u jednom nesavrenom svetu. U
vekovima koji minue od G alileja i Njutna, traganje za pravilnou bilo je, u
m ilionim a eksperim enata, glavna stvar. Svaki istraiva traga za koliinam a ko
je e ostati iste, ili za koliinama koje ostaju jednake nuli. A li, to zahteva da
ignoriemo onu mestim inu zabrljanost koja nam kvari otrinu slike. Ako he-
miar meri neke dve supstance, i nae da je proporcija danas 2,001, sutra
2,003, a preksutra 1,998, stvarno e biti nerazuman ako ne krene ka nekoj te
oriji koja e tvrditi da ta proporcija uistinu iznosi tano dva prema jedan.
D a bi dobio savrene rezultate, Galilej je morao da malice zamuri pred
postojanjem dve nelinearnosti koje su mu bile poznate: to su trenje i otpor va-
zduha. Otpor vazduha je smetnja koja je nebrojenim eksperim entatorim a zagor
48 Dejms Glajk

avala ivot, komplikacija koje se naunik morao nekako otarasiti da bi m o

gao da se bavi sutinom nove nauke - mehanike. Da li ptije pero pada jed
nako brzo kao i kam en? Celokupno nae iskustvo s padajuim predm etim a ka
e: ne. Pria kako je Galilej bacao kugle s krivog tornja u Pizi (iako je m o
da samo mit) jeste pria o nauniku koji je preduzeo neto da izmeni intuici
je, tako to e doarati jedan idealni nauni svet u kom e se pravilnosti mogu
izdvojiti iz nereda svakidanjeg ivota.
O dvojiti efekte gravitacije (na jednu masu) od efekata otpora vazduha -
bilo je to briljantno intelektualno dostignue. Ono je dopustilo Galileju da zgra
bi sutinu inercije i zamaha. Ipak, u stvarnom svetu, klatna na kraju urade ta
no ono to je starom odna, pomalo smena Aristotelova paradigma predviala.
Stanu.
Polaui temelje za sledee veliko pomeranje paradigmi, fiziari su poeli
da se suoavaju s jednim (inilo se) nedostatkom u svom kolovanju. Kad su
bili aci, nisu im reene neke stvari o jednostavnim sistemima kao to je klat
no. N a poetku dvadesetog veka ve se sasvim dobro znalo ta nam rade ti
disruptivni (naruavajui) procesi kao to je trenje; studenti su uili da ih uklju
uju u jednaine. Ali studenti su takoe uili da su linearne jednaine obino
nereive, to je istina, ali, i da se one pojavljuju samo izuzetno, to nije isti
na. K lasina mehanika opisivala je ponaanje itavih klasa pokretnih tela, ra
znih klatna, duplih klatna, napetih opruga, povijenih poluga, zategnutih ica ko
je je neko trznuo, ica po kojim a klizi gudalo. Ta m atem atika vaila je i za
tene sisteme i za elektrine sisteme. Ali gotovo niko u klasinoj eri nije ni
slutio da haos vreba i u dinamikim sistemima i da e iskoiti ako priznamo
nelinearnostim a ulogu koju one stvarno imaju.
Fiziar nije mogao stvarno razumeti turbulenciju niti sloenost ako ne bi
prvo shvatio klatna - i to shvatio na nain koji nije bio mogu u prvoj polo
vini dvadesetog veka. Dok se haosologija proirivala, objedinjujui studije raz
liitih sistem a, dinamika klatna takoe se proirivala, obuhvatajui i visokoteh-
noloke oblasti od lasera do superprovodljivih Dozefsonovih raskrsnica. Neke
hemijske reakcije ispoljavale su ponaanje slino klatnu; srce oveka, u-svom e
otkucavanju, takoe. N eoekivane mogunosti pruale su se, kao to je jedan
fiziar napisao, sve do fizioloke i psihijatrijske m edicine, ekonom skog prog
noziranja, i m oda evolucije ljudskog drutva .
Razm islite o ljuljaci na dejem igralitu. Ljuljaka polazi nadole i pri to
me ubrzava. Onda je zam ah nosi uzlazno, to je drugi deo njihanja; sada ona
Haos

usporava. Sve vreme gubi i m alo, samo malo brzine zbog trenja. D a se ne bi
zaustavila, potrebno je da bude stalno pomalo podgurivana. Hajde da zam isli
mo da e joj tu dodatnu energiju davati neka automatska m aina nalik na a-
sovniki mehanizam . Sva naa intuicija kazuje nam da, m a kako da ljuljanje
pone, kretanje ljuljake treba na kraju da se ustali, da se ljuljaka kree jed
nakim zam asim a napred i nazad i da svaki put dostigne istu visinu. Ovo se
moe dogoditi. A li, m ada to izgleda udno, kretanje ljuljake moe da posta
ne i neujednaeno, dostiui nekad manju a nekad veu visinu i ne ponavlja
jui nikad isti obrazac zamaha kao pre.
Iznenaujue, nepravilno ponaanje dolazi od nelinearnog uvrnua u pri
livu i odlivu energije iz tog prostog oscilatora. Jedna snaga priguuje razmahe
(trenje, koje nastoji da zaustavi ljuljaku sasvim), druga snaga ih pojaava (pe
riodina dodatna podgurivanja). ak i kad je takav priguivano-podgurivan si
stem u ravnotei, on nije u ravnotei, a svet je prepun takvih sistema, poev
i od sistema vremenskih prilika koji stalno tei da se prigui trenjem nasta-
lim prilikom svakog kretanja vazduha i vode kao i disipacijom toplote u sve
mir, ali je stalno i podgurivan ogrom nim prilivom energije sa Sunca.
A li, nepredvidljivost nije bila onaj razlog zbog koga su m atem atiari u e
zdesetim i sedamdesetim godinam a opet poeli ozbiljno da razgovaraju o klat
nima. N epredvidljivost je bila samo grabilac panje. Prouavaoci haosne di
nam ike otkrili su da neuredno ponaanje jednostavnih sistema moe da bude
kreativno, u smislu da generie kompleksnost: bogato organizovane obrasce,
ponekad stabilne a ponekad nestabilne, konane ili beskonane, ali uvek fasci
nantne kao da su ivi. Zato su se naunici poeli baviti i igrakama.
Jedna igraka, koja se prodavala pod im enom 'svem irske lopte ili 'sv e
mirski trapez, sastoji se od tri loptice. Dve su povezane jednom ipkicom, ali
ona je kao gornja crta velikog slova T - iz njene sredine polazi jedna dua,
uspravna ipkica. N a kraju te due je trea, neto tea loptica. Ova donja se
njie napred-nazad, dok gornji kraj rotira slobodno. U sve tri loptice nalaze se
m ali magneti. Kad se jednom pokrene, ova spravica nastavlja da se klati i kla
ti kao da nikad prestati nee, zato to u ploi na dnu (to je 'sto p a' na kojoj
cela igraka stoji) postoji skriven elektrom agnet, koji crpi snagu iz jedne ba
terije. A parat osea pribliavanje donje loptice i svaki put je, u prolazu, elek
trom agnetskim talasim a podgurne samo malo. Ponekad se ova igraka ustali u
postojano, ritm iko njihanje. Ali u drugim prilikam a kretanje je haotino, uvek
prom enljivo i beskrajno iznenaujue.
50 D lejm s Glajk

D ruga esta igraka s klatnom je takozvano sferino klatno - a to znai,

ono koje im a slobodu da se klati ne samo napred i nazad nego u svakom prav
cu. Ima plou, to jest stopu na kojoj stoji. U njoj je , po obodu, skriveno ne
koliko malih magneta. M agneti privlae metalnu kvricu u donjoj loptici, sva
ki sebi; kad jedan napokon uspe, i klatno stane (nakrenuto na tu stranu) igri
je kraj. Ideja je da posmatra gurne klatno u novu avanturu i da onda pretpo
stavi ili pogodi koji magnet e pobediti. ak i ako su ugraena samo tri m ag
neta, rasporeena u trougao, kretanje klatna ne moe se predskazati. Ono e
neko vreme ljuljati izmeu A i B, onda neko vreme opet izmeu B i C, p
onda, ba kad pomislite da m agnet C konano pobeuje, preskoie na A. Pret
postavimo da neki naunik uzme da sistematski istrai ponaanje ove igrake,
tako to e napraviti m apu, na sledei nain: odabrae jednu startnu taku; dr
ae metalnu lopticu na dnu klatna ba u toj taki, onda e je pustiti; tri m ag
netne take u stopi kodirae bojam a, obojice recimo jednu u plavo, jednu u cr
veno i jednu u zeleno; i beleie svaki put koja boja je pobedila. to jest na
kojoj taki se loptica zaustavila. Kako e mapa izgledati? Imae regione nabi
jene samo crvenom , ili samo zelenom, ili samo plavom bojom , kao to biste i
mogli oekivati, a to e znaiti da je jedan isti m agnet pobeivao m nogo pu
ta uzastopce. Ali imae i regione u kojim a su boje izmeane i isprepletene,
beskrajno kompleksno. Pokraj svake crvene take, ma kako izbliza da gleda
mo, ma koliko da je m apa uveana, bie i plavih i zelenih taaka. Sudbinu
loptice, dakle, bie praktino nemogue predskazati.
Tradicija nagoni dinamiara na uverenje da, ako zapiemo jednaine nekog
sistema, mi od tog trenutka razumemo taj sistem. Jer, kako bi se bolje mogle
uhvatiti sve njegove sutinske odlike? Za ljuljaku na dejem igralitu, ili za
igraku s klatnom, jednaine vezuju u jedan vor ugao pod kojim je klatno ot
klonjeno, brzinu kojom se klatno kree, trenje koje mu smeta, i silu koja ga na
goni da istraje u klaenju. Ali, zbog vrlo malog uea nelinearnosti u ovim jed-
nainama, dinamiar e biti bespomoan ako mu neko postavi makar i najpro
stije pitanje o budunosti sitema. Kompjuter moe da navali na ovaj problem ta
ko to e napraviti njegovu simulaciju: izraunavae, svojom ogromnom brzinom,
ta tano mora da se desi u svakom sledeem ciklusu. Ali simulacija donosi sa
sobom i svoje sopstvene probleme: u svaki izraunati ciklus uvue se ipak i je d
na majuna nepreciznost. Nepreciznosti se zatim veoma brzo nagomilavaju, a
onda odnose punu pobedu, zato to je u pitanju sistem s velikom osetljivou na
poetne uslove. Uskoro signal nestaje sasvim, ostaje samo um.
H aos

M eutim , da li je ba tako? Lorenc je naao nepredskazivost, ali on je ta

koe naao i obrasce. Otkrie i drugi pojedine nagovetaje strukture u ponaa
nju prividno nasuminom. Prim er s klatnom bio je tako prost da ga je bilo la
ko odbaciti, ignorisati; ali, oni koji su se opredelili da ga ne ignoriu, nauli
su u njemu provokativne poruke. Shvatili su: fizika, na neki nain, do savren
stva razume fundamentalnu mehaniku kretanja klatna, pa ipak ostaje nemona
da to svoje razumevanje proiri na dugorono sagledavanje ta e biti. Kad gle
da u m ikrorazm eram a, svaki komadi je savreno jasan; kad gleda ponaanje
u m akrorazm eram a, ono ostaje totalan rebus. Tradicija da pogleda izbliza deo
po deo m ehanizma, da ih onda sklopi, i da je sve jasno - poela se ruiti.
Kod klatna, kod ponaanja fluida, kod elektronskih kola, kod lasera, stekao se
utisak da poznavanje fundamentalnih jednaina vie uopte nije ona prava vr
sta znanja.
ezdesete godine dvadesetog veka tekle su dalje, a pojedini naunici po
stizali su otkria paralelna s Lorencovim: jedan francuski astronom koji je stu
dirao galaktike orbite, na primer, i jedan japanski elektroinenjer koji je mo-
delovao elektronska kola. Ali prvi hotim ian, koordiniran napor da se shvati
zato se globalno ponaanje toliko razlikuje od lokalnog ponaanja uinili su
matem atiari.
Jedan od njih bio je Stiven Smejli s Univerziteta Kalifornija u Berkliju, ko
ji je pre toga ve stekao slavu reavajui najegzotinije probleme mnogodimen-
zionalne topologije. Jedan mladi fiziar pitao je Smejlija, onako uzgred, na e
mu sad radi, i dobio zbunjujui odgovor: Na oscilatorima . To je bilo prili
no besmisleno. Oscilatori - klatna, opruge, elektrina kola - bejahu neto to
fiziar naui i ostavi po strani jo na poetku studija. Zato bi se jedan veliki
matem atiar vraao u elementarnu fiziku? Tek posle nekoliko godina, taj mladi
ovek je saznao da je Smejli mislio na nelinearne oscilatore, dakle one pune
haosa, i da je u njima video stvari za koje su fiziari trenirani da ih ne vide.
D odue, Smejli je u ovoj oblasti startovao loe. Objavio je tvrdnju, zaogr-
nutu najstroim matem atikim term inima, da praktino svi dinamiki sistemi
imaju sklonost da se ustale, u najveem broju sluajeva, u obrasce ponaanja
koji nisu preterano udni. Posle nekog vremena je uvieo da stvari nisu tako
jednostavne.
Smejli je bio m atem atiar koji ne samo to reava probleme nego i smi
lja program e za gradnju problem a koje drugi treba da reavaju. Priao je o
svom shvatanju istorije, o svojim intuicijama o prirodi; u sutini je nagoveta-
52 D ejms G lajk

vao, tiho, da m atem atiari mogu da se oprobaju na svakom problem u gde ra

nija istraivanja nisu bila uspena. Kao da je biznismen, procenjivao je rizike
i hladnokrvno planirao svoju strategiju; imao je neku sposobnost da povede
m noge ljude za sobom , kao engleski 'areni frula. Njegova reputacija nije se
ograniavala samo na matem atiku. Negde na poetku Vijetnam skog rata, on i
Deri Rubin organizovali su 'Internacionalne dane protesta i sponzorisali na
pore da se zaustave vozovi koji su nosili trupe kroz Kaliforniju. G odine 1966,
dok je u K ongresu takozvani 'K om itet za neamerike aktivnosti pokuavao da
ga pozove na sasluanje, Smejli je otputovao u M oskvu na Internacionalni kon
gres matem atiara. Tam o je dobio Fildsovu medalju, najvie priznanje u toj
profesiji.
Scena u M oskvi tih dana postala je nerazdvojni deo legende o Smejliju.
Okupilo se pet hiljada matematiara, koji su uznemirili mnogo koga, ali su i
sami bili uzrujani. Politike napetosti su bile veoma estoke. Kruile su petici
je. Pred kraj konferencije, Smejli se odazvao zahtevu jednog reportera iz Sever-
nog Vijetnama, i poeo da dri konferenciju za tampu na irokom stepenitu
M oskovskog univerziteta. Poeo je tako to je osudio ameriku intervenciju u
Vijetnamu, a onda, upravo kad su njegovi domaini poeli da se osmehuju, osu
dio je takoe i sovjetsku invaziju na Maarsku i nepostojanje politikih slobo
da i prava u Sovjetskom Savezu. Kad je zavrio, agenti sovjetskih vlasti hitro
su ga spakovali u kola i odveli na sasluanje. A kad se vratio u Kaliforniju,
Nacionalna fondacija za nauku ponitila je budet za njegove projekte.
Sm ejlijeva Fildsova m edalja bila je priznanje za jedan proslavljeni struni
rad iz oblasti topologije, matem atike grane koja je procvetala u dvadesetom
veku a koja je u pedesetim godinama im ala naroito veliki razmah. Topologi-
ja studira one osobine geom etrijskih oblika (to jest tela) koje ostaju neizme-
njene kad se ti oblici rasteu i razvlae, gnjee i uvru. U topologiji je sve
jedno da li je geometrijski oblik velik ili mali, uglast ili okruglast, je r ga m o
e rastezati. Topolozi pitaju da li je neto u tom obliku spojeno, da li im a ru
pe, da li je vezano u vor. Oni se kreu ne samo kroz Euklidove kosm ose s
jednom , dve, i tri dimenzije, nego i kroz neke druge, koje sami zam iljaju, s
mnogo dimenzija, a takve je nem ogue sebi predoiti kao bilo kakvu sliku: ne
mogu se vizuelizovati. Topologija je geometrija na tankim , rastegljivim m em
branama od gume. Ona se interesuje za kvalitete, a ne za kvantitete. O na pi
ta ta m oem o rei o ukupnoj strukturi ako njene mere ak i ne znam o. Sm ej
li je reio jedan od istorijskih, istaknutih problem a topologije, Poenkareovu
Haos

pretpostavku, koja se odnosi samo na prostore s pet i vie dimenzija; to posti

gavi, obezbedio je sebi trajni status velikana topologije. M eutim, u ezdese
tim godinam a napustio je topologiju i zaao u neispitane teritorije dinamikih
sistema.
Obe te oblasti istraivanja, i topologija i dinamiki sistemi, mogu se pra
titi unazad do Anrija Poenkarea. koji je smatrao da su to dve strane istog nov
ia. Poenkare je , oko 1900. godine, bio poslednji veliki m atem atiar koji je
primenio svoju geometrijsku matu na zakone kretanja u fizikom svetu. On je
prvi shvatio m ogunost haosa; njegovi spisi nagovetavali su nepredvidljivost
gotovo isto onako dramatinu kao ona koju je kasnije Lorenc otkrio. Ali, po
sle Poenkareove smrti, samo topologija je nastavila da se bujno razvija, a di
nam iki sistemi su atrofirali. ak se ni taj naziv nije vie koristio; tema ka ko
joj se Smejli nominalno okrenuo zvala se 'diferencijalne jednaine. D iferenci
jalne jednaine opisuju kako se sistemi kontinualno menjaju tokom vremena.
Tradicija je bila da se takve stvari osmotre lokalno, a to znai da su inenje
ri ili fiziari razmatrali jedan po jedan skup mogunosti. Kao i Poenkare, Smej
li je krenuo u pokuaj da te pojave shvati 'globalno', sveobuhvatno; a to zna
i da razum e ceo raspon mogunosti odjednom.
Svaki skup jednaina kojim a se opisuje neki dinamiki sistem - na primer,
Lorencov skup od tri jednaine - doputa da se neki parametri odrede u star
tu. U sluaju term alne konvekcije, jedan parametar odnosi se na viskoznost flu
ida. Velike promene u parametrim a uticae mnogo na sistem - na primer, pre-
sudie da li sistem moe da postigne neko stabilno stanje ili mu predstoji pe
riodino oscilovanje. Ali fiziari su pretpostavljali da e vrlo male promene do
vesti do samo malih brojanih razlika u rezultatu, a ne do kvalitativnih prom e
na u ponaanju.
Jedna od spona izmeu topologije i dinamikih sistema jeste m ogunost da
se upotrebom odreenih oblika vizuelizuje itav raspon ponaanja jednog siste
ma. Za jednostavan sistem, taj oblik moe biti nekakva zakrivljena povrina;
za kom plikovani sistem, neka mnogostrukost u mnogo dimenzija. N a takvoj po
vrini, svaka pojedinana taka reprezentuje stanje sistema u jednom trenu ko
ji je zam rznut u vremenu. Sistem, naravno, ide dalje kroz vreme, pa se i ta
taka kree dalje, ide nekom svojom putanjom koja iscrtava jednu liniju te
ukupne povrine. Kad se oblik povrine malo savije, to znai da se neki para
m etar malo izmenio: tenost je postala viskoznija, klatnu je poela pristizati
dodatna energija. Oblici koji izgledaju otprilike ujednaeno znae da je i po
54 Dejms Glajk

naanje otprilike isto. Ako si u mogunosti da ponaanje jednog sistema pred

stavi tako, vizuelno, lake e ga razumeti.
K ad se Smejli okrenuo dinamikim sistemima, topologija se, kao i glavni
na iste m atem atike, radila s jednim implicitnim prezirom prema prim enam a u
ma kakvoj praksi u stvarnom svetu. Poreklo topologije blisko je fizici, ali m a
tematiari su zaboravili to poreklo, studirali su oblike radi oblika samih. Smej
li je u punoj meri verovao u taj etos - bio je najistiji od istih - ali, ipak,
palo mu je na um da bi apstraktan, ezoterian razvoj topologije sada mogao
neto doprineti fizici, to je i bila Poenkareova elja na samom kraju devetna
estog veka i u prvih nekoliko godina dvadesetog.
Smejlijev prvi doprinos bio je - tako se zadesilo - onaj netaan. U term i
nima fizike, ono to je Smejli predlagao znailo bi da postoji neki zakon pri
rode koji glasi otprilike ovako: 'Sistem se moe ponaati haotino, ali to hao-
tino ponaanje ne moe biti stabilno.' Kljuna osobina bila je ba stabilnost
- ili, kako su matem atiari ponekad govorili, 'stabilnost u smejlijevskom sm i
slu. A stabilno je ako e se odrati, ako nee ieznuti samo zato to se ne
ki broj izmenio samo malo, malecno. Svaki sistem moe u sebi sadrati i sta
bilna i nestabilna ponaanja.
Stavite olovku na sto tako da ona stoji na svom vrhu, sasvim uspravno.
Jednaine koje vladaju njenim ponaanjem imaju savreno dobro reenje u ko
me je teite tano iznad vrha. Ali olovka vam nee ostati uspravna, pae, za
to to je to reenje nestabilno. Ve prvi, najminimalniji poremeaj izbacie taj
sistem iz ravnotee. Za razliku od toga, kliker na dnu poluloptaste inije osta
je tu, jer i ako ga neka sila malo une, on e se opet dokotrljati na tu taku
i ostae na njoj. Fiziari su pretpostavili da svako ponaanje koje mogu redov
no da opaze jeste stabilno ponaanje, jer, u realnim sistemima neizbena su
svakojaka malena potresanja, rem eenja, drmanja. Vi nikada ne moete znati
parametre apsolutno tano. Fiziari su rezonovali ovako: ako elite model ko
ji e biti fiziki realistian, a koji e robustno odoleti i kad ga neke okolnosti
malice potresu, onda svakako treba da se opredelite za stabilan model.
Rave vesti stigle su potom ubrzo posle Boia 1959. godine, kad je
Smejli privremeno stanovao u jednom apartmanu u Rio de Zaneiru, sa enom,
dve bebe, i brdom pelena. Njegova nagaanja definisala su klasu diferencijal
nih jednaina, koje su sve bile strukturno stabilne. Svaki i ma koji haotini si
stem, tvrdio je Smejli, m oemo opisati priblino (onoliko priblino koliko e
limo) pomou jednog od sistema iz te njegove klase. Ali, to nije bilo tano.
Haos

Jedan kolega mu je poslao pism o kojim ga je informisao da se mnogi sistemi

ne ponaaju tako disciplinovano kao to bi to Smejli eleo; tavie, opisao mu
je sasvim suprotan prim er, u kome su haos i stabilnost postojali naporedo, ra
me uz rame. Taj sistem bio je robustan. Gurne ga malo (a u svakom prirod
nom sistemu stalno se pojavljuje neki naruavajui um, to je st buka), a si
stem ostane na svome, njegova udnovatost ne iezne. Robustnost ali udno
vatost - Smejli je studirao ovo pismo s nevericom koja se polagano topila.
Haos i nestabilnost, koncepti koji su tek poinjali da sriu svoje formalne
definicije, bili su zapravo dve sasvim razliite stvari. Haotian sistem moe da
bude i te kako stabilan ako njegova specifina vrsta nepravilnosti opstaje i pod
(manjim) naruavanjima. Lorencov sistem bio je jedan primer za to, mada je
Smejli tek nekoliko godina kasnije uo za Lorenca. Haos koji je Lorenc ot
krio, sa svom tom nepredskazivou, bio je stabilan kao kliker u zdeli. M oe
te taj sistem drmati i tresti, dodavati mu velike koliine umova, nam etati za
preke njegovom kretanju, ali kad vam to dodija pa prestanete, sve te prolazne
smetnje zamru kao odjeci u kanjonu, a sistem se vrati u iste one svoje udno
vate obrasce nepravilnosti koji su u njemu vladali i pre. Lokalna nepredvidlji
vost - globalna stabilnost. Realni dinamiki sistemi imali su neku svoju igru,
koja se odvijala po pravilim a znatno kom plikovanijim nego to je iko zami
ljao. Prim er opisan u pism u koje je stiglo Smejliju bio je jo jedan prost si
stem, otkriven itavu generaciju ranije ali potom zaboravljen: oscilujue elek
tronsko kolo, koje je u sutini 'm askiran primer klatna. Ono je bilo nelinear
no, a dobijalo je, s vremena na vreme, dodatno podgurivanje kao deja lju-
ljaka.
Zapravo je to bila samo jedna obina vakuum ska cev, koju je u dvadese
tim godinama istraivao holandski elektroinenjer po imenu Baltazar van der
Pol. Dananji student fizike nabacio bi ponaanje te cevi na ekran oscilosko-
pa, gde bi po kretanju one svetle linije video ta se tu deava. Van der Pol
nije imao osciloskop, nego je svoje elektronsko kolo nadgledao tako to je na
njega prikljuio telefonsku slualicu, prislonio je na uvo, i oslukivao nastale
tonove. Sa zadovoljstvom je primetio da postoji pravilnost u nainu kako se
ton m enja kad on m enja jainu struje koja elektrinom kolu dodaje energiju.
Lepo se ulo: ton je preskakao s jedne visine na drugu, kao da se penje ste
penicam a. Napusti jednu frekvenciju i vrsto se uhvati za sledeu, viu. M e
utim , Van der Pol je povremeno uo i neto neobino. Neku neregularnost
koju nije m ogao da objasni. Pod tim okolnostim a, nije se mnogo brinuo. U
56 D ejm s G lajk

telefonskim slualicam a esto se uje nepravilna buka i pre nego to frekven

cija spadne na sledei nii nivo , napisao je on u pismu asopisu Priroda. M e
utim , to je sporedna pojava. On je bio jedan od mnogih koji su na tren ugle
dali haos ali nisu nali rei kojim a bi ga objasnili. Za ljude koji su se trudili
da naprave dobre vakuumske cevi, vano je bilo da cev uhvati i dobro dri
onu eljenu frekvenciju. Ali pokazalo se da je za ljude koji istrauju kom plek
snost daleko zanim ljivije bilo ono kranje nastalo kad via frekvencija vue na
svoju stranu a nia na svoju.
Iako je Smejlijeva teza bila netana, ona je usm erila naunike vrlo uspe-
no na novu stazu: poeli su da uviaju kolika je, zapravo, kom pleksnost d i
nam ikih sistema. Jo nekoliko matem atiara zavirilo je iznova u m ogunosti
Van der Polovog oscilatora. Smejli je proitao njihove radove, a onda ih po
veo u jedno novo carstvo. Jedini njegov osciloskop bio je onaj u njegovom
umu, ali to je bio um izotren viegodinjim traganjima po topolokoj vaselje-
ni. Smejli se dosetio itavog raspona mogunosti koje je taj oscilator (Van der

Portretiranje u faznom prostoru. Tradicionalni vremenski nizovi (gore) i putanje u fa
znom prostoru (dole) dva su naina prikazivanja istih podataka i predoavanja dugo
ronog ponaanja sistema. Prvi sistem (levo) tei stabilnom stanju - taki u faznom
prostoru. Drugi se periodino ponavlja, oblikujui ciklinu krunu putanju. Trei se
ponavlja u sloenijem ritmu valcera, u ciklusu sa periodom tri . etvrti je haotian.
Haos

Polov) krio u sebi; sagledao je, kako su to fiziari rekli, itav fazni prostor.
Svako stanje sistema u nekom trenu koji je zaustavljen, zamrznut u vremenu,
moglo se prikazati kao taka u faznom prostoru; sve informacije o poloaju i
brzini sistema bile su sadrane u koordinatama te take. I im se sistem ma u
emu izm eni, taka se pomakne na neku novu poziciju u faznom prostoru. A
poto se stalno menja poneto, taka stalno ide, putuje... iscrtava jednu puta
nju, koja se zove trajektorija.
Za jednostavan sistem kao to je klatno, dovoljan fazni prostor je, moda,
samo jedan pravougaonik, dakle jedna ravan, a u njoj dve koordinate. Ugao pod
kojim se klatno otklonilo na jednu ili drugu stranu (uma kom datom trenu) od-
redie koliko taka mora biti pomaknuta ka istoku i zapadu. Brzina klatna
(u tom istom datom trenu) odredie koliko taka mora biti odmaknuta (od sre
dine) ka severu ili ka ju g u naeg crtea. Za klatno koje se pravilno njie na-
pred-nazad, trajektorija kroz fazni prostor trebalo bi da bude petlja koja se stal
no ponavlja, zato to sistem prolazi kroz isti niz poloaja, mnogo puta.

Smejlijeva potkovica. Ova topoloka transformacija dala je osnovu za shvatanje hao-

tinih svojstava dinamikih sistema. Osnove su jednostavne: prostor je u jednom sme-
ru rastegnut, u drugom zbijen i potom presavijen. Kad se postupak ponovi, dobijamo
jednu vrstu odreenog obrasca meanja, poznatog svakome ko je pripremao lisnato te-
sto. Dve take koje se na kraju nau u blizini mogle su na poetku biti vrlo udalje
ne.
58 Dejms Glajk

Sm ejli se nije zadovoljio posmatranjem samo jedne trajektorije. On je hteo

da vidi ponaanje celine faznog prostora prilikom promena sistema - prilikom ,
recim o, dodavanja vee koliine pogonske energije. Smejlijeva intuicija naini
la je veliki skok, s fizike sutine sistema na jednu novu vrstu geom etrijske
sutine. Alati su mu bili topoloke transformacije oblika u faznom prostoru -
transform acije kao to su rastezanje i gnjeenje. Ponekad su te transform acije
imale jasno fiziko znaenje. Rasipanje energije iz jednog sistema, ili gubitak
energije zbog trenja, znaili su da e se oblik tog sistema u faznom prostoru
saim ati kao balon iz koga istie vazduh - i da e se saeti u jednu jedinu
taku u trenu kad sistem sasvim stane. Da bi predstavio punu kom pleksnost
Van der Polovog oscilatora, Smejli je morao da provue fazni prostor kroz i
tavu jednu sloenu kombinaciju transformacija. Shvatio je to, pa je brzo pre
tvorio svoju ideju o vizuelizovanju ukupnog ponaanja u novu vrstu modela.
N jegova inovacija - koja se zadrala u slikama haosa u kasnijim godinam a -
bila je jedna struktura kojoj dadoe naziv 'potkovica.
Ako elite da napravite jednostavnu verziju Smejlijeve potkovice, uzm ete
jedan pravougaonik mekan kao testo, gnjeite ga s leve i s desne strane, i do
bijete uspravnu ipku. Sad tu ipku presavijete na sredini i dobijete oblik pot
kovice. Ponovite postupak: potkovicu gnjeite s leve i desne strane i sad se
izdui u uspravnu ipku, koju opet presavijete. Sad se testo uetvoroslo-
jilo . Opet ponovite postupak, i tako dalje.
V olite pecivo od lisnatog testa? Pa, ono se pravi na taj nain. Jedna m a
ina s rotirajuim m ehanikim rukama zgrabi testo, pa ga prignjei i presavi
je, prignjei i opet presavije, prignjei i... tako dalje. D obije se testo koje je u
sutini neprekinuto ali razvueno u tanak, tanak sloj, s veoma velikom povri
nom, i presavijeno samo preko sebe mnogo puta. Smejli je svoju potkovicu
provukao kroz jo nekoliko topolokih koraka. Neemo se petljati u m atem ati
ku toga, ali emo rei da je ova potkovica dala izvrsnu vizuelnu analogiju za
onu veliku osetljivost na inicijalne uslove koju je Lorenc otkrio u atmosferi tek
nekoliko godina kasnije. Ako odaberemo neke dve bliske take u prvobitnom
testu, ne moemo ni priblino da odredimo gde e se one nai na kraju. Po
sle toliko rastezanja i presavijanja, one e se nai na nekom proizvoljno veli
kom meusobnom rastojanju. A dve take koje na kraju (u 'dovrenom lisna
tom testu) ostanu blizu jedna druge - bile su na poetku moda razm aknute
ko-zna-koliko.
Haos

U prvi mah Smejli se ponadao da e sve dinamike sisteme objasniti u ter

minima rastezanja i gnjeenja ali bez presavijanja, ili, bar, bez presavijanja ko
je bi drastino ugrozilo stabilnost sistema. Ali pokazalo se da je presavijanje
potrebno, i da ba ono dozvoljava otre promene u dinamikom ponaanju.
Smejlijeva potkovica ostade poznata kao prvi od mnogih novih geometrijskih
oblika koji su dali matematiarima i fiziarima jednu novu intuiciju o mogu
nostima kretanja. U poneemu, ova potkovica je bila odve vetaka da bi bi
la korisna; toliko primetno dete matematike topologije da se fiziarima ba i
nije sviala. Ali, posluila je kao polazna osnova. ezdesete godine su odmica
le, a Smejli je okupio oko sebe, na Berkliju, grupu mladih matematiara koji
su jednako kao on bili uzbueni ovim novim poslovima u oblasti dinamikih
sistema. Jo deset godina je moralo proi dok je njihov rad u punoj meri pri
vukao panju nauka manje apstraktnih. Kad se napokon desilo i to, fiziari su
uvideli da je Smejli celu jednu granu matematike skrenuo u novom pravcu, na
trag, ka stvarnom svetu. Time je, rekli su, zapoeo novo zlatno doba.
Ovo pomeranje paradigme tako je veliko da je zasenilo sva ostala pome-
ranja paradigm e , rekao je R alf Abraham , Smejlijev kolega koji je postao pro
fesor m atem atike na Univerzitetu K alifornija u Santa Kruzu.
Kad sam ja zapoeo da se bavim matem atikom profesionalno, godine
1960, to nije bilo tako davno, m oderna m atem atika je u celosti - u celosti -
bila odbaena od strane fiziara, pa ak i najavangardnijih m atem atikih fizi
ara. Odbijali su diferencijabilnu dinamiku, globalnu analizu, mnogoslojne m a
pe, diferencijalnu geometriju. Odbacivano je sve to je nastalo godinu-dve po
sle onoga to je Ajntajn koristio. Rom ansa izmeu matematike i fizike zavr
ila se razvodom u tridesetim godinama ovog veka. Vie nisu ni razgovarali
izmeu sebe. Naprosto su se prezirali. M atem atiki fiziari nisu doputali svo
jim postdiplom cim a da idu na kurseve matem atike kod matematiara: Uzimaj
te matem atiku od nas. M i emo vas nauiti svemu to je potrebno da znate.
M atem atiari su se zaneli u neki svoj uasni egoiz.am koji e vam unititi um.
Bilo je tako, 1960. godine. A ve 1968. bilo je sasvim obrnuto.
Na kraju, i fiziari, i astronom i, i biolozi, svi su razumeli da ove novosti
moraju uti.

Jedna od skromnijih tajni svemira: V elika crvena mrlja Jupitera, ogroman

uskomeani oval nalik na oluju koja se nikad ne premeta i nikad ne moe
prestati. Ko god je video slike, koje je V ojader 2 poslao kroz svemir godi
60 D ejms Glajk

ne 1978, prepoznao je dobro znane oblike turbulencije ali u nepojamno ogrom

nim razmeram a. Ta mrlja je jedan od najvie oboavanih prizora naeg Sune
vog sistem a - m rlja crvena kao oko mueniko / u turbulenciji uskljualih
obrva , kako je to napisao Don Apdajk. Ali, ta je ona? Dvadeset godina po
sle Lorenca, Smejli i drugi naunici postigli su novo razumevanje naina ka
ko u prirodi protiu tenosti i gasovi. Vanzemaljsko vreme Jupitera bilo je jo
jedan od m nogobrojnih problem a koji su ekali da budu reeni uz pomo onog
novog oseaja za mogunosti prirode koji proistie iz nauke o haosu.
Tri stotine godina ta mrlja je bila sluaj tipa to vie znamo, to manje
znam o. Galilej je prvi uperio teleskop na Jupiter. Vrlo brzo posle toga astro
nomi su opazili mrlju na Jupiteru. Robert Huk video ju je ve 1600. godine.
Donati Kreti ju je naslikao u jednoj vatikanskoj galeriji slika. Kao koloristi-
ko ostvarenje, nem a ta da se mnogo opisuje. Ali teleskopi su postajali sve bo
lji i neznanje sve vee. D vadeseti vek je proizveo postojanu paradu teorija, ko
je su nastajale jedna za drugom. Na primer:
Teorija o izlivu lave. Potkraj devetnaestog veka naunici su zamislili
ogrom no ovalno jezero lave koja tee iz nekog vulkana ili iz rupe koja je na
stala udarom kakvog planetoida u vrstu, tanku koru planete.
Teorija o novom mesecu. Jedan nemaki naunik predloio je teoriju da je
to budui prirodni satelit Jupitera, novi Jupiterov mesec koji se bori da izroni
iz povrine te planete.
Teorija o jajetu. Jedna ba nezgodna nova injenica: ustanovljeno je da se
ovaj oval polako kree u odnosu na pozadinu planete; plovi nekud. Zato je
1939. sugerisano da neko m anje-vie solidno telo pluta po atmosferi kao jaje
po vodi. V arijacije ove teorije - ukljuujui plovei mehur vodonika ili heli-
ju m a - ostale su aktuelne decenijama.
Teorije o stubu gasa. Jo jedna nova injenica: da, mrlja plovi, ali nikad
ne otplovi daleko. Zato su naunici u ezdesetim godinama naeg veka pom i
slili da je to moda vrh jednog visokog stuba gasova koji izviru iz neega,
moda iz nekog kratera.
Onda je doao V ojader. Veina astronoma oekivala je da e tajna biti
razreena im se pogleda dovoljno izbliza. Proletanje V ojadera dalo je , do
ista, jedan divni novi album podataka, ali ni ti podaci nisu bili, na kraju, do
voljni. Slike nainjene 1978. godine s te svemirske sonde prikazale su jake ve-
trove i raznobojne vrtloge. Spektakularno bogatstvo detalja: astronomi su vide-
li da je ta m rlja neto nalik na uragan. Videli su sistem vrtlonih tokova, ko-
Haos

ji odguruje oblake u stranu; videli su da je usaen u jednu zonu vetrova. Na

Jupiteru vetrovi duvaju s istoka prema zapadu, tako brzo i jako da je planeta
sva prekrivena horizontalnim prugama. Uragan, to je bio najbolji opis koga se
iko mogao setiti, ali iz nekoliko razloga bio je neadekvatan. N a Zem lji, ura
gane pogoni toplota koja se oslobaa prilikom kondenzovanja vodene pare u
kiu; ali Veliku crvenu mrlju Jupitera ne pokree nikakav proces u vezi s vla
gom. U ragani rotiraju u takozvanom ciklonskom smeru, a on je dvojak: iznad
ekvatora je suprotan kretanju kazaljke na asovniku, a ispod ekvatora ide u
smeru kretanja kazaljke na asovniku. (Kao i sve zemaljske oluje.) Ali rotaci
ja V elike mrlje je anticiklonska (suprotna od ciklonske). I, najvanije od sve
ga: uragani potraju nekoliko dana, pa zanemoaju i uginu.
Osim toga, studirajui slike poslate s V ojadera, astronomi su shvatili da
je ta planeta sva sainjena od fluida u pokretu. Ranije im je bilo usaeno oe
kivanje da e i Jupiter biti solidna, kam enita lopta prekrivena atmosferom tan
kom kao papir - kao to je Zem lja. Ali, ako Jupiter uopte ima neko solidno
jezgro, ono je veom a daleko od povrine. N ajednom je izgledalo da je itava
ta planeta jedan stvarno veliki opit iz dinamike fluida. A nasred planete - m r
lja. O kree se planeta, okree se s njom i m rlja, postojano, i nikako da nesta
ne iako oko nje luduju najjai vetrovi.
Ta mrlja postala je naunicim a neto kao Rorahov test: svako je u njoj
video neto drugo. D inam iari fluida smatrali su da je to primer turbulencije i
da je turbulencija neto nasumino i prepuno uma (buke); upravo zato bili su
prinueni da se iuavaju - kako je mogue da se jedno takvo vrtloenje upor
no odrava, vekovima, kao ostrvo stabilnosti. Slike s V ojadera samo su ih
jo vie nervirale, jer su pokazale mnotvo manjih vrtlonih kretanja koja ni
su m ogla biti prim eena zem aljskim teleskopima: bujne prim ere nagle dezor-
ganizacije unutar mrlje. Pojavljivali su se, u mrlji, vrtlozi sada vidljivi, koji su
nestajali ve sutra ili samo posle nekoliko sati. Ali Velika mrlja ostajala je
im una na te svoje unutarnje procese raspadanja. Pa, zaboga, kako se ona to
odrava, ta joj daje snagu, zato ostaje vezana priblino za jedno mesto?
Nacionalna adm inistracija za aeronautiku i svemir, poznata kao NASA, u
va te slike u svojim arhivama, a im a ih pet-est, na sasvim razliitim mestima
irom SAD. Jedna takva arhiva nalazi se na Univerzitetu Kornel. U blizini je
poetkom osamdesetih godina Filip M arkus, mladi astronom i prim enjeni ma
tem atiar, imao kancelariju. Posle V ojadera, M arkus je bio jedan od nekoli
cine naunika u SAD i Britaniji koji su poeli traiti naine da modeluju C r
62 D ejms Glajk

venu mrlju. Osloboeni netane teorije, one o uraganu, nali su kudikam o bo

lje analogije, na drugim mestima. Golfska struja, na primer, koja se izvija kroz
severni A tlantik, ima neka svoja razgranavanja i svijanja koja izdaleka podse-
aju na Crvenu mrlju ili bar na neke njene odlike. Iskrsnu ponekad, u G olf
skoj struji, mala talasanja, koja se razviju u krivuljice, a ove u prstenove, i on
da takav prsten (vrtei se) otplovi od glavnog toka... kao kakav spor, antici-
klonski, dugotrajni vrtlog. D ruga paralela naena je u jednom neobinom m e
teorolokom fenomenu koji se zove blokada ili bloking. Ponekad iznad mo
ra, nedaleko od obale, stoji sistem visokog pritiska, koji se mesecima vrti na
tom mestu i nikako da ode, m ada bi morao biti odnet preovlaujuim vetrovi-
ma to na Zemlji duvaju s istoka prema zapadu. Bloking unosi poremeaj u
modele za globalnu vremensku prognozu, ali on ujedno daje prognozerim a do
datnu nadu, jer, eto, m ogue je da bar negde u atmosferi vlada vrst red i po
redak, vrlo dugo.
M arkus je mnogo sati gledao slike iz arhiva NASA, poev od onih divnih
snimaka fotoaparatom haselblad koji prikazuju etkanje oveka po M esecu pa
sve do tih najnovijih s Jupiterovom turbulencijom. Poto N jutnovi zakoni va
e svuda, M arkus je program irao jedan kompjuter sistemom jednaina za flui
de. Uloviti jupiterijansko vreme znailo je napisati pravila za ogromnu masu
gusto zbijenog vodonika i helijum a, maltene za zvezdu koja se nije upalila.
Planeta Jupiter vrti se oko sebe veoma ustro, naini ceo jedan obrtaj za sa
mo deset zemaljskih sati. Ta brza rotacija tako velike planete daje i jaku Ko-
riolisovu silu.
U zabavnom parku ili na nekom vaaru, ovek koji se popne na platfor
mu vrteke i krene tano ka sredini (ili tano od sredine ka periferiji) osetie
da ga neka sila gura u stranu. Tu silu otkrio je Koriolis. To je sila koja i C r
venoj mrlji daje pogonsku snagu.
Za razliku od Lorenca, koji je nainio minijaturni model zem aljskog vre
mena i onda gledao kako se pomou slova a tampa jedan po jedan red gru
bo skicirane linije na papiru koji se odmotavao s jednog valjka, M arkus je imao
na raspolaganju kom pjuter daleko vee snage. Upotrebio ga je da naini im
presivne slike u boji. Prvo je izvlaio konture dobijenih vrtloga, ali to se sla
bo videlo. Zatim je pravio slajdove. ali tek kad je naredio kom pjuteru da pro
izvedene slike prikazuje brzo jednu za drugom kao svojevrsni crtani film , na
stalo je otkrovenje. Boje su bile blistave, plave, crvene, ute. Poelo je s mno
tvom vrtloga koji su se poredali jedan do drugoga kao ahovska tabla, ali po-
Haos

sie nekog vremena oni su se grupisali u jedan veliki oval izuzetno slian Ve
likoj crvenoj mrlji na V ojaderovim slikama s Jupitera. Vidite kolika je to
mrlja, i kako se zadovoljno odrava naspram pozadine od nebrojenih malih vr
tloga koji haotino nastaju i nestaju. Ova kretanja upijaju energiju kao suner ,
govorio je M arkus. Gledajte one male vlaknaste strukture u pozadinskom mo
ru haosa.
V elika crvena mrlja Jupitera je samoorganizujui sistem stvoren i reguli-
san istim onim nelinearnim uvrtanjim a koja stvaraju i nepredvidljivo previra
nje svud oko nje. Ona je stabilan haos.
Kao student, M arkus je uio standardnu fiziku, reavanje linearnih jedna-
ina, izvoenje eksperimenata koji su tako nameteni da se na kraju potvrdi is
pravnost linearne analize. Bilo je to jedno ivljenje u zaklonu; ali, nelinearne
jednaine opiru se reavanju, zar ne? Onda zbog ega traiti studentovo dra-
goceno vreme? Doi svaki put do zadovoljavajueg ishoda - to je bilo ugra
eno u itav program njegovih studija. Vano je bilo da on svoje opite zadr
i u izvesnim okvirima, da bi linearne aproksimacije dale dovoljno dobro re-
enje, i da bi student bio nagraen oekivanim odgovorom. Ipak se pokatkad,
neizbeno, deavalo da stvarni svet pone na silu da se ubacuje; tada je M ar
kus viao nevolje za koje je tek godinama kasnije shvatio da su bile znaci ha
osa. U takvim sluajevima, student M arkus je zastajao: Hm, kakva li je ovo
krivuljica ovde, ba se pitam , a profesori su mu odgovarah: , to je samo
neka greka u opitu, ne obraaj panju.
Za razliku od veine fiziara, M arkus je posle izvesnog vremena ipak na
uio Lorencovu lekciju koja kae da deterministiki sistem, osim to proizvo
di periodino ponaanje, moe proizvesti i neto vie. Shvatio je da treba po
traiti prostore totalnog nereda, a onda, u njim a, ipak ostrva strukture. Uneo je
u problem Velike crvene mrlje svoju svest da kompleksan sistem moe proiz
voditi istovremeno i uskomeanost i sreenost, turbulenciju i koherenciju.
Umeo je da radi u jednoj disciplini koja se tek stvarala, i koja je tek gradila
svoje tradicije, uz pomo nove opitalne naprave - raunara. Bio je, tavie, vo
ljan da sebe sagleda kao naunika nove vrste, takvog koji nije primarno ni
astronom , ni dinam iar fluida, ni primenjeni m atem atiar, nego - specijalist za
haos.
 3.
IVOTNI USPONI I PADOVI
R ezultate m atem atikog rada m oram o stalno proveravati naspram sop-
stvene intuicije o tom e ta je razum no bioloko ponaanje. K ad takva prove
ra pokae nesaglasnost, m oram o razm otriti sledee m ogunosti:
(a) da je neko pogreio u form alnom sm islu, u m atem atici;
(b) da polazne pretpostavke nisu bile ispravne i/ili da su znaile odve dra
stinu sim plifikaciju;
(c) da je naa intuicija o biolokom polju neadekvatno razvijena;
(d) da je otkriven jedan prodoran novi princip.

H arvi D. G old, M atem atiko m odelovanje biolokih sistem a

 Pregladnele ribe i ukusan plankton. Dungla po kojoj na sve strane puze
bezim eni reptili. Ptice klize ispod svodova od lia, insekti zuje kao elektroni
u akceleratoru. Pojasevi mraznog terena gde voluharice i leminzi uspevaju i
stradaju u tanim etvorogodinjim periodim a, suoeni s krvavim bitkama ko
je im priroda namee. Svet je, za ekologa, vrlo neuredna laboratorija, kotao u
kome previre pet miliona razliitih ivih vrsta u stalnim meudejstvima. Ili pe
deset m iliona? Ekolozi to zapravo ne znaju.
U dvadesetom veku neki biolozi, naklonjeni matem atici, izgradili su jednu
disciplinu, ekologiju, koja je sa stvarnog ivota obrisala buku i arenilo, a po
pulacije poela tretirati kao dinam ike sisteme. Elem entarna orua m atem ati
ke fizike upotrebljena su za opisivanje ivotnih plim a i oseka. Kako e se ko
ja pojedinana vrsta razmnoavati u oblasti gde je hrana ograniena; kako e
se nekoliko ivih vrsta boriti i rvati izmeu sebe za opstanak; kako e se epi
dem ija iriti kroz napadnutu populaciju - sve se to moe izolovati. ako ne u
laboratoriji, ono bar u m islim a biolokih teoretiara.
Kad je haos izranjao kao nova nauka tokom sedamdesetih godina, su d b i
na je htela da ekolozi odigraju specijalnu ulogu. Oni jesu koristili m atem ati
ke m odele, ali, od samog poetka su dobro znali da su ti njihovi modeli sa
mo tanune aproksim acije stvarnog, bujnog i uskomeanog ivog sveta. N a ne
ki zavrnut nain desilo se da je ekolozim a upravo ta njihova svest o sopstve-
nim ogranienjima pom ogla da vide znaaj izvesnih ideja koje su, za m atem a
tiare, bile samo interesantne i udne marginalnosti. Ako pravilne jednaine do
vedu do nepravilnog ponaanja - to ve u svesti ekologa zazvoni kao neto
poznato. Jednaine koje su se primenjivale za opis populacija bile su sasvim
jednostavne varijante onih koje su fiziari koristili da opisuju i modeluju svo
je delove vaseljene. Ali, gle uda: kompleksnost pojava koje stvarni ivi svet
nabacuje pred biologe daleko je vea od bilo koje kompleksnosti u fiziarevoj
6 Dejms Glajk

laboratoriji. Matematiki modeli u rukama biologa najee su postajali karika

ture stvarnosti, kao i modeli kod ekonomista, dem ografa, psihologa, i gradskih
planera, dakle kad god su ljudi koji se bave mekim naukam a pokuavali ri-
gorozno da studiraju promene njihovih sistema tokom vremena. Standardi su
bili drugaiji. Fiziaru je sistem jednaina, kao to su one Lorencove tri, bio
toliko jednostavan da bi se maltene moglo kazati - providan je. Biologu su
ak i Lorencove tri jednaine bile nedostino teke: trodim enzionalne, nepre
kidno varijabilne, i analitiki neuhvatljive.
Biolozim a je njihova nauka, hteli ne hteli, nam etnula drugaiji stil rada.
U sklaivanje matem atikih opisa sa stvarnim sistemima ivih bia moralo je
krenuti nekim drugim putanjama. Kad fiziar pogleda neki sistem (recim o, dva
klatna vezana oprugom), on poinje tako to odabere odgovarajue jednaine.
N ajradije ih potrai u nekom udbeniku ili priruniku; ako ne, onda ih sam
pravi, polazei od osnovnih principa. Zna kako rade klatna; zna o oprugama.
Onda jednaine koje je postavio reava, ako moe. Biolog, meutim, nikada ne
moe deduktivno da smisli odgovarajue jednaine prostim razmiljanjem o
jednoj odreenoj ivotinjskoj populaciji. Mora prvo da prikupi podatke, a on
da da traga za jenainam a koje e davati rezultate sline onima koji se iz ve
prikupljenih podataka vide. ta e biti ako izrui hiljadu riba u bazen u ko
me je na raspolaganju ograniena koliina hrane za njih? ta ako doda i pe
deset ajkula, od kojih svaka voli da pojede po dve ribe dnevno? ta e biti
s virusom koji ubija odreen procenat zaraenih, a iri se nekom brzinom za
visno od gustine stanovnitva? Naunici su ta pitanja idealizovali da bi dobili
iste i jasne formule.
esto je to uspevalo. Populaciona biologija saznala je poprilino o istoriji
ivota. Saznala je kakvi su meuodnosi grabljivica i njihovih rtava; kako pro
mena u gustini naseljenosti u jednoj zemlji utie na brzinu irenja neke bole
sti. Ako neki matem atiki model pojuri napre, ili postigne ravnoteu, ili izu
m re, ekolog je mogao da nasluti neto o okolnostima koje bi dovele do tih
istih posledica kod stvarne populacije ili stvarne epidemije.
Simplifikacija koja je mnogo pomagala bila je; da se u modelu posmatra-
ju samo celi, zasebni (diskretni) vremenski intervali, kao asovnik ije kazalj
ke u otrim trzajima preskau sa sekunda na sekund umesto da klize kontinu-
alno. Diferencijalne jednaine opisuju procese koji se glatko menjaju u vrem e
nu, ali diferencijalne jednaine je teko resiti. Za procese koji preskau s je d
nog stanja odmah na sledee, pa na tree, i tako redom , mogu se upotrebiti
Haos

prostije jednaine, koje se zovu diferentne. Na sreu, m noge ivotinjske vrste

obavljaju sve to treba u vrlo urednim i tanim intervalim a, jednogodinjim .
Promene iz godine u godinu esto su vanije od onih vremenski kontinuiranih.
Na prim er, za razliku od ljudi, mnogi insekti pozabave se razm noavanjem sa
mo jednom u ivotu, kad im doe ta sezona. Iz ovog razloga, njihove genera
cije se ne preklapaju. Da bi ekolog pogodio kolika e biti populacija nekih mo-
ljaca idue godine, ili koliko e biti jaka epidem ija malih boginja idue zime,
esto mu je dovoljno samo da baci pogled na ovogodinje podatke. Konani
razultat svih zbivanja koja se odigraju za jednu godinu, pa za jo jednu, i ta
ko dalje, samo je senka sve one ogromne zamrenosti koja je na terenu posto
jala; ali u mnogim sluajevima nauniku i ta senka daje sve inform acije koje
su mu potrebne.
M atem atika ekologije je u poreenju s martematikom tiva Sm ejlija kao
Deset zapovesti u poreenju s elom B iblijom : dobar rezime operativnih pra
vila, ali daleko od ma kakvih komplikacija. Da bi opisao kako se populacija
menja iz godine u godinu, biolog upotrebljava jedan formalizam koji je i sred
njokolcu lak. Pretpostavimo da e populacija nekih moljaca idue godine za
visiti u celosti od ovogodinje. M oete zamisliti tablicu na kojoj bi bile nave
dene sve mogunosti, konkretno: ako tih moljaca ove godine ima 31.000, idu
e godine bie ih 35.000, i tako dalje. Pa, ti pogledaj u tablicu, i gotovo. D ru
ga je m ogunost da uhvati odnos izmeu svih brojeva koji su se mogli poja
viti ove godine i svih brojeva koji se mogu pojaviti sledee godine, kao pra
vilo; to se zove funkcija. Populacija sledee godine (xs!e(jec-e) jeste funkcija (F)
ovogodinje populacije (*). Dakle:
x sledee ~ F ( x ) .
Bilo koju pojedinanu funkciju moemo predstaviti grafiki, jednom kri
vom, pa em o ve na prvi pogled moi da steknemo oseaj za oblik toga.
U jednostavnim modelim a kao to je taj, praenje populacije kroz vreme
svodi se na uzim anje poetne cifre i izraunavanje za sledeu godinu, pa za
onu posle nje, i tako dalje, uvek primenom te iste funkcije. Ali svaki put kao
osnovicu uzme izraunat rezultat za onu neposredno prethodnu godinu. To ide
ovako. N a osnovu jedne godine, izrauna za drugu. Na osnovu druge, za tre
u. N a osnovu tree, za etvrtu, i tako redom. Postoji specijalno ime za o v a
kav rad: funkcijska iteracija; to znai, sve iznova i iznova upotreba iste funk
cije ali svaki put na osnovu rezultata dobijenog u prethodnom koraku. Proce
som funkcijske iteracije zaas dobijemo istoriju razvoja jedne populacije (mo-
 Dejms Glajk

Ijaca, na primer) za mnogo, mnogo godina. Drugi izraz koji ovde moram o zna
ti glasi: petlja povratne sprege (engl. feedback loop). Petlja je zato to se re
zultat ove godine ubacuje kao input za izraunavanje sledee; tu postoji kru
enje, ono to izie (kao rezultat) odmah i ue (kao input).
Povratna sprega ume da se otrgne kontroli. Jedan takav sluaj je mikrofo-
nija. G ovornik ili peva stoji na pozornici, u njegovoj ruci je mikrofon, u bli
zini su i zvunici. umovi koji uu u mikrofon iziu iz zvunika mnogo po
jaani, i takvi (pojaani) opet ulaze u isti taj mikrofon, pa izlaze iz zvunika
jo m nogo, mnogo vie pojaani, i tako ukrug, ukrug - to se zaas pretvori u
nepodnoljiv, prodoran pisak.
A li, povratna sprega moe proizvesti i stabilnost, kao to ini term ostat kad
regulie tem peraturu vazduha u vaoj kui ili u protonom bojleru: svaka tem
peratura iznad zadate izazvae prekid grejanja. Poee hlaenje. Ali svaka tem
peratura ispod zadate izazvae obnovu grejanja.
M ogue su mnoge, razliite vrste funkcija. Naivan pristup populacionoj bi
ologiji bio bi da napravimo jednu funkciju koja e davati sve vee i vee vred-
nosti (sve vei i vei broj moljaca...) za svaku sledeu godinu, i tako bez kra
ja. Bila bi to linearna funkcija i izgledala bi ovako: x sledee - rx. Eto vam,
ve, klasine maltuzijanske eme za neogranien porast stanovnitva bez im a
lo obaziranja na stvarno raspoloive koliine hrane i bez ikakvih moralnih ob
zira. Ono r je parametar. Taj param etar r pokazuje ratu (stopu) porasta popu
lacije. Hajde da pretpostavim o da e r biti 1,1. Znai sledee godine popula
cija mora biti za deset posto vea od ovogodinje. Ako je bilo 10 moljaca, idu
e godine bie ih 11. Ako je bilo 20.000 moljaca, idue godine bie ih 22.000.
Populacija raste i raste i raste, veno, kao kapital ostavljen u banci s ugovo
rom da banka po isteku svake godine pridoda kam atu glavnici i onda da tee
nova kam ata na tako uveanu glavnicu (kamata na kam atu, engl, com pound in
terest).
Ekolozi su jo pre nekoliko generacija shvatili da to, ipak, ne moe tako.
Ekolog zam isli, na prim er, stvarne ribe u jednoj stvarnoj bari, i odmah mu je
jasno da se one ne mogu razm noiti neogranieno, beskrajno. On mora odmah
da nae neku dodatnu funkciju koja e uzeti u obzir sirove stvarnosti ivota:
glad, na prim er, ili utakmicu s drugim ivim vrstama. Ako se ribe u toj bari
silno nam noe, nee imati ta da jedu. Ako ih im a samo nekoliko, m oda e
se mnoiti (u prvo vreme) izuzetno brzo: mala populacija moe da poraste ra
pidno. Prevelika populacija poee da se smanjuje. Pomislite samo na one ja
Haos

panske bubice-tetoine u vaoj bati. Da bi nam bilo jednostavnije, moemo

za trenutak zaboraviti ptice, bolesti od kojih te bubice um iru, i sline stvari, i
m oemo gledati samo raspoloivu koliinu hrane, koja je u vaoj bati tolika
kolika jeste. Ako se pojavilo samo nekoliko bubica, one mogu da se razm no
avaju do mile volje. Ali kad ih bude ogroman broj, pojee sve u bati, i po-
slednji listak, pa e onda sve skupa pocrkati od gladi.
Ovaj scnario za bezuman porast populacije dao je M altus. U tom scena
riju linija porasta populacije (u pomenutoj linearnoj funkciji) produava se kroz
celu venost, dostiui sve nove i nove visine - beskrajno. Samo, da bi dobio
realistiniji scnario, ekolog unosi u jednainu i neke dodatne termine koji e
ipak ograniiti proces m noenja kad postane preteran. Bilo bi najprirodnije da
naunik, za ovo, odabere jednu funkciju koja se brzo uzdie dok je populaci
ja m alena, vrlo malo ili nimalo se uzdie ako se dostigao neki osrednji broj
tih ivih bia, ali brzo pada ako se s razmnoavanjem preteralo. Ekolog onda
m oe spokojno da gleda kako se populacija poveava i smanjuje, poveava i
smanjuje, i - dalo bi se pretpostaviti - posle nekog vrem ena nae neku svoj
razumnu postojanost. Uspean izlet jednoga ekologa u matematiku trebalo bi
da mu omogui da kae neto slino ovome: evo moje jednaine. Ovo je pro-
m enljiva koja prikazuje stopu porasta te populacije. Hm, da, a ovo je promen-
ljiva koja e predstavljati umiranje tih bia. Dopisujem promenljivu (varijabil
nu) veliinu koja predstavlja dodatno umiranje - pogibiju od napada grabljivi
ca, um iranje od gladi. Dobro... da vidimo sad. Populacija e se poveavati
ovom brzinom sve dok ne dostigne ovaj, ravnoteni, nivo.
Kako nai tu realistinu funkciju? Ima mnogo razliitih jednaina koje bi
mogle posluiti za to, a verovatno je najprostija od svih jedna koja nastaje kad
M altusovu linearnu modifikujemo ovako: x sledee = rx (1 - ). Opet je para
metar r prisutan, i znai isto to i pre, ratu porasta. Sta smo dodali? Dodali
smo jedan novi termin. On glasi: (1 - ). Taj novi termin spreie nerazum
no veliko razm noavanje, jer, kad raste, (1 - ) (jedan minus iks) naravno
opada. Ko god ima runi kalkulator (digitron), moe da odabere neki poet
ni broj m oljaca (riba, zeeva...) i neku stopu porasta, i da izrauna koliko e
ih biti idue godine.
U pedesetim godinama dvadesetog veka, izvestan broj ekologa razmatrao
je razne varijacije ove jednaine, koja se zove 'logistika diferentna jednai
na. N a prim er, u Australiji je V. E. Riker primenio ba tu jednainu na stvar
ne ribnjake. Ekolozi su dobro znali da parametar r (stopa porasta) predstavlja
 Diejms Glajk

Populacija uspostavlja ravnoteu nakon rasta, prem aivanja i pada.

veom a vaan deo ovog modela. U fizikim sistemima odakle je ta jednaina

pozajm ljena, na mestu tog param etra stoji neto to se odnosi na koliinu za-
grevanja, ili koliinu trenja, ili ve na koliinu neeg takvog, neurednog i ne
zgodnog za rad. Ukratko: koliina nelinearnosti. U nekom ribnjaku, param etar
porasta (dakle, to r) rnoe odgovarati plodnosti riba. Ali jasno je da se mora
uraunati i m ogunost da ribe pocrkaju (biotiki potencijal je otmen izraz za
to). Pitanje je bilo: kako e svi ti parametri uticati na konanu sudbinu jedne
prom enljive populacije? Oigledan odgovor bio bi: da e m anja stopa porasta
(manje r) znaiti da e se populacija na kraju ustaliti na nekom niem nivou,
dok e vee r znaiti da e stabilnost biti postignuta pri nekoj veoj brojnosti
tih ivih bia. Tako i jeste, u mnogim sluajevima. Ali ne uvek. Jer istraiva
i kao Riker ponekad su pokuavali da vide ta e biti ako je r jo vee... a
onda su videli haos.
Pri vrednosti r veoj nego to je ona ravnotena, tok brojeva postaje ne
posluan. To moe i te kako da smeta i dodijava nekom e ko je opremljen sa
mo runim kalkulatorom. Broj ivih bia ne moe ni tad da poraste do bes
kraja, naravno, ali ne zadrava se ni na stabilnom nivou. Izgleda da niko od
tih ondanjih biologa nije imao sklonosti niti snage da uporno i uporno proiz
vodi brojeve koji odbijaju da se smire. Videli su mnogo tih skokova i padova
populacije, pa su zakljuili: dobro, sve su to oscilacije oko nekog srednjeg ili
prosenog broja koji je, ipak, ravnoteni. Bilo je vano utvrditi koliki broj i
vih bia daje ravnoteu. Nije im palo na um da u takvim sluajevima ravno
tea moda ne postoji.
Haos 73

U dbenici i prirunici koji su se bavili ovom logistikom jednainom i nje

nim kom plikovanijim roacima najee nisu ni pominjali da se tu negde m o
e dogoditi haotino ponaanje. U svom klasinom udbeniku M atem atike ide
je u biologiji, godine 1968, D. M ejnard Smit daje standardan pregled m ogu
nosti: populacije esto ostaju priblino konstantne, ili fluktuiraju sa prilino
pravilnom periodinou oko neke pretpostavljene ravnotene take. Nije M ej
nard Smit bio tako naivan da zamilja da se populacije ne mogu ponaati ne
pravilno. Samo je pretpostavljao da te nepravilnosti nemaju veze s onim m a
tem atikim modelim a koje je on opisivao. U stvarnom radu biolozi su, u sva
kom sluaju, morali pomalo da se distanciraju od svih tih modela. Kad god su
modeli davali neke rezultate za koje je strunjacima bilo jasno da mnogo od
stupaju od realne procene, u igru su ulazila razna izvinjenja i objanjenja za
nastalu nepodudarnost. Eto, nismo brojali koliko je bilo mladih a koliko starih
na poetku. Ili: nismo uraunali te-i-te odlike zemljita i klime. M a, trebalo je
da prebrojim o koliko je bilo mukih a koliko enskih... i tako dalje. Uvek ne
ka dodatna konsideracija ili komplikacija.
I najvanije od svega: u podsvesti biologa uvek se unjala pretpostavka da
podivljali niz brojeva verovatno znai da neto nije u redu s raunarom (,,Uz-
jogunio se) ili da se nije polo od dovoljno tanih brojeva. Jedina interesant
na reenja bila su ona stabilna. Poredak je bio nagrada - sam po sebi. Pa, za
to i ne bi? Posao iznalaenja i korienja odgovarajuih jednaina nije lak.
Kome je stalo da naunici trae svoje dragoceno vreme borei se s nekim ci
frama koje se stalno propinju i nikako da se stabilizuju? Osim toga, nijedan
dobar ekolog nije ni za tren zaboravljao da su sve te matem atike jednaine
samo ogrom no uproene verzije stvarnog ivota. itav smisao uproavanja
lei u tom e da se dobije neto uproeno, neki pravilan model. emu sav trud,
ako emo kao rezultat videti haos?

K asnije se poelo priati da je Dejms Jork ovek koji je otkrio Lorenca

i dao nauci o haosu to ime. Ovaj drugi deo je istinit.
Jork je bio matem atiar koji je voleo da sebe naziva filozofom, m ada je
takva izjava bila opasna po karijeru. Bio je briljantan, a tih u govoru; blago
razbarueni oboavatelj blago razbaruenog tiva Smejlija. Bilo mu je (kao i
svima ostalim a) teko da razume tog Smejlija. Ali Jorku je, za razliku od ve
ine drugih ljudi, bilo jasno zato je Smejlija teko razumeti. U svojoj dvade
set prvoj godini ivota, Jork je pristupio jednoj interdisciplinarnoj ustanovi pri
74 Dejms Glajk

U niverzitetu M erilend, koja se zvala Institut za fizike nauke i tehnologiju; ka

snije je postao i direktor te ustanove. Jork je bio od onih matem atiara koji
oseaju jaku potrebu da budu od neke realne koristi u stvarnom ivotu. N api
sao je studiju o irenju gonoreje, i drava je na osnovu te njegove studije iz-
menila svoju strategiju za suzbijanje te bolesti. Kad je, godine 1970, bila ve
lika nestaica benzina, Jork je svedoio pred jednom dravnom kom isijom i
tvrdio (istinito, ali ne dovoljno ubedljivo da bi ga posluali) da e sistem par-
-nepar samo stvarati vee redove pred benzinskim pumpama a da nee sm anji
ti potronju goriva u dravi M erilend. U eri antiratnih dem onstracija, kad je
vlada objavila aero-fotografiju kojom je elela dokazati da se narod slabo oda
zvao pozivu na antiratni miting, to jest da je oko Vaingtonovog spomenika u
najvanijim trenucim a mitinga bilo vrlo malo ljudi, Jork je analizovao senku
spom enika i dokazao da je fotografija snimljena pola sata kasnije, kad je mi
ting bio zavren i kad se glavnina mitingaa ve razila.
U tom institutu Jork je imao neuobiajenu slobodu da se bavi svakojakim
problem im a izvan uobiajenih oblasti, a i da bude u kontaktu s ekspertim a iz
irokog raspona razliitih naunih disciplina. Jedan od tih strunjaka, dinami-
ar fluida, naleteo je 1972. godine na Lorencov rad Deterministiki neperio-
dini tok iz 1963. i toliko se razduevio da je od tada davao besplatnu fo
tokopiju tog rada svakome ko je eleo da je uzm e. Jedan prim erak dao je i
Jorku.
Lorencov rad bio je upravo ona magija za kojom je Jork, i ne znajui to,
godinam a tragao. Bio je, za poetak, matematiki okantan - je r je davao ha-
otine sisteme u punoj suprotnosti sa Smejlijevim prvobitnim , optim istikim
tvrdnjama i klasifikacijama. Ali to nije bio samo rad iz matem atike nego, u
isti mah, i iz fizike: ivopisan model, slika fluida u kretanju. Jorku je istog
trena bilo jasno da je on eleo da ba fiziari to vide. Smejli jeste usmeravao
matematiku prema takvim problem im a fizike, ali, kao to je Jork dobro razu-
meo, jezik matem atike ostajao je ozbiljna barijera za takvu kom unikaciju. Kad
bi samo bilo, negde u akadem skom svetu, mesta za m atem atiare/fiziare... ali,
mesta za takve hibridne ljude nije bilo. Iako je Smejlijev rad na dinamikim
sistemima poeo da premouje provaliju, m atem atiari su nastavili da govore
jednim jezikom a fiziari drugim . Kao to je fiziar M arej Gel-M an jednom
primetio: Nastavnom osoblju fakulteta poznato je da postoji jedna vrsta oso
be koja m atem atiarim a izgleda kao dobar fiziar, a fiziarim a izgleda kao do
bar m atem atiar. Vrlo ispravno, lanovi nastavnog osoblja ne ele da se takva
Haos

osoba pojavljuje u blizini. Standardi dveju profesija bili su razliiti. M atem a

tiari su svoje teoreme dokazivali mozganjem; fiziari opremom kudikamo te
om. Objekti od kojih su bili sagraeni njihovi svetovi bili su razliiti. N avo
dili su razliite primere.
Smejli je mogao biti sasvim zadovoljan ovakvim primerom: uzme broj ve
i od nule, a manji od jedan (dakle, neki razlom ak izmeu 0 i 1) i udvostru
i ga. O nda, ako je rezultat vei od jedinice, odbaci onaj deo rezultata koji
je levo od decimalnog m esta, dakle ceo broj, i s ostatkom ponovi proces. Po
to je veina brojeva (kad se njihovo ponaanje zaista detaljno osmotri) iraci
onalna i nepredvidljiva, ovaj proces e naprosto proizvesti jednu nepredvidlji
vu seriju brojeva. Fiziar u tome nee videti nita osim banalan matematiki
kuriozitet, savreno besm islen, previe prost ali i previe apstraktan da bi bio
od ikakve koristi. Smejli je, meutim, intuitivno znao da e ovaj matematiki
trik iskrsnuti u sutini mnogih fizikih sistema.
Za fiziara, legitim an primer bila je diferencijalna jednaina koja bi se m o
gla zapisati u jednostavnom obliku. Kad je Jork video Lorencov rad (iskopav
i ga iz m eteorolokog asopisa), znao je da je to primer koji bi fiziarim a bio
shvatljiv. Zato je dao jednu fotokopiju Smejliju, i samo je dolepio svoju adre
su da bi Smejli mogao i da mu vrati taj isti primerak. Smejli je bio zapanjen
kad je video da je neki tamo meteorolog - deset godina ranije - otkrio ba
onu vrstu haosa za koju je on svojevremeno smatrao da je m atem atiki nem o
gua. Isfotokopirao je u mnogo primeraka Deterministiki neperiodini tok .
Tako se rodila legenda da je Jork otkrio Lorenca; svi primerci tog strunog ra
da koji su se ikad pojavili na Berkliju imali su u zaglavlju jednu nadodatu po
tansku adresu... Jorkovu.
Jork je smatrao da su fiziari nauili da ne vide haos. U naem svagda
njem ivotu, lorencovski kvalitet velike osetljivosti na poetne uslove napro
sto viri odasvud. ovek poe jednog jutra od kue trideset sekundi ranije, sak
sija koja pada promai njegovu glavu za nekoliko milimetara, ali kasnije ga
zgazi kam ion. Ili (hajde da budemo manje dramatini), pobegne mu autobus
koji ide na svakih deset minuta, a zbog toga mu pobegne i voz koji ide na
svakih 60 minuta. M ali poremeaji (male perturbacije) u ovekovoj dnevnoj
trajektoriji mogu imati velike posledice. U amerikoj sportskoj igri bejzbol, ko
ja sva zavisi od po nekog centim etra, udarac stiska palicu u rukam a i zna: p ri
blino isti udarac nee dati priblino iste rezultate. To je u ivotu... ali, nauka
- nauka je bila neto drugo.
76 Diejms Glajk

Pedagoki govorei, bavljenje fizikom i matematikom bilo je velikim delom

(a i sad je) ispisivanje diferencijalnih jednaina po tabli i pokazivanje studenti
ma kako da ih reavaju. Diferencijalne jednaine prikazuju stvarnost kao konti
nuum, koji se glatko menja od mesta do mesta i od vremena do vremena, a ni
je razlomljen u zasebne cele komade ili korake. Kao to svaki student prirod
nih nauka zna, reavanje diferencijalnih jednaina je teko. Ali, tokom posled-
nja dva veka, naunici su prikupili ogromne koliine znanja o njima: postoje
prirunici i katalozi diferencijalnih jednaina, a i razni metodi za njihovo rea
vanje, to jest, za nalaenje zatvorene forme integrala , kako e naunik kaza
ti. Nije bilo preterano rei da je taj ogromni posao raunanja omoguio veinu
praktinih trijum fa postsrednjovekovne nauke, i da ostaje, do danas, jedna od
najgenijalnijih tvorevina oveka u pokuaju da modeluje promenljivi svet oko
sebe. I zato e naunik, dok ne stekne sposobnost da se leerno snalazi u teo
riji i da uspeno reava te teke, teke zadatke, najverovatnije gubiti iz vida jed
nu injenicu. Veina diferencijalnih jednaina uopte se ne moe reiti.
Ako moe napisati reenje diferencijalne jednaine , kae Jork, to zna
i da ona nije haotina, jer, da bi ga napisao, mora pronai regularne invari-
jante, stvari koje ostaju ouvane, kao to je ugaoni momenat. Pronae tih stva
ri dovoljno, i to ti omogui da napie reenje. Ali, tano to je i nain da eli-
minie m ogunost haosa.
Reivi sistemi jesu oni koji se prikazuju u udbenicima. Oni se ponaaju
lepo. Kad se ba nae oi u oi s nelinearnim sistemom , naunik mora da se
poslui nekom linearnom aproksim acijom - a to znai, da nae 'otprilike isto
ali linearno - ili da se prounja kroz neka druga nepouzdana zadnja vrata. Ud
benici su prikazivali studentim a samo one retke nelinearne sisteme koji su se
mogli savladati takvim tehnikam a. Nisu prikazivali veliku osetljivost na poet
ne uslove. 0 nelinearnim sistemima sa stvarnim haosom retko se drala nasta
va, pa je, sledstveno tome, malo ko i nauio neto o njim a. Deavalo se da se
neko pukim sluajem spotakne o takve stvari, ali, dotadanja obuenost im je
govorila: odbaci to, to su aberacije. Samo nekoliko ljudi shvatilo je koliko je
priroda, u svojoj dui, nelinearna. Jednom prilikom , Enriko Fermi je uzviknuo:
Ne pie u Bibliji da su svi zakoni prirode iskazivi linearno! M atem atiar Sta-
nislav Ulam napomenuo je da nazivati studije haosa 'nelinearnom naukom je
ste isto to i nazivati zoologiju 'naukom o neslonovskim ivotinjam a.
Jork je shvatio. Prva poruka glasi: postoji nered , kae on. Fiziari i m a
tematiari ele da otkriju red. Pa kau: ta e nam nered. Ali, moraju pozna
Haos 77

vati nered da bi se na neki nain izborili s njim. Automehaniar koji ne zna

o prljavtini koja zapuava ventile, nije dobar automehaniar. Jork je smatrao
da su i naunici i ne-naunici skloni da sebi netano prikau kompleksnost ako
nisu uhvatili pravu talasnu duinu te pojave. Zato investitori insistiraju na
postojanju nekakvog ciklinog opadanja i porasta cena zlata i srebra? Zato to
je periodinost najkomplikovanije uredno ponaanje koje oni mogu da zamisle.
Kad vide da su se cene kretale gore-dole na neki zapetljan nain, oni kau se
bi: ekaj, da vidim , tu sigurno postoji neka periodinost, prekrivena izvesnom
manjom koliinom nasuminog uma. Naunici koji pripremaju opite (iz fizi
ke, hernije, ili biologije) nisu mnogo drugaiji. Ljudi su se i u prolosti na
gledali haotinog ponaanja, u nebrojenim prilikam a , kae Jork. Na primer,
rade neki opit iz fizike, i vide da im se stvari ponaaju nekontrolisano. Poku
avaju da ih nekako srede, ili, diu ruke od svega. Kau da se pojavio um,
ili da opit ne valja.
Jorkov zakljuak bio je da u radovim a Lorenca i Smejlija postoji poruka
koju fiziari ne uju. Zato je napisao struni rad za najtiraniji asopis u ko
me je mogao ita objaviti; to je bio Am eriki matematiki mesenik. (Kao m a
tem atiar, nikako nije uspevao da svoje ideje iskae u nekom obliku koji bi
bio prihvatljiv asopisima iz fizike; tek posle nekoliko godina dosetio se onog
pravog trika: trebalo je pisati u saradnji s nekim fiziarem.) Jorkov rad bio je
sadrinski vredan, ali najuticajniji deo bio je naslov, tajanstven i pomalo ne
staan: Period tri implicira haos . Kolege su mu govorile da odabere neku tre-
zveniju re, ne ba haos, ali Jork je ostao uporan, i zato se re haos nam et
nula kao opti naziv za sve to s deterministikim neredom. Usput je porazgo
varao s jednim svojim prijateljem , biologom koji se zvao Robert Mej.

Mej je u biologiju uao, zapravo, kao gost, jer on se u svom rodnom Sid-
neju, u A ustraliji, ikolovao prvo za teorijskog fiziara. Bio je , inae, sin bri
ljantnog advokata; a svoj postdoktorski rad obavljao je u oblasti primenjene
m atem atike, na Harvardu. Godine 1971. otiao je u Prinston, gde je proveo je d
nu godinu u Institutu za napredne studije; ali, umesto da radi ono to je tre
balo da radi tam o, poeo je da lunja do U niverziteta Prinston i da razgova
ra s biolozim a.
ak i danas, preovlaujui je sluaj da biolog ne zna mnogo matematike
iznad kalkulusa (obinog raunanja). Ljudi koji vole matematiku i imaju uspe-
ha u njoj odlaze na matem atiku ili fiziku a ne na nauke ivota, tj. biologiju.
 Dlejms Glajk

Mej je bio izuzetak. Njegova interesovanja u prvo vreme su se kretala ka ap

straktnim problem im a stabilnosti i kompleksnosti, ka m atem atikim objanjenji
m a kako je mogue da rivali, borei se, koegzistiraju. A li, uskoro je poeo da
usm erava panju na najprostija ekoloka pitanja, kao to je ponaanje pojedi
nanih populacija tokom vremena. Ovde su modeli bili neizbeno jednostavni,
pa je m esta za kompromis bilo manje. Posle izvesnog vremena Mej je trajno
preao na Prinston - na kom e je, kasnije, postao i dekan za istraivaki rad -
ali pre toga je proveo mnogo sati studirajui jednu verziju logistike diferent-
ne jednaine, sluei se matem atikom analizom ali i primitivnim runim kal
kulatorom .
Svojevrem eno, jo u Sidneju, Mej je na kolskoj tabli u hodniku napisao
jedan problem koji je poinjao da ga nervira. Postavio ga je kao logistiku di-
ferentnu jednainu i namenio postdiplomcima. ta se, za ime H rista, deava
kad lam bda postane vee od take akum ulacije? A to je znailo: ta se dea
va kad rata porasta jedne populacije, ona njena tendencija ka naglom razm no
avanju a zatim masovnom crkavanju od gladi, nadmai kritinu taku. Mej je
oprobavao razliite vrednosti ovog nelinearnog param etra, i ustanovio da na taj
nain uspeva dramatino da izmeni karakter sistema. Poveanje tog param etra
znailo je i poveanje stupnja nelinearnosti u sistemu, a time se menjao ne sa
mo kvantitet rezultata nego i kvalitet rezultata: dakle, nije se samo m enjao broj
tih ivih bia u konano dostignutom ravnotenom stanju, nego se odluivalo
i da li e ikakvo ravnoteno stanje ikada biti dostignuto.
Kad je taj param etar bio nizak, Mejov jednostavni model dostizao je ne
ku stabilnost i ostajao na tome. Kad je param etar bio visok, postojano stanje
se razlam alo u dva stanja, i populacija je poinjala da alternira izmeu njih:
naizmenino je bila u jednoj brojnosti pa u drugoj, u veoj pa u manjoj. A
kad je rata postajala jo vea, sistem je - taj isti sistem - poinjao da se po
naa, inilo se, nepredvidivo. Zato? ta se tano deavalo na graninim lini
jam a izmeu dve razliite vrste ponaanja? Mej to u Sidneju nije uspeo da do
kui. (A nisu ni postdiplomci.)
Mej je organizovao program intenzivnog numerikog istraivanja ove naj
prostije jednaine. N jegov program bio je slian Smejlijevom: cilj je bio razu-
meti jednu prostu jednainu celu odjednom, dakle, ne lokalno nego globalno,
sveobuhvatno. Samo, M ejova jednaina bila je daleko jednostavnija od bilo e
ga ime se Smejli ikada pozabavio. Izgledalo je neverovatno da njene m ogu
nosti za stvaranje reda i nereda nisu ve odavno detaljno ispitane. Ali, nisu bi-
Haos

le. Z apravo, ispostavilo se da je Mejov program tek poetak. Mej je oprobao

stotine razliitih vrednosti tog param etra, svaki put je aktivirao onu pomenutu
povratno-sprenu petlju, i naprosto je ekao i gledao: da li e se, i gde, niz
brojeva zaustaviti, da li e dostii neku postojanu taku na kojoj bi ostao. Ali,
sve vie se koncentrisao na ono kritino, m aleno razdoblje izmeu postojano
sti i oscilacije. Bilo je to kao da je Mej imao na raspolaganju neki svoj rib
njak, a u njemu odluivao, veoma precizno i fino, o sklonosti riblje populaci
je ka naglom razm noavanju i nagloj propasti. Ostajui pri logistikoj jednai-
ni, koja glasi, kao to smo ve videli, xs[edee = rx (1 - ), Mej je poveavao
parametar r najsporije to je mogao. Na prim er, ako je param etar r = 2,7 po
pulacija se ustali na 0,6292. Ako se parametar povea samo malo, populacija
postane brojnija, ali ne mnogo. Grafikon se, u svom kretanju sleva nadesno,
polagano die.
Ali najednom, kad param etar postane vei od 3, grafikon se rascepi u dve
linije. Od tada M ejova im aginarna riblja populacija odbija da se skrasi na ne
koj odreenoj brojnosti, nego naizmence postie viu pa niu, viu pa niu, i
tako stalno. Bilo je to kao da neko okree prekida: gornja vrednost! donja!
gornja! donja! i tako bez kraja. M eutim, ako bi se nasrtljivost populacije po
veala samo jo m alo, naim e, ako bi se param etar poveavao preko neke da
lje vrednosti, rascepile bi se i te dve linije, dogodilo bi se i jednoj i drugoj
ravanje: sada se dobijao niz brojeva koji se ustaljivao na etiri razliite po
stojane vrednosti, i tokom godina je postizao uvek prvu, drugu, treu pa etvr
tu; pa opet prvu, drugu, treu pa etvrtu; pa opet isto... bez kraja. Dakle na
stajao je etvorogodinji ciklus i ponavljao se tano.
Kao to je Lorenc bio otkrio jo deset godina ranije, jedini nain da se
ovek razabere u takvim gom ilam a brojeva a da sauva i pam et i zdrave oi
jeste da nacrta grafiki prikaz. Mej se dao na posao da napravi skicu koja e
sadrati sve dotad izraunate rezultate, i koja e, samim tim, prikazati ponaa
nje jednog takvog prostog sistem a pri razliitim vrednostima r. Horizontalna,
iks-osa (apscisa) predstavlja r\ dakle, odmicanje udesno znai sve vee i vee
r. Brojnost rib a (ili ve svejedno kojih drugih ivih bia u toj zamiljenoj po
pulaciji) iskazana je pom icanjem nagore po vertikalnoj, ipsilon-osi (ordinati):
dakle, to je vie riba, to vie se take odmiu nagore. Za svaku vrednost r
Mej je izraunavao odgovarajuu vrednost populacije, onu stabilnu, konanu,
ravnotenu vrednost, posle svih poetnih oscilacija - vrednost koja e trajati
mnogo godina bez promene. U levom delu prikazanog prostora, dok je vred-
80 Dejms Glajk

frt '< ?

- * . -;
V"'

r* V
' : . < .

HW5

Udvostruavanje perioda i haos. Da bi pokazali ponaanje populacija sa razliitim ste-

peniina plodnosti, umesto upotrebe pojedinanih dijagrama, Robert Mej i ostali nau
nici koriste bifurkacijske dijagrame kako bi sve informacije sakupili u jedinstvenu
sliku.
Dijagram pokazuje kako promene jednog parametra - u ovom sluaju rast i izumira
nje populacije divljih ivotinja - menjaju osnovno ponaanje ovog jednostavnog siste
ma. Vrednosti parametra su prikazane sleva nadesno; konana populacija se prati na
uspravnoj osi. Na izvestan nain, poveanje vrednosti parametra znai snanije pod-
sticanje sistema, sa poveavanjem nelinearnosti u njemu.
Tamo gde je parametar mali (levo), populacija izumire. Kako parametar raste (sredi
na), raste i nivo ravnotee populacije. Zatim, sa daljim poveanjem parametra, ravno
tea se podvaja, ba kao to poveavanje koliine toplote fluida u konvekciji prouzro
kuje nestabilnost; populacija poinje da altemira izmeu dva razliita nivoa. Podvaja-
nja, ili bifurkacije, nailaze sve bre. Zatim sistem postaje haotian (desno) i popula
cija prolazi kroz beskrajno mnogo razliitih vrednosti. (Uveanje haotinog podruja
nai ete na stranicama 82-83)
Haos

nost r jo uvek prilino niska, rezultat M ejovog izraunavanja bila je svaki put
taka. Polaganim poveavanjem r, taka do take... nastajala je jedna (samo
jedna) kriva linija, koja se lagano uzdizala. Ali onda, kad param etar r nadm a
i neku kritinu taku, ponu da se pojavljuju po dva stabilna rezultata: take
gore, i take dole. Zato se*i linija rava u dve, i to u desnu stranu. Dve su,
dakle, m ogue brojnosti populacije: jedne godine bu.de ona vea, sledee godi
ne ona m anja, pa opet ona vea, pa opet ona manja, i tako dalje, neprestano.
Ciklus dakle vie nije jednogodinji, sad je dvogodinji.
Ali - Mej je pridavao parametru r jo vee vrednosti, da vidi ta e biti.
Dogodilo se novo ravanje; pa novo; i opet novo. Broj putanja se svaki put
udvostruavao. Bilo je to zaista da ovek ne poveruje: ponaanje do te mere
kom plikovano, a opet s toliko provokativne pravilnosti. Zmija u matematikoj
travi - tako je Mej okarakterisao tu pojavu. Struni izraz za takvo ravanje je
bifurkacija. Svaka sledea bifurkacija znaila je da se obrazac ponavljanja sla-
m a jo jednom , jo za jedan korak. Populacija koja je naizmenino poprimala
viu ili niu brojnost odjednom ima etiri razliite mogue brojnosti; one se
smenjuju redom. I gle, ve se prelo u period etiri, to jest u etvrti period.
Ove bifurkacije daju vrlo velike brojeve neobino brzo - u samo nekoli
ko sledeih koraka. To ide ovako: 4, 8, 16, 32... ali onda se naglo raspadnu.
Jer dostignuta je, i nadm aena taka akum ulacije. N em a vie periodinosti,
nastaje rasulo. Fluktuacije nemaju vie nikakvu pravilnost, take gaaju i po
gaaju na stotine i hiljade mesta sasvim nasumino. itavi regioni desno od
tog m esta pocrne sasvim. Ako ste pratili jednu ivotinjsku populaciju koja se
nalazi u vlasti ove najprostije nelinearne jednaine, zakljuujete: sada je u pot
punom neredu, bacana umovima sopstvene ivotne okoline. Ali - usred tog
'k ran ja u sistem u, najednom izrone neki novi ciklusi stabilnosti. Parametar r
nastavljam o da poveavam o, to znai jedno sve silovitije gonjenje tih ivih
bia ka intenzivnom razmnoavanju; drugim recim a, sistem je podvrgnut sve
eem gonjenju od strane svoje sopstvene nelinearnosti. I odjednom iskrsne
neki prozor u svemu tom e. pravilan ali s nekim neparnim periodom , kao to
je 3 ili 7. Najednom vidimo da e se neki obrasci ponavljati u trogodinjim,
ili u sedm ogodinjim ciklusim a. Onda krenu nove bifurkacije, koje vode ka no
vim udvostruavanjim a perioda, na primer: 3, 6, 12... ili: 7, 14, 28... i onda se
sve opet raspe u opti haos.
U prvo vreme Mej nije uspevao da sagleda celu ovu sliku. Ali i oni de-
lii koje je stizao da izrauna bili su veoma uznemiravajui. U stvarnom ivo-
S'2 Diejms Glajk

Podruja reda unutar haosa. ak i najjednostavnijom jednainom podruje haosa u bi-

furkacijskom dijagramu pokazuje se kao zamrena maina - mnogo pravilnija nego to
je Robert Mej mogao isprva da pomisli. Ispoetka bifurkacije stvaraju periode 2, 4,
8, 16... Zatim poinje haos bez pravilnih perioda. Ali tada, kad sistem snano pogo-
nimo, otvaraju se podruja sa neparnim periodima. Pojavljuje se stabilni period 3 (uve
anje, desno gore), a zatim ponovo poinje udvostruavanje perioda: 6, 12, 24...
Ustrojstvo ima beskonanu dubinu. Kada se deo povea (kao sredinji deo podruja
sa periodom 3, desno dole), pokae se da ima ustrojstvo jednako elom dijagramu.
Haos
84 Dejms Glajk

tu, suoen s jednim takvim sistemom ivih bia, posmatra ne moe da vidi
nikakve prostrane slike, on vidi samo jednu sasvim uzanu, uspravno iseenu
kriku koja odgovara jednoj vrednosti parametra r (onoj koja jeste trenutno na
snazi kod tih ivotinja). Zato bi sagledao samo jednu vrstu ponaanja, iz go
dine u godinu: m oda neku stabilnost, ili neki sedmogodinji ciklus. On ne bi
nikako mogao znati da isti taj sistem, uz samo malo izmenjenu stopu razm no
avanja, daje sasvim druge vrste populacionih obrazaca.
Dejms Jork je ovo ponaanje analizovao matem atiki strogo, u svom
strunom radu Period tri implicira haos . Dokazao je da u svakom (to jest,
bilo kom) sistemu s jednom dimenzijom, ako se ikada pojavi pravilni ciklus
perioda tri, to neminovno znai da e isti taj sistem ispoljiti i regularne peri
ode svake druge duine, ali, takoe, i sasvim haotine cikluse. Ovo otkrie b i
lo je pravi 'elektrini ok za naunike poput Frim ena Dajsona. Bilo je toliko
suprotno intuiciji. ovek bi pomislio da je sasvim lako namestiti neki sistem
da se ponavlja u oscilacijam a perioda tri a da nikad ne uleti u totalno rasulo.
Jork je pokazao da to ne samo da nije lako - nego je nemogue.
Iako je matem atika sutina ovog strunog rada bila i te kako iznenauju
a, Jork je smatrao da je propagandni efekat u javnosti jo vaniji. Ovo je bi
lo donekle istinito. Nekoliko godina kasnije, kad je otiao u Istoni Berlin, (pod
okupacijom Sovjetskog Saveza i takozvanog Varavskog pakta), Jork je isko
ristio slobodno vreme za vonju amcem po reci Spreji. Najednom mu se pri
bliio neki Rus koji je pokuavao da mu neto urgentno saopti. Uz pomo
jednog prijatelja Poljaka, Jork je posle nekog vrem ena dokuio da Rus tvrdi
da je iste te rezultate postigao ranije, prvi. Ali Rus nije hteo da kae detalje,
samo je ponavljao da e poslati svoj struni rad. etiri meseca kasnije rad
stvarno stie. Taj Rus, A. N. Sarkovski, stvarno je prvi postigao to nauno ot
krie, i prvi ga objavio; rad se zvao Koegzistencija ciklusa na kontinualnoj
mapi linije u sebi . Ali to je bilo samo matem atiko dostignue, a Jork je nad
maio Rusa u neem drugom , postigao je da ga uju fiziari celog sveta, da
prim e poruku, koja je glasila: haos je sveprisutan; haos je stabilan; haos je
strukturisan. Dao im je , tavie, razloga da poveruju da komplikovani sistemi,
tradicionalno modelovani tvrdim kontinualnim diferencijalnim jednainam a,
mogu da se razumeju gledanjem u lake diskretne mape.
Ovaj etalaki susret dvojice matem atiara koji su se sporazumevali uz
mnogo gestikuliranja bio je sim ptom provalije u komunikaciji izmeu sovjet
ske i zapadne nauke. D elim ino zbog jezike prepreke, a delimino zbog re
Haos

strikcija koje je sovjetski reim uveo za putovanja svojih graana u inostran-

stvo, sofisticirani zapadni naunici esto su ponavljali rad koji je ve pre toga
uraen i objavljen u sovjetskoj literaturi. Kad je haos procvetao u Sjedinjenim
Amerikim Dravama i u Evropi, to je inspirisalo Ruse na ogromnu koliinu
rada u toj istoj oblasti; ali ih je i zbunilo, i te kako, jer veliki deo te nove
nauke uopte nije bio nov u Moskvi. Sovjetski m atem atiari i fiziari imali su
jaku tradiciju u istraivanju haosa, jo od . N. Kolmogorova u pedesetim go
dinam a dvadesetog veka. tavie, Rusi su imali tradiciju da rade zajedniki, i
ona nije podlegla tendencijam a ka 'razvodu matematike od fizike kao u ne
kim drugim zemljama.
Zato su sovjetski naunici spremno prihvatili Smejlijeva otkria: kod njih
je u ezdesetim godinama nastala itava mala uzbuna oko Smejlijeve potkovi
ce. Jedan briljantni matematiki fiziar, Jaa Sinai, hitro je preveo sline siste
me u term odinamike termine. Slino tome, kad se Lorencov rad konano pro
bio do svesti zapadnih fiziara u sedamdesetim godinama, probio se jednako
dobro i brzo i u Sovjetskom Savezu. A godine 1975, dok su se Jork i Mej bo
rili da privuku panju svojih kolega, Sinai i drugi su veoma brzo okupili m o
nu radnu grupu fiziara sa sreditem u gradu Gorki. U novijim godinama, ne
ki zapadni eksperti za haos trude se da redovno putuju u Rusiju da bi ostali
u toku s istraivanjima: drugi, meutim, moraju da se zadovolje zapadnim ver
zijama svoje nauke.
N a Zapadu, Jork i Mej su prvi osetili puni ok dupliranja perioda, i prvi
uspeli da ga prenesu zajednici naunika. Bilo je, ranije, nekoliko m atem atia
ra koji su opazili taj fenom en, ali oni su ga tretirali kao tehniku stvar, num e
riku bizarnost; igru, maltene. Nisu smatrali da je to trivijalna pojava, ali su
smatrali da postoji samo u njihovoj, specijalnoj vaseljeni.
Biolozi nisu opazili bifurkacije kao stanice na putovanju u haos zato to
nisu imali tu matem atiku sofistikaciju a ni osobito jaku elju da istrauju ne
uredna ponaanja. M atematiari su videli bifurkacije ali su otili dalje. M ej, o-
vek koji je stajao po jednom nogom u oba ta sveta, razumeo je da ulazi u je
dan vilajet pun zapanjujuih stvari i dubina.

Da bi se dublje zavirilo u ovaj najprostiji sistem, bila je potrebna vea ra

unska snaga. Frenk Hopentad, na Kurantovom institutu matematikih nauka
pri U niverzitetu N jujork, imao je na raspolaganju tako moan kom pjuter, da se
odluio da stupi u akciju.
Sf) Dejms Glajk

Hopentad je bio matem atiar, ali se kasnije veom a zainteresovao za pro

bleme biologije. On je tu jednu logistiku nelinearnu jednainu provukao kroz
svoj K ontrol-dejta 6600 nekoliko stotina miliona puta. Kad god se na m oni
toru pojavljivala slika, on ju je isprintao; hiljadu slika, je r je param etar r za
dat kom pjuteru u hiljadu razliitih vrednosti. Iskrsavale su bifurkacije, pa ra
sulo - a onda, unutar haosa, mali klinovi reda i poretka, nestabilni, efemerni.
Tu i tam o, tek na tren, proleti poneki klin periodinog ponaanja. Hopentad
je putao dobijeni film; i kao prvi gledalac imao je oseaj da leti kroz neki
vanzemaljski predeo. Na mahove mu se inilo da te slike, ipak, nisu nimalo
haotine. Ah u nekim drugim trenucima - rasulo bez ikakvog vidljivog reda,
sasvim nepredvidljivo. Ovaj oseaj zapanjenosti nikada nije napustio Hopenta-
da.
Mej je odgledao Hopentadov film. Poeo je prikupljati analogije iz dru
gih oblasti nauke: iz genetike, ekonomije, dinamike fluida. Kao najuveniji
'gradski izvikiva za haosologiju, Mej je imao dve prednosti u odnosu na i
ste matem atiare. Prva prednost sastojala se u tome to, za njega, proste je d
naine nikada nisu m ogle biti perfektan odraz stvarnosti. Znao je da su to sa-

Obris bifurkacijskog dijagrama kako ga je Mej isprva video, pre nego to je jai ra-
unar otkrio njegovo bogato ustrojstvo.
Haos

mo m etafore - i poeo se pitati na ta bi, jo, te metafore mogle da se prime-

ne. D ruga njegova prednost sastojala se u tome to su sva nova otkrovenja o
haosu doprinosila estokim javnim raspravam a o njegovom, M ejovom, odabra
nom polju.
Populaciona biologija je ionako bila, odavno, m agnet za kontroverze. Na
katedram a za biologiju postojale su. na prim er, napetosti izmeu molekularnih
biologa i ekologa. M olekularni biolozi smatrali su da se oni bave istinskom na
ukom , jer reavaju jasno ocrtane, tvrde problem e, a da je rad ekologa neodre
en, nejasan. Ekolozi su, m eutim , smatrali da su tehnika remek-dela m ole
kularne biologije samo pametne razrade dobro definisanih problema.
M ejov utisak bio je da su se unutar ekologije u ranim sedamdesetim go
dinama glavne nesuglasice pojavljivale u vezi s prirodom populacionih prom e
na. Ekolozi su tu bili podeljeni maltene na osnovu razlika u linostima. Neki
od njih itali su poruku sveta kao urednu: populacije su regulisane i postoja
ne - s izuzecim a. Drugi su poruku itali ba obrnuto: populacije fluktuiu ne
uredno i nepostojano - s izuzecima. Nimalo sluajno, ta dva suprotna tabora
takoe su se podelila i oko primene tvrde matematike na neuredna bioloka
pitanja. Oni koji su verovali da su populacije postojane, uz to su tvrdili da one
m ora biti da su regulisane nekim deterministikim mehanizmim a. Oni drugi,
koji su verovali da se brojnost ivih bia menja neuredno i nasumino, uz to
su tvrdili da su one sigurno bacane tamo-amo svakojakim nepredvidljivim
faktorim a svog ivotnog okruenja, zbog kojih brzo bude eliminisan svaki de
term inistiki faktor, ako, nekim sluajem, i postoji. Dakle naunik je mogao da
bira izmei dva gledita: po jednom , deterministika matem atika proizvodi po
stojano ponaanje; po drugom , nasumini spoljanji um proizvodi nasumino
ponaanje. Treeg gledita nije bilo.
U kontekstu te debate, poruka koju je haos doneo bila je zapanjujua: je d
nostavni determ inistiki modeli mogu da proizvedu ponaanje koje izgleda kao
da je nasumino a u stvari ima jednu svoju izvrsnu, finu strukturu, iji neki
deiovi, m eutim , mogu biti takvi da ni po emu ne moemo prepoznati da ni
su sasvim nasumini. Ovo je prolazilo kroz sam centar debate ali stiui iz ne
kog treeg pravca, sasvim novog.
Mej je kroz prizmu prostih haotinih modela posmatrao mnoge stvarne i
ve vrste. Opaao je sve nove i nove injenice suprotne dotadanjoj standard
noj intuiciji biologa-praktiara. U epidemiologiji, na prim er, bilo je dobro po
znato da epidem ije imaju tendenciju da nailaze u ciklusim a, pravilnim ili ne
88 Dejms Glajk

pravilnim . M ale boginje, poliom ielitis, rubeole, imaju svoje uspone i padove u
uestanosti pojavljivanja. Mej je zakljuio da te oscilacije mogu biti izazvane
nelinearnim modelom, pa se zapitao ta bi se desilo ako bi se na takav sistem
iznenada delovalo nekim jakim udarcem - ako bi se unela velika perturbacija,
naruavanje, recimo programom vakcinaije. N aivna intuicija sugerie da e na
prosto biti neto manje oboljenja, i, da je to sve: jedan gladak pomak u elje
nom pravcu i nita vie. Mej je, meutim, ustanovio da e najverovatnije tek
tad poeti jake oscilacije. Iako e dugoroni trend biti solidno zaokrenut nado-
le, putanja ka nekoj novoj ravnotenoj taki bie isprekidana iznenaujuim
'iljcim a. I zaista, podaci iz nekih realnih program a, kao to je bila kam panja
da se elim inie rubeola u Britaniji, pokazivali su da su doktori stvarno videli
oscilacije sline onima koje je Mejov model predvideo. M eutim, svaki slube
nik M inistarstva zdravlja, videvi kratkoroan otar porast u broju novih slua
jeva rubeole (ili gonoreje, itd.), zakljuio bi da program vakcinacije, naprosto,
ne uspeva.
U roku od samo nekoliko godina, studije haosa dale su jak podsticaj teo
rijskoj biologiji, tako da su biolozi i fiziari poeli ulaziti u struna partner
stva nezam isliva do tada. Ekolozi i epidemiolozi iskopavali su stare podatke,
na koje dotad niko nije obraao panju je r su izgledali nesavladivo zamreni.
Naen je determ inistiki haos u podacim a o epidemijam a dejih boginja u Nju-
jorku; takoe i u podacim a o usponim a i padovima populacije kanadskih riso
va tokom poslednjih dve stotine godina, o emu su beleke vodili traperi 'K o m
panije Hadsonovog zaliva. M olekularni biolozi poeli su da sagledavaju belan-
evine kao sisteme u pokretu. Fiziolozi su sad uvideli da organi nisu samo sta
tine strukture, nego i kompleksi oscilacija, pravilnih i nepravilnih.
irom nauke specijalisti su videli kompleksno ponaanje raznih sistema, pa
su poeli o tome i raspravljati. Svaka disciplina je razmatrala 'sv o ju ', karakte
ristinu vrstu haosa. Pronai toliko haosa posvuda, zar nije to deprimirajue?
Stvarna ili prividna nasuminost koja se uzdie iz jednostavnih modela, tavie
iz istih jednostavnih modela koji iskrasavaju u mnogim poljima nauke - da li
je to razlog za oajavanje? Mej je video da uda kompleksnosti koja su se po
kazala u biologiji nisu uopte ograniena na biologiju; pitao se u koliko jo dru
gih nauka e istraivai uskoro biti jednako zapanjeni kao on. Zato je poeo da
radi na jednom strunom lanku koji je, kao opti pregled situacije s haosom,
iziao u asopisu Nejer (Priroda) godine 1976. Za taj lanak uskoro se poe
lo govoriti da je 'm esijanski', dakle, da je obraanje 'proroka' narodu.
Haos

Svet bi postao bolji, tvrdio je Mej u tom lanku, ako bi svakom studentu
na prvoj godini bio dat u ruke depni kalkulator i zadatak da se malo poigra
logistikom diferentnom jednainom koju je, u lanku, jo jednom do detalja-
objasnio. Tim e bi, argumentovao je M ej, bilo ispravljeno ono to je sad po
greno u naunom obrazovanju: jedno izoblieno oseanje o stvarnim m ogu
nostim a sveta. Ljudi bi poeli drugaije razmiljati o svemu, od teorije poslov
nih ciklusa do irenja glasina.
Haos se moe predavati kao struni predm et, tvrdio je Mej dalje u tom
lanku. V reme je da se prizna da standardno osposobljavanje mladih naunika
daje pogrean utisak o nekim stvarima. Koliko god oni razraivali linearnu m a
tem atiku, koliko god je ojaavali Furijeovim transform acijam a, ortogonalnim
funkcijam a, regresionim tehnikam a, svejedno (tvrdio je Mej) nikad nee dobi
ti istinitu sliku o ovom izrazito nelinearnom svetu. M atematika intuicija, ta
ko razvijena, loe priprema studenta za suoenje s bizarnim ponaanjem koje
vidimo ak i u najprostijim diskretnim nelinearnim sistemima.
Ne samo u naunom istraivanju, nego i u svakidanjem svetu politike i
ekonom ije, svi emo bolje prolaziti ako se povea broj ljudi koji shvataju da
prosti nelinearni sistemi ne ispoljavaju uvek proste dinamike osobine.
 4
GEOMETRIJA PRIRODE
.
A ipak se pojavljuje odnos jedan malen,
iz nekog prikrajka ili kamika viri, p a se posle,
kao senka oblaka na pesku, iri.

Volas Stivens, Poznavalac uiva u haosu

 U svesti oveka po imenu Benoa Mandelbrot (Benoit Mandelbrot) godina
ma se stvarala jedna slika stvarnosti. Godine 1960. to je bio samo nagovetaj,
bledi duh jedne ideje, neizotren. Ali je Mandelbrot ve bio sposoban da to
neto prepozna, i sad je prepoznao... na tabli u kancelariji Hendrika Hutakera.
M andelbrot je bio matematiki svatar koga su 'usvojili, naime, dali mu
sklonite i utoite u odeljenju za ista istraivanja korporacije IBM (Internati
onal Business M achines) koja proizvodi raunare. M andelbrot se neto malo pe
tljao oko ekonomije, u stvari, prouavao je kako su rasporeeni veliki a kako
mali prihodi u jednoj privredi. Hutaker, harvardski profesor ekonomije, pozvao
je M andelbrota da odri predavanje o tome, i mladi m atem atiar je, u zakaza
no vreme, stigao u Harvard, tanije u Litauer centar, velianstvenu zgradu eko
nomskog fakulteta na severnoj strani 'Harvard dvorita. Ulazei u kancelariju,
mladi se iznenadio kad je video da ono to tek treba da obelodani (naime, sop-
stvena otkria) ve stoji napisano na tabli kod domaina, starijeg naunika. M an
delbrot je reagovao alom, ne bez prizvuka svae - Kako je mogao m oj dija
gram da se materijalizuje ovde pre mog predavanja? - ali Hutakeru nije bilo
jasno o emu ovaj pria. Taj dijagram nije imao nikakve veze s distribucijom
prihoda; prikazivao je kretanje cene pamuka tokom osam godina.
Ipak je, i s H utakerovog gledita, to na tabli bilo malice udno. E kono
misti, generalno, pretpostavljaju da cena jednog osnovnog proizvoda, kao to
je pam uk, 'plee' u ritmu dve razliite 'm uzike', od kojih je jedna dobro sre
ena a druga nasum ina. Naim e, kad se gleda na dugi rok, cene zavise od re
alnih sila u ekonomiji - od uspona ili pada tekstilne industrije u Novoj E ngle
skoj, ili od otvaranja novih meunarodnih trgovakih puteva, i tome slinog.
Ali, u nekim kraim vrem enskim rasponim a, cene skakuu manje-vie nasumi-
no. N a nesreu, Hutakerovi podaci nisu se poklopili s njegovim sopstvenim
94 Dejms Glajk

prognozam a. To skakutanje je bilo poprilino esto, i pretvaralo se u vrlo ja

ko ipanje. V eina promena cena bila je ipak sitna, naravno, ali proporcija sit
nih u odnosu na krupne promene cena nije bila onako visoka kako je to on
oekivao. D istribucija nije opadala dovoljno brzo, vukla je za sobom dugaak
rep.
Standardni model za grafiko prikazivanje tih varijacija bila je zvonasta
kriva. U sredini te krive je jedna velika grba; veina podataka, koji su prose-
ni ili blizu proeka, nagom ilava se tu negde. Levo i desno su niska krajnost i
visoka krajnost; poto se i jedna i druga deavaju retko, kriva i nalevo i na
desno opada brzo. Statistiaru je ova kriva kao lekaru opte prakse stetoskop:
prvi instrum ent za kojim se, u redovnim i normalnim svakodnevnim sluajevi
ma, posee. Jo se kae da je to Gausova kriva, to jest, Gausova distribucija
stvari - ili. naprosto, normalna distribucija. Ona nam neto kae o prirodi na-
suminosti. Sutina je u ovome: kad stvari variraju, one nastoje da uglavnom
ostanu negde blizu nekakvog proeka, ali se donekle i rasipaju tam o-ovam o,
na prilino jednostavan nain. Sam o, kad treba nai stazicu ka uspehu u eko
nomskoj divljini, ova jedna kriva linija, Gausova, nije ba dovoljan instrument.
Kao to je rekao dobitnik Nobelove nagrade Vasilij Leontijev: Ni na jednom
polju em pirijskog istraivanja nije upotrebljena tako masivna i sofisticirana m a
inerija statistike analize, s tako neodreenim rezultatim a.

N or
malni za
kon raspodele
greaka istie se u
iskustvu oveanstva
kao jedno od najsveobu-
hvatnijih uoptenja filozofije
prirode. Slui kao vodei instrument
istraivanja u prirodnim i drutvenim na-
ukam a, u m edicini, poljoprivredi, inenjerstvu.
Neophodan je za analizu i tumaenje osnovnih
podataka dobijenih posmatranjem i eksperimentima.
Haos

H utaker je raunao i crtao sve iznova i iznova, ali nikako nije uspevao da
uklopi prom ene u cenam a pam uka (koje su se stvarno dogodile) u ovaj zvo-
nasti model. Ali zato je nastala jedna drugaija slika, jedna silueta, koju je
M andelbrot prepoznao na tabli.
Tu istu siluetu kasnije je pronaao i na drugim m esdm a, iznenaujue ra
znorodnim . Za razliku od veine matem atiara, on se s problem ina suoavao
tako to je nastojao da stekne to dublji intuitivni uvid u obrasce i oblike. Ni
je imao mnogo poverenja u analizu, ali jeste u svoje mentalne slike. Ve se
susreo s idejom da nasum ine, stohastike pojave mogu biti zapravo pod vla
u nekih zakona, ali drugaijih; da u takvim fenom enim a ipak postoji zako
nito ponaanje, ali drugaije. Odrao je predavanje na Harvardu i vratio se u
ogrom ni istraivaki centar IBM u Jorktaun H ajtsu, u dravi N jujork, u brdi
ma severne oblasti Vestester. Sa sobom je poneo kutiju kom pjuterskih karti
ca; na njim a su bili podaci o cenam a pam uka, oni Hutakerovi. Onda se obra
tio M inistarstvu poljoprivrede u Vaingtonu, traei dodatnu koliinu tih infor
macija, za sve godine jo od 1900.
Kao i naunici u drugim poljim a, ekonom isti su tada prelazili prag kom
pjuterskog doba, polako uviajui da imaju mo da prikupljaju inform acije, or-
ganizuju ih, i manipuliu njim a u obimu koji je ranije bio nezamisliv. Ali ni
su sve vrste inform acija bile raspoloive u eljenim koliinam a, niti u upotre
bljivom obliku. Era kuckanja po tastaturi tek je poinjala. U tvrdim prirod
nim naukam a, istraivaim a je lake da prikupe svoje hiljade ili milione taa-
ka-inform acija. Ekonom istim a je to tee. Ekonomisti, kao i biolozi, studiraju
svet ivih bia koja imaju svoju volju - rade ta hoe. Zapravo, ekonomisti
studiraju najneuhvatljivije od svih ivih bia.
N a sreu, imaju i jednu prednost: u svetu ekonom ije svakojake cifre priti-
u stalno, kao reka. Ove o cenam a pam uka bile su, s M andelbrotovog stano
vita, idealne za dalju obradu. Inform acije su bile kompletne (bez izostavlja-
nja) i vrlo stare, je r se cene pam uka u Americi pomno belee ve vie od sto
godina neprekidno. Pamuk jeste deo vaseljene kupovanja i prodavanja, ali, ne
bilo kakav deo. nego jedan od onih koji imaju objedinjeno, centralizovano tr
ite - pa i takve beleke o cenam a iz dana u dan - jer ve 1900. godine sav
pamuk s am erikog juga proticao je kroz Njujorku berzu na putu do Nove
Engleske; cene pam uka u Liverpulu bile su i te kako u vezi s njujorkim .
Iako ekonom isti nisu mogli da dokazu zato se cene menjaju, to ne znai
da nisu imali svoja uverenja o tom e, uverenja od temeljnog znaaja za njiho-
 D zejms Glajk

vu nauku. Im ali su, tavie, uverenja koja su im bila neto kao svetinja ili ve
ra. To im je bilo svima zajedniko. Jedno od tih njihovih bazinih uverenja bi
lo je da m ale, privremene promene cena nemaju nikakve veze s velikim , du
goronim prom enam a. Brze fluktuacije dolaze i prolaze nasumino; u toku jed
nog dana cena skoi, padne, smiri se, to je samo um, nepredvidljiv i nezani
mljiv. D ugorone promene cena su, meutim, sasvim druga vrsta stvari; druga
specija. iroka kretanja cena tokom meseci, godina i decenija determ inisana
su dubokim makroekonom skim silam a, trendovima rata ili recesije, silama ko
je bi, bar u teoriji, trebalo da budu shvatljive.
Dakle: s jedne strane, zujanje kratkoronih fluktuacija; s druge strane, sig
nal dugoronih promena.
Za ovu dihotom iju, m eutim , nije se nalo m esta u onoj slici stvarnog i
vota koju je M andelbrot razvijao. N jegova slika nije razdvojila male promene
od velikih, nego ih je vrsto objedinila. M andelbrot je traio obrazac koji ne
e vaiti samo u ovim ili onim razm eram a, nego u svim razmeram a odjednom.
Uopte nije bilo samo po sebi ja sn o kako to postii, kako nacrtati tu sliku
koju je on imao na um u, ali on je znao da e u njoj morati da postoji jedna
vrsta sim etrije; ne sim etrija desnog i levog, niti gornjeg s donjim , nego sim e
trija u sasvim drugom smislu rei, naime, slika u malim razmeram a morae da
bude sim etrina sa slikom u velikim razmerama.
Kad je provukao kroz IBM -ove kompjutere svoju hrpu podataka o cena-
ma pam uka, M andelbrot je naao zapanjujue podatke, ba one za kojim a je
tragao. Ti isti brojevi koji su davali (gledano sa stanovita normalne distribu
cije) m notvo aberacija, proizveli su (kad se gleda sa stanovita skaliranja, to
jest m enjanja razmera) sim etriju. Svaka pojedina prom ena cena bila je nasu-
mina i nepredvidljiva. Ali nain kako su se te promene nizale - dakle, pore-
anost prom ena u sekvence, u nizove - podudarao se za dnevne skokove i pa
dove, i za mesene skokove i padove, savreno. Ukazala se, posle M andelbro-
tove analize, neverovatna istina: varijabilnost tih cena ostala je konstantna, to
kom ezdeset burnih godina svetske istorije, a to znai i tokom Prvog svetskog
rata, i V elike ekonom ske krize, i Drugog svetskog rata.
U hrpam a najneurednijih starih podataka ivela je jedna neoekivana vrsta
sreenosti. Poto su brojevi koje je razmatrao bili zaista proizvoljno zahvae
ni iz jednog sektora privrede, i poto se ispostavilo da su se i plate u tih e
zdeset godina kretale s jednakim stupnjem skakutavosti, M andelbrot se zapi
tao zbog ega treba verovati da ijedan ekonomski zakon stvarno vai.
Haos

M andelbrotovo znanje o privredi bilo je, iskreno govorei, minimalno. N je

gova sposobnost kom uniciranja s ekonom istima - takoe minimalna. Objavio
je lanak o ovom otkriu, ali uvodni deo lanka napisao je jedan student, spo
soban da itavu stvar zaogrne u 'ekonom ski engleski. M andelbrot je otiao da
lje, okrenuo se drugim oblastima. Ali poneo je sa sobom vrstu reenost da is
trai fenomen razmera. inilo se da je to pojava koja ima neki svoj sopstve-
ni ivot i svoj karakteristian potpis.

M nogo godina kasnije, kad je trebalo da M andelbrot odri jedno predava

nje, uvodniar ga je hvalio ovim recima: ...pred nama je ovek koji je drao
predavanja iz ekonomije na Harvardu, iz inenjerstva na Jelu, iz fiziologije na
Ajntajnovoj koli medicine... Kad je dobio re, M andelbrot je ovo prokomen-
tarisao ponosito: Vrlo esto, kad sluam spisak svega to sam u ivotu radio,
zapitam se da li postojim. Presek tako razliitih skupova svakako mora biti pra
zan. I zaista, poev od onih svojih ranih dana kad je naleteo na cene pamu
ka, ovaj naunik je ne-postojao na mnogo razliitih polja. I veito je ostajao
izvana, gost koji se zakaio za jednu matematiku 'kukicu koja uopte nije
bila u modi, i koji je, takav, gostovao tamo i amo, tuda i svuda; u svakoj di
sciplini pridolica, gotovo ni u jednoj dobrodoao, ovek koji je morao svoje
najvelianstvenije ideje da pomno krije kako bi ijedan asopis uopte pristao da
objavi njegove radove; a imao je od ega da ivi samo zato to su njegovi po
slodavci, IBM-ovci u Jorktaun Hajtsu, imali i dalje poverenja u njega. Njegov
izlazak iz ekonomije bio je tipian: on je za sobom ostavio vrlo provokativne
ideje, ali ne i dobro utemeljenu i razraenu tezu. Tako je postupao i drugde.
Jedino u teoriji haosa M andelbrot je postao veliki stvaralac. Ona nejasna i
bleda, udnovata slika koja se u njegovom umu pojavila 1960. godine, pretvo
rila se, tokom sledeih dvadesetak godina, u sasvim razvijenu i izgraenu ge
ometriju. Nije postao slavni fiziar; pravi fiziari bacili su se na posao da raz
rade stvaralatvo Lorenca, Sm ejlija, Jorka, Meja i drugih takvih, i ti pravi f i
ziari ostali su pri uverenju da je M andelbrot samo m atem atiar, i to jedan u
dan i pomalo nezgodan marginalac meu matematiarima. Ali, hteli oni to ili
ne, M andelbrotove tehnike i M andelbrotov jezik postadoe neodvojivi deo nji
hove nove nauke, nauke o haosu.
O nima koji su ga upoznali tek u njegovim kasnijim godinama, kao ove-
ka sa im pozantnim elom i s dugakim spiskom visokih naunih titula i poa
sti, moglo bi se uiniti da je neprikladno za takvog oveka rei: gle, eno ga
 D iejm s Glajk

onaj izbeglica. A ipak ga najbolje moemo opisati ba kao izbeglicu. Benoa

M andelbrot roen je u Varavi 1924. godine u porodici litvanskih Jevreja. N je
gov otac bio je trgovac, preprodavao je tekstil na veliko. Njegova majka bila
je zubar. Budno su pazili na geopolitiku stvarnost, pa je cela porodica em i
grirala u Pariz 1936. Tam o, a ne drugde, izmeu ostalog i zato to je u Pari
zu iveo Benoin ujak, olem M andelbrot, matematiar. Kad je buknuo rat, ova
porodica je uspela jo jednom da izmakne nacistima, ali jedva: sve su ostavi
li, poneli su samo nekoliko kofera, i pridruili se reci izbeglica u beaniji iz
Pariza, drum ovim a ka jugu. Dospeli su do gradia koji se zove Til (na trei
ni puta od Lim oa ka Tuluzu).
U Tilu je mladi Benoa neko vreme iveo kao egrt kod jednog zanatlije
koji je pravio alate. Ali, bio je opasno upadljiv: veoma visok i veoma obrazo
van. Bilo je to vreme nezaboravnih prizora i strahova. Kasnije se Benoa po
najvie seao dobrih stvari iz tih vremena, a nevolje je pozaboravljao. Pamtio
je prijatelje koje je stekao u Tilu; neki od njih bili su nastavnici, a neki, ak,
istaknuti naunici, baeni vetrovima rata u tu varoicu. Sveukupno njegovo ko
lovanje bilo je neuredno i isprekidano. Benoa je tvrdio da nikada nije solidno
nauio da izrecituje celu abecedu napamet, a ni tablicu mnoenja posle 5 10.
Ali - imao je talenat.
Kad je Pariz osloboen, Benoa se prijavio za prijemni ispit koji je davao
pristup u dve kole, Ekol normal i Ekol politeknik. Polagao je i polagao... me-
sec dana... jer taj prijemni je toliko trajao. Iako nepriprem ljen, Benoa je polo
io i upisao se. Jedan od sastavnih delova prijemnog ispita bio je da kandida
ti pokau m akar neku rudimentarnu sposobnost za crtanje. Benoa M andelbrot
je tom prilikom otkrio da u sebi im a latentnu sposobnost za odlino skiciranje
M iloske Venere. Na m atem atikom delu ispita - algebra, integrali - uspeo je
da zabauri svoj nedostatak uvebanosti, tako to se oslanjao na geom etrijsku
intuiciju. Shvatio je da, suoen s nekim analitikim problem om, gotovo uvek
m oe da ga sagleda, u m islim a, kao neki oblik, i na taj nain da 'p ro v ali re-
enje. Ali on je te oblike lako i rastezao, transformisao, menjao im sim etrije,
inio ih harmoninijim. esto su te njegove transformacije vodile direktno do
reenja nekog analognog raunskog problema. U fizici i herniji, gde nikakvim
oblicima nije mogao da se poslui, Benoa M andelbrot je dobio slabe ocene.
Ali u matem atici, pitanja do ijeg tanog odgovora nije ni sluajno mogao (ni
umeo) doi ispravnim tehnikam a, lako su padala pred njegovim m anipulacija
ma oblicima.
Haos

Te dve kole, Ekol normal i Ekol politeknik, bile su elitne kole, nesline
m a emu u am erikom sistemu obrazovanja. Davale su, svake godine, ukupno
(obe te kole zajedno) manje od 300 diplom aca, koji su posle odlazili za raz
liitim karijeram a na francuskim univerzitetima i u dravnoj slubi. Benoa je
krenuo prvo na Norm al, koja je bila manja ali prestinija, ali posle samo ne
koliko dana preao je na Politeknik. Opet izbeglica. sada zbog Burbakija.
A ta je Burbaki? Neto to se, moda, nije moglo stvoriti nigde osim u
Francuskoj, zemlji koja voli autoritarne akademije i nasleene zakone obrazo
vanja. U nem irnim prilikam a posle Prvog svetskog rata, olem M andelbrot i
nekolicina drugih 'razbaruenih matematiara osnovali su klub, i dali su mu
naziv 'B u rb a k i'. Opaka ratna dem ografija ostavila je veliku generacijsku pra
zninu izmeu profesora i studenata; bio je pokidan lanac akadem skog kontinu
iteta. Ovi briljantni mladi ljudi eleli su da stvore nove temelje za bavljenje
matem atikom. Ime kluba bio je unutranja ala, naime (ako su naknadne inter
pretacije tane), momci su uzeli prezime jednog francuskog generala grkog
porekla iz devetnaestog veka, zato to im je zvualo udno i zabavno. U dru
enje 'B urbaki' roeno je, dakle, kao ista igrarija, ali neozbiljnost je iz nje
ga brzo iilela.
Sastanci su bili tajni. Ni do danas, zapravo, ne znamo imena svih lano
va. Ali, broj lanova bio je ogranien. im jedan lan napuni 50 godina, m o
rao je, automatski, istupiti iz udruenja; oni preostali birali su novog lana na
to mesto. Bili su to najbolji i najpametniji matem atiari. Njihov uticaj poeo
se brzo iriti kontinentom.
Drutvo 'B urbaki' nastalo je dobrim delom kao reakcija na linost Poen-
karea. Anri Poenkare bio je velikan druge polovine devetnaestog veka, feno
menalno svestran mislilac, genije u ijim je spisima, ponekad, nedostajalo stro
go izvoenje dokaza. Poenkare je ponekad govorio: znam da sam u pravu, za
to bih dokazivao? Klub 'B urbaki' je smatrao da je matem atika posle Poenka-
rea ostala na klimavim temeljima. Zato su Burbakijanci poeli da piu jednu
ogromnu naunu raspravu, stilom koji je postajao sve fanatiniji, a s ciljem da
se nauka matem atike postavi iz temelja ispravno. Glavna stvar bila je logika
analiza. M atem atiar je morao da krene od solidnih poetnih principa, a sve
ostalo da dedukuje iz njih. Ova grupa je naglaavala primat matem atike nad
svim ostalim naukama, a ujedno i nevezanost matematike za bilo koju drugu
nauku. M atem atika je m atem atika - ne moe je vrednovati po nekoj njenoj
primenljivosti na ma ta u stvarnom svetu fizikih pojava. I, nadasve, Burba-
100 D ejm s Glajk

k i je odbacivao upotrebu slika. M atem atiara oi uvek mogu prevariti, zato u

geom etriju ne treba imati poverenja. M atem atika mora biti ista, form alna, i
asketska.
Nije se ta tendencija pojavila samo u Francuskoj. I u Sjedinjenim Am eri
kim D ravam a matem atiari su uzmicali od zahteva fizike i drugih prirodnih
nauka, isto onako vrsto kao to su umetnici i pisci uzm icali od zahteva m as
ovnog popularnog ukusa. Preovladao je senzibilitet hermetinosti. M atem atike
teme zatvorile su se same u sebe; metodi su postali strogo aksiomatski. M ate
matiar je m ogao s ponosom izjaviti da njegov rad nema ba nikakve veze ni
sa im na svetu, niti s bilo im u ma kojoj drugoj nauci. Ovim stavom mno
go se postiglo; mnogo dobrog, a matematiari su to videli i visoko cenili. Stiv
Sm ejli, iako je svojim stvarnim delovanjem predvodio povratak m atem atike pri
rodnim naukam a, na recima je ostajao dosledno veran principu da m atem atika
treba da bude neto sasvim zasebno . Samozatvorenost daje jasnou. A jasno
a ide zajedno sa strogoom aksiomatskog metoda. Svaki ozbiljan m atem atiar
razume da je najstroa tanost upravo ono to i definie matem atiku kao di
sciplinu, i daje joj svu snagu, onaj elini skelet bez koga bi se sve skljokalo
u hrpu kojetarija. Rigoroznost matematike dozvoljava m atem atiaru da nasta
vi diskusiju koju je neko zapoeo jo pre nekoliko vekova, i da je dovri tri
jumfalno: to m oe, jer je ono od ranije stiglo sa vrstom garancijom.
M eutim , zahtevi za rigoroznim pristupom imali su i neke neeljene po-
sledice po matematiku u dvadesetom veku. To polje nauke razvija se specijal
nom vrstom evolucije. Istraiva dohvati jedan problem i poinje tako to do
nosi odluku kojim e putem nastaviti. Mnogo puta se deavalo da je to u stva
ri izbor izmeu samo dva puta, od kojih je jedan matem atiki zgodniji a dru
gi interesantniji sa stanovita razum evanja prirode. Za matem atiara, izbor je
svaki put bio jasan: napustiti svaku vezu s prirodom. I tako danas, tako sutra
- doe i dan kad njegovi studenti naiu na istu takvu dilemu. I opredele se
isto.
Nigde se ovo nije sprovodilo tako strogo kao u Francuskoj; tamo je klub
B urbaki postigao mnogo vei uspeh nego to su njegovi osnivai mogli i da
slute. Njegova pravila, njegov stil, njegov sistem notacije postadoe nacional
na obaveza. Nikakav napad na tu novu kolu nije bio mogu, ona je veito bi
la u pravu, a kao dokaz proizvodila je, postojano, veliki broj uspenih m ate
matiara. D ominacija Burbakija nad Ekol normal bila je totalna, ali Benoa
M andelbrotu nepodnoljiva. Zbog Burbakija je pobegao iz Ekol normal - jo
Haos 101

jednom , dakle, u egzilu - a desetak godina kasnije i iz Francuske. Nastanio se

u A m erici. Nekoliko decenija kasnije, neum oljiva apstraktnost Burbakija 'po
ginula j e u sudaru sa zaprepaujuom snagom kom pjutera, koji je kao od a
le stvarao najkompleksnije matem atike slike i izlagao ih ljudskom oku. Taj
preokret stigao je prekasno za M andelbrota izbeglicu, koji nije mogao da ivi
pod form alizm om B urbakija niti da se odrekne svojih geom etrijskih intuicija.

M andelbrot je oduvek voleo da stvara oko sebe svojevrsnu linu m itologi

ju. Kad su mu dali mesto u knjizi Ko je ko, on je stavku koju su napisali o
njemu dopunio ovom izjavom: Nauka bi propala kad bi (kao sport) stavila
takm ienje iznad svega drugog, i ako bi se pravila takm ienja izotrila tako to
bi se svaka disciplina izdvojila, povukla u usko definisanu specijalizaciju. Oni
retki naunici koji su po sopstvenom izboru nomadi, od bitnog su znaaja za
intelektualno zdravlje ustaljenih disciplina. On sam, po sopstvenom izboru no
mad, koji je za sebe tak ode govorio da je od nevolje pionir , povukao se iz
akadem skog zaposlenja samim odlaskom iz Francuske, naime, preao je da ra
di u IBM -ovom 'Istraivakom centru Tomas D. V otson i u tom zaklonu
ostao. Trideset godina trajao je Benoin put od nepoznatosti do svetske slave. I
za sve to vreme, njegov rad nijednog trenutka nije bio rado prihvaen ni u je d
noj od mnogobrojnih nauka i naunih disciplina prema kojim a se usmeravao.
ak i matem atiari govore, bez neke primetne zlobe: taj M andelbrot, ta god
da je - nije jedan od nas.
A li je, lagano, nalazio svoj put. U tome se znatno koristio svojim velikim
poznavanjem raznih zakuastih i zaboravljenih puteljaka istorije nauke. Upustio
se on i u 'm atem atiku lingvistiku: objanjavao je zakon distribucije rei. (Pro
blem koji mu je, kae on uz izvinjenje za simboliku tog dogaaja, pao na um
kad je u kancelariji nekog matem atiara izvukao iz koa za otpatke knjievnu
kritiku i poneo je da bi imao ta da ita dok se, parikim metroom, vozi s po
sla kui.) Istraivao je teoriju igara na sreu. Na mahove se vraao ekonom i
ji. Pisao je o pravilnoj raspodeli razmera velikih i malih gradova. Opti okvir
svega toga godinama je ostajao u pozadini, nedovren.
N egde na poetku svog slubovanja u IBM -u, ubrzo posle onog sluaja s
cenam a pam uka, naiao je na praktini problem koji je bio od izuzetno veli
kog znaaja za njegove poslodavce i pokrovitelje. Naim e, inenjeri te korpora
cije bili su u velikoj nevolji zbog uma koji se pojavljivao u telefonskim i
cam a koje su sluile za prenos informacija iz jednog raunara u drugi. Elek
102 Dejms Glajk

trina struja prenosi inform acije u paketiima, koji su diskretni - svaki je za

sebe, svaki jasno izdvojen. Inenjeri su znali da jaa struja uspenije udavi
neeljene um ove, potopi ih. Ali, ustanovili su da izvesna koliina spontano
nastalog um a ne moe nikako da se sasvim eliminie. S vremena na vreme
um izbrie neki deli signala. Nastane greka.
Iako je priroda te transmisione buke bila nasumina, znalo se da nailazi u
talasima. Posle perioda komuniciranja bez greke, naie, tek tako, period sa u
movim a. s 'kranjem , koji u jednom trenutku dovede i do greke u prenosu
podataka. M andelbrot je razgovarao s inenjerima i doznao da postoji deli 'in
enjerskog folklora koji nikada nije zapisan, zato to nije bio nimalo u skla
du sa standardnim nainim a razmiljanja. Prialo se, naim e, da to pomnije za
gleda u period sa umovima, sve komplikovaniju strukturu umova vidi. M an
delbrot je naao teorijski nain da predvidi tano to. Njegova teorija je dobro
funkcionisala ali je bila zaista veoma udna. Kao prvo, ona je pokazivala da
je nem ogue izraunati prosenu uestalost pojavljivanja uma - koliko se slu
ajeva kranja proseno pojavljuje na sat, na minut, na sekund. Raunat po
M andelbrotovoj emi, proek je vie liio na beskonanu razmaknutost.
Njegov opis zasnivao se na sve finijem i finijem razgraniavanju perioda
istog prenosa i perioda kranja. Pretpostavimo da jedan dan podelimo na sa
te. Proe jedan sat istog prenosa. Onda naie jedan sat u kome se pojavlju
ju talasi kranja: um, dakle. Onda opet bude jedan sat istog prenosa, i tako
dalje.
A li, pretpostavim o da onaj prvi sat vremena u kome ima kranja podeli
mo u tri odeljka od po dvadeset minuta. Gle uda, bar jedan od ta tri dvade-
setominutna perioda bie slobodan od buke. M andelbrot je tvrdio da, zapravo
- ma koliko to bilo suprotno naoj intuiciji - ne moemo nai nijedan period
neprekinutih smetnji. U svakom talasu kranja, ma koliko kratak on bio, nai
emo i barem jedan period bez i najmanjeg uma. tavie, otkrio je postojani
geom etrijski odnos izmeu talasa kranja i talasa iste transm isije. Neka oslu
kujemo cele sate, ili cele sekunde, svejedno, u svim tim razm eram a ustanovi-
emo da proporcija izmeu perioda kranja i perioda istog prenosa ostaje ista.
(Samo jednom se desilo, na M andelbrotov uas, da je serija podataka izgleda
la drugaije, ali onda se ispostavilo da inenjeri nisu snimali 'ekstrem ne slu
ajeve, smatrajui ih za nebitne.)
Inenjeri nisu imali konceptualni okvir u kome bi razumeli ovaj M andel
brotov opis, ali matem atiari jesu. U sutini, M andelbrot je imitirao apstraktnu
Haos 103

konstrukciju koja je poznata kao Kantorov skup, po slavnom m atem atiaru iz

devetnaestog veka Georgu Kantoru. Za poetak pravljenja Kantorovog skupa,
uzm ete brojani interval od nule do jedan. Nacrtate ga kao poloenu liniju. O n
da uklonite srednju treinu. Sad vam ostaju samo dva segmenta, ali, vi inite
jo jedan korak, naim e, uklanjate i iz njih po jedno pare - iz svakoga sred
nju treinu (onu izmeu prve i tree devetine, i onu izmeu sedme i devete
devetine). Sad imate etiri odseka. Nastavljate! U klanjate iz svakog od ta e
tiri odseka njegovu srednju treinu, i tako do beskonanosti. ta ostaje? O sta
je jedna udnovata 'praina takica, koje su grupisane u grozdove, i kojih ima
beskonano mnogo ali su, koliinski gledano, beskonano krte. M andelbrot je
sagledao kranja u transmisiji kao Kantorov skup rasporeen kroz vreme.
Ovaj visokoapstraktni nain da se greke opiu imao je praktinu vanost
za naunike koji su se trudili da odaberu jednu od nekoliko moguih strategi
ja za suzbijanje greaka. M andelbrotov opis znaio je da ne treba pojaavati
signal sve vie u nadi da e se u velikoj snazi signala kranje naposletku 'u d a
v iti', nego, naprotiv, da se treba opredeliti za signal umereno jak, pomiriti se
s neizbenou kranja, i upotrebiti strategiju redundancije da bi se nastale gre
ke uoile i ispravile. M andelbrot je izmenio i nain kako su IBM-ovi inenje
ri razmiljali o uzrocima uma. Nagli talasi greaka oduvek su budili u ine
njerima elju da pojure i nau nekog zamiljenog krivca koji je zabio rafci-
ger i sabotira. Ali M andelbrotovi obrasci razmera znaili su da buka u siste
mu nikad ne moe u celosti da se objasni konkretnim lokalnim dogaajima.
M andelbrot se okrenuo drugim temama. Potraio je podatke o vodostanju
velikih svetskih reka. Egipani su hiljadama godina beleili nivo reke Nil. To
za njih nije malo pitanje. Nil pokazuje velike varijacije u vodostanju, neke go
dine napravi veliku poplavu a neke godine dramatino opadne. M andelbrot je
variranje N ila podelio na dve vrste. Ta njegova klasifikacija nilskih kolebanja
zasnivala se na dva efekta koji su poznati i u ekonom iji, a zovu se Nojev i
Josifov efekat.
N ojev efekat znai diskontinuitet: neka koliina se izmeni naglo, moda
ba i trenutno. Ekonomisti su tradicionalno zamiljali da se cene menjaju glat
ko - moda brzo ili sporo, ali glatko, u smislu da prolaze kroz sve one me-
univoe koji postoje izmeu vie i nie cene. Ta slika o 'kretanju' cene nalik
na kretanje tela pozajmljena je iz fizike, kao to je, uostalom, iz fizike pozajm
ljen i veliki deo matem atike koja se na ekonomiju primenjuje. M eutim, cene
se ne kreu tako; slika je bila pogrena. Cena moe u trenu da naini ogro-
104 D ejms Glajk

man skok ili da pretrpi ogroman pad; dovoljno je da neka vest sevne kroz svet-
sku inform ativnu mreu pa da se hiljadu berzanskih posrednika predomisli. Ne-
izbeno c'e biti pogrena ona berzanska strategija, govorio je M andelbrot, koja
se zasniva na verovanju da vrednost nekih deonica, u svome opadanju od 60
dolara na samo 10 dolara po kom adu, mora jedno vreme da bude 50.
Josifov efekat znai istrajnost. I onda sedam godina izobilja velikoga za
vlada zem ljom egipatskom. Ali posle njih naie sedam gladnih godina. A ko je
cilj ove biblijske legende bio da se prikae periodinost, onda je to jedna ja
ko uproena slika periodinosti, naravno. Ali, postoje uporne poplave, ba kao
i uporne sue. Iako postoji nasuminost u poplavama, ostaje injenica da to
due traje sua, sve je vea verovatnoa da jo potraje. M atem atika analiza
vodostanja N ila pokazala je da je bilo itavih vekova, a ne samo decenija, s
mnogo sua ili s mnogo poplava. Nojev efekat i Josifov efekat deluju u su
protnim pravcim a, ali sveukupni rezultat tog njihovog delovanja je sledei: tren
dovi u prirodi stvarno postoje, ali mogu ieznuti isto onako naglo kao to i
nastanu.
Diskontinuitet, naleti uma u transmisiji, Kantorova praina - takvi fenom e
ni nisu bili zastupljeni u geometrijama tokom prethodnih dve hiljade godina.
Oblici u klasinoj geometriji su linije i povri, krugovi i lopte, trouglovi i ku
pe. Oni predstavljaju jednu monu apstrakciju stvarnosti, oni su tavie inspiri-
sali i monu filozofiju o platonskoj harmoniji. Euklid ih je razvio u geom etri
ju koja se odrala dva milenijuma, a to je i danas jedina geometrija koju vei
na stanovnitva ikada ui. Umetnici su u tim geometrijskim oblicima nalazili
idealnu lepotu, ptolomejski astronomi su od njih sagradili teoriju vaseljene. Ali
pokazalo se da kad treba razumeti kompleksnost, ti klasini geometrijski oblici,
svi skupa, naprosto... nisu prava stvar. Pogrena su vrsta apstrakcije.
Oblaci nisu loptasti. (M andelbrotova omiljena uzreica.) Planine nisu ku
pe. M unja ne putuje pravolinijski. Imam o, danas, jednu novu geom etriju, koja
odslikava neravnu vaseljenu, a ne loptastu; izbrazdanu oiljcima, a ne glatku.
To je geom etrija rupaga i dom bi, geometrija ispucalog, razvaljenog, upetlja
nog i isprepletenog. Nae razum evanje kompleksnosti ekalo je da nama prvo
svane da kom pleksnost nije samo nasumina, da se ne deava kao puki udes.
M orali smo prvo postati vernici ideje da ono to je geom etrijski interesantno
u kretanju munje nije ni poetna a ni zavrna taka njena, niti prava linija ko
ja bi se mogla povui kroz te dve take, nego, naprotiv, ona distribucija cik-
-cak kretanja i razgranavanja m unje usput. M andelbrotov rad je progovorio ne-
Haos 105

Kantorova praina. Poinjemo sa jednom dui. Iz nje uklonimo sredinju treinu, po

tom uklonimo sredinju treinu preostalih delova i tako dalje. Kantorov skup je pra
ina preostalih taaka. Ima ih beskonano mnogo, ali je njihova ukupna duina nula.
Paradoksalna svojstva takvih sklopova uznemiravala su matematiare 19. veka, ali
Mandelbrot je Kantorov skup shvatio kao model za uestalost greaka prilikom elek
tronskog prenosa informacija. Inenjeri su beleili razdoblja prenosa bez greaka, po-
meana sa razdobljima u kojima su se greke pojavljivale u naletima. Kad su bolje
pogledani, i sami naleti greaka imali su u sebi razdoblja bez greaka. I tako dalje -
bio je to primer fraktalnog vremena. U svakom vremenskom merilu, od sata do se
kunde, odnos greaka i istog prenosa, ustanovio je Mandelbrot, bio je postojan. Ta
kve praine, tvrdio je, nezamenljive su u modeliranju povremenih pojava.

to o svetu: utvrdio je da takvi udnovati oblici nose neko znaenje. Izrovae-

nja i zam renja nisu samo kvarovi na istoti euklidovske geometrije; naprotiv,
esto su jedini klju sutine neke stvari.
ta je, na prim er, ono sutinsko u oblicima jedne obale? M andelbrot je to
pitanje postavio u strunom radu koji je postao prekretnica u njegovom stva
ralatvu, a koji se zvao Koliko je dugaka obala Britanije?
N a ovo pitanje o duini obale Benoa M andelbrot je naiao u jednom op
skurnom, posthumno objavljenom lanku engleskog naunika Luisa F. Riard-
sona, koji je pokuao da se uhvati u kotac s iznenaujue velikim brojem pi
tanja koja su kasnije postala deo nauke o haosu. Jo 1920. godine je taj Ri-
ardson pisao o numerikom prognoziranju vremena; prouavao ie turbulenci
106 Dejms Glajk

ju fluida tako to je izruio vreu pakanata u kanal kod Kejp Koda, a 1926.
je u jednom strunom radu postavio pitanje: Ima li vetar brzinu? (Ovo p i
tanje, na prvi pogled priglupo, postaje bolje kad se s njim bolje upoznate , p i
sao je Riardson.) Pitajui se o morskim obalama i o krivudavim nacionalnim
granicam a, Riardson je uporedio ta kau panske enciklopedije, a ta portu
galske, ta je zapisano u belgijskim a ta u holandskim; ustanovio je razmimo-
ilaenja i do dvadeset posto u ocenam a jedne i druge strane o duini zajedni
kih granica.
Kad je M andelbrot progovorio o ovim pitanjim a, neki sluaoci su zaklju
ili da je to zaista suvino prianje o stvarima koje su same po sebi jasne i
oigledne, ali drugi su se pobunili to im neko pria takve oigledno neistini
te, apsurdne stvari. Ustanovio je da veina ljudi na pitanje o duini britanske

Fraktalna obala. Obalna linija stvorena raunarom: pojedinosti su nasumine, ali frak-
talna dimenzija je stalna, pa stepen hrapavosti ili nepravilnosti izgleda isto ma koliko
bila poveana slika.
Haos 107

obale odgovara na jedan od sledea dva naina: ne znam, nije to moja

oblast ; ne znam, pogledau u neku enciklopediju.
A istina glasi, saoptio je M andelbrot, da je svaka obala - u izvesnom sm i
slu rei - beskonano dugaka. A u drugom smislu rei, duina svake obale
zavisi od duine vaeg lenjira. Razmotrite jedan mogui nain merenja. G eo
metar uzme veoma veliki estar sa iljastim vrhom na oba kraka, rairi ga i
uvrsti tako da je razmak izmeu vrhova estara tano jedan metar, i onda kre
ne, korak po korak, da eta taj estar sve dalje i dalje du obale. Dobijeni
broj metara je samo aproksim acija stvarne duine, zato to estar preskae sva
krivudanja m anja od jednog metra, ali, ta tu moe geom etar osim da zabele-
i onu duinu koju jeste ustanovio. Ali, kad jednom dovri taj posao, on mo
e da smanji razm ak izmeu vrhova estara na samo, recim o, dvadeset pet cen
tim etara, i da pone itav posao iz poetka. Sad e dobiti kudikamo veu du
inu obale, zato to e tako suen estar uhvatiti i neka krivudanja obalske li
nije koja su ranije promakla. Znai, na nekim m estim a na obali, etiri koraka
od po dvadeset pet centim etara nee dohvatiti onako daleko kao to je u pr
vom prolaenju dohvatao jedan korak od jednog celog metra. Ako geom etar
sada proe celu duinu obale i zabelei novi razultat, vei, mogao bi da sm a
nji razmak izmeu dva iljka estara na samo deset centim etara, i da krene jo
jednom iz poetka, i opet bi dobio jo veu duinu obale. Mentalni opit s im a
ginarnim velikim estarom jeste jedan nain da se kvantifikuje efekat koji na
staje kad obalu posmatramo u razliitim razmeram a, s razliitih udaljenja. Onaj
ko ocenjuje duinu britanske obale gledajui iz satelita, dae manju cifru ne
go onaj ko proe du svakog koraka, svake i najmanje uvale ili stene prue
ne u more. Ali jo veu procenu dae pu koji svojim puzanjem bude morao
da ide zaobilazno preko svakog oblutka.
Zdrav razum sugerie da, iako ove procene postaju sve vee i vee, one
moraju na kraju da se primaknu nekoj istinitoj, zavrnoj cifri, koja bi nam re
kla koliko jeste dugaka obala Britanije. Drugim reima, sva merenja trebalo
bi da konvergiraju ka istinitoj duini. M andelbrot je dokazao da smanjivanjem
razm ere u kojoj obalu posm atram o, izmerena duina postaje sve vea i vea,
i da se to tako nastavlja, pojavljivanjem sve manjih pod-zaliva i pod-rtova, bez
granino - bar dok na stignemo do dimenzija atoma; tu se proces silaenja na
sve manje i manje razmere ( skale) konano ipak zavrava. Moda.
108 D iejm s G lajk

Poto euklidovska m erenja - duine, dubine, debljine - nisu uspela da

uhvate ono esencijalno u nepravilnim oblicima, M andelbrot se okrenuo jednoj
drugaijoj ideji, a to je ideja o dimenzijama. D im enzija je odlika koja mnogo
bogatije ivi u svesti naunika nego u svesti nenaunika. ivim o u trodim en
zionalnom svetu, a to znai da su nam potrebna tri broja da bismo odredili gde
se nalazi jedna taka: na prim er, jedna geografska taka imae svoju geograf
sku irinu, geografsku duinu, i nadmorsku visinu. Zam iljamo te tri dim enzi
je kao pravce koji meusobno stoje pod pravim uglom. To je, i danas, nasle-
e Euklidove geom etrije, u kojoj prostor ima tri dim enzije, ravan dve, a lini
ja samo jednu.
Onaj proces apstrahovanja koji je omoguio Euklidu da koncipira 'jedno
dim enzionalne predm ete i dvodimenzionalne predm ete, lako se preliva u n a
e korienje pojedinih pomagala u svakidanjem ivotu. Plan grada ili plan
puteva (auto-karta) nae drave u sutini je neto sasvim dvodim enzionalno. ko
mad jedne ravni. Na takvoj mapi date su, u dve dim enzije, informacije koje i
jesu dvodimenzionalne po svom znaenju. Naravno da je auto-karta pare har-
tije, a hartija ima neku svoju debljinu (kao to je ima i svako drugo m ateri
jalno telo): ali ta debljina je tako mala, i tako liena ma kakve veze sa sm i
slom i svrhom auto-karte, da se lako zaboravlja. Iz tog razloga auto-karta osta
je dvodimenzionalna ak i kad je presavijemo. Na isti nain, konac je neto
to nama izgleda (i slui) kao da ima samo jednu dimenziju; a neka trunica
praine nema, sa stanovita naeg stvarnog ivljenja, nikakvu dimenziju.
M eutim, koje dim enzije im a klube kanapa? Na to pitanje M andelbrot od
govara: zavisi odakle ga gledate. S velike daljine, klube kanapa je samo ta
ka, bez dimenzija. Kad priete blie, to je predm et koji ispunjava mali sferi-
an prostor, dakle u sutini jedna loptica, i jasno je da ima tri dimenzije. Ali
kad se prie jo blie, vidi se da je to klube kanapa, dakle kanap postaje vi
dljiv, a on ostavlja utisak da je jednodim enzionalan, to u sutini i jeste, m a
da je ta njegova jedna dim enzija toliko dugaka, nam otana, i zapetljana u se
be da je oigledno zapremila izvesnu koliinu trodimenzionalnog prostora. Ov-
de moe biti od koristi pitanje koliko e nam brojeva biti potrebno da bismo
odredili gde se nalazi neka taka na (ili u) jednom predmetu. Kad gledamo iz
daljine, ne trebaju nam nikakvi brojevi za to, jer i ne vidimo nikakvu taku
na klubetu ili u klubetu kanapa - celo klube vidimo samo kao jednu jedinu
taku. Kad priem o blie, potrebna su tri broja. A kad priem o jo blie i opa
zimo da je to kanap, bie nam dovoljan samo jedan broj, jer kad se poe od
Haos 109

jednog kraja kanapa ka drugom , za potpuno odreivanje bilo koje take bie
nam dovoljno da kaemo koliko je ona daleko od poetka, bez obzira da li
klube ostaje klube ili je razmotano i kanap ispruen u pravu liniju.
Ovo se moe nastaviti sve do mikroskopskih dimenzija. Kad kanap pogle
damo lupom , vidimo da je zapravo sveanj, maltene stub od upletenih vlaka
na; dakle, ipak trodimenzionalni predmet. Ali svako to vlakno vidimo kao je d
nodimenzionalnu nit. Daljim uveanjem i izotrenjem slike, pod mikroskopom,
vidimo da se svaka nit sastoji od nekih estica koje su povezane, ali koje iz
gledaju kao takice, dakle kao nula-dimenzionalne komponente niti. M andel
brot se o ovome izjasnio jednom reenicom koja nije ba m atem atiarska, za
to to priziva fiziku u pomo, tanije, teoriju relativnosti: Pomisao da num e
riki rezultat zavisi od odnosa posmatraa prema posmatranom predmetu jeste
pom isao u duhu fizike ovoga veka, tavie, odlian je, ilustrativan primer nje.
M eutim , i ako ostavimo filozofiju po strani, stvarno se ini da efektivne
dim enzije jednog predmeta nisu isto to i klasine tri dimenzije.
N ekim kritiarim a uinilo se da mogu ovoj M andelbrotovoj tezi zameriti
da je oslonjena na nejasne izraze 'izdaleka, 'b li e ', 'b liz u ', i tako dalje. ta
se nalazi izmeu 'izdaleka' i 'm alo blie? Valjda je jasno da se ne moe od
rediti neka tana granica na kojoj klube kanapa prestaje biti takica u daljini
i postaje, nam ah, trodimenzionalno telo. Meutim, pokazalo se da nejasna pri
roda tih prelazaka nije slabost, nego, naprotiv, put do jo jedne nove ideje o
problemu dimenzija.
M andelbrot se pomakao s uobiajenog naina brojanja dimenzija, onog ko
ji izgleda ovako: neto ima nula dimenzija, neto ima jednu, dve, tri dim enzi
je... dakle, 0, 1, 2, 3... i preao na brojanje u razlomcima! Oigledna nem o
gunost, rei e neko. I zaista je to jedno intelektualno hodanje po ici, izu
zetno teko. Da bi nem atem atiar shvatio dim enzionalnost iskazanu razlom ci
m a, mora zaista estoko da se potrudi, a i da obustavi neverovanje, da su-
spenduje svoju nevericu. Ali, pokazalo se da je upravo takvo brojanje dim en
zija izuzetno mono sredstvo.
Te frakcionalne (razlomake) dimenzije postale su sredstvo da se mere
izvesni kvaliteti za koje inae ne bismo imali ak ni jasnu definiciju, a kam o
li meru: na prim er, stupanj neravnosti, ili izlomljenosti, ili nepravilnosti nee
ga. O bala mora ove ili one primorske drave, na primer, iako ne moe nika
da biti do savrenstva izm erena po duini, ipak ima neku svoju karakteristinu
meru krivudavosti. M andelbrot je precizirao naine da se to meri: potrebno je
110 Dejms Glajk

da se izraunaju razlomake dimenzije stvarnih predmeta. Da bi se ovaj posao

uradio, potrebno je imati na raspolaganju neku tehniku konstruisanja tog obli
ka, ili izvesne druge podatke. M andelbrot je dozvolio svojoj geometriji da is
kae jednu hrabru tvrdnju o predmetima koje je pronala u prirodi. Ta tvrdnja
glasi: stupanj nepravilnosti (stepen iregularnosti) ostaje isti i pri promeni raz-
mera (skala) gledanja. Ovo se. u iznenaujue velikom broju sluajeva, poka
zalo kao istina. Svet u kome ivimo ispoljava, ne uvek ali veoma esto, pra
vilnu nepravilnost.
Jednog zimskog popodneva 1975. godine, svestan da se u fizici uveliko
pojavljuju strujanja paralelna s onim to on radi, pripremajui za tampu svo
ju prvu knjigu, M andelbrot je zakljuio da mora nai naziv za svoje oblike,
svoje dim enzije, i svoju geom etriju. Njegov sin vratio se iz kole, pa je M an
delbrot uzeo deakov renik latinskog i poeo da ga prelistava. Naiao je na
pridev fra c tu s koji znai 'polom ljen, a izvedena je iz glagola frangere, lom i
ti. U M andelbrotovom sluhu te rei su odzvonile podudarno s odgovarajuim
recima engleskog jezika, fracture, fi-action - i uinilo mu se da je to otprilike
to: da je na tragu neeg odgovarajueg. 1 u francuskom jeziku imao je oslo
nac na sline rei fracturer, fraction. Zato je M andelbrot stvorio novu re, sa
mo jednu, ali takvu da moe da slui i kao imenica i kao pridev, i u engle
skom i u francuskom: fractal.

Fraktal je jedan od naina da se baci duhovni pogled u beskonanost.

Zam islite trougao, jednakostranini, sa stranicom duine, recimo, trideset
centim etara. A sad zamislite jednu transformaciju, koju emo posle ponavljati
mnogo puta, to e biti sasvim lako. Ta transformacija je savreno jasno defi-
nisana i vrlo prosta.
Na sredinu svake stranice dogradite jo po jedan jednakostranini trougao,
ali ija stranica e biti samo deset centimetara. Oblik, dakle, apsolutno isti, ali
smanjen na treinu poetne veliine.
Dobili ste oblik koji je poznat kao Davidova zvezda, to jest jevrejska zve-
zda. To nije vie trougao, nego je estokraka zvezda. N em a (kao do maloas)
tri jednake stranice od po trideset centim etara, nego ima dvanaest stranica od
po deset centimetara.
E, sada nastavite posao. Na svaku od tih dvanaest stranica dogradite jo
po jedan jednakostranini trougao, ali da njegova veliina bude, opet, samo je d
na treina veliine onih koje smo nadodavali u prethodnom koraku. Znai, du-
 ***
Kohinova kriva. Prema Mandelbrotovim reima, grub ali elotvoran model obalne li
nije. Da bismo konstmisali Kohinu krivu, zapoinjemo trouglom sa stranicama dui
ne 1. Na sredini svake stranice dodajemo novi trougao sa stranicom treine duine
prethodnog i tako dalje. Duina obima stvorene figure je 3 4/3 4/3 4/3... - bes
konanost. Ipak, povrina ostaje manja od povrine kruga opisanog oko prvobitnog
trougla. Tako, beskonano dugaka linija okruuje konanu povrinu.

ina svake stranice svakog takvog novog trougla iznosie ne 10 centim etara,
nego 3,33... centimetra (apsolutno tano odreenu jednu treinu od deset). ta
vidimo? D avidova zvezda je pustila 'roie, ukupno dvanaest. Broj stranica
je sad mnogo vei, 48, ali one su i ovog puta sve meusobno jednake po du
ini (koja iznosi 3,33...).
A sad napred, na etvrti korak! Na svaku od tako nastalih 48 stranica do
graujemo (tano na njenu sredinu) jo po jedan... i tako dalje, i tako dalje,
korak za korakom , uvek isto. Do beskonanosti. Silueta koju iscrtavamo posta
je sve siunije razraena, sve bogatija, ba kao to je Kantorov skup postajao
sve siromaniji. Ve posle pet-est koraka dobijamo neto nalik na idealizova-
nu pahuljicu snega, koja postaje sve sloenija. Za nju se kae da je Kohina
pahuljica, po Helgi van Koh, vedskoj matematiarki koja ju je, godine 1904,
prva opisala.
112 Dejms G lajk

Sama silueta koju smo dobili je, govorei jezikom geom etrije, jedna kriva.
(To jest, jedna kriva linija.) U matematici je kriva i ona koja se povija i sa
vija, ali i ona koja je sainjena od niza kratkih pravih koje su jedna na dru
gu nastavljene, nadodate, kao u ovom sluaju. Zato se to to crtamo zove Ko-
hina kriva.
Kad se malo porazm isli, postaje jasno da Kohina kriva ima neke vrlo in
teresantne odlike. Kao prvo, ona je potpuno zatvorena petlja koja nigde ne pre-
seca sebe, jer su novi trouglii na svakoj stranici uvek dovoljno sitni da izbeg-
nu meusobno sudaranje. Svakom novom transformacijom , povrina Kohine
pahuljice postaje malo vea, pa jo malice vea, i tako dalje, pa ipak ukup
na povrina ostaje uvek konana (a ne beskonana) i, tavie, ne mnogo vea
od onog poetnog trougla. D a ste oko prvobitnog trougla nacrtali krunicu, vi-
deli biste da nikada nijedan deli Kohine pahuljice nee nimalo probiti tu kru
nicu, nee se provui van.
Pa ipak, Kohina kriva je beskonano dugaka, a to znai, jednako duga
ka kao to bi morala biti jedna euklidovska prava linija koja se opruila kroz
celu jednu bezgranino ogromnu vasionu. Ve na prvom koraku obim od de
vedeset centim etara pretvorio se u 120 centim etara, postao je za treinu vei.
Drugim recim a, novonastali obim iznosio je etiri treine prvobitnog. Tako bi
va i posle drugog koraka: opet 4/3 dotadanjeg obima. 1 opet i opet i opet -
duina K ohine krive svaki put bude 4/3 od prethodne duine. Ovo je jedan pa
radoksalan rezultat, dobiemo beskonanu duinu unutar jednog vrsto om ee
nog, konanog prostora. To je uznemirilo mnoge matem atiare na samom po
etku dvadesetog veka koji su o tome poeli razmiljati. Kohina kriva bila je
m onstrum meu geom etrijskim oblicim a, gazila je bez imalo potovanja m no
ge nae intuicije o oblicima; i bila je, to se maltene podrazum evalo, patoloki
razliita od prirode, od svih oblika koji se igde u prirodi mogu nai.
Pod ondanjim okolnostima, nita naroito nije proisteklo iz rada m atem a
tiara koji su se muili s Kohinom pahuljicom. Ali, nalo se jo nekoliko m a
tematiara koji su smislili oblike sposobne da se svojom bizarnou takmie s
njom. Pojavie se Peanoove krive. Zatim , tepih Sjerpinskoga i klin Sjerpinsko-
ga. elite li napraviti tepih Sjerpinskoga? To je jedan ilim jako udan. U zm i
te kvadrat i iz njega dignite sredinju devetinu, dakle manji kvadrat ija stra
nica je jedna treina prvobitne. Dobili ste kvadrat s kvadratnom rupom. Ono
to je ostalo moe se shvatiti i ovako: prvobitni kvadrat smo u m islima pode-
lili na devet jednakih kvadrata, izvadili smo jedan, ostalo ih je osam. S tih
Haos 113

osam sada radim o isto: iz svakog od njih izvadimo sredinu, po istom sistemu.
I to nastavim o raditi celu venost.
Ima Sjerpinski i svoj klin, koji se pravi na slian nain, ali se pone tako
to se iz jednog jednakostraninog trougla izvadi drugi, triput manji, zaokrenut
tako da nastala rupa tano dodiruje sve tri stranice prvobitnog ba na sredini.
Za razliku od svih dosad pomenutih figura, klin Sjerpinskoga ima jednu dodat
nu osobinu koju je zaista teko zamisliti: svaka taka u njegovoj vazduastoj
strukturi jeste taka na kojoj se neto grana, razilazi. A moda ovo i nije ta
ko teko zamisliti ako se setimo Ajfelove kule, koja je dobra trodimenziona
analogija klina Sjerpinskoga: vazduasti splet elinih greda i gredica i jo ta
njih gredica i tako sve dalje, mrea finih razgranavanja u vazduhu. Ajfel, na
ravno, s tim razgranavanjim a nije mogao ii do beskonanosti, ali je veoma
energino iskoristio finu graevinsko-inenjersku prednost te strukture, koja
om oguava da se bitno smanji teina ali da se ouva snaga.
Ljudski um ne m oe sebi predstaviti beskonanu kompleksnost neega to
se stalno iznova i iznova 'ugrauje u sebe. Ali, kad neko razmilja o svetu
na nain kako to geometar ini, onda mu ovakva repetitivnost neke strukture
u sve sitnijim i sitnijim razmeram a moe otvoriti itav jedan novi svet. Istra
ivanje tih oblika, utiskivanje sopstvenih mentalnih prstiju u gumaste ivice nji
hovih mogunosti, bilo je neto kao igraka za um, i M andelbrot se igrao, odu
evljen kao dete to vidi sve nove i nove mogunosti koje jo niko pre njega
nije video niti razumeo. Kad god je nailazio na neto bez imena, hitro je sam
odreivao ime: nove tvorevine su postajale konopci i aravi, suneri i pene,
zgruavanja i klinovi.
Pokazalo se da su frakcione dimenzije (kao razlomak 4/3) ba one prave
jedinice mere za ovo. U izvesnom smislu, stupanj iregularnosti odgovara efi
kasnosti koju jedan predm et pokazuje u zaposedanju (zahvatanju) prostora. Jed
nostavna euklidovska jednodim enziona linija ne zahvata nimalo prostora. Ali
silueta K ohine pahuljice, beskonano dugaka ali nagurana sva u jednu kona
no veliku povrinu, i te kako zahvata prostor. Jedno pare Kohine krive je ne
to vie od linije, ali neto manje od geometrijske ravni. Oigledno je da je
dim enzionalnost tu na neki nain vea od jedan, ali jo nije postala dva. Po
mou tehnika koje su matematiari razvili jo na samom poetku dvadesetog
veka a onda manje-vie prepustili zaboravu, M andelbrot je uspeo da karakteri-
e te razlom ake dim enzionalnosti precizno. Za Kohinu krivu, beskraj m ultipli
kacije 4/3 puta 4/3... do venosti... daje dimenziju 1,2618.
114 Dejms Glajk

Odm iui ovom putanjom, Benoa M andelbrot je imao dve velike predno
sti u odnosu na one ranije (vrlo malobrojne) matem atiare koji su pomislili na
takve oblike. Jedna prednost sastojala se u tome to je mogao da koristi m ak
sim um one raunske snage koja, kao to je poznato, ide uz ime IBM. Jer ovo
je bila jo jedna vrsta zadataka idealno prilagoena specifinoj raunarskoj vr
sti visokobrzinskog idiotizma. Ba kao to je m eteorolozim a bilo potrebno da
pojedina prosta izraunavanja ponove mnogo miliona puta uzastopce, na pri
mer da bi predvideli ta e se deavati s milionima susednih taaka u atm os
feri, tako je i M andelbrotu bilo potrebno da sedne za mainu i program ira je
da jednu istu transformaciju izvede opet i opet i opet i opet... Da bi se zam i
slila neka nova transform acija, njen poetak, potrebna je ljudska genijalnost.
Ali da bi se to i nacrtalo, i to do siunih detalja, mora imati pri ruci kom
pjuter. Rezultati crtanja ponekad budu sasvim neoekivani. M atem atiari iz
1900. godine brzo su stizali do barijere tvrdog, koliinski ogromnog izrau
navanja... i ostajali pred njom, nem oni, kao to su, vekovima toga, prvi
biolozi bili, bez mikroskopa, nem oni da vide neke vrlo sitne stvari. Da bismo
zavirivali u vaseljenu sve finijih i finijih detalja, moramo imati odgovarajua
sredstva za to - a bez njih, osloncem samo na svoju matu, bie vie nego
skroman domet do koga moemo stii.
M andelbrotovim reima: Postojala je u matematici jedna pauza, koja je
potrajala dobrih sto godina; tokom tog vremena, crte nije imao nikakvu istra
ivaku ulogu, je r su crtake mogunosti olovke i lenjira bile iscrpljene, dobro
shvaene, a i ostavljene po strani jer ih je matem atika nadmaila. Kompjuter
nije postojao.
Kad sam ja uao u ovu igru, vladalo je totalno odsustvo intuicije. M ate
matiar je morao da stvara svoju sopstvenu intuiciju, polazei ni od ega, od
nule. Ono to je nastajalo pod nazivom 'intuicija tokom dugih godina obuke
s uobiajenim alatkama - akom , olovkom i lenjirom - bunilo se protiv ovih
novih oblika, nalazei da su m onstruozni, bolesniki. Ali ta stara intuicija go
vorila nam je neistine. M eni esto prva slika neega bude veoma iznenauju
a, a onda prepoznatu da je ona samo deo neke ranije slike, koja je bila deo
neke ranije, i tako dalje.
Intuicija nije neto to vam moe neko dati. Ja sam trenirao svoju intui
ciju da spremno prihvata, kao sasvim razumljive, oblike koji bi nekada bili u
startu odbaeni kao apsurdni; nalazim da svako to moe.
Haos 115

Graenje rupama. Poetkom 20. veka nekoliko matematiara je zamislilo objekte u

dovinog izgleda, uglavnom tehnikom dodavanja ili uklanjanja beskonano mnogo de-
lova. Jedan takav oblik je ilim Sjerpinskog; stvoren je izrezivanjem sredinje jedne
devetine kvadrata, nakon ega sledi izrezivanje sredita preostalih osam manjih kva
drata i tako dalje. Trodimenzionalna analogija je Mengerov suner, telo vrstog izgle
da beskonano velike povrine, ali zapremine jednake nuli.
116 D ejms Glajk

D ruga velika M andelbrotova prednost sastojala se u tome to je s onim ce-

nama pam uka, utanjem u icama i renim poplavama krenuo, veoma sreno,
ka jednoj slici sveta za koju se ispostavilo da je tana i koja se ubrzo poela
izotravati. Njegove studije nepravilnih uspona i padova u svakojakim prirod
nim dogaanjim a, i njegove druge studije, o beskonano kompleksnim oblici
ma, imale su jedan intelektualni presek: kvalitet sam oslinog ponavljanja (engl.
self-sim ilarity). Fraktalno znai, nadasve: ono to se, samo sebi nalik, ponavlja
u drugim razmeram a.
Samoslino ponavljanje jeste sim etrija, ali simetrija ne u odnosu na neku
osu sim etrije, nego u odnosu na pram enu razmera. Ona implicira ponovno vra
anje sebi, iskrsavanje istog unutar istog obrasca. M andelbrotovi nacrti skaku-
tanja cena neke robe, ili vodostanja neke reke, ponavljaju sebe ne samo u sm i
slu da se pri pomnijem zagledanju vide novi detalji, nego i u smislu da oni
zadravaju postojanu, istu meru neega. udovini oblici kao to je Kohina
kriva ispoljavaju samoslino ponavljanje zato to, kad ih pogledamo s m a ko
liko velikim uveanjem , uvek daju istu sliku. Ovo samoslino ponavljanje ugra
eno je, naravno, u samu tehniku izgradnje takvih oblika - oni i nastaju po
navljanjem jedne iste transformacije do beskonanosti, u razmeram a koje po
staju sve m anje i manje i m anje, takoe do beskonanosti. Samoslino pona
vljanje je kvalitet koji se lako prepozna. Slike toga mogu se nai svuda u na
oj kulturi: pomislite samo na beskonano dugaku kolonu jedne iste osobe ko
ja stoji izmeu dva paralelno postavljena, suoena ogledala. Setite se i one ti
pino crtano-film ske ideje o maloj ribi na koju je zinula vea da je proguta, a
iza te vee stie jo vea, a iza te dolazi jo mnogo vea... dok se ispred e
ljusti one male nalazi jedna jo manja, koja je upravo zinula da proguta jo
manju, i tako dalje i dalje u oba smera. M andelbrot je ovek koji voli da ci
tira jednog pisca s poetka osamnaestog veka, satiriara Donatana Svifta: 0
zverici zvanoj buva javljaju nam prirodnjaci / da na sebi ima buvice koje nju
grickaju, / i koje nikako ne uspeva da zbaci; / a te manje na sebi imaju bu
vice jo mnogo manje, / i to je ad infinitum produeno stanje.

U severoistonom delu Sjedinjenih Amerikih D rava, najbolje mesto za

studiranje zem ljotresa je Geofizika opservatorija Lam ont-D auerti, grupa nepre-
tencioznih graevina skrivena u umama jugoistonog dela savezne drave Nju-
jork, blizu zapadne obale reke Hadson. Ta institucija zvana Lam ont-Dauerti je
mesto gde je Kristofer Sole, profesor s Univerziteta Kolumbija specijalizovan
Haos 117

za oblike i strukture kopnenih masa nae planete, poeo da razmilja o frakta-

lima.
M nogi matematiari i teorijski fiziari nisu obraali ni najmanju panju na
M andelbrotov rad, ali olc je bio upravo ona vrsta pragmatinog naunog rad
nika najspremnija da uzme u ake i alate fraktalne geom etrije. On je jo u e
zdesetim godinama sluajno doznao za Benoa M andelbrota. Bilo je to vreme
kad je Mandelbrot zavirivao u pitanja ekonomije a olc kao postdiplomac MIT-a
provodio mnogo vremena razmatrajui jedno pitanje o zemljotresim a koje se
tvrdoglavo opiralo reavanju. Naim e, ve dvadeset godina pre toga bilo je po
znato da distribucija velikih i malih zemljotresa ide po jednom odreenom m a
tematikom obrascu, i to istom onom koji vlada i distribucijom plata u slobod
noj trinoj ekonomiji. Ista distribucija zemljotresa primeena je svuda na na
oj planeti, gde god su oni brojani i mereni. Ako se ima u vidu koliko su, u
mnogo emu drugom, zemljotresi nepredvidljivi i u kako nejednakim interva
lima se dogaaju, vredelo je zapitati se koja vrsta fizikih procesa bi mogla
objasniti ovu regularnost. Ili se, bar, olcu tako inilo. Veina seizmologa sm a
trala je da je dovoljno tu injenicu konstatovati, pa ii dalje.
olc nije zaboravio ime M andelbrot. Godine 1978. kupio je knjigu obila
to ilustrovanu, bizarno eruditsku, nakrcanu jednainam a, s naslovom Fraktali:
form a, sluajnost i dimenzija. inilo se da je Benoa M andelbrot zapeo da u tu
rasprianu knjiurinu nakrca sve to je o vaseljeni ikada doznao ili naslutio. U
toku te i sledeih nekoliko godina, ta knjiga i njena proirena i prefinjena dru
ga verzija s naslovom Fraktalna geometrija prirode prodavale su se u veim
tiraima nego ijedna druga knjiga iz oblasti vie matem atike. Pisana je stilom
na mahove zakukuljenim i rogobatnim , na mahove duhovitim i literarnim, po-
negde neprozirnim. Sam autor je rekao da je ta knjiga manifest i zbirka pri
m era .
Ne samo Sole nego i nekolicina drugih naunika u raznim poljim a, naro
ito u naukama koje se bave materijalnim delovima prirode, provedoe, posle
toga, nekoliko godina pitajui se ta da rade s tim M andelbrotovim stvarala
tvom. N ije to bilo ba jasno. Fraktali su bili, kae olc, ne knjiga uputsta-
va za rad, nego knjiga zaprepaenja i zadivljenja . olc je, meutim, bio ve
om a zainteresovan za povrine, a ta knjiga bila je prepuna povrina. Nikako
nije uspevao da prestane razmiljati o onome to su M andelbrotove ideje obe
avale. Zato je poeo razraivati naine da pomou fraktala opie, klasifikuje,
i meri pojedine delove svog naunog sveta.
118 * Dejms Glajk

Ubrzo je shvatio da u tome nije jedini. (Ali je moralo da proe jo neko

liko godina dok su konferencije i seminari o fraktalima poeli da se um noa
vaju.) Ideje fraktalne geom etrije doprinosile su zbliavanju raznih nauka; poe
li su se dozivati i pronalaziti oni naunici koji su do tada mislili da su njiho
ve ideje idiosinkratske i koji jo nisu raspolagali sistematskim sredstvima za
rad sa njim a. Uvidi fraktalne geom etrije ve su pomagali mnogim naunicima
da sagledaju kako se stvari u prirodi uklapaju jedna u drugu, i kako se razgra
navaju; tavie, i kako se razbijaju. Fraktalnost nudi i nain da se gledaju m a
terijali - mikroskopski zupaste povrine metala, rupice i kanalii u poroznim
naftonosnim kriljcima, fragmentovani predeli trusnog podruja.
Sole je smatrao da je posao geofizike da opisuje povrinu Zem lje, povri
nu koja svojim presekom s okeanskom ravni daje obale. Gornji slojevi Zemlji-
ne kore prepuni su povrina jedne druge vrste: toliko ima pukotina, mi-
krofraktura i makrofraktura i fisura. raselina i tome slinog, da ti diskontinui-
teti, uzeti svi zajedno, postaju klju za svaki ispravan opis tih regiona kore, po
staju maltene vaniji od karakteristika samog materijala koji je ispucao. Gornji
slojevi Zem ljine kore su, gledano u tri dimenzije, skroz izukrtani svakovrsnim
naprslinama, toliko da ine, kako to Sole u ali kae, izosferu. Upravo od
pomenutih raznovrsnih diskontinuiteta zavisi protok raznih fluida (tenosti i ga
sova) kroz Zemljinu koru: protok vode, nafte, plina. Takoe od njih zavisi po
naanje tla u zemljotresu. Razumevanje povrina bilo je od bitnog znaaja, ali
Sole nije nigde u svojoj profesiji video putanju koja bi omoguavala da se one
bolje shvate. Istina je glasila da geolozi nisu imali teorijski okvir za to.
Geofiziari su povrine gledali na isti nain kao to bi ih i svako drugi
gledao, kao oblike. Neka povrina je, moda, ravna. Neka druga je kriva, ima
neki odreeni oblik. M oete gledati, na primer, uveni auto, staru bubu kom
panije Folksvagen. Moete je i nacrtati kao geometrijski oblik, moete je i me-
riti na stari dobri euklidovski nain. Oblik tog folksvagena mogao bi se iska
zati nekolicinom jednaina. A li, po olcovim recim a, to e ostati nepotpun
opis, delim ian, kao da gledamo pomou samo jedne talasne duine svetlosti,
vrlo uzano odreene, kroz neki crveni filter na primer, i vidim o sve to se ima
videti u crvenom a nita u drugim talasnim duinam a vidljive svetlosti, niti
ogromnu raznovrsnost aktivnosti koje bi se tu mogle dogaati u sasvim dru
gim talasnim duinama elektrom agnetnog spektra - infracrvenim, radio-talasi-
ma, rendgenskim zracima. O va analogija s gledanjem raznih talasnih duina od
govara gledanju u raznim skalama. Gledati folksvagen euklidovski, to znai
Haos 119

gledati ga s neke 'razum ne udaljenosti, od nekoliko metara do moda stotinu

metara. ta ako je posmatra udaljen kilom etar, ili sto kilom etara? ta ako je
udaljen jedan milimetar, ili jedan mikron?
Zam islite da neko iz svemira, s daljine od sto kilom etara, posmatra Zemlju
i crta njen reljef. Opaa i crta brda i doline, zgrade, moda i drvee, i - ne-
gde, na nekom parkingu - jedan folksvagen. Na toj skali, ukupna povrina tog
automobila bie samo jedna trunica, izgubljena meu mnotvom drugih; deli
nasuminosti.
A li, zamislite sad da gledamo isti taj auto sa sve manje i manje daljine,
lupom, pa mikroskopom. Neko vreme ini se da objekat postaje glatkiji, zato
to vie ne vidim o one njegove karakteristine krivine, nego samo jedno rav
no pare karoserije. Problemi kao to je branik nestali su, odavno. Ali u je d
nom trenutku mikroskop e otkriti neravnine i u navodno glatkoj, ofarbanoj i
lakiranoj povrini, udoline i izboine koje e nam izgledati nasumine, haoti-
ne.
olc je ustanovio da fraktalna geometrija daje moan nain da se opisuje
karakteristina neravnost i ispucalost pojedinih zona Zem lje. Metalurzi su usta
novili to isto za strukturu razliitih vrsta elika. est je sluaj, na primer, da
fraktalna dimenzija povrine nekog metala daje informaciju koja tano odgova
ra njegovoj snazi. A fraktalna dimenzija povrine zemljita esto daje neke dru
ge vane inform acije. olc navodi primer jedne klasine geoloke form acije,
koja se pojavljuje na planinskim stranama i zove se nagibna osulina ili talus.
Iz daljine, ini se da je to euklidovski oblik, dvodimenzionalni. (Dakle, dim en
zija 2.) Ali kad geolog doe na takvu osulinu, deava se da otkrije da e ho
dati vie 'k roz' nju nego po njoj, je r je posuta stenama velikim kao autom o
bil. Pokae se da efektivna dimenzija iznosi ak 2,7 zbog toga to su neke ka
menite izboine tako visoke i iroke, tako se 'kukasto' ire da zahvate prostor,
da to nije daleko od dim enzije 3. Povrina sunera slina je tome.
Fraktalni opisi odmah su nali primenu u itavoj seriji problema koji su u
vezi s odlikama dveju sueljenih povrina. Jedan od tih je problem naleganja
automobilske gume na asfalt druma. Drugi je naleganje mainskih delova je
dan na drugi, ili elektrinih sklopki. Kontakt izmeu dveju povrina zavisi u
velikoj meri od nekih njihovih karakteristika koje nemaju nikakve veze s m a
terijalom od koga su napravljene. To su karakteristike odreene fraktalnim kva
litetom koji bi se mogao opisati kao 'izboine na izboinama na izboinam a.
Jednostavna ali mona posledica fraktalne geometrije povrina sastoji se u to
120 Dejms Glajk

me da se povrine ne dodiruju svuda (ne dodiruje se cela jed n a s celom dru

gom ). M nogobrojne udubine, svakojakih razmera, onem oguavaju to. ak i u
stenam a pod ogromnim pritiskom , na nekoj dovoljno maloj razmeri pukotine
ostaju, a kroz njih fluid nastavlja da tee. S tim u vezi, Sole pominje efekat
H am pti-D am ptija, razbijenog jajeta iz bajke Alisa u Zem lji uda . Zbog tog
efekta, dva kom ada polomljene oljice za aj nikada se ne mogu uklopiti sa
vreno, iako u nekim veim razmeram a izgleda da su im ivice podudarne. U
manjim razm eram a, ostaju neravnine koje odbijaju da se uklope.
olc je postao poznat u svojoj profesiji kao jedan od malobrojnih geologa
koji su se poeli sluiti fraktalnim tehnikama. Znao je da neke njegove kole
ge smatraju da je ta m ala grupa fraktalista malo uvrnuta. Kad god je u na
slovu nekog svog strunog rada upotrebio re fraktal, oseao je reakcije koje
su stizale iz dva pravca - neki su smatrali da on zasluuje divljenje to tako
dobro hvata ritam moderne nauke, a drugi su smatrali da se Sole kai o va
gon popularnosti i reklam erstva, i da zato ba i ne zasluuje divljenje. Prili
kom pisanja strunih lanaka morao je donositi teke odluke, u smislu: da li
pisati za malu grupu fraktalista koji o toj svojoj omiljenoj oblasti ve znaju
poprilino, ili pisati za iri auditorijum geofiziara kojim a treba, u lanku, ob
janjavati ak i najosnovnije pojmove o tome. U svakom sluaju, nije se odri
cao upotrebe fraktalno-geometrijskih alata.
Jedino taj model om oguava nam da ovladavamo celim rasponom dim en
zija Zem lje , kae olc. Daje nam raunske i geom etrijske alatke za opisiva
nje i prognoziranje. Kad jednom savladate brdo tog novog znanja, kad ovla
date tom novom paradigm om , moete zaista poeti da merite izvesne stvari, i
da o njim a razmiljate na novi nain. Jer, vidite ih drugaije. Imate novu vi
ziju, koja se od ranije razlikuje time to je mnogo ira.

Koje je veliine? Koliko dugo traje? To su dva najosnovnija pitanja koja

fiziar moe postaviti o nekom objektu, ili o nekom procesu. Ljudi su se to
liko navikli na ta dva pitanja, i ona su toliko ugraena u njihovu predstavu o
svetu, da nije lako videti da u tim pitanjima postoji jedna predrasuda, jedna
implikacija koja ne mora biti tana, naime, da su veliina i trajanje glavne od
like, prepune znaenja, bitne da bi se neto opisalo i klasifikovalo. Kad bio
log opisuje ivo bie, ili kad fiziar opisuje kvark, pitanja o veliini i trajanju
zaista su bitna. Najosnovniji elementi telesne strukture jedne ivotinje presud
no zavise od toga do koje razmere e ona porasti. Zam islite da ovek izraste
Haos 121

do dvostruke visine (4 m) a da sve njegove telesne proporcije ostanu iste. Sva

ki as bi mu se lomile kosti od prevelike teine. Razmere su vane.
Fizika zemljotresnog ponaanja tla ne zavisi mnogo od razmera. Veliki ze
mljotres je samo uveana varijanta malog. U tome se zemljotres bitno razliku
je od ivotinje, koja, ako ima telesnu duinu 2,5 m ilim etra, moe imati jednu
strukturu organizm a, ako je dugaka 25 cm mora imati sasvim drugu, a pri du
ini od 2,5 m mora imati treu strukturu, zaista ogromno razliitu od prve.
Oblaci, m eutim , Iako prolaze kroz promene razmera (skala) ba kao i zem ljo
tresi. K arakteristina nepravilnost onog naina kako se oblaci nadimaju - m o
emo je opisati razlomakom dimenzijom oblaka - nee se nita izmeniti ako
gledamo neki oblaak ili neki oblak sto puta vei. Iz tog razloga, ljudi koji
putuju kroz vazduh i koji ugledaju na nebu usamljeni oblak, bez iega to bi
im pomoglo da uspostave perspektivu, naprosto ne mogu da ocene koliko se
daleko on nalazi. Ako nam ne pomogne nagovetaj kao to je prisustvo neke
izmaglice, oblaak sedam m etara daleko izgledae kao da je sedam hiljada m e
tara daleko, ili obratno. Analiza satelitskih slika oblaka, snimljenih s udaljenja
od stotinu (pa i vie stotina) kilom etara dokazala je da je fraktalna (razloma-
ka) dim enzija oblanih masa invarijantna.
Fraktalna geom etrija tvrdi da su pitanja koliko je neto veliko i koliko ne
ki proces traje (iako nam je teko da se od tih pitanja distanciramo) u nekim
sluajevim a, kod nekih prirodnih pojava, zapravo suvina, ak tetna. Uragan,
na prim er, nem a neku karakteristinu razmeru koju mora dostii da bi bio ura
gan. Postoji definicija uragana koja kae da je to oluja takvih-i-takvih razm e
ra; ali, to je definicija koju ljudi ele da nametnu prirodi. Prouavaoci atm os
fere sada uviaju da, u stvarnosti, sva komeanja vazduha ine jedan kontinu
um, od onog vazdunog vrtloga na uglu ulice koji zavrti baene papire i lie
i drugi otpad, pa sve do ogromnih ciklonskih sistema koji se mogu obuhvati
ti samo pogledom iz kosmosa. Kategorije nas mogu zavesti. Oba kraja tog ve
likog kontinuum a, a i sve ono izmeu, jesu jedno, jedna neprekinuta celina.
Gle uda, jednaine proticanja fluida u mnogim kontekstim a su, zapravo,
bez ikakvih dim enzija, a to znai da vae sasvim isto i za majune i za ogrom
ne koliine fluida. U aerolaboratorijam a i hidrolaboratorijam a, naunici testira
ju veoma um anjena avionska krila, veoma umanjene brodske propelere. Male
oluje ponaaju se (uz neka ogranienja) kao velike oluje.
Krvni sudovi, od aorte pa sve do najsitnijeg kapilara, ine drugaiju vrstu
kontinuum a. Oni se ravaju, razgranavaju, opet ravaju, i stalno tako. Napo-
122 Dejms Glajk

sletku su tako uzani da krvna zrnca moraju da se protiskuju bukvalno u ko

lom po je d an . Priroda njihovog razgranavanja je fraktalna. Njihova struktura
podsea na one udovine 'objekte koje su smiljali m atem atiari na samom
poetku dvadesetog veka a koje je M andelbrot posle onako lepo iskoristio. Iz
iste fizioloke neophodnosti, krvni sudovi primorani su da izvedu pravu di-
menzionu m agiju. Ba kao to, na primer, Kohina kriva sabija beskonano du
gaku liniju u ogranienu povrinu, tako i cirkulatorni sistem mora sabiti
ogromnu povrinu u ogranienu zapreminu tela. Sa stanovita unutranje eko
nomije tela i telesnih resursa, krv je veoma skupa, a prostor izuzetno drago-
cen. Fraktalna struktura koju je priroda stvorila za ostvarenje tog zadatka funk-
cionie fako fenomenalno dobro, da u veini tkiva (ne ba u svim tkivima) ni
jedna elija nije vie od tri-etiri elije udaljena od najblieg krvnog suda! Pa
ipak, svi ti krvni sudovi, i sva krv u njima, zapremaju relativno malo prosto
ra, samo oko pet posto od ukupne telesne zapremine oveka. M andelbrot je re
kao da tu postoji sindrom m letakog trgovca - ne samo to ne moete bez pro-
livanja krvi sa oveka odsei 'funtu m esa, nego ne m oete ni miligram.
Ta predivna, izvrsna struktura - u sutini, dva isprepletena stabla koja se
prepliu sve do poslednje granice, i to jedno drvo sazdano od arterija i dru
go drvo sainjeno od vena - nikako nije izuzetna niti jedinstvena u prirodi.
U ljudskom telu ima i drugih izvanredno kompleksnih struktura. U digestiv
nom traktu, dakle u organima za varenje, postoje kvrice na kvricam a na kvr
icama. A i plua moraju da upakuju maksimalnu moguu povrinu u to m a
nji prostor. Sposobnost jedne ivotinje da apsorbuje kiseonik priblino je pro
porcionalna unutranjoj povrini njenih plua. Prosean, obian ovek ima unu
tranju povrinu plua veu od teniskog igralita. Dodatna kom plikacija sasto
ji se u tome to lavirint putanja za vazduh kroz plua (bronhija i bronhiola),
razgranat sve do poslednje, najmanje alveole, mora da bude bogato i efikasno
prepleten i s mreom arterija, a i s mreom vena.
Svaki student medicine zna da su plua i nastala iz potrebe da se velika
povrina zguva u malu zapreminu. Ali anatomi su kolovanjem navedeni da
uvek gledaju delove tela u jednoj razm eri, ili (kasnije, sasvim zasebno) u ne
koj drugoj razm eri, i tako dalje. Na primer, gledaju u jednom trenutku samo i
jedino alveole, mikroskopske vreice u koje vazduh dospeva, a kojih ima u na
im pluima mnogo miliona. Jezik anatomije ima sklonost da prikriva je d in
stvo koje postoji u strukturi organizm a i u malim, i u veim, i u velikim raz
merama. Za razliku od toga, fraktalni pristup upravo istie jedinstvo, obuhva
Haos 123

ta celu strukturu, zato to je i opisuje u term inima onog grananja i ravanja

koje ju je proizvelo, a koje se ponavlja (kroz sve razmere koje u tom organi
zmu postoje) konzistentno, sebi dosledno. Anatomi studiraju vaskularni sistem
tako to klasifikuju krvne sudove u nekoliko kategorija, na osnovu veliine: ar
terije i arteriole. vene i veriule, a posle toga kapilari. Za neke svrhe, ovakva
kategorizacija je korisna. U nekim drugim sluajevim a, ona vodi na pogrean
put. U nekim udbenicim a primeuje se veliki trud da se istina zaobie, samo
da se ne bi naruila omiljena podela na kategorije; to je pravi ples oko isti
n e. Evo kako zvui: U postepenom prelasku s jednog tipa arterije na drugi,
ponekad je teko klasifikovati onaj srednji, prelazni rgion. Neke arterije sred
njeg kalibra imaju zidove koji sugeriu vee arterije, dok neke vee arterije
imaju zidove kao srednje arterije. Ti regioni gradualne tranzicije... esto se na
zivaju arterijam a meovitog tipa.
Ne odmah po izlasku M andelbrotove prve knjige, nego postepeno, tokom
sledeih desetak godina, neki teorijski biolozi poeli su nalaziti fraktalnu orga
nizaciju svuda u telu, tavie kao preovlaujuu. Za standardni eksponencijal
ni opis grananja kanalia za vazduh u pluima pokazalo se da nije taan; frak-
talni se sasvim podudario sa stvarnim izgledom plua. I sistem za prikupljanje
urina je fraktalno izgraen. Slino tome i uni kanalii u jetri. Takoe i His-
-Purkinjeova mrea, a to je mrea specijalnih vlakana u srcu koja prenose elek
trine impulse do sranih m iia da bi oni mogli nastaviti s radom. Ovo po-
slednje inspirisalo je naunike da krenu u izuzetno vano istraivanje. Posle
obimnog prouavanja zdravih i bolesnih srca, pokazalo se da rad (ili prestanak
rada) srca zavisi od uspene koordinacije mnogobrojnih miinih elija na le-
voj i na desnoj strani srca: dokle god one dre ritam, to jest dok koordinira
no ostaju pri istom tajm ingu, srce radi. Nekoliko kardiologa, sklonih da m i
sle u term inima haosa, dolo je do otkria da raspon (tj. spektar) frekvenci
ja tog rada (ba kao i zem ljotresi, i trini potresi) proistie iz fraktalnih za
kona. H is-Purkinjeova mrea je lavirint ravastih staza koje se sebi slinim (sa-
moslinim) ponavljanjem razgranavaju ka sve manjim i manjim razmeram a.
Kako je priroda uspela da evoluira do tako komplikovane arhitekture? N i
je komplikovana! - kae M andelbrot, i u tome je poenta njegovog rada; nai
me, komplikovana je samo ako se gleda u kontekstu tradicionalne, euklidov-
ske geometrije. Kad pogledamo te strukture u prirodi koje se toliko granaju i
ravaju, pa kad ih opiemo kao fraktale, shvatimo da je opis vrlo prost, suta
jednostavnost. Dovoljno je samo nekoliko bajta informacija! U pitanju su je d
124 D ejms Glajk

nostavne transform acije, nalik na one koje su proizvele Kohin oblik, i oblike
Sjerpinskoga i Peanoa i drugih; po svemu sudei, neke sline, jednostavne tran
sform acije kodirane su u genima. Sasvim je sigurno da DNK koju nasledimo
u trenutku zaea ne sadri, i ne moe sadrati, one gigantske koliine infor
m acija koje bi bile potrebne da se unapred opie svaka bronhija, bronhiola i
alveola, svaka arterija, arteriola i kapilar, i taan, konkretan raspored svakog
delia svake elije u svakom takvom bujno razgranatom drvetu isprepletenom
kroz organizam odraslog oveka. Ali DNK moe i mora da sadri inform aci
je koje specifikuju kako da se obavlja proces bifurkacije i razvoja. Proces ko
ji, kad zapone, moe da se ponavlja i ponavlja i ponavlja, sve dok organizam
ne odraste sasvim. Ba takvi procesi dobro odgovaraju ciljevima prirode. Kad
je hem ijska kompanija Dipon, u saradnji s amerikom vojskom, konano po
ela da proizvodi sintetiko perje za jastuke, bilo je to zahvaljujui saznanju
da fenom enalna sposobnost prirodnog guijeg paperja da veliku koliinu va-
zduha zadri u 'zarobljenom stanju proistie iz fraktalnog grananja glavne be-
lanevine u perju, koja se zove keratin. A M andelbrot je glatko otiao u neke
nove daljine, preao je s minuciozno razgranatih 'kronji u krvotoku i plui
m a na stvarne, botanike kronje drvea, onog drvea koje mora da grabi i upi
ja to vie sunca, ali i da se opire nasrtajima vetra. Grane i granice, koreni i
korenii, ile i ilice u svakom listu - sve je to fraktalno grananje. Pojedini
teorijski biolozi najzad su poeli da nasluuju da takvo grananje nije samo e
sta, nego je i najea, univerzalna pojava u morfogenezi. Kad bismo otkrili
kako se u DNK kodiraju takve inform acije, i kako ih telo posle koristi, to bi
om oguilo biologiji nov, ogroman napredak.

Kroz m noge nauke sam iao zavirujui u njihove kante za otpatke, traga
jui za takvim pojavama, zato to sam pretpostavio da ono za im tragam ni
je izuzetak nego da se pojavljuje na mnogo mesta. Odlazio sam na predavanja
mnogih, gledao sam asopise koji nisu uopte u m odi, i u veini takvih poku
aja nisam naao nita. Ponegde se ipak poneto nalo; sveukupno, napabirio
sam interesantnih stvari poprilino. Bio je to, u nekom smislu, pristup prirod
njaka a ne pristup teoretiara. Kockao sam se, ali, prilino se isplatilo.
Kad je konsolidovao sve ideje o prirodi i o matem atici koje je u svom do
tadanjem ivotu i karijeri stvorio, i kad ih je objavio kao jednu knjigu, Be
noa M andelbrot se vinuo do neobino velike akademske slave. Poeli su ga to
liko pozivati da dri predavanja, da je postao maltene obavezan deo program a
Haos 125

na dobro znanoj amerikoj 'krunoj putanji velikih predavanja (engl. lecture

circuit); i uvek je dolazio, kose razbaruene i sede, sa svojim neizostavnim po-
sluavnicim a punim slajdova. Poeli su mu dodeljivati nagrade i druge profe
sionalne poasti. Njegovo ime utisnuto se u svest ire publike, izvan naunih
krugova, moda i jae nego ime ijednog dananjeg amerikog matem atiara.
Ovo je postigao dobrim delom zbog estetske privlanosti fraktalnih slika; a de-
lim ino i zato to su sad mnogi hobisti, snabdeveni kom pjuterim a, mogli sami
da se bace u istraivanja mandelbrotovskih svetova. D akako, dobar deo slave
postigao je i zato to je neprestano nastojao da reklam ira i popularie sebe, da
svuda istie svoje ime.
M andelbrotovo ime pojavilo se i na jednoj kratkoj listi naunikih imena
koju je sainio harvardski istoriar nauke I. Bernard Koen, koji je godinama
pretraivao istorijat svih naunih otkria u potrazi za onim naunicima koji su
sami rekli da su njihova otkria 'revolucije. Naao je ukupno esnaest takvih.
Tako je sebe hvalio kotlananin po imenu Robert Simer, savremenik Benda-
nrina Frenklina; Simer je dao ideje o elektricitetu koje su bile stvarno radikal
ne, ali, naalost, netane. Naunom revolucijom je neka svoja pisanija nazvao
an-Pol M ara, ali je ostao poznat samo po svom velikom 'doprinosu krvopro
liu u Francuskoj revoluciji. Fon Libig. Hamilton. arls Darvin, naravno. Vir-
hov. Kantor. Ajntajn. Minkovski. Fon Laue. Alfred Vegener - plovljenje kon
tinenata. Kompton. ist. Dejms Votson - struktura DNK. I Benoa Mandelbrot.
M eutim , sa stanovita istih matem atiara, M andelbrot ostaje, i danas, aut
sajder, ovek koji se nekako ubacio sa strane, gorko posvaan s politikom na
uke. ak i na vrhuncu slave i popularnosti bio je izloen estokim grdnjama
nekih kolega, koji su govorili da je on opsednut svojim mestom u istoriji i da
ih esto salee zahtevima da ga to vie hvale. Ne moe se osporiti da je du
gi niz godina bio profesionalni jeretik, i da je za to vreme usavrio ne samo
taktiku naunog rada, nego i taktiku samopromocije, isticanja svog imena u na
uci. Kad bi iziao neki lanak o fraktalnim temam a, deavalo se da zazvoni
telefon ili stigne pismo: M andelbrot, ali se, prebacuje kolegam a to su to ob
javili a nisu pomenuli njega, niti u referencama naveli njegovu knjigu.
Oni koji se dive M andelbrotu oprataju mu, lako, taj ego, zato to imaju
na umu koliko se nam uio u borbi da njegove ideje budu primeene i prizna
te. Naravno da je on donekle megaloman, naravno da je neverovatan samo-
reklam er, ali veina ljudi je spremna da mu to oprosti, zato to su stvari koje
on otkriva tako divne , kae jedan oboavatelj. A drugi: On se toliko namu
126 Dejms Glajk

io savlaujui tekoe koje su mu nametale njegove kolege m atem atiari da

je, prosto da bi opstao, morao da razvije tu strategiju forsiranja sopstvene re
klame. D a nije tako radio, i da nije bio toliko tvrdo uveren da je u pravu, ni
kad nita ne bi postigao.
Biznis zahvaljivanja drugima od kojih si neto uzeo i iznuivanja da se
drugi zahvaljuju tebi moe, u nauci, postati prava opsesija. M andelbrot je i je d
no i drugo radio u velikim koliinama. Njegova knjiga sva odzvanja prvim li
cem jednine: Ja tvrdim... Ja sam zamislio i raz.vio... i uveo u praksu... D oka
zao sam... Pokazujem ... Smislio sam naziv... Na mojim putovanjim a kroz novo-
otvorene ili novonastanjene teritorije, esto sam koristio pravo da imenujem
kam enove meae.
M nogim naunicima ne dopada se taj stil. Nisu mnogo ublaili svoj kri
tiki stav iako su videli da je Benoa M andelbrot jednako izobilno pominjao i
hvalio druge ljude, svoje prethodnike, ubacivao mnogo referenci o njim a, iako
su neki totalno opskurni. (I svi do jednog, kao to kritiari zapazie - sasvim
bezbedno mrtvi.) Kritiari smatraju da je M andelbrot toliko hvalio druge samo
zato to je eleo da postavi sebe na poziciju, otprilike, rimskog pape, naime
da on sedi na visokom prestolu tano u sredini, i odatle da milosrdno deli bla
goslove onim a dole, i to samo pokojnima. Uzvratili su mu; borili su se. N i
kako vie nisu mogli izbei re fraktal, ali zato za razlom aku, to jest fraktal-
nu dimenziju kau da je Hausdorf-Besikovieva dim enzija. Takoe mu ljuto
zameraju, naroito m atem atiari, to je kao uskok upadao u razne naune di
scipline, objavljivao razne svoje tvrdnje i nagaanja i beao dalje, bez dokazi
vanja onog to je rekao; posao temeljitog izvoenja dokaza preputao je, bu
kvalno, drugima.
Ova zam erka je veoma opravdana. Ako jedan naunik nabaci tvrdnju da
je neto tako-i-tako, a drugi onda dokae, nauno rigoroznim nainom, da je
ste tako, koji od njih dvojice je uinio vie za nauku? D a li je otkrie ako na
baci pretpostavku bez dokaza? Ili je to samo hladnokrvno zabadanje koia
sa zastavicom u jedan neispitani teren, sa ciljem da jednog dana osvane kao
vlasnik ako tu bude neto otkriveno? M atem atiari su uvek imali posla s dile
mama te vrste, ali otkad su se kom pjuteri ovoliko razm ahali, taj problem je
postao jo i vei. Sad ovek moe da sedne za mainu i izvede mnotvo m a
tematikih 'eksperim enata m altene kao laboratorijski naunik, a onda to i da
objavi iako uopte nije izveo dokaz u strogom m atem atikom smislu, polazei
od osnovnih aksioma i teorema.
Haos 127

M andelbrotova knjiga obuhvatila je mnogo raznih tema. Bila je prepuna

pojedinosti iz istorije matem atike. Za svaki pravac u ijim je okvirima vodio
istraivanje haosa, M andelbrot je pronaao nekakvu osnovu da tvrdi kako je
ba on prvi istraiva koji se time bavio. Nije mu smetalo to e veina nje
govih italaca zakljuiti da su reference, na koje se pozivao, opskurne ili ak
beskorisne. M orali su priznati da je M andelbrot imao neobinu intuiciju, spo
sobnost da pronikne u budue pravce razvoja mnogih naunih oblasti koje, za
pravo, on nikada nije studirao, od seizmologije do psihologije. To je ponekad
izgledalo m altene natprirodno, a ponekad je samo nerviralo itaoce, od kojih
su neki umeli da reaguju protestim a koji su glasili otprilike ovako: , nije
taj M andelbrot na svaiju svaku misao doao prvi!
Ali, nije bitno - lice genija ne mora uvek biti onako svetako kao Ajn-
tajnovo. M andelbrot se brani da je godinama morao da se uputa u takve igre
sa sopstvenim radovima. Bio je prinuen da istinite ideje kam uflira tako to e
ih obloiti nekim blaim term inima, ne mnogo drastinim , da se neko ne
uvredi. M orao je da izbacuje vizionarske uvodne pasuse da bi lanak mogao
igde biti publikovan. Prva verzija njegove knjige izala je ne na engleskom ,
nego na francuskom , godine 1975; tada je M andelbrot (smatrajui da je na to
prinuen) bukvalno glumio da u knjizi nema nieg osobito iznenaujueg, a ta
ko je i form ulisao tekst. Ali u drugoj, engleskoj verziji zagrmeo je da ta knji
ga predstavlja 'm anifest. Plivao je kako je znao i umeo kroz politiku nauke.
Politika je uticala na moj stil pisanja, i to na nain zbog kojeg sam ka
snije mnogo alio. Pisao sam ovako: 'Prirodno je pomisliti... Imamo ovde je d
no interesantno opaanje... A zapravo je to neka pomisao na koju uopte ni
je bilo prirodno naii, ili neto to uopte nije nastalo bacanjem jednog pogle
da ka neem interesantnom nego dugim, mukotrpnim istraivakim radom , tra
ganjem za dokazim a, sam okritikim preispitivanjem . M orao sam glumiti neki
filozofski, udaljen stav, da bi tekst proao. Politika je bila ova: ako kae 'pred
laem jedan radikalan preokret, gotovo je, italaca nee biti.
Kasnije su neke od tih mojih filozofski intoniranih reenica poele da mi
se vraaju. Neko, tek tako. kae: Ah, pa da, prirodno je bilo p o m isliti. T u
posledicu nisam oekivao niti eleo.
M andelbrot se osvre, danas, na svoju karijeru i vidi da su naunici u m no
gim drugim disciplinam a reagovali na njegov pristup onako kako se i moglo
predvideti - naime, u etapama tuno predvidljivim. Prva etapa uvek je bila ista:
ko si ti, i ta trai u naoj nauci? Druga: kakve veze to ima s ovim to smo
128 Dejms Glajk

radili dosad, i zato ne objanjava stvari polazei od onog to ve znamo?

Trea: jesi li siguran da je to standardna matematika? (Jesam , siguran sam.) Pa
zato je onda ve ne znamo? (Zato to je standardna ali vrlo opskurna, slabo
poznata.)
U ovom pogledu se matem atika razlikuje od fizike i drugih opipljivih na
uka. Kad jedna grana fizike postane zastarela ili neproduktivna, ona pada u za
borav i najee ostane zauvek zaboravljena. Ostane, m oda, kao istorijski ku
riozitet, m oda kao izvor neke male inspiracije za nekog modernog naunika,
ali, obino postoji vrlo dobar razlog da ostane naprosto m rtva zauvek. Za raz
liku od toga, m atem atika je puna raznih kanalia i zakutaka koji, u jednoj
epohi, ne vode nikuda, a onda u nekoj kasnijoj postanu vana oblast novih stu
dija. Potencijalna prim enljivost neke iste misli ne moe se nikada predvideti.
Iz tog razloga, m atem atiari vrednuju radove po estetskom principu, zahtevaju
da rad bude elegantan i lep, kao to to i likovni kritiari zahtevaju. Zato je an
tikvar M andelbrot lako naao mnogo dobrih matem atikih postignua s kojih
je samo trebalo otresti prainu.
etvrta etapa bila je: a ta ljudi u tim granama matem atike misle o ovom
tvom radu? (Ne misle nita, jer taj rad ne doprinosi m atem atici nita. tavie,
iznenaeni su to doprinosi razumevanju prirode.)
Zavrilo se tako to re fra kta l danas neoborivo stoji kao naznaka za je
dan nain opisivanja, izraunavanja i razm iljanja o oblicima koji su nepravil
ni i fragm entovani, nazupeni i izlomatani - od kristalnih oblika snene pahu
lje do galaktikog diskontinuiteta oblaka praine. Fraktalna kriva implicira jed
nu organizacionu strukturu koja lei skrivena negde u jezivo komplikovanim
oblicima te vrste. Danas srednjokolci razumeju fraktale i igraju se njima; sm a
traju ih za neto to je podjednako osnovno kao to su Euklidovi oblici osnov
ni. Rutinska je stvar imati u svom raunaru i neki programi za pravljenje
fraktala.
M andelbrota su najradije prihvatali naunici-praktiari koji su radili s naf
tom, kam enom ili metalom, naroito u istraivakim centrim a raznih velikih in
dustrijskih korporacija. N a prim er, u ogromnom istraivakom centru petrolej
ske firme Ekson, sredinom osamdesetih godina bio je zaposlen ogroman broj
istraivaa koji su radili iskljuivo na fraktalnim problemima. U firmi Dene-
ral elektrik, fraktali su usvojeni kao organizacioni princip za studiranje polime-
ra, i takoe - mada se to radilo u tajnosti - za studiranje problem a bezbedno-
sti nuklearnih reaktora. U Holivudu su fraktali nali najneozbiljniju prim enu,
Haos 129

koriste se za kompjutersko pravljenje fenomenalno realistinih predela, zem alj

skih i vanzem aljskih, za filmove; drugim recima, za specijalne efekte.
Obrasci koje su poetkom sedamdesetih godina otkrivali ljudi kao Robert
Mej i Dejms Jork, s kompleksnim graninim pojasevim a izmeu urednog po
naanja i haotinog ponaanja, imali su u sebi skrivene pravilnosti koje su se
jedino m ogle objasniti odnosim a izmeu veih razm era i manjih razmera. Za
kljune strukture nelinearne dinamike ispostavilo se da su fraktalne. A na naj-
neposrednijem praktinom nivou, fraktalna geom etrija dala je izvesne alate ko
je su rado dohvatili fiziari, hem iari, seizm olozi, m etalurzi, teoretiari vero-
vatnoe i fiziolozi. Ti istraivai bili su ubeeni, a nastojali su i da ubede dru
ge, da je M andelbrotova nova geom etrija ujedno i geom etrija prirode.
N eosporan je uticaj svega toga na ortodoksnu matematiku i fiziku; ali M an
delbrot nije stekao, niti sad ima, puni respekt ni u zajednici fiziara, niti u za
jednici m atem atiara. Ipak, priznaju da on postoji. Jedan m atem atiar priao je
svojim prijateljim a da se jedne noi probudio sav drhtei od neeg uasnog to
je sanjao. U tom komaru je um ro, a onda najednom uo nepogreivo prepo
znatljivi glas Boga: Zna, ipak je bilo neeg u tom M andelbrotu.

Ideja o sebi slinom ponavljanju budi neka stara seanja u kulturi Zapada.
Od davnina postoji nit m iljenja koja vodi na tu stranu. Lajbnic je zamiljao
da se u jednoj kapi vode m oda nalazi itav kosmos prepun stvari i bia, a u
tom kosmosu opet mnogo kapi vode, a u svakoj nove vaseljene. Videti u zr
nu peska svet , pisao je pesnik Vilijem Blejk; naunici su esto imali sklonost
da vide tako neto. Kad je otkriveno postojanje spermatozoida, prva pomisao
bila je da je svaki sperm atozoid po jedan hornunkulus, dakle oveuljak, ljud
sko bie veom a malih razm era ali potpuno formirano.
M eutim , samoponovljivost se, kao nauni princip, sparuila, m altene je
nestala, i to iz dobrih razloga. Spermatozoid nije mali ovek. (Nego je neto
mnogo interesantnije.) Proces ontogeneze, razvoja nekog malog bia od trenut
ka kad se zane, nije samo uveavanje. (Takoe je neto mnogo interesantni
je od toga.) Prvi pokuaji da se ocrta pravilna samoponovljivost kao organiza
cioni princip propao je , zato to ljudi jo nisu imali dovoljno iskustva s pre
laenjem u razliite razm ere. ta su drugo i mogli ljudi u onim vekovima, ka
ko su drugaije mogli da zam isle mnogo vee, i mnogo manje stvari, i m no
go bre i mnogo sporije, nego kao produetke onoga to je ve poznato?
130 Dejms Glajk

Onda je pronaen teleskop, pa mikroskop, i dotadanji mitovi o vrlo veli

kom i vrlo m alom su umrli. Prva otkria neoborivo su dokazala da zalazak u
nove razmere znai, odmah, i sagledavanje novih fenom ena, kao i novih nai
na ponaanja. Z a m oderne estine fiziare taj proces je jo u toku. Svaki no
vi akcelerator, raspolaui veom energijom i dajui esticam a sve veu brzi
nu, om oguava nauci da u svoje vidno polje dovue jo m ajunije estice, kao
i jo krae vrem enske intervale, a tim e i nove informacije.
Na prvi pogled reklo bi se da konzistentnost neega prilikom prebacivanja
u razliite razm ere znai da imamo manje inform acija. Ovo je zbog specifi
ne vrste redukcionizm a koji se vekovim a ukorenjivao u nauci, a koji se sasto
ji u tome da se uzme u posmatranje samo jedan prim erak ili odlomljeni ko
mad neega, ili mali broj uzoraka. K ad ele da ispitaju interakcije subatomskih
estica, naunici se zadovolje tim e da nameste da se sudare dve, eventualno
tri. A li, m o samoponovljivosti poinje da se budi tek kad u procesu uestvu
je mnogo, m nogo vei broj kom adia, i kad se pojavi potreba da se svi oni
sagledaju kao jedna celina.
Znam o ko je u geom etriji postigao najvie s tim prom enam a razm era, to
jest skala: M andelbrot. Ali, bio je to znatno iri intelektualni tok, koji se u e
zdesetim i sedamdesetim godinama osetio u mnogim oblastim a simultano. Sa-
moslinost je bila implicitna i u radovim a Edvarda Lorenca. Bila je deo nje
govog intuitivnog razum evanja fine strukture m apa koje su nastajale upotrebom
njegovog sistem a jednaina. On je tu strukturu oseao, ali je nije m ogao vide-
ti na raunarim a koji su bili raspoloivi godine 1963. M enjanje razm era bilo
je, u fizici, deo onog pokreta koji je doveo (direktnije nego to je to Mandel-
brotovo stvaralatvo postiglo) do raanja discipline nazvane haos, ili haosolo-
gija. ak i u nekim znatno udaljenijim disciplinam a pojavile su se teorije s hi
jerarhijom razmera; na prim er, u evolucionoj biologiji postalo je jasno da e
kom pletna teorija morati da uzme u obzir obrasce u razvoju gena, individua,
vrsta, i rodova - sve to odjednom.
Uvianje da pri promeni razm era samoslinost i sam oponavljanje ipak p o
stoje steeno je , moda paradoksalno, upravo razvojem istih onih instrum enata
za posm atranje koji su, vekovim a ranije, irei ljudsko vidno polje ka vrlo ve
likom i vrlo malom, ubili prve, naivne ideje iste vrste. U poznom dvadesetom
veku slike nepojamno siunih i nepojamno gigantskih stvari postale su, kao
nikada ranije u istoriji, deo svaijeg iskustva. Poto je ljudski um uvek pun e
lje da nalazi analogije, nem inovno je moralo doi do svakojakih kom paracija
Haos 131

vrlo velikog i vrlo malog - a za neke od tih kom paracija pokazalo se da su

produktivne.
esto su naunici privueni fraktalnoj geometriji oseali emocionalne pa
ralele izm eu njihovih novih matematikih oblika i prom ena u likovnim umet-
nostima u drugoj polovini veka. inilo im se da crpu snagu iz nekog unutra
njeg entuzijazm a ire ljudske kulture njihove epohe. Olienje euklidovske ose-
ajnosti izvan matem atike bila je, po M andelbrotovom utisku, arhitektura zva
na bauhaus. Bila je kao jedan stil u slikarstvu, najbolje olien u delima Joze-
fa Albersa, m ajstora kolornih kvadrata: krta, sreena, linearna, redukcionisti-
ka, geom etrijska. Geometrijska - ta re znai i danas isto to je znaila ve
hiljadam a godina. Zgrade za koje se kae da su geom etrijske sainjene su od
jednostavnih oblika, pravih linija, i krugova; mogu se opisati pomou vrlo m a
log broja brojeva. Geom etrijska arhitektura, i geom etrijsko slikarstvo, ulazili su
ponekad u modu, a povremeno i izlazili iz mode. Sada arhitekti vie ne vole
da prave oblakodere u obliku jedne jedine sasvim proste prizm e, kao to je
graevina Sigram u Njujorku, nekada mnogo hvaljena i kopirana. Mandelbro-
tu i njegovim sledbenicima inilo se da je razlog za to jasan. Jednostavni ob
lici su neljudski. Ne stupaju u rezonanciju s nainim a kako priroda organizu-
je sebe, niti s nainom kako ljudska percepcija vidi svet. 0 tome govori Gert
Ajlenberger, nemaki fiziar koji se prihvatio nelinearne nauke posle specijali-
zovanja u superprovodljivosti: Otkud to da siluetu drveta koje se povilo pred
olujom , i na kom e vie nijednog listia nema, naspram zimskog veernjeg ne
ba, oseamo kao lepu. ak divnu, a ne mislimo tako o silueti bilo koje m o
dem e vienam enske univerzitetske zgrade, ma koliko se arhitekta potrudio? i
ni mi se da odgovor, dodue unekoliko spekulativan, proistie iz novih uvida
u dinam ike sisteme. Na oseaj za lepotu inspirisan je harm oninim aranm a
nom reda i nereda, onakvim kao to se pojavljuje u prirodnim objektima -
oblacim a, drveu, planinskim lancim a, ili kristalima snega. Oblici svega toga
jesu dinamiki procesi stvrdnuti u fizika tela; imaju neke svoje karakteristi
ne kom binacije reda i nereda.
G eometrijski oblik im a jasnu veliinu, jednu veliinu. Po M andelbrotu, za
dovoljavajua um etnost nju nem a. nego sadri vane elemente svih razm era,
dakle na raznim skalama. N asuprot zgradi Sigram, on nudi arhitekturu pozna
tu kao lepa um etnost (bo-ar, Beaux-Arts) koja nudi fasade pune skluptura i
gargojla, reljefa i istaknutih ugaonih kamenova, kartua i svitaka, kornia, e-
noa, dentila. Tipian primer bo-ara je zgrada parike Opere: nema svoju raz-
132 Dejms Glajk

meru je r sadri sve razmere. M oete je gledati s bilo koje daljine, uvek ete
nai neki elem ent koji e vam privui panju. Ali, kad se pribliavate, kom
pozicija se m enja, istiu se sve novi elementi strukture.
Ceniti harm oninost neke arhitekture, to je jedno; diviti se divljini prirode
jeste neto drugo. U term inima estetskih vrednosti, nova matem atika fraktalne
geom etrije om oguila je 'tvrdoj nauci da 'uhvati ritam s karakteristinom m o
dernom naklonou ka neukroenoj, necivilizovanoj, nepripitomljenoj prirodi. U
nekim ranijim vrem enim a, tropske dungle, pustinje, makije, jaruge, bejahu sa
gledavane kao pojave koje ljudsko drutvo pokuava da pobedi, pokori. Ko je
eleo da u vegetaciji nae estetsko zadovoljstvo, gledao je sreene bate. Kao
to je u Engleskoj u osam naestom veku rekao pisac Don Faulz: Ovaj period
nije imao sim patija prema neregulisanoj ili praiskonskoj prirodi, smatrao ju je
za agresivnu divljinu, za runo i sveprisutno podseanje na veliki pad oveka
iz boje naklonosti, na veni izgon oveka iz rajskih vrtova... ak su i prirod
ne nauke, u ovom periodu, ostale u sutini neprijateljski raspoloene prema di
vljoj prirodi, videi u njoj samo neto to treba ukrotiti, klasifikovati, iskori
stiti, eksploatisati. Ali stigao je kraj dvadesetog veka, i stigle su izvesne pro
mene u kulturi, pa i promene u novoj nauci.
Tako je nauka najzad nala neku korisnu primenu za opskurne i fantazm a
gorine srodnike Kantorovog skupa i Kohine krive. U prvi mah, u prvim da
nim a dvadesetog veka, ti oblici su mogli da poslue samo kao dokazni m ate
rijal u 'brakorazvodnoj parnici izmeu matematike i fizike; jer, tako se okon
avao jedan brak koji je jo od N jutna bio dominantna tem a nauke. M atem a
tiari kao K antor i Helga Koh oduevljavali su se svojom originalnou. M i
slili su da nadm udruju prirodu... a zapravo jo ni izdaleka nisu uspevali da su-
stignu njenu kreativnost. I renom irani glavni tok nauke, a to je fizika, okretao
se to dalje od sveta svagdanjih iskustava. Tek m nogo kasnije, kad je Stiv
Smejli vratio matem atiare dinam ikim sistemima, fiziar je mogao rei: Tre
ba da zahvalimo astronom ima i m atem atiarim a to su ovo polje nauke vrati
li nam a, fiziarim a, u mnogo boljem stanju nego to je bilo kad smo ga mi
predali njim a, pre 70 godina.
Pa ipak, i posle svih Sm ejlija i M andelbrotova, fiziari ostadoe na boj
nom polju da od haosa naine novu nauku. M andelbrot je dao jedan neizostav
no potreban jezik, kao i katalog iznenaujuih slika prirode; ali i sam je pri
znao da vie opisuje nego to objanjava. Nabrajao je elem ente prirode, nazna-
avajui njihove fraktalne dim enzije - morske obale, slivove reka, koru drve-
Haos 133

ta, galaksije - a naunici su pomou tih brojeva tota predskazivali. Fiziari

su, m eutim , eleli da znaju i vie. eleli su da znaju zato. A u prirodi su
postojali, i ekali da budu otkriveni, izvesni oblici - ne oku vidljivi, ve, tre
balo bi rei, ugraeni u samo tkivo kretanja.
 5.
UDNI ATRAKTORI
Veliki vrtlozi sadre vrtloge male koji se hrane njihovom brzinom;
a vrtlozi manji imaju druge, jo manje i tako sve dalje i dalje,
pa se zato die viskoznom gustinom.

Luis F. Riardson
 Turbulencija je bila problem s predistorijom. Svi veliki fiziari razmiljali
su, form alno ili neformalno, o njoj. Jedan gladak tok razgrana se u vrtloge i
kom eanja. Sasvim divlji obrasci remete granicu izmeu tenog i solidnog.
Energiju velikih kretanja zaas iscrpu mnoga malena. Zato? Najbolje ideje o
tome davali su matematiari; veina fiziara smatrala je da ne treba traiti vre-
me na oblast koja je tako opasna, maltene (inilo se) nesaznatljiva. V erner Haj-
zenberg je , na samrtnoj postelji, izjavio da e postaviti Bogu dva pitanja: za
to relativnost? i zato turbulencija? Zaista mislim da bi On mogao da odgo
vori na ono prvo.
Teorijska fizika bila je dospela, odmeravajui snage s fenomenom turbu
lencije, u svojevrsnu pat-poziciju. U sutini, nauka je tada povukla jednu lini
ju po zemlji i rekla: ne m oemo dalje odavde. S ove, blie strane te crte, flu
idi se ponaaju uredno, i zaista ima dosta posla za nauku. Na sreu, kad fluid
tee glatko, on se ne ponaa kao da sadri praktino beskrajan broj nezavisnih
molekula od kojih se svaki kree kud hoe. Naprotiv, delii fluida koji krenu
zajedno, dalje idu zajedno, kao konji upregnuti u jednu zapregu. Inenjeri im a
ju upotrebljive tehnike da izraunaju tok, pod uslovom da ostaje smiren. O sla
njaju se na znanja prikupljena jo u devetnaestom veku, kad je razum evanje
kretanja tenosti i gasova bilo udarna tema fizike.
U modernoj eri, m eutim , nije vie bila udarna. Temeljni teoretiari sm a
trali su da dinam ika fluida ne sadri vie nikakve tajne osim te jedne kojoj ni
G ospod Bog lino, na Nebu, ne moe da se primakne. Praktinom stranom d i
nam ike fluida ovladalo se toliko dobro, da je taj posao preputen tehniarima.
Fiziari su ak govorili da dinam ika fluida stvarno vie nije deo fizike: sila
je u obino inenjerstvo. Blistavi mladi fiziari imaju druga posla. D inam iari
fluida povukli su se na tehnike fakultete, na katedre za ovo ili ono inenjer-
138 D ejms Glajk

stvo. Iz praktinih razloga, interesovanje za turbulenciju nije nestalo, ali se

ograniavalo na jedan cilj: kako postii da se turbulencija ne dogodi. Dodue,
postoje izvesni sluajevi kad je ona poeljna: na primer, u avionskom mlaznom
m otoru, gde se efikasno sagorevanje postie samo brzim meanjem vazduha i
goriva. A li. u veini sluajeva, turbulencija znai katastrofu. Ako se uvrtloi
vazduh iznad krila, gotovo je s uzgonom. Turbulencija u naftovodu znai da
prosto ne znate kako da naterate tu naftu da tee dalje: otpor se ogromno po
vea. Ogrom ne pare drave i privrede ulau se u dizajn aviona, turbina, pro
pelera, brodskih i podmornikih korita, i drugih oblika koji se kreu kroz flu
ide. Istraivai moraju da brinu o proticanju krvi kroz krvne sudove i srane
ventile. Brinu se, takoe, o obliku i evoluciji eksplozija, o vrtlozima plamena,
udarnim talasim a. M islilo se da je projekat pravljenja atomske bom be, za vre-
m e Drugog svetskog rata, problem iz nuklearne fizike. U stvarnosti, nuklearna
fizika atom ske bombe bila je m anje-vie reena pre nego to se tom projektu
pristupilo; naunici okupljeni u Los Alam osu bavili su se, preteno, problem om
iz oblasti dinamike fluida.
ta je, dakle, ta turbulencija? Opti nered rairen preko svih razm era, ko-
meanje manjih vrtloga unutar veih. Nestabilna je. Visoko je disipativna, a to
znai: crpi energiju, stvara otpor. Ona je kretanje koje se unasum iilo. Ali,
kako doe do toga? Kako se glatki tok pretvori u nasuminu uskom eanost?
Pretpostavim o da imate jednu cev koja je iznutra savreno glatka, i izvor iz
koga voda pristie savreno ujednaeno; kako moe takav tok da proizvede ne
to nasumino?
ini se da, kad turbulencija pone, sva pravila poginu. Kad je tok gla
dak, ili kad je slojevit (lam inaran), eventualna mala uznemirenja utihnu i bu
du odneta. Ali kad se pree neki prag, ona izbije: mala uznemirenja porastu
do katastrofe. Taj poetak, taj prelaz (tranzicija) iz jednog stanja u drugo, na
metnuo se nauci kao jedna od kritinih misterija. U potoku, ispod nekog ka
mena, postoji kanal kojim voda prolazi; i ta voda pretvori se u vrtlog koji po
raste a onda se razgrana i ak se otisne daleko niz potok, nastavljajui da se
vrti. U paljena cigareta lei na rubu pepeljare; iz nje se die glatki mlazi di
ma, hvata brzinu, ali, im nadm ai neku kritinu, zaleluja se i naguva u po
divljale vrtloie. Nailazak turbulencije moe se u laboratoriji savreno lepo po-
smatrati, pa i meriti; svako novo krilo ili propeler mogu se testirati na turbu
lenciju, to je uobiajeni opitalni rad - za to slue vazduni tuneli. A li, p riro
da turbulencije ostaje teko uhvatljiva. Tradicija je u ovoj oblasti da se uvek
Haos 139

pribavlja znanje o pojedinanom sluaju, nikad generalizovano. U vazdunom

tunelu ispituju, metodom pokuaja i pogreke, krilo aviona boing 707; ono to
doznaju, nimalo im ne pomae za krilo lovakog aviona F -16, koje e morati
da ispituju takoe metodom pokuaja i pogreke, od poetka. ak su i super-
kom pjuteri maltene bespomoni u suoenju s neregularnim kretanjem fluida.
N eto zadrma fluid, pobudi ga (ekscitira). Fluid je viskozan, lepljiv, i za
to gubi energiju; im vi prestanete da drmate posudu, fluid se prirodno smiri.
To to vi drmate fluid, znai da dodajete energiju, i to na niskim frekvencija
ma, odnosno na velikim talasnim duinama. Prvo to treba zapaziti jeste de-
komponovanje velikih talasnih duina, koje se raspadaju na manje. Nastajanje
vrtloga, a u njim a vrtloia, doprinosi rasipanju (disipaciji) energije fluida, a u
tom e se ispoljava karakteristini ritam. Tridesetih godina ovog veka, A. N. Kol-
mogorov je ponudio jedan matematiki opis koji je dao naunicima neki ose-
aj o nainu kako ti vrtlozi funkcioniu. Kolmogorov je zamislio itav slap
energije koja se sputa ka sve manjim i manjim razm eram a, sve do neke gra
nice kad vrtlozi postanu tako majuni da efekti viskoznosti, sada relativno ve
i, preovladaju.
D a bi opis bio ist, K olmogorov je zamislio da ti vrtlozi ispunjavaju ce-
lokupni prostor fluida, tako da je fluid svuda isti. Ta pretpostavka, pretpostav
ka hom ogenosti, nije istinita, to je znao jo Poenkare etrdeset godina pre Kol-
m ogorova zato to je osmatrao uznemirenu povrinu brze reke i video da se
vrtlozi stalno smenjuju s regionim a glatkog proticanja. V rtlonost je lokalizo-
vana. Energija se, zapravo, rasipa samo u jednom defu prostora koji je ispu
njen fluidom , ne u svim delovim a. I pri svakoj razmeri, kad poblie zagleda
te vrtlog, otkrivate u njemu nove regione smirenosti. Dokazalo se da je pret
postavka homogenosti netana; pobedila ju je pretpostavka naizm eninosti (is-
prekidanosti). Naizm enina slika, malo idealizovana, izgleda veoma fraktalno,
je r se isprepleteni regioni neravnog i glatkog pojavljuju i u velikim razm era
ma, i u m anjim , i u jo m anjim , i tako dalje. Ali, pokazalo se da je i ova sli
ka donekle razliita od stvarnosti.
U bliskoj vezi, ali ipak jasno odvojeno, bilo je pitanje ta se deava kad
turbulencija poinje. Kako neki tok prelazi granicu izmeu glatkoe i komea-
nja? Postoje li tu prelazni stadijum i, i koji, pre nego to uskomeanost sasvim
pobedi? Za ova pitanja postojala je jedna teorija, malice jaa, jedna ortodok
sna paradigm a koju je dao Lev D. Landau, veliki ruski naunik iji je tekst o
dinamici fluida i danas osnova za uenje. Landauova slika prikazuje nagomi-
140 Dejms Glajk

lavanje ritm ova koji se izmeu sebe takmie. Landau je nagaao da sa svakim
novim priticanjem energije u sistem, poinju i nove frekvencije, i da je svaka
nespojiva (nekompatibilna) s prethodnim a, kao da sve jae i jae gudimo po
violinskoj ici a ona reaguje tako to vibrira sve novim disonantnim tonovim a,
tako da um esto muzike ubrzo dobijamo disonantnu kakofoniju.
Svaka tenost, i svaki gas, jeste skup individualnih kom adia, a njihov broj
je tako ogrom an da nam je, praktino govorei, stvar ista kao da ih je bezbroj.
Kad bi se svaki deli kretao nezavisno, onda bi broj mogunosti tog fluida za
kretanje bio beskonaan, ili, kako kau svojim argonom naunici u ovoj obla
sti, bilo bi beskonano mnogo 'stupnjeva slobode; u jednainam a koje opisu
ju tok pojavilo bi se bezbroj varijabilnih faktora. M eutim, estice se ne kre
u svaka za sebe, nezavisno - naprotiv, kretanje svake estice veoma mnogo
zavisi od njenih suseda; a u glatkom toku, stupnjeva slobode ima vrlo malo.
Potencijalno kom pleksna kretanja ostaju 'vezana' jedno za drugo i ne vide se.
Oblinji delii ostaju zajedno. Ako pone neko razilaenje, i ono je glatko, li
nearno, pa zato u slikama iz aerotunela imamo one uredne linije. estice od
kojih je sazdan stubi cigaret-dim a putuju, neko vreme sve zajedno... uvis.
Onda se pojavi konfuzija, pojavi se itava m enaerija tajanstvenih divljih
kretanja. Ponekad ta kretanja dobijaju imena: oscilatorno, izvijeno-varikozno,
poprena valjanja, vor, cik-cak. Po Landauovom gledanju, ta nestabilna nova
kretanja naprosto se nagom ilavaju, jedno preko drugog, stvarajui ritm ove svo
jim preklopljenim veliinama i brzinama. inilo se da ova ortodoksna teorija
'konceptualno' (a to znai bar u principu) odgovara injenicam a, pa, ako je
m atem atiki beskorisna - to je i bila - ta se tu moe. Landauova paradigma
bila je nain da se ouva dostojanstvo a ipak dignu ruke uvis.
Voda struji kroz neku cev, ili oko nekog valjka, i usput blago, glatko u
ti. O dvrnite, u vaem umu, slavinu; pritisak nadolazee vode se poveava. Po
inje jedan ritam napred-nazad. On, kao talas, udara iznutra po cevi. Odvrnite
jo. Odnekud iskrsava druga frekvencija, koja s prvom nije ni u kakvoj sin-
hronizaciji. Ta dva ritma talasanja idu jedan preko drugog, takm ie se, suda
raju. I ve je kretanje toliko kom plikovano. talasi toliko udaraju o zidove i je d
ni o druge, da vi to maltene ne moete pratiti. Ali, odvrnite jo. Pojavljuje se
trea frekvencija; ulazi, zatim , i etvrta; peta; esta; i sve su jedna s drugom
nespojive. Tok je postao izuzetno zapetljan. M oda je to turbulencija. Fiziari
su prihvatili ovu Landauovu sliku, ali niko pojma nije imao kako bi se moglo
predvideti kad e poveanje energije dati neku novu frekvenciju, i koju. Niko
Haos 141

nikada nije video pristizanje tih tajanstvenih frekvencija, ne u opitu, je r - ni

ko, zapravo, nikada nije opitalno proverio ovu Landauovu teoriju turbulencije.

Teoretiari opite obavljaju mozgom. Eksperim entatori i rukama. Teoretia

ri su m islioci, eksperimentatori su zanatlije. Teoretiaru nije potreban pomaga.
Eksperim entator mora da prinudi studente da mu pom au, mora da pridobije
dobru volju m ainista, da laska laboratorijskim asistentima. Teoretiar operie
u idealno istoj sredini, gde nema buke, vibracija niti prljavtine. Eksperim en
tator se zbliava s materijom intimno kao vajar s glinom , bori se s njom , da
je joj oblik, angauje njene sposobnosti. Teoretiar izmilja sebi drubenike,
kao to je naivni Romeo zamiljao idealnu Juliju. Eksperim entatorove ljubav
nice se znoje, gunaju, i prde.
T eoretiari i eksperimentatori su jedni drugima potrebni, ali, oni su dopu
stili da se u njihov odnos uvuku izvesne nejednakosti, posle onih antikih da
na kad je svaki naunik bio i jedno i drugo. Iako najbolji eksperimentatori im a
ju u sebi, i danas, poneto od teoretiara, obrnuto ne vai. Na kraju prie, da
leko vea hrpa prestia nae se na teoretiarevoj strani stola. Naroito u fizi
ci visokih energija slava ide teoretiarim a, a eksperimentatori su se pretvorili
u visokospecijalizovane tehniare, koji rukuju skupocenom i komplikovanom
opremom . U ovih nekoliko decenija posle Drugog svetskog rata fizika se po
ela definisati ponajvie studiranjem fundamentalnih estica; najvie publicite
ta dobili su opiti s akceleratorim a estica. Spin, sim etrija, boja, ukus - to
su glamurozne apstrakcije u toj struci. Utisak je bio kod veine laika koji pra
te nauku, ali i kod znatnog broja naunika, da fizika i jeste estina fizika i
takorei nita drugo. A za studiranje sve manjih estica, u sve kraim interva
lim a vrem ena, neophodna je sve vea koliina energije. Zato je, tokom godi
na, m ainerija potrebna za dobre opite rasla, a uz taj rast ila je i prom ena pri
rode posla. Njime se bave hiljade naunika; za velike opite okupljaju se veli
ke ekipe strunjaka. U asopisu Pisma revije za fiziku, lanci iz estine fizi
ke esto se istiu ogrom nim spiskom autora; tih imena ima toliko da zauzmu
etvrtinu ukupne duine lanka.
Neki eksperim entatori, meutim, bili su ipak skloniji da rade sam i, ili u
parovim a, sa supstancam a koje su lake dohvatljive. U oblastim a gde se to m o
glo, hidrodinam ika je donekle gubila na ugledu, a fizika vrstog stanja dobija-
la, tavie proirila se toliko da je sebi dala novo ime, fizika kondenzovanog
stanja; fizika opipljivog i vrstog. U fizici kondenzovanog stanja, mainerija
142 Dejms Glajk

je bila jednostavnija. Provalija izmeu teoretiara i eksperimentatora bila je ma

nja. Teoretiari su se ponaali neto manje snobovski, eksperimentatori neto
manje defanzivno.
Pa ipak, perspektive tih dveju strana su se razlikovale. Bilo je sasvim nor
malno da teoretiar prekine predavanje nekog eksperim entatora i postavi pita
nje: Zar ne bi vei broj taaka podataka bio ubedljiviji? Zar nije taj grafikon
malo neuredan? Z ar ne bi trebalo da se ovi brojevi proire uz skalu, i niz ska
lu, jo za nekoliko redova veliine?
Takoe je bilo normalno da Hari Svini odreaguje tako to se uspravi do
svoje pune visine (oko 167 cm) i uzvrati: Tano. to je istina , s meavinom
svog uroenog luizijanskog arma i steene njujorke sklonosti da se razbesni.
To je istina ako imate na raspolaganju beskonanu koliinu podataka, bez im a
lo um ova. Onda se okrene opet ka tabli, uz pokret koji kao da 'o tp isu je
onog dosadnog iz publike, i jo kae: U stvarnosti, dabom e, imate ogranie
nu koliinu podataka, a oni su proeti umovima.
Svini je eksperim entisao s opipljivom materijom. Taka-prekretnica nastu
pila je, za njega, kad je bio postdiplomac na univerzitetu Dons Hopkins. Ono
to je tamo bilo opipljivo, bilo je uzbuenje oko estine fizike. Jednom je in-
spirativni M arej Gel-M an doao i odrao predavanje; Svini se sasvim prim io.
Ali kad je osmotrio ta rade svi ostali postdiplomci, shvatio je da oni ili piu
kom pjuterske programe, ili zavaruju komore za varnienje. Otiao je da popri
a s jednim starijim fiziarem koji je tada poinjao da radi na faznim prelazi-
ma - a to znai, na prelazim a m aterije iz tenog stanja u vrsto, iz nemagne-
tinog u magnetino, iz provodljivog u superprovodljivo. Uskoro se naao u
praznoj sobi - u sobici, zapravo; bila je vrlo mala ali njegova, samo njegova.
U rukama mu se naao katalog opreme. Svini je poeo naruivati. Uskoro je
imao jedan radni sto, jedan laser, neku opremu za hlaenje, i nekoliko sondi.
Konstruisao je aparat za merenje koliko se temperaturna provodljivost ugljen-
dioksida m enja oko one kritine take kad se on iz gasa pretvara u tenost.
Veina ljudi oekivala je da e tu promena sposobnosti za provoenje toplote
biti mala. Svini je ustanovio da je ona hiljadostruka - prom enila se za faktor
hiljadu. Bilo je to uzbudljivo: sam sam cit, u jednom sobiku, otkriti neto to
niko drugi ne zna. Gledao je 'kao s drugog sveta onu svetlost koja dopire iz
isparenja, svakog isparenja, blizu te kritine take; za takvu svetlost kae se
da je opalescencija, zato to blago rasipanje svetlosnih zraka podsea na opal.
Haos 143

Kao i mnogi aspekti haosa samog, fazne tranzicije ukljuuju jednu vrstu
makroskopskog ponaanja koje nije lako predvideti gledanjem mikroskopskih
detalja. Kad zagrevate neko vrsto telo, njegovi molekuli vibriraju tom doda-
tom energijom . Guraju se van, hoe da iskoe iz svih stega; na taj nain pri
siljavaju telo da se iri. I to je vie zagrevam o, ta supstanca se sve vie iri.
Ali, na nekoj odreenoj tem peraturi, pri nekom odreenom pritisku, ova pro
mena postaje nagla, diskontinuirana. Konopac smo rastezali, rastezali... dok se
nije otkinuo. K ristalna forma materije se rastura, m olekuli klize kud koji. O d
jednom potuju zakone fluida, zakone koje nikako niste mogli da izvedete iz
bilo kog aspekta ponaanja vrstog (do maloas vrstog) tela. Prosena kolii
na energije kojom raspolau atomi promenila se malo, malice, jedva primet-
no; ali gle, taj materijal je sad tenost! (Ili je magnet, ili je superprovodnik.)
U ao je u novo carstvo.
U laboratorijam a kom unikacijske firme AT&T Bel u Nju Dersiju, Ginter
Alers je ispitivao takozvanu superfluidnu tranziciju kod tenog helijuma. To je
pojava da m aterijal, ija temperatura opada, u jednom trenutku postane neto
kao m agina tenost, bez ikakve primetne viskoznosti i trenja. Drugi su studi
rali superprovodljivost. Svini, ne; Svini je studirao kritinu taku na kojoj te
nost 'preskae u gasovito stanje, i obratno. Svini, Alers, Pjer Ber, Deri Go-
lab, M arcio iljo - sredinom sedamdesetih godina ti eksperim entatori, i drugi
u SAD, Francuskoj i Italiji, svi iz te mlade tradicije da se istrauju fazni pre
lazi, tragali su za novim problem im a. Kao to potar odlino upozna stazice i
skrovite kutke u svom kom iluku, tako su oni upoznali specifine oznake ko
jim a se jav lja m aterija kad se sprema da pree u drugo agregatno stanje. Pro
uavali su ba sam onaj rub na kom e ona stoji tren pre nego to e se 'o ti
snuti u to drugo stanje.
Nauna istraivanja o faznoj tranziciji hodala su s jednog gaznog kam e
na analogije na drugi: pokazalo se da je tranzicija iz magnetinosti u nemag-
netinost slina onoj iz tenosti u gas. Za prelaz iz fluidnosti u superfluidnost
pokazalo se da je slian prelasku iz provodljivosti u superprovodljivost. M ate
m atika jednog opita m ogla se primeniti na mnoge druge opite. Do kraja se
dam desetih godina ovi problem i su, uglavnom, reeni; otkrilo se ono to se tu
imalo otkriti. Ostalo je, m eutim , pitanje koliko daleko se ta teorija moe pro
iriti. Za koje e se jo prom ene u ovom svetu ispostaviti, kad ih vrlo palji
vo pogledam o, da su fazne tranzicije?
144 Dejms Glajk

Nije bila bogzna kako originalna ideja, ali, opet, nije ni pala ba svakome
na um: oprobati tehnike fazne tranzicije na problemu tokova fluida. Ne m no
go originalno, je r su jo veliki pioniri hidrodinamike, Rejnolds i Rejli, kao i
njihovi sledbenici poetkom dvadesetog veka, opazili da paljivo kontrolisani
opit s fluidom dovodi do promene u kvalitetu ponaanja - matem atikim ter
minima reeno, do bifurkacije. U eliji s fluidom, na prim er, tenost zagreva-
na s dna najednom prede iz nepokretnosti u kretanje. Fiziari su bili u iskue
nju da pretpostave da fiziki karakter te bifurkacije podsea na promene sup-
stance kojoj se dogaa fazni prelaz.
A ideja nije ba pala svakome na um jer, za razliku od stvarne fazne tran
zicije, ovde nema nikakve promene u samoj supstanci. Tenost ostaje tenost,
samo poinje da tee. Zato bi m atem atika te promene odgovarala matematici
kondenzovanja nekog isparenja?

G odine 1973. Svini je drao nastavu na njujorkom Gradskom koledu.

Deri G olab, uozbiljeni mladi donekle deakog izgleda koji je upravo diplo
mirao na H arvardu, drao je nastavu na Hejverfordu, nedaleko od grada Fila-
delfije. H ejverford je koled za drutvene nauke i za umetnost; po izgledu je,
otprilike, seoska idila. Ne ba idealna zavrna stanica na putanji jednog fizia
ra. N ije tu bilo nijednog studenta koji bi mogao pomagati u laboratorijskom
radu, i na druge naine popunjavati donju polovinu saradnikog odnosa men-
tor-protee, koji je u naunoistraivakom radu tako vaan. Golab je, m eu
tim, voleo da predaje, a prostorije za fiziku poeo je da unapreuje, tako da
su uskoro dole na glas kao znaajan, kvalitetan centar za opitalni rad. Te go
dine Golab je uzeo jedan slobodan semestar i otiao u Njujork da radi sa Svi-
nijem.
Imajui na umu analogiju izmeu faznih tranzicija i nestabilnosti u fluidi
m a, njih dvojica odluie da ispitaju klasini sistem tenosti zarobljene izm e
u dva vertikalna cilindra. Onaj spoljanji (koji je, zapravo, providna cev) m i
ruje. Onaj unutranji (a to je pun valjak) rotira, i, inei to, povlai tenost sa
sobom. O na poinje da se kree ukrug. Sistem je takav da tenost ne moe ni
kud da ode. moe samo da se kree izmeu te dve povrine; nema rasipanja
po prostoru, kao kod mlazeva i talasa vode pod vedrim nebom. Bilo je dobro
poznato da e rotiranje unutranjeg valjka proizvesti kretanje koje se zove Ku-
et-Tejlorov tok. Slino bi bilo, ali malice tee da se laboratorijski organizuje.
ako bi unutranji valjak mirovao a spoljanji rotirao. Kad rotacija pone, i kad
Haos 145

Tok izmeu rotirajuih valjaka. Tok vode izmeu dva valjka omoguio je Hariju Svi-
niju i Deriju Golabu prouavanje nastajanja turbulencije. Sa poveavanjem brzine
okretanja, ustrojstvo stvorenih uzoroka postaje sve sloenije. Najpre voda oblikuje
svojstveni obrazac toka nalik na naslagane prstenove. Zatim ti prstenovi poinju da se
mrekaju. Dva fiziara su laserom merila promenljivu brzinu vode nakon pojavljiva
nja svake nove nestabilnosti.
146 D ejms Glajk

malo dobije na brzini, pojavi se prva nestabilnost: tenost formira jedan ele
gantni obrazac nalik na gomilu naslaganih torusa - na prim er, unutranjih au
tomobilskih gum a, to moete videti u nekom auto-servisu. Pojavljuju se, da
kle, utipci naslagani jedan na drugi, a svi kao da su navueni na taj unutra
nji valjak. Imate neke trunice u fluidu? Brzo e vam postati jasno da se one
ne kreu samo u stranu, nego i gore ili dole, ukrug oko debljine svog 'utip
k a; a to znai da se trunica u nekom trenutku i udaljava od spoljanjeg sta
kla, a zatim u svom kruenju pone i da mu se pribliava, i tako dalje. Za
ovo kruenje unutar kruenja ve se znalo; D. I. Tejlor ga je video i izmerio
1923. godine.
D a bi studirali K uet-Tejlorov tok, Svini i Golab su napravili aparat koji je
lako stao na onaj radni sto. Spoljanji stakleni sloj bio je velik otprilike kao
onaj valjak koji moete kupiti, sa tri ili etiri teniske loptice naslagane tano
jedna iznad druge; poluprenik je zapravo bio i manji od toga, nekih pet cen
tim etara, a visina neto malo vea, oko trideset centim etara. Unutranji cilin
dar bio je od elika, i ulazio je prilino tesno: za vodu je ostalo samo tri m i
lim etra prostora. Bilo im je to stvarno od tapa i kanapa , rekao je Frimen
D ajson, jedan od nekolicine neoekivanih vrlo uglednih posm atraa koji su na
vraali u taj sobiak narednih meseci. Dvojica dentlm ena u stvarno jadnoj
laboratorijici, u sutini bez ikakvih para, a opit apsolutno predivan! Bio je to
poetak dobrog kvantitativnog rada o turbulenciji.
Njih dvojica imali su na umu taj legitim ni nauni zadatak koji bi im, kad
se objavi kao struni rad, doneo standardno parence priznanja, a zatim bio za
boravljen. Svini i Golab su nam eravali da dokau tanost Landauovih ideja o
nastupanju turbulencije. Uli su u opit nemajui nikakvog razloga da sum nja
ju u tanost tih ideja. Znali su da dinamiari fluida veruju u Landauovu sliku.
Kao fiziari, imali su naklonosti prem a njoj, zato to je odgovarala iroj, op-
toj slici o faznim tranzicijam a, a i zato to je sam Landau dao najupotreblji-
viji radni okvir za studiranje faznih tranzicija, zasnovan na njegovom uvianju
da bi takvi fenomeni mogli biti podvrgnuti nekim univerzalnim zakonim a ko
ji deluju jae od razliitosti pojedinanih, konkretnih supstanci. Kad je Hari
Svini studirao kritinu taku prelaska ugljen-dioksida izmeu tenog i gasovi-
tog agregatnog stanja, radio je to uveren da e posle moi da prenese svoje
nalaze i na istu takvu taku za ksenon - to se i potvrdilo. Pa zato onda ne
bi dokazao da turbulencija nastaje postupnim nagom ilavanjem neusklaenih rit
m ova u fluidu koji se kree?
Haos 147

Svini i Golab su za bitku s neurednou pokretnih fluida pripremili arse

nal finih opitalnih tehnika, razvijen tokom vie godina studiranja faznih tran
zicija pod najdelikatnijim okolnostima. Imali su laboratorijske stilove i merne
instrumente koji dinamiaru fluida nikad ne bi pali na um. D a bi se ustanovi
lo ta se deava u uskomeanoj tenosti... laser. Zrak e zadirati u vodu; je
dan deo e se prelamati ili rasipati; taj deo e biti meren pomou takozvane
doplerovske interferometrije. Podaci e pristizati tako munjevito da e morati
da ih pam ti i obrauje kom pjuter - stvar koja se 1975. godine retko viala na
laboratorijskom opitalnom stolu.
Landau je rekao da e se nove frekvencije pojavljivati jedna po jedna ka
ko se tok bude intenzivirao. Mi smo to proitali , prisea se Svini, ,,i rekli
smo: fino, hajd sad da vidimo tranziciju, kako ona izgleda, u trenutku kad na
ilazi neka nova frekvencija. G ledali smo, i, stvarno, videla se jedna vrlo jasno
definisana tranzicija. Onda smo usporavali i ubrzavali obrtanje cilindra, samo
malo, tako da se ta prom ena ponavljala, mnogo puta, pred nama. Vrlo jasno
definisana.
Kad su poeli da prijavljuju naunoj javnosti svoje rezultate, Svini i G o
lab su naili na socioloku barijeru izmeu fizike i dinamike fluida. Bila je to
granica s dosta ivopisnim karakteristikama. Od nje je zavisilo koja e biro-
kratija finansirati ije istraivanje, u okvirima Nacionalne fondacije za nauku.
Poetkom osamdesetih godina, Kuet-Tejlorov opit opet je bio fizika, ali 1973.
bio je samo obina dinam ika fluida. Onim ljudima koji su imali neku uhoda-
nost u dinam ici fluida, m eutim , prve cifre koje su poele stizati iz majune
laboratorije G radskog koleda bile su sumnjive. Gledali su ih podozrivo jer su
bile suvie iste. Dinam iari fluida naprosto nisu verovali u njih. Nisu bili na
viknuti na opite izvedene preciznim stilom fazno-tranzicione fizike. Osim toga,
s gledita dinamike fluida, nije bilo lako videti zato se neko uopte bavi ta
kvim opitim a, u emu je teorijska poenta toga. Kad su Svini i Golab sledei
put pokuali da dobiju pare iz tog nacionalnog budeta za nauku, odbijeni su.
Neki ocenjivai nisu verovali u istinitost njihovih rezultata, a drugi ocenjivai
govorili su da u tim rezultatim a nema nieg novog.
Ali opit uopte nije prekidan. Imali smo tranziciju, veoma jasno definisa-
nu , kae Svini, ,,i to je bilo super. Zato smo krenuli dalje, u potragu za sle-
deom .
Tu se oekivana Landauova sekvenca sruila. Opit nije potvrdio teoriju.
Sledea tranzicija sastojala se u tome to je voda preskoila sav preostali da
148 Dejms Glajk

lji put odjednom , i uskomeala se sasvim, bez ikakvih prim etnih novih meu-
koraka. Nisu se pojavile nove frekvencije; nije bilo postupnog napredovanja ka
sve veoj kom pleksnosti. Konstatovali smo da je kretanje haotino.
Nekoliko meseci kasnije jedan mravi, veoma armantni Belgijanac poja
vio se na vratim a njihove laboratorije.

David Ruele je ponekad govorio da postoje dve vrste fiziara, jedni koji
odrastaju rasturajui svoje radio-aparate (bilo je to u vremenima pre integrisa-
nih kola, kad ste jo mogli da zavirujete u ice i u narandasti sjaj vakuum-
skih lam pi unutra, pa i da zamiljate kako elektroni lete kroz njih...) i drugi
koji u detinjstvu mukaju neto sa svojim kompletom opreme Mali hem iar.
Ruele se igrao s hem ikalijam a, dodue ne s onakvim kom pletim a kakvi su se,
u kutiji, prodavali po A m erici, nego s hem ikalijama koje mu je rado i veselo
prodavao lokalni apotekar (iako su neke bile otrovne, a neke eksplozivne). R u
ele ih je na svoju ruku m eao, m ukao, zagrevao, kristalizovao, ponekad i ak
tivirao ba nam erno da eksplodiraju. Roen u Gentu 1935. godine, kao sin pro
fesora fiskulture i univerzitetske profesorke lingvistike, on se opredelio za ka
rijeru u apstraktnim prostorim a nauke, ali nikad nije izgubio sklonost prema
onoj opasnijoj strani prirode, koja ume da iznenadi tajnim razm noavanjem glji
vica ili onim jakim BUM! kad si pomeao alitru, sumpor i um ur pa potpa
lio.
Glavni svoj doprinos nauci Ruele je, ipak, dao u matematikoj fizici, i to
u istraivanju haosa. Do 1970. ve je uspeo da se zaposli u Institutu za via
nauna istraivanja, blizu Pariza, dakle u francuskoj instituciji koja je bila sa
injena po uzoru na ameriki Institut za napredne studije u Prinstonu. Do tad
je , takoe, razvio i svoju naviku, koje se potom itavog ivota drao, da s vre
mena na vreme ode na usam ljeniko peaenje, koje je trajalo i po nekoliko
nedelja, samo s rancem na leim a, kroz pusto i divljinu Islanda ili zabaenih
delova M eksika. esto se deavalo da ne vidi nikoga. Ponekad je nailazio na
ljude i prihvatao njihovo gostoprim stvo - moda nekoliko tortilja, lepinjica od
zdrobljenog kukuruza, bez ikakve masnoe, biljne ili ivotinjske. Tada je imao
oseaj da je dospeo u svet kakav je postojao pre dve hiljade godina. Pa bi se
vratio u Institut i nastavio svoju naunu egzistenciju, samo jo malo mraviji
u licu, koe jo malo jae zategnute preko okruglog ela i iljaste donje vili
ce. Ruele je uo predavanja tiva Sm ejlija o potkoviastoj mapi i o haotinim
m ogunostim a dinamikih sistema. Takoe je porazmislio o turbulenciji fluida
Haos 149

i o klasinoj Landauovoj slici o tome. Podozrevao je da su ta dva sistema ide

ja u meusobnoj srodnosti - i protivrenosti.
Ruele nije imao iskustva s tokovima fluida, ali to ga nije obeshrabrilo, ba
kao to nije obeshrabrilo njegove mnogobrojne neuspene prethodnike. Uvek
nespecijalisti nalaze nove stvari , govorio je on. Ne postoji prirodna duboka
teorija turbulencije. Sva pitanja koja o turbulenciji moete postaviti, po svojoj
prirodi su generalna, i samim tim pristupana nespecijalistim a. Lako je bilo
videti zato se turbulencija opire analizi. Jednaine fluidnog toka su nelinear
ne parcijalne diferencijalne jednaine, nereive osim u specijalnim sluajevima.
M eutim , Ruele je razradio apstraktnu alternativu Landauovoj slici, zaogrnutu
u jezik Sm ejlija, sa slikom prostora kao mekanog, podatnog materijala koji se
moe gnjeiti, rastezati, pa i presavijati u potkoviaste oblike. U svom institu
tu Ruele je , zajedno s jednim holandskim matem atiarem koji im je bio u po-
seti a koji se zvao Floris Takens, napisao struni rad; zajedniki su ga objavi
li 1971. Njihov stil bio je prepoznatljivo matematiki - fiziari, uvajte se! -
to je znailo da pasusi uvek poinju naslovima Definicija , Propozicija ili
D okaz... posle kojih sledi neizbeno zadiranje u samu stvar: Neka....
Propozicija (5.2). Neka X ^ bude jednoparam etarska porodica vektor-
skih polja na Hilbertovom prostoru H takvom d a ...
M eutim , naslov je sugerisao vezu sa stvarnim svetom: 0 prirodi turbu
lencije . Bio je to hotim ini odjek Landauovog slavnog naslova 0 problemu
turbulencije . Jasna svrha Rueleovih i Takensovih argumenata protezala se da
lje od matematike: hteli su da ponude supstitut za tradicionalno gledanje na
poetak turbulencije. Umesto nagom ilavanja frekvencija, koje bi vodilo ka bes
konanosti nezavisnih kretanja koja se preklapaju (superponiraju) jedno preko
drugog, predlagali su da samo tri nezavisna kretanja proizvedu celokupnu kom
pleksnost turbulencije. Kasnije se ispostavilo da je, gledano sa stanovita iste
m atem atike, jedan deo njihove logike bio opskurne vrste, ili pogrean, ili po
zajmljen - o tom e se diskutovalo i petnaest godina kasnije.
Ali njihov uvid, kom entari, marginalije, i fizika utkana u taj struni rad,
uinie od njega trajni dar. Najzavodljivija od svega bila je jedna slika kojoj
su autori dali naziv udni atraktor. Kasnije je Ruele zakljuio da se ta fraza
nam etnula naunom svetu zato to je bila psihoanalitiki sugestivna . Postigla
je takav status u haosolokim studijam a, da su se on i Takens kasnije godina
ma borili i otim ali, ispod utive fasade, za slavu izumitelja. Istina glasi da ni
jedan ni drugi ne pamte tano ko je prvi smislio izraz udni atraktor. Takens,
150 D iejm s Glajk

visok, crven u licu, estoki Nordijac, umeo je rei: Da li ste ikada pitali B o
ga je li on stvorio ovaj prokleti kosmos?... Ne pam tim , ne seam se nieg...
Ja esto stvaram a posle ne pam tim kako je to ilo ; dok je Ruele, stariji po
autorskom stareinstvu nad tim radom , govorio tiho: Zadesilo se da je Takens
bio u poseti Institutu. Razliiti ljudi rade razliito. Ima ljudi koji bi pokuali
da napiu rad sasvim sam i, da bi sva slava pripala samo njim a.
udni atraktor ivi u faznom prostoru, koji je jedan od najmonijih pro
nalazaka m oderne nauke. Fazni prostor nam daje nain da brojeve pretvorimo
u slike, tako da apstrahujemo svaku trunicu bitne inform acije o nekom siste
mu pokretnih delova, mehanikih ili fluidnih, i da napravimo fleksibilnu 'm a
pu za vonju kroz sve m ogunosti, neto kao auto-kartu, odnosno plan svih
moguih puteva. Fiziari su ve radili s dve jednostavnije vrste atraktora: bi
le su to fiksirane take i ogranieni ciklusi, a reprezentovali su ponaanje ko
je dospeva do postojanog stanja, i ponaanje koje se neprekidno ponavlja.
U faznom prostoru, celokupno nae znanje o jednom dinamikom sistemu
u jednom trenu vremana kolapsira, to jest saima se u jednu jedinu m atem a
tiku taku. Ta taka, za nas, jeste taj dinamiki sistem - u tom trenu. A ve
u sledeem trenutku neto se promenilo, sistem se promenio, makar i malo, pa
se i taka malo pomakla. Taka se kree, dakle, ona putuje, i time ispisuje
istoriju tog dinamikog sistema; prolazi vreme, a taka odmie nekom svojom
orbitom kroz fazni prostor.
Kako je m ogue sve inform acije o jednom komplikovanom sistemu sloi
ti u jednu jedinu taku? Lako, ako va sistem ima samo dve promenljive ve
liine. Lako, je r odgovor uzim am o ceo, ve gotov, iz one kartezijanske (a to
znai: po Reneu Dekartu) geom etrije koju su nam profesori predavali u sred
njoj koli. Imate horizontalnu osu, i vertikalnu. Jedna prom enljiva (varijabilna)
veliina odm erava se du jedne ose, druga du druge. Ako odabrani dinam i
ki sistem predstavlja klatno koje se njie, i koje nije podlono apsolutno nika
kvom trenju, jedna prom enljiva je poloaj a druga je brzina; ta dva broja me-
njaju se neprestano, taka do take daje putanju, koja je zatvorena petlja: po
navljae se beskrajno. Taka e ii ukrug, ukrug, po toj istoj putanji, zauvek.
Isti taj sistem ali na viem nivou energije (ako smo gurnuli klatno jae, tako
da ono postie vei otklon i veu brzinu) znai da e petlja u faznom prosto
ru biti slina prvoj, ali vea.
Ako toj slici dodamo malo realizm a, i setimo se da trenje i te kako po
stoji, slika se menja. Nisu nam potrebne jednaine kretanja da bismo znali ta
Haos 151

Brzina je jednaka nuli

kada klatno poinje da
se klati. Poloaj je ne
gativan broj, otklon
od sredita ka levoj
strani.

Dva broja odreuju

jednu taku u dvodi-
menzionalnom faznom
prostoru.

Brzina je najvea kad

klatno proe kroz nu
lu.

Brzina ponovo pada

na nulu, a potom po
staje negativna, odaju
i kretanje nalevo.

Drugo vienje klatna. Taka u faznom prostoru (desno) sadri sve informacije o sta
nju dinamikog sistema u svakom trenutku (levo). Za jednostavno klatno, dva broja
su - brzina i poloaj - sve to moramo da znamo.

Take prate liniju koja omoguuje vizuelnu

predstavu neprekidnog dugoronog ponaa
nja dinamikog sistema. Ponavljajua petlja
predstavlja sistem koji se veno ponavlja u
pravilnim razmacima.
Ako je ponavljanje ponaanja stabilno, kao
kod asovnika sa klatnom, tada se sistem na
kon manjih perturbacija vraa na svoju orbi
tu. U faznom prostoru orbita privlai druge
bliske putanje; ona je atraktor.
152 Dejms Glajk

mora na kraju da bude s tim klatnom. Njegova sudba je jasna. Posle sve sla
bijeg i slabijeg njihanja, klatno e (nizom sve manjih orbita) stii na vrlo do
bro poznatu taku, u centru, a brojevi kojim a je ta taka odreena jesu slede-
i: poloaj 0, brzina 0. Ova centralana taka, koja nikud nije ila (jer je fiksi
rana) 'privlaila je putanju klatna k sebi, od samog poetka. Umesto da se pe
tlja ponavlja veno ukrug, smanjivala se i smanjivala, bilo je to spiralno kre
tanje ka unutra. Trenje rasipa energiju sistema; u faznom prostoru, to se vidi
kao saim anje, kao da neto vue, vue ka centru, iz spoljanjih regiona viso
ke energije ka unutranjim regionima nie energije. Atraktor - ovaj je najpro
stije mogue vrste - deluje kao takasti magnet usaen u razvuenu gumenu
opnu.
Jedna od prednosti ovog sagledavanja razliitih stanja kao taaka u prosto
ru sastoji se u tom e to je promenu lake videti. Sistem ije varijabilne vred-
nosti stalno rastu ili opadaju postaje pokretna taka, kao m uva koja leti po so
bi. Ako se neke kombinacije varijabilnih vrednosti nikad ne deavaju, naunik
naprosto zamisli da je taj deo sobe 'zabranjen: muva tamo nikad ne ide. Ako
se sistem ponaa periodino, to znai da posle nekog vremena doe u tano
isto stanje - dakle, muva leti kroz fazni prostor jednom zatvorenom putanjom
i ponavlja je isto, svaki put iz poetka. Tako dobijamo 'portrete' raznih fizi
kih sistema u faznom prostoru, a oni nam otkrivaju odreene obrasce, odree
ne pravilnosti koje bi inae bile nevidljive, kao to infracrvena fotografija ot
kriva stvari koje zaista postoje ali su samo malo izvan dohvata ljudske percep
cije. Kad naunik razgleda jedan fazni portret, on se matom prenosi natrag ka

Atraktor moe biti i taka. Za klatno

koje stalno trenjem gubi energiju, sve
se putanje spiralno kreu prema unu
tra, prema taki koja predstavlja stabil
no stanje - u ovom sluaju stabilno
stanje bez ikakvog kretanja.
Haos 153

samom fizikom sistemu. Pa kae: Hm, ova petlja odgovara onoj periodino
sti. Ovo uvrnue je zbog one promene. A-ha, evo potpuno praznog mesta, ono
odgovara onoj fizikoj nemogunosti.
ak i u samo dve dimenzije, fazno-prostorni portreti umeli su ogromno da
iznenade, a raunar na vaem radnom stolu bio je dovoljan da ih crta, tavie
da ih prikazuje u ivopisnim bojama. Gledate kako trajektorija napreduje po
ekranu - i m enja boju. Neki fiziari poeli su da prave filmove i video-trake
da bi ih pokazivali kolegama, a neki matematiari u K aliforniji poeli su ob
javljivati knjige sa serijama zelenih, plavih i crvenih slika koje su bile pore
dane jedna do druge kao u stripovim a - zato su trpeli malice zlobne primed-
be kolega da su to 'stvarno haos stripovi. Ali, dve dim enzije, samo dve, ni
su bile ni izdaleka dovoljne da pokriju sve vrste sistema koje su fiziari ele-
li da studiraju. Slike su morale prikazati vei broj varijabilnih faktora, ne sa
mo dva, a to je znailo da su morale imati jo dimenzija. Svaki deli dinam i
kog sistema koji se moe kretati nezavisno jeste jedan varijabilni faktor, a to
znai: jo jedan stupanj slobode. Svaki novi stupanj slobode zahteva jo jednu
dimenziju u faznom prostoru, da bi samo jedna m atem atika taka mogla sa
drati dovoljno inform acija da jednoznano (bez ikakve neodreenosti i dvo-
smislice) odredi stanje sistema u tom trenutku. One proste jednaine koje je
Robert Mej studirao bile su jednodim enzionalne - bio je dovoljan jedan jed i
ni broj, koji je znaio, recim o, temperaturu neega, ili brojnost neke populaci
je. Bila je dovoljna samo vremenska osa i jedna uspravna osa na kojoj se uvek
mogao nai vei ili manji broj, po potrebi. Lorencov na-minimum-svedeni si
stem konvekcije fluida bio je trodimenzionalan, ne zato to se tenost zaista
kree kroz sve tri dim enzije, nego zato to su bila uvek potrebna tri broja da
bi se 'zakucalo tano stanje fluida u tom trenutku.
Prostori sa etiri, pet. ili vie dimenzija naporni su za vizuelnu matu ak
i najagilnijeg topologa. A li, kompleksni sistemi imaju mnogo nezavisno pro-
menljivih. M atem atiari su morali da se pomire sa injenicom da sistemi koji
imaju beskrajno mnogo stupnjeva slobode - neobuzdana priroda koja se ispo-
ljava u buanju i komeanju vodopada, ili u funkcionisanju nepredvidljivog mo
zga - zahtevaju fazni prostor s bezbroj dimenzija. A li, ko moe rukovati ne
im takvim? Bila je to m atem atika hidra, nem ilosrdna, nepodlona ma kakvoj
kontroli, i bila je Landauova slika turbulencije: beskrajno mnotvo raznih m o
dusa, bezbroj stupnjeva slobode, pa i dimenzija beskonano mnogo.
154 D iejm s Glajk

Fiziar je imao dobre razloge da s antipatijom gleda model koji u prirodi

nalazi tako malo jasnoe. Ako su morali upotrebiti nelinearne jednaine kreta
nja fluida, ni najbri superkompjuteri na ovoj planeti nisu mogli da prate tur
bulentno kretanje ak ni u samo jednom kubnom centim etru vode za period
dui od prvih nekoliko sekundi. Krivicu za ovo moram o, svakako, traiti vie
na strani prirode nego kod Landaua. ali, ipak, Landauova slika nije se uklapa
la. Fiziaru se moglo dopustiti da podozreva, i bez nekog konkretnog sazna
nja, da tu negde postoji jo neki princip, koji, meutim, jo ne uspevamo da
otkrijemo. Veliki kvantni teoretiar Riard P. Fejnman izrazio je to oseanje.
Uvek mi sm eta to to je, po zakonima prirode kako ih razumemo danas, ra
unskoj maini potreban beskonaan broj logikih operacija da izrauna ta se
deava makar i u najmajunijem regionu prostora, makar i u najkraem vreme
nu. Kako je m ogue da se tako mnogo deava u tako malom prostoru? Zato
bi bila potrebna beskonana koliina logike da se dokui ta e jedno vrlo, vr
lo malo pare vrem e-prostora uraditi?
Kao i mnogi drugi koji su se upustili u studiranje haosa, David Ruele je
nasluivao da vidljivi obrasci turbulentnog toka - mlazii zapetljani m eusob
no, spiralna vrtloenja, kruenja koja se uzdignu pred naim pogledom i opet
nestanu - moraju odraavati neku pravilnost objanjenu zakonim a koje jo ni
smo otkrili. U njegovom umu bilo je uverenje da disipacija energije u turbu
lentnom toku m ora svakako dovesti do neke kontrakcije slike u faznom pro
storu, mora da vue ka nekom atraktoru. Ali taj atraktor ne moe biti taka,
jer se u sistem neprestano doliva nova energija, tako da se zaustavljanje nikad
nee dogoditi. Pa, kakav bi to atraktor mogao biti? Po vaeoj dogmi, mogao
je to biti samo jo atraktor periodini, a to je onaj koji je unutranji lim it svih
ciklusa, dakle, najunutranjija od svih orbita. Ako klatno ne samo gubi ener
giju (trenjem) nego je i dobija, m oda dejstvom neke opruge koja ga svaki put
malo podgurne, tako da se oscilacije i pojaavaju a ne samo priguuju, stabil
na orbita moe biti zatvorena petlja u faznom prostoru, koja e doarati rav-
nomerno klaenje klatna u starinskom zidnom asovniku ispod koga visi teg
na laniu. Gde god da zapone prvi odnjihaj klatna (iz bilo kog poetnog po
loaja), putanja e se ustaliti i drae se stalno te iste, jedne orbite. M eutim,
hoe li? Postoji ipak i poetno stanje s tako malo energije da se prvi zanjihaj
zaustavi i sat ne proradi. Znai, sistem ipak ima dva atraktora, jedan je zatvo
rena petlja a drugi je fiksirana taka. Svaki atraktor ima svoj bazen ba kao
to dve susedne reke imaju svaka svoj sliv.
Haos 155

Kratkorono gledano, svaka taka u faznom prostoru mogla bi biti jedno

ponaanje dinamikog sistema. Dugorono gledano, jedina mogua ponaanja
su atraktori sami. Sve druge vrste kretanja su prolazne. Po definiciji, atraktori
imaju vanu vrlinu stabilnosti - u stvarnom sistemu, gde su svi pokretni delo-
vi podvrgnuti kojekakvom drmusanju i drhturenju zbog buke (tj. umova) sa
mog sveta oko nas, kretanje tei da se vrati svome atraktoru. Neka domba
m oe odgurnuti trajektoriju udalj, privremeno, ali privrem ena kretanja, koja su
zbog toga nastala, brzo e zamreti. ak i ako na asovnik s klatnom skoi
m aka, i sasvim ga izbije iz normalnog otklona, taj asovnik nee od tad po
kazivati 62-sekundne minute. Turbulencija u fluidu bila je kretanje sasvim dru
gog reda, je r nikada nije davala samo jedan jedini ritam pred kojim bi svi osta
li ritmovi iezli. Dobro poznata karakteristika turbulencije bila je to to je u
njoj istovremeno prisutan ceo iroki spektar moguih ciklusa. Turbulencija je
kao takozvani beli um (engl, white noise) ili statik. Z ar je mogue da tako
neto nastane iz prostog, deterministikog sistema jednaina?
Ruele i Takens su se zapitali postoji li jo neka vrsta atraktora, drugaija,
koja bi imala odgovarajui skup odlika. Taj atraktor bi morao da bude stabi
lan - da predstavlja konano stanje jednog dinamikog sistema u jednom bu
nom svetu. Ali, i niskodim enzionalan - da njegova orbita bude moda neto
nalik na kutiju, ako je broj stupnjeva slobode mali. Da bude neperiodian - da
se nikada ne ponovi, i da nikad ne ue u postojani ritam zidnog asovnika s
klatnom i tegom. G eometrijski gledano, bila je ovo zagonetka: koja bi se to
vrsta orbite m ogla nacrtati u ogranienom prostoru tako da se nikad ne pono
vi i da nikad ne presee samu sebe - jer, ako bi ijednog trenutka dospela u
istu taku gde je nekad bila (bilo koju, samo jednu) od tog trena bi morala
produiti istom putanjom. D a bi proizvela svaki ritam , ta putanja morala je bi
ti beskonano dugaka linija u konanom prostoru. D rugaije reeno - samo
to izraz tada jo nije bio pronaen - morala je biti fraktalna.
Oslanjajui se na m atem atiko rezonovanje, Ruele i Takens govorili su da
takva stvar mora postojati. Oni je nikada nisu videli, niti nacrtali. Ali, i sama
javno saoptena tvrdnja da mora postojati, bila je dovoljna. Kasnije, drei go
vor pred plenarnom sednicom M eunarodnog kongresa matem atiara u Vara-
vi, s udobnom prednou gledanja u prolost, Ruele je rekao: Reakcija nau
ne javnosti na na predlog bila je veoma hladna. Naroito su ideju da konli-
nualni spektar mora biti povezan s nekoliko, ali ne mnogo, stupnjeva slobode,
mnogi fiziari doekali kao jeres.
156 Dejms Glajk

Ipak, fiziari su bili ti koji su (dodue, samo aica njih) sagledali znaaj
tog rada iz 1971. godine i krenuli da rade na implikacijama.

Zapravo, godine 1971. u naunoj literaturi ve je postojao jedan mali li

nearni crte te nezam islive zveri koju su Ruele i Takens pokuavali da prizo
vu u ivot. Edvard Lorenc je naknadno dodao taj crte svom strunom lanku
iz 1963, onom o determ inistikom haosu. Bila je to slika sa samo dve petlje
na levoj strani - od kojih je jedna bila unutar druge - i pet petlji na desnoj
strani. Ukupno samo sedam, ali da bi tih sedam bilo konstruisano na hartiji,
kom pjuter je ista izraunavanja morao ponoviti 500 puta. Taka u kretanju du
ove trajektorije u faznom prostoru morala je proi elom duinom , jednom pe
tljom, pa drugom , pa treom... tako redom , i na kraju sedmom petljom , sve do
samog kraja. To je prikazivalo laganu, haotinu rotaciju fluida, modelovanu po
mou one tri Lorencove do kraja uproene jednaine za konvekciju. Poto je
sistem imao tri nezavisno prom enljiva faktora, ovaj atraktor je leao u trodi
menzionalnom faznom prostoru. Iako je Lorenc nacrtao samo deli atraktora,
video je u njemu vie nego to je nacrtao: video je jednu vrstu duple spirale,
nalik na par leptirovih krila istkanih izuzetno veto. Kad je sve jaa vrelina
dna prisiljavala fluid da krui u istom pravcu, trajektorija je ostajala na jednoj
strani, na desnom krilu; a kad se valjak fluida zaustavljao i poinjao okreta
ti na suprotnu stranu, trajektorija je prelazila na drugo krilo.
Ovaj atraktor bio je stabilan, niskodimenzionalan, i neperiodian. N ikada
nije mogao presei sebe, je r ako bi se to desilo, ako bi se makar i na tren vra
tio u m a koje ranije stanje, od tog trenutka morao bi se ponavljati sasvim isto,
bila bi to periodina petlja. A to se nije deavalo nikad - u tom e se sastojala
divota ovog atraktora. Ova nam otavanja i spiralisanja imala su beskonanu, in-
finitnu dubinu, nikada se nisu sasvim spajala, nikada presecala. A ipak su osta
jala unutar jednog ogranienog prostora, unutar jedne kutije. Kako je to mo
gue? Kako moe beskonano mnogo razliitih staza da lei u jednom om ee
nom prostoru, ija veliina je konana?
U eri pre nego to su M andelbrotove slike fraktala potopile celu naunu pi
jacu, detalje konstruisanja takvog oblika bilo je teko zamisliti, i Lorenc je, u
svom prvom, provizornom opisu priznao da se ukazuje neto to izgleda kao
kontradikcija . Teko je pomiriti spoj dveju povrina, koje sadre svaka po jed
nu spiralu, s nesposobnou dve trajektorije da se stope u jednu , pisao je on.
Ali, video je jedan odgovor, previe delikatan da bi njegov kom pjuter s onako
Haos 157

prostim izraunavanjima mogao da mu se primakne. Kad god se, naoko, uini

da se linija presekla sama sa sobom na nekom mestu, povrina (uvideo je on)
mora biti da se razlistava u dve povrine, u stilu dva izuzetno tanka sloja li
snatog testa. Vidimo da je svaka povrina zapravo par povrina, tako da na
mestu gde nam se ini da se stapaju u jednu istu, postoji zapravo ve etiri po
vrine. Taj proces ponavlja se ve pri sledeem kruenju, tako da zapravo ima
osam povrina, i tako dalje. Konano zakljuujemo da je pred nama beskona
ni kompleks povrina; ima ih bezbroj. Svaka je izuzetno blizu jednoj ili drugoj
od dve povrine koje se stapaju. Nije udo to je godine 1963. meteorolog Lo-
renc ostavio takve spekulacije po strani, i nije udo to je deset godina kasni
je Ruele bio zaprepaen. maltene sav izvan sebe, kad je konano doznao za
Lorencov rad. U kasnijim godinama uspeo je jednom i da poseti Lorenca. ali
je otiao pomalo razoaran to nisu vie razgovarali o teritoriji koja im je u na
uci bila zajednika. Lorenc je, karakteristino utiv, pretvorio taj susret u dru
tveni, pa su njih dvojica, sa suprugama, otili u muzej likovne umetnosti.

Prvi udni atraktor. Edvard Lo

renc je 1963. mogao da izrau
na samo prvih nekoliko niti
atraktora svog jednostavnog si
stema jednaina. Ali video je da
preplitanje dva spiralna krila si
gurno ima izuzetno sloeno
ustrojstvo na nesagledivo malim
skalama.
158 Dejms Glajk

Napori da se krene za nagovetajima koje dadoe Ruele i Takens ravali

su se u dve razliite staze naunog rada. Jedna je bila teorijska bitka da se
udni atraktori vizuelizuju. Da li je Lorencov atraktor tipian? Koje druge vr
ste oblika su mogue? D ruga staza bio je opitalni rad iji cilj je bio da potvr
di ili obori veom a nem atematiki skok iste vere koji je sugerisao da se ud
ni atraktori mogu primeniti na haos u prirodi.
U Japanu, studiranje elektrinih kola koja su imitirala ponaanje m ehani
kih opruga - ali mnogo bre - omoguilo je Joisuke Uedi da otkrije jedan
izuzetno lep skup udnih atraktora. (Ali je naleteo na istonjaku varijantu one
hladnoe kojom je Ruele doekan: Va rezultat je samo jedna, maltene peri
odina oscilacija. Nemojte stvarati sebian koncept postojanih stanja.) U Ne-
makoj je Oto Resler, lekar koji se nije bavio leenjem nego hernijom pa te
orijskom biologijom a odatle preao u haosologiju, zapoeo prouavanje osla
njajui se na svoju udnovatu sposobnost da sagleda udne atraktore najpre kao
filozofske objekte, a kasnije da dopusti da matematika sama usledi. Reslero-
vo ime ostaje vezano za jedan izuzetno jednostavan atraktor u obliku trake ko
ja je samo malo savijena, i mnogo je prouavan zato to se lako crta. On je
sebi vizuelno doarao i atraktore u vie od tri dimenzije. Kobasica u kobasi
ci u kobasici , govorio je, izvadite je, presavijete, zgnjeite, i vratite. U isti
nu, presavijanje i gnjeenje prostora bilo je klju za konstruisanje udnih atrak
tora, i m oda klju za dinamiku stvarnih, materijalnih sistem a zbog kojih se
uopte dolo na pomisao o udnim atraktorima. Resler je oseao da ti oblici
otelotvoruju jedan od samoorganizujuih principa sveta. Zam iljao je neto na
lik na onu 'arapu za vetar koja se vijori na mnogim aerodromima. vam
je cev, otvorena na jednom kraju ali zatvorena na onom drugom , govorio je,
vetar uspeva da se ugura unutra. Tam o ostaje zatvoren, ne moe nikud. Ia
ko ne bi hteo, on radi neto, njegova energija ini neto produktivno, kao to
je inio avo u srednjovekovnim priama. Princip je ovaj: priroda radi neto
protiv svoje volje, zaplie se i zam ruje, i tako raa lepotu.
Napraviti sliku jednog udnog atraktora nije bilo ba trivijalno lako. Tipi
an sluaj bio je da orbite proivaju jedan isti prostor sve nanovo i nanovo,
ukrug, stvarajui jednu krabociju koja se posle dueg vremena sva zamrai od
mnogobrojnih linija, tako da u njoj nikakvu unutranju strukturu ne uspevamo
razabrati. Da bi se ova tkanja u tri dimenzije pojednostavila u pljosnatu sliku,
naunici su koristili tehniku projekcije, ali ona esto samo spljeska nerazu
mljivu trodimenzionalnu sliku u jo manje razumljivu dvodimenzionalnu. Ku-
Otkrivanje grae atraktora. udni atraktor (gore) - najpre jedna kriva, potom deset,
pa stotine - ocrtava haotino ponaanje rotora, klatna koje se klati u punom krugu,
pogonjenog energinim poticanjem u pravilnim razmacima. Do trenutka iscrtavanja
1.000 krivih (dole), atraktor je postao neprobojno zapletena nit.
Da vidi unutranju grau, raunar e uzeti presek atraktora, tzv. Poenkareov presek.
Tehnika svodi trodimenzionalnu sliku na dve dimenzije. Svaki put kad kriva prelazi
ravan, ona oznaava taku, pa se postepeno pojavljuje uzorak sa mnotvom pojedino
sti. Ovaj primer ima vie od 8.000 taaka, gde svaka predstavlja punu krivu oko atrak
tora. U stvari, uzorak sistema se uzima u pravilnim razmacima. Jedna vrsta infor
macija je izgubljena, dok se druga prikazuje sa mnogo pojedinosti.
160 D iejm s Glajk

dikamo vie otkrivala je 'povratna m apa, poznata i kao Poenkareova mapa; tu

se, u sutini, uzme samo jedan popreni iseak udnog atraktora, i taj dvodi-
menzionalni uzorak se nanese na hartiju, kao kad patolog izree vrlo tanak sloj
nekog tkiva i stavi ga na staklenu ploicu pa pod mikroskop.
Poenkareova mapa oduzima atraktoru jednu dim enziju, a atraktorovu ne
prekidnu liniju pretvara u zbirku taaka. Kad ovako redukuje atraktor na Po-
enkareovu m apu, naunik podrazum eva da e se pri tom e ipak sauvati neki
bitni podaci o atraktorovom kretanju. Na primer, naunik moe da zamisli in-
sekta koji leti kroz ekran, ukrug, ukrug, ali pri svakom krugu pravi i neke m a
le uspone ili padove, pomake levo-desno, ili zaobilazna kruenja oko 'prstena'
atraktora. Pretpostavim o da taj zamiljeni insekt savreno lako izlee iz ekra
na, ka nauniku, ali isto tako lako i ulee u ekran, u dubinu monitora. Pretpo
stavimo takoe da taj majuni imaginarni insekt pri svakom proletanju ba
kroz samu povrinu ekrana ostavi na njoj jednu blistavu takicu. M nogo nje
govih krunih proletanja ostavie mnogo takica. Tako e se moda dobiti ne
kakva nasum ina brljotina svetlosti, a moda i neki oblik koji ima smisla.
Ovaj proces odgovara uzimanju uzorka s vremena na vreme, odnosno pe
riodinom snim anju stanja. (Periodinom, ne neprekidnom.) M ora se doneti od
luka kad da se snima stanje, odnosno, gde da se naini popreni presek atrak
tora i izvadi tanki iseak. Ovo daje istraivau mogunost da se postavi do ne
ke mere fleksibilno. N ajinformativniji interval mogao bi biti onaj koji odgova
ra nekoj fizikoj karakteristici materijalnog sistema na koji se sve ovo odnosi:
na prim er, ako je re o klatnu, Poenkareova mapa mogla bi da prikae brzinu
vrha klatna prilikom svakog prolaska kroz najniu taku. M ogao bi istraiva
i da se odlui da ispreseca atraktor na nekoliko mesta, u podjednakim vrem en
skim intervalim a. Recimo da je odluio da to bude u kratkim intervalim a, m no
go poprenih preseka: bie to kao pod onim isprekidanim strobo-svetlorn u dis
koteci.
Takvi preseci su pravljeni. D obijene Poenkareove mape poele su da ot
krivaju onu svoju finu fraktalnu strukturu koju je Edvard Lorenc samo slutio.

Najvie uvida doneo je, zato to je bio najprostiji, jedan udni atraktor ko
ji smo dobili od oveka po imenu M iel Enon, zaista veom a udaljenog od taj
ni turbulencije i dinamike fluida. Enon je bio astronom, Francuz, i radio je u
opservatoriji Nice na mediteranskoj obali Francuske. Moe se, naravno, rei da
Haos 161

je astronom ija polje s koga su dinamiki sistemi startovali, zato to su kreta

nja planeta, tana kao mehaniki asovnik. omoguila Isaku Njutnu da po
stigne ogrom ne trijum fe, a Laplasu pruila inspiraciju. Ali, nebeska mehanika
se od veine zemaljskih sistema razlikuje u jednom presudnom aspektu. Siste
mi koji trenjem gube energiju jesu disipativni. Astronomski sistemi to nisu: oni
su 'konzervativni u smislu da uvaju, ne troe, energiju; jo se za njih kae
da su ham iltonovski. Zapravo, ak i nebeska tela nailaze na otpor sredine kroz
koju se kreu, ali u gotovo infinitezimalno malim razm eram a, zato to se su
daraju sa esticam a koje lete svemirom (izraene iz zvezda, itd.) a i zato to
plimni efekti crpu stalno poneki zaista majuni deli energije iz njih; ali, za
sve praktine svrhe, astronomi mogu obavljati svoja izraunavanja kao da ta
malena rasipanja energije uopte ne postoje. Bez disipacije (rasipanja, gublje
nja) energije, fazni prostor se nee presavijati i saimati na onaj nain koji je
potreban da bi se dobila beskrajna fraktalna slojevitost. N ikada se, dakle, ne
e pojaviti udni atraktor. A haos?
Mnogi astronomi odrade celu svoju karijeru sreno i veselo a da na d
mike sisteme ne pomisle ni jedan jedini put. Enon se u tom pogledu razliko
vao. Roen je u Parizu 1931, to znai da je bio nekoliko godina mlai od
Lorenca; ali, ba kao i Lorenc, bio je to naunik koji je u sebi krio nezado-
voljenu enju ka matem atici. Enon je voleo male, konkretne probleme koji se
mogu pripisati nekim stvarnim , odreenim fizikim situacijam a - ne kao ova
matem atika koju ljudi rade u naim vremenima , pisao je. im su se raunari
smanjili na razm ere dostupne hobistima, Enon je nabavio jedan, i to hitkit i
je kom ponente je sam zavario, a onda se s njim igrao kod kue. M nogo pre
toga pokuao se rvati s jednim izuzetno zbunjujuim problem om iz oblasti di
nam ike. Bilo je to neto u vezi s globularnim jatim a zvezda. Globularno jato
je loptasta skupina u kojoj se zvezde nalaze blizu jedna drugoj, u velikoj 'g u
vi; ponekad ih ima i milion. O va loptasta zvezdana jata spadaju meu naj
starije i najlepe objekte koje m oem o posmatrati na nonom nebu. Ono to
zapanjuje astronom e jeste pitanje: kako zvezde, tako gusto zbijene, ostaju za
jedno, i kako njihovo jato evoluira tokom vremena? Ovim su se astronomi
uporno bavili tokom celog dvadesetog veka.
Govorei sa stanovita dinam ike, globularno jato je veliki problem s mno
go nebeskih tela. Problem s dva tela je lak. Ser lsak Njutn ga je reio u ce-
losti. I jedno telo, i drugo telo (Zemlja i M esec, na primer) putuju savrenom
elipsom oko zajednikog teita. A li, ako\dodam o jo jedno telo (koje, narav
162 Dejms Glajk

no, deluje svojom gravitacijom , i podlono je gravitaciji; zato se kae da je

gravitaciono telo), sve se menja. Problem tri tela je teak, i vie nego teak.
Kao to je Poenkare otkrio, u veini sluajeva ga je nem ogue reiti. M oemo
olovkom na hartiji izraunati orbite za sva tri za jedan krai predstojei period,
a monim kom pjuterom i za dug predstojei period (onda razne male nesigur
nosti ponu da odnose prevagu), ali, te jednaine ne mogu se razreiti anali
tiki, a to znai da ne moemo odgovoriti na dugorona pitanja o ta tri tela.
Da li je Sunev sistem stabilan? Oigledno je da na kratki rok jeste, ali ak
ni danas niko ne zna nei li orbite nekih planeta u dalekoj budunosti posta
jati sve vie i vie ekscentrine, sve do otkidanja od Sunevog sistema i bek-
stva u duboki svem ir zauvek.
Sistem kao to je globularno jato toliko je sloen da se uopte ne moe
napasti direktno, kao problem mnogo tela; moraju se uiniti izvesni kom pro
misi da bi se dinam ika neeg takvog uzela u prouavanje. Razum no je, na pri
m er, pomisliti na samo dve od tih milion zvezda; doarati sebi, u mati, kako
njih dve lete (kao na krilim a...) kroz jedno proseno gravitaciono polje, s ne
kim odreenim gravitacionim centrom. Blizu je pameti da e se prilino esto
dogaati da se dve priblie toliko da njihova interakcija moe biti razmatrana
zasebno. Astronom i su uvideli da, uopteno govorei, globularna jata ne bi
smela da budu stabilna. U njima postoji sklonost ka form iranju mnogobrojnih
binarnih sistem a, to znai da e dve po dve postajati parovi i drati se u svo
jim bliskim , tesnim orbitama; im naie trea, tako da nastane trinarni sistem,
jedna od te tri najverovatnije e biti utnuta, i to otro. U takvim interakci
jam a povremeno e se deavati da ta jedna dobije toliko energije da pobegne
ne samo iz veze utroje nego i iz itavog globularnog jata; ono e se, tada,
malo zgusnuti, povui u sebe, dakle, dogodie se mala kontrakcija. Kad je uzeo
ovaj problem kao temu za svoj doktorat u Parizu 1960. godine, Enon je nai
nio poprilino proizvoljnu pretpostavku: da e globularno jato, kad ga posma-
tramo u veim ili manjim razm eram a, ostajati sebi slino, to jest da emo vi-
deti njegovo sebi slino ponavljanje. Izveo je potrebna izraunavanja, i dobio
zapanjujui rezultat. Jezgro globularnog jata moralo bi da kolapsira, da se sru
i u sebe, dobijajui na kinetikoj energiji, i teei ka stanju beskonane gu-
stine. Ovo je bilo teko zamisliti, a nije ba ni bilo podrano dotadanjim osma-
tranjima zvezanih jata. Ali Enonova teorija - za koju je kasnije usvojen na
ziv gravotermalni kolaps - postepeno je sticala vrstu poziciju u naunoj jav
nosti.
Haos 163

Tako ojaan, a voljan da oproba matematike naine reavanja starih pro

blema i voljan da ide za udnim rezultatim a sve do nekih krajnjih, slabo ve-
rovatnih posledica, Enon se pozabavio jednim mnogo lakim problem om zve-
zdane dinam ike. Ovog puta, kad je bio u poseti Univerzitetu Prinston godine
1962, prvi put u ivotu dobio je pristup do kom pjutera, upravo u danima kad
je Lorenc poinjao da ih koristi za meteorologiju na M IT-u. Enon je poeo
modelovati orbite zvezda oko centra galaksije u kojoj se nalaze. Takva orbita
oko centra jedne galaksije zove se galaktika orbita. Ako se u razumnoj meri
pojednostave, galaktike orbite mogu biti tretirane otprilike kao orbite planeta
oko Sunca, s jednom razlikom: sredinji izvor gravitacije nije jedna taka (Sun
ce) nego disk koji im a svoju debljinu, dakle tri dimenzije.
Enon je napravio kompromis s diferencijalnim jednainam a. Da bismo
imali vie slobode za eksperim entisanje , napisao je, zaboraviemo, na trenu
tak, astronom sko poreklo ovog problem a. Iako on to nije tada rekao, njegova
sloboda eksperim entisanja znaila je , jednim delom, slobodu da takav pro
blem reava na primitivnom raunaru. Njegova maina imala je samo hiljaditi
deo one radne memorije koju, evo, ima tipini PC, dvadeset pet godina k asn i
je; bila je, uz to, i spora. Ali Enonu se, kao i nekim kasnijim istraivaima na
podruju haosa, ogromna sim plifikacija isplatila. Apstrahovao je samo sutinu
sistema, i upravo zato postigao otkria primenljiva i na druge, kudikamo v a
nije sisteme. G alaktike orbite su i mnogo godina posle toga ostale igra za
teoretiare, ali dinamiku takvih sistema nastavili su energino (i uz velike tro
kove) da istrauju ljudi koji su zainteresovani za orbite visokoenergetskih e
stica u akceleratorim a, kao i oni koji pokuavaju da ostvare takozvani kon-
fajnm ent (potpunu zarobljenost) magnetine plazme da bi se ostvarila ekono
m ina nuklearna fuzija.
Zvezde u Galaksiji naprave puni krug za oko dvesta miliona godina. Dok
opie, za tako dugo vrem e, pun krug oko sredita galaksije, zvezda poprilino
odstupi od savrene elipse; orbita postaje trodimenzionalna. Takve orbite nije
nita lake vizuelizovati zato to su tela realna, to stvarno postoje u naoj ga
laksiji; jednako ih je teko doarati u mati kao i kretanje imaginarne take
kroz fazni prostor. Zato se Enon posluio tehnikom koja se moe uporediti s
pravljenjem Poenkareovih mapa. Zam islio je ravno razapet arav koji e b i
ti postavljen uspravno i gurnut da zasee u galaksiju do njenog sredita; sva
ka pojedina zvezda onda bi, orbitujui, morala da 'probode taj imaginarni gi
gantski arav, ba kao to u konjskim trkama svaki konj mora da 'pro b o d e
164 D iejm s Glajk

tj. pree liniju cilja. Enonova namera bila je da pazi gde e jedna ista plane
ta da probode arav pri svom prvom obilasku oko galaksije... pri drugom , tre
em , i tako dalje... i da vidi kako e se menjati poloaj tih taaka probadanja.
Ali morao ih je kalkulisati runo. Kasnije su se mnogi drugi naunici slu
ili ovom istom tehnikom ali su imali pred sobom monitor kompjutera, tako da
su mogli (a mogu i danas) leerno da posmatraju kako se take proboja pale
jedna po jedna na ekranu, kao daleke lampe kad se na neki predeo Zemlje spu
ta no. Tipina orbita pone jednom takom u donjem levom delu stranice (to
jest ekrana). Pri sledeem obilasku, pojavi se sledea, druga, taka; ona bude
dobrih desetak centim etara desno. Sledea iskrsne jo desno, ali i neto iznad,
i tako dalje. U prvo vreme nikakav obrazac ne nudi se oku. ali ve s desetak
ili dvadeset taaka uvidimo da tu nastaje neki jajasti oblik. Take ne preskau
nasumice nego se redaju, ine niz; one u sutini idu ukrug. Poto nikad ne po
gode ba isto mesto, vidimo ih sve vie i vie. Posle nekoliko stotina, ili neko
liko hiljada obilazaka, vidimo jednu prilino solidno definisanu krivu.
Takve orbite nikad nisu regularne, jer nikad se nee ponoviti sasvim ta-
no, ali su svakako predvidljive. Veoma su daleko od haosa. Nikad ne pogode
u onu praznu sredinu unutar krive; nikad ne odlete daleko van. Kad se slika
uradi ipak u sve tri dimenzije, vidim o da su kruenja jedne zvezde oko galak
sije opisala torus, dakle, debeli obru, debeli prsten. Ono sa aravom bio je,
zapravo, nain da dobijemo jedan vrlo tanki popreni iseak iz tog torusa. Sve
do ove take moglo se smatrati da Enon naprosto daje ilustraciju za neto za
ta su mnogi njegovi prethodnici smatrali da se samo po sebi podrazumeva:
orbite su periodine, naravno. U opservatoriji kod Kopenhagena od 1910. do
1930. godine itava jedna generacija astronom a mukotrpno je osm atrala kreta
nje zvezda i na osnovu toga izraunala stotine takvih orbita; ali te astronome
interesovale su samo one orbite za koje se potvrdilo da jesu periodine. ,,Ve-
rovao sam i ja, vrsto kao i svi ostali u ono doba, da sve orbite moraju biti
u tom smislu regularne , kae Enon. Ali on i njegov student etvrte godine na
Prinstonu, Karl Hejles, nastavili su da izraunavaju razliite orbite,, pri emu
su u svom imaginarnom sistemu stalno poveavali nivo energije. Uskoro su vi-
deli neto sasvim novo.
Prvo se jajasto zaokrugljeni oblik na ekranu izvio u neto malo sloenije,
poeo se ukrtati u nekakve osm ice i rascepljivati u zasebne, manje petlje. Pa
ipak, svaka orbita ostajala je unutar neke petlje, ove ili one. Onda, pri jo vi
oj energiji, nastade druga prom ena, odjednom. Evo iznenaenja , napisali su
Haos 165

Putanje oko galaktikog sredita. Da

shvati putanje zvezda u galaksiji, Miel
Enon je izraunao presek orbite i ravni.
Dobijeni uzorci zavisili su od ukupne
energije sistema. Take nastale iz stabil
ne orbite postepeno su stvorile neprekid
nu, povezanu krivu (levo). Drugi ener
getski nivoi, meutim, stvorili su sloe
ne meavine stabilnosti i haosa, predsta
vljene podrujima ratrkanih taaka.
166 Dzejms Glajk

Enon i Hejles. Neke orbite postale su toliko nestabilne da su se rasule nasu-

m ino po hartiji. Za neke od njih mogla se ipak nacrtati neka kriva koja bi ih
sve obuhvatila; neke su bile beznadeno izvan takve sreenosti, nijedna nova
petlja nije m ogla da se namakne tako da pokrije sve njih. Slika je postala bu
kvalno dramatina: jasno su se videli elementi potpunog nereda, pomeani s
ostacim a reda i poretka. Dvojici astronom a inilo se da vide ostrva i 'arh i
pelage. Pokuali su na jo dva razliita kompjutera, i s dva dodatna, drugai
ja m etoda integracije; desilo se isto. Rezultati su se podudarili. Njih dvojica su
jedino mogli istraivati dalje, i nagaati. Oslanjajui se iskljuivo na svoje nu
merike opite, izveli su i nagaanje o dubokoj strukturi takvih slika. N jihova
sugestija je glasila: ako bismo postigli vee uvelianje slike, pojavljivala bi se
nova ostrva, na sve manjim i m anjim razmeram a (skalama), i tako, m oda, do
beskonanosti. Za ovo je bio potreban matematiki dokaz - ali matematiki
pristup ovom problem u ne izgleda ba lak .
Enon se okrenuo drugim problemima.
Prolo je etrnaest godina. Tek tad je uo za udne atraktore Davida Ru-
elea i za Lorencov atraktor. Bio je spreman da slua. Godine 1976. Enon je
preao na opservatoriju Nice, koja lei na Gran Korniu visoko iznad Sredo
zemnog mora; uo je kako jedan fiziar koji je navratio u posetu pria o Lo-
rencovom atraktoru. Taj fiziar je oprobavao razne tehnike da osvetli finu rni-
krostrukturu tog atraktora, ali s malo ili nimalo uspeha. Enon je, iako disipa-
tivna polja nisu bila njegova specijalnost (ponekad astronomi malo zaziru od
disipativnih sistema - neuredni su) doao na jednu ideju.
Jo jednom je resio da odbaci svako pozivanje na fiziko poreklo sistema
i da se koncentrie iskljuivo na geometrijsku sutinu koju je eleo da istrai.
Dok su se Lorenc i ostali drali diferencijalnih jednaina - tokova koji se kon-
tinualno menjaju u prostoru i vremenu - on se okrenuo diferentnim jednaina-
ma, u kojima se vreme zamilja kao niz diskretnih komadia. Klju je, po Eno-
novom utisku, bio u ponovljenom rastezanju i presavijanju faznog prostora, ko
je bi moralo ii kao kad pekar spljoti komad testa, presavije, opet spljoti, pa
opet presavije, i tako presavijeno opet pree oklagijom, pa ponovo, ponovo...
dok ne dobije testo koje ima u sebi vrlo finu, tananu, lisnatu strukturu od mno
go slojeva koji lee jedan preko drugog - lisnato testo. Poeo je tako to je na
listu hartije nacrtao jedan oval, dakle jajasti oblik, naravno savreno pljosnat,
ravan. Sad treba rastegnuti taj oval (kao testo oklagijom). Kao 'oklagiju Enon
je prvo uzeo kratku numeriku funkciju koja e svaku taku na ovalu preme-
Haos 167

titi (translatirati) na novu poziciju, tako da se od ovala dobije svod, jako uz

dignut u sredini; to je zapravo mapiranje - itav oval se preslika kao da pravi
mo, na tom svodu, mapu starog ovala. Zatim je odabrao drugo mapiranje, ovog
puta suavajue, da bi nastali svod postao ui. Treim mapiranjem prevrnuo je
dobijenu geometrijsku sliku bono, postavivi je uredno uz prvobitni oval. Te
tri jednaine mogle su se kombinovati u jednu, da bi kalkulacije ile lake.
Duh ove operacije bio je otprilike isti kao ona Sm ejlijeva ideja s potkovi
com. N um eriki, itav proces bio je tako jednostavan da se mogao raditi na
depnom kalkulatoru. To ide ovako: svaka taka na prvobitnom ovalu im a svo
je dve koordinate, a one su, dabom e, i . Jedna od te dve definie koliko je
taka odm aknuta od poetne, nulte take po horizontali, a druga po vertikali.
Zajedno, i y definiu poziciju take u potpunosti. Sad treba nai novo . Pra
vilo za to glasi: uzeti staro , dodati 1, pa oduzeti 1,4 puta staro na kvadrat.
A novo y dobijalo se mnoenjem starog X sa 0,3. Znai: xnovo = y + 1 - l,4 x 2,
a yn0VQ = 0,3x. Enon je poetnu taku odabrao m anje-vie nasumino, dohva
tio depni kalkulator i krenuo. Izraunao je tako, m ukotrpno, nekoliko hiljada
taaka. O nda je otiao do pravog kom pjutera, jednog IBM 7040, i izraunao
pet miliona taaka... zaas. Danas to moe svako s pi-sijem , kod kue.
U prvi mah inilo se da take skau na stranicu, to je st na ekran, kud ko
ja, sasvim nasumino. M oglo se pomisliti da e se pojaviti poenkareovski tan
ki popreni iseak nekog trodimenzionalnog atraktora, i da e take formirati
jedan nepravilni krug koji e dobijati na gustini, punoi. M eutim, ubrzo je po
eo da se ocrtava vrlo jasan oblik, povijen otprilike kao banana. to due se
kom pjuter pusti da nastavlja s ovim programom, sve vie i vie detalja se po
javljuje. Slika se sve finije izotrava. ini se da je linija na pojedinim mesti-
ma debela; ali, ako je uveate (to jest ako sliku linije uveliate, kao da je gle
date pod lupom ili pod m ikroskopom), pokae se da nije debela - nego da je
sastavljena od dve zasebne, vrlo otre i tane linije... ali uz dodatno uvelia-
nje slike, pokae se da su te dve u stvari etiri, i to jedan par blizu a drugi
par neto dalje. Ako izvrite jo vee uvelianje slike, ona se izotri i tad se
vidi da se svaka od tih linija sastoji od po dve... i tako sve dalje i dalje, ad
infinitum. Ovo je Enonov atraktor. On ispoljava, kao i Lorencov, odm icanje
(regresiju) u beskrajne daljine, kao da imamo ruske lutke babuke jednu u dru
goj, jednu u drugoj, sve manje i manje... do beskonanosti.
Pojedinosti tu kao da lee uvek u gnezdu onih ranijih pojedinosti. Linije
su u linijama. M oe se to gledati kao film u kome se kam era neprestano pri
168 Dejms Glajk

bliava. Drugi nain da se oseti avetinjski kvalitet ove m atem atike pojave jeste
posmatranje kako ona nastaje, kako izranja ni iz ega, kao duh iz magle. Vi
gledate, i m islite gde e sledea taka da se pojavi. A one se pojavljuju jed
na tu, druga tamo, naizgled sasvim nasumino, tako da je odista teko pove-
rovati da e tu uskoro stajati jedna neprekinuta kriva, ma kakva, a kamoli ta
ko fino i tanano izgraena. Rastojanje izmeu bilo koje dve uzastopne take
(uzastopne po vremenu pojavljivanja) sasvim je proizvoljno, ba kao to mo
emo rei za bilo koje dve take koje su se nalazile blizu jedna drugoj kad je
neka turbulencija poinjala. M oete vi uzeti u obzir taan poloaj svih dota
danjih taaka, m a koliko da ih je hiljada ili miliona ve izraunato i ucrtano
- opet neete imati ni najpribliniju predstavu gde e da iskrsne sledea. Osim
to ete, naravno, znati da e i ta sledea, i svaka sledea, da se pojavi nepo
greivo na Enonovom atraktora; negde na njemu.
Take lutaju tako nasumino, a njihov obrazac se zgunjava tako eterino,
da je teko setiti se da je taj oblik atraktor. Nije to samo trajektorija jednog
dinamikog sistema. To je trajektorija prema kojoj sve ostale trajektorije kon
vergiraju. Zato nije vano gde e biti poetna taka; ako je ona negde blizu
ovog atraktora, ve sledeih nekoliko veoma brzo e se primai njemu, a on
da e sve sledee biti na njemu.

Prolo je od tad dosta godina. U onim vremenima, kad se David Ruele

pojavio u G radskom koledu u laboratorijici Golaba i Svinija 1974. godine, toj
trojici fiziara bilo je jasno da imaju pred sobom vrlo tanku i slabu vezu iz
meu teorije i opitalne prakse. Jedan komadi matem atike, filozofski hrabar ali
tehniki na klim avim nogama. Uz to, jedan stubi tenosti koja se kom ea, kad
pogleda - nita naroito, ali ipak u jasnom neskladu sa starom teorijom. Njih
trojica su to popodne proveli u razgovoru. Onda su Svini, G olab, i njihove su
pruge otputovali na godinji odm or, u Golabovu brvnaru u planinam a Adiron-
dak. Nisu jo videli nikakav udni atraktor, nisu jo obavili neka naroito do
bra m erenja onog to bi se moglo dogaati na samom poetku turbulencije. Ali
su znali da Landau nije bio u pravu, a nasluivali da Ruele jeste.
udni atraktor je, kao elem ent sveta otkriven kom pjuterskim istraivakim
radom, poeo kao bleda mogunost, kao naznaka za jedno mesto do koga m no
gi veliki matari dvadesetog veka nisu stigli. Uskoro posle toga, kad su nau
nici sveta videli ta raunari imaju da pokau, uinilo im se da je udni atrak
tor lice koje su odavno viali, na mnogim mestima; u muzici uskomeanih vo-
Haos 169

Enonov atraktor. Jednostavna kombinacija savijanja i istezanja stvorila je atraktor ko

ji je Iako izraunati, ali ne tako lako razumeti. Sa pojavljivanjem hiljadu, pa milion
taaka otkriva se sve vie pojedinosti. Ono to izgleda kao jedna linija, poveavanjem
se pokazuje kao par, a zatim par parova. Pa ipak, sasvim je nepredvidivo hoe li se
neke dve take u sledu pojaviti blizu ili vrlo udaljene.
170 D iejm s Glajk

da, u velovima oblaka razvuenim preko nebesa. Priroda operie unutar nekih
ogranienja, pa je ak i nered u njoj, uvideli su, kanalisan u obrasce koji im a
ju neke zajednike podteme.
Jo kasnije, priznanje znaaja udnih atraktora pokrenulo je revoluciju u
istraivanju haosa, tako to je dalo numerikim istraivaima jasan program ra
da, koji je samo trebalo ispunjavati. Poeli su tragati za udnim atraktorima
svuda, gde god se inilo da se priroda ponaa nasumino. M nogi su tvrdili da
bi vremenske prilike na naoj planeti mogle leati sve na jednom udnom
atraktoru. Drugi su prikupljali milione berzanskih podataka i tragali za udnim
atraktorom tam o, zurei u nasuminost kroz podesivo soivo kompjutera.
Sva ta otkria leala su, sredinom sedamdesetih godina, u budunosti. N i
ko jo nije, do tada, ni u jednom opitu stvarno konstatovao prisustvo udnog
atraktora, niti je uopte bilo jasno kako krenuti ka tom cilju. U teoriji, udni
atraktor je mogao dati matem atiku podlogu fundam entalnim novim odlikama
haosa. Jedna od tih odlika bila je velika osetljivost na inicijalne uslove. Mea-
nje je bilo druga, u onom smislu koji bi mogao biti vaan, recimo, inenjeru
mlaznih m otora, ako razm ilja o efikasnom kombinovanju goriva i kiseonika.
Niko, m eutim , nije znao kako da meri te odlike, kako da im pridoda broje
ve. Sticao se utisak da su udni atraktori fraktalni, a im plikacija toga bila bi
da njihova istinska dimenzija treba da se iskae nekim razlom kom (da je, da
kle, razlom aka, frakcionalna), ali niko nije znao kako tu dimenziju da meri,
niti kako da je , eventualno izmerenu, primeni na problem e inenjerstva.
to je najvanije, niko nije znao da li e udni atraktori kazati ita o naj
dubljim problem im a nelinearnih sistema. Za razliku od linearnih sistema, koji
se lako izraunavaju i klasifikuju, nelinearni sistemi bili su u svojoj sutini, i
nilo se, jo uvek nedostupni za m a kakvo klasifikovanje - svaki sasvim druk
iji od svih ostalih. Naunici su mogli podozrevati da i tu ima neka tajna ve
za, tajna veza za sve njih (nelinearne sisteme), ali, kad god je doao as da
se neto izmeri i izrauna, svaki nelinearni sistem se odvajao od svih ostalih,
postajao je svet za sebe. Razum evanje jednog nije bilo ni od kakve primetne
koristi za razum evanje sledeeg. Neki atraktor poput Lorencovog ilustrovao je
stabilnost i skrivenu strukturu sistem a koji, bez toga, izgleda kao da ne sadri
u sebi ba nikakav obrazac; ali ta s tim? Kako bi to moglo pomoi istraiva
u da istrai druge sisteme, nevezane s njim? Niko nije znao.
Uzbuenje je , meutim, nadm aivalo isto nauni domaaj ovih otkria.
Naunici koji su videli ove oblike dozvoljavali su sebi da na trenutak zabora
Haos 171

ve pravila naunog diskursa. Ruele, na primer: Nisam pomenuo estetsku pri

vlanost udnih atraktora. Ti sistemi krivina, ti oblaci takica, sugeriu pone
kad vatrom et ili galaksije, ponekad udna i uznem irujua biljna bujanja. Tu le
i celo jedno carstvo oblika koje tek treba istraivati, carstvo harm onija koje
treba otkriti.
 UNIVERZALNOST
Ponavljanjem ovih linija dobija se zlato ieeno; uokviravanjem ovog kruga
na zemlji dobijaju se oluje i vrtlozi vaz.duni,
i nebo puno grmljavine, munjama osvetljeno.

Kristofer Marlou (1564-93), Dr Faust

 Nekoliko desetina metara uzvodno od vodopada, glatki vodeni tok kao da
osea, nekom svojom intuicijom, da mu predstoji stropotavanje u ambis. Vo
da nekako zabrza, i poinje da se stresa. Pojedini njeni mlazevi, zasebni toko
vi maltene, izdvajaju se kao grube, pulsirajue vene. Na obali stoji M iel Faj-
genbaum. Blago se znoji, u sportskoj jakni i somotskim pantalonama; izduva-
va dimove cigarete. Peaio je dovde s prijateljima; oni su otili dalje, do m ir
nijih uzvodnih bazena ove reke. Najednom, on poinje munjevito da vrti gla
vom levo-desno, levo-desno! - kao parodija na temu 'gledalac nekog nem ogu
e brzog teniskog m ea. Treba koncentrisati panju na mehuri pene, ili na
tako neto. Ako dovoljno brzo viti glavom, mogue je odjednom spoznati e
lu strukturu te vodene povrine, i osetiti je svojim telom. Povlai jo jedan
dim iz cigarete. Ali onaj ko im a neko matematiko obrazovanje, uvidee kad
gleda ovo ovde, ili oblake s onoliko nadignua na nadignuim a, ili kad stoji
na bedemu obalskog lukobrana u vreme oluje, da zapravo ne zna nita.
Poredak u haosu. Bio je to najstariji klie nauke. Ideja o skrivenom jedin
stvu i o nekom zajednikom ispod-svega-leeem obliku u prirodi im a svoju
sopstvenu privlanost, ali i svoju tunu istoriju inspirisanja svakojakih otkae-
njaka i pseudonaunika. Kad je Fajgenbaum doao u Nacionalnu laboratoriju u
Los Alam osu godine 1974, jo godinu dana daleko od trenutka kad e morati
da kae, o sebi doe leto trideseto , znao je da, ako fiziari treba neto kon
kretno da uine s tom klie-idejom sada, moraju dobiti neki praktian radni
okvir, neki nain da se ideje pretvore u izraunavanja. Nije bilo ni izdaleka
'sam o po sebi jasno kako uiniti prvi korak ka tom cilju.
Fajgenbaum a je unajm io Piter Karaters, smireni naunik varljivo blagog
ponaanja, koji je 1973. godine doao s Kornela da preuzme upravu nad Teo
rijskim odeljenjem. Prvi njegov postupak sastojao se u tom e to je otpustio est
176 D ejms G lajk

najstarijih naunika - u Los Alamosu bezbednost radnog mesta nije ni izdale

ka slina tenuriji na univerzitetim a - da bi oteravi njih, doveo na ta mesta
est briljantnih mladih istraivaa koje je sam odabrao. Povereno mu je da bu
de m enader jednog naunog tima; on je tom poslu pristupio sa silovitom am
bicijom, ali znajui, iz iskustva, da se dobra nauka ne moe uvek postizati
planski.
Da ste naim enovali jedan komitet u toj laboratoriji, ili u V aingtonu, i da
ste rekli: 'Stvarno smo se zaglavili oko te turbulencije, stvarno moramo da raz
mrsimo kako ona funkcionie, nedostatak razumevanja turbulencije unitava
nam svaku ansu za napredovanje na mnogim poljim a, onda biste, dabom e,
zaposlili ekipu, dobili div-raunar, pokrenuli velike program e, ali, ne biste po
stigli nikakve rezultate. M i, umesto toga. imamo ovog jednog pametnog tipa,
koji sedi i uti - i razgovara s ljudim a povremeno, dabom e, ali uglavnom u
ti - i radi sasvim sam. Njih dvojica jesu razgovarali povremeno o turbulen
ciji, ali vreme je prolazilo. ak ni Karaters vie nije bio siguran kuda je Faj-
genbaum krenuo.
Pom iljao sam da je on moda odustao od toga i naao neki drugi pro
blem. Nisam ni slutio da je taj drugi problem isti problem . inilo se da su se
mnoga polja nauke zaglavila kod te iste teme - kod nelinearnog ponaanja ra
znih sistema. Ali kome je moglo pasti na um da je za reavanje tog problem a
trebalo imati znanje iz estine fizike, kvantne teorije polja, i jedne m atem a
tike stvari koja se zove renorm alizaciona grupa. Ko bi pomislio da se takoe
mora poznavati opta teorija stohastikih procesa, i da se moraju razumeti frak-
talne strukture.
M iel je imao struno znanje o svemu tome. Uradio je pravu stvar u pra
vo vrem e, i to majstorski. Ne delimino; jednim udarcem je 'pokupio' ceo pro
blem .
Fajgenbaum je u Los Alam os doneo uverenje da sva dotadanja nauka ni
je uspela da rei one probleme koji su zaista teki - nelinearne. Iako kao fi
ziar nije do tada postigao takorei nijedan rezultat, nita konkretno nije dao
nauci, on je nakupio neobino veliku intelektualnu pripremljenost. Imao je iz
otreno praktino znanje o izvoenju najteih m atem atikih analiza, o novim
raunskim tehnikam a koje su od veine naunika zahtevale maksimalan trud i
napor, jer su bile na krajnjim, udaljenim granicama njihovih sposobnosti. Uspeo
je da ne izvede u sebi samome 'istku' nekih prividno nenaunih ideja iz pe
rioda rom antizm a osamnaestog veka. eleo je da stvara nauku koja e biti no-
Haos 177

va. A poeo je tako to je odgurnuo od sebe i samu pom isao na razumevanje

stvarne kom pleksnosti, i potraio najprostiju moguu nelinearnu jednainu.

Tajna vaseljene prvi put se javila etvorogodinjem Mielu Fajgenbaumu

kroz radio-aparat silverton koji je mirovao u dnevnoj sobi njegovih roditelja
u Bruklinu, u komiluku poznatom kao Fletbu, ubrzo posle Drugog svetskog
rata. Deku se vrtelo u glavi na samu pomisao da m uzika stie odnekud bez
ikakvog opipljivog donosioca. Fonograf je bio neto drugo; smatrao je da ga
razume. Baba mu je dala specijalnu, sveanu dozvolu da on puta ploe na 78
obrtaja.
Njegov otac je bio hem iar, radio je za luke vlasti grada N jujorka, a ka
snije za kompaniju Klerol. N jegova majka drala je nastavu u gradskim drav
nim kolama. Miel je prvo odluio da postane elektroinenjer, jer se u Bru
klinu znalo da profesionalci te vrste zarauju dovoljno za vrlo dobar ivot. Ka
snije je uvideo da ono to on eli da zna o radio-aparatu moe pre da se na
e u fizici. Bio je jedan od one generacije naunika odraslih u udaljenim pred
graim a Njujorka koji su se do blistave karijere uzdigli tako to su prvo pro
li kroz tamonje odline dravne osnovne kole (u njegovom sluaju, kroz ko
lu Semjuel D. T ilden) a zatim kroz Gradski koled.
Odrasti pam etan u Bruklinu znailo je, izmeu ostalog, spretno nalaziti kri-
vudavu putanju izmeu sveta um a i sveta drugih ljudi. Kao vrlo mlad, bio je
silno drueljubiv, zato to je smatrao da je to nain da ne dobije batine. Ali
neto je kljocnulo u njemu kad je shvatio da moe da ui o stvarima. Poste
peno se sve vie udaljavao od svojih drugara. Obine konverzacije prestale su
da ga interesuju. U toku njegove poslednje srednjokolske godine setio se da
je propustio celo detinjstvo i deatvo, pa se reorganizovao za hotimini pro-
jekat 'U spostaviti opet kontakt s ljudskim rodom . Sedeo je utke u kolskom
restoranu, sluao kako aci oko njega askaju o brijanju ili hrani, i postepeno
opet ovladao vetinom razgovaranja s ljudima.
Diplom irao je 1964. godine i otiao na Masausetski institut za tehnologi
ju - M IT, gde je odbranio doktorsku disertaciju iz fizike elementarnih estica,
godine 1970. Onda je proveo etiri besplodne godine na univerzitetu K om el i
na Politehnikom institutu Virdinija - naime, besplodne u smislu da nije po
stojanim tempom objavljivao strune radove o savladivim problem ima, to je
od bitnog znaaja za karijeru mladog univerzitetskog naunika. Ako je neko
doktorirao, oekivalo se da pie strune radove i publikuje ih. A kad bi neki
178 Dejms Glajk

od starijih naunika, savetnika, pitao Fajgenbauma ta je uradio s ovim ili onim

problem om, Fajgenbaum je samo odgovarao: , taj problem! Razumeo sam
ga.
Novi ef, koji se tek 'instalirao u Los Alam osu, Piter Karaters, bio je i
sam izuzetno sposoban naunik; ali on se najvie ponosio svojom sposobnou
da otkriva talente. Nije traio inteligenciju, nego onu vrstu kreativnosti koja
kao da dolazi iz neke magine lezde. Uvek je imao na umu sluaj Keneta
Vilsona, takoe tihog i m irnog fiziara s Kom ela, za koga se inilo da ne pro
izvodi ba nikakve naune rezultate. Ali, ko god je due razgovarao s Vilso-
nom, shvatao je da on ima izuzetnu sposobnost da dubinski sagledava fiziku.
Zato se oko pitanja Vilsonove tenurije povela ozbiljna debata. Preovladali su
oni naunici koji su bili voljni da se 'kockaju' da e Vilson realizovati svoje
potencijale. On je dobio tenuriju, i - kao da se provalila brana. Ne jedan rad,
nego itava poplava strunih radova pokuljala je iz fioka Vilsonovog radnog
stola; naao se tu i jedan rad koji mu je doneo Nobelovu nagradu za fiziku
1982. godine.
Taj Vilsonov veliki doprinos fizici, dopunjen onim to je ostvario u sarad-
nji s jo dvojicom fiziara (koji su se zvali Leo K adanof i Majki Fier), bio
je znaajan 'predak' ili prethodnik teorije haosa. Njih trojica su, radei svaki
za sebe, razmiljali na razliite naine o onome to se deava u faznim tran
zicijama. Studirali su ponaanje m aterije u neposrednoj blizini take kad e ona
prei u drugo agregatno stanje - iz tenog u gasovito, na primer - ili kad e
prei iz nem agnetinog u m agnetino stanje. Fazna tranzicija je prelaz preko
neke od tih specifinih granica izmeu razliitih domena postojanja; m atem a
tika takvih prelaza tei da bude visoko nelinearna. To to se materija u jednoj
fazi ponaa predvidljivo, nimalo nam ne pomae da shvatimo njenu tranziciju
u ono drugo stanje. Lonac vode na poretu prima toplotu sasvim pravilno, sve
dok ne dostigne taku kljuanja; ali onda prestane da se zagreva a istovrem e
no se desi neto vrlo interesantno na molekularnim suoenjima tenosti i gasa.
Kad je Kadanof razmatrao taj problem u ezdesetim godinama dvadesetog
veka, inilo mu se da su fazne tranzicije intelektualna zagonetka. Pomislite na
komad gvoa koji hoemo da nam agnetiemo. Metal e svakog trena prei u
to stanje vie organizovanosti; ali, prvo mora da donese jednu odluku. M oe
da orijentie svoj severni i juni pol ovako ili onako; im a samo te dve m ogu
nosti. Ima slobodu da odlui. Ali svi delii tog komada metala moraju da se
odlue istovremeno i jednako. Oni to i uine, dabome. Kako?
Haos /79

M ora biti da nekako, u procesu opredeljivanja za jedno ili drugo reenje,

atomi gvoa (ili nekog drugog magnetinog metala) kom uniciraju, prenose ne
ke inform acije jedni drugima. K adanof je uvideo da bi se to komuniciranje naj
lake moglo opisati term inima promene skala. On je, u sutini, zamislio da je
metal (samo u naim mislima) sav ispregraivan - podeljen u kutije i kutiji
ce... sve manje i manje. Svaka kutijica komunicira sa svojim neposrednim su-
sedima. Tu komunikaciju moemo opisati na isti nain kao komunikaciju je d
nog atom a m etala s njegovim susedima, drugim atomima. Iz toga proistie ko
risnost gledanja u promenljivim razmerama: o metalima je najbolje razmiljati
u term inim a fraktalnib modela, pri emu zamiljene 'kutijice imaju mnogo raz
liitih veliina.
Bilo je potrebno mnogo matematikih analiza, i mnogo iskustva sa stvar
nim sistem im a, da bi se uviela mo ideje o promenljivim razmeram a (to jest,
0 skaliranju). Kadanof je smatrao da je preuzeo u svoje ruke jedan vrlo zape
tljan posao, i stvorio jedan poseban svet izuzetne lepote. Deo te lepote sasto
jao se u univerzalnosti naenih reenja. Kadanofljeva ideja osvetlila je najza
nimljiviju injenicu o faznim tranzicijam a, naime, injenicu da se one, iako pri
vidno nem aju nikakve veze jedna s drugom - kljuanje vode, magnetisanje
gvoa - odvijaju po istim pravilima.
Onda je Vilson obavio svoj deo posla, naime, doveo je itavu tu teoriju u
okvir teorije o renormalizacionim grupama, to znai da je naunicima dao m o
an alat za obavljanje stvarnih izraunavanja o stvarnim sistemima. Renormali-
zacija je ula u fiziku u etrdesetim godinama kao onaj deo kvantne teorije ko
ji je omoguio da se izraunaju interakcije elektrona i fotona. Dotadanji pro
blem s takvim izraunavanjem, ba kao i s izraunavanjima koja su zabrinjava
la Kadanofa i Vilsona, sastojao se u tome to su neke veliine odletale' u bes
konanost, a onda je svaki dalji pokuaj izraunavanja postajao vrlo nezgodan
1 problematian. Nekoliko fiziara, meu kojima Riard Fejnman, Dulijan Svin-
ger i Frimen Dajson, iznali su proceduru da se sistem renormalizuje, dakle, po
novo uini normalnim, a to znai da se te nezgodne beskonanosti ponite.
Tek mnogo kasnije, u ezdesetim godinama, Vilson je naao put do onih
temelja koji su omoguili uspeh renormalizacije. Kao i Kadanof, Vilson je raz
miljao o principim a m enjanja razmera. Za izvesne koliine, ko to je na pri
m er masa estice, oduvek se podrazumevalo da su fiksirane, vrsto odreene i
uvek iste, kao to je masa svakog predmeta u naem svakidanjem ivotnom
iskustvu fiksirana: kolika je, tolika i ostaje. Meutim, renormalizacija je prei
180 Dejms Glajk

ca koja uspeva zato to funkcionie kao da masa estice uopte nije fiksirana.
inilo se da takve koliine (kao to je masa estice) plove nagore, ili nado-
le, zavisno od toga u kojim razmerama gledamo. A psurdna pomisao, reklo bi
se. Ali bila je savreno analogna onome to je Benoa M andelbrot uvideo o ge
om etrijskim oblicim a i o duini engleske obale. Duina obale ne moe se me-
riti nezavisno od razmera u kojim a to merenje vrimo. Postoji tu jedna vrsta
relativnosti koja kae da poloaj posmatraa (da li je blizu ili daleko, da li je
u satelitu ili etka po plai) utie na merenje. Ali, kao to je i M andelbrot uvi
deo, ovo variranje prilikom promene razmera nije proizvoljno; ono se dri iz-
vesnih pravila. V arijabilnost u standardnim m erenjima mase ili duine znaila
bi da neka druga vrsta veliine ostaje, ipak, fiksirana. U sluaju fraktala, frak-
talna dim enzija ostaje uvek ista - a to je konstanta koja se moe izraunati i
upotrebiti kao alatka za dalja izraunavanja. Ako bism o dopustili da i masa po-
smatranog objekta varira u zavisnosti od razmera u kojim a ga gledamo, m ate
matiari bi lako pronali da i tu postoje ista pravila o sebi slinom ponavlja
nju pri razliitim razmerama.
Zato je , da bi se obavio teki posao izraunavanja, Vilson svojom teori
jom o renormalizacionoj grupi ponudio jedan drugaiji put ka sreditu tog bes
krajno zbijenog, zgusnutog problem a. Do tada je jedini nain da se pristupi vi-
sokonelinearnim problem ima bila takozvana teorija perturbacije. Naim e, samo
da bi vam izraunavanje uspelo, vi pretpostavite da je va nelinearni problem
razumno slian jednom paralelnom , veoma bliskom, reivom problem u, linear
nom - od koga ostaje udaljen samo malice, samo za malu perturbaciju. I on
da reite taj reivi. S onim nezgodnim malim ostatkom izvedete zapetljan trik,
naime, rairite ga u takozvane Fejnmanove dijagrame. to vie tanosti vam je
potrebno, to vei broj tih uasno mukotrpnih dijagrama morate napraviti. Uz
dosta sree, vae kalkulacije e konvergirati ka nekakvom reenju. Ali talinost
ume da se raspline ba onda kad naiu najinteresantniji problem i. Fajgenbaum
je , kao i svi mladi estini fiziari u ezdesetim godinama, zagazio do poja
sa u more Fejnmanovih dijagrama. Uradio ih je nebrojeno mnogo... i zaklju
io da je teorija o maloj perturbaciji dosadna, neosvetljavajua, i glupa. Zato
mu se veom a dopala V ilsonova nova teorija o renormalizacionim grupama. Pri
znajui sebi slino ponavljanje, ona je dala nain da se postigne kolapsiranje
kompleksnosti i to postupno, sloj po sloj.
U praksi, meutim, ni ova renorm alizaciona grupa nije funkcionisala ba
nepogreivo. Zahtevala je veliku koliinu ingenioznosti da bi se odabrale ba
Haos 181

one kalkulacije koje e uloviti sebi-slinost. M eutim , funkcionisala je do

voljno dobro, i uspevala dovoljno esto da inspirie neke fiziare, pa i Fajgen-
baum a, da se uhvate u kotac s problem om turbulencije. inilo se da je sebi
slino ponavljanje potpis turbulencije: fluktuacije u fluktuacijama, vrtlozi u
vrtlozima. A li, da li je takav i sam poetak turbulencije, onaj tajanstveni tre
nutak kad se jedan uredni sistem surva u rasulo? Nije bilo nikakvih indikaci
ja da renorm alizaciona grupa ima ta da kae o tome. N a primer, nijednog do
kaza nije bilo da ta tranzicija potuje zakone podudaranja veih i manjih raz-
mera, to jest skaliranja.

K ad je bio student etvrte godine na M IT-u, Fajgenbaum je doiveo neto

to je godinam a pamtio. etao se s prijateljima po okolini Linkolnovog veta-
kog jezera u Bostonu. Postepeno se navikavao da eta i po etiri, pet sati, i
da tokom tog vremena, upijajui panoramu utisaka oko sebe, postepeno izo
trava izvesne ideje. Tog dana izdvojio se iz grupe i etao sam. Proao je po
red nekih izletnika i, udaljavajui se, povremeno se osvrtao, da uje njihove
glasove, da vidi kako gestikuliraju, poseu za hranom. Pri jednom takvom osvr
tanju najednom ga je obuzeo oseaj da je ta slika izletnika prela neki prag i
otplovila u nerazumljivost. Ljudske figure sad su bile tako male da se nisu ni
razaznavale dobro. Njihovi pokreti izgledali su nepovezani, nem otivisani, nasu-
mini. Ono malo zvuka to je jo stizalo od njih izgubilo je svaki smisao.
Neprestano kretanje i nerazumljiva uurbanost ivota , tako je kompozitor
Gustav M aler opisao ta je pokuao da doara u treem stavu svoje Druge sim
fonije. Fajgenbaumu su dole na um ba te kompozitorove rei, za koje je znao;
on je poprilino sluao M alera, a itao Getea, zato to je hteo da se sav nato
pi visokoromantiarskim stavovima te dvojice umetnika. Zato se ovom prilikom
prisetio i rei: Kao kretnje figura koje pleu u blistavo osvetljenoj balskoj dvo
rani, u koju baci pogled spolja, iz mrane noi, iz daljine tako velike da se
muzika ne uje... eto, tako besmislen moe ti izgledati ivot ponekad. Fajgen
baumu se neizbeno najvie svideo Geteov Faust, u kome su kombinovane dve
vrste ideja o ovom svetu, one najstrastvenije i one najintelektualnije. Da nije
imao tu naklonost ka rom antizm u, Fajgenbaum bi svoj doivljaj kod vetakog
jezera sigurno odbacio kao privremenu dezorijentaciju. Jer, kad pomislite, zato
ne bi sve stvari gubile smisao kad se gledaju s vee distance? Zakoni fizike da
ju sasvim trivijalno objanjenje za utisak ljudskog oka da predmeti, to su uda
ljeniji, postaju sve manji. Ali, kad jo malo bolje razmislite, veza izmeu uda-
182 Dejms Glajk

Ijenosti i gubitka smisla nije ba tako sama-po-sebi shvatljiva. Zbog ega bi

stvari, postajui manje, ujedno postale nerazumljive?
Pokuao je sasvim ozbiljno da analizuje ovaj svoj doivljaj u term inima
teorijske fizike i njenih alata; zapitao se ta moe da kae o modanoj m ai
neriji percepcije. Gleda neke ljudske aktivnosti i pravi dedukcije o njima.
Tvoja ula prim aju ogromne koliine informacija; kako ih sreuju? Jasno je -
ili je maltene jasno - da mozak ne poseduje, ne sadri u sebi, nikakve bukval
ne kopije predmeta iz spoljanjeg sveta. M ozak (verovatno) nema u sebi neku
biblioteku oblika i ideja s kojim a bi uporeivao svaku nailazeu percepciju sve
dok se jedna ne uklopi tano. Trebalo bi da su inform acije o svetu smetene
u mozak nekako plastino, gipko, to nam i doputa da u svojoj svesti stvara
mo fantastine kontraste, da matom inimo ogromne skokove. M ora biti da tu
postoji neki haos, i da mozak (kudikamo uspenije nego klasina fizika) nala
zi u tom haosu i neki poredak.
U isto vreme, Fajgenbaum je razmiljao o boji. Jedan od marginalnih okr
aja u nauci na samom poetku devetnaestog veka desio se izmeu G etea, ko
ji je iveo u Nemakoj, i Njutnovih sledbenika u Engleskoj, po pitanju priro
de kolora. Sa stanovita njutnovske fizike, Geteova razm iljanja o tome bila su
pseudonauna prazna priancija. Gete je, naime, odbijao da sagleda boju kao
statini kvalitet, koji se meri spektrom etrom i pribada kao leptir iglom na kar
ton. Gete je tvrdio da je boja stvar percepcije. Zauzimajui lako stavove i
kontrastavove. Priroda s lakoom oscilira unutar svojih zadatih granica , pisao
je veliki nem aki pesnik, ipak iz tog osciliranja uzdiu se sve mnogovrsno-
sti pojava i stanja koje se nama prikazuju u prostoru i vrem enu.
Kamen temeljac Njutnove teorije bio je slavni opit s prizmom. Zrak bele
svetlosti prelom i se kroz staklenu trostranu prizmu i pri tom e se rairi u itav
spektar duginih boja. To se zove spektar vidljive svetlosti. Njutn je uvideo da
te iste dugine boje moraju biti komponente ijim meanjem bi se opet dobi
la bela boja, bela svetlost. O grom nim skokom intuicije Njutn je pogodio da te
boje u spektru odgovaraju razliitim talasnim duinama, dakle, i raznim fre
kvencijama. Zam islio je da neka vrlo mala tela trepere - za njihov naziv oda
brao je antiku latinsku re korpuskule to znai telaca - i da svojim tre-
perenjam proizvode boje, pri em u od brzine vibriranja zavisi boja. Ako im a
mo u vidu da je u tom trenutku bilo zaista vrlo malo (ili nimalo) dokaza za
tako neto, shvatiemo da je ta N jutnova pretpostavka bila ne samo genijalna,
nego i poprilino nezasnovana.
Haos 183

Ali, ta je crvenol Za fiziara, crveno je svetlost koja zrai na talasnim

duinam a izmeu 620 i 800 milijarditih delova metra. Dokazano je ve rnilio-
nima i m ilijardam a puta da je N jutnova optika tana. Svetlost jeste ono to je
Njutn rekao da jeste. Geteov esej o boji potonuo je u milosrdne dubine zabo
rava. Pa ipak, u staroj biblioteci Harvarda bila je sauvana i ta knjiica, u je d
nom primerku. Fajgenbaum ju je zatraio. Pokazalo se da Geteovo delo nije
na polici: i taj jedan primerak je nestao, neko ga je odneo.
Posle dueg truda Fajgenbaum je ipak uao u trag toj knjiici i doepao
je se. Tako je doznao da je G ete, samo da bi dokazao svoje stavove o boja
ma, izveo udnovat niz optikih eksperimenata. Poeo je kao i Njutn, tako to
je nabavio prizmu. Ali, Njutn je prizmu podmetnuo pod zrak svetla, s druge
strane je postavio belu povrinu, a onda je gledao kako se prelomljeni zrak de-
li na dugine boje, koje se vide na toj beloj povrini, Gete je, meutim, prineo
prizm u svome oku, pa je kroz prizmu gledao svet! Pri tome najee nije vi
deo nikakve boje, ni spektar duginih boja niti pojedinane boje. Gledao je be
le predm ete, plavo nebo, ali je video, kroz prizmu, uglavnom isto: bezbojnu
uniformnost.
im bi, meutim, neka m rlja naruila istotu bele povrine, ili ako bi se
na nebu pojavio makar jedan oblaak, oko tog mesta najednom bi iskrsnulo
obilje duginih boja. Upravo razmenom svetlosti i senke , zakljuio je Gete,
nastaje boja. Nastavio je sa serijom eksperimenata pomou kojih je eleo da
utvrdi kako ljudi percipiraju senke ukoliko te senke bacaju razliiti izvori obo
jene svetlosti. Upotrebljavao je svee i olovke, ogledala i obojeno staklo, me-
seinu i sunevo svetio, kristale, tenosti, pa i tokove s bojama. Bio je to
dosta temeljito izveden iroki raspon eksperimenata. Na primer, upalio je sve
cu ispred lista bele hartije, u sumrak, i onda podigao olovku izmeu ta dva
predmeta. Senka je izgledala plava. Zato? Sama bela hartija vidi se kao bela,
ba takvu percepciju imamo o njoj, i u zamiruoj svetlosti sutona i pri druga
ijoj, toplijoj svetlosti svee. Kako to sad da se zbog senke list hartije pode-
lio na rgion plave boje i rgion crvenkastoute? Tako to je boja stupanj
m ranosti , tvrdio je Gete, ,,u saveznitvu sa senkom . Recimo to modernijim
jezikom : percepcija boje zavisi, zaista, i od okolnih uslova, a ne samo od onog
to je za svaku boju njena jedinstvena, karakteristina odlika.
Njutn je bio redukcionista a Gete holista. Njutn je svetlost 'razvalio na ko
m ade i konstatovao najosnovnije, tano, fiziko objanjenje za boju. Gete je
184 Dejms Glajk

etao kroz cvetne vrtove i studirao slike, tragajui za nekim grandioznim , sve
obuhvatnim objanjenjem . Njutn je svoju teoriju boje uklopio u jednu m atem a
tiku emu koja je i do danas ostala na snazi u celokupnoj fizici. Gete se (na
alost, ili na sreu) uasavao matematike.
Fajgenbaum je uspeo da ubedi sebe da je Gete bio u pravu za boju. N ai
me, Geteove ideje odgovaraju zgodnoj ideji, popularnoj meu psiholozim a, da
postoji distinkcija izmeu tvrde fizike stvarnosti (ta jeste) i varijabilne su
bjektivne percepcije te stvarnosti (ta nam se, i kad, ini da jeste). Mi vidimo
boje, ali to nae opaanje boja varira od prilike do prilike, od osobe do oso
be. - To je ba lako rei. Ali Fajgenbaum je to shvatio malice ojaano, kao
da u G eteovim idejam a postoji jedan dodatni nagovetaj prave nauke. Jer, G e
te je dao tvrde, em pirijske podatke o ljudskim percepcijama; naglaavao je po-
novljivost svojih eksperim enata, i ustanovio je da postoji univerzalnost i objek
tivnost u tome. M eutim - gde je nama nauni dokaz da u prirodi, dakle u
stvarnom svetu, objektivno postoji kvalitet crvenosti koji bi se mogao defini-
sati i koji bi bio nezavisan od m a ije percepcije?
Zapitao se koja bi vrsta matem atikih formalizama m ogla odgovarati ljud
skim percepcijam a, a naroito ljudskoj sposobnosti za prosejavanje neuredne
mnogostrukosti doivljenog sveta i za nalaenje, u njoj, univerzalnih kvaliteta.
Ne mora, ba, biti da je crvenost jedan pojas u svetlosti, kao to nas to njut-
novci nagone da verujemo. U ovoj haotinoj vaseljeni, kvalitet crvenosti je je d
na teritorija, a granice te teritorije nije nimalo lako opisati; pa ipak, na um
uspeva redovno, tano i dokazivo istinito da pronae crvenost. U tome je kon-
zistentan. Nije teko izvesti verifikaciju ovoga.
Eto kuda su plovile misli mladog fiziara; reklo bi se, daleko od proble
ma kom eanja u tenostima i gasovima. Ali, da bi se razumelo kako se ljud
ski um snalazi u haosu percepcije, valjda je potrebno znati kako nered moe
da proizvede univerzalnost.

Kad je poeo u Los Alam osu da razmilja o nelinearnosti, Fajgenbaum je

uvideo da tokom kolovanja nije nauio nita korisno o tome. Reiti sistem ne
linearnih diferencijalnih jednaina bilo je i ostalo nem ogue, iako su u udbe
nicima konstruisani neki specijalni sluajevi kad je to ipak mogue. Perturba-
cijska tehnika, pravljenje niza uzastopnih korekcija na nekom reivom proble
mu u nadi da emo se tako donekle pribliiti i reenju onog problem a koji je
stvarno trebalo da reavamo (ali nism o mogli) bilo je, po Fajgenbaumovom
Haos 185

utisku, priglupo. Iitao je strune radove o nelinearnim tokovima i oscilacija

ma, i zakljuio da tu nema mnogo onoga to bi razumnom fiziaru moglo bi
ti od koristi. Raspolaui, od raunske opreme, samo olovkom i hartijom, Faj
genbaum je odluio da krene od neega to je analogija one vrlo jednostavne
jednaine koju je Robert Mej studirao u kontekstu populacione biologije.
Zadesilo se da je to jedna jednaina koju srednjokolci koriste na asu ge
ometrije da bi nacrtali parabolu. M oe se napisati ovako: y = r ( - 2). Sva
ka vrednost X dae neku vrednost y, a rezultat je jedna kriva linija. Ta kriva
iskazuje odnos (relaciju) izmeu ta dva broja za neki raspon vrednosti. Ako je
X (recim o, ovogodinja populacija) malo, onda e i y (neka je to populacija
idue godine) biti malo; ali, ipak, vee od . Ali to je kriva koja se uzdie vr
lo strmo. Ako se nae negde na prilazima sredini tog raspona brojeva, y e
biti veliko. Parabola, m eutim , dostie svoj uravnjeni vrh, a onda se brzo oko
mi nadole. Znai, kad je veliko, y e opet biti malo, i sve manje. Zato u
ekolokom modelovanju imamo i nagla opadanja ivotinjskih populacija, a to
je i stvarno, je r se one ne mogu bezmerno i beskrajno uveavati.
U radu M eja, a zatim i Fajgenbauma, poenta je bila u tome da se ovo je d
nostavno izraunavanje izvri ne samo jednom , nego mnogo puta uzastopce,
nebrojeno mnogo puta, svaki put s petljom povratne sprege, a to znai: rezul
tat svakog izraunavanja upotrebimo kao input, ulaznu vrednost, za sledee.
(Dakle dobili smo y i sad nam je to novo .) Kretanje ovog procesa moe se
pratiti i grafiki, pri emu parabola mnogo pomae. Evo kako. Odaberite je d
nu startnu vrednost za negde du iks ose. Iz te take povucite liniju nagore
sve dok se ona ne presee s parabolom. Oitajte dobijenu vrednost y gledaju
i levo, na ipsilon osu. To y je rezultat vaeg . Dobili ste neku odreenu vred
nost , ali, sada pronaite ba tu vrednost dole, na iks osi. I vucite iz nje no
vu liniju nagore do parabole. Pogodiete parabolu na nekom drugom mestu.
Ova sekvenca nastavie da skae tamo-amo po paraboli, pogaajui je svaki
put u nekoj drugoj taki; ali, mogue je da e se polako bliiti nekoj stabil
noj, ravnotenoj taki u kojoj je jednako , posle ega se te dve vrednosti
vie uopte nee menjati.
Ovaj posao je, po svom duhu, toliko prost da je zaista ogromno udaljen
od tekih, zapetljanih izraunavanja u standardnoj fizici. Umesto da pred sebe
postavim o lavirintski kom plikovanu emu koju treba reavati i reiti samo je d
nom, mi dohvatimo jedno takvo zaista prosto izraunavanje i ponavljam o ga
mnogo, mnogo puta. Naunik je sad brojani eksperimentator; on naprosto se-
186 Dejms Glajk

i i gleda ta se deava, kao hem iar koji zuri u stakleni bokal u kome bu-
ka neka hem ijska reakcija. Jedino to se iz ovog posla dobija jeste niz broje
va, koji ponekad, ali ne uvek, konvergira ka nekom konanom, postojanom sta
nju. Dogaa se da taj niz rezultata veno oscilira izmeu neke dve vrednosti,
najvee i najmanje. Takoe se moe desiti ono o emu je Mej govorio popu-
lacionim biolozima: dobijeni rezultati mogu se menjati haotino, i to se tako
m oe nastaviti do venosti, ne nalazei nikada smirenje niti stabilnost. A ta
e se od svega toga ostvariti, zavisi, dabom e, od onog param etra r koji je upra
vo zato i unet - da bismo mogli vriti podeavanja. To malo r je kao obrtno
dugme za jainu tona na radio-aparatu.
Fajgenbaum je obavio izvesnu koliinu ovakvih, blago opitalnih, izrauna
vanja. U isto vreme, pokuao je da analizuje ovu nelinearnu funkciju i na tra
dicionalniji nain. Ali ni jednim ni drugim pristupom nije bio zadovoljan, ni
je uspevao da sagleda ta sve, zapravo, ova jedna jednaina moe uiniti. Ja
sno mu je , m eutim , bilo da je ona toliko bogata m ogunostim a, da e biti
uasno teko analizovati je u celosti. Bilo mu je, takoe, dobro poznato da su
samo koju godinu ranije, 1971, u tom istom Los Alam osu, ak trojica m ate
matiara - Nikolas M etropolis, Pol tajn i Majron tajn - studirali sline 'm a
p e'; sada ga je Pol tajn upozorio da je kompleksnost tog posla zaista zastra
ujua. Ako on ne moe da se izbori s tom, najprostijom nelinearnom jedna-
inom , emu tek im a da se nada ako dotakne daleko tee jednaine koje na
unik m ora upotrebiti da bi opisao realne sisteme? Fajgenbaum je privremeno
odustao; itav taj problem je 'ostavio na policu.
U kratkoj istoriji naune discipline koja se bavi haosom, ova jedna jed n a
ina, koja tako nevino izgleda, daje moda najjasniji primer kako razni nau
nici mogu isti problem videti sasvim razliito. Za biologe, bila je to jednaina
s porukom: prosti sistemi mogu da ine komplikovane stvari. M etropolisu, taj-
nu i tajnu taj problem bio je samo zbirka topolokih obrazaca koje su oni po
kuali srediti u katalog, ne marei nimalo za numerike vrednosti. Oni su za
poinjali opisani proces povratne sprege na nekoj odreenoj taki, a onda su
samo gledali kako dobijene vrednosti (take preseka) skakuu nalevo ili nade
sno po paraboli, i jedino su to i zapisivali! Koliko puta nalevo (to su oznaa
vali slovom L) ili nadesno (R, od engleskog right). Obrazac broj jedan: R.
Obrazac broj dva: RLR. Obrazac broj 193: RLLLLLRRLL. Te sekvence bile
su iz odreenih razloga interesantne m atem atiaru, zato to se inilo da nado
Haos 187

laze po nekom svom specijalnom poretku. Ali fiziaru je izgledalo da su op

skurne i dosadne.
Niko tada nije znao da je jo 1964. godine Lorenc gledao to isto kao m e
taforu za duboka pitanja o klimi. Lorencovo glavno pitanje o klimi bilo je to
liko duboko da se niko, do tada, nije setio da ga postavi. Ono glasi: Postoji li
klima? Drugim reima, imaju li vremenske prilike na planeti Zemlji ikakvu svo
ju dugoronu prosenu vrednost? Veina meteorologa je smatrala tada, a sma
tra i danas, da se taan odgovor na to pitanje podrazumeva sam po sebi. Sva
ko merljivo ponaanje, pa ma kakve bile njegove fluktuacije, mora imati neki
svoj proek, zar ne? Ali, kad malo razmislite, to i nije ba tako jasno. Kao to
je Lorenc ukazao, prosene vremenske prilike u poslednjih 12.000 godina bitno
se razlikuju od onih koje su vladale tokom ranijih 12.000 godina kad je bilo
ledeno doba i kad je glavnina Sevem e Amerike bila prekrivena ledom! Da li
se to dogodila smena jedne klime drugom, iz nekih fizikih razloga? Ili Zemlja
ima jednu mnogo dugoroniju, stvarnu klimu, u kojoj su to samo kratkotrajni
usponi i padovi? Da li je, ak, mogue da sistem kao to su atmosferske prili
ke naprosto nema nijednu prosenu taku ka kojoj bi konvergirao?
Lorenc je postavio jo jedno pitanje o klimi. Pretpostavimo da neko zaista
napie kompletan skup jednaina koje upravljaju vremenskim prilikama na Ze
mlji. Drugim recima, pretpostavite da ste dobili kodove samog Boga. Da li bi
ste onda mogli pomou tih jednaina izraunati prosene (statistiki prosene)
vrednosti temperature, na primer, ili koliine padavina? Kad bi jednaine bile
linearne, odgovor bi bio lak: da, mogli biste. Ali, one su nelinearne. Poto nam
Gospod Bog nije stavio na raspolaganje konkretne jednaine kojima se on slu
i, Lorenc se morao zadovoljiti ispitivanjem jedne kvadratine diferentne.
Kao i biolog M ej, meteorolog Lorenc je prvo pogledao ta e biti ako se
ta jednaina, s parametrom r u njoj postavljenim na neku odreenu vrednost,
podvrgne opisanom procesu iteracije, ponavljanja. Kad je parametru r pridavao
neke male vrednosti, video je da jednaina uskoro stie do stabilne, fiksne ta
ke, na kojoj ostaje. To znai da je sistem zaista proizveo jednu klim u u naj-
trivijalnijem moguem znaenju - vremenske prilike se nisu menjale nikad, ni
malo. N apredovanjem ka nekim viim vrednostima parametra r, video je da se
otvaraju mogunosti oscilovanja izmeu dve take: tu se moe lako izraunati
proek (na sredini izmeu te dve take) i kazati da sistem konvergira, to jest
tei k a toj jednostavnoj prosenoj vrednosti. Ali, ako r produi svoje nadira
nje ka jo veim vrednostim a, u jednom trenutku nastane haos. To se deava-
188 Dejms Glajk

10 pred Lorencovim oima. Poto je razmiljao o klim i, pitao se ne samo da

11 e povratno-sprena petlja proizvesti neko periodino kretanje (ponavljanje)
vremenskih prilika nego i koji emo proek moi da zabeleimo za njih. Uvi-
deo je da e i taj proek biti nestabilan; postojae, naim e, jake fluktuacije ne
samo vremenskih prilika, nego i proeka vremenskih prilika. Deavalo se da
se samo m inim alnim , takorei m ikropoveanjem r, proek izmeni dramatino.
D akle, po analogiji, moglo se zakljuiti da se klim a na Zemlji nikada nee po
uzdano ustaliti, da nikada nee nai dugoronu ravnoteu.
Kao struni rad iz matem atike, Lorencov rad bio bi ocenjen kao promaaj
- jer on nije, u aksiomatskom smislu, izveo nikakav novi dokaz niega. Kao
struni lanak iz fizike, dobio bi lou ocenu, jer stvarno nije opravdano izvla
iti generalne zakljuke o klimi neke planete na osnovu samo jedne proste jed-
naine. A li, Lorenc je znao ta govori. Autor smatra da ova slinost nije pu
ka sluajnost, nego da ta diferentna jednaina uspeva da odrazi znatan deo m a
tem atike, ako ne i fizike, koja upravlja tranzicijam a iz jednog u drugi reim
toka; tavie, i celokupnim fenomenom nestabilnosti. Ni posle dvadeset godi
na nikome nije bilo jasno na ta se, na kakvu se to intuiciju Lorenc oslonio
kad je jurnuo u tako ogromnu, hrabru tvrdnju. Taj rad objavio je u vedskom
m eteorolokom asopisu Telus. (Da, Telusl - uzviknuo je kasnije jedan fizi
ar gorko. Niko ne ita T elus\) Lorenc je napredovao ka sve dubljem spo
znavanju udnovate prirode haotinih sistema - dubljem nego to se jezikom
meteorologije moglo iskazati.
Nastavljajui da istrauje promenljive maske dinamikih sistema, Lorenc je
otkrio da sistemi samo malice komplikovaniji od kvadratine mape mogu da
proizvedu druge vrste neoekivanih obrazaca. U nekom odreenom sistemu mo
da se skriva ne samo jedno stabilno reenje, nego vie njih. M ogue je, da
kle, da posmatra vidi jedno isto, nepromenjeno stabilno ponaanje tokom vrlo
dugog vremena, a da je zapravo za taj isti sistem podjednako prirodno i neko
sasvim drugo stabilno ponaanje. Za takav sistem kae se da je neprelazan (in-
tranzitivan). Moe ostati u jednoj ravnotenoj taki (u jednom ekvilibrijum u), a
moe ostati i u drugoj ravnotenoj taki, ali ne u obe. Samo silovit 'udarac no
gom koji doe odnekud spolja moe prinuditi neprelazni sistem da ipak pree
u ono svoje drugo stabilno stanje. Banalan primer ovoga jeste zidni asovnik s
klatnom i oprugom za navijanje. Poto se sat navije, iz napete opruge pritie
energija koja, preko mehanizma s pokretnom kotvicom, dolazi do klatna. K lat
no postojano gubi energiju, zbog trenja sa svojom okolinom , ali, od opruge i
Haos 189

dobija energiju, pa zato ostaje u jednom postojanom stanju koje je svima na

ma jasno. Klaenje se nastavlja, regularno. M oda e neko od ukuana da bup-
ne o taj asovnik i klatno e u tom trenu malo zabrzati ili usporiti, ali brzo e
se vratiti svom spokojnom ujednaenom klaenju. Ali isti taj asovnik ima i
drugo ravnoteno stanje, a to je ono kad klatno visi pravo nadole i ne mie se
uopte. Takoe neprelazni sistem - moda s nekoliko jasno razaznatljivih regi-
ona sasvim razliitog ponaanja - mogla bi da bude klim a na Zemlji.
K lim atolozi koji se slue globalnim raunarskim m odelima da bi izradili
sim ulacije dugoronog ponaanja Zemljine atmosfere i Zem ljinih okeana, zna
li su, ve nekoliko godina pre toga, da njihovi modeli doputaju postojanje ba
rem jedne dramatino razliite ravnotee. Nikada u itavoj geolokoj prolosti
Zem lje nije se ta alternativna klim a uspostavila, ali, mogla bi se uspostaviti, i
m ogla bi trajati kao jednako vredno reenje za onaj sistem jednaina koji stvar
no upravlja vremenskim prilikam a na ovoj planeti. Ona im a svoje ime: neki
klim atolozi je zovu bela Z em lja. To je klima pri kojoj su svi kontinenti pre
kriveni snegom a sve vode zamrznute, dakle i svi okeani su led. Ovakva pla
neta Zem lja, zaleena, odbijala bi od sebe (refleksijom) sedamdeset procenata
dolazeeg sunanog zraenja, pa bi zato i ostajala izuzetno hladna. Najnii sloj
atm osfere, troposfera, bio bi mnogo tanji. Preko zaleenog sveta duvale bi olu
je, ali znatno manje nego ove koje mi gledamo. Sveukupno, ta klim a bila bi
manje povoljna za ovaj, nam a poznati oblik ivota. Kompjuterski modeli im a
ju tako jaku sklonost da padnu u tu belo-zem aljsku ravnoteu, da se klim a
tolozi pitaju zato se to nikad nije dogodilo. M oda je presudio puki sluaj.
D a bi se klim a nae planete gurnula u to novo ravnoteno stanje, bilo bi
potrebno da je neto ogromnom snagom utne spolja. Ali Lorenc je opisao
jo jednu plauzibilnu vrstu ponaanja, koja se zove m altene-neprelaznost
(engl, alm ost-intransitivity). M altene neprelazni sistem ispoljava samo jednu vr
stu prosenog ponaanja veom a dugo, fluktuirajui unutar izvesnih granica. O n
da, bez ikakvog razloga, sistem uini svoj pomak - pree u drugu vrstu pona
anja, opet s fluktuacijam a ali oko sasvim drukijeg proeka. Ljudi koji kon-
struiu raunarske modele klim e znaju za ovo Lorencovo otkrie, ali svim si
lama nastoje da izbegnu maltene-intranzitivnost: i suvie je nepredvidljiva. Ti
ljudi imaju razumljivu sklonost da favorizuju one modele koji e se vraati
uvek u ovu ravnoteu koju na stvarnoj planeti Zemlji svakodnevno gledamo i
merimo. A li, onda, kad treba objasniti veoma krupne promene klime koje su
se u davnoj prolosti deavale, ti ljudi ponu da trae spoljanje faktore - na
190 Dejms Glajk

prim er, prom ene u Zemljinoj orbiti oko Sunca. A nije potrebno mnogo mate
da klim atolog shvati da bi ba maltene-intranzitivnost m ogla biti objanjenje za
ledena doba koja su nastajala i prestajala u Zemljinoj prolosti u tajanstvenim ,
nepravilnim intervalim a. Ako je tako, nije morao postojati nikakav fiziki uzrok
za ledena doba. O na su mogla nastati naprosto kao uzgredni proizvod haosa.

Kao to se kolekcionar pitolja, u ovoj eri automatskog vatrenog oruja,

nostalgino prisea kolta 45, tako i moderni naunik s nostalgijom pomilja na
runi kalkulator HP-65. lako je bio nadmoan samo nekoliko godina, izmenio
je radne navike mnogih naunika zauvek. Fajgenbaumu je posluio kao most
izmeu rada u stilu olovka-i-hartija, i raunarskog stila rada koji jo nije bio
pronaen.
Miel Fajgenbaum nije nita znao o Lorencu, ali u leto 1975, na jednom
okupljanju u Aspenu u Koloradu, uo je kako Stiv Smejli govori o nekim m a
tematikim odlikama te iste kvadratine diferentne jednaine. inilo se da
Smejli misli da postoje neka interesantna, jo otvorena pitanja o tanom me-
stu na kom e se mapiranje pretvara iz periodinog u haotino. Kao i uvek,
Smejli je imao otar instinkt za iznalaenje onih pitanja koja vredi istraivati.
Fajgenbaum je odluio da jo jednom baci pogled na tu stranu, i da se pri to
me poslui pom enutim runim HP-65 i kombinacijom analitike algebre i nu
merikog istraivanja. Cilj: sagledati granicu izmeu reda i haosa.
Ve je znao da je ta granica - ali, samo u nekom metaforinom smislu re
i - slina tajanstvenoj granici izmeu glatkog toka i turbulencije u tenosti.
Robert Mej je na istu tu granicu ukazivao populacionim biolozima koji ranije
nisu primeivali da u promenama broja ivotinja u nekom stanitu mogu posto
jati ikakvi ciklusi osim pravilnih. Na putu koji vodi do haosa, u graninom re-
gionu primeeni su pravi slapovi sainjeni od udvajanja perioda, od ravanja,
dakle, dva u etiri, a etiri u osam perioda, i tako dalje. Ova ravanja daju fa
scinantan obrazac. Na svakoj takvoj taki, jedna mala, neznatna promena u plod
nosti. recimo, nekih moljaca, bacie njihovu celokupnu populaciju iz etvorogo-
dinjeg u osmogodinji ciklus. Fajgenbaum je odluio da zapone tako to e
ustanoviti na kojim tanim vrednostima parametara dolazi do ovih rascepa.
Na kraju je upravo zbog sporosti HP-65 doao do reenja, u avgustu te
godine. Za svako pojedinio izraunavanje trebalo mu je suvie vremena - i
tav minut, dva. Tek tada bi ustanovio tanu vrednost parametra za jedno ra-
vanje. Sto dalje je odlazio ka desnoj strani, sve vie vrem ena je gubio na to.
Haos 191

D a je imao pri ruci brz kom pjuter, i mogunost da iz maine izlaze gotovi, is-
printani rezultati. Fajgenbaum moda ne bi primetio nikakav obrazac. Ali, on
je morao zapisivati sve operacije runo, a onda ekati da HP-65 uradi svoj deo
posla. Dok je ekao i dosaivao se, nagaao je gde bi sledei rezultat mogao
da padne.
O nda je u jednom trenu sagledao da nema potrebe da nagaa. U sistemu
je postojala jo jedna skrivena pravilnost: geom etrijska konvergencija brojeva,
slina onome to vidimo kad se dva niza bandera sa icama pruaju ispred nas,
levo i desno od nekog drum a, u daljinu, pa nam se ini da se stalno primiu.
To, dabom e, ue deca na asovim a crtanja, je r to je najobinija perspektiva.
Ako tano nacrtate prvu banderu, i drugu (sa iste strane druma; dakle, prve
dve lanice u nizu), posle e vam biti lako da ib nacrtate sve, jer e svaka
sledea biti u istoj proporciji manja: na primer, odnos tree prema drugoj bi
e kao odnos druge prema prvoj. Slino tome, udvajanja (ravanja) perioda do
gaala su se ne samo sve ee, nego je u tom procesu postojalo jedno kon
stantno ubrzanje.
A zato bi to tako bilo? U matematici je uobiajeno da pojava geom etrij
ske konvergencije nagovesti da se negde neto ponavlja i ponavlja ali s posto
janom pram enom razmere (skale). Ali u jednaini s kojom je Fajgenbaum ra
dio ne vidi se nikakva oznaka za razmere, niti je u njoj ikad iko opazio tako
neto. Fajgenbaum je izraunao koeficijent te konvergencije, najpreciznije to
je na FIP-65 mogao - s tri decim alna mesta - i dobio broj 4,669. Zapitao se
da li taj broj ita znai. Proveo je ostatak tog dana radei tano ono to bi u
toj situaciji uradio svako ko voli matematiku: pokuavao je da uklopi 4,669 s
nekom od standardnih konstanti, kao to su na primer p i, e , i tako dalje. U za
lud. Pokazalo se da 4,669 nije varijanta nijedne.
Zaudo, i Robert Mej je kasnije video istu tu geometrijsku konvergenciju;
napravio je zabeleku o tom e, i istog trenutka ju je zaboravio. Iz M ejove eko
loke perspektive, bila je to samo numerika neobinost i nita vie. U stvar
nom svetu, u stvarnim sistemima koje je on razmatrao (ivotinjske populacije,
pa ak i ekonom ski m odeli), neizbeno je prisutan um, koji mora da odne-
se sve tako precizne detalje. Ona ista neurednost prirode, koja je Meja odve
la tako daleko, sada ga je, u presudnom trenutku, zaustavila. Mej je bio uzbu
en ukupnim ponaanjem jednaine. Nije ni pomiljao da bi numeriki detalji
mogli biti vani.
192 Dejms Glajk

Ali je Fajgenbaum znao ta ima pred sobom, jer geom etrijska konvergen
cija znaila je ravnom ernu izmenu razmera, a to m ora biti vano: na tom e se
zasniva cela teorija renorm alizacije. U sistemu koji je prividno sasvim 'nepo
sluan, postojana promena razm ere znai da tu negde, unutra, ipak postoji
kvalitet koji ostaje neizmenjen, iako se sve oko njega menja. Negde ispod tur-
bulentne povrine te jednaine - ali, gde? - lealo je neto pravilno. Nije bi
lo lako smisliti ta bi mogao biti sledei korak u istraivanju.
Leta se brzo pretvaraju u jeseni, u razreenom vazduhu Los A lam osa, i
oktobar je nekako doklizio skoro do svog kraja, kad Fajgenbaumu doe ud
na misao. Znao je da su M etropolis, tajn i tajn osmotrili i neke druge je d
naine, i ustanovili da se izvesni obrasci prenose iz jedne vrste u drugu vrstu
funkcija. N jim a su se pojavljivale, nekako, iste kombinacije onih slova R i L
(to jest, pom aka udesno ili ulevo), i u istom poretku. U jednoj funkciji, poja
vljivao se sinus broja: taj zaokret znaio je da nita ne ostaje od Fajgenbau-
movog pom no isplaniranog pristupa paraboli. Znaio je da Fajgenbaum mora
poeti sve od samog poetka. Dohvatio je, zato, svoj HP-65 i krenuo da izra
unava udvajanja perioda za X t+1 = r sin pi X t. Izraunavanje s trigonom etrij
skom funkcijom bilo je jo sporiji posao... pa se Fajgenbaum zapitao moe li,
kao kod one prostije jednaine, da se poslui preicom. I gle uda, kad je
osmotrio prve rezultate, video je u njim a geometrijsku konvergenciju. Samo je
trebalo izraunati njen koeficijent. Preciznost je i sad bila ograniena na tri de
cimalna mesta. Fajgenbaum je dobio rezultat sasvim isti: 4,669!
Isti broj. Nepojamno: ova trigonom etrijska funkcija ne samo to je ispolja-
vala doslednu pravilnost, nego ak numeriki identinu pravilnost kao sasvim
druga, mnogo prostija jednaina! U matematici i u fizici nije postojala ba ni
kakva teorija koja bi objasnila zato jednaine toliko razliite oblikom i zna
enjem daju isti rezultat.
Fajgenbaum je pozvao Pola tajna. Ovaj nije bio voljan da poveruje u ovu
koincidenciju na osnovu tako male koliine dokaznog m aterijala i tako skrom
ne preciznosti. Fajgenbaum je, ipak se ne kolebajui nim alo, pozvao i svoje
roditelje u Nju Dersiju i saoptio im da je naiao na neto znaajno to e
ga, rekao je majci, uiniti slavnim. Onda se bacio na razne druge funkcije, na
sve kojih se mogao setiti a koje vode kroz sekvencu bifurkacija ka neredu. I
kod svake je dobio 4,669.
Celoga ivota se Fajgenbaum igrao brojevima. Kao tinejder, umeo je da
uzraunava logaritme koje je veina aka morala traiti u tablicama. Ali nika
Haos 193

da nije nauio da upotrebljava kompjutere vee od HP-65. U tom pogledu, bio

je isti kao i ostali fiziari i matematiari: njihova je sklonost bila da preziru
m ehanistiki nain m iljenja koji je, navodno, vezan s upotrebom raunara.
Ali Fajgenbaum u je doao trenutak i za to. Zam olio je jednog kolegu da ga
naui upotrebi programskog jezika koji se zove fortran. Do uvee je imao iz
raunat koeficijent za nekoliko funkcija, za svaku s pet decimalnih mesta,
4,66920. Te noi dohvatio je prirunik za fortran i proitao kako se postie
dupla preciznost. Sledeeg dana dokopao se ak deset decimala: 4,6692016090.
To je sada bila preciznost koja je ubedila ak i tajna.
Sam Fajgenbaum , m eutim , nije bio siguran u ta je ubedio samoga sebe.
N jegovo traganje bilo je usm ereno ka traganju za pravilnostima - to je njemu
znailo razum evanje m atem atike - ali on je na startu znao da pojedine vrste
jednaina, ba kao i pojedini fiziki sistemi, imaju sklonost da se ponaaju na
neke svoje, karakteristine naine. Uostalom, bile su to sve proste jednaine.
Fajgenbaum je sasvim dobro razumeo kvadratinu jednainu, sinusnu takoe -
njihova m atem atika bila mu je trivijalna. Ali negde u samom srcu veoma raz
liitih vrsta jednaina krilo se neto to je, pri upornom njihovom ponavljanju,
stvaralo jedan isti broj. Fajgenbaum je uvideo da se spotakao o neto: moda
samo kuriozitet. M oda novi zakon prirode.
Zam islite nekoga ko se bavi preistorijskom zoologijom. Taj drugar zaklju
i da su neke stvari tee a neke lake. Tu se dakle pojavi jedna apstraktna ko
liina kojoj je on nadenuo ime teina. eli da je nauno ispita; nikada u ivo
tu nije izmerio teinu m a ega, ali uveren je da otprilike razume ta bi teina
mogla biti. Gleda ivotinje, i vidi: postoje zmije, velike i male; postoje i me-
dvedi, veliki i mali. On nagaa da bi teina tih ivotinja mogla biti u neka
kvom odnosu s njihovom veliinom. Konstruie vagu i stupa u akciju, meri zm i
je. Zaprepaen, konstatuje da je teina svih zmija ista. Zatim, konsternacija: i
teina svih medveda je ista. Sledee otkrie, ba nepojamno za njega: medvedi
su jednako teki kao zmije. Svi imaju teinu tano 4,6692016090. Oigledno,
teina nije ono to je on mislio. M ora iznova da razmisli o pojmu teine.
Reica koja hita nizbrdo, klatna koja se njiu, elektronski oscilatori - m no
gi fiziki sistemi prolaze kroz tranziciju koja ih baca u haos, a te tranzicije
postajale su odve komplikovane za analizu. Izgledalo je da mehaniku svih tih
sistema razumemo savreno. Fiziari su za njih znali sve jednaine, bez gre
ke. Pa ipak, inilo se da je nem ogue uiniti skok od tih jednaina do razu-
m evanja globalnog, dugoronog ponaanja sistema. Na nesreu, jednaine za
194 Dejms Glajk

tenosti, pa ak i za klatna, bile su daleko vei izazov nego to je jednodi

menzionalna logistika mapa. Ali Fajgenbaumovo otkrie znailo je da one ni
su bitne. Pojavljivao se jedan novi red koji kao da nije znao ni pamtio iz ko
je jednaine je izrastao. Iz kvadratine, ili trigonometrijske, svejedno. itava
tradicija fizike bila je da, ako izolujete mehanizme, sve ostalo proistie iz to
ga , kae Fajgenbaum. to se ovde sasvim raspada. Znate ispravne jednai
ne, ali one vam naprosto ne pomau. Saberete sve m ikroskopske delie, ali ne
dobijete nita to bi bilo primenljivo na dugi rok. Jer ni delii nisu u tom pro
blemu vani. Pojavljuje se sasvim drugo znaenje rei znanje.
lako je veza izmeu numerike i fizike ovde bila veoma slaba, Fajgenba
um je imao prvi dokaz potreban za dalje reavanje kompleksnih nelinearnih
problem a. Sve dotadanje tehnike zavisile su od pojedinosti svake funkcije.
Ako je funkcija sinusna, sva izraunavanja su sinusna. Ali univerzalnost koju
je Fajgenbaum otkrio znaila je da dotadanje tehnike postaju nepotrebne. Pra
vilnost ispod sinusnih funkcija nema nikakve veze sa sinusom. A ni s parabo
lom. Zato nema? Za naunika, bila je to situacija uskraenosti: priroda je na
tren razgrnula zavese i pokazala neoekivani red, ali ne dovoljno da bi se vi-
delo ta jo postoji iza tih zavesa.

Inspiracija je naletela u obliku slike, mentalne slike dve male i jedne ve

like talasave linije. Samo to je Fajgenbaum imao, jednu blistavu, otru sliku u
svesti, ali ona je moda bila samo vrh ledenog brega, rezultat ogromne kolii
ne mentalnih procesa koji su ostali ispod povrine. Slika je prikazivala kako
se menjaju razmere (skale). Bila je to upravo ona putanja koja je njemu bila
potrebna.
Prouavao je atraktore. N jegova m apiranja stizala su do postojane ravno
tee, a to znai do jedne fiksirane take koja privlai sve druge: ma kolika da
je bila 'populacija na startu, ona e svojim kolebanjima i skakutanjima pola
ko ali sigurno da se pribliava toj taki. (Atraktoru.) Ali kad nastane prvo
udvostruenje perioda, atraktor se rascepi u dva atraktora, kao elija kad se po-
deli na dve. Te dve take su u prvi mah tako blizu, da su, praktino, zajed
no; ali onda, kako se param etar uzdie (poveava), one se sve vie razmiu.
O tplove, takorei, jedna od druge. Onda novo udvostruenje perioda, i kod gor
njeg i kod donjeg kraka istovremeno. Koliko god da im a krakova - kod svih
istovremeno. Fajgenbaumov broj omoguuje da predvidim o tano kad e sle-
dea udvostruenja nastajati. O tkrio je da moe tano predskazati i koliko e
Haos 195

razliitih atraktorskih taaka biti u svakom sledeem stupnju ovog procesa: dve.
etiri, est... To znai: mogao je tano predvideti i kolika e, konkretno, biti
populacija nekih ivotinja iz godine u godinu. Jer i brojevi za ovu geom etrij
sku konvergenciju potovali su istu postupnu promenu razmera.
Fajgenbaum je istraivao zaboravljeni srednji teren izmeu matem atike i fi
zike. N jegov rad nije bilo lako klasifikovati. N ije to bila matem atika, jer on
nije nita dokazivao. Studirao je brojeve, da, ali brojevi su m atem atiaru kao
investicionom bankaru novanice i metalni novii: nominalno jesu ono ime
se njegova profesija bavi, ali, u stvarnosti, poslovanje se zasniva na tako
ogrom nim sumama novca da investicioni bankar uopte ne moe i nee da pro
puta kroz ruke takve koliine prljavih i tekih novanica i metalnog novca.
Nema on vremena za to. M atem atiari se zapravo bave idejama. Ovo Fajgen-
baumovo bilo je u sutini fizika, i to, ma koliko udno zvualo, svojevrsna
opitalna fizika.
Predm et njegovog prouavanja bili su brojevi i funkcije, a ne mezoni i
kvarkovi. Ti brojevi i te funkcije imali su svoje trajektorije i svoje orbite. N je
mu je bilo potrebno da istrai njihovo ponaanje. Bilo mu je potrebno - ova
fraza je kasnije postala klie te nove nauke - da stvara intuiciju. Jedini nje
gov akcelerator estica, i jedina njegova maglena komora, bio je raunar. G ra
dio je postepeno ne samo svoju teoriju nego i jednu metodologiju. Normalno
je bilo da korisnik kom pjutera konstruie neki problem , uita ga, i eka da iz
maine izie reenje: jedan problem , jedno reenje. Fajgenbaumu, i kasnijim is
traivaim a haosa, bilo je potrebno vie od toga. Njima je bilo potrebno da po
stignu ono to je Lorenc postigao, da stvaraju svoje minijaturne vaseljene i on
da da gledaju kako se odvija njihova evolucija. Zatim da izmene ovu ili onu
odliku svoje vaseljene, pa da sede i gledaju kako e sad evolucija ii - ta e
biti drukije. Ti naunici prionuli su na posao naoruani, izmeu ostalog, i uve-
renjem da ponekad i samo m ajuna, mikroskopska promena neke konstante m o
e izazvati ogroman preokret u ukupnom ponaanju.
Fajgenbaum je brzo otkrio koliko su kompjuteri instalirani u Los Alamo-
su bili nepogodni za tu vrstu raunanja kojom je on hteo da se bavi. Iako
ogromno finansiran, podran novcem daleko veim nego na veini univerzite
ta, Los Alamos jedva da je imao nekoliko terminala sposobnih da prikazuju
slike i grafikone; a i tih nekoliko bili su uglavnom u Odeljenju naoruanja, ne
u Teorijskom. Fajgenbaum je eleo da uzima brojeve kao take, i da puta te
take da se dalje kreu po mapi. M orao se posluiti najprimitivnijim sredstvom
196 Dejms Glajk
Haos 197

Traenje haosa. Jednostavna jednaina ponovljena mnogo puta: Miel Fajgenbaum se

usredsredio na jednostavne funkcije, uzimajui jedan broj kao ulaz input i stvarajui
drugi kao izlaz autput. Za ivotinjske populacije funkcija moe da izraava odnos iz
meu ovogodinje populacije i populacije sledee godine.
Jedan od naina predoavanja takvih funkcija jeste izrada grafikona na kojima je ulaz
prikazan na vodoravnoj osi, a izlaz na uspravnoj. Za svaki mogui ulaz , samo je
jedan izlaz , i oni oblikuju krivu prikazanu debelom linijom.
Zatim, da prikae dugorono ponaanje sistema, Fajgenbaum je nacrtao put koji je po
eo sa nekim proizvoljnim . Budui da je svako y bilo ponovo unoeno u istu funk
ciju kao novi ulaz, mogao je da upotrebi neku vrstu ematske preice: put e se od
bijati od linije nacrtane pod uglom od 45 stepeni, linije na kojoj je j jednako .
Za ekologa je najea vrsta funkcije populacijskog rasta linearna - maltuzijanski sc
nario stalnog, neogranienog rasta za odreeni procenat svake godine (levo). Realisti
nije funkcije oblikuju luk, ponovo smanjujui populaciju kad postane previsoka. Pri
kazana je 'logistika karta, savrena parabola, odreena funkcijom y = rx (l-.r). gde
vrednost r od 0 do 4 odreuje zatvorenost parabole. Ali Fajgenbaum je otkrio da ni
je vano koju vrstu luka koristi; pojedinosti jednaine nisu bile vane. Vano je bilo
da funkcija ima grbu.
Ponaanje je, meutim, na osetljiv nain zavisilo od strmosti - stepena nelinearnosti
ili onoga to je Robert Mej nazivao 'eksplozivni rast i odumiranje. Previe plitka
funkcija znaila je izumiranje. Poveavanje strmosti stvaralo je stabilnu ravnoteu ko
ju tradicionalni ekolog oekuje; ta taka privlai sve putanje i ona je jednodimenzio
nalni atraktor.
Posle odreene take bifurkacija stvara oscilirajue populacije sa periodom dva. Za
tim sledi udvostruavanje perioda i, na kraju (desno dole), trajektorija (putanja) sa
svim odbija smirivanje.
Takve slike bile su za Fajgenbauma polazite kad je pokuavao da izgradi teoriju. Po
eo je da razmilja u pojmovima rekurzije: funkcije funkcija, i funkcije funkcija od
funkcija, i tako dalje: grafikoni sa dve grbe, pa sa etiri...
198 Dejms Glajk

koje se moe zamisliti za tako neto: iz printera se odmotavala iroka papirna

traka, m etrim a dugaka, na kojoj su take (na uglavnom praznom prostranstvu
papira) bile isprintane svaki put kao znak plus ili kao asterisk (zvezdica): da
kle, + ili *. Zvanina politika u Los Alamosu je bila da je uvek bolje imati
jedan veliki nego mnogo malih kompjutera. To se dobro uklapalo u tradiciju
jedan problem , jedno reenje. Ljudima se sugerisalo da izbegavaju upotrebu
malih kompjutera. Osim toga, kad god je bilo koje odeljenje htelo da nabavi
kom pjuter, moralo se uklopiti u stroge dravne direktive o tome, a zahtev je
morao proi kroz formalnu proceduru ocenjivanja i odobravanja. Tek kasnije,
s budetskom saglasnou Teorijskog odeljenja, Fajgenbaum je dobio mainu
za koju rekoe da je stoni kalkulator (engl. desktop calculator). Tada je mo
gao da puta jednaine da rade, a slike da se menjaju, i da intervenie dok su
ti procesi u toku; da malo pritegne ovde a popusti tamo; da se ponaa kao da
je ta m aina u njegovim rukama muziki instrument. M eutim , tampanje to
ga nije ak ni sad bilo lako dostupno. Jedini printeri sposobni da ozbiljnu gra
fiku prenesu na papir bili su u odeljenjima oznaenim natpisima strogo
poverljivo - drugim recim a, iza ograde, kako se to tamo govorilo. Fajgen
baum je morao da zove ta odeljenja telefonom, i da puta signale iz jednog
kompjutera telefonskom icom do drugog. Bio je to zapetljan aranman u ko
me se opet gubilo mnogo vremena.
Dok se ovako snalazio, razm iljao je. Koja to nova matematika moe da
proizvede viestruke promene skala, koje je tu video? Neto u tim funkcijama
mora biti rekurzivno, shvatio je on, samoreferentno, a to znai da se ponaa
nje jednog regulie ponaanjem neeg drugog to je skriveno u prvom. Tala-
sava slika koja mu je dola u trenutku inspiracije izraavala je neto o nainu
kako se jedna funkcija moe skalirati da bi se prilagodila drugoj. Prim enio je
matematiku renormalizacione teorije grupa, koja ba pomou skaliranja kolap-
sira beskonanosti u savladive koliine. U prolee 1976. Fajgenbaum je uao
u jedan model ivota intenzivniji od svega to mu se ranije deavalo. Koncen-
trisao se, povrem eno, toliko da je bio kao u transu; programirao je furiozno,
hitro beleio neto olovkom , pa opet programirao. Nije mogao pozivati C ode
ljenje u pom o, jer bi to znailo prekid telefonske feze s jaim kompjuterom
dok traje razgovor, a ponovno uspostavljanje iste veze bilo je neizvesno. Nije
mogao ni zastati da razm ilja due od pet minuta, zato to se veza automatski
iskljuivala po isteku pet minuta neinjenja niega. A li, s vremena na vreme
Haos 199

kom pjuter je i sam od sebe padao, a Fajgenbauma ostavljao da drhti od adre

nalina. Dva meseca je Fajgenbaum radio bez pauze. Radio je po 22 sata dnev
no. N jegovo spavanje sastojalo se od dva sata nekog zujeeg stanja u glavi, iz
koga bi se probudio imajui sve misli jo isto onako rasporeene u svesti k a
ko ih je ostavio. Hranio se jedino kafom. (ak i kad je zdrav i smiren. Faj
genbaum se hrani samo najcrvenijim moguim mesom , kafom, i crvenim vi
nom. Njegovi prijatelji nagaaju da vitamine dobija iz cigareta.)
Na kraju je uao lekar i stavio taku na sve to. Prepisao je reim leenja
koji se sastojao od malih koliina valijuma i prinudnog godinjeg odmora. Ali
do tada je Fajgenbaum ve stvorio jednu univerzalnu teoriju.

U niverzalnost je inila razliku izmeu lepog i korisnog. M atem atiari, po

sle izvesne take, ne mare mnogo da li e nekome dati tehniku za neko izra
unavanje. Fiziarima su, posle izvesne take, potrebni brojevi. Univerzalnost
je ponudila nadu da bi fiziari, reavajui lak problem , mogli ujedno reiti i
neki mnogo tei. Odgovori bi bili isti. Osim toga, stavljajui svoju teoriju u
okvire renorm alizacione grupe, Fajgenbaum ju je u sutini obukao u takav ko
stim da je ona fiziarim a morala izgledati prepoznatljivo, maltene kao stan
dardna alatka za raunanje.
Ali ono zbog ega je univerzalnost postala upotrebljiva, ujedno je uinilo
da fiziarim a bude teko da poveruju u nju. Univerzalnost znai da e se raz
liiti sistemi ponaati identino. Naravno, Fajgenbaum je studirao samo jedno
stavne numerike funkcije. A li, verovao je da njegova teorija izraava jedan
prirodni zakon o sistemima koji su na samoj taki tranzicije iz sreenog u tur
bulentno ponaanje. Svako je znao da turbulencija znai kontinualni spektar
najrazliitijih frekvencija, i svako se pitao otkud one tu; odakle dooe? N a
jednom se moglo gledati kako one, u sekvenci, dolaze. Fizika implikacija ovo
ga bila je, da e se u stvarnom svetu sistemi ponaati na isti, prepoznatljivi
nain, i da e, tavie, taj nain biti merljivo isti. Fajgenbaumova univerzalnost
nije bila samo kvalitativna, bila je i kvantitativna; ne samo strukturna, nego i
metrika. O na je obuhvatala ne samo obrasce, nego i precizne brojeve. A fi
ziarim a je bilo malice teko da u tako neto poveruju.
G odinam a kasnije, kad je ve stekao slavu, Fajgenbaum je u jednoj fioci,
koja mu je bila zgodno pri ruci, uporno uvao negativne odgovore koji su mu
u tim ranim danima stigli potom; pisma s odbijanjem. A slavu je stekao svo-
200 D lejm s Glajk

jim radom u Los Alam osu. Dobio je brojne nagrade i priznanja, pohvale, i
mnogo prestia i novca. Ali ni tad ga nije prestalo boleti to su urednici vr
hunskih akadem skih asopisa pune dve godine odbijali da objave njegove los-
alamoske radove koje im je poslao. Kad se kae da neko nauno otkrie m o
e biti tako veliko i originalno da upravo zbog toga niko nee da ga tampa,
to moe zvuati kao neuverljiva legenda, pre nego stvarnost. Ali istina je. Kroz
modernu nauku protiu ogromne koliine inform acija, a svaki struni lanak
koji stigne nekom uglednom asopisu mora pred komisiju ocenjivaa koji su i
sami doktori nauka iz te iste oblasti, i koji bi morali nepristrasno da urade svoj
posao. Tu ne bi smelo biti prostora za subjektivne ukuse i naklonosti. Jedan
urednik koji je odbio Fajgenbaumov lanak priznao je, posle nekoliko godina,
da je odbio kapitalno vaan doprinos nauci, prekretniko delo; ali je nastavio
da se brani tvrdnjom da taj lanak nije odgovarao njegovoj publici , strunja
cima za primenjenu matematiku. Samo, i neobjavljeni Fajgenbaumovi radovi
kruili su i dodavali se od ruke do ruke u nekim krugovim a m atem atiara i fi
ziara, i postali supervrele vesti. Jezgro njegove teorije razglasilo se na sve
strane, na onaj alternativni nain, kako danas veina naunih radova kree u
ivot: tako to je on drao predavanja i delio kolegam a pretprim erke, dakle
jo neobjavljeni tekst. Opisivao je na konferencijama svoje dostignue, a ljudi
su mu prilazili i traili fotokopiju... i tako su u ivot kretale desetine fotoko
pija. Zatim stotine.

M oderna privreda oslanja se u velikoj meri na dobru teoriju trita. Pret

postavka je da znanje slobodno protie s mesta na mesto. Trebalo bi da dono
sioci vanih odluka imaju pristup do manje-vie iste mase inform acija. N arav
no, tu i tamo e uvek biti depova neznanja, ili depova znanja koje je do
stupno samo nekoj 'unutranjoj, uoj grupi, ali, generalno gledano, na jednoj
planeti gde je znanje javno, ekonom isti pretpostavljaju da je svuda dostupno.
Istoriari nauke esto se oslanjaju na svoju 'teoriju trita za koju, nekako,
smatraju da se sama po sebi podrazumeva. Naime: ako je jedno otkrie ui
njeno, ako je jedna ideja iskazana, onda je time stvar reena, to su od tog mo
m enta stvari u zajednikom vlasnitvu celog naunog sveta. Svako novo otkri
e, svaki novi uvid, grade se na prethodnim otkriim a, na dotadanjim uvidi
ma. Nauka se uzdie kao zgrada, ciglu po ciglu. Intelektualne hronike mogu
biti praktino linearne.
Haos 201

Takav pogled na nauku najbolje uspeva kad neka dobro definisana disci
plina eka razreenje dobro definisanog problema. Na prim er, niko nije pogre
no shvatio otkrie molekularne strukture DNK. A li, istorija ideja nije uvek ta
ko uredna. Nauka o nelinearnosti poela je nicati istovremeno u raznim , ud
nim kutovim a nekoliko raznih drugih nauka i disciplina, a protok ideja o to
me nije bio u skladu s ve opisanom standardnom logikom istoriara nauke.
Haos je entitet sam po sebi, ali pria o izranjanju svesti o tome puna je zaka
njenja. M noge delie slagalice videli su, mnogo ranije, Poenkare, M aksvel, ak
i Ajntajn - ali su ti delii onda zaboravljeni. M noge nove delie slagalice vi
deo je i razum eo samo poneki unutra a ne i ira nauna javnost. Neko m a
tematiko otkrie shvatili su matem atiari, a neko fiziko fiziari, neko m ete
oroloko otkrie nije shvatio niko. Nain rasprostiranja otkria postao je je d
nako vaan kao i otkrivanje samo.
Svaki naunik imao je neko svoje privatno sazvee intelektualnih rodite
lja. Svaki je imao neku svoju sliku o predelu ideja, i svaka takva slika bila je
na neki nain ograniena. Znanje - nesavreno. N aunici su bili puni predra
suda, koje su svakome nam etali vladajui obiaji u njegovoj disciplini (a i slu
ajne staze njegovog obrazovanja). Svet nauke ume da bude iznenaujue ko
naan. N ije neki komitet naunika pogurao istoriju u novom pravcu - uinilo
je to pet-est ratrkanih pojedinaca, svaki jurei za nekim svojim individualnim
percepcijam a i ciljevima.
Naknadno se poeo oblikovati konsenzus o tome koje inovacije i koji do
prinosi bejahu od najveeg znaaja. Ali, u tom konsenzusu skrivena je izvesna
doza revizionizm a. U aru otkrivanja, naroito na kraju sedamdesetih godina,
ni dvojica matem atiara, ni dvojica fiziara nisu razumeli haos na sasvim isti
nain. N aunik naviknut na klasine sisteme bez frikcije i disipacije postavio
bi sebe u tradiciju koju su zapoeli Rusi kao A. N. Kolmogorov i V. I. A r
nold. M atem atiar naviknut na klasine dinamike sisteme sagledao bi tradici
ju od Poenkarea, preko Birkofa i Levinsona, do Smejlija. Kasnije, u sazveu
nekog matem atiara mogli su se nai Smejli, G ukenhajmer i Ruele. Ili, skup
pretea sklon izraunavanjim a, u nekoj vezi s Los Alamosom - Ulam , M etro
polis, tajn. Neki teorijski fiziar mogao bi rei da su osnivai nauke o hao-
su Ruele, Lorenc, Resler i Jork. Biolog bi, meutim, pomislio na Sm ejlija, Gu-
kenhajm era, M eja i Jorka. Nebrojeno mnogo kombinacija je tu moguno. N a
unik koji radi s m aterijalim a - geolog ili seizmolog - rekao bi da je uspeh
202 D ejms Glajk

postignut pod direktnim uticajem M andelbrota; a teorijski fiziar jedva da bi

priznao da je ikada uo to ime.
Fajgenbaum ova uloga navela bi ih da se zavade. Docnije, kad je bio na
vrhuncu svog statusa napola slavne linosti, neki fiziari su ulagali veliki trud
da neprestano citiraju neke druge ljude koji su radili na istom problemu koju
godinu kasnije ili ranije. Neki su ga optuivali da se suvie usko usmerio na
mali deo irokog spektra haotinih ponaanja. M a, precenjena je ta fajgenba-
um ologija, m ogao je rei neki fiziar; da, znate, lepi su to bili radovi, ti nje
govi, neosporno, ali ni priblino onako uticajni, znate, kao Jorkov rad. G odi
ne 1984. pozvae Fajgenbaum a da se obrati N obelovom simpozijumu u ved
skoj, i tu se sukobi zaotrie. Naim e, za govornicu je doao i Benoa M andel
brot i odrao zloban, zlurado ustremljen govor, koji su sluaoci kasnije opisa
li kao predavanje protiv Fajgenbaum a . M andelbrot je nekako iskopao dvade
set godina star struni rad jednog finskog matem atiara po imenu M irberg, o
udvostruavanju perioda, i na osnovu toga je stalno pominjao Fajgenbaumove
sekvence kao M irbergove sekvence .
Ali Fajgenbaum je bio taj koji je otkrio univerzalnost i stvorio teoriju ko
jom ju je objasnio. To je bio uporini stub oko koga se cela ta nova nauka
okretala. Poto godinam a nije mogao da objavi tako zapanjujui i kontraintui-
tivan rezultat, propovedao je usmeno - serijom predavanja na konferenciji u
Nju H empiru avgusta 1976, na internacionalnom susretu matem atiara u Los
Alam osu u septembru iste godine, zatim u novembru opet serijom predavanja
na Univerzitetu Braun. N jegovo otkrie i njegova teorija doekivani su s izne
naenjem, nevericom i uzbuenjem. to vie je neki naunik razmiljao o ne
linearnosti, sve vie ga je zahvatala snaga Fajgenbaumove univerzalnosti. Je
dan je to izrazio jednostavno: Velika je srea bila, a i veliki ok, otkriti da
u nelinearnim sistemima postoje strukture koje su, ako ih gleda na pravi na
in, uvek jednake. Neki fiziari su odmah grabili ne samo ideje nego i teh
nike. Poeli su da se igraju tim m apam a - samo igraju - ali od te igre ih je
hvatala jeza. Svako je mogao, uz pomo svog kalkulatora, da oseti isto izne
naenje i istu satisfakciju to su Fajgenbaum a gonili u ona dva meseca veli
kog proboja u Los Alamosu. Predrag Cvitanovi, estini fiziar, uo je Faj-
genbaumovo predavanje na Institutu za napredne studije u Prinstonu, pa je pri
skoio Fajgenbaumu u pomo: pomogao mu je da svoju teoriju pojednostavi a
univerzalnost proiri. M eutim, dok je to radio, Cvitanovi je pred kolegam a
Haos 203

glum io da mu je to tek dokolica, neto tek da mu proe vrem e; nije skupio

hrabrost da prizna kako se ozbiljno bavi neim takvim.
I meu matem atiarim a je preovladavao rezervisan stav, dobrim delom
zbog toga to Fajgenbaum nije davao rigorozne dokaze. Zapravo su se tek
1979. pojavili prvi dokazi u onom smislu kako to m atem atiari zahtevaju; dao
ih je Oskar E. Lanford Trei. Fajgenbaum se esto prisea ta se desilo kad
je svoju teoriju prezentovao uglednom skupu u Los Alam osu septem bra 1976.
Tek to je poeo da opisuje svoj rad, ustao je em inentni m atem atiar Mark
Kac i pitao: Gospodine, da li vi nameravate da nam nudite brojane vredno
sti neega, ili dokaz?
Vie od prvog, a manje od drugog, odgovorio je Fajgenbaum.
Da li ita to bi ijedan razuman ovek mogao nazvati dokazom ?
Fajgenbaum je odgovorio da e o tome morati da prosude sluaoci sami.
Kad je zavrio predavanje, pitao je Kaca da li je sad zadovoljan. Kac je od
govorio: D a, ovo je zaista bio dokaz dovoljno dobar za razumnog oveka. I
nastavio, ironino naglaavajui glas r u pretposlednjoj rei: detalje m oe
mo prepustiti da ih rese r-r-rigorozni matem atiari.
Jedan pokret je poeo da se iri, bitno podstaknut otkriem univerzalnosti.
U leto godine 1977. dvojica fiziara, Dozef Ford i ulio Kasati, organizova-
li su prvu konferenciju o nauci koja se zove haos ili haosologija. K onferenci
ja je odrana u Italiji, u jednoj gracioznoj vili u gradiu Komo koji se nalazi
na junom kraju istoimenog jezera. Jezero Komo, zapanjujue plavo, prihvata
u sebe vodu koja nastaje topljenjem snegova na Italijanskim Alpima. Dolo je
sto ljudi. V einom su to bili fiziari, ali bilo je i zainteresovanih pojedinaca iz
drugih nauka. M i je video univerzalnost, naao kako se ona skalira, i razra
dio jedan intuitivno privlaan nain zalaenja u haos , kae Ford. Tek tada
smo dobili jasan model, svakome razumljiv.
Bio je to jedan od onih sluajeva kad za neku stvar naprosto doe vre
me , nastavlja Ford. U raznim disciplinama, od astronom ije do zoologije, lju
di su radili to isto, ali je svako objavljivao u svom uskom asopisu, ostajui
u svojoj struci, naprosto bez ikakve svesti da se jo neko time bavi. Svako je
mislio da je sm, i svako je u svojoj naunoj sredini smatran za pomalo eks
centrinog. Istroili su jednostavna pitanja koja su se m ogla postaviti, pa su se
poeli brinuti oko nekih malo zamrenijih fenomena. Bili su do suza zahvalni
kad im je ukazano da se mnogi drugi takoe ve bave haosom.
204 Dejms Glajk

Kasnije je Fajgenbaum stanovao takorei u praznom prostoru: u jednoj so

bi krevet, u drugoj sobi kompjuter, a u treoj tri crne elektronske kule pom o
u kojih je mogao putati muziku, svoju solidnu germansku kolekciju ploa.
N jegov jedini opit u opremanju stana, kupovina skupog merm ernog kafe-stoi-
a dok je bio u Italiji, zavrio se neuspehom: primio je paket mermernih kr
hotina. Zidovi - obloeni hrpama knjiga i papira. Govorio je brzo, zabacujui
dugaku grivu kose, sada vie sede nego smee. Neto dramatino desilo se
u dvadesetim godinama , kae Fajgenbaum. Fiziari su tek tako. bez ikakvog
dobrog razloga, naleteli na sutinski taan opis sveta oko njih - jer, teorija
kvantne m ehanike je u nekom smislu sutinski tana. Ona vam kae kako mo
ete od zem lje, od blata, napraviti kompjuter. Tako smo mi nauili da mani-
puliemo naom vaseljenom. Tako se prave hem ikalije, i plastika, i ta ve ne.
S tom teorijom , ovek zna kako da rauna. Izuzetno dobra teorija - osim to,
na nekom nivou, nije razumna.
Neki deo slike nedostaje. Ako se zapitate ta te kvantne jednaine stvar
no znae i kakav je, po toj teoriji, opis sveta, vidite da je to opis koji se ne
slae s vaom intuicijom o svetu. Kvantna teorija vam ne doputa da mislite
ovako: evo estice, ona ima putanju, ona se kree jednom putanjom. Ne. Nije
vam dozvoljeno da to vizuelizujete na taj nain. A tek ako ponete postavljati
finija pitanja - kako ovaj svet izgleda po toj teoriji? - odmaknete se, na kraju,
od vaeg normalnog naina doaravanja izgleda stvari tako mnogo da uletite u
svakojake konflikte. Dobro, moda svet zaista jeste takav. Ali, ne znate, zapra
vo, da ne postoji neki drugi nain da se sve te informacije uklope, nain koji
ne bi zahtevao tako radikalno odstupanje od intuitivnog pogleda na stvari.
U fizici postoji bazina pretpostavka da svet treba otkrivati na sledei na
in: jedan po jedan sastojak izolovati sve dok na kraju ne shvatite i one sa
stojke koji su po vaem uverenju zaista fundamentalni, temeljni. Od tog tre
nutka pretpostavljate da je sve ono to preostaje, to jo ne shvatate, nebitno;
da su samo jo detalji nerazjanjeni. Nae polazno uverenje je da postoji m a
li broj principa koje moemo razabrati tako to stvari sagledavamo u njihovom
istom stanju - to je istinski pojam analize - i onda nekako te iste m alobroj
ne principe iskom binujete na malo komplikovaniji nain kad elite da reava-
te prljavije probleme. Ako moete.
Na kraju, da biste razum eli, morate 'prebaciti m enja na neke sasvim
druge zupanike. Morate sasvim iznova sklopiti, od delia, vau koncepciju o
tom e kako se zaista deavaju znaajne stvari. Mogli ste pokuati da simulira-
Haos 205

te jedan fluidni sistem pomou modela na kompjuteru. To sada poinje da bi

va moguno. Ali, bilo bi to traenje truda, jer ono to se zaista deava nema
nikakve veze s fluidom , niti s tom konkretnom jednainom . Nego je to samo
generalni opis onoga to se deava u mnogim , veoma raznovrsnim sistemima
kad stvari deluju same na sebe ponovo i ponovo. Potreban je drugaiji nain
razm iljanja o tom problemu.
Kad pogledate ovu sobu - vidite onaj kr tam o, osobu koja sedi ovde, a
vrata onam o na zidu - od vas se oekuje da uzmete elem entarne principe ma
terije i da onda zapiete talasne funkcije pomou kojih se taj kr, ta osoba i
ta vrata mogu opisati. Ali, to je neizvodljivo: to se ne moe uraditi. M oda bi
Bog to mogao, ali, ne postoji nikakva analitika misao za razumevanje jednog
takvog problema.
Vie nije samo akademsko pitanje ako vi pitate ta e se dogoditi s jed
nim oblakom. Ljudi to veoma esto ele da znaju - to znai da je na raspo
laganju i novac za to. Taj problem je i te kako u domenu fizike; osim toga, on
je i te kako tog istog kalibra. Gledate neto komplikovano, a sadanji nain re-
avanja toga jeste: pokuati sagledati to vei broj taaka, da biste znali gde je
oblak, gde je topao vazduh, koja mu je brzina i tako dalje. Onda to unete u
najveu mainu koju moete sebi priutiti, pa pokuate da dobijete neku proce-
nu ta e oblak sledee da uradi. Ali to vam ne bude mnogo realistino.
Fajgenbaum gnjei opuak cigarete, pali sledeu. M ora se tragati za dru
gaijim nainima da se to radi. Moraju se potraiti strukture skaliranja - pogle
dati u kakvom su odnosu velike crte s malim crtama. Gledate poremeaje u flu
idu, komplikovane strukture u kojim a se komplikovanost dogodila jednim upor
nim procesom. Na nekom nivou, detalji ne mare koliko je velikih razmera pro
ces - moe biti kao zrno graka, ili kao koarkaka lopta. Proces ne mari za to
gde se naao, i, tavie, ne mari za to koliko dugo se ve deavao. Jedine stva
ri koje mogu biti univerzalne, u izvesnom smislu, jesu stvari skaliranja.
Na neki nain, um etnost je teorija o tome kako svet izgleda ljudskim bi
ima. Veoma je oigledno da svet oko sebe ne poznajemo detaljno. Umetnici
su uspeli da shvate da ima vrlo malo onog to je, zapravo, vano, a uspeli su
i da sagledaju ta je to. Zato oni odrauju deo mog istraivakog posla ume-
sto mene. Kad gledate rane radove Van Goga, vidite da su tu milioni detalja,
uvek je ogromna koliina inform acija u njegovim slikama. Njemu je oigled
no palo na um koliko je nesvodiva koliina inform acija koje morate uneti. Ili
m oete prouavati horizonte na holandskim grafikama iz priblino 1600. godi
206 Dejms Glajk

ne, s m alim drveem i kravam a koje izgledaju vrlo realistino. Ako pogledate
izbliza, kronje drvea imaju neku vrstu lisnate granice, ali ne bi izgledale
uverljivo da su samo takve - nego moraju biti i pomalo proete ravanjim a
pojedinih grana. Nesum njivo tu postoji meuigra mekih tekstura i stvari ije
su linije neto odreenije. I ta kom binacija, nekako, daje onaj pravi utisak. Kad
gledate slikarstvo Rujsdela i Ternera, pa zapazite kako oni konstruiu kompli-
kovanu vodu, jasno vam je da to rade na iterativni nain. Naslikaju neki nivo
toga, pa preko tog nivoa doslikaju neto drugo, pa preko toga dodaju isprav
ke. Za te slikare, turbulentni fluidi uvek u sebi sadre ideju skaliranja.
Ja zaista elim da znam kako opisivati oblake. A li, kazati da tamo posto
ji deo s tolikom gustinom a do njega deo s nekom drugom gustinom, i tako
dalje - nagom ilavati velike koliine takvih inform acija, ja mislim da je to po
greno. A u svakom sluaju to nije nain kako ljudska bia sagledavaju te stva
ri, niti nain kako umetnik sagledava te stvari. Njihove su percepcije drukije.
Negde u poslu pisanja parcijalnih diferencijalnih jednaina promaen je pravi
rad na tom problem u.
Na neki nain, divno obeanje Zem lje je ovo: da na njoj ima divnih stva
ri, stvari udesnih i primamljivih; ako se bavi ovim poslom , eli da ih razu-
me. On sputa cigaretu na rub pepeljare. Dim se uzdie, prvo kao vitki stu-
bi, a zatim (naklon univerzalnosti) leluja i zaplie se i u zam rajim a plovi ka
plafonu.
 7.
EKSPER1MENTAT0R
Taj doivljaj ne lii ni na koji drugi koji bih ja umeo opisati. To je ono
najbolje to se nauniku (ili naunici) moe desiti: trenutak uvianja da ne
to to se desilo u njegovom (ili njenom) umu tano korespondira sa neim
to se u prirodi deava. Kad god vam se to desi, zapanjite se. ovek je iz
nenaen to se jedan konstrukt njegovog uma zaista realizuje tamo, van, u
najozbiljnijoj, bojoj vaseljeni. Veliki je to ok, i velika, velika radost.

Leo Kadanof
 Albert sazreva. Tim recim a su govorili o njemu, u cole Normale
Suprieure, koja se, zajedno s cole Polytechnique, nalazi na samom vrhu fran
cuske obrazovne hijerarhije. A zapravo su se pitali: nije li previe ostario?
Fiziar A lbert Libhaber se proslavio kao strunjak za niske temperature; studi
rao je kvantno ponaanje superfluidnog helijuma na temperaturama koje su sa
mo jedan dah daleko od apsolutne nule. Imao je presti; imao je bezbedno za
poslenje na tom fakultetu. Ali dola je, eto, i godina 1977, a Albert se zaneo
u neki trivijalni opit na koji je poeo traiti i svoje vreme i resurse univerzi
teta. Libhaber se i sam brinuo da bi svaki student etvrte godine koji bi se u
taj projekat umeao mogao ugroziti svoju karijeru, pa je zato kao pomonika
angaovao jednog profesionalnog inenjera.
Pet godina pre nego to su nem ake invazione trupe osvojile Pariz, Libha
ber je u tom gradu roen. Sin poljskih Jevrejina, unuk jednog rabina, preiveo
je rat na isti nain kao Benoa Mandelbrot: zavukao se u jedno francusko selo
i tamo glum io Francuza. iveo je odvojeno od roditelja zato to je njihov ak-
cenat bio opasno prepoznatljiv. N jegovi roditelji su, kao i on, uspeli da prei
ve, ali ostatak te fam ilije likvidirali su nacisti. Igrom politike sudbine, Libha-
beru je ivot spasao lokalni ef Petenove tajne policije, uagreni desniar ali,
jednovrem eno, i estoki antirasista. Posle rata, desetogodinji deak oduio se
svom spasiocu. Svedoio je, samo napola razumevajui o emu se radi, pred
kom isijom za ratne zloine, i svojim svedoenjem spasao tog oveka.
U kretanju kroz svet francuske akademske nauke, Libhaber se u svojoj pro
fesiji uzdizao, a njegovu briljantnost priznavao je svako. Kolege su ponekad m i
slile da je on pomalo lud - jevrejski mistik meu racionalistima, degolista u
jednoj akademskoj sredini gde su veinu inili komunisti. Zbijali su ale o nje
govoj teoriji istorije (zasnovanoj na pojmu veliki ovek), i o njegovom fana
tinom oduevljavanju G eteom i starim knjigama. Bio je vlasnik nekoliko sto
210 Dejms Glajk

tina originalnih, prvih izdanja naunih dela, pa i nekih koja su naunici samo
stalno objavljivali jo u sedamnaestom veku. itao ih je ne kao istorijske kuri
ozitete, nego kao izvor sveih ideja o prirodi stvarnosti, te iste stvarnosti koju
je pokuavao da sondira laserima i visokotehnolokim nam otajima za hlaenje.
Inenjer koga je angaovao, an M aurer, bio je srodan duh, Francuz koji je ra
dio samo kad mu se radilo. Libhaber je smatrao da e novi projekat moda bi
ti Maurern zabavan - galski eufemizam za neto drugo to se htelo rei, a to
je moglo da glasi: intrigantan, uzbudljiv, dubok. Njih dvojica su preduzeli 1977.
izgradnju opitalne opreme koja je trebalo da pokae poetak turbulencije.
Bilo je poznato da je Libhaber eksperimentator devetnaestovekovnog stila:
bistar um, spretne ruke, uvek skloniji ingenioznosti nego sirovoj snazi. Nije
imao sim patija prema gigantskoj tehnologiji niti prem a radu koji zahteva
ogromne koliine raunskih operacija. Njegova predstava o dobrom opitu bila
je kao m atem atiareva predstava o dobrom dokazu. Elegancija je jednako va
na kao rezultat. Ali, i pored svega toga, kolege su smatrale da je zalutao s
ovim svojim opitom o poetku turbulencije. Stvar tako m alena da se moe sta
viti u kutiju od ibica i nositi u depu - a Libhaber je tu svoju opremu pone
kad i bukvalno nosio u depu i pokazivao ljudima, kao neko ostvarenje 'k o n
ceptualne um etnosti. Govorio je da se opit zove helijum u kutijici. Srce opi
ta bilo je zapravo jo sitnije, otprilike kao semenka limuna. Taj deo opreme
bio je izrezan od nerajueg elika, sa zidovima i ivicama rezanim to je otri
je bilo mogue. U tu eliju priticao je teni helijum rashlaen na oko etiri
stepena iznad apsolutne nule, a to je prilino toplo u poreenju s Libhabero-
vim ranijim superfluidskim opitima.
Laboratorija je bila na drugom spratu zgrade te kole u Parizu, samo ne
koliko stotina metara od stare laboratorije Luja Pastera. Kao i sve dobre op-
tenam enske laboratorije za fiziku, i Libhaberova je bila u stanju konstantnog
nereda, na sve strane su leale kante farbe i kojekakvi alati, svakojaki kom a
di plastike i metala bili su rasuti po podu i po stolovima. U optem neredu,
aparat u kom e se krila Libhaberova majuna elija s fluidom bio je ostrvce
upadljivo po svojoj svrhovitosti. Ispod elije od nerajueg elika bila je plo
a od bakra visoke istoe. Iznad elije bila je ploica od safirnog kristala. M a
terijali su odabrani po svojim odlikam a u pogledu toplotne provodljivosti. B i
li su tu i majuni elektrini grejni nam otaji, kao i teflonski ventili. Teni he
lijum je doticao iz jednog rezervoara, postavljenog iznad elije; dakle, tekao je
nadole. Ali i taj rezervoar bio je m alen, kockica od centim etar i po. itav si-
Haos 211

stem bio je smeten u posudu s ekstremnim vakuum om. A cela ta posuda, opet,
plovila je u tenom azotu, radi stabilizovanja temperature.
V ibracije su uvek brinule Libhabera. Opiti, kao i nelinearni sistemi u stvar
nom svetu, uvek egzistiraju uronjeni u okolinu koja je puna svakojake buke,
puna um ova. um ometa merenje, kvari podatke. Kod osetljivih tokova - a
Libhaber se trudio da njegov helijumski tok bude maksimalno osetljiv - um
bi m ogao presudno poremetiti nelinearno kretanje, prebaciti ga iz jedne vrste
ponaanja u neku drugu, sasvim drugaiju. Ali nelinearnost moe i da stabili-
zuje jedan sistem, a ne samo da ga destabilizuje. N elinearna povratna sprega i
te kako regulie kretanje, ini ga robustnijim. Kod linearnog sistema, ometanje
koje pone - imae konstantan efekat. U prisustvu nelinearnosti, poremeaj
unet spolja hranie se povratno sam sobom i posle nekog vremena e zamre -

Helijum u kutijici. Prefinjeni eksperiment Alberta Libhabera: srce je paljivo izrae

na etvorougaona elija sa tenim helijumom. Siuni safimi bolometri mere tempe
raturu fluida. Celijica je usaena u okvir za zatitu od spoljanjeg uma i vibracija i
omoguava precizan nadzora nad zagrevanjem.
212 Dejms G lajk

ti; sistem e se automatski vratiti u svoju stabilnost. Libhaber je smatrao da se

bioloki sistemi upravo nelinearnou brane od umova. Prenoenje energije po
mou belanevina, talasno kretanje elektriciteta u srcu, nervni sistem - sve su
to pojave koje u jednom bunom svetu zadravaju svoju raznovrsnost. Libha
ber se nadao da e, slino tome, one strukture koje on pokuava da otkrije u
svom opitu biti dovoljno robustne da preive sve smetnje.
Njegov plan bio je da izazove konvekciono kretanje tenog helijuma, tako
to e malo zagrevati donju plou. Bio bi to ba onaj sistem koji je i Edvard
Lorenc opisivao; klasini sistem poznat kao Rejli-Benardova konvekcija. Lib
haber nije znao za Lorenca - jo ne. Niti je imao i najdalje nasluivanje o po
stojanju M iela Fajgenbaum a i o njegovoj teoriji. Bila je godina 1977, Fajgen
baum se ve ukrcao u ameriku 'turneju predavanja, a njegova otkria ve su
uticala na rad onih naunika koji su ih znali interpretirati. M eutim, veina fi
ziara nije prim eivala da obrasci i pravilnosti fajgenbaum ologije imaju ika
kve veze sa stvarnim sistemima. Bilo je to neto to dopire iz kompjutera. Fi
ziki sistemi su beskonano komplikovaniji. Bez dodatnih dokaza, jedino se
moglo pouzdano rei da je Fajgenbaum otkrio jednu m atem atiku analogiju ko
ja je nalik poetku turbulencije.
Libhaber je , m eutim , uo da su ameriki i francuski opiti potkopali Lan-
dauovu koncepciju o poetku turbulencije, zato to su pokazali da turbulenci
ja, kad nastupi, nastupi naglo, odjednom, kao iznenadna tranzicija, a ne kao
postupno nakupljanje neskladnih frekvencija. Znao je za opite Derija Golaba
i Harija Svinija, za njihov rotirajui cilindar i kruni tok u njemu; znao je da
su oni dem onstrirali kako je potrebna nova teorija, ali ne i uspeli da jasno vi
de prelazak u haos. Najzad, znao je da jo niko na svetu nije u laboratoriji do
bio jasnu sliku prelaska u haos, pa se nadao da e njegov helijum u kutijici
dati najjasniju.

Suavanje vidnog polja pomae nauci da prodire bre napred. Dinam iari
fluida bili su, sa stanovita svoje nauke, u pravu kad su podozrivo gledali vi-
sokoprecizne rezultate za koje su Svini i Golab tvrdili da su ih dobili iz Km
etovog toka. A matematiari su, sa stanovita svoje nauke, bili u pravu to su
nerado gledali to to Ruele radi: on je pogazio njihova pravila, izneo je am bi
cioznu fiziku teoriju maskiranu u vrste matematike iskaze. Postavio je stva
ri tako da se nije moglo jasno razgraniiti ta on samo pretpostavlja, a ta je
dokazao. Pravi matem atiar odbija da prihvati bilo ta to nije u skladu sa stan
H aos 213

dardnim ritmom: teorem a, dokaz! teorema, dokaz,! inei to, on radi ono to
njegova nauka od njega zahteva, on (svesno, ili ne) stoji na strai protiv even
tualnog pokuaja prevaranata i mistika da se ubace u nauku. Urednik asopisa
koji odbacuje nove ideje zato to su iskazane nekim nesviknutim stilom i na
inom moe kod svojih rtava stvoriti utisak kako brani teren da niko ne bi
ugrozio poloaj njegovih ve uglednih kolega; ali, i on ima legitimnu ulogu u
jednoj zajednici koja ima razloga da zazire od neoprobanog. Nauka je kon-
struisana naspram velike koliine kojetarija , rekao je sam Libhaber. Dakle,
kad su neke kolege gunale da je Libhaber postao m istik, to nije bila osobito
prijatna poalica.
Bio je eksperim entator, paljiv i disciplinovan, poznat po preciznosti u gur-
kanju i ukanju materije. Ipak, imao je oseaj za onu apstraktnu, slabo defi-
nisanu, sablasnu stvar koja se zove tok. Tok je bio oblik plus promena, kreta
nje plus forma. Kad fiziar zamilja sisteme diferencijalnih jednaina, sklon je
da za njihovo matem atiko kretanje kae da je tok. T ok je platonska ideja, za
to to zamiljate da promena u sistemima odraava neku stvarnost koja p o sto
j i nezavisno od tog trenutka. Libhaber je prigrlio platonski oseaj da skrivene
forme ispunjavaju vaseljenu. , vi znate da ispunjavaju! - govorio je on.
Videli ste lie. Kad gledate sve listove, zar vam nije upadljiva injenica da
je broj njihovih osnovnih oblika veoma ogranien? Lako moete nacrtati osnov
ni oblik lista. M oglo bi biti od neke koristi da se malo potrudite da razumete
taj oblik. I neke druge. A recim o da ste u nekom opitu gledali kako tenost
prodire u drugu tenost. Njegov radni sto bio je prekriven razasutim fotogra
fijam a takvih eksperimenata: mnogobrojni prsti tenosti u fraktalnom grana
nju. kuhinji upalite plin, i vidite da plamen ima otprilike taj oblik. To je
veoma iroko. To je neto univerzalno. M eni je svejedno da li taj oblik nala
zim u palacanju plam enova, ili u prodoru jedne tenosti u neku drugu, ili u
postupnom rastu jednog vrstog kristala; meni je bitan taj oblik sm.
Jo od osamnaestog veka slutilo se da nauci izmie evolucija oblika u
prostoru i vremenu. Kaete tok, ali to moe imati mnogo znaenja, postoje to
kovi u privredi i tokovi istorije. Neki tok moe poeti kao laminaran. onda do-
iveti bifurkacije i postati komplikovaniji, moda s oscilacijama. Onda, moda
haotian.
Univerzalnost oblika, slinost pri promeni razmera, rekurzivna mo tokova
u tokovim a - sve to je ostajalo samo malo izvan dohvata standardnog diferen-
cijalnoraunskog pristupa jednainam a pramena. Ali nije bilo lako videti taj ne-
214 * Dejms Glajk

uspeh. Nauni problem i iskazuju se onim jezikom nauke koji jeste na raspola
ganju. Dvadeseto stolee uspelo je Libhaberove intuicije o toku najbolje da is
kae poezijom , ne naunim jezikom . Pesnik Volas Stivens, na primer, iskazi
vao je oseaje o svetu, oseaje koji su bili nekoliko koraka isped znanja ras
poloivog fiziarim a. Imao je svoje tajanstvene sumnje o toku, o nainu kako
se ponavlja ali i menja:

Pegava reka
tee i vijuga, uvek druga,
kroz m noga mesta,
a stalno ista.

Stivensova poezija esto doarava vizije komeanja u atmosferi i u voda

ma. Takoe donosi veru u nevidljive forme koje prirodi daju poredak, veru

da u atm osferi
kad nikakve senke njome ne krue
svuda, ipak, znanje plovi
sam o ga ti ne vidi, drue.

Kad su Libhaber i neki drugi opitalisti tokom sedamdesetih godina poeli

da zagledaju u kretanje fluida, polazili su od stava koji je bio blizak ovoj pe-
snikovoj subverzivnoj nam eri. Nasluivali su da postoji neka veza izmeu kre
tanja i univerzalne forme. Prikupljali su podatke na jedini nain koji je njima
bio mogu, a to je bilo zapisivanje brojeva na hartiju ili uitavanje tih istih
brojeva u raunar. Zatim su nastojali da prikupljene podatke organizuju na ne
ki takav nain da bi se ukazali oblici. Nadali su se da e oblike uspeti da is
kau term inim a kretanja. Bili su ubeeni da dinamiki oblici kao to su pla
menovi, i organski oblici kao to je lie, pozajmljuju svoju formu od nekog
jo neshvaenog preplitanja sila. Ovi eksperimentatori, koji su gonili haos naj-
neum oijivije, postizali su uspehe tako to su odbijali da prihvate svaku stvar
nost koja moe da se zaustavi, da postane potpuno nepokretna. Iako se Libha
ber nije izraavao jezikom ba pesnikim , u sutini je njegova (i svih njih)
koncepcija bila podudarna s recim a pesnika Volasa Stivensa, koji je govorio o
nesolidnom nadimanju solidnih stvari:

Stvari se stvaraju, kolaju, uznose,

stvari se kreu i rastvaraju se,
Haos 215

etar u daljinama, izmena nieg,

vidna transformacija letnje noi,
srebrnaste apstrakcije fo rm i se primiu,
a onda se udaljavaju i poriu.

Libhaber je mistinu inspiraciju dobijao ne od Stivensa nego od Getea.

Dok je Fajgenbaum preturao po biblioteci Harvarda traei Geteovu Teoriju b o
ja , Libhaber je uspeo da u svoju linu biblioteku dovue originalno izdanje je d
nog jo opskurnijeg Geteovog teksta, 0 transformaciji biljaka. Gete je objavio
tu knjiicu kao svoj boni napad na fiziare koji (verovao je on) brinu samo
o statinim pojavama, a zanem aruju vitalne sile i tokove koji, zapravo, proiz
vode one oblike koje vidimo iz trenutka u trenutak. Jedan deo Geteovog du
hovnog naslea - ali, zanem arljivo mali deo, ako pitate istoriare knjievnosti
- bio je jedan pseudonauni pokret njegovih sledbenika u Nemakoj i vajcar-
skoj. Taj pokret su odravali u ivotu filozofi kao Rudolf Stajner i Teodor
venk. Libhaber se divio i toj dvojici, onoliko koliko je to jedan fiziar mo
gao.
O setljivi haos - tako je glasila venkova fraza za odnos izmeu sile i
forme. To je i naslov jedne udnovate knjiice koju je objavio 1965. godine i
koja je posle toga jo poneki put tampana. Prvo je to bila knjiga o vodi. En
gleskom izdanju predgovor je napisao, s puno pohvala, uveni prirodnjak ak
Kusto, a dodate su i pohvalne beleke iz asopisa Bilten vodosnabdevanja i
urnal Instituta za hidroinenjering. venkovo izlaganje ima samo minimalne
pretenzije da bude nauka, a matem atike u njemu nema nimalo. Ali venkovo
opaanje je nepogreivo. On je i nacrtao mnoge prirodne oblike tokova, koje
je sagledao okom umetnika. Priloio je mnotvo fotografija i preciznih nacrta,
koji podseaju na ono to crta mladi biolog kad prvi put zaviri kroz mikro
skop. I sam Gete bi se ponosio takvom kombinacijom otvorenog uma i naiv
nosti.
venkove stranice ispunjene su tokovima. Velike reke, kao M isisipi, a i
neke m ale reke, kao A rkaon u Francuskoj, meandriraju irokim zavojitim kri
vinama ka moru. U vodam a okeana krivuda Golfska struja, vijuga ka istoku i
zapadu. Jer Golfska struja je gigantska reka tople vode u hladnoj, reka koja,
po venkovim recim a, gradi sebi obale od hladne vode . Kad je tok nevidljiv,
ili kad proe i nema ga vie, moemo ipak nai neke naznake, tragove. Reke
vazduha ostavljaju trag na pustinjskom pesku, u obliku talasa. Oseka, dok uz
216 Dejms Glajk

m ie, urezuje u plau itav jedan krvotok vena. venk nije verovao u koin
cidencije, nego u univerzalne principe: i ne samo u univerzalnost kao zakon
prirode, nego, jo i vie, u neki duh prirode, zbog ega je venkova proza ne
lagodno antropom orfna: on kae da priroda ima svoj arhetipski princip koji
se sastoji u tome to tok eli da realizuje sebe, bez obzira kakav je okolni
m aterijal .
Znao je da u strujama postoje sekundarne struje. D ok tee niz krivudavo
reno korito, voda ne samo to krivuda, nego, ujedno, i krui oko uzdune ose
tog korita, dakle: prilazi obali, silazi obalom, po dnu putuje ka sredini renog
korita, zatim se opet uzdie ka povrini, i tako dalje - kao trunica koja spi
ralno putuje oko 'utipka (torusa). Trag bilo kog molekula vode bio bi spira
la provuena kroz veliko mnotvo drugih spirala. venk je imao, za takve obra
sce, im aginaciju topologa. Ova slika pojedinanih niti upletenih u spiralu ta-
na je samo u smislu stvarnog, konkretnog kretanja. esto govorimo o 'nitim a'
(mlaziima, koncima) vode; ali to nisu stvarno pojedinane niti, nego cele po
vrine, koje se prepliu prostorno i plove jedna pored druge. Video je u ta-
lasima vrtloge i kruenja, esto nizove vrtloga poredane u voz; shvatao ih je
kao 'kotrljanje jedne povrine po drugoj. Ovde se on (najvie to je filozofu
mogue) prim akao fiziarevoj koncepciji dinamike nastupajue turbulencije.
Njegovo artistiko uverenje poprimilo je univerzalnost. Vrtlozi su venku zna
ili nestabilnost, a nestabilnost je znaila da se jedan tok bori protiv neke ne
jednakosti u sebi, a nejednakost je arhetipska. Kotrljanje vrtloga, razlistava-
nje paprati, prevoji planinskih lanaca, udubljenja u ivotinjskim organim a, sve
je to, po venkovom uverenju, kretanje jednom istom stazom. Kretanje koje
nema nikakve veze ni sa jednim konkretnim m edijumom , niti s nekom kon
kretnom vrstom razlike (izmeu pojava, materijala, i tako dalje). Nejednakosti
mogu biti izmeu sporog i brzog, toplog i hladnog, zgusnutog i razreenog,
slanog i neslanog, viskoznog i slobono-tenog, kiselinskog i baznog. Na lini
jam a razgranienja izmeu njih, ivot cveta.
ivot je, inae, bio teritorija D arsija Ventvort Tompsona. Taj izuzetni pri
rodnjak zapisao je 1917: M oe biti da su svi zakoni energije, i sve odlike m a
terije, i sva hernija svih koloida, podjednako nemoni da objasne telo, kao to
su nemoni da shvate duu. A li, ja lino mislim da ipak nisu. Darsi Tomp-
son je uneo u studije ivota tano ono to je venku fatalno nedostajalo: m a
tematiku. venk je sve dokaze izvodio jedino analogijom. Celokupno njegovo
delo - prepuno duhovnosti, rascvalo, enciklopedijsko - svelo se na kraju na
Haos 217

galeriju slinosti. Glavno delo Darsija Tom psona, 0 rastu i fo r m i, ima pone
to od venkove atmosfere i poneto od Svenkovog metoda. Dananji italac
se pita do koje mere moe imati poverenja u pomno prikupljene slike kaplji
ca (koje, padajui u tenost, tonu i razgranavaju se u mnogo tananih pipaka)
postavljene naporedo sa zapanjujue slinim snim cim a ivih meduza koje plo
ve po vodi. Da li su te slinosti samo koincidencije, u koje neki intelektualac
pokuava na silu da uita neto? Ako su dve forme naoko sline, moram o li
ba verovati da su i uzronici njihovog nastanka slini?
Darsi Tompson je sigurno najvaniji od nepriznatih biologa. Nisu ga pri
mili u legitim nu nauku; ostao je izvan, mada ne daleko od rubova nauke. Dva-

Vijuganje i spiralni tokovi. Teodor venk je prikazao struje prirodnih tokova kao ni
ti sa sloenim sekundarnim kretanjima. , meutim, nisu pojedinane niti nego i
tave povrine isprepletene u prostoru...
218 Dejms Glajk

Sputanje kapljica. Darsi Ventvort Tompson prikazao je visee niti i stupce koji, spu
tajui se kroz vodu, oblikuju kapljice mastila (levai) i meduzu (desno). Izuzetno je
neobian rezultat... prikazati koliko su te kapljice osetljive... na fizike uslove. Jer, ko
ristei sve vreme isti elatin i menjajui tek gustinu fluida na treem decimalnom me-
stu, ostvarujemo niz konfiguracija od obinih viseih kapljica do istih ali u rebrastom
obrascu...

deseti vek je doneo revoluciju u biologiji, koja se zahuktala jo u Darsijevo

vreme, ali ju je on promaio sasvim. Ignorisao je herniju; pogreno je shvatio
eliju; nije ni slutio kako e se eksplozivno razviti genetika. Njegovi spisi zvu
ali su, ak i u ono vreme, previe nalik na klasiku, na literaturu; bili su pre
vie lepi da bi mogli biti pouzdano nauni. Nijedan moderni biolog ne mora
da ita D arsija Tompsona. Pa ipak, najvei biolozi kau da ih njegova knjiga
nekako privlai. Ser Piter M edavar je za nju rekao da je van svake sumnje
najbolje literarno delo u svim dosadanjim analim a engleskih prirodnih nauka .
Stiven Dej Gould nije naao boljeg intelektualnog preteu (od Darsija) za svoj
Haos 219

sve jai oseaj da priroda dozvoljava samo ogranien broj oblika. M alo je ko
ji biolog osim D arsija Tompsona krenuo u prouavanje injenice da meu i
vim organizm im a postoji neko jedinstvo. M alo ko se pitao moemo li sve
obrasce ivog sveta redukovati na jedan jedini sistem generativnih sila , kae
Gould. I, po svemu sudei, malo ko je oseao koliki znaaj bi dokaz o je d
nom takvom jedinstvu mogao imati za nauku o organskoj form i.
K lasiar, poliglot, matem atiar i zoolog, Darsi Tompson je pokuavao da
sagleda ivi svet kao jednu celinu. ba u ono vreme kad se biologija okretala
sasvim suprotnim metodima (ali vrlo produktivnim ), naim e, kad je nastojala da
sva iva bia rasklopi i da ih redukuje na sastavne delove. Redukcionizam je
trijum fovao, najuzbudljivije u molekularnoj biologiji ali ne samo u njoj nego
u svim granama biologije, od evolucije do medicine. Kako drukije razumeti
elije, ako ne tako da razumemo elijsku membranu, elijsko jezgro, kasnije i
svaki pojedini enzim , belanevinu, hromozom? Kad je biologija konano pro-
krila sebi put do saznanja o unutranjem funkcionisanju sinusa, mrenjae, ne-
rava, modanog tkiva, postalo je nezabavno i staromodno pitati o obliku loba-
nje. Darsi Tompson je poslednji koji je sebi postavio to pitanje. Takoe je bio,
u nekoliko decenija, poslednji znaajan biolog koji je svoju retoriku energi
ju posvetio upornoj diskusiji o uzroku, a naroito distinkciji izmeu konanog
uzroka i neposrednog (izvrnog, fizikog) uzroka. Konani uzrok je onaj za
snovan na nekoj svrsi ili nameri: toak je okrugao zato to e tim svojim ob
likom najbolje posluiti transportu. Fiziki uzrok je mehaniki: Zem lja je okru
gla zato to gravitacija fluidnu zarotiranu masu vue otprilike u sferoid. Raz
lika izmeu jedne i druge vrste uzroka nije uvek tako oigledna. aa je okru
gla i zato to je to najudobniji oblik za dranje u ruci i za ispijanje vode ili
kakvog drugog pia. aa je okrugla i zato to se ba taj oblik najlake i naj
prirodnije dobija na gm arskom obrtnom postolju ili prilikom procesa duvanja
stakla.
U nauci, sveukupno gledano, preovlauju fiziki uzroci. Uistinu, dok su
astronom ija i fizika izlazile iz senke religije, nemali deo bola poticao je od to
ga to su morali biti odbaeni argumenti o nam eri, o teleologiji koja gleda una-
pred - kao, na prim er, da Zem lja jeste ovo to jeste zato da bi ljudski rod mo
gao raditi ono to radi. Jedino je u biologiji Darvin vrsto uspostavio teleolo
giju kao centralni m odalitet razm iljanja o uzrocima. Bioloki svet moda ne
ispunjava neki boji naum , ali svakako ini ono to bioloka selekcija h o e.
Prirodna selekcija ne deluje na gene, niti na em brione, nego na konani pro-
220 D ejms Glajk

izvod. Zato adaptacionistiko objanjenje za oblik nekog organizma ili za funk

ciju nekog organa uvek baca pogled ka uzroku, i to ne fizikom nego kona
nom. K onani uzrok preiveo je u nauci gde god je darvinovsko razmiljanje
ulo u naviku. Moderni antropolog, kad razmilja o kanibalizmu ili o ritual
nom prinoenju na rtvu, sklon je (bilo to opravdano ili ne) da se zapita sa
mo kojoj svrsi to slui. Darsi Tompson je video nailazak toga. M olio je da se
biologija seti i fizikog uzroka, dakle da ima na umu i mehanizam i teleolo
giju. Posvetio se objanjavanju matem atikih i fizikih sila koje deluju na i
vi svet. Ali - u biologiji je adaptacionizam preovladao, pa su objanjenja te
vrste poela da izgledaju irelevantna. Bogat je i plodan problem postalo, na
prim er, objanjavanje izgleda biljnog lista u term inima kako prirodna selekci
ja oblikuje jedan tako efikasan solarno-energetski panel. Tek mnogo kasnije,
neki naunici su se opet zapitali o onome to je u obliku lia ostalo neobja-
njeno. Od svih zamislivih oblika, lie ima samo nekoliko oblika; ne pojavlju
je se u drugim . To nije diktirano njegovom funkcijom.
M atem atika koja je bila na raspolaganju Darsiju Tompsonu nije m ogla do
kazati ono to je on eleo da dokae. Najbolje to je on mogao uiniti bilo je
da crta, na prim er, oblike lobanja raznih srodnih ivih vrsta s nabaenim m re
am a koordinata, i da onda dem onstrira kako se jednostavnom geom etrijskom
transform acijom moe od jednog oblika dobiti drugi. Za jednostavne organizme
- koji svojim oblicima tako uznemirujue podseaju na mlazeve tenosti, ras-
prskavanje kapljica, i druge m anifestacije toka - nasluivao je fizike uzroke
poput gravitacije i povrinskog napona; ali ti uzroci naprosto nisu mogli oba
viti ono to je on od njih traio. Zato je, onda, Albert Libhaber, zapoinjui
opit s fluidom , razmiljao o Darsijevoj knjizi 0 rastu i fo r m i?
Zato to je intuicija D arsija Tom psona o silama koje oblikuju ivi svet na
predovala (blie nego ita drugo u biologiji) ka svesti o dinamikim sistem i
ma. Za D arsija je ivot bio ivot, uvek u pokretu, uvek u nekom reagovanju
na razne ritm ove - na duboko usaene ritmove rasta , koji, po D arsijevom
uverenju, stvaraju univerzalne forme. Smatrao je da pravo podruje njegovog
istraivakog rada nisu samo materijalni oblici stvari, nego i dinamika tih ob
lika - interpretacija, u term inima sile, operisanja Energije . Bio je dovoljno
m atem atiar da zna da nagom ilavanje kataloga oblika ne dokazuje nita. Ali
bio je dovoljno i poeta da se osloni na svoj oseaj da se ni pukom sluajno
u, a ni svrhovitou, ne mogu objasniti zapanjujue univerzalnosti oblika, ko
jih se nagledao tokom dugih godina provedenih u razgledanju prirode, nego da
Haos 221

objanjenje mora leati negde u nekom zakonu fizike, koji upravlja silama ali
i rastom , i koji ostaje uporno samo malice izvan dom aaja ljudske nauke. Opet
Platon. Iza konkretnih, vidljivih oblika materijalnih predmeta mora biti da le
e sablasne forme koje slue kao nevidljivi, nem aterijalni kalupi iz kojih se
otiskuje sve drugo. Forme u kretanju.

Libhaber je za svoj opit odabrao helijum. Teni helijum je m aterija izu

zetno niske viskoznosti, tako da e se zakotrljati i ako se najmanje podgurne.
Ekvivalentan opit s nekim fluidom osrednje viskoznosti (na primer, s vodom,
ili vazduhom) morao bi se pripremiti u mnogo veoj kutiji i s mnogo jaim
zagrevanjem . Imajui na raspolaganju veoma nisku viskoznost, Libhaber je
spremio opit veoma osetljiv i na minimalno zagrevanje. Da bi krenula konvek-
cija u toj konvekcionoj eliji ija se irina meri m ilim etrim a, dovoljno je da
dno postane samo za hiljaditi deo jednog stepena Celzijusa toplije od gornje
povrine. Zato je elija morala biti tako malena. U veoj posudi helijum bi
imao vie m esta da se valja, pa bi za jednako kretanje bilo potrebno jo m a
nje toplote, mnogo manje. U posudi koja bi bila u svakom pravcu deset puta
vea, veliine dakle kao grejpfrut - a to znai da bi zaprem ina bila hiljadu pu
ta vea - konvekciono kruenje helijuma zapoelo bi i pri toplotnoj razlici od
samo jednog m ilionitog dela stepena. Ali Libhaber nije imao mogunosti da
kontrolie tako male varijacije temperature.
U planiranju, u dizajnu, u konstruisanju, Libhaber i njegov inenjer posve
tili su se elim inisanju i najmanjeg traga ma kakve neurednosti. Uinili su, ui
stinu, sve da eliminiu ak i samo to kruno kretanje helijuma koje je trebalo
studirati! Smatra se da je kretanje fluida, od glatkog do turbulentnog, kretanje
kroz prostor, da se njegova kom pleksnost pojavljuje kao prostorna, da su uz
nem irenja i vrtlozi u fluidu prostorni haos. Libhaber je, meutim, traio one
ritm ove koji e se ispoljiti kao promena u vremenu. Vreme je njemu bilo i te
ren za igru, i lenjir za m erenje; a prostor je smanjio najvie to je mogao, mal-
tene do jednodim enzionalne take. Zapravo je dovodio do krajnosti tehniku ko
jom su se sluili i njegovi prethodnici u opitima s fluidom. Svako je znao da
se zatvoreni tok - Rejli-Benarova konvekcija u kutiji, ili Kuet-Tejlorova rota
cija u cilindru - ponaa disciplinovanije (i da je utoliko podatniji merenju) ne
go slobodni, otvoreni tokovi kao to su vetrovi ili morske struje i vali. U otvo
renom toku granina povrina je slobodna, pa se zato kompleksnost m nogo
struko uveava.
222 Dejms Glajk

Poto konvekcija u pravougaonoj kutiji proizvodi kretanje koje podsea na

dve poloene, paralelne virle (u ovom sluaju, vie nalik na dve semenkice
susama) Libhaber je pomno odabrao dimenzije te kutije, da bi bilo mesta ta
no za dve takve valjukice. Znao je da e se teni helijum uzdizati kroz sre
dinu, da e se, kad dopre do povrine, razdvajati u strujanje levo i strujanje
desno, i da e onda polaziti du levog i desnog zida nadole, ka dnu. Bila je
to 'uhapena geom etrija. K asnija kolebanja ostae u zatvoru, bez ikakve an
se da se probiju na slobodu. Ciste linije i pomno odmerene proporcije elimi-
nisae svaku spoljanju fluktuaciju. Libhaber je skam enio prostor opita, da bi
se mogao igrati vremenom.
Naravno, kad opit pone, kad se helijum zakotrlja unutar kutijice unutar
vakuumske posude koja plovi u tenom azotu, Libhaber mora nekako i da g le
da ta se unutra deava. Zato je u safirnu gornju ploicu kutijice ugradio dve
mikroskopski malene temperaturne sonde. Ono to ta dva mini-term om etra ja
vljaju neprekidno je beleeno, ispisivano ploterom na papirnoj traci. Na taj na
in je omoguio sebi da nadzire, neprekidno, temperaturu u dve take na gor
njoj povrini fluida. Bilo je to tako osetljivo i tako pam etno da je jedan fizi
ar kasnije komentarisao: taj Libhaber je uspeo da prevari prirodu.
Dve pune godine rada bile su potrebne da se ovo rem ek-delo preciznosti
iskoristi do kraja, ali, po recim a samog Libhabera, bila je to ba prava etki
ca za njegovu paletu, ne previe grandiozna i ne previe sofisticirana. Najzad
je video sve. Opit se te dve godine nastavljao iz sata u sat i iz dana u dan.
Libhaber je otkrio obrazac ponaanja (u nastajanju turbulencije) komplikovani-
ji nego to je ikada zamiljao. Pojavila se kompletna kaskada udvostruavanja
perioda. Libhaber je dobio ogranieno i preieno ponaanje fluida koji se
usled zagrevanja uzdie. Proces poinje prvom bifurkacijom , a to je sam po
etak kretanja, im se donja povrina, ona od veoma preienog bakra, zagre-
je dovoljno da nadvlada tendenciju fluida da ostane u mirovanju. Kad je tem
peratura samo nekoliko stepeni iznad apsolutne nule, helijumu je jo jedan je
dini hiljaditi deo stepena dovoljan da zapone takvo kretanje. Tenost na dnu
se zagreva i iri, a zbog toga postaje i malice laka od one preostale, neza-
grejane. D a bi bilo mesta za uzdizanje zagrejane, mora nezagrejana da se po
krene nadole. I istog tog trena tenost se samoorganizuje u 'dva valjka, u dve
paralelne virle koje poinju da se vrte. Njihovo kotrljanje dostigne jednu
konstantnu brzinu, i sistem ulazi u jednu svoju ravnoteu, gde i ostaje; ali, to
je ravnotea u kretanju, energija se stalno doliva u sistem kao toplota donje
Haos 223

ploe, pretvara se u kretanje, i odlazi kroz gornju ploicu koja je hladnija i

stalno hlaena; deo energije kretanja rasipa se i zbog trenja, to znai da se
pretvara opet u toplotu, a ta toplota odlazi kroz (takoe stalno hlaene!) zido
ve.
Sve dotle, Libhaber je naprosto reprodukovao dobro poznat opit u m eha
nici fluida, toliko dobro poznat da su ga naunici ve gledali s izvesnim pre
zirom. Bila je to klasina fizika , kae on, to je, na nesreu, znailo sta
ra, a to je, opet, znailo: nezanim ljiva. Zadesilo se, gle uda, da je to bio ba
onaj tok koji je Lorenc modelovao pomou svog sistema s tri jako uproene
jednaine. Ali opit je mnogo tee izvesti, i podatke pribaviti, u stvarnom sve
tu - sa stvarnom tenou, u kutiji koju je rezao neki metalac, u laboratoriji
koja je izloena vibracijama parikog saobraaja - nego u kompjuteru, koji to
radi za vas tako to samo generie brojeve.
Eksperim entatori kao Libhaber koristili su jednostavni ploter - automatsku
pisaljku to se eta po traci papira to se ispod nje ravnomerno odmotava. Tim
sredstvom belei se tano ono to o temperaturi javlja sonda ugraena u gor
nju povrinu. U uravnoteenom , ujednaenom kretanju posle prve bifurkacije,
tem peratura na svakoj taki ostaje otprilike ista. trajno. Zato i pisaljka plotera
miruje. Na papiru ostaje potpuno prava linija. A li, ako eksperim entator odvr-
ne prekida i komanduje poveani priliv toplote, krenue nova nestabilnost.
Prilikom svakog valjanja dva valjia helijuma, pojavi se po jedna neravnina
koja putuje niz i uz valji, ravnomerno. To je kao da se valji nam rekao
ili zateturao. Ovo teturanje pokazuje se kao promena tem perature, mali skok i
odmah zatim mali pad. Tem peratura osciluje izmeu te dve vrednosti, vie i
nie. Zato na papiru koji izlazi iz plotera vidimo talasastu liniju.
Ta linija ume zaas da postane vrlo neravna i drhtava, utoliko pre to je
izloena stalnim malim udarim a opitalnog uma, a onda nije lako proitati, na
osnovu takve linije (naime iz njenih mnogobrojnih skokova i padova koji iz
gledaju nasumini maltene kao promene cena akcija na berzi), ta je zapravo
i gde je bila bifurkacija, i koja je priroda te bifurkacije. Takve podatke Libha
ber je analizovao tako to ih je pretvarao u dijagram spektra, koji predstavlja
alatku sposobnu da otkrije glavne frekvencije ak i u moru stalno promenlji-
vih tem peratura. Napraviti dijagram spektra od podataka koji pritiu iz nekog
opita, to je otprilike kao da napravite grafiki prikaz svih frekvencija koje sa
injavaju kompleksni akord uzet iz neke simfonije. Na dnu tog dijagram a bi
e uvek jedna nazupana podloga mutnoe - to je um koji vam se pojavlji
224 D ejms Glajk

vao (neizbeno) u opitu. Ali glavni tonovi pojavie se kao jasno vidljivi ver
tikalni klinovi: to je ton glasniji, to je vii klin. Slino tome, ako podaci sa
dre ijednu dom inantnu frekvenciju - na primer, ako se u njim a nalazi neki ri
tam iji vrhunac nailazi po jedanput u svakoj sekundi - videe se i ta frekven
cija kao klin, vrlo primetno, na dijagramu spektra.
U Libhaberovom opitu prva talasna duina koja se pojavila bila je pribli
no dve sekunde. Sledea bifurkacija donela je finu promenu. Dva poloena
paralelna valjka tenog helijuma nastavila su da se teturaju a temperatura usta
novljena pom ou bolometara (termalnih sondi) nastavila je da se podie i spu
ta u ve uspostavljenom dom inantnom ritmu. Ali, pri svakom prvom, nepar
nom ciklusu podizala se jo malice vie, a pri svakom drugom , parnom ci
klusu padala je m alice nie nego do tada. Zapravo se m aksim alna tem peratu
ra rascepila na dve, a i minimalna. Tako je sad sistem nastavio da funkcioni-
e s dve razliite m aksim alne, i dve razliite minimalne temperature. Liniju plo-
tera vie nije bilo lako itati zato to se preko prvog ukrcalo i drugo teturanje
- m etateturanje (engl, m etawobble). Na dijagramu spektra ovo je bilo kudika
mo lake gledati i pratiti. Stara frekvencija je prisutna i sad, snano, jer se po
jedno poveanje temperature oigledno nastavljalo svake dve sekunde. Ali no
va frekvencija se umeala, tano upola bra, a ta nova kom ponenta ponavljala
se tano svake sekunde. Ove bifurkacije su se nastavile. Sad je bilo mogue
posmatrati uporni, sebi dosledni obrazac: svaka sledea nova frekvencija iskr
savala je u dvostruko kraem vrem enskom trajanju, pa se dijagram punio: e
tvrtine, osm ine, esnaestine, i tako dalje... pa je dijagram frekvencija sve vie
liio na gvozdenu ogradu s m nogobrojnim iljcima okrenutim nagore, i to ogra
du u kojoj su neki iljci vii a neki nii.
Iako je naunik sistematino traio skrivene forme u neurednim podacim a,
bilo je neophodno da kroz sve ovo proe desetinama pa i stotinam a puta da
bi mu navike ove majune elije postale jasne. Ponekad su se deavale i stva
ri kudikamo udnije. U nekim ponavljanjim a opita deavalo se da naie fre
kvencija koja se bukvalno eta kao neki prolaznik: naie, proeta se preko ce-
log dijagram a frekvencija, i odeta s njega da se vie nikada ne vrati. Za ta
kve frekvencije se kae da su tranzijentne. Ponekad su se um esto dva valjia
pojavljivala tri - tri paralelno poloene virle koje se vrte svaka oko svoje
uzdune ose. U ostalom, kako su naunici mogli uopte znati ta se stvarno de
ava u toj malenoj eliji helijuma?
H aos 225

L i

1 . 1 , ~ 11 11
Bifurkacija viena na dva naina. Kad konvekcijska elija u eksperimentu kakav je
Libhaberov stvara stalnu oscilaciju, njen portret u faznom prostoru je petlja koja se
ponavlja u pravilnim intervalima (levo gore). Eksperimentator koji meri frekvenciju u
podacima videe iljak spektralnog dijagrama jednog ritma. Nakon bifurkacije, koja
udvostruuje period, sistem dvaput prolazi petlju pre nego to se ponavlja (sredina) i
sada eksperimentator vidi novi ritam na polovini frekvencije - dvostrukog perioda -
izvornoga. Nova udvostruenja perioda ispunjavaju spektralni dijagram novim iljci
ma.

Da je Libhaber tada znao za Fajgenbaumovo otkrie univerzalnosti, znao

bi i gde tano da oekuje svaku sledeu bifurkaciju i kako da je nazove. G o
dine 1979. ve je postojala jaka grupa matematiara i matematici sklonih fizi
ara koji su uzeli da temeljito razmotre Fajgenbaurnovu teoriju. Ali velika v e
ina naunika koji su dobro poznavali probleme realnih fizikih sistema, sm a
trala je da im a dobre razloge da 'prieka malo s tim . Kompleksnost je jedna
stvar u jednodim enzionim sistemima kao to su mape M eja i Fajgenbaum a, a
neto sasvim drugo u m ehanikim napravama koje inenjer moe uzeti u ake
- jer kod tih naprava pojavljuju se dve, tri ili etiri dimenzije. Tu su onda po
trebne ozbiljne diferencijalne, a ne samo proste diferentne jednaine. Sasvim
drugi jaz delio je, inilo se, sve te sisteme s malim brojem dimenzija od s i
stema sa slobodnim tokovim a fluida, tokovima za koje su mnogi fiziari sm a
trali da im aju, potencijalno, bezbroj dimenzija. (To bi bili infinitno-dimenzio-
nalni sistemi.) ak i u elijici kao to je Libhaberova, s tako malom kolii
nom tenog helijum a, broj atoma helijuma je ogroman; ima ih, praktino gle-
226 D ejms Glajk

j _____ ,

1 i----------1----------r 1
Lm
- i ---------- 1--------- r
H V iV W

, ,
S

Lb
r --------- -------- -i . -,-----------

Podaci iz stvarnog sveta potvruju teoriju. Libhaberovi spektralni dijagrami oigledno

su prikazali taan uzorak udvostruenja perioda predvien teorijom. iljci novih fre
kvencija jasno iskau iz eksperimentalne buke. Fajgenbaumova teorija skala nije sa
mo predvidela kada i gde e se nove frekvencije pojaviti, nego i koliko e biti jake
- predviene su i njihove amplitude.
Haos 227

dano, 'b ezbroj. A svaki pojedini atom mogao bi da se zaputi nekim svojim
putanjam a, sasvim nezavisno. I, u nekim okolnostim a, da postane taka od ko
je e krenuti neki novi vrtlog, neki novi tok.
Ideja da u takvom ubitano komplikovanom sistemu ono zaista vano mo
e biti iskazano nekom sasvim jednostavnom mapom, bila je - ta rei, bila je
takva da niko to nije stvarno razum eo , kae Pjer Hohenberg iz AT&T Bel la
boratorija u Nju Derziju. Hohenberg je postao jedan od onih vrlo m alobroj
nih fiziara koji su pratili istovremeno i novu teoriju i nove opite. Fajgenba
um je o takvom neem moda sanjao, ali svakako nije to kazao. Fajgenbau-
mov rad bio je rad s tim mapama. Zato bi jednog fiziara interesovale neke
mape? N jima je to igra. Dokle god su se oni igrali m apama, to je nama izgle
dalo prilino daleko od onoga to smo elei i da razumemo.
Ali kad smo videli da su krenuli i s opitim a, stvar je postala zaista uz
budljiva. udo se sastoji u tome da vi u nekom sistemu koji je interesantan
protumaite ponaanje, i to do detalja, pomou modela koji ima samo mali broj
stupnjeva slobode.
Na kraju je Hohenberg bio taj koji je doprineo da se vodei teoretiar i
vodei praktiar susretnu. Naim e, Libhaber je doao kad je Hohenberg ruko
vodio radionicom u Aspenu, u leto 1979. (etiri godine ranije, u toj istoj let-
njoj radionici, Fajgenbaum je sluao kako Stiv Smejli govori o jednom broju
- naprosto jednom broju - koji nekako stalno iskrsava kad matematiar gleda
tranziciju ka haosu u jednoj odreenoj jednaini.) Libhaber je opisao prisutni
ma svoje opite s tenim helijum om u kutijici; ovo je privuklo Hohenbergovu
panju. Vraajui se kui, Hohenberg je nekako malo skrenuo ka amerikoj sa
veznoj dravi Novi M eksiko, i tamo naiao ba na Fajgenbauma. Uskoro po
tom, eto Fajgenbaum a u Parizu... doputovao da poseti Libhabera. I tako su ta
dvojica stajali u Libhaberovoj laboratoriji, okrueni razasutim delovima i in
strumentima. Libhaber je ponosito prikazivao ta njegova kutijica helijuma i
ni, Fajgenbaum je to gledao i uzvraao priajui Libhaberu o svojim najnovi
jim teorijskim radovima. Onda su krenuli da se proetaju ulicama Pariza, i da
potrae gde se moe popiti najbolja mogua olja kafe. Libhaber je kasnije iz
javio da je za njega bilo iznenaenje da jedan teoretiar moe biti tako mlad
i tako (to je njegov izraz) ivahan.

Preskok s mapa na stvarne tokove fluida bio je tako ogroman da se i sa

mim najistaknutijim nosiocima ovih istraivanja ponekad inilo da sanjaju. Zar
228 Dejms Glajk

je m ogue da priroda povezuje u jednu celinu i tako ogromnu zapetljanost i

takvu jednostavnost? Kako je to mogue? Ovo nije bilo ni u kom sluaju 'sa
mo po sebi ja sn o . Deri Golab o tome kae: M orate sagledati to kao neku
vrstu uda, a ne kao uobiajenu vezu teorije i opita. Prole su jo dve-tri go
dine, i ovo udo se poelo ponavljati irom sveta, u velikoj menaeriji razlii
tih laboratorijskih sistema: naunici napravie vee fluidne elije, neke s vo
dom, neke sa ivom; elektronske oscilatore; lasere za ovu svrhu; pa ak i opre
mu za hem ijske reakcije koje bi potvrdile istu teoriju. Neki teoretiari su se
razabrali u Fajgenbaum ovim tehnikam a a onda se zaputili drugaijim , svojim
matem atikim putevim a ka haosu: nali su 'rodbinu' udvostruavanja perioda,
naime, nali su pojave kao to je intermitentnost (povremenost) i kvaziperio-
dinost. I dokazali su da i te pojave imaju svoju univerzalnu prisutnost, ne sa
mo u teoriji nego i u praksi, u opitim a s materijom.
Otkria eksperim entatora u laboratorij ama jo vie su podstakla eru kom
pjuterskog rada. Fiziari su, naime, uvideli da opiti u raunaru daju sasvim iste
rezultate kao laboratorijski opiti s materijom, samo - m ilionim a puta bre, a
uz to i kudikam o pouzdanije. Po miljenju mnogih, rezultate jo ubedljivije od
Libhaberovih postigao je Valter Franeskini na Univerzitetu M odena, u Italiji:
on je, naime, napisao sistem od pet diferencijalnih jednaina koji proizvodi
atraktore i udvostruenja perioda. Dakle, Franeskinijev model fluida bio je sa
mo u raunaru. Franeskini pojma nije imao o Fajgenbaum u, ali je svojim kom
pleksnim, m nogodim enzionalnim modelom dobio iste one konstante koje je Faj
genbaum otkrio u jednodim enzionalnim mapama. G odine 1980, grupa istrai
vaa u Evropi dala je ubedljivo matem atiko objanjenje za ovo: disipacija je
kao 'krvarenje' kojim se iz kom pleksnog sistema odlivaju mnoge meusobno
sukobljene kretnje, tako da se ponaanje mnogih dimenzija posle izvesnog vre
mena svede na ponaanje samo jedne.
M eutim , ak ni 1980. godine nije bilo lako nai i dokazati prisustvo ud
nog atraktora u stvarnom opitu s fluidom , dakle izvan raunara. Jo nekoliko
godina posle 1980. tome su posveivali svu svoju snagu eksperimentatori kao
Hari Svini. A kad su konano poeli da javljaju o svojim uspesima u tom te
kom poslu, deavalo se da ih s omalovaavanjem doekaju novi majstori kom
pjutera, i da im kau da su to samo grubi, predvidljivi odjeci velianstveno de
taljnih slika koje u izobilju pristiu iz grafikih term inala. U kompjuterskom
opitu, vi generiete hiljade, ili milijarde, taaka podataka, i pri tom e se poka
u obrasci, manje ili vie jasno. U laboratoriji, ba kao i u stvarnom svetu, ko-
Haos 229

risne inform acije treba nekako razdvojiti od umova. U kompjuterskom opitu

podaci naviru kao vino iz maginog vra... dok se u laboratoriji mogu priku
pljati samo kap po kap, mukotrpnom borbom.
Ipak, nove teorije Fajgenbauma i drugih ne bi privukle punu panju tako
iroke naune javnosti da su se oslanjale samo na raunarsko opitisanje. O d
ve je toga sumnjivog bilo u modifikacijama, kom prom isim a, aproksim acijama,
neophodnim da bi se digitalizovali sistemi nelinearnih diferencijalnih jednai
na. Sim ulacije, ipak, razlamaju stvarnost u komade; u to je mogue vei broj
komada, ali, taj broj nikad ne bude onako ogroman kako bi to naunici ele-
li. Kompjuterski model je, ipak, samo skup proizvoljnih pravila, a ta pravila
nametnu oni koji programiraju svoju mainu. Tenost u stvarnom svetu, pa ak
i kubni m ilim etar tenosti u posudici koja je iznutra sasvim ogoljena i glatka,
neosporno im a potencijal za celokupno bogatstvo slobodnog, nesuzdranog kre
tanja m aterije u prirodnom neredu. Ima potencijal da iznenadi.
U ovoj epohi kompjuterskih sim ulacija, kad se tokovi u svemu, od turbi
na mlaznih aviona pa do sranih ventila, modeluju na superkompjuterima, la
ko je smetnuti s uma kako priroda, kao od ale, moe da potue i upropasti
eksperim entatora. Ne postoji danas nijedan raunar koji bi mogao u celosti si-
mulirati ak ni Libhaberov krajnje prost, sasvim svedeni opiti. Dobar fiziar,
kad god razgleda neku sim ulaciju, mora stalno da se pita koji delovi stvarno
sti su izostavljeni, koje potencijalno iznenaenje je namerno preskoeno. L ib
haber je voleo da kae da ne bi rado leteo u simulaciji aviona - stalno bi se
pitao koji delovi su izostavljeni. Takoe je govorio da kompjuterske sim ulaci
je pomau da se izgradi intuicija, a takoe i da se izraunavanja preiste, ali
ne raaju istinska otkria . To je , barem, uverenje jednog praktiara.
N jegov opit je bio tako besprekoran, a njegovi nauni ciljevi tako apstrakt
ni, da mnogi fiziari i danas veruju da je to Libhaberovo vie m atem atika ili
filozofija, nego fizika. A on, sa svoje strane, ostaje u uverenju da je fizikom
zavladao redukcionizam , da se uglavnom gleda na odlike atoma. Doe neki
fiziar pa me pita: kako je ovaj jedan atom dospeo tu, i kako ostaje tu? ka
kva je njegova osetljivost naspram povrine? i mogu li ja napisati ham iltonian
tog sistema?
ako mu ja kaem da me nije briga za to, interesuje me ovaj oblik, m a
tem atika i evolucija tog oblika, bifurkacija koja e ga prevesti u onaj drugi, pa
zatim u neki trei oblik, on meni odgovori: a, ma to vam nije fizika, to vam
je matem atika. To se vi matem atikom bavite. - Govore mi to evo i do danas.
230 D ejms Glajk

I ta mogu onda ja da im kaem ? Jeste, naravno, m atem atikom se ja to ba

vim. Ali ona je relevantna za ono to postoji oko nas. 1 ona je priroda, tako
e.
Obrasci koje je Libhaber naao jesu apstraktni. M atematiki su. Ne kau
ba nita o odlikam a tenog helijuma, niti bakra, niti o ponaanju atoma blizu
apsolutne nule. Ali to su upravo oni obrasci o kojim a su Libhaberovi mistini
prethodnici sanjali. Zahvaljujui tim obrascima, postalo je legitim no itavo jed
no novo polje, na kome sada rade mnogi naunici, novi istraivai, od hemi-
ara do elektroinenjera, u potrazi za novim elementim a kretanja. Obrasci su
se 'javili za re im je Libhaber, prvi put, poveao temperaturu i stigao do
prvog, pa drugog, pa treeg ravanja. Nova teorija je tvrdila da e bifurkacije
proizvesti jednu geometriju preciznog skaliranja. Libhaber je u praksi video ta
no to. 1 tog trena Fajgenbaumova univerzalna konstanta preobratila se iz m a
tematikog ideala u opipljivu stvarnost, merljivu i ponovljivu. Zauvek je Lib
haber zapam tio taj sablasni oseaj dok se bifurkacije pojavljuju jedna za dru
gom a on uvia da je pred njegovim oima beskonana kaskada, bogata struk
turom. Bilo je , kae on. zabavno.
 8.
SLIKE HAOSA
A ta d r u g o , k a d h a o s p o t e z e s v e s ile k a u n u tr a ,
d a b i s a m o j e d a n lis t s tv o r ile .

K o n r a d E jk e n
 M ajki B arnzli se sreo s M ielo m F ajg en b au m o m n a jed n o j k o nferenciji na
K orzici 1979. godine. T ada je B arn zli, m atem atiar ob razo v an na O k sfo rd u , do
znao za un iv erzaln o st i za u d v ajan je p erio d a i za b esk rajn e k ask ad e sve novih
i n ov ih bifurkacija. D obra id eja, pom islio je on; u pravo o n a v rsta ideje k o ja
p rim am i naunike da pojure od asv u d i da svako p o k u a d a odsee i p risvoji
n eki k om ad. tavie, B arnzliju se u inilo da se dosetio je d n o g pareta k o je jo
nik om dru g o m nije palo na um .
O dakle iskau ti F ajgen b au m o v i cik lu si, to 2 , 4 , 8, 16...? D a li se nekom
m agijom stvaraju ni iz eg a u n ek o m m atem atik o m v ak u u m u , ili nagoveta-
v aju da se nadnela sen neeg jo dubljeg ? B arn zlijev a in tu icija go v orila je da
ti bro jev i m oraju biti deo n ekog fantastinog frak taln o g objekta koji ljudsko
oko jo nije videlo.
Z a ovu ideju im ao je k o n tek st, naim e, jed n u n u m erik u teritoriju k o ja je
p o zn ata kao k o m p lek sn a rav an . U kom pleksnoj rav n i, bro jev i od m inus b e sk o
n ano do b eskonano - a to znai, svi realni b rojevi - lee na jednoj liniji k o
ja se protee od beskraja levo d o b esk raja desn o , s nu lo m u sredini. A li ta li
nija je sam o ek v ato r jed n o g sv eta k o ji se takoe protee u b esk o n an o st n a g o
re, i n adole. (M oem o to rei, isto m etafo rin o , i ovako: lin ija se p ro tee p ra v
cem is to k -z a p a d a ravan se p ru a b eskrajno i na se v e r i na ju g .) Svaki
po jedini broj u ovoj ravni sainjen je od dva dela: je d n o je realni d eo , koji
o d g o v ara m estu na liniji k a levo i k a d esn o (dakle na liniji isto k -z a p a d ). D ru
go je im aginarni d eo, koji o d g o v ara odm aku p rem a gore ili p rem a dole. D ru
gim reim a, k ad bi to b ila n ek ak v a m apa terito rije, realna k o m p o n en ta b ro ja
o d govarala bi geografskoj d u in i, a im aginarna geografskoj irini. K o n v en cija
je da se ti im aginarni brojevi zapisuju ovako: 2 + 3 i, p ri em u je i ozn ak a za
im aginarni deo. T a d va d ela daju svakom broju u nikatnu adresu (nem a druge
iste takve) u ovoj d v o dim en zio n aln o j ravni. O vo znai da je ek v a to r, p o e t
234 D ejm s G lajk

na linija ka levo i k a d e sn o , sam o specijalni slu aj, n aim e, skup b rojeva i

ji je im ag in arn i deo jed n ak nuli. A ko u kom pleksnoj ravni ive neki oblici k o
je mi ne vid im o , i za ije p o sto jan je ne znam o, i ako ti ob lici u pojedinim ta-
k am a preseca ju e k v a to r, m oglo bi se desiti da mi vidim o sam o te tak e pre-
seka i nita d ru g o , i da se pitam o: gle, otkud ove take na ovoj liniji? T o je
B arnzli naslutio.
N azivi stva rn o i im aginarno nastali su u d oba kad se in ilo da su obini
brojevi stvarniji nego im aginarni; ali, sad je poznato d a su oba naziv a n eo p rav
d an a, je r su te dve vrste b ro jev a je d n a k o realne, i jed n a k o nerealn e, kao i m a
koji drugi brojevi. Istorijski g led an o , im aginarni brojevi su izm iljeni da bi se
p opunio k o nceptualni vakuum nainjen pitanjem : ta je k vadratni koren n eg a
tivnog broja? U vedena je konvencija: kvadratni koren iz m inus jed an je ;, k v a
d ratni koren iz m inus etiri je 2 i, i tako dalje. O datle je bio sam o jed a n k ra
tak korak do u v i an ja da k o m b in acije realnih i im aginarnih b rojeva doputaju
n ove vrste k alk u lacija s polinom nim je d n a in am a. K o m p lek sn i bro jev i m ogu se
sabirati, m noiti, uproseav ati, fak to ro v ati, integrisati. P raktino svaka raunska
operacija izvodljiva s realnim bro jev im a m oe se pokuati i s kom pleksnim .
B arnzli je poeo prevoditi F ajg en b au m o v e funkcije u kom p lek sn u rav an , i o d
m ah je u g ledao kako izranjaju kon tu re jed n e fantastine p o ro d ice o b lika, koji
su im ali neke veze s idejam a iz oblasti dinam ike intrig an tn im za opitaln e fizi
are, ali su, osim toga, bili i sam i po sebi zapanjujui m atem atik i konstrukti.
F ajgenbaum ovi ciklusi ipak se ne pojavljuju n io tk u d , u v id eo je B arnzli.
O ni presecaju liniju realnih b ro jev a, ali oni to ine zato to d o laze iz k o m p lek
sne rav n i, u k o jo j, ako sam o u m ete p o g led ati, postoji o g ro m n a k o n stelacija c i
klusa, svih veliina. O duvek je p o sto jala struktura s d v a, p a etiri, pa osam ...
itd. cik lu sa, ali je plovila izvan ljudskog vida, a onda je p rim een o kako neke
take n eobjanjivo stiu na realnu liniju. B arnzli je po u rio s K orzike u A m e
riku, pravo u svoju kancelariju n a D o rd ijsk o m institutu za tehnologiju; n a p i
sao je struni rad o ovom e, i ek sp resn o ga poslao asopisu K o m u n ika cije u
m a tem a tiko j fiz ic i da se o bjavi. A li, u fotelji urednika tam o je sedeo D avid
R uele... a R uele je im ao za B arn zlija neke loe vesti. Je r B arnzli je , ne z n a
jui to, p rov aljivao davno o tv o ren a vrata: sve to to je o tk rio , objav ljen o je jo
p edeset g odina ranije u lanku jed n o g fran cu sk o g m atem atiara, sam o je d o n e
kle palo u zaborav. B arnzli se d an as prisea: R uele m i je vratio rad kao vru
k ro m p ir, istog tren a, i jav io mi: M ajk l, ovo su ti ilijaovi skupovi (engl. J u
lia s e ts )'.
H aos 235

R uele je dodao i jed a n savet: Zovi M an d elb ro ta .

D on H ab ard , am eriki m atem atiar sklon da se o blai u dreav o -u p ad lji-

ve m oderne k o u lje, predavao je o sn o v e m atem atik e b ru co im a u O rseju u
F rancusk oj. R adio je taj posao tri godine. Jed n a od stan d ard n ih tem a bila je
N jutnov m eto d , klasini nain da se je d n ain e reav aju tako to e se prav iti,
sukcesivno, sve bolje i bolje ap roksim acije. H abardu je , m e u tim , m alice d o
sadila ta stand ardna tem a, pa je o dluio da po k u a neto novo. O bjasn ie stu
dentariji N jutnov m etod na takav nain, da e ti m ladi ljudi biti p rinueni da
razm iljaju.
N jutnov m etod je star, a bio je star i kad ga je N ju tn sm islio. Jo su u
antikoj G rkoj ljudi tim m etodom traili k v ad ratn e koren o v e. M etod poinje
jed n im n aga anjem - dak le, o d o k a tiv n o .-V e sledee nae n ag a an je b ie n e
to blie tanom reenju. T ree nagaanje bie jo b lie, i tako d alje. O vaj p ro
ces iteracije odm ah se ustrem i ka tanom od g o v o ru , kao dinam ik i sistem ka
svom po sto jan o m stanju. N ap red ak je b rz, o b ino se u svakom sledeem k o
raku udvostrui broj tanih d ecim aln ih m esta. D an as, n arav n o , k vadrartni ko-
reni m ogu da se izraunaju an alitikijim m etodim a, kao i svi ostali elem en ti
svih p o linom nih je d n a in a dru g o g stepena (ovo 'd ru g o g ste p en a znai da se
varijabilne veliine u njim a diu ev entualno na k v ad rat ali ne na kub niti na
bilo koji vii stepen od k v ad rata). A li N jutnov m etod u sp ev a i kod o n ih p o li
nom nih je d n a in a vieg step en a k oje se ne m ogu resiti d irektno. Taj m etod ta-
k o e divno uspeva i kod m no g ih kom pju tersk ih alg o ritam a, zato to je iteraci-
ja , d ab o m e, kom pjuteru n ajjaa stran a. M ala nez g o d a cija kod N ju tn o v o g m e
toda sastoji se u tom e to je d n a in e obino im aju vie od je d n o g reen ja, n a
roito ako su reenja kom p lek sn a. K oje reenje em o N jutnovim m etodom n a
i zavisi od toga koji broj sm o n asu m ice, pukim nag a an jem , 'n a b a c ili' na p o
etk u . U praksi, studentim a to uop te nije problem , je r n ajee se m oe o t
prilike pretpostaviti gde bi eljen o reenje m oglo da b ud e, a ako se ba i za
desi da je d n a in a pon e da k o n v erg ira ka onom n eeljenom reen ju , stu d en t
naprosto pone iz poetk a , n egde drugde.
ovek bi se m ogao zapitati k o ju , tan o , putanju prelazi N jutnov m etod dok
krivuda ka tanom reenju p o lin o m a drugog stepena na kom pleksnoj ravni. o-
vek bi na ovo p itan je m ogao o d g o v o riti, razm iljajui g eo m etrijsk i, da N jutn o v
m etod naprosto hrli k a onom od dva korena koji je b lii prv o b itn o u in jeno m ,
2 36 D ejm s G lajk

o d o k ativ n o m n ag aanju. U pravo to je H abard rek ao stu d en tim a kad se je d

nog dana u O rseju postavilo to pitanje.
za je d n a in e sa, h m ... k u b o v im a, recim o , nastav io je H abard, situ a
cija e valjda biti neto k o m p lik o v an ija. D ovrio je sam opouzdano: R azm i-
sliu, pa u v am rei idue ned elje.
B io je i sad u veren da e se teak deo posla sastojati u tom e da naui stu
den te kako d a izraunaju tu iteraciju , a da e izricanje p o etn o g nag a an ja b i
ti lako. A li, to je vie razm iljao , sve m anje mu je bilo ja sn o - ta bi zn ai
le rei 'in telig en tn o n a g a a n je i ta N jutnov m etod. u o p te, radi. O igledno
g eom etrijsko nagaanje bilo bi da ravan podelim o na tri je d n a k e k lin aste k ri
ke (kao da sm o okruglu to rtu isekli na tri je d n ak a dela) i da u svaku kriku
ubacim o po je d a n koren; ali H abard je otkrio da to nee m oi tako. B lizu g ra
n inih linija te tri krike zbivali su se neki udni doga aji. O sim to g a, H abard
je otkrio da nije prvi m atem atiar ko ji se sapleo o ovo iznen a u ju e teko p i
tanje. A rtu r K ejli je poku ao jo 1879. godine da n apreduje od p o d n o ljiv o te
kog sluaja s jed n a in am a drugog stepena ka je z iv o tek o m sluaju jed n a in a
treeg stepena (sa kubovim a). A li, zadesilo se da H ab ard , je d a n vek kasn ije,
im a pri ru ci alatku koju K ejli nije im ao.
H abard je bio ona rig o ro zn a v rsta m atem atiara k o ji m rzi n ag a an ja, ap ro k
sim acije, i p o lu istin e zasnovane na intu iciji um esto na d o k azim a. O n je bio od
onih koji su nastavili da in sistiraju , ak i punih d va d e se t g o d in a posle ulask a
L orencovog atrak to ra u strunu literatu ru , da niko jo ne m oe rei k ak o si
gurno zna da ba iz tih je d n a in a nie udni atraktor. T o su nedo k azan e p re t
p ostav k e, govorio je H abard; te p ro slav ljen e m nogo p uta p o n o v ljen e kriv in e s
le vom i desn o m stranom n alik na lep tiro v a krila sam o su dokazni m aterijal,
neto to k o m pjuteri crtaju , ali d o ka z nisu.
A li sada je , h teo ne h teo , H abard m orao da se poslui k o m p ju tero m da bi
u radio ono to se ortodo k sn im teh n ik am a nije m oglo. Z n ao je: rau n ar nee
d okazati ba nita. A li, bar e p o k a za ti istinu, da bi m atem atiar znao k ak o iz
gleda ono to treba da se d okae. Z ato se H abard u p u stio u opit. O d tog tre
n utka njem u je N jutnov m etod bio ne sredstvo za reav an je p ro b lem a, nego
problem . H abard je uzeo u razm atran je n ajprostiji p rim er p o lin o m a treeg ste
p ena, jed n a in u ' - 1 = 0. O na znai: naite kubni k o ren od jed in ice! Jasno
je svakom e d a, kad gledam o realn e b ro jev e, ova jed n a in a im a reen je zaista
lako i prosto: 1. Z a tako lako reen je kae se da je triv ijaln o . A li, o n a im a i
d va k om pleksna reen ja, k o ja isk rsav aju ako uzm em o u o b z ir i im aginarne bro-
H aos 237

jev e: - 1/2 + /koren iz 3/2, i - 1/2 - /koren iz 3/2. K ad se naznae k ao ta

ke na ko m p lek sn o j ravni, ova tri k o ren a ine jed n ak o stra n in i tro u g ao , k om e
je je d a n u gao na tri na a so v n ik u , je d a n na sedam na a so v n ik u , i je d a n na
'je d a n a e st na a so v n ik u . Sad je p ro b lem bio: ako em o se sluiti N jutnovim
m eto d o m , i ako em o kazati neki nasum ini k o m p lek sn i broj (bilo koji) d a nam
p oslui k ao poetna taka za d alja izrau n av an ja, k ak o da vidim o p rem a k o
je m od m ogua tri reenja e nas taj broj p ovesti. B ilo je to kao da je N ju t
nov m etod neki dinam iki sistem , i kao da su ta tri u g la jed n ak o stra n i n o g tro-
u g la n jegovi atraktori. Ili, kao da je ta k o m p lek sn a rav an neka g latka terito ri
ja koja se naginje ka tri d u boke doline. A ko p oloite k lik er n asu m in o , bilo
g de, on e se skotrljati u jed n u d olinu. Ali - u koju?
H abard se dosetio da p ro b a vie p u ta, n aim e, p o to se k o m p lek sn a ravan
sastoji od b eskonanog b ro ja taa k a, d a u zim a uzorke iz n je, tu i tam o p o n e
ku taku. N aredio je kom p ju teru da to rad i, i da za svaku taku izrau n a d a
lji tok po N jutnovom m eto d u , a rezu ltate da k o d ira bo jo m . K olo r-k o d je bio
sledei: rau n an ja k oja vode sve b lie jed n o m u g lu b ie crv en a, ona k o ja v o
de ka dru gom uglu bie plav a, a o n a k oja vode k a treem uglu b ie zelena.
Z aas se p o k azalo d a, u nekoj najgrubljoj ap ro k sim ac iji, N jutnov m etod zaista
svojom din am ik o m deli ko m p lek sn u ravan na tri k rik e , kao tortu. G en eraln o
uzev, nasu m in e take k o je su se zad esile blizu tan o g reen ja vodile su brzo
ka n jem u , ba k a tom tanom reen ju . A li k o m p ju ter je rad io sistem atin o , i
brzo pokazao kom plikovan u graninu o rganizaciju ovih k rik i, o rg an izaciju k o
ju m atem atiari ranijih vek o v a n ikako nisu m o g li videti je r nisu im ali snage
da izraunavaju reen ja m ilio n im a p uta. N eke n asu m in o odab ran e p o lazn e ta
ke vodile su ka procesu izrau n av an ja koji se nap ro sto 'b a c a k a o ', in ilo se n a
sum ino, a onda uplovljav ao u m irn ije vode i p rilazio taki tan o g reen ja. U
n ekim slu ajev im a inilo se da je proces zapao u n ekakve cikluse koji e se
veno p onavljati - dak le, u p erio d in e cik lu se - tako da nikada nee stii ni
do je d n o g od tri tan a reen ja.
H abard je , pred stu d en tim a, fo rsirao ko m p ju ter da istrauje sve u p o rn ije,
sa sve vie detalja, te pro sto re. P o ele su izranjati zapanjujue slike. U n ek im
slu ajev im a, na razg ran ien ju izm eu crvene d oline i plave d o lin e, gde bi o-
v ek m o g ao oekivati urednu graninu liniju, p ojavie se m rlje zelene b o je , n a
n izane kao perle na k anap u . K ao d a e klik er, u dilem i izm eu jed n e b lisk e i
d ruge bliske doline, o dlutati u treu , daleku. Z apravo se n ikako nije dala u h v a
titi, videti, tan a g ranica izm eu sa m o dve boje! P om nijim razg led an jem usta-
238 D ejm s G lajk

Granice beskonane sloenosti. Kad pitu preseemo na tri krike, one se sastaju u jed
noj taki, a granice izmeu bilo koje dve krike su jednostavne. Ali mnogi postupci
apstraktne matematike i fizike stvarnog sveta, pokazalo se, stvaraju granice koje su
gotovo nezamislivo sloene.
Gore, Njutnov metod primenjen na traenje treeg korena od -1 deli ravan na tri jed
naka podruja, od kojih je jedno prikazano belom bojom. Sve bele take su privu
ene korenu koji lei u najveem belom podruju; sve crne take su privuene je d
nom od preostala dva korena. Granica ima neobino svojstvo da se svaka taka na
njoj granii sa sva tri podruja. I, kao to umeci pokazuju, poveani delovi otkrivaju
fraktalno ustrojstvo, ponavljajui osnovni uzorak na sve manjim skalama.

novilo se da i na razgranienju izm eu svake zelene m rlje i plave d o line p o

stoje nanizane zak rp ic e crvenog! I tak o d alje - ovaj p ro sto r je pred H abar-
dom k o nano otk rio je d n u svoju od lik u k oja e m oda zbuniti i one koji su
H aos 239

se ve p o m irili s M andelb ro to v im m on stru m -frak talim a: n i je d n a je d in a taka

nije tak a razgranienja izm eu sam o d v e boje. (T o je st, izm eu sam o dve 'd o
lin e .) G de god dve boje pohrle je d n a drugoj u su sret, d a se napo k o n spoje,
ubaci se i trea b oja, jo jed n o m serijo m novih, sam o slin ih m rljica. R eklo bi
se da je o igledno n em ogu e , zar ne: svaka p o jed in a gran in a tak a u dodiru
je sa sva tri regiona - dak le, i s d ru g o m i s treo m bo jo m . D rugim recim a, u
svakoj graninoj taki sastaju se sva tri regiona!
H abard se bacio na studiranje o v ih k o m p lik o v an ih o blika i njihovih im p li
k acija za m atem atiku. N jegov rad i rad m nogih dru g ih n jegovih k o leg a u sk o
ro p o stad o e nova o fanziva, novi prav ac n apada n a p ro b lem d inam ikih siste
m a. H abard je posle nekog vrem ena shv atio da je m ap iran je N jutnovog m eto
da sam o je d n a od m ogunosti za o v ak v e stvari, i da p osto ji, zap rav o , itava
n eistraen a fam ilija slika k oje o d raav aju p o n aan je sila u stvarnom svetu. M i-
el B arnzli se zadubio u p ro u av an je nekih drugih prip ad n ik a te fam ilije. Ali
B enoa M an d elb ro t je , kao to e o b o jici u skoro postati ja sn o , k ren u o da o tk ri
je 'p ra d e d u svih tih oblika.
M an d elb ro to v skup je n ajk o m p lek sn iji o b jek at u m atem atici, skloni su da
k au oni koji m u se dive. N i cela v en o st ne bi b ila d o v o ljn a da ga sag led a
m o u celo sti, sve njegove trn o v ite sp irale, rese i disk o v e ko ji se pruaju i
u m n o av aju n a sve strane, b e sk o n an o razn o v rsn i, n ato v aren i napu p elim m ole-
k u lim a koji vise kao da su u bojem v in o g rad u , na nekoj lozi koja p rip ad a G o
spodu B ogu lino. M oete razg led ati M an d elb ro to v skup (set) i u k o lo ru , a k o
lo r p odeavati na ekranu vaeg rau n ara; tad a ovaj o b jek at izg led a fraktalniji
od frak tala sam ih, toliko su b o g ate n jeg o v e k o m p lik acije op ru en e k ro z sve
skale. D a bism o sainili k atalo g sv ih o b lik a koji posto je u M an elb ro to v o m
skupu, ili da bism o dali n u m eriki o p is njegovih k o n tu ra, bila bi n am p o treb
n a b eskonana k oliina in fo rm acija. A li, evo odm ah i paradoksa: kom p letan
m atem atiki opis M andel b rato v o g sk u p a m o ete poslati k ro z icu pom ou sa
m o nekoliko d esetina bitov a k o d a - d ru g im reim a, d ovoljno je n ekoliko d e
setina cifara. T o je zaista vrlo k ra ta k k o m p ju tersk i p ro g ram , zar ne? A ipak,
d o voljan je d a se M andelb ro to v skup rep ro d u k u je u celosti! O ni koji su prvi
shvatali kako taj skup m ea b esk ra jn u slo en o st i krajn ju jed n o stav n o st b ili su
zateeni potpuno nesprem n i - ak i sa m M an d elb ro t. U svesti ljudi, M an d e l
b rotov skup je postao svojevrsni lik o v n i am blem za fen o m en haosa uopte; p o
ja v lju je se na luksuzno tam panim k o ric a m a kon feren cijsk ih b roura i in e n je r
skih strunih asopisa, bio je ak i g lav n i ek sp o n at na jed n o j izlobi k om pju-
2 40 D ejm s G lajk

Izbor iz ilijaovih skupova.

tersk e um etnosti koja je p u to v ala po svetu tokom 1985. i 1986. g odine. L ako
je o setiti, iz tih slika, predivnu lepotu tog seta; k u dikam o tee bilo je m atem a
tiarim a d a o tkriju njegovo znaenje.
M nogi fraktalni oblici m ogu se form irati iterativ n im p ro cesim a na k o m
pleksnoj rav n i, ali M andelb ro to v set je sam o je d a n . P oeo je da se p ojavljuje
n ejasn o , k ao duh iz m agle, je d n o g dana kad je M an d elb ro t p o k u av ao da ge-
neralizuje klasu o b lik a pozn atu k ao ilijao v i skupovi. T e skupove su u vrem e
Prvog svetskog rata pronali i istraili francuski m atem atiari G aston ilija i
P jer Fatu (G aston Ju lia, Pierre F ato u ) koji su m orali raditi m u k o trp n o , bez p o
m oi ikakve rau n arsk e sprave. M an d elb ro t je razgledao n jih o v e skrom ne crte
e i proitao njihov struni lanak - koji je ve tada bio po k riv en prainom
zabo rava - k ad m u je bilo sam o d v ad eset godina. ilijao v i sk u p o v i, razliito
p reru en i, bili su tano oni o bjekti za koje se B arnzli zain tereso v ao . N eki ili
jaovi skupovi su kao krug o v i k o je je neko m eto d in o tipao i trpkao da bi
dobili fraktalnu strukturu. D ru g i su razlo m ljen i u reg io n e, a trei su n e p o v eza
ne praine. A li, ni rei, a ni k o n cep ti E uk lid o v e g eo m etrije nisu dov o ljn i da
opiu ilijaove setove. F rancuski m atem atiar A drien D uadi je rekao: N eve-
H aos 241

ro vatna je raznov rsnost ilijaovih skupova k oje m o ete dobiti: neki od njih su
u gojeni o b laci, neki su sasueno bunje i trn jaci, n eki izgledaju kao varnice
k oje jo plove kroz vazduh iako se glavni v atro m et ugasio . Jedan izg led a kao
zec. M nogi im aju podvijene rep ice m orskog k o n jica.
G o dine 1979. M an d elbrot je otkrio d a u k o m p lek sn o j ravni m oe stvoriti
sliku koja slui kao apsolutni katalog svih ilijao v ih sk u p o v a - a to znai, sli
ku u n u tar koje se svi o n i, b ez ijednog izuzetka, m ogu nai. Istraivao je ite-
raciju k o m plikovanih pro cesa, jed n a in a u k o jim a postoje kvadratni k o ren i, si
nusi i k o sinusi. Iako je itav svoj ivot sagradio oko p o stav k e da iz je d n o sta v
nosti m oe nastati sloeno st, nije odm ah shvatio k ak o je nepo jam n o izuzetan
bio o b jek at koji je poeo leb d eti, m alten e vidljiv , na m on ito rim a k om pjutera u
firm i IB M i na H arvardu. M an d elb ro t je poeo n av aljivati na p ro g ram ere, k o
ji su m u tad a bili dodeljeni kao asistenti, da izvuku vie d etalja, a oni su se
d ovijali k ako da neto urade s ve p retovarenom m em o rijo m ; kako d a n abace
n ove k o liin e izraunatih taa k a na crno-bele ek ran e n ajjaih IB M -k o m p ju tera
tih v rem ena. N ajgore im je bilo to to su m orali stalno biti na oprezu da se
ne provue neki takozvani 'a rte fa k t (to bi znailo: v etak a, ne p riro d n a, tvo
revina) - n aim e, neka ara ili kriv in a k o ja potie sam o od udi m aine i k oja
n estane im se isti program napie p o n o v o , m alo drukije.
M andelbrot se okrenuo p ro sto m m apiranju, k oje je bilo najlake p ro g ra m i
rati. N a grubo prem reeno j h artiji, s p ro g ram o m koji je p o novio p etlje p o v rat
ne sprege sam o nekoliko p u ta , p o ele su se n azirati kon tu re prvih n ek o lik o d i
skova. N ekoliko red o v a izrau n av an ja na onaj stariji n ain , olo v k o m , u b ed ilo
je M andelbrota da je taj o b jek at m atem atiki realan , da nije sam o p roizvod n e
ke bizarne kom p ju tersk e greke. D esno i levo od g lavnih disk o v a p o javljivali
su se n agovetaji jo nekih o b lik a. M an d elb ro t je k asn ije tvrdio da je tog a
sa v ideo, u svom um u, i m nogo vie: hijerarhiju o b lik a, atom e iz ko jih k lija
ju m anji atom i, a iz ovih jo m an ji, i tako sve d alje i d alje, a d infinitum . A
tam o gd e je ovaj set presecao realnu liniju, diskovi suk cesiv n o sve m anji i m a
nji bili su skalirani na nain sad a ve poznat u svetu nau k e, naroito kod di-
nam iara fluida: 2, 4, 8... F ajg en b au m o v niz b ifurkacija.
O vo je o hrabrilo M an d elb ro ta d a se baci na izraunavanja m nogo o b im n i
ja . R eio je da rafinira p rv e, g ru b e slike. U brzo je o tkrio p rljavtinu k o ja se
nekako n aikala po rubov im a d isk o v a, i koja je , tavie, plovila po o b lin jem
p rostoru. U porno je navaljiv ao da se slike izraunaju do finih p o jed in o sti, ali,
sad mu se poelo initi da ga je srea izdala: um esto da konano budu urade-
242 D zejm s G lajk

P o ja v lju je s e M a n d e lb r o t o v s k u p . U M a n e lb r o t o v im p r v im g r u b im k o m p ju te r s k im z a
p is im a p o ja v ilo se i g r u b o u s tr o js tv o , p a s v e f in ije s a p o v e a n je m k v a lite ta p r o r a u n a .
J e s u li le b d e i" m o le k u li u o b lik u in s e k a ta o d v o je n a o s tr v a ? Ili s u s a g la v n im d e lo m
s p o je n i n itim a p r e v i e f in im d a b i m o g le d a s e o p a z e ? T o n ije b ilo m o g u e re i.
244 D ejtns G lajk

ne kako treb a, slike su sam o p o stajale sve zapetljanije. M an d elb ro t je odjurio

u istraivaki cen tar IB M u V estester K auntiju, gde je m ogao ukljuiti k o m
pjutersku snagu k akvom H arvard nije raspolagao. N a n jeg o v o iznen a en je, sve
vea 'n e u re d n o st bila je znak neeg stvarnog. Isklijale stabljiice i p ipci o d v a
jali su se spokojno od glavnog ostrva. P red M an d elb ro to v im oim a, razg ran i
enja izm eu pojedinih p o v rin a izotravala su se u lance sp irala nalik na re
pice m orskih k o njica. R acionalno je bilo oploeno iracionalnim .
M an d elb ro to v skup je k o lek cija taak a. S vaka p o jed in a taka na k o m p lek
snoj rav n i, a to znai: svaki pojedini kom pleksni broj koji uop te p o sto ji, n a
lazi se ili u sastavu M an delb ro to v o g skupa, ili izvan njeg a. Jed an od naina
da ovaj skup d efiniem o je ste sledei: m oem o testirati jed n u po jed n u tak u ,
d a vidim o da li ona pripad a M an d elb ro to v o m skupu. T aku testiram o ovako.
U zm ite je d a n kom pleksni broj i p o dig n ite ga na kvadrat; s on im to ste d o b i
li, saberite n jegovu sopstvenu p rvobitnu vrednost (pre n ego to je p o d ig n u t na
kvadrat); sad to o p et podig n ite na kvadrat; i tako d alje, i tako dalje - p a ako
zb ir krene k a besk o n an o sti, taj broj (tj. ta taka) ne p rip ad a M an d elb ro to v o m
skupu. A ko zbir ostane konaan (m o d a uhvaen u neku p etlju koja se p o n a
vlja, ili osuen da haotin o luta), o n d a p ripada M an d elb ro to v o m skupu.
O vaj posao p o n av ljan ja je d n o g p ro cesa m nogo p u ta (pro izv o ljn o m nogo
puta), i zatim p itan ja da li je rezu ltat besk o n aan , podsea nas na procese p o
vratne sprege u stvarnom svetu. Z am islite da nam etate m ik ro fo n , p o jaalo , i
zv un e k u tije, u nekoj dvorani. B rin ete se da ne nastanu o n a jeziv a u zlazn a ci-
anja pozn ata kao m ikrofo n ija, to je p o sled ica zvune povratne sprege. A ko
neki zvuk iz zvunika, dovoljno ja k , pro d re u m ik ro fo n , m ik ro fo n e ga u h v a
titi a pojaalo e ga pojaati i pustiti k ro z zvunike (zvune k u tije), tako da
e on sad ponovo uleteti u m ikrofon i tako ukrug, u krug... sve g lasnije. A li,
ako nije dovoljno ja k , nap ro sto e z g asn u ti, utihnue i nee g a biti. D a biste
ovaj proces povratne sprege m o d elo v ali bro jev im a, m o ete, n a prim er, uzeti n e
ki poetni broj. A ko se taj broj p om noi sam im sobom , d ak le, digne n a k v a
drat; pa rezu ltat opet digne n a k v ad rat; p a ta j rezu ltat opet d igne na k v ad rat,
i tako d alje, vid eete kako brzo bro jev i um eju da p olete ka b eskonanosti: 10,
100, 10.000... ali. ako je bio zn atn o m an ji, kvad rato v an je e g a strm oglaviti ka
nuli: 1/2, 1/4, 1/16... elite li g eo m etrijsk u sliku o v o g a, d efin iite skup svih ta
aka ko je, un ete k ao poetne u ovu jed n a in u , ne bee k a b esk o n an o sti. R a z
m otrite liniju (bez ikakvih rav n i; sam o je d n u liniju i n ita vie) k o ja vodi od
nule ka 1, 2, 3 i d alje, ka jo v eim vred n o stim a. A ko tak a p roizvodi m ikro-
H aos 245

fo niju, neka ostane bela. A ko ne, nek b ude crna. U sk o ro ete dobiti jed n u c r
nu liniju povuenu od 0 do 1.
Z a jed n o d im en zio n aln i p ro ces, n ik o , zap rav o , i ne m ora d a se slui ovim
opitalnim nainom , niko ne m ora da p o k u av a (i grei) m nogo puta. Jer sv a
kom e od nas je jasn o da brojevi vei od 1 v o d e. ven im k v ad rato v an jem , u
besk o n an o st, a brojevi m anji od 1 ne. A li, u dve d im en zije, dakle kad p o sto
ji ravan, pa jo ako je to ko m p lek sn a rav an , najee nije d ovoljno znati k a
ko je d n a in a glasi. Z a razlik u od tradicionalnih o b lik a u geo m etriji, k ru g o v a,
elip sa, p arabola i slinog , M an d elb ro to v skup ne d o zv o ljav a da se do cilja stig
ne m a kakvim saetijim postu p k o m ili 'p re ic o m . Jedini nain da saznate k a
kav oblik ide spregnut s nekom jed n a in o m jeste nain p okuaja i p o g rek e, a
to znai da istraivai ovih novih arhipelaga m oraju b iti, hteli ne h teli, d uhom
blii M agelanu n ego E uklidu.
P rip ajan je, ovim n ain o m , sveta o blika svetu b ro jeva reprezen to v alo je ras
kid s p rolou. N ove geo m etrije uvek poinju k ad n eko prom eni jed n o od fu n
d am entalnih pravila. N aie tako neki geo m etar pa kae: A p retp o sta vite d a je
p ro sto r zakrivljen a ne p ljo sn a t? - i kao rezultat nastane parodija E u k lid a, sva
p ovijen a i udna, koja je tan o onaj am bijent u k o m e n astaje opta teo rija re
lativnosti. A p retpostavite vi d a p ro sto r m oe im ati etiri d im enzije. Pet. est?
P retp o stav ite vi da brojka k o ja kae koliko dim enzionalan je p ro sto r, m oe b i
ti razlom a k. ta ako oblici m ogu biti razv u en i, zav rn u ti, u voreni? Ili p retp o
stavite da se neki oblici d efiniu ne tako da jed n a in u reim o , nego tako d a je
pustim o da se reav a i reav a i reava... i d a se pri tom e svaki p u t hrani sa
m a sobom : da bude u iterativnoj povratnoj petlji.
ilija, F atu , H abard, B arnzli, M an d elb ro t - ti m atem atiari izm enili su p ra
vila o stvaranju geom etrijsk ih o blika. E uklidov sk o -d ek arto v sk i m etod p retv a ra
nja je d n a in a u krive linije (grafike) dobro je p o zn at svakom e ko je u srednjoj
koli im ao g eom etriju, ili k o je ikada na m api, pom ou dve k o o rd in ate, naao
jed n u taku. S tandardna g eo m etrija uzm e jed n a in u i onda trai skup b ro jev a
koji tu jed n ain u m ogu da za d o vo lje. Z n ai, jed n a in a kao to je 2 + y" = 1
p ro izv ee, svim svojim reen jim a, jed an oblik , u ovom sluaju kru g . R azn e
druge jed n o stav n e jed n a in e d aju druge o b lik e, elip se, p arab o le, h ip erb o le pre-
seka k upe, ili, u faznom p ro sto ru , kom plikovanije o blike proizvedene d iferen
cijalnim jed n a in am a. A li, kad geom etar kae da jed n u jed n a in u sam o veito
p onavljam o (iteriram o) um esto da je re im o , o nda ta jed n a in a p ostaje p ro ces,
ne opis; d in am ik a, ne statik a. U jed n a in u ue jed a n broj... izie drugi. Sad u
246 D ejm s G lajk

istu tu je d n a in u u e taj novi... izie neki trei. I tako d alje, b ez kraja. A sva
ki od njih je je d n a taka. T ake tako skakuu: h o p , sad je je d n a ovde, hop,
sad je sled ea na nekom drugom m estu. T u se zam isao vie ne sastoji u tom e
da 'z a d o v o ljim o neku je d n a in u , nego u tom e da izazovem o odreenu vrstu
p onaanja. A li, i postojan o stanje je jed n a vrsta ponaanja. K o n v erg en cija ka
p eriodinom ponaanju koje e se , je d n o m d ostignuto, ponav ljati i ponavljati
itavu ven o st - to je druga v rsta ponaanja. A i luda trka p rav o u b esk o n a
nost takoe je je d n a vrsta p onaanja.
Pre k o m p ju tera, ak i ilija i F atu , koji su uvideli m ogunosti ovog n o
vog nain a stv aran ja oblik a, nap ro sto nisu im ali im e da to p retv o re u nauku.
S k o m p ju terim a, bavljenje geo m etrijo m pom ou m etoda p o k u aja-i-p o g rek e
postalo je izv o d ljiv o . H abard je istraio N jutnov m etod tako to je n aredio m a
ini da izraun ava taku po taku, taku po taku... a i M an d elb ro t je tako p r
vi put dobro video svoj skup, prin ud io je m ainu da izrau n a m ilione taaka,
i da tim n ainom izvia ta postoji u ravni. N ije m ogao tako ispitati sve ta
k e. naravno. V rem e koje su M andelbrotu stavili na rasp o lag an je bilo je o g ra
nieno. Sila njegovih kom p ju tera, tak o e ograniena. Z ato se u poslo v im a te
vrste ide n a m reu taaka, kao da je sve prekriveno nekom reetk o m (engl.
g rid ): skae se uvek na sledeu taku ukrtanja. S itn ija, gua 're e tk a dae
n am , d abom e, otriju sliku, finiju, sam o e kom pjuter m orati da radi due. Z a
M andelbrotov skup, k alku lacija je p ro sta, proces - suta jed n o stav n o st: na k o m
pleksnu ravan nab aciv ati u staln o m m apiranju izraz z z + c. Z nai: uzm i
jed an b ro j, pom noi ga istim , i dodaj p rvobitni iznos tog broja.
H abard je , po sle nekog v rem en a, 'p u stio k rila , osetio se ko m o tn o u ovom
novom nainu istraivanja oblika. T ak o e je uveo u u p otrebu jed a n inovativan
m atem atiki stil, uz upotrebu m eto d a kom pleksne an alize koji ranije nisu bili
prim enjivani na dinam ike sistem e. Im ao je oseaj da se sve redom u k la p a ,
da razliite d iscipline m atem atike p rila z e, svaka iz svog p rav ca, je d n o m zaje d
nikom raskru. Z nao je da n ee biti d ovoljno da sam o g led a M andelbrotov
skup - nego da e m orati i da g a razum e. N a kraju je H ab ard p oeo da tv r
di kako ga i je s te razum eo.
D a je g ranina linija M an d elb ro to v o g skupa sam o frak taln a, u onom sm i
slu kako su fraktalne K ohina p ah u ljica i d ru g e sline figure s p o etk a d v ad e
setog veka, svaka slika bi izg led ala m an je-v ie kao i bilo k o ja druga. P rin cip
sam oslinosti pri razliitim sk alam a o m o g u io bi nam d a p red v id im o , i to la
k o, ta em o i 'n ajjaim m ik ro sk o p o m v id eti, naim e, ta e sledei nivo uve-
H aos 247

lianja d o n eti. M eutim , nije tak o , nego svaki sledei pro d o r u d ubine M an-
d elbrotovog skupa donosi n ova iznen a en ja. M an d elb ro t se poeo b rin u ti da je
pon u d io suvie restriktiv n u d efiniciju pojm a fra k ta l; svakako je hteo d a ta re
o buhvati i ovaj novi objekat. U njeg o v o m skupu zaista se p o tv rd ilo da p o sto
je , pri dovo ljn o m u v elian ju , prib lin e k o p ije seta sam og , kao bubice koje b lu
de negde po strani od glavnog tela, ali ja e u v elian je je pok azalo da nijedna
od tih b u b a ne lii ba sasvim na orig in al, niti n a ijednu drugu bubu: svaka
je unikat! Iskrsavali su veno novi m orski k onjici, nove izv iju g an e loze k ao u
staklenim batam a. Istina glasi ovako: nijedan d eo M an d elb ro to v o g sk u p a nije
sasvim isti kao ijedan drugi (m a koji drugi) deo, pri m a kom uv elianju.
O tkrie d a pojedine b u b e - m oem o rei i: p ojedini 'm o le k u li - p love
po o b linjim pro sto rim a u zro k o v alo je jed a n n eposredni problem . D a li je ceo
M andelbrotov skup p ovezan , jed a n k o n tin en t s p o jedinim dalek o b aenim po-
luostrvim a? Ili je svojevrsna p rain a, ko n tin en t okru en arh ip elazim a vrlo sit
nih ali sasvim nezavisnih ostrva? O d g o v o r na ovo p itan je nije bio sam po se
bi jasan - niti se uopte dao naslutiti. ilijaovi skupovi tu nisu m ogli biti v o
di, je r njih im a od obe v rste, n eki su celi a neki su, razbacani u k o m ad e, p o
stali praina. A te praine su fraktalne: to znai da im aju jed n u vrlo udnu o so
binu. N i dva k o m ada nisu zajed n o - je r je svaki kom adi odvojen od svih o sta
lih k o m ad ia nekim regio n o m p razn o g p rostora - ali, o p e t, nijedan k o m ad i n i
je ni sa m , je r gde god n aete je d a n , tu negde je jo nekoliko njih, itav a g ru
p a, i to p roizvoljno blizu . M an d elb ro t je gled ao i gled ao svoje slike, i p olako
uviao da k o m pjuterskim ek sp erim en tisan jem ne u speva da rei ovo fu n d am en
talno pitanje. U sm erio se o trije na te 'tru n ic e koje su plovile oko g lavnog
tela skupa. N eke trunice su p ri tom e iezle. N eke druge su se rask ru p n jale
u jasn e m altene-replike g lavnog tela. Izgledale su nezavisne. Ali m oglo se n a
gaati d a su ipak spojene m o stiim a tako tananim da ih reetk a uvek p resk a
e, to je s t, da n ijedna izrau n ata tak a ne u speva da u b o d e neki od tih m o-
stia.
U pom o su priskoili D uadi i H abard. O ni su razvili briljantan lan ac n o
ve m atem atike i d okazali da sv ak i takav plovei m olekul u su se d stv u zaista
visi okaen na jed n u filig ran sk u m reicu koja ga vrsto p o vezuje s glavnim te-
lom i sa svim ostalim m o le k u lim a (to je s t bu b am a u b liz in i). T o je izu ze t
no delik atna m reica, k o ja izrasta iz m ajunih niti na glavnom telu, kao kakav
avolji p o lim er (izraz je M andelb ro to v ). T a dvojica m atem atiara su d o k az a
li da svaki segm ent - bez o b zira gde je , i bez o b zira koliko je siuan - p o
248 D ejm s G lajk

k azuje, pri d o v o ljn o m pojaan ju k om pjuterskog 'm ik ro sk o p a , da im a na sebi

nove m o lek u le, k o ji su slini (ali nik ad a identini) g lavnom telu i koji se ta
ko pruaju i p rostiru daleko, ispunjavajui neki m andat b esk o n an e razn o v rsn o
sti; udo m inijaturizacije u kojoj za svaki, pa i najsitniji detalj znam o da je ,
zapravo, v aseljen a za sebe, razn o v rsn a, cela.

To im je sve geom etrijsk o g izg led a, s m nogo p rav ih lin ija , rekao je
H ajnc-O to P ajtgen. G ovorio je o m odernoj likovnoj u m etn o sti. S tvaralatvo
Jozefa A lbersa, n a prim er: on je p o k u av ao da otkrije u k ak v im su o dnosim a
boje, a n jegove slike u sutini se sastoje od k v ad rata raznih b o ja koji su n a
b aeni je d n i preko drugih. T e stvari su bile veom a p o pularne. Sad k ao da je
ta m oda prola. L ju d im a se vie ne svia takvo slikarstvo. U N em akoj su iz
gradili o grom ne b lokove stanova u stilu bau h au sa, ali su se m nogi stanari o d
selili, ne svia im se da ive tam o. M eni se ini d a posto je v eo m a duboki raz
lozi zbog k o jih ljudsko dru tv o , d an as, ne voli neke asp ek te nae k o n cep cije
p rirode. P ajtgen je pom agao je d n o m p osetiocu da od ab ere u v ean e fo to g rafi
je pojedinih reg io n a M andelbrotovog sk u p a, ilijaovih sk u p o v a, i drugih k o m
pleksnih iterativnih procesa; sve te foto g rafije bile su u p red iv n im bojam a. U
svojoj m aloj kalifornijskoj kancelariji P ajtgen je nudio p o setio cim a i slajdove,
slike na v elik im listovim a pro zirn o g m aterijala, pa ak i k alen d a re s m otivim a
iz M and elb ro to v o g skupa. N a d uboki en tu zijazam p roistie iz ove specifine
p erspektive, iz ko je se p riro d a m oe gledati. K oji je onaj p rav i, istiniti aspekt
p riro dnog objekta? R ecim o , ta je najv an ije u izgledu je d n o g d rv eta, da li p ra
ve linije n jegovog stabla, ili frak taln a razlistalo st k ro n je? Z a to v rem e, na
K ornelu, D on H abard se borio sa zah tev im a k o m ercijale. N a K atedru za m a
tem atiku stizala je p rava rek a p o te, stotine pisam a; svako je traio slike M a n
delbrotovog skupa. H abard je najzad u v id eo da m ora p rip rem iti uzorke i sai
niti cenovnik. D esetine slika bilo je v e izrau n ato i zap am en o u n jegovim
raunarim a, sprem no za p rik aziv an je u svakom tren u tk u , uz pom o studenata
etvrte godine koji su pam tili teh n ik e pojed in o sti. Ali n ajsp ek tak u larn ije sli
k e, s najfinijom rezolucijo m (izo tren o u ) i najiv o p isn ijim b o jam a stizale su
o d dvojice N em aca. a to su bili P ajtgen i P eter H . R ih ter, koji su im ali svoju
ekipu naunika na univerzitetu B rem en i oduevljenu p o drku sp o n zora, jed n e
lokalne banke.
P ajtgen i R ihter, jed an m atem atiar a drugi fiziar, pred ad o e svoje k a ri
je re M andelb ro to v o m skupu. T aj skup je za njih sadrao itavu jed n u vaselje-
H aos 249

nu ideja: je d n u m odernu filozofiju u m etn o sti, i o p rav d an je za novu ulogu o p i

ta u m atem atici, kao i nain d a se kom pleksni sistem i iznesu pred iroku p u
bliku. D v o jica naunika su o b jav ljiv ali katalo g e i k n jig e tam pane na glatkom ,
sjajnom papiru; putovali su po svetu s p okretnom g alerijsk o m izlobom svojih
raunarskih slika. R ihter je u k o m p lek sn e sistem e doao iz fizike kroz herniju
a zatim b io h em iju , u kojoj je izuavao oscilacije u b iolokim p utanjam a. O b
jav io je seriju strunih rad o v a o im unitetnom sistem u , o nainu kako kvasac
p reo b raa eer u en erg iju , i o drugim takvim pojav am a; ustano vio je da o sc i
lacije esto vladaju procesim a za k oje se po navici sm atra da su statin i, a
sm atra se iz dobrog razlo g a - ne m o em o ba lako da raseem o i otv o rim o
ivo bie i onda u stvarnom vrem enu p ratim o njegov rad. R ih ter je za raga-
stov svog pro zo ra privrstio o dlino podm azano duplo klatn o , i to je bio n je
gov kuni dinam iki sistem m ilje n ik , izraen u jed n o m je d in o m p rim erk u . sa
m o za njeg a, u fakultetskoj m ainskoj radionici. S v rem en a na v rem e, p o k re
tao je k latn o a ono se o tisk iv alo u svoje h aotine n e-ritm o v e, koje je on um eo
da opo n aa i na raunaru. Z av isn o st ovog d v o strukog k latn a od inicijalnih uslo-
va bila je tako osetljiva da je grav itacio n a p riv lan a sila je d n e je d in e kapi k i
e m ilju daleko bila dovo ljn a da izazove p rim etn o naru av an je k retan ja u ro
ku od sam o pedeset ili ezdeset narednih k laenja, a to znai za otprilik e dva
m inuta. R ihterove viebojne (m ultik o lo rn e) grafike slike faznog p rostora ovog
d uplog klatna pokazivale su izm eane regione p eriodinosti i haosa; pom ou
istih tih grafikih tehnika R ih ter je p rik aziv ao , na p rim er, id ealizovane reg io n e
m agnetizacije u m etalu ali i M an d elb ro to v skup.
N jegovom kolegi P ajtg en u , studije k o m pleksnosti dav ale su priliku da stv a
ra nove tradicije u nauci, um esto da sam o reav a problem e. U p o tpuno novoj
oblasti kak v a je ov a, m oete p oeti da razm iljate danas i ako ste d o b ar n au
nik, m oda ete doi do vrlo zanim ljivih reenja k ro z sam o nekoliko d an a ili
n edelja, ili kroz m esec dana , k ae P ajtgen. T o je o b last k o ja jo nije struktu-
risana.
U strukturisanoj o blasti, p o zn ato je ta je p o zn ato , a takoe je pozn ato
ta je n ep oznato, ta su lju d i ve pokuavali ali se p okazalo da ne vodi n ie
m u. U takvoj oblasti vi m o rate d a se posv etite radu na nekom problem u za
k oji je pozn ato da je p rob lem , inae ete zalutati. A li, p ro b lem za koji je p o
znato da je problem m ora biti tea k , inae bi ve odavno bio reen .
P ajtgen nije o seao nita od one nelagodnosti s kojom m atem atiari g le d a
ju upotrebu k om pjutera za o b av ljan je eksperim enata. N arav n o , svaki rezu ltat
2 50 D ejm s G lajk

m ora pre ili k asn ije biti rig o ro zn o do k azan , a to zn ai, d okazan standardnim
m etodim a d o k aziv a n ja, inae ne bi bio m atem atika. A ko na ekranu v idite n e
ku divnu g rafik u , to jo nije garan cija d a ona eg zistira i u je zik u teorem a i d o
k aza. Ali sam a injenica da se ta grafik a m oe p rib a viti uticala je na e v o lu ci
ju m atem atike. R aunarsko istraiv an je dalo je m atem atiarim a slobodu da k re
nu p rirodnijim p u tan jam a, sm atra Pajtgen; slobodu d a, p riv rem e n o , rad e bez
o baveze rig o ro zn o g d o k aziv a n ja, d a pou kud god ih o p it v o d i, kao to to fi
ziar radi. N u m erik a m o. k ao i v izuelna pom o in tu iciji, po m au o p italnom
m atem atiaru da vidi koji pravci o b eavaju a ko ji su slepe ulice. A kad nae
nove p u tev e, i k ad izoluje nove o b jek te, on m oe da se vrati standardnom d o
kazivanju. R igoroznost je snaga m atem atik e , prizn aje P ajtgen. To da m i m o
em o jed n u liniju razm iljan ja nastavljati a da nam je njena tanost uvek a p
solutno garan to v an a - to je neto ega m atem atiari ne ele nikad a da se o d
reknu. Ali vi m oete gledati je d n u situaciju sada i razum eti je barem delim i-
no, s tim da e je neke budue g en eracije m oda razm o triti rig o ro zn o . Strogo
izvoenje d o k aza, da; ali ne do te m ere da ja n apustim neto sam o zato to
ne m ogu izvesti strogi dokaz od m ah."
U osam d esetim godin am a d v ad eseto g veka kuni kom p ju teri stekli su sp o
sobnost da se aritm etikom bave tako precizn o da na ek ran u nastaju ivopisne
slike M andel b ratovog skupa, a hobisti su brzo otkrili da istraivanje tih slika
pri sve veem uvelianju daje snaan oseaj kretanja kroz razm ere (skale). A ko
na p oetku zam islim o da je M an d elb ro to v skup velik kao je d n a planeta, pi-si
(p ersonalni kom pjuter) m oe ubrzo da nam prui slike u v ean e tolik o da se v i
de pojedini g radovi, ili zg rad e, ili so b e, zatim i delovi ne vei od k n jig e, od
je d n e bak terije, pa od atom a. L judi koji su ronili kroz ove slike uv erili su se
da na svim skalam a one izgledaju slino a ipak su uvek d ru g e. A svi ti m i
k roskopski predeli bili su g en erisan i p om ou sam o n ekoliko red o v a ra u n a r
skog k o d a.'

* P ro g ra m za p ra v lje n je M an d e lb ro to v o g sk u p a sasto ji se od sam o n e k o lik o o sn o v n ih de-

lova. G la v n a 'm a in a je je d n a p etlja in stru k c ija u koju treb a uneti p o etn i k o m p le k sn i broj i
on d a pustiti d a aritm e ti k o p ra v ilo fu n k c io n ie . A to aritm e ti k o p ra v ilo , za M an d e lb ro to v set,
glasi ovako: z - z + c, g d e z p o in je o d n u le a c je k o m p le k sn i broj koji o d g o v a ra te stira
noj tak i. Z n a i: u zm ite n u lu . p o m n o ite je sa m o m so b o m , d o d a jte j o j p o e tn i broj; do b i e te
rezu lta t, a o n je . d a b o m e , isti ta j s ta rtn i (p o e tn i) broj, n im a lo izm en je n ; p o m n o ite ta j r e z u l
ta t sa m im so b o m , i d o d a jte m u p o e tn i b ro j; s a d u zm ite n o v i ta ko d o b ije n i rezu lta t, p o m n o i
te g a sa m im so b o m , i d o d a jte m u p o e tn i b ro j. A ritm etik a s k o m p le k sn im b ro je v im a je ja s n a
i ista. K o m p le k sn i b ro j se p ie tak o to n a p ie m o p rv o je d a n n jegov d e o . pa d ru g i: n a pri-
H aos 251

P rogram za pravljenje M andelbrotovog seta provodi glavninu v rem ena, ali i

ini veinu kom prom isa, na sam oj granici seta. Z a jed n u zadatu taku m oe iz
vriti 100 izraunavanja, ili 1.000, ili 10.000, i m oe se uveriti da ona sve do

m e r, 2 + 3 / (d a k le , to je a d re sa je d n e take k o ja stan u je na 2 d e sn o (isto n o ) i na 3 g o re (se-

verno) na n ao j k o m p le k sn o j ra v n ic i. K ak o sabrati je d a n k o m p le k sn i broj s nekim d ru g im k o m
p le k sn im b ro je m ? V rlo lak o . O ni se sab iraju na sled ei nain: sab e re te realni d e o s re a ln im ,
a im a g in a rn i d e o s im a g in a rn im . D ak le:
2 + 4;
+ 9 - 2i
11 + 2 i
A k a k o p o m n o iti je d a n k o m p le k sn i b ro j n ek im d ru g im k o m p le k sn im bro je m ? M o ram o
p o m n o iti i p rv i, ali i d rugi d eo je d n o g s p rv im , ali i s d ru g im d e lo m d rugog. T o znai da
d o b ije m o e tiri re z u lta ta m n o en ja (etiri u m n o k a). N jih sab e re m o . P o to broj i p o m n o en sa
m im sobom d a je -1 (je r to i je ste d e fin ic ija im ag in arn o g b ro ja ), sve o no gde se pojavi p re
tvara se u re a ln e b ro je v e koji se o n d a lak o sab eru s o stalim re a ln im b ro je v im a - ili, d rugim
re c im a , je d a n te rm in re z u lta ta k o la p sira u d ru g i.
2 + 3/
2 + 3;
6 ; + 9 i2
4 + 6 /
4 + 12; + 9 i'
= 4 + 12; - 9
= - 5 + 12;
D a bi se m o g a o p robiti iz o v e p e tlje , p ro g ram p o sm atra k a k o se zb ir d alje k ree. A ko se
k ree k a b e sk o n a n o sti, a to zn ai ak o se sve vie i vie u d a lja v a od sred ita ra v n i, o n d a ta
ta k a ne p rip a d a M a n d e lb ro to v o m sk u p u , a ak o z b ir u m a k o m tre n u tk u p o stan e vei o d 2 ili
m a n ji od - 2 (b ilo sv o jim re a ln im , ili sv o jim im ag in arn im d e lo m ), o n d a sigurno znam o d a je
k re n u o k a b e sk o n a n o sti; d a k le , ta ta k a n am ne tre b a , id em o na n ek u d ru g u . A li, ako p ro
gram p o n a v lja o v a iz ra u n av a n ja m n o g o , m n o g o p u ta , a re z u lta t n ik a k o d a p o s ta n e v ei o d 2 ,
o n d a z n am o d a je ta ta k a d eo M a n d e lb ro to v o g sk u p a. K o lik o m n o g o pu ta? Pa, to zavisi od
eljen o g u v e li an ja tm a g n ifik a c ije ). Z a o n e sk ale k o je su d o stu p n e k u n im ra u n arim a , esto
je d o v o ljn o i sto -d v e sta p u ta, ali, 1.000 p u ta je v e sasv im p o u zd an o .
P ro g ra m m o ra p o n o v iti ovaj pro ces za svaku p o jed in u taku k o ja je z ah v aen a re etk o m ,
to je s t, g d e g o d se d v e lin ije re etk e u k rta ju . A o n e se u k rtaju na m no g o h ilja d a m esta. P o
d e a v a ju i g u stin u u k rta n ja . re g u lie m o u v e li an je . P ro g ra m m o ra p rik a z a ti re z u lta t na e k ra
n u . M o g u e je u red iti d a n e k e tak e sk u p a budu c rn e, n ek e b ele. A li, ako h o em o ivo p isn i-
ju , ra sk o n iju slik u , m o e m o u n eti g ra d a ciju b o ja. N a p rim er, ov ak o : tam o gde je ite ra c ija b i
la p re k in u ta v e p o sle d e se t p o n a v lja n ja, n a sta je c rv e n a tak a; ta m o gde je p o n a v lja n ja bilo
d v a d e se t, o ra n tak a; ta m o g d e je ra u n an je o b u stav ljen o p o sle etrd e se t p o n a v lja n ja, u ta ta
k a , i tako dalje. P ro g ra m er b ira b o je i b ro j iteracija po svom uk u su . T a k o dob ijen e boje o c r
ta vaju k o n tu re te re n a n e p o sre d n o izva n sam o g M an d e lb ro to v o g skupa.
252 D ejm s G iajk

tada nije napustila skup; ali, nikako ne m oe biti apsolutno siguran da li je ta

taka stvarno u skupu, ili ne. Jer, ko zna ta e m ilionita iteracija doneti? Zato
najdublje uveliane, najim presivnije slike dobijam o na tekim , ogrom nim rau-
narim a, ili na onim a koji im aju paralelnu obradu podataka, a to znai - hiljade
zasebnih 'm o z g o v a koji istim korakom rade isti posao, paralelno. A li, ba na
sam oj granici, take se najsporije otru privlanoj snazi skupa. K ao da su u rav
notenom poloaju izm eu dva rivalska atraktora, od kojih se jedan nalazi na
nuli, a drugi, u sutini, svud uokolo skupa, na beskonano velikoj udaljenosti.
K ad su naunici kren u li od M an d elb ro to v o g skupa k a novim pro b lem im a,
koji reprezen tu ju stvarne m aterijalne pojav e, kvaliteti sam e granine linije sk u
pa poeli su se jasn ije isticati. G ran ica izm eu dva ili vie atraktora u jed n o m
dinam ikom sistem u slui kao svojevrsni prag, ali prag s koga se 'o tisk u ju
m nogi sasv im obini procesi u sv ak o d n ev ici, od lo m ljen ja raznih m aterijala do
donoenja o dluka. U takvom sistem u, svaki atraktor im a svoj sliv , kao to re-
k a im a svoj sliv , zem ljite s k o g a se sva v oda pre ili kasn ije slije u nju. A
svaki reni sliv im a neku svoju granicu. P oetkom o sam d esetih g o d ina, je d n a
u ticajna g ru p a naunika sm atrala je da od svih novih p o lja m atem atik e i fizi
k e. ba p ro uavanje granica fraktalnih 'sliv o v a obeava n ajvie.
T a grana d inam ike ne bavi se op isiv an jem k o n an o g , stabilnog p o n aan ja
n ekog fizikog sistem a, nego nain o m k ako sistem bira izm eu dve ili vie o p
cija k oje se m eusobno tak m ie za prev last. S istem kao to je L orencov sada
ve klasini m odel im a sam o je d a n atrak to r u sebi, je d n o je d in o p o n aan je k o
je e preo vladati na k raju , a to je haotini atraktor. N eki drugi sistem i im aju
d rugaiju sudbinu: oni e nai svoje k o n an o , stab iln o , ali neh ao tin o p o n aa
nje. N eki od n jih , m eutim , m orae d a se opred ele izm eu d v a ili vie tih sta
bilnih zavrnih ponaanja. S tu d iran je granica frak taln ih slivova bilo je stu d ira
nje sistem a koji m ogu da preu u je d n o od n ekoliko razliitih k onanih neha-
o tinih pon aan ja, pri em u se p o stav lja pitanje u koje od njih e p rei, o d n o
sno. kako to predvideti. D ejm s Jo rk , koji je haoso lo g iji dao im e a deset g o
dina kasn ije bio pionir u istraiv an ju granica fraktalnih sliv o v a, p red lo io je
je d n u im aginarnu fliper-m ain u . K ao u veini salona zab av e, im ate fliper-m a-
inu sa elinom lopticom . P o v u ete je d n u ipku ka seb i, sabijajui p ri tom
o prugu; p ustite ipku, a ona udari lo p ticu , koja poleti n ap red . u uobiajen i n a g
nuti predeo gum enih ivica i elek trin ih o d b aciv aa ko ji lo p tici daju dodatnu
energiju tako to je , s vrem ena n a v rem e, ja k o u tn u u n ek o m p ravcu. Taj
ut je vaan: on znai da lo p tica n ee p olako ali posto jan o gubiti en erg iju . D a
H aos 253

bi slika bila jed n o stav n ija , zam iljam o da ne p o sto je ona dva k rilca pri dnu
(pre izlaza) k o jim a igra po svojoj volji udara lo p ticu , nego da postoje sam o
dve izlazne ram pe. K uglica, d ak le, m ora da se sk o trlja ili niz je d n u , ili niz d ru
gu izlaznu ram pu.
O vo vam je determ inistiki flip er - nem a d rm u san ja m aine. S am o jed an
p aram etar k o n tro lie buduu putanju k u g lice, a to je ono vae poetn o p o v la
enje udarne ipke k a sebi. P retp o stav im o da je m ain a k o n stru isan a tako da
ako vi slabo povuete tu ipku, i p u stite, kuglica n eizostavno pada niz desnu
ram pu, a ako ja k o povu ete ipku, i pustite, k u g lica m o ra pasti niz levu ram
pu. M e u tim , ako vi ovo startno izbacivanje kuglice izvedete nekom osrednjom
sn agom , k u g lica e naletati na odbojn ik e tu i tam o irom polja igre, a o d b o j
nici e je udarati i bacakati n a svoj uobiajeni n ain , sa zvo n jav o m i angrlja-
n jem , nepredv idljivo dugo , sve dok ona kon an o ne napusti igru, skotrljava-
njem niz je d n u ili niz drugu ram pu.
Z am islite sad da pravite grafik i p rikaz razu ltata za svaku m oguu startnu
p oziciju u darne ipke s oprugom . Taj na grafikon je sam o je d n a linija. A ko
e pozicija dovesti do ko nanog pada kuglice niz desnu ram pu ( desni o d la
z a k '), ucrtajte crvenu taku. A ko e dovesti do levog o d la sk a , ucrtajte u g ra
fikon zelenu taku. ta m oem o o ekivati da em o saznati o ta dva atrak to ra,
im ajui u vidu da su oni fu n k cija p oetnog poloaja?
Pokae se da je ta gran in a lin ija je d an fraktalni skup, koji b a i ne m o
ra biti sam o slian , ali jeste d o beskonanosti d etaljno sloen. N eki regioni li
nije bie isto zeleno ili isto crv en o , ali neki drugi e p o k azati, kad ih u v e
am o, crveno proarano zelen im , ili o bratno. T o znai da kod nekih poetnih
p oloaja udarne ipke uop te nije vano da li ete je vi potegnuti ka sebi jo
m alo, sam o m alice, ja e , ili n eete. A li kod nekih drugih p o lo aja, ak i p ro
izvoljno m alena razlika u p o etn o m poloaju presudie da li e izlazak k u g li
ce b iti, na k raju , desni ili levi.
D odati jo jed n u dim enziju znailo bi uneti jo jed an param etar, d ak le , jo
je d an stupanj slobode. K od flip era , na p rim er, to bi m o g la biti prom ena u n a
gibu polja za igru. Sad k ad im ate param etar A i p aram etar B , videete k akve
k o m pleksnosti m ogu da n astan u . P om islite kakav je tek k o m ar kad inenjeri
m oraju kontrolisati stabilno st v elikih sistem a p repunih en erg ije, u stvarnom sv e
tu , na prim er atom skih elek tran a, ili m rea elektrodistribucije; u obe te oblasti
bilo je h aosolokih istraiv an ja u osam d esetim g odinam a. K ad je p aram etar A
na nekoj odreenoj vredno sti, p aram etar B proizvee m oda sm ireno, p o u zd a
254 D ejm s G lajk

no pon aan je. A li, ako se A prom eni sam o vrlo m a lo , m oda e B dovesti do
n ekog sasvim d rugaijeg ishoda. P ro m en a jed n o g m enja znaaj drugog.
Jork je im ao obiaj da na konferencijam a ustaje i po k azu je slike graninih
linija (lin ija razgranienja) fraktalnih slivova. N eke od tih slika predstavljale su
p onaanje razn ih k latn a s po g o n o m , i to klatna koja su im ala m o gunost da se
na kraju zau stav e u jed n o m od d v a finalna poloaja - a Jo rkovim sluaocim a
bilo je veom a do b ro poznato d a je takvo klatno zapravo fu ndam entalni oscila-
tor, koji u sv akodnevnom ivotu iskrsava, razliito p reru en , na m nogo m esta.
N iko ne m oe rei da sam sistem nam e stio tako to sam se o predelio za
k latn o , govorio je tada Jo rk , tonom dobro raspoloenog o v ek a. O vu vrstu
stvari viam o irom prirode. A li ponaanje ovog sistem a razlik u je se od sv e
ga to ete u literaturi nai. O vo je fraktalno p o n aan je, i to p o d iv ljalo . A na
slici se videlo fantastino k o m ean je b ele i crne b oje. kao d a se kuhin jsk i m ik
ser zakaljao nek o lik o p uta a o nda um ro tek to je poeo en erg in o m eati pu
ding od vanile s pudingom od okolade. Jorkov k o m p ju ter stvarao je ovakve
slike tako to je uzim ao reetk u od hiljadu uspravnih i hiljadu p oloenih lin i
ja , i izraunavao za svaku taku p resek a (a to znai, za svaki od m ilion p o
etnih poloaja klatna) da li treb a da bude crna ili bela. B ila su to d v a, sam o
dva atrak to rsk a sliva (engl. basins) ali izm iksovana i isp resav ijan a - sam o dej-
stvom njutnovskih jed n a in a k retan ja, koje su dobro znane; n iim vie - a re
z ultat se sastojao vie od granine linije nego od ieg drugog. T ip in o je bilo
da se vie od tri etvrtine izrau n atih taak a nau ba na liniji razg ran ien ja.
Istraivaim a i inenjerim a ove slike su znaile dobru lekciju - lekciju i
u p ozorenje. esto i preesto se d eav alo da se o poten cijaln o m rasponu p o n a
anja kom pleksnih sistem a nagaa na osnovu m alog sk u p a pod atak a. K ad je
sistem radio n orm alno, i o stajao u n u tar nekog uskog rasp o n a p aram etara, in e
njeri su to posm atrali i pravili m an je-v ie lin earn e ek strap o lacije, nadajui se
da e sve d a ide otprilik e k ako je i lo . Ali istraivai frak taln ih granica sli
vova dokazali su da g ran ica izm eu sm iren o sti i katastrofe m oe biti m nogo
k om p lek sn ija nego to je iko sanjao. C elo k u p n a elektrina m rea istone o b a
le SA D je d a n je oscilato rn i sistem , koji najee ostaje stabilan; ali vi biste
hteli d a znate ta e biti k ad se u z n em iri , kae Jork. P o treb n o vam je da
znate koja je tano granica. A in jen ica je ovo: om koji se tim e b av e, n em a
ju pojm a kako ta granina lin ija izg led a.
B avljenje granicam a fraktalnih sliv o v a zalazi u d u boke tem e teo rijsk e fiz i
ke. Fazne tranzicije su stvar 'p re la e n ja p ra g a , a Pajtgen i R ih ter su poeli
H aos 255

Granice fraktalnih bazena. ak kad i dugorono ponaanje dinamikih sistema nije ha-
otino, haos se moe pojaviti na granici izmeu jedne vrste stalnog ponaanja i dru
ge. esto, dinamiki sistem ima vie od jednog stanja ravnotee, kao klatno koje se
moe zaustaviti na jednom od dva magneta postavljena u podnoju. Svaka ravnotea
je atraktor, a granica izmeu dva atraktora moe biti sloena, ali glatka (levo). Ili, gra
nica moe biti sloena, ali ne i glatka. Vrlo fraktalna izmeanost belog i crnog (de
sno) jeste fazni dijagram klatna. Sistem e sigurno dostii jedno od dva mogua sta
bilna stanja. Za neke poetne uslove ishod je prilino predvidljiv - crno je crno. a
belo je belo. Ali u blizini granice predvianje postaje nemogue.

da preispituju jed n u od n ajb o lje prouenih vrsta fazne tran zicije, n aim e, m ag-
n etisanje i razm agnetisanje m aterijala. N jihove slike takvih granica prik azale su
istu tu udesnu i divnu sloenost koju su ljudi najzad poeli prihvatati kao p ri
rodnu: rascvetane glavice k elja s n ebrojenim vorovim a i brazdam a koji p o sta
ju progresivno sve neravniji to ih b lie g ledate. N jih d v o jica su varirali p a ra
m etre i ili ka veim uvelianjim a; je d n a od tih slika izgledala je sve h aoti-
n ija i h ao tin ija... a onda je , sasvim n eoekivano, iz d ubine srca jed n o g zbu-
n jujueg reg io n a, izronila do b ro zn an a o kruglasta stvar, naik an a pupoljii-
ma: M andelbrotov skup, ceo , savreno taan, sa svim svojim pipcim a i zaviju-
cim a i atom im a. B io je to jo je d a n putokaz na drum u univ erzaln o sti. M o d a
treba da p o nem o verovati u m ag iju , napisali su tada P ajtgen i R ihter.

M ajki B arnzli je kren u o d ru g aijim putem . R azm iljao je o slikam a koje

p riroda, stvarno, daje; naro ito o onim obrascim a koji nastaju kod ivih bia.
E ksperim entisao je sa Z ilijao v im sk u p o v im a, isprobavao i razne druge p ro ce
256 D ejm s G lajk

se, uvek nasto jei d a izn a e naine za g enerisanje vee razn o v rsn o sti. N apo-
sletku se okren u o nasum in o sti kao osnovi za novu tehniku m o d elo v anja p ri
rodnih o b lik a. K ad je o njoj p oeo p isati, dao jo j je naziv 'g lo b aln o konstrui-
sanje frak tala p o m ou sistem a iterativnih fu n k c ija . A li u govoru nije bio tako
o piran, nego ju je nazivao igra h a o sa .
A ko elite igrati igru h ao sa b rzo , treba vam rau n ar s dobrom g rafikom
na ek ran u , i gen erato r nasu m in ih brojeva; ali. u p rin cip u , m oete je sasvim
dobro igrati i s jed im listom h artije i jed n im noviem . O d ab erete startnu ta-
k u, negde na tom listu h artije. B ilo gde. Izm islite dva p rav ila, jedno za pad
n ovia p is m o i drugo za pad no v ia g la v a . P rav ilo v am kae kako d a na
osnovu je d n e take naete sledeu: U bodi pet cen tim etara k a sev ero isto k u !
ili B oni sledeu da bude 25% blie cen tru ! Sad po n ete da b acate novi
(pism o-glava) i ucrtavate take. K ad god novi padne tako da se s gornje stra
ne vidi p is m o (brojka vrednosti tog n ovia), vi p rim en ite prvo p rav ilo , je r
to vam je p ism o -p ra v ilo '. K ad god novi p adne tako da se s gornje strane
vidi grb ili v lad arev a glava, p rim en ite ono drugo p rav ilo , g lav a -p ra v ilo . P ret
postavim o da prvih p ed eset taa k a izb riete, kao diler u kazinu k ad se igra
blekdek pa k ad on hoe p rvih n ekoliko k arata da dobro sa h ra n i m eu o sta
le karte. U stan o v iete da igra h ao sa ne proizvodi nasum ino rasip an je taaka
svuda po pap iru. O na proizvodi jedan oblik. to due nastav ljate igru , taj o b
lik postaje sve jasn ije vidljiv.
B arnzlijev centralni uvid bio je ovaj: ilijaovi skupovi (engl. Ju lia sets) i
d rugi fraktalni oblici, iako je nau n o opravdano sm atrati ih ishodom d ete rm i
nistikih p ro cesa, im aju i dru g u , je d n a k o vrednu eg zistenciju kao lim iti p ro c e
sa n asum inosti. P redloio je sledeu analo g iju . P retp o stavim o da je neko na
podu uionice kredom nacrtao m ap u V elike B ritanije. G eo m etar, sa svojim
standardnim alatom , nalazi da mu nije lako da izm eri po v rin u te drave: o b
lici su sve nekako nezgodni, k rivudavi. O balska linija je frak taln a, zar ne. A li,
p retpostavim o da neko baca zrn a p irin a u vazduh, sasvim n asu m in o , i d a b ro
ji ona koja upadnu unutar k o n tu ra V elike B ritanije na podu. V rem e p ro lazi, z r
na padaju... i posle nekog v rem en a bro j tih zrna bie o tp rilik e d o b ra m era za
povrinu V elike B ritanije. F rak taln o k riv u d an je obala p o slu ilo je , d ak le, kao
g ranica, kao lim it nam etnut je d n o m nasu m in o m p ro cesu . G ovorei term inim a
d inam ike, B arnzlijevi oblici su atrak to ri.
Igra h aosa koristi se frak taln im k v aliteto m izvesnih slik a, n aim e, njih o v o m
osobinom k oja se sastoji u to m e d a je v elika slika sag ra en a o d m anjih k o p i
H aos 257

ja sebe sam e. im ste vi n apisali skup p rav ila k o ja e zatim biti p u ten a da
(m no gobrojnim iteracijam a) lutaju nasu m in o , vi ste ve i o dredili izv esn e g lo
balne info rm acije o obliku koji e tako nastati, a to e se, kad iteracija p o
n e, stvarno i dok azati, te in fo rm acije e vas pogled ati u o i, b ez o b zira na k o
jo j skali. U ovom sm islu, to je fraktalniji o b lik , to su jed n o stav n ija p ravila.
B arnzli je b rzo ustanovio da m oe generisati sve o n e, sad a ve k lasin e, frak-
tale iz M andelb ro tove knjige. M an d elb ro to v a teh n ik a je bask o n an o nizanje
istih p o stu p ak a k onstrukcije i d aljeg izotravanja. K od K ohine pah u ljice ili kod
k lina S jerp in sk o g a, dovoljno je v aditi segm ente i zam enjivati ih onim fig u ra
m a k oje su odredene (naom o d lu k o m , d ak le, sp ecifik acijo m ) d a dou tu. B arn
zli se p osluio igrom h ao sa, i zato je dobio slike k oje su u poetku bile kri-
vudave paro d ije, a onda se izo trav a le. N ije bilo po treb n o nikakvo rafin iran je
slike: sasv im dovoljan bio je jed a n jed in i skup p rav ila, ali skup koji u sebi ve
sadri, na neki nain , i te k o n an e oblike.
B arnzli i n jegovi saradnici tada su se bacili sasv im 'b e z o b z irn o u p ro iz
vodnju h iljada slika. S ve je vrvelo od 'k u p u sa , b u i, b la ta . K ljuno p ita
nje je bilo kako izvriti reverziju tog procesa: snim iti jed a n prirodni oblik a
onda u stanoviti po kom sk upu p oetnih p rav ila je n astao. B arnzli je naao o d
go v o r i dao m u im e 'te o rija k o la a , ali taj od g o v o r je tako ludo jed n o stav an
da su sluaoci esto odbijali da po v eru ju , sm atrajui da je u p itanju n eki trik.
P one od crtea tog oblika. P o to je oduvek voleo p ap rati, B arnzli je za prvi
pokuaj o dabrao je d a n veliki list tak o zv an e crne sp lin v o rt p ap rati. C rte m o ra
biti na ekranu kom pju tera. N ap rav ite zatim njeg o v u znatno m anju kopiju i p o
nete je , p o m ou m ia, u m n o av a ti i n jom e poploavati sam taj crte. D ak le,
pom ou p a p ra ti a prekriv ate sliku tog jed n o g lista p ap rati. A ko treb a, n a b a
cujete ih neu red n o , da se i p rek lap aju , nije bitno. V isoko fraktalni oblik m oi
e lako da se poploa um an jen im slikam a sam oga sebe. S m anje frak taln im
oblikom to e ii tee. A li, svaki oblik se m oe, na nekom nivou p rib lin o sti,
poploati sam im sobom znatn o u m anjenim .
A ko je slika kom plik o v an a, i prav ila e biti k o m p lik o v an a , kae B arn
zli. A li, ako o bjekat sadri u sebi neki skriveni fraktalni red - a je d n o od sre
dinjih otkria B enoe M an d elb ro ta je ba to , da veliki deo prirode sadri u se
bi taj skriveni poredak - o n d a e za d ekodiranje biti d ovoljno i sam o n e k o li
ko prostih pravila. T aj m odel b ie n am , dak le, interesantniji nego m odel p ra
vljen E uklidovom g eo m etrijo m , je r m i znam o da kad bacim o pogled na ru b li
sta neke biljke, neem o videti p rav u liniju. Prvu svoju p ap rat naslikao je po-
25 8 D ejm s G lajk

-q ajujlvjoq onsqslzoq il ,51 bq slj von >lv2 .! Bigl

.livBiq riinvlaonbai u s [ nabigu BjioBrmoni ndailoq lsD .iJtq

m ou m alog k o m p ju tera, onog n a svom rad n o m stolu, a ip ak je do sav ren stv a

liila na stvarni list paprati sauvan u n jeg o v o m h erb ariju m u jo iz d an a k ad
je bio dete. Z ap rep au ju a je ta slika b ila, k o rek tn a d o p o sled n je tak ice, u
svem u ispravna. Svaki biolog bi je u trenu id en tifik o v ao .
B arnzli je n astupio s tvrd n jo m da p riro d a svakako ig ra neku svoju verziju
igre h aosa. K oliina inform ac ija u jed n o j spori p aprati v eo m a je m ala, a ipak
do v oljna da en k o d ira p ap rat celu , k ae on. D ak le, postoji neki lim it slo en o
sti do koje p ap rat m oe rasti. N ije n ik ak v o udo to m i n alaz im o isto tako je
zg rovit m atem atiki nain da op iem o izgled lista p ap rati. B ilo b i izn en a u ju
e ako to ne b ism o m o g li.
H aos 259

A li, zato bi u tom e bila p otrebna ikak v a slu ajn o st? I H abard je razm i
ljao o p aralelam a izm eu M an d elb ro to v o g skupa i biolokog k o d iran ja in fo r
m acija, ali nije hteo ni da uje za m a k ak v e tv rd n je da takvi procesi zavise od
p ro b ab iliteta, dakle, od zak o n a vero v atn o e. U M an d elb ro to v o m sk upu nem a
nieg n asu m in o g , kae H abard. Ni u ovom e to ja rad im nem a nieg nasu-
m inog. N iti verujem d a je slu ajn o st od ikakvog zn aaja za b iologiju. U b i
o logiji, nasum inost je sm rt, haos je sm rt. Sve je v isoko strukturisano. K ad k lo
nirate b iljk e, vidite da im g rane izrastaju tano istim red o sled o m . M an d elb ro
tov skup posluno izvrav a je d a n izuzetno p recizan p lan , i ne prep u ta slu aj
nosti a p so lu tn o nita. Ja snano n aslu u jem d a e je d n o g dana n eko zaista ras
tum aiti k ako je m ozak o rg an izo v an , i da e tad, sa zap rep aen jem , uvideti
da postoji ko d iran a em a za izgradnju m o zg a, izuzetno p recizna. Ideja nasu-
m inosti u biologiji je isti reflek s.
A li, u B am zlijevoj tehnici sluajn o st je sam o alatka. R ezultat nije slu a
jan . O n je determ inistik i. O n je pred v id ljiv . T ak ice b o m b a rd u ju m o n ito r
pred vam a: sevne ovde je d n a , tam o d ru g a, pa trea, etv rta... K o bi m ogao p o
goditi gde e iskrsnuti sled ea? T o zavisi od 'b ac a n ja p ism o -g la v a koje m a
ina o b av lja u seb i, interno. M e u tim , svetlost na ekranu ipak tee nek ak o p o
vezano, pred vam a se p o sto jan o izliva odreeni svetli oblik, li tom sm islu , u lo
ga sluajnosti je iluzija. N asu m in o st je crvena h arin g a , k ae B arn zli, k o ri
stei tu staru anglosaksonsku m etaforu za neto to je sam o zb u n jiv alica, slu
i sam o za skretanje pan je , za zam ajav an je. B itno je p ribaviti sliku koja im a
izvesne invarijantne m ere, a k o ja ivi na je d n o m frak taln o m objektu. A li, taj
o b jek at, sam po sebi, p o sto ji, i on n im alo ne zavisi od nasu m in o sti. O vde ve-
rov atnoa iznosi jedan: n acrtaete uvek istu tu sliku.
U lovu na skrivene in fo rm ac ije, vi ukate i b o d e te jed an fraktalni o b je
k at p om ou nekog nasum in o g algoritm a. T o vam je kao kad uete u neku so
bu i p ogledom p reletite tam o-am o po njoj: m oda je lutanje vaeg p o g led a m a-
n je-vie nasum in o, ali, vi zaas steknete p rilino dobru predstavu o onom e to
se u toj sobi nalazi i o nain u k ak o je rasporeeno. T a soba je ste ono to j e
ste, b ez obzira da li e i kako va pogled lutati po njoj. A fraktalni objek at
jeste ono to je ste , bez o b zira d a li ja neto radim i ta rad im .
N a isti nain i M and elb ro to v skup p o sto ji. O n je posto jao i pre nego to
su ga Pajtgen i R ihter poeli ko ristiti kao um etniku form u; pre nego to su
H abard i D uadi razum eli njegovu m atem atiku sutinu; pa i pre nego to ga
je M an d elb ro t otkrio. P oeo je p ostojati im je nauka stv o rila kon tek st za n je
260 D ejm s G lajk

g a - o k v ir od kom p lek sn ih brojeva, ideju iterativnih fu n k cija. O d tada je M an-

delbrotov skup sam o ekao da neko naie i otk rije ga. A m o d a je posto jao
jo i m nogo ran ije, jo od onog tren u tk a kad je p riro d a p o ela , pom ou n aj
p rostijih zak o n a fizik e, da org an izu je seb e, i d a b esk o n an o strpljivo p onavlja
svuda isto.
 9.
KOLEKTIV DINAMIKIH
SISTEMA
Kom unikacija preko revolucionarnog ja za neizbeno j e nepotpuna.

Tomas S. Kun
 Santa Kruz je bio najnoviji kampus u sistemu Univerziteta Kalifornija, ure
zan u predele kao iz bajke, jedan sat vonje od San Franciska ka jugu; ljudi
su ponekad govorili da vie lii na umoviti nacionalni park nego na fakultet
sku teritoriju. Zgrade usaene izmeu sekvoja; projektanti su se pobrinuli, u
duhu tog vremena, da ni jedno jedino drvo ne bude poseeno. Od zgrade do
zgrade ide se uzanim utabanim stazama. Ceo taj kampus je na vrhu jednog br
da, i zato s vremena na vreme va pogled poleti u daljine, ka jugu, sve do
iskriavih talasa zaliva Monterej. Santa Kruz je otvoren 1966. godine, i u ro
ku od samo nekoliko godina postao je najselektivniji od svih kalifornijskih
kampusa. U svesti studenata bio je asociran s mnogim ikonama intelektualne
avangarde: Norman 0 . Braun, Gregori Bejtson i Herbert Markuze drali su pre
davanja tamo, a Tom Lerer je pevao. Izbor osoblja za mnoge katedre bio je
uinjen startujui od nule, i bio je ambivalentan; tako je bilo i s Katedrom
za fiziku, gde je u prvi mah zaposlenje dobilo petnaest fiziara. Bili su to ener
gini ljudi, veinom mladi; odgovarali su onoj meavini pametnih nekonformi
sta koju je Santa Kruz privlaio. Na ove nastavnike fizike uticala je slobodno-
mislea ideologija tih vremena, ali su oni ipak, gledajui jo junije, prema
Kalteku, shvatili da moraju imati neke standarde, i nekako dokazati svoju
ozbiljnost.
Jedan postdiplomac u iju ozbiljnost niko nije sumnjao bio je Robert Stet
son o, roen i odrastao u Bostonu, tip s povelikom bradom i s harvardskom
diplomom, najstarije od estoro dece jednog lekara i jedne bolniarke, ovek
koji je 1977. godine proslavljao svoj trideset prvi roendan. To znai da je bio
neto stariji od ostalih postdiplomaca; njegova harvardska karijera vie puta je
prekidana zbog toga to su ga regrutovali za vojsku, i zbog toga to je sam
odlazio da ivi u komuni, i zbog raznih drugih doivljaja negde izmeu ta dva
ekstrema. Ni njemu samom nije bilo jasno zato je doao ba u Santa Kruz.
264 Dejms Glajk

Nikada ga ranije nije video, osim u jednoj reklamnoj brouri sa slikama se-
kvoja i s nekim priicama o novoj filozofiji edukacije. o je bio tih ovek,
ak bojaljiv - na neki vrlo energian nain. Preostalo mu je bilo jo samo
nekoliko meseci do dovrenja doktorske teze o superprovodljivosti. Niko se ni
je osobito zabrinjavao to Robert Stetson otraci grdno vreme sedei u po
drumu zgrade za fiziku i igrajui se s jednim analognim raunarom.
Obrazovanje nekog fiziara zavisi od sistema mentora i tienika. Ugledni
profesori angauju asistente za istraivanje. Asistenti zapravo pomau oko la
boratorijskih poslova ili zamornih kalkulacija. Za uzvrat, oni a i mlai dokto
ri nauka dobijaju deli slave kad se profesorov dovren struni rad objavi, a
dobijaju i njegovu budetsku, finansijsku podrku za svoje projekte. Dobar
mentor je onaj koji svojim uenicima pomogne da odaberu probleme koji su
savladivi (dakle, koji se mogu reiti) i koji e doneti korisne plodove. Ako se
odnosi izmeu njih odlino razvijaju, profesorov uticaj e pomoi proteeu da
nae zaposlenje. esto se deava da njihova imena ostanu zauvek povezana.
Meutim, gde nauka jo ne postoji, mali je broj ljudi koji su spremni da dre
predavanja iz te oblasti. Godine 1977. nije postojao nigde nijedan mentor za
haosologiju. Niko jo nije drao asove o haosu, nisu postojali centri za neli
nearne studije niti za istraivanje kompleksnih sistema, nije bio objavljen jo
nijedan udbenik o haosu, ak nije izlazio nijedan asopis o haosu.

Vilijem Berk, kosmolog i relativist u Santa Kruzu, naleti jednog dana na

svog prijatelja Edvarda A. pigela, astrofiziara. Susret se dogodio u jedan sat
posle ponoi, u holu bostonskog hotela u kome se odravala konferencija (u
ijem radu su obojica uestvovali) o optoj teoriji relativnosti. Hej, upravo
sam sluao Lorencov atraktor , kae pigel. Naime, pigel je taj amblem ha-
osa uspeo da pretvori u zvuk: uz pomo jedne pregrti zbrda-zdolisane elek
tronike, prikljuene na gramofon, dobio je krivudavo-zvidukavu antimelodiju,
i to je njemu bilo 'sluanje Lorencovog atraktora. Poveo je Berka u bar na
po jedno pie, i tamo mu to objasnio.
pigel je i lino poznavao Lorenca, a za haos je znao jo od ezdesetih
godina. Poeo se ozbiljno baviti traganjem za bilo kakvim naznakama haoti-
nog ponaanja u kretanju zvezda; povezao se, oko toga, s francuskim matema
tiarima. Posle nekog vremena, kao profesor na Univerzitetu Kolumbija, usme-
rio je svoje prouavanje astronomije ponajvie na turbulenciju u svemiru - na
kosmike aritmije. Imao je talenat da svojim novim idejama privue panju
Haos 265

kolega; te noi, u razgovoru koji je dugo potrajao, privukao je panju Vilije-

ma Berka. A Berk je i bio otvoren za tako neto; stekao je ugled razraujui
jedan od Ajntajnovih paradoksalnijih poklona fizici - ideju da postoje gravi
tacioni talasi koji plove kroz samo tkivo vremena-prostora. Bio je to veoma
nelinearan problem, problem ije je ravo ponaanje bilo povezano s vrlo ne
zgodnim nelinearnostima u dinamici fluida. Sve je to bilo na visokom nivou
apstraktnosti i teoretinosti, kao to je i trebalo da bude, ali Berk je voleo i
'prizemnu, obinu fiziku, pa je u jednom trenutku ak objavio struni rad o
optici pivske krigle: koliko debelo moe da bude staklo a da naivne muterije
i dalje veruju da je pred njima krigla s normalnom koliinom piva. Voleo je
za sebe da kae kako je ovek iz prolosti, sklon da i sad veruje kako fizika
ima neke veze sa stvarnou. Proitao je struni lanak Roberta Meja u aso
pisu Nejer (Priroda), lanak pun tunog moljakanja da neko uvede u kolski
sistem vie nastave o jednostavnim nelinearnim sistemima. Posle toga, nekoli
ko sati se igrao, na raunani. Mejovim jednainama. Zato mu je i muzika Lo-
rencovog atraktora zazvuala interesantno. Nije imao nameru da je slua, nego
da je gleda. im se vratio u Santa Kruz, dao je Robertu Sou list hartije s tri
(rukom napisane) diferencijalne jednaine. Moe li o ubaciti to u analogni
kompjuter?
U evoluciji raunara, analogne maine su bile svojevrsna lepa ulica. Nji
ma nije bilo mesto na katedrama za fiziku; jedna takva maina zatekla se na
Santa Kruzu pukim sluajem. Naime, prvobitni plan je bio da se na tom me-
stu izgradi kola inenjerstva, ali pre nego to se od toga odustalo, neki rev
nosni slubenik nabavnog odeljenja ve je kupio izvesnu koliinu opreme. Di
gitalni kompjuter sazdan je od elektrinih kola koja mogu biti samo ukljue
na, ili samo iskljuena - nita tree; mogu je samo odgovor da ili ne, nula
ili jedinica. Digitalci daju na svako programerovo pitanje precizan odgovor; da
leko su pogodniji za minijaturizaciju i za tehnoloko ubrzanje, a to su dve glav
ne stvari u kompjuterskoj revoluciji. ta god se na digitalcu uradi jednom, mo
e se uraditi i drugi put, i koliko god hoete puta, a rezultat e uvek biti ap
solutno isti, tavie, morao bi, u principu, biti isti i na svakom drugom digi
talnom raunaru. Nasuprot tome, analogni kompjuteri su od poetka koncipira
ni tako da je u njima sve pomalo mutno, ublaenih ivica. Sazdani su ne od
prekidaa tipa da-ili-ne, nego od stvari kao to su otpornici i kondenzatori, a
ti delovi su bliski srcu svakoga ko se (kao So) u detinjstvu igrao onim neka
danjim radio-aparatima, onim netranzistorskim, s 'lampama. Ta maina u San-
266 Diejms Glajk

ta Kruzu bila je sistron-doner, teka, pranjava skalamerija koja je na svojoj

prednjoj strani imala plou s mnogo rupa za utikae, nalik na ono u ta su te-
lefonistkinje, u stara vremena, ubadale utikae da bi vam dale vezu sa elje
nim brojem. Programiranje analognog kompjutera sastojalo se u tome da oda
berete one elektronske komponente koje elite, a onda da ukljuite mnoge uti
kae u odgovarajue rupe na toj prednjoj ploi.
Programer je gradio odgovarajuu kombinaciju elektronskih kola, koja je.
zapravo, predstavljala simulaciju zatraenog sistema diferencijalnih jednaina,
prilagoenu konkretnom inenjerskom problemu koji je trebalo resiti. Pretpo
stavimo da elite model amortizovanja na automobilu: to su opruge, ublaiva-
i udara, masa, i tako dalje, a cilj je da se dizajnira za to glatkiju vonju.
Oscilacije u elektronskim kolima moi ete podesiti tako budu analogne osci
lacijama u tom zamiljenom automobilu, dakle, u stvarnom fizikom sistemu.
Jedan kondenzator preuzee na sebe ulogu jedne opruge, induktori e reprezen-
tovati masu, i tako dalje. Izraunavanja nee biti precizna. Numerika izrau
navanja (dakle, brojana) bie izbegnuta. Umesto toga, imaete model sainjen
od metala i elektrona, i te kako brz, i - to je najbolje - lak za podeavanje.
Naprosto okreete one obrtne prekidae, i time podeavate varijabilne inioce:
udesite da opruga bude jaa, ili trenje manje. Odmah vidite i pramenu rezul
tata, na ekranu osciloskopa.
Na spratu, u laboratoriji za superprovodljivost, o je napredovao, tmurno
i sumorno, ka zavretku svoje doktorske teze. Ali sve vie vremena provodio
je igrajui se sa sistron-donerom. Dospeo je toliko daleko da je video portre
te, u faznom prostoru, nekih jednostavnih sistema - periodinih orbita, ili li-
mitnih ciklusa. Ako je igde video haos, u obliku udnih atraktora, svakako ga
nije prepoznao. Lorencove jednaine, koje mu je neko dao na jednom listu har-
tije, nisu bile nita komplikovanije od sistema kojima se do tada ve bavio.
Bilo mu je dovoljno samo nekoliko sati da skrpi novu konfiguraciju tog rau-
nara, da prikljui prave delove na prava mesta, da sve prekidae odvrne koli
ko treba. Nekoliko minuta posle ukljuenja, bilo mu je jasno da disertaciju ne
e nikad dovriti.
Nekoliko noi proveo je u tom podrumu, gledajui kako zelena taka osci
loskopa leti po ekranu, kako se vija u osmicama iscrtavajui karakteristinu
sovinu masku Lorencovog atraktora. Taj brzi tok ostajao je u njegovim oi
ma, na mrenjai, kao lepranje i treperenje razliito od svega to je on u svom
dotadanjem ivotu video; kao nekakvo bie sa samostalnim ivotom. Ta po
Haos 267

kretna slika drala je ljudski um na isti onaj nain kao to ini plamen: pona
vljajui se uvek slino ali nikad isto. Nepreciznost ovog tipa raunara, i nje
gova nemogunost da svoj rad ponavlja apsolutno isto, ovog puta ile su Sou
u korist. Vrlo brzo je uvideo onu veliku zavisnost od inicijalnih uslova koja je
ubedila Edvarda Lorenca da nema nade da e dugorone vremenske prognoze
ikad postati mogune. o podesi inicijalne uslove, pritisne dugme koje znai
Kreni! i atraktor krene. Posle nekog vremena So opet podesi inicijalne uslo
ve, trudei se da oni budu isti, najpriblinije to je rukama i prekidaima mo
gue postii - a orbita veselo zaplovi sasvim drugim, razliitim putanjama, ali
ipak oko istog atraktora.
Kao dete, o je imao iluzije o tome ta e, i kakva e, nauka biti. Mislio
je da e biti romantini juri u nepoznato. Tek sada se, napokon, neto od tih
iluzija pretvorilo u stvarnost. Fizika niskih temperatura bila je zabavna sa sta
novita onog ko voli da petlja s raznim skalamerijama, ko voli mnogobrojne
cevi i ventile i velike magnete, teni helijum, brojanike. Ali oa to nije vo
dilo nikud. On je posle nekog vremena preselio tu analognu raunarsku spra
vu kod sebe, na sprat, gde vie nikad nije uraeno nita na polju superprovo-
dljivosti.

Dovoljno je da stavite ake na ove obrtne prekidae, i ve ste poeli is

traivanje potpuno drugaijeg sveta, u kome ste jedan od prvih putnika i iz ko
ga ne elite da izranjate da biste hvatali vazduh , kae Ralf Abraham, profe
sor matematike koji je u onim ranim danima povremeno svraao da gleda ka
ko se Lorencov atraktor kree. Abraham je bio sa tivom Smejlijem tih naj
slavnijih poetnih dana u Berkliju, pa je zahvaljujui tome bio jedan od vrlo
malog broja profesora u Santa Kruzu pripremljenih da shvate znaaj oovih
'igrarija. Abrahamova prva reakcija bila je zaprepaenje zbog brzine kretanja
take - a o mu je objasnio da je morao ugraditi dodatne otpornike da se pro
ces ne bi odvijao jo mnogo bre. Atraktor je bio robustan, i te kako. To je
dokazala ve sama nepreciznost analogne raunarske maine - svakojaka po
deavanja i razdeavanja nisu uspevala da ga unite, pretvore u nasuminost,
ali su ga okretala i savijala na naine koji su polako dobijali smisao. Rob je
spontano stigao do one vrste doivljaja u kojoj uz samo malo istraivanja raz-
umete istinu , kae Abraham. Sami od sebe dou vam na um svi vani kon
cepti - eksponent Ljapunova, fraktalne dimenzije. Vidite ih sve, i otisnete se
u istraivanje."
268 Dejms Glajk

Da li je to bila nauka? Svakako nije bila matematika, jer tu je jedan ra-

unar naprosto radio neto, bez formalizama, bez dokaza; ovu injenicu nije
mogla promeniti nikakva koliina simpatije i podrke od ljudi poput Abraha-
ma. Kolegama na Katedri za fiziku takoe nije bilo jasno po emu bi to bila
fizika. Sta god da je bilo, privlailo je publiku. o je obino ostavljao otvore
na vrata, a ulaz u Odeljenje za fiziku bio je, gle uda, u istom hodniku, ta-
no preko puta. Peailo se tu poprilino tamo i poprilino ovamo. Ubrzo je So
dobio drutvo.
Postao je tihi centar i oslonac jedne grupe koja je sebi dala naziv 'Kolek
tiv dinamikih sistema. (A neki drugi su joj dali naziv Kabala haosa.) o je
patio od izvesne srameljivosti kad je trebalo sa sopstvenim idejama istupiti na
akademsko trite; na njegovu sreu, ovi njegovi saradnici nisu imali takvih
problema. Zato je on imao stamenu viziju kako treba razvijati jedan neplani
rani program istraivanja u nauci ije postojanje jo nije priznato.
Dojn Farmer bio je Teksaanin, visok, sav neto okast, kose boje peska.
On je postao najuspeniji portparol ove grupe. Godine 1977. bilo mu je 24 go
dine, bio je sav od energije i entuzijazma; bio je prava maina za postizanje
uspeha. Oni koji su ga susretali ponekad su, u prvi mah, pomiljali da je to
momak sklon da pria velianstvene ali lane prie. Norman Pakard bio mu je
drugar iz detinjstva, tri godine mlai; odrasli su u istom gradu u amerikoj sa
veznoj dravi Novi Meksiko, Silver Sitiju. Pakard je stigao na Santa Kruz te
jeseni, upravo kad je Farmer uzeo odsustvo u trajanju od jedne godine sa ci
ljem da zakone kretanja primeni na igru zvanu rulet. Tom poduhvatu, ija je
verovatnoa uspeha bila veoma mala, on je priao sasvim iskreno. Vie od de
set godina su Farmer i jedna grupa fiziara, profesionalnih kockara, i raznih
drugih saputnika (grupa iji se sastav stalno menjao) proveli jurei za svojim
ruletskim snom, od koga Farmer nije odustao ni kad je preao u Teorijsko ode
ljenje Nacionalne laboratorije Los Alamos. Izraunavali su nagibe i trajektori-
je, pisali i prepravljali softver samo za taj projekat, ugraivali raunare u ci
pele i preduzimali nervozne prodore u amerike kockarnice. Nita im nije uspe
lo onako kako su planirali. Svi lanovi 'Kolektiva dinamikih sistema, osim
samog oa, uestvovali su, pre ili kasnije, due ili krae, u toj stvari s rule
tom, ali to nije ubedilo fakultetsku vlast u Santa Kruzu da Farmer nauku shva-
ta ozbiljno.
etvrti lan grupe bio je Dejms Krafild, najmlai i ujedno jedini od njih
koji je roen u Kaliforniji. Bio je nieg rasta, a mone grae, surfer sa stilom
Haos 269

i, to je Kolektivu bilo vano, instinktivni majstor raunarstva. Krafild je na

Santa Kruz doao kao student, radio je kao laborant-asistent u Soovim opitima
sa superprovodljivou, onda je proveo godinu dana tako to je svakog dana
odlazio na posao preko brda - tako se u Santa Kruzu govorilo za zaposlenje
u IBM-ovom raunskom centru u San Hozeu; tek 1980. godine konano se za
poslio na Odeljenju za fiziku u Santa Kruzu. Do tada je iza sebe imao ve dve
godine rada u oovoj laboratoriji i truda da na brzinu pohvata dovoljno mate
matike da bi mogao razumeti dinamike sisteme. Kao i ostali lanovi te gru
pe, iskoio je zauvek iz standardne akademske putanje.
Tek u prolee 1978, kolege na Odeljenju za fiziku konano su poverova-
le da je o neopozivo ostavio disertaciju o superprovodljivosti i da je nikad
nee dovriti iako je bio na samom domaku zavretka. Svi su rezonovali ova
ko: koliko god da mu je dosadna, valjda moe nekako da smandrlja preostale
formalnosti, da uzme svoj doktorat, i da krene dalje, u stvarni svet. to se ti
e haosa, postavljana su pitanja da li je haosologija podobna da se akademski
prihvati. Niko na Santa Kruzu nije bio kvalifikovan da bude mentor nekom
mlaem za studije u toj jo bezimenoj oblasti. Niko nikad nije dobio doktorat
iz haosologije (iz haosa?). Sasvim sigurno nije bilo ni spremnih radnih mesta
koja bi ekala nekog ko se specijalizuje za tako neto. Moralo se razmiljati i
o novcu. Fizika je na Santa Kruzu, kao i na svakom amerikom univerzitetu,
preteno finansirana dravnim novcem, koji daju Nacionalna fondacija za nau
ku i druge agencije federalne vlade, i to u obliku istraivakih dotacija (engl.
research grants) pojedinim naunim radnicima. Ratna mornarica, Ratno vazdu-
hoplovstvo, Ministarstvo energije, i Centralna informativna agencija (ClA), da
ju svake godine ogromne sume za isto istraivanje, ne marei uvek da li se
ita od toga moe neposredno primeniti na hidrodinamiku, aerodinamiku, ener
getiku, ili tajno pribavljanje informacija. Fiziar zaposlen na fakultetu dobije
novca koliko mu je potrebno za laboratorijsku opremu i za plate svojim istra
ivakim asistentima - a oni su zapravo studenti etvrte godine ili tek diplo
mirani fiziari, koji se okae na lea te profesorove dotacije. On plaa da oni
fotokopiraju to god treba, da putuju na konferencije, ak im daje plate i za
vreme leta kad ne rade nita. Ako nema toga, oni su u finansijskom pogledu
preputeni sami sebi i svom snalaenju. Upravo iz tog sistema su o, Farmer,
Pakard i Krafild svesno i namerno sasvim ispali.
Uskoro je ljudima na Santa Kruzu postalo jasno da ako izvesne vrste elek
tronske opreme nestanu preko noi, mudrost nalae da se prvo ode do oove
270 Dejms Glajk

bive laboratorije za superprovodljivost i da se zaviri unutra. Ponekad je neki

lan 'Kolektiva uspevao da izmoli sto dolara od Asocijacije diplomiranih san-
takruzovaca, ili bi Katedra za fiziku pronalazila neki nain da im legalno po
kloni stotinak dolara za neto. Poeli su se nagomilavati ploteri, konverteri,
elektronski filtri. Dalje niz hodnik, postojala je grupa estinih fiziara, a oni
su u svojoj laboratoriji imali jedan mali digitalni raunar koji je trebalo otpi
sati i baciti; taj mali drugar pronaao je, meutim, putanju do oove laborato
rije, gde je i ostao. Farmer se posebno specijalizovao za ubacivanje na tue
kompjutere onda kad su slobodni, kad na njima niko ne radi. Jednog leta bio
je pozvan u Nacionalni centar za atmosferska istraivanja u gradiu Boulderu
(u saveznoj dravi Kolorado), gde ogromni kompjuteri obavljaju poslove kao
to je modelovanje vremenskih prilika za celu planetu, a tamo je zapanjio kli-
matologe svojom vetinom da se ubaci i da izdvoji deo skupocenog kompju
terskog vremena za svoje svrhe.
Santakruzovci su dobro iskoristili svoju prirodnu naklonost ka majstorisa-
nju. o je odrastao orijentisan na rastavljanje i sastavljanje svakojakih napra
va. Pakard je kao deak u Silver Sitiju popravljao televizore. Krafild je pri
padnik one prve generacije matematiara kojoj je logika raunarske obrade po
dataka normalan nain miljenja. Zgrada Katedre za fiziku, u senci ogromnih
sekvoja, bila je ista kao zgrade za fiziku svuda; to je jedan univerzalni ambi
jent: pod od golog, glatkog betona, zidovi kojima je veito potrebno jo jed
no kreenje. Meutim, prostorija koju je preuzela grupa haosologa dobila je ne
ku posebnu atmosferu. Svuda su leale hrpe hartije, na zidovima su slike ostrv-
skih lepotica s Tahitija prekrivene slikama udnih atraktora. U gotovo svakom
od 24 asa u danu (nou verovatnije nego danju) posetilac je mogao videti la
nove grupe kako prespajaju komponente, ukljuuju kablove, diskutuju o svesti
ili o evoluciji, podeavaju neki osciloskop, ili naprosto zure u sjajnu zelenu
taku koja opisuje svoje svijene svetlosne putanje; gledaju mnogobrojne orbi
te, koje se komeaju i gibaju kao neto ivo.

Zapravo je ista stvar privlaila svu etvoricu: ideja da moete imati de

terminizam ali ne stvarno , kae Farmer. Nas je intrigirala pomisao da svi oni
klasini deterministiki sistemi o kojima smo tokom kolovanja uili, mogu, ui
stinu, generisati nasuminost. Gonila nas je elja da shvatimo kako to kucka.
Ne moete osetiti kakvo je to otkrovenje bilo ako niste kao mi prethod
no proli kroz est ili sedam godina ispiranja mozga na tipinim studijama fi
Haos 271

zike. Tamo vam se kae da postoje klasini modeli u kojima je sve odreeno
inicijalnim usloviina, ali i kvantnomehaniki modeli u kojima jeste sve odre
eno inicijalnim uslovima ali vi ne moete prikupiti dovoljno informacija o nji
ma pa vam to predstavlja zapreku. Re nelinearno mogla se nai samo negde
pred kraj knjige. Student fizike prolazi kroz teajeve matematike, i negde u ne
kom poslednjem poglavlju naie na nelinearne jednaine. To on obino pre
skoi, a ako ne preskoi, onda uradi ono to se od njega trai da uradi s nji
ma, naime, redukuje ih na linearne jednaine, a to znai da dobije samo pri
blina reenja. Bila je to mala veba u uzaludnosti.
Nismo ni slutili koliko stvarno postaje razliit onaj model u kome se po
javi nelinearnost. Ideja da jedna jednaina moe da ipa tamo-amo na nain
koji izgleda nasumian - to je bilo prilino uzbudljivo. Zapitate se: Pa, oda
kle dolazi ova nasuminost? Ja je uopte ne vidim u ovim jednainama! Iz
gledalo je da dobijamo neto za nita, neto ni iz ega.
Krafild kae: Uvideli smo da postoji itavo jedno kraljevstvo fizikog is
kustva koje se uopte ne uklapa u vaeu, savremenu fiziku. Zato nam neko
nije drao nastavu o tome kad smo bili studenti? Sada smo zgrabili ansu da
pogledamo svet koji je neposredno oko nas - svet tako 'prizeman ali tako di
van - i da o njemu neto shvatimo.
Omaijavali su sebe, a svoje profesore dovodili u nepriliku, naglim sko
kovima na pitanja o determinizmu, o prirodi inteligencije, o pravcu kojim se
kree bioloka evolucija.
Lepak koji nas je drao na okupu sastojao se od nae dugorone vizije ,
kae Pakard. Zapanjivala nas je mogunost da uzmemo regularan fiziki si
stem koji je u klasinoj fizici ve odavno skroz-naskroz prouen, i da nakon
samo jednog malenog iskoraka u stranu, u drugaiji parametarski prostor, vi
dimo taj problem u sasvim drugaijoj svetlosti, na koju se one hiljade ranijih
klasinih analiza uopte ne mogu primeniti.
Fenomen haosa mogao je biti otkriven jo davno. Ali, nije, dobrim de-
lom zato to se na dinamici regularnog kretanja radilo veoma mnogo, ali ni
kad u tom pravcu. Dovoljan je samo letimian pogled i da vidite haos: on je
tu. Haosologija je probudila u ljudima svest da treba prepustiti fizici da vas
vodi, da treba gledati svet pa tek onda zakljuiti koju vrstu teorijske slike o
njemu razvijati. Dugorono gledano, smatrali smo da istraivanje komplikova-
ne dinamike predstavlja taku ulaska u neto to bi nas na kraju moglo dove
sti do razumevanja zaista, zaista komplikovane dinamike.
272 Dejms Glajk

Farmer kae: Na filozofskom nivou, meni se inilo da smo nali nain da

operativno definiemo slobodnu volju, da smo nali put za pomirenje slobod
ne volje s determinizmom. Sistem je deterministiki, ali ne moe se predska-
zati ta e sledee da uini! Osim toga, ja sam oduvek imao oseaj da vani
problemi koji postoje u svetu oko nas imaju veze sa stvaranjem organizacije,
naroito u oblasti ivota i inteligencije. Ali, kako prouavati 'kreiranje organi
zacije? Ono to su biolozi radili izgledalo je sasvim konkretno i primenjeno;
hemiari svakako nisu radili to; matematiari to nisu radili uopte; a to se ti
e fiziara, to je bio posao koji bi oni mogli raditi ali sasvim sigurno nee. A
ja sam oduvek smatrao da spontano izranjanje samoorganizacije treba da bude
deo fizike.
Imali smo, dakle, jedan novi s dve strane. Lice je red, iz koga nie na-
suminost; a nalije je nasuminost za koju se ispostavilo da ispod svoje po
vrine krije sasvim drugaiji poredak, svoj sopstveni.

o i njegove kolege morali su nekako svoj sirovi entuzijazam pretvoriti u

nauni program. Morali su da postavljaju pitanja na koja se odgovor moe do
biti, i to odgovor koji neto vredi. Tragali su za nainima da poveu teoriju i
opit - jer upravo je tu, po njihovom ubeenju, bio jaz koji je trebalo premo
stiti. Ali, pre nego to bi mogli ita od toga zapoeti, morali su prvo da sa
znaju ta je ve u toj istoj oblasti neko drugi, pre njih, saznao; a ve i taj za
datak bio je izuzetno teak.
Ometala ih je tendencija da se u nauci komunicira fragmentarno. Informa
cije putuju u deliima, naroito kad neka nova tema preskoi ustaljene grani
ce izmeu disciplina. esto 'Kolektiv haosologa nije pojma imao da li se kre
e po novoj teritoriji ili staroj; da li kuca na ve uveliko otvorena vrata. Dra-
gocen lek za ovo njihovo neznanje bio je Dozef Ford, zagovornik haosologi-
je na Dordijskom institutu za tehnologiju. Ford je jo ranije zakljuio da ne
linearna dinamika jeste budunost fizike - cela budunost fizike - pa je samo
me sebi dodelio ulogu posrednika i saobraajca za razmenu informacija i la
naka iz strunih asopisa. Obrazovanjem je bio pripremljen da se okrene nedi-
sipativnom haosu, haosu u astronomiji ili u fizici estica. Raspolagao je neo
bino dobrim poznavanjem onoga to se radilo u ruskoj koli haosologije; na
stojao je da se upozna sa svakim ko makar i izdaleka prihvata filozofski duh
ovog novog poduhvata. Imao je prijatelje svuda. Imao je i spisak svih stru
nih radova iz haosologije, i o svakom od tih radova napisao je saet komen
Haos 273

tar, zapravo rezime. Naunici su mu slali svoje radove a on ih je itao, pisao

taj najsaetiji prikaz, i unosio u evidenciju, koja je brzo rasla. Santakruzovci
su doznali za Forda i dopisnicom formalno zatraili da njima poalje svaki jo
netampan struni lanak iz njihove oblasti. Uskoro im je stigla poplava toga.
Tek tada su uvideli da se o udnim atraktorima mogu postavljati razliita
pitanja. Koji je karakteristini oblik tih atraktora? Kakva je njihova topoloka
struktura? ta njihova geometrija otkriva o fizici onih stvarnih dinamikih si
stema koji su s njima u vezi? Prvi pristup bilo je ono 'uzimanje u ake ko
jim je o otpoeo rad. Veliki deo matematike literature bavio se neposredno
samim udnim atraktorom kao matematikom strukturom, ali ou se inilo da
je taj pristup suvie detaljan: premnogo drvea, premalo ume. Dok je prora
ivao tu literaturu, o je stekao utisak da matematiari, zato to ih njihove sop-
stvene tradicije spreavaju da se poslue novim alatima nauke, suvie tonu' u
kompleksnosti ove ili one orbitalne strukture, u beskonanosti ovde ili diskon-
tinuitete tamo. Ponajmanje ih je interesovala ona mutnoa koja se kod analog
nog kompjutera neminovno pojavljuje, mutnoa koja, sa stanovita fiziara, mo
ra zapravo presudno uticati na sisteme u stvarnom svetu. o na svom oscilo-
skopu nije gledao pojedinane orbite, nego jednu envelopu, ovojnicu kroz ko
ju svi ti svenjevi orbita prolaze. Kad god je on makar i malo okretao obrtne
prekidae, menjao se ukupni oblik te obuhvatne povrine. On nije mogao da
ti, jezikom matematike topologije, rigorozno objanjenje za svaki prevoj, sva
ki zaokret. Ali je oseao da ih poinje razumevati.
Fiziar hoe merenja. Ali, ta se uopte moglo meriti u ovim slikama ko
je stalno izmiu? o i ostali pokuavali su da izoluju one specijalne kvalitete
zbog kojih udni atraktori jesu tako oaravajui. Osetljiva zavisnost od inici
jalnih uslova - tendencija dveju sasvim primaknutih putanja da se uskoro ra
ziu, i to mnogo, i odu svaka negde drugde. To je bio onaj kvalitet koji je
naveo Lorenca na pomisao da od deterministikog dugoronog prognoziranja
vremena nee biti nita, ni sad niti ikad. Ali, pomou kog to estara-razmerni-
ka moete vi da izmerite tu osobinu? Da li je mogue meriti nepredvidljivost
samu?
Odgovor na ovo pitanje leao je u jednom ruskom konceptu, a to je eks
ponent Ljapunova. To je jedan broj koji daje meru ba tog topolokog kvali
teta koji odgovara konceptima kao to je nepredskazivost. Eksponenti Ljapuno
va daju, u jednom sistemu, nain da izmerimo meusobno protivne efekte ras
tezanja, skupljanja i presavijanja u faznom prostoru atraktora. Daju sliku svih
274 Dejms Glajk

: '

, .
9
1 .

. ; " k . ' ! * V 1

Haotino meanje. Jedna grudva izmea se brzo; druga, samo malo blia centru, je
dva da se iole pone meati. U ovim eksperimentima koje su Julio M. Otino i drugi
obavljali sa stvarnim tenostima, pokazalo se da su procesi meanja - tako sveprisut
ni u prirodi i u industriji, a ipak tako slabo shvaeni - blisko vezani sa matematikom
haosa. Ovi obrasci ukazuju na rastezanje i presavijanje koje nas upuuje na Smejlove
potkoviaste mape.
Haos 275

onih odlika koje vode ka stabilnosti ili nestabilnosti jednog sistema. Eksponent
vei od nule znai rastezanje - dve susedne take e se razmicati, udaljavati.
Eksponent manji od nule znai kontrakciju, skupljanje. Ako je atraktor fiksna
taka, svi eksponenti Ljapunova bie negativni, jer e sva kretanja biti vuena
ka unutra, ka toj taki, koja e biti i dostignuta. (A to znai da e nastupiti
potpuno, konano mirovanje.) Atraktor u obliku periodine orbite ima jedan
eksponent jednak tano nuli, a ostali su mu negativni. Pokazalo se, meutim,
da udni atraktor ima bar jedan pozitivan Ljapunovljev eksponent.
Prouavaoci iz Santa Kruza veoma su se razoarali to nisu oni otkrili te
eksponente, nego neki Rus; ali, prionuli su na posao da eksponente Ljapunova
razvijaju i primenjuju na najpraktinije mogue naine. Uili su kako da ih me-
re, i kako da ih dovode u vezu s drugim vanim odlikama. Pomou kompju
terske animacije proizvodili su filmove koji su pokazivali kako se od meavine
haosa i poretka moe iskovati jedan dinamiki sistem. Analiza je ivopisno pri
kazivala kako neki sistemi mogu da stvaraju nered u jednom pravcu a da osta
ju uredni i vrsto metodini u drugom pravcu. Jedan film je prikazivao ta e
se desiti s malom grupom takica koje su jedna drugoj vrlo blizu - a predsta
vljaju inicijalne uslove - na jednom udnom atraktoru, dok vreme protie i si
stem evoluira. Taj grozd (klaster) taaka poeo se razilaziti, dakle iriti. Pre
tvorio se u mrlju, koja je postajala sve vea. Kod nekih vrsta atraktora ta mr
lja se naglo irila i ubrzo je uspevala da zahvati itav ekran. Takvi atraktori efi
kasno su obavljali zadatak meanja. Kod nekih drugih atraktora. meutim, ire
nje se dogaalo samo u nekim pravcima, a u nekim ne. Mrlja se rastezala i po
stajala traka; du jedne ose haos, du druge red. Kao da sistem ima jedan im
puls ka sreenosti, a drugi ka neredu, i kao da se ta dva impulsa razdvajaju i
'rastaju. Jedan vodi u nasuminost i nepredvidljivost, drugi 'kucka' kao preci
zan asovnik, stalno isto i tano. A oba se mogu definisati i izmeriti.

Najkarakteristiniji santakruzovski uticaj na istraivanje haosa izvrila je

svojevrsna meavina matematike i filozofije, sada poznata pod nazivom 'teori
ja informacija. Nju je pronaao krajem etrdesetih godina Klod enon, istra
iva u laboratorijama firme Bel telefon. enon je svojoj teoriji dao naziv 'm a
tematika teorija komunikacije ali ona se odnosila na odreenu vrednost (to
jest, koliinu) koju je enon nazvao 'informacija'; na kraju je preovladao na
ziv 'teorija informacija. Ta teorija zaista je proizvod elektronskog doba. ica
ma i radio-talasima prenoeno je neto, velike koliine neega; uskoro su ra-
276 Dzejms Glajk

unari poeli da skladite te 'velike koliine neega na svoje buene kartice i

magnetne diskove; ali, to neto nije bilo znanje, a ni znaenje. Osnovne jedi
nice toga nisu bile ni ideje, ni koncepti; mogle su, ali nisu morale biti rei ili
brojevi. To neto moglo je imati smisao, a moglo je i biti besmisleno - ali, u
oba sluaja, inenjeri su mogli da izmere koliinu toga, da prenesu to, i da
provere tanost prenosa. Naziv 'informacija' zgodno je posluio, zato to niko
za tu stvar nije pronaao neki bolji naziv; ali, ljudi su morali imati na umu da
je to struni termin, upotrebljen u ovoj oblasti na poseban nain, bez pripisi
vanja ikakvih vrednosnih stavova i ocena, bez nagovetaja da se tu radi o i
njenicama, istini, uenju, mudrosti, ili prosveti.
Hardver je odredio kakvog e oblika biti teorija. Poto je informacija u
vana u binarnim prekidaima tipa ukljueno-iskljueno, kojima je u to vreme
dat naziv 'bitovi' (to na engleskom znai komadii, delii), bitovi postadoe
osnovna merna jedinica za koliinu informacije. S tehnike take gledanja, te
orija informacija postala je alatka za razumevanje kako um, u obliku nasu-
minih greaka, prodire u tok bitova i kvari ih. Ona je omoguila da se pred-
skazuje koliku e noseu snagu morati da imaju pojedine komunikacione lini
je, ili kompakt-diskovi, ili ma koja druga tehnologija za enkodiranje jezika, sli
ke, zvuka. Teorija informacija je, takoe, jedna teorijska alatka za izraunava
nje koliko e delotvorne biti razliite strategije za ispravljanje greaka - koli
ko e nam vredeti, na primer, ako pokuamo da upotrebimo jedan niz bitova
kao sredstvo za pronalaenje i ispravljanje greaka u nekom drugom nizu bi
tova. Upravo ta teorija je 'dala zube jednom kljunom pojmu, a to je redun-
dancija. U terminima Senonove teorije informacija, na obian, svakidanji go
vor sadri vie od 50% redundancije: toliko ima u njemu glasova i drugih zvu
kova bez kojih bi se, strogo gledano, moglo preneti znaenje sasvim isto. Ovo
nije ba novo niti revolucionarno saznanje; odavno ljudi znaju da, ivei u sve
tu slovnih greaka i nejasno promrmljanih rei, moraju da se oslone na redun-
danciju. Na engleskom govornom podruju slavna je ona poruka kojom su po
injali oglasi za teajeve stenografije: if u cn rd ths msg... - ak mo pro ov
pku... - jer je i tako malo slova dovoljno da se shvati znaenje a sva ostala
slova su, dakle, ako se tako gleda, suvina, redundantna (ako moete proita
ti ovu poruku'). Pomou teorije informacija, redundantnost se moe izmeriti.
Redundantnost je predvidljivo odstupanje od nasuminosti. Jedan deo redun-
dantnosti u naim obinim svakodnevnim razgovorima lei u znaenju rei, ali
drugi deo, kudikamo tei za kvantifikaciju, lei u onom zajednikom poznava
Haos 277

nju sveta i ivota, a i jezika, koje ljudi imaju. Zahvaljujui tome oni, kad re-
avaju ukrtene rei, pogode neto na osnovu samo jednog ili dva slova; i na
osnovu te vrste znanja mogu i sami da pretpostave koja re nedostaje na kra
ju. Ali, postoje i druge vrste redundancije, podesnije za egzaktno merenje. U
engleskoj abecedi ima 26 slova, ali to ne znai verovatnou od jedne vade-
setestine (1/26) da e nasumice ubodeno (bilo koje) slovo u engleskoj knji
zi biti slovo e. Verovatnoa je za e mnogo vea, jer se to slovo u engleskom
jeziku upotrebljava mnogo ee nego neka druga slova. Osim toga, ne mora
ju se slova gledati i brojati kao izolovane jedinice. Ako, itajui engleski tekst,
vidimo slovo t, izgledi su poprilini da e se iza njega nai slovo h ili slovo
o (jer u engleskom ima na stotine takvih rei), a ako vidimo da pie th, to e
nam veoma pomoi da pogodimo koje bi moglo (najverovatnije) biti tree slo
vo, i tako dalje. Ova statistiki primetna sklonost da se kombinacije dva ili tri
slova esto pojavljuju u jednom jeziku znatno doprinosi da uhvatimo duh tog
jezika, njegovo karakteristino zvuanje. Moemo programirati raunar da na
osnovu ovih relativnih verovatnoa za engleski jezik proizvodi milione rei ko
je e biti potpune besmislice ali prepoznatljivo engleske besmislice. (Bilo bi to
nonsens-pisanje.) Kriptolozi su odavno koristili ove statistike injenice prili
kom deifrovanja poruka ako su relativno naivno ifrovane. Danas inenjeri ko
munikacije upotrebljavaju te iste statistike istine kao pomono sredstvo za
kompresovanje (zbijanje) podataka, da bi vie moglo da proe kroz neku tran-
smisionu liniju za isto vreme, ili da bi vie moglo da stane na neki disk: izo
stavljaju ono to je redundantno. Po enonu, na takve situacije treba gledati na
sledei nain: tok podataka u obinom ljudskom govoru nije u celosti nasumi-
an; svaki novi bit je ve pod nekim ogranienjima koja su mu nametnuli do
tadanji bitovi; zato svaki novi bit donosi stvarnu informaciju u iznosu manjem
od jednog bita. Kroz ovu formulaciju plovio je nagovetaj paradoksa: to je
nasuminiji jedan tok podataka, to je vea stvarna informativna vrednost sva
kog sledeeg bita.
Osim to se tehniki odlino uklopila u zahteve inenjera na poetku kom
pjuterskog doba, Senonova teorija informacija stekla je i ugled neke (mada mo
da skromne) filozofske teorije. Iznenaujue je koliko se dopala mnogim lju
dima koji se uopte ne bave enonovim zanatom, najvie zahvaljujui tome to
je u sebi imala i jednu izuzetno vanu re: entropija. Kao to kae Voren Vi-
ver u svojoj klasinoj knjizi o teoriji informacija: Kad u jednoj teoriji komu
nikacije naiete na koncept entropije, imate pravo da se osetite poprilino uz
278 Dejms Glajk

bueno - i da pomislite da ste na tragu neeg bazinog, neeg bitnog. Pojam

entropije doao je iz termodinamike, gde slui kao dopuna slavnom Drugom
zakonu termodinamike, koji iskazuje nezadrivu sklonost nae vaseljene, i sva
kog pojedinanog sistema u njoj, da klizi ka sve veem i veem neredu. Pre
gradite bazen za plivanje nekom nepromoivom preprekom. Napunite jednu po
lovinu bazena vodom a drugu polovinu mastilom. Priekajte da se sve smiri,
a onda polako uklonite barijeru, tako da voda i mastilo vie ne budu niim
razdvojeni. Poee da se meaju, ak i bez ikakvih talasanja ili strujanja, na
prosto svojim nasuminim molekulskim kretanjem. I nikada, nikada se nee
razdvojiti, nikada se nee dogoditi reverzija tog procesa, pa makar vi ekali
sve do kraja vaseljene: voda e ostati pomeana s mastilom. Zbog toga se ta
ko esto kae da je ba Drugi zakon termodinamike onaj deo fizike koji pre
suuje da vreme mora biti, i jeste, jednosmerna ulica. Entropija je ime za taj
kvalitet svih sistema, za tu jednu odliku koja se, silom Drugog zakona termo
dinamike, stalno ubacuje u sve: a to je meanje, rasulo, gubitak reda i poret
ka. Nadiranje entropije je lake shvatiti intuitivno nego izmeriti u nekoj stvar
noj situaciji, u obinom ivotu. Hajde da vidimo, kako bismo pouzdano izme-
rili do koje mere su se neke dve supstance izmeale? Moglo bi se zamisliti da
prebrojimo sve molekule koji su preli na onu drugu stranu. Da li je ovaj mo-
lekul voda? Jeste. A ovaj do njega? Nije. A ovaj sledei? Jeste. A ovaj slede-
i? Nije. Ali, ta ako se stalno, bez izuzetka, ponavlja taj isti rezultat, jeste-ni-
je, jeste-nije, jeste-nije... da li moemo rei da je to visoka entropija? Tu oi
gledno ne vlada nered, jer se parovi jeste-nije niu sasvim uredno, nebrojeno
mnogo puta! ta ako odluimo da gledamo samo svaki drugi molekul, a onda
dobijamo beskrajno nanizan ovakav rezultat: ne ne, da da, ne ne, da da...? Red
se ubacuje u nered, na naine koji se opiru bilo kakvom algoritmu obinog
brojanja. U teoriji informacije (engl. information theory), pitanja znaenja i
predstavljanja ubacuju se kao dodatne komplikacije. Sekvenca kao 01 0100
0100 0010 111 010 11 00 000 0010 111 010 11 0100 0 000 000... moe iz
gledati sreena samo onom itaocu koji zna Morzeovu azbuku a poznaje i ek-
spira. A ta tek rei za topoloki perverzne obrasce udnih atraktora?
Za Roberta oa, udni atraktori su bili informacijske maine. Prva i naj
vanija oova zamisao bila je ova: da haos nudi prirodan nain da se fizici
vrate, ojaane, one ideje koje je teorija informacija uzela iz termodinamike.
udni atraktori, sa svojim rvanjima reda i nereda, na izazovan nain uvru
pitanje merenja entropije u sistemu. udni atraktori su moni 'mikseri, vrlo
Haos 279

uspeno meaju. Proizvode nepredvidljivost. Poveavaju entropiju. I, po oo-

vom utisku, stvaraju informacije tamo gde nikakvih informacija nije bilo.
Jednog dana itao je Norman Pakard asopis Sajentifik Amerikan i prime-
tio oglas za takmienje u pisanju eseja, nazvano 'Takmienje Luja akoa. Na-
mestilo se ba zgodno - bogati francuski finansijer daje velike pare ljudima
koji napisu neto o njegovoj privatnoj teoriji o strukturi vaseljene. Naime, taj
ako je verovao da mnogo galaksija, zajedno, sainjavaju jednu veu galaksi
ju. To je bila ta akoova tema o kojoj je trebalo napisati esej i uzeti novac.
(Zvualo je kao kad dobijete pisma od luckastih neznalica i udaka , prisea
se Farmer.) Meutim, bila su navedena imena onih koji e sedeti u iriju i oce-
njivati prispele radove; impresivan spisak francuskih naunika. Osim toga, bi
la je impresivna i ponuena suma novca. Pakard je pokazao taj oglas ou. Rok
za prispee radova bio je 31. decembar 1978.
'Kolektiv' se u to vreme redovno sastajao u jednoj staroj kuerini u gra
du Santa Kruz, nedaleko od plae. Dovukli su u tu zgradu gomilu nametaja
pokupljenog po buvljim pijacama, kao i polovne kompjutere; bavili su se po
najvie problemom ruleta. o je tamo imao i klavir, pa je na njemu svirao mu
ziku baroka ili je improvizovao neke svoje kombinacije klasinog i modernog.
Na tim sastancima fiziari su razvili poseban stil rada, koji se sastojao u na
bacivanju ideja da bi onda bile prosejavane kroz neko sito praktine izvodlji
vosti, i u tome da svako ipak samostalno ita literaturu i pie strune lanke.
Kasnije su nauili da piu lanke i zajedniki, jednim razumno efikasnim na
inom 'dodavanja ukrug, ali prvi struni lanak objavio je o, radei (to je
za njega bilo karakteristino) do kraja potpuno sam; pokazalo se da e o u
svojoj karijeri, posle tog prvog, objaviti samo jo nekoliko lanaka. Takoe ka
rakteristino za njega: zakasnio je, nije stigao do oznaenog roka.
Decembra 1977. o je iz Santa Kruza krenuo na put da bi prisustvovao
sastanku Njujorke akademije nauka koji je bio posveen haosologiji. Put je
platio njegov profesor superprovodljivosti. o je iao nepozvan. Tada je video
uivo, i sluao, naunike za koje je dotad znao samo po onom to su objavlji
vali. David Ruele. Robert Mej. Dejms Jork. o je bio obuzet strahopotova
njem pred tim ljudima, a uz to zaprepaen skupoom hotela 'Barbizon: 35
dolara dnevno za sobu. Sluajui njihova izlaganja, oscilovao je izmeu osea-
ja da je, sve do tad, kao neznalica iznova pronalazio stvari koje su ti ljudi
odavno pronali i dobro razradili, i oseaja da bi, ipak, mogao i on neto zna
ajno da doprinese, zato to stvari gleda s neto drugaijeg gledita. Bio je po-
280 Dejms Glajk

neo sa sobom nedovren tekst svog lanka o teoriji informacija, napisan rukom
na kojekakvim napabirenim (razliitim) listovima hartije i strpan u jednu fa
sciklu. Neuspeno je pokuavao da pribavi pisau mainu; nisu mu je dali ni
u hotelu, niti u oblinjim radionicama za popravku pisaih maina. Najzad je
bio prinuen da na konferenciju nosi fasciklu punu svojih krabocija. Kad su
ga kasnije prijatelji pitali ta je u Njujorku ostavilo najjai utisak na njega, on
im je priao da je to bila veera u ast Edvarda Lorenca, koji je tada dobijao
onu akademsku priznatost i slavu koju je trebalo da dobije mnogo godina ra
nije. Kad je Lorenc uao u salu, bojaljivo drei svoju enu za ruku. nauni
ci su ustali i pozdravili ga ovacijama, a o se iznenadio videi kako uplaeno
izgleda taj slavni meteorolog.
Nekoliko nedelja kasnije, dok je putovao za saveznu dravu Mejn u kojoj
su njegovi roditelji imali vikendicu, konano je svratio u potu i poslao svoj
otkucan rad Francuzima. Nova godina bila je uveliko prola, ali je ef lokalne
pote velikoduno lupio peat s nekim datumom decembra. Taj struni rad -
smesa ezoterine matematike i spekulativne filozofije, ilustrovana crteima ko
je je uradio njegov brat Kris a koji su vie liili na karikature ili na crtani film
- dobio je od irija asno pominjanje, u sutini pohvalu. I uz pohvalu novac,
sumu tako veliku da je o sada mogao da otputuje u Pariz da lino primi tu
pohvalnicu. Bio je to mali akademski uspeh, ali doao je u trenutku kad je bio
najpotrebniji, naime, kad su odnosi izmeu njegove grupe i fakulteta bili u ve
likoj krizi. Njihovom 'Kolektivu bio je oajniki potreban bilo kakav spolja-
nji dokaz da su uverljivi kao naunici. U to vreme Farmer je ve naputao
astrofiziku, a Pakard statistiku mehaniku; Krafild jo nije bio spreman da se
be nazove diplomiranim. Katedra za fiziku bliila se zakljuku da je sve to s
'Kolektivom' izmaklo kontroli.

udni atraktori, haotino ponaanje i tok informacija - tako je glasio na

slov oovog strunog lanka, koji je te godine kao fotokopirano preprint izda
nje dospeo u ruke oko hiljadu naunika. Bio je to prvi bolni napor da se teo
rija informacija utka u celinu s haosologijom.
o je izvukao iz senke nekoliko postavki klasine mehanike. Energija u
prirodnim sistemima postoji na dva nivoa: u makrorazmerama, dakle u pred
metima koje moemo svakog dana da vidimo, uzmemo u ake, izmerimo; i u
mikrorazmerama, kao nasumino toplotno pokretanje nebrojenih atoma i mole
kula tamo-amo, titranje koje vi ne moete nikako da izmerite osim kao jednu
Haos 281

prosenu vrednost za milione njih odjednom: temperaturu. o je napomenuo da

ukupna koliina energije u nekom predmetu na mikronivou moe lako biti ve
a od energije tog istog predmeta na makronivou, ali, u klasinim mehanikim
sistemima to toplotno kretanje atoma i molekula bilo je irelevantno - bilo je
nevano, izolovano od mehanikih dogaaja, neiskoristivo. Ta dva nivoa, od
nosno te dve skale, nemaju nikakve komunikacije izmeu sebe. Kad reava-
mo neki problem iz klasine mehanike, nije nam uopte potrebno da znamo
kolika je temperatura , rekao je o. Ali, po njegovom uverenju, taj jaz izme
u dva nivoa moe se premostiti pomou haotinih i priblino haotinih siste
ma. Haos e, pri tome, stvarati informacije.
Moemo zamisliti vodu kako tee pored neke prepreke. Kao to zna sva
ki hidrodinamiar, i svaki kanuista na belim vodama, ako proticanje vode bu
de dovoljno brzo, ono e izazvati pojavu vrtloga, koji e biti nizvodno u od
nosu na mesto gde je prepreka. Ako je tok spor, vrtlozi e ostajati tu gde na
staju. Pri nekoj veoj brzini, vrtlozi e se otisnuti nizvodno, zaplovie samo
stalno. Eksperimentator moe odabrati neki od mnogo naina da uzima infor
macije iz takvog sistema, moe sondama meriti brzinu i tako dalje, ali, zato
ne odabrati neto sasvim jednostavno: moemo odabrati jednu taku nizvodno
ali u neposrednoj blizini prepreke i moemo se, u jednakim vremenskim raz
macima, pitati da li je vrtlog levo ili desno od te take.
Ako se vrtlozi nisu otisnuli niz tok vode, dobijeni tok podataka izgledae
ovako: levo-levo-levo-levo-levo-levo-levo-levo-levo-levo-levo-levo-levo-levo-le-
vo-levo-levo-levo-levo... Posle nekog vremena posmatrau e se javiti misao da
ti novi bitovi informacije, iako stalno pristiu, zapravo ne javljaju nita novo
o sistemu.
Ali, vrtlog moe i da leluja, da se periodino kree levo i desno. Ovako:
levo-desno-levo-desno-levo-desno-levo-desno-levo-desno-levo-desno-levo-desno-
levo-desno-levo-desno-levo-desno... I opet, iako se u prvi mah ini da je si
stem postao za jedan stupanj interesantniji, posmatra posle nekog vremena
pone da nasluuje da mu nove informacije, iako pristiu, ne donose nikakva
iznenaenja.
Meutim, ako sistem postaje haotiniji, odmah poinje (samo zato to je
sad manje predvidljiv) generisati stvarno nove informacije. Svaka od njih vre-
dee stvarno jedan bit. Ovo je problem za eksperimentatora koji pokuava da
okarakterie taj sistem u potpunosti. Taj ne bi mogao nijednog trenutka izii
iz sobe , kae o. Jer bi tok vode bio kontinualan izvor informacija.
282 Diejms Glajk

Odakle dolaze te informacije? Dolaze iz toplotne kupke, s mikronivoa, do

laze iz gomile molekula (to su milijarde njih) koji svi uestvuju u nasumi-
nom termikom plesu. Ba kao to turbulencija prenosi energiju niz skale, tj.
s veih razmera ka manjim razmerama, i na kraju, u vrlo malim razmerama,
prepusti da viskoznost prodere glavninu energije, tako i informacije putuju
(ali, obrnutim smerom) od malih razmera ka veim, uz skale. Tako su, bar,
o i njegove kolege poeli to da opisuju. A poto onaj kanal kroz koji se to
obavlja jeste udni atraktor, on uveliava poetnu nasuminost, ba kao to efe-
kat leptira uveliava male nesigurnosti i pretvara ih u velike poremeaje obra
zaca vremenskih prilika.
Pitanje je bilo: koliko? o je ustanovio da su Rusi i u ovom sluaju sti
gli prvi na cilj. (Ali, to mu je postalo jasno tek kad je, ne znajui to, ponovio
veliki deo rada koji je u Rusiji ve bio dovren.) Naime, Andrej Nikolajevi
Kolmogorov i Jaa Sinai ve su bili razradili veoma korisne matematike pri
stupe za osvetljavanje naina kako 'entropija po jedinici vremena jednog si
stema moe da se primeni na geometrijske slike povrina koje se rasteu i pre-
savijaju u faznom prostoru. Konceptualno jezgro ove tehnike sastoji se u tome
da se oko nekog skupa inicijalnih uslova nacrta kutija, proizvoljno mala, a on
da da se gleda ta e s njom biti kad ponu rastezanja i savijanja. To je kao
da ste na nekom balonu nacrtali kvadrati a onda poeli balon da naduvavate
i deformiete. Mogue je, na primer, da se kutija rastee u jednom pravcu a u
drugom ne. Promena povrine kutije odgovarae uvoenju vee koliine neiz-
vesnosti o prolosti sistema, odgovarae gubitku ili dobitku informacija.
Ako se stvari shvate tako da je re 'informacija' samo kitnjast naziv za
nepredskazivost, ova koncepcija je samo sustizanje ideja koje su ve razvijali
naunici kao Ruele. Ali, santakruzovci su iskoristili teoriju informacija kao
okvir koji je omoguio da preuzmu i veliku koliinu drugog matematikog raz
miljanja, dobro razvijenog kod nekolicine teoretiara komunikacije. Na primer,
problem zadiranja spoljanjeg uma (buke) u jedan inae deterministiki sistem
bio je nov za dinamiare, ali dobro poznat u komunikacijama. Jo vie od ma
tematike, naunike iz Santa Kruza privuklo je neto tree. Kad su govorili da
'sistemi generiu informacije, oni su time hteli da kau da svet spontano pro
izvodi, u sebi, obrasce koji ranije nikada nisu postojali nigde. Na vrhu svih
komplikovanih dinamikih procesa jesu procesi bioloke evolucije, ili razmi
ljanja , kae Pakard. Naoj intuiciji sasvim je jasno u kom smislu ti proce
si proizvode informacije. Pre nekoliko milijardi godina postojale su samo gru-
Haos 283

dvice protoplazme. Te milijarde godina su protekle, evo nas. Dakle, stvorene

su neke informacije, i unete u nau strukturu, gde se uvaju. Tokom razvoja
uma jedne osobe od detinjstva, takoe je jasno da se informacije ne samo na
gomilavaju nego i stvaraju - stvaraju se od veza koje nisu postojale ranije.
Od takvih razgovora moglo se trezvenom fiziaru zavrteti u glavi.

Santakruzovci su, ipak, bili prvo 'majstori za spravice pa tek onda filo
zofi. Mogu li oni sagraditi most od udnih atraktora, koji su im ve postali ta
ko poznati, do eksperimenata klasine fizike? Jedno je kazati da podaci desno-
-levo-desno-desno-levo-desno-levo-levo-levo-desno generiu stvarne informaci
je i da su nepredvidivi. Sasvim je drugo snimati priticanje podataka iz neega
u stvarnom svetu i meriti koliki im je eksponent Ljapunova, kolika entropija,
kolika dimenzija. Ipak, fiziari Santa Kruza zbliili su se s tim idejama vie
nego iko od njihovih starijih kolega. ivei sa udnim atraktorima danonono,
ubedili su sebe da ih mogu prepoznati i u raznim aspektima svakodnevnog is
kustva obinih ljudi - u raznim stvarima koje lepraju, lelujaju, talasaju se, pul
siraju, drhte.
I dok su sedeli u kafiu, bavili su se jednom igrom. Neko postavi pitanje:
koliko je udaljen najblii udni atraktor? Da li se nalazi u onom automobil
skom braniku koji neto zvekee i lupa, tamo na ulici? Da li u onoj zastavi
koja praskavo lepra na levu i na desnu stranu iako vetar duva sasvim pravo-
linijski i ujednaeno? Da li u onom listiu na grani drveta, koji leluja tamo-
amo? Ne moete vi neto videti ako prethodno ne raspolaete onom pravom
metaforom koja e vam omoguiti percepciju, kae o, a te rei kao da su
odjek Tomasa S. Kuna. Uskoro je njihov prijatelj, relativistiki fiziar Bil Berk
bio sasvim ubeen da se brzinomer u njegovom automobilu trese nelinearno,
pod uticajem udnog atraktora. A o se opredelio za jedan opitalni projekat
koji e ga posle toga jo godinama okupirati, jedan zaista skroman i nepreten-
ciozan sistem: esmu koja kaplje. Veina ljudi zamilja da kapljice iz esme
dolaze u neumoljivo ujednaenom ritmu, ali to ba i nije tano, to moete
proveriti ako se potrudite da opitiete samo nekoliko minuta. To je prost pri
mer sistema koji iz predvidljivog ponaanja prelazi u nepredvidljivo , kae o.
Ako samo malo odvrnete vodu, vidite reim kapljanja koji bude nepravilan,
pa onda neko vreme ujednaen, ali i ta ujednaenost potraje kratko. Dakle i
neto tako jednostavno kao to je esma koja kaplje moe generisati jedan
obrazac koji e biti veito kreativan.
284 Dejms Glajk

Kao generator organizacije, esma koja kaplje zaista nam ne nudi mnogo
nade da se neto naroito dogodi. Ona proizvodi samo kapljice, a svaka od
njih je otprilike ista kao ona pre nje. Ali, kad je neko poetnik u istraivanju
haosa, ta esma ima neke prednosti. Kao prvo, svako ve ima jasnu mentalnu
sliku o njoj. Tok podataka je toliko jednodimenzionalan, da zaista ne moe bi
ti jednodimenzionalniji: jedna po jedna kap stie, i svaka je po jedna taka u
vremenu. Nijedna od ovih odlika ne moe se nai u sistemima koje su san-
takruzovci istraivali kasnije - a to su, na primer, ljudski imunitetni sistem, ili
onaj nezgodni efekat zrak-zrak koji je neobjanjivo kvario opite sa eonim su
daranjem dva zraka estica u nuklearnom akceleratoru u Stenfordu, na severu
od Santa Kruza. Eksperimentatori kao Libhaber i Svini uspevali su da pribave
jednodimenzionalni tok podataka tako to su zabadali sondu u neko proizvljno
mesto u nekom ipak malo sloenijem sistemu. Kod esme koja kaplje nema se
ta sondirati, postoji samo: kap, kap, kap. To ak nije ni kontinuirano promen-
ljiva veliina, kao to brzina ili temperatura mora biti, nego je samo vremen
ski spisak, nabrajanje u kojim trenucima se dogodilo jo po jedno kap.
Ako biste od tradicionalnog fiziara zatraili da organizuje napad na jedan
takav sistem, on bi mogao poeti tako to bi sainio najpotpuniji mogui fi
ziki model te esme. Procesi koji upravljaju stvaranjem i isputanjem kaplji
ca shvatljivi su, mada nisu onako jednostavni kao to bi neko mogao pomisli
ti. Jedan vaan varijabilni faktor je rata priticanja svee vode. (Mnogo manja
nego kod veine hidrodinamikih sistema. So je obino pratio esme koje su
davale od 1 do 10 kapi u sekundi, a to znai otprilike od 50 do 500 litara vo
de nedeljno.) Drugi varijabilni faktori su viskoznost tenosti i povrinski na
pon. Dok visi sa cevi esme i eka da se otkine, kap vode zauzima vrlo kom-
plikovan trodimenzionalni oblik, koji moemo izraunati samo uz pomo vrlo
monih kompjutera. (Tada su za to bili potrebni najmoniji na svetu , kae
So.) Ali, taj oblik uopte ne miruje; daleko je od statinog. Kapljica se laga
no ali neprestano puni dodatnim koliinama vode. Za to vreme ona je kao neka
mala elastina vrea sainjena od povrinskog napona. Ona se ljulja, to su osci
lacije u raznim pravcima. Postaje sve masivnija, rastee i zatee svoje zidove,
a onda pree kritinu taku i otkine se. Fiziar koji bi pokuao da u celosti
opie nastanak i otkidanje te jedne kapljice vode - da grupie sve potrebne
parcijalne nelinearne diferencijalne jednaine za tane granine uslove, i da ih
sve rei - naao bi se duboko, duboko u nebranom grou.
Alternativni pristup bio bi da zaboravimo sve o fizici te esme i da gleda
Haos 285

mo samo podatke, kao da oni izlaze iz neke crne kutijice. Dobijamo spisak ko
ji nam kae, precizno, koji su bili intervali izmeu otkidanja kapljica. Moe li
na osnovu toga strunjak za haotinu dinamiku da nam kae ita korisno? Mo
e. Pokazalo se da je mogue razraditi metode da se takvi podaci organizuju i
da se onda iz njih krene povratnim putem ipak u fiziku, a ba ti metodi posta
li su kasnije bitni za primenu haosologije na probleme iz stvarnog ivota.
Ali o je poeo negde na pola puta izmeu tih ekstrema, tako to je na
inio svojevrsnu karikaturu potpunog fizikog modela. Ignoriui oblike kaplji
ca, ignoriui njihova kompleksna kretanja u tri dimenzije, on je grubo sumi
rao fiziku kapljanja. Zamislio je oprugu s koje visi neki teret koji, iz nekog
razloga, postojano dobija na teini. Opruga se otee nadole, teret se sputa sve
nie. Kad dostigne izvesnu taku, jedan njegov deo se otkine. Koliki deo? o
je sasvim proizvoljno pretpostavio da e ta koliina zavisiti strogo od brzine
koju e teret imati u trenutku kad stie u taku otkidanja.
Naravno da tad preostali teret odskoi uvis, kao to moete i oekivati od
opruge, i nastae oscilacije koje svaki student etvrte godine ume da odredi
pomou standardnih jednaina. Interesantna odlika ovog modela - jedina inte
resantna, a ujedno i odlika koja znai ono nelinearno zavrnue zbog koga ha-
otino ponaanje postaje mogue - sastoji se u tome to se gibanje opruge upu
ta u meuodnos s teinom koja odmah poinje ponovo da raste. Ako se za
desi znatna teina i jak zamah nadole, teret moe da se sjuri u taku otkida
nja mnogo ranije nego to bi inae; ako teina postane kritino velika ali se
zadesi da je kretanje ba tad uzlazno, do otkidanja e doi neto kasnije. Kod
stvarne esme, kapljice uopte nisu sve iste veliine. Veliina zavisi od brzine
priticanja svee vode (dakle, od brzine toka) ali i od pravca njihanja kapljice.
Ako je ona zanjihana gore-dole, i ako se ve dovoljno ugojila, otkinue se u
trenutku zanjihaja nadole, mnogo ranije nego to bi inae. Ako se isto toliko
ugojila ali joj je kretanje uzlazno, stii e da se napuni jo jednom dodatnom
koliinom vode, pa e se tek onda otkinuti. oov model bio je tano toliko
pojednostavljen da se mogao sumirati pomou tri diferencijalne jednaine, a to
je onaj minimum potreban za haos, kao to su pokazali jo Anri Poenkare i
Lorenc. Meutim, da li e te tri jednaine stvoriti jednaku koliinu komplek
snosti kao stvarna esma? I da li kompleksnost iste vrste?
I tako se o naao u laboratoriji zgrade za fiziku; sedi on, iznad njegove
glave je veliko plastino bure vode iz koga jedna cev vodi do mesingane e
sme, najkvalitetnije koja se mogla u prodavnicama nai; svaka pojedina kaplji
286 Dzejms Glajk

ca, u padu, preseca jedan svetlosni zrak, a kompjuter u susednoj sobi belei
vremena tih presecanja. U isto vreme, radi i onaj prastari analogni raunar; on
proizvodi tok imaginarnih podataka. Jednog dana o je izveo mali ou praen
predavanjem - pseudokolokvijum, kako je Krafild to nazvao, zato to stu
dentima nije dozvoljeno da budu voditelji pravih kolokvijuma, onih koji i for
malno imaju taj naziv. o je pustio zvuni snimak udaranja kapljica o pare
lima. U isto vreme pustio je i zvuke kapljica koje je raunar proizvodio. Po
dudarnosti obrazaca bile su velike, sluhu jasno dostupne. o je u isto vreme
reio i lice i nalije problema, a njegovi sluaoci su u tom naoko neurednom
sistemu uli duboku strukturu.
Ali, da bi krenula dalje, njegova grupa morala je pronai nain da na osno
vu sirovih podataka iz bilo kog opita ustanovi, radei 'unatrag, koje su jedna
ine tu na delu, i koji udni atraktori se kriju ispod prisutnog haosa.
Kod nekog komplikovanijeg sistema, ovek bi mogao oekivati da e na
unici izraunavati jedan varijabilni faktor naspram drugog, da e ustanoviti ka
ko promene temperature ili brzine utiu na odvijanje procesa. Ali ova prosta
stvar, esma, davala je samo seriju razliitih vremena. Zato je o oprobao jed
nu tehniku za koju se posle pokazalo da je najdomiljatiji i najtrajniji dopri
nos santakruzovaca praktinom ispitivanju haosa. Naao je, naime, metod da
rekonstruie fazni prostor udnog atraktora koji jo nije poznat, niti je vien;
to se moe primeniti na bilo koju seriju podataka, o bilo emu. Za podatke o
otkidanju kapljica vode iz esme, o je nacrtao grafikon u ravni (dakle, dvo-
dimenzionalni) u kome osa iks predstavlja interval izmeu padanja dve kapi, a
osa ipsilon, uspravna, predstavlja sledei interval. Ako izmeu kapi broj jedan
i kapi broj dva proe 150 milisekundi, i zatim jo 150 milisekundi do kapi tri,
o ucrta u grafikon jednu taku, samo jednu, na poziciji 150-150.
To je bilo sve. Ako je kapanje sasvim ujednaeno, kao to i ume da bu
de kad je priticanje svee vode zaista sasvim sporo i kad preovlada 'reim vo
denog asovnika (to jest, klepsidre), grafikon je, u skladu s tim, dosadan. Sva
ka taka padne na isto mesto. Drugim reima, ceo grafiki prikaz sastoji se od
te jedne jedine take. Maltene. Pokazalo se da se prva razlika izmeu kompju
terskog modela i stvarne esme sastoji u tome to je prava, materijalna esma
izuzetno osetljiva na buku i vibracije. Odlian seizmometar , govorio je o
ironino. Vrlo efikasno prenosi um iz male u veliku ligu. Morao je da ra
di uglavnom nou, kad je najmanje koraanja po hodnicima. Ulazak uma u
sistem znaio je da e se na grafikonu pojaviti ne samo jedna jedina taka, ne
Haos 287

go jedna mrljica, neto kao oblaak sainjen od takica koje se meusobno pro
mauju za malo.
Kad se, meutim, esma odvrne malo jae, nastajala je bifurkacija, udvo
struenje perioda u sistemu. Kapljice su ispred oa poinjale padati u parovi
ma. Jedan interval bio je, na primer, 150, ali sledei samo 80 milisekundi, i
tako redom. Zato je sada grafikon pokazivao dva oblaka takica; jedan obla-
i imao je centar u taki 150-80 a drugi u taki 80-150. Ali pravi test nasta
jao je tek prilikom prelaska sistema u haotino ponaanje. Ako bi sistem tada
postao zaista nasumian, take bi padale svuda po grafikonu. Ne bi se mogao
ustanoviti nikakav odnos izmeu jednog intervala i sledeeg. Meutim, ukoli
ko bi u podacima bio skriven neki udni atraktor, mogao bi se odati tako to
bi oblaii takica postepeno ocrtali neku strukturu, neki prepoznatljivi oblik.
esto su potrebne tri dimenzije da bi se neka struktura videla, ali ni to ni
je bilo problem. Ova tehnika se vrlo lako mogla generalizovati za potrebe cr
tanja grafikona u vie od dve dimenzije. Umesto da se samo uzimaju koordi
nate na osnovu vremena proteklog od prve do druge i zatim do tree kapljice,
uzme se i interval do jo jedne, etvrte kapljice. Dakle ne samo n i n + 1, ne
go i + 2. To je samo trik, ist blef. Normalno je da kad crtamo grafikon u
tri dimenzije, imamo neko znanje o tri zasebna, nezavisna varijabilna faktora
u tom sistemu. Da znamo, na primer, koji su. Ovim trikom dobijana su tri va
rijabilna faktora po ceni samo jednog. Takav postupak odraavao je ogromno
poverenje naunika u to da e red biti ugraen u prividni nered tako duboko
da e uspeti da se iskae ak i pred oima onih naunika koji uopte ne zna
ju ta bi od fizikih varijabilnih faktora trebalo meriti i koji, i kad bi to zna
li, ne bi mogli da ih izmere. Po Farmerovim recima: Kad razmiljate o jed
nom varijabilnom faktoru, znate da na njegovu evoluciju moraju uticati svi
ostali varijabilni faktori s kojima je on u meudejstvu. Njihove vrednosti mo
raju biti, na neki nain, sadrane u istoriji te stvari. Mora biti da su, nekako,
ostavile svoj trag tu. U sluaju oove esme koja kaplje, dobijene slike ilu-
strovale su ovu tvrdnju. Pojavljivali su se, naroito u tri dimenzije, obrasci na
lik na tragove dima to ih po nebu ostavlja neki mali akrobatski avion koji se
zaneo u mnogobrojne lupinge a onda izgubio kontrolu. o je uspeo da poka
e podudaranja tih opitalno dobijenih putanja s onima iz analognog raunara;
glavna razlika sastojala se u tome to su podaci iz stvarnog sveta bili uvek
malo mutniji, razasuti tamo-amo delovanjem uma. Ali, slinost u strukturi jed
nih i drugih bila je nepogreivo prepoznatljiva. Santakruzovci poee sad sa-
288 Dejms Glajk

radnju s iskusnim opitalistima kao to je Hari Svini, koji je u meuvremenu

preao na Univerzitet Teksas u Ostinu, i nauie da vade udne atraktore iz
svakojakih sistema. Trebalo je samo usaivati podatke u fazni prostor koji ima
dovoljan broj dimenzija. Uskoro je Floris Takens, koji je s Davidom Rueleom
pronaao udne atraktore, nezavisno objavio matematiki obrazac za ovu mo
nu tehniku rekonstruisanja faznog prostora nekog nepoznatog atraktora na osno
vu poznatih podataka koji u mlazu pristiu iz stvarnog sveta. Novi istraivai
haosologije iskrsavali su sada na sve strane, ogromno mnotvo njih; i svi su
uvideli da ova nova tehnika pravi jasnu razliku izmeu onoga to je samo um,
dakle puki najobiniji nered, i onoga to je haos u jednom viem smislu rei,
a to znai ureeni nered ponikao iz nekog jednostavnog procesa. Podaci koji
su zaista nasumini pristizali su (i uvek e pristizati) potpuno bez veze, kao
takice koje padaju bilo gde, kao kakvo nedefinisano rasulo. Za razliku od to
ga, haos - deterministiki haos, sa svojim unutranjim obrascima - vue hilja
de takica u prepoznatljive oblike, u obrasce. Nered ima bezbroj moguih pu
tanja ali priroda naroito voli neke od njih, samo neke, malobrojne.

Prelazak iz redova pobunjenika u redove fiziara bio je spor. S vremena

na vreme. sedei u kafedinici ili radei u laboratoriji, neki od pripadnika gru
pe iz Santa Kruza zapanjeno se pitao kako je mogue da se njihova nauna
fantazija jo nije sruila. Boe, pa mi ovo jo i sad radimo, i stvar jo i sad
ima smisla, govorio je, na primer, Dim Krafild. Jo smo tu, ali, koliko da
leko moe sve ovo da ide?
Njihovi glavni podravaoci meu profesorima bili su Smejlov tienik Ralf
Abraham na Katedri za matematiku i, na Katedri za fiziku, Bil Berk, koji je
udesio da mu se dodeli uloga stareine analognog kompjutera samo da bi tu
mainu mogao neprestano preputati 'Kolektivu. Mnogi drugi bili su protiv ha
osologije, pa su se nekoliko godina kasnije nali u nezgodnoj situaciji: morali
su ogoreno poricati da su ikada ometali ili napadali 'Kolektiv haosologa. A
sa svoje strane, haosolozi su tada digli glas i poeli gorko optuivati oportu
niste koji su, prihvativi haos s ogromnim zakanjenjem, pokuali i da revidi
raju istinu o onom to je bilo samo da bi oprali svoj ugled. Nismo imali sa-
vetnike, niko nam nije ukazivao ta treba initi , govorio je tada o. Godina
ma smo bili samo mi protiv svih ostalih; ostajemo i sada protivnici. Nikada
nismo dobili budet za svoj rad, ovde u Santa Kruzu. Svaki pojedini od nas
Haos 289

morao je u nekim periodima da radi bez ikakve plate; sve smo, od poetka,
morali da sastavljamo od tapa i kanapa, bez ikakvog intelektualnog ili dru
gog rukovoenja.
Fakultet, meutim, u sasvim drugoj svetlosti vidi te prole dane: profeso
ri smatraju da je pohvalno to su trpeli pa ak i potpomagali takvo istraiva
nje koje tokom dugog niza godina nije davalo nikave rezultate nalik na ozbilj
nu nauku. oov savetnik za tezu o superprovodljivosti udesio je da So prima
jo preko dvanaest meseci akademsku platu od drave za neto ime se pre
stao baviti. Niko, nikad, nije izriito dao nareenje da haosoloka istraivanja
budu prekinuta. U najgorim trenucima, profesori na Santa Kruzu zauzimali su
stav dobronamemog odvraanja. Pozivali su jednog po jednog haosologa na
iskren, prijateljski i dug, razgovor, upozoravali su da, ak i kad bi se iz hao
sologije nekako mogli iscediti doktorati, niko posle toga ne bi mogao pomoi
mladome doktoru takvih nauka da se zaposli u svojoj nepostojeoj struci. Go
vorili su haosolokoj grupi: hej, to je moda samo jedna moda, ona e proi,
a gde ete onda biti?
Meutim, haos je izvan te santakruzovske odbrambene palisade od sekvo-
ja ve poeo stvarati sopstveni nauni establiment, kome se 'Kolektiv dina
mikih sistema morao pridruiti.
Jedne godine navratio je Miel Fajgenbaum, da odri i na Santa Kruzu
predavanje o svojim uspesima u otkrivanju univerzalnosti. (Smatrao je da je i
Santa Kruz deo 'turneje predavaa, engl. lecture circuit.) Kao i sva njegova
predavanja, i ovo je bilo sasvim apstraktno i matematiko; teorija renormaliza-
cionih grupa bila je jedna ezoterina oblast fizike kondenzovane materije, ne
poznata ovim studentima. Osim toga, 'Kolektiv' se vie interesovao za realne
sisteme nego za delikatne jednodimenzionalne mape. U meuvremenu je Dojn
Farmer doznao da na Berkliju jedan matematiar, Oskar E. Lanford Trei, is
trauje haos, pa je skoknuo do Berklija na razgovor. Lanford ga je sasluao
utivo, pogledao ga, i rekao da njih dvojica nemaju nita zajedniko, jer, on
nastoji da razume Fajgenbauma.
Kako je to ubitano! Gde je ovom drugaru oseaj za irinu pitanja? - po
mislio je Farmer. On je gledao te svoje male orbite , objanjavao je Farmer
kasnije. mi smo zali u svu dubinu teorije informacija, mi smo nastojali da
rasklopimo haos, da vidimo ta ga pokree iznutra, da po veemo metriku en
tropiju i eksponente Aleksandra Mihajlovia Ljapunova s nekim drugim mera-
ma, kudikamo bliim statistici.
290 Diejms Glajk

U tom razgovoru s Farmerom, Lanford nije naglaavao univerzalnost, a

Farmer je tek kasnije shvatio da mu je promakla bitna stvar. Bio sam naiv
ina, kae Farmer. Nije to bilo samo pitanje izvanrednih naunih rezultata,
nego je Miel Fajgenbaum tim svojim pristupom naao nain da zaposli ita
vu jednu armiju kolega koji su se pre toga specijalizovali za kritine fenome
ne ali koji su se nali u situaciji da imaju malo ili nimalo posla.
Do tog trenutka inilo se da e nelinearni fenomeni morati da budu tre
tirani uvek pojedinano, svaki za sebe, od sluaja do sluaja. Mi smo se tru
dili da naemo neki jezik za kvantifikaciju i opisivanje nelinearnosti, ali ipak
se inilo da e sve morati da bude od sluaja do sluaja. Nismo nalazili nai
na da nae nelinearne sisteme razvrstamo u klase, i da onda napiemo reenja
koja bi vaila za celu klasu, kao to se radi u linearnim sistemima. Univerzal
nost znai pronalaenje ba onih odlika koje su, na koliniski merljiv nain,
potpuno iste za sve to pripada jednoj klasi. Ako je tako, onda su te odlike
predvidljive. Zato je cela stvar bila toliko vana.
Miel Fajgenbaum je u svoj motor sipao gorivo socioloke vrste. Iskazi
vao je svoje rezultate jezikom renormalizacije. Dakle, dohvatio je i ponovo po
krenuo jednu matematiku mainu na ije su se korienje odavno bili navikli
mnogi profesori angaovani na ispitivanju kritinih fenomena. Profesori koji su
tada ve bili u prilinom kripcu jer se nije videlo koje bi nove, zanimljive
probleme oni mogli prouavati. Osvrtali su se mislei: na ta bismo mogli da
primenimo nau vreu trikova? Najednom je istupio Fajgenbaum i ponudio izu
zetno vanu novu primenu za njihov isti, stari arsenal trikova. Rodila se ita
va jedna subdisciplina.
Meutim, santakruzovci su sopstvenom snagom poeli da impresioniraju
svet nauke. Nezavisno su stizali do slave. Zvezda njihovog ugleda poela se
dizati na Santa Kruzu posle njihovog neoekivanog nastupa na zimskoj konfe
renciji o fizici kondenzovane materije u Laguna Biu potkraj 1978. godine, ko
ju je organizovao Bemardo Huberman, tada zaposlen u Kseroksovom istrai
vakom centru Palo Alto i na Univerzitetu Stenford. Niko nije pozvao 'Kolek
tiv, ali su njegovi lanovi ipak otili; potrpali su se u oov ogromni ford iz
1959. sa zadnjim delom proirenim za seoske, poljoprivredne terete, automobil
za koji se govorilo da je 'san krem boje (engl. Cream Dream). isto za sva
ki sluaj poneli su i svoju prezentacionu opremu: ogroman TV monitor i vi-
deo-traku. Kad je jedan od pozvanih govornika u poslednjem trenutku otkazao.
Huberman je pozvao oa da uskoi u taj termin. Tajming je bio savren. 0
Haos 291

haosu se ve prialo svuda, ali je malo ko od fiziara na toj konferernciji znao

ta haos zapravo znai. Zato je o prvo objasnio atraktore u faznom prostoru:
prvo one s fiksnom takom (na kojoj se dogodi konano zaustavljanje), onda
one s limitiranim ciklusom (gde sve osciluje), i najzad udne atraktore (a to
znai, sve ostale). Ovo je neprestano demonstrirao svojom kompjuterskom gra
fikom koja se kretala na ekranu pokraj njega. (Audiovizuelna sredstva dala su
nam nadmo , objasnio je kasnije. Hipnotisali smo celu salu naim bleskovi-
ma svetlosti.) Objasnio je Lorencov atraktor, a onda i esmu koja kaplje. Ob
jasnio je geometriju - kako se oblici rasteu i presavijaju, i ta to znai u ve
lianstvenim terminima teorije informacija. Na kraju je, tek zbog prave mere,
dodao i nekoliko rei o pomeranju paradigme. Predavanje je bilo trijumf, istog
trena je dospelo u zenit popularnosti. U publici je, u prepunoj sali profesora,
bilo i nekoliko profesora sa Santa Kruza, koji su tek sad, prvi put, videli ka
ko haos izgleda kad se posmatra sa stanovita njihovih kolega.

Godine 1979. cela grupa otputovala je na drugu konferenciju o haosu, u

organizaciji Njujorke akademije nauka. Ovog puta ili su kao pozvani uesni
ci. Haosologija je na sve strane nicala i napredovala bujno, ak eksplozivno.
Ona konferencija 1977. godine bila je Lorencova, na nju je dolo samo neko
liko desetina specijalista. Ova je bila Fajgenbaumova, dolo je na stotine na
unika. Na istom onom mestu gde je dve godine ranije Robert o postieno i
uzaludno pokuavao da se domogne bilo kakve pisae maine da bi otkucao
rad koji bi onda mogao da 'ostavlja ljudima pod vrata, kako se to u Ameri
ci kae kad nudite neto to niko nee, sada je 'Kolektiv dinamikih sistema
radio maltene kao tamparija, i to zahuktana: objavljivali su strune radove si
lovitim tempom, lanak za lankom, a svaki su potpisivali zajedniki.
Meutim, taj kolektiv nije mogao zauvek nastaviti tako, zajedno. to vie
se primicao svetu stvarne nauke, to je blie bio i svome razilasku. Jednog da
na telefonirao im je Bernardo Huberman. Zatraio je da govori sa oom, ali
zadesilo se da je pokraj telefona bio Krafild. Hubermanu je bio potreban sa-
radnik za jedan jednostavan, kratak i saet struni lanak o haosu. Krafild,
najmlai lan 'Kolektiva', zabrinut to neki ljudi smatraju da je on samo 'na
haker i nita vie, tada je poinjao da uvia da su profesori Santa Kruza od
samog poetka bili za jednu stvar u pravu: da e doi dan kad e svaki poje
dinac morati da stane na svoje noge i da bude vrednovan tako, kao pojedinac.
Huberman je imao svu onu profesionalnu fiziarsku sofistikaciju koja je lano
292 Dejms Glajk

vima Kolektiva nedostajala, a osim toga bio je majstor da svaki svoj lanak
plasira majstorski, maksimalno efektno. Huberman je imao prilike da vidi nji
hovu laboratoriju, i nije se oduevio. (Sve je to bilo vrlo neodreeno, znate,
sofe i vree pasulja, kao da smo uli u vremeplov, deca cvea i ezdesete go
dine opet iz poetka.) Ali bio mu je potreban analogni raunar; Krafild je
uspeo, u sledeih nekoliko sati, da ukljui i pokrene Hubermanov program is
traivanja. Sad se ispostavilo da je 'Kolektiv problem. U jednom trenutku
Krafild javlja telefonom; Svi momci hoe da uskoe u ovo. Huberman: Ap
solutno ne. Ovde moe biti ne samo slava, moe biti i blamaa. ta ako ob
javimo rad pa se posle pokae da ne valja? Da je netaan? Hoemo li bacati
krivicu na neki kolektiv? Nisam ja deo nikakvog kolektiva. Profesor Huber
man je hteo jednog partnera za jedan posao koji e biti odraen isto i jasno.
Rezultat je bio tano ono to se Huberman i nadao da e biti: prvi stru
ni lanak o haosologiji ikada publikovan u najuglednijem amerikom asopisu
za prijavljivanje novih otkria u fizici, a taj se zove Pisma revije za fiziku.
Ako se gleda iz ugla politike nauke, bio je to proboj, nimalo trivijalan. Za
nas je to bio lani u kome su iznete stvari jasne i oigledne, kae Krafild,
..ali Bernardo je shvatio da e njegovim objavljivanjem postii ogromno dej-
stvo u naunoj javnosti. Ali bio je to i poetak asimilacije santakruzovaca u
realni svet. Farmer se ljutio to ih je Krafild tako 'napustio', to je prebegao
na drugu obalu i time potkopao kolektivni duh.
Nije samo Krafild to uradio. Uskoro je i sam Farmer stupio u kolabora
ciju s renomiranim fiziarima i matematiarima: Hubermanom, Svinijem, Jor-
kom. Za Farmerom se otisnuo i Pakard. Ideje skuvane u kotlu Santa Kruza za
as su se ugradile, i to vrsto i trajno, u temelje moderne nauke o dinamikim
sistemima. Kada neki fiziar, danas, dobije masu sirovih podataka, pa ako po
eli da ustanovi dimenzije ili entropiju tih podataka, posluie se odgovaraju
im definicijama i radnim tehnikama - najverovatnije onim koje su roene to
kom dugih godina petljanja s utikaima i rupama na prednjoj ploi sistron-do-
nera, tokom godina zurenja u osciloskop. Klimatolozi danas raspravljaju da li
haos u atmosferi i hidrosferi ove planete ima beskonane dimenzije, kao to bi
se na osnovu tradicionalne dinamike moglo pretpostaviti, ili se kree za nekim
udnim atraktorom koji nema mnogo dimenzija. Ekonomisti analizuju berzan-
ska kretanja i nalaze atraktor s dimenzijom 3,7 i drugi s dimenzijom 5,3. to
manja dimenzija, to jednostavniji sistem. Mnoge matematike neobinosti mo
rale su biti shvaene i sreene. Fraktalna dimenzija; Hausdorfova dimenzija;
Haos 293

Ljapunovljeva dimenzija; informacijska dimenzija - sve je to zahtevalo prefi-

njen pristup merenju haosa, a najbolja objanjenja davali su Farmer i Jork. Di
menzija jednog atraktora je prvi nivo znanja potreban da bi se okarakterisale
njegove odlike . Ta dimenzija daje onu koliinu informacija koja je potrebna
da bi se pozicija jedne take na atraktoru odredila s datom tanou . Metodi
studenata i drugih lanova 'Kolektiva u Santa Kruzu omoguili su da se ta
merenja poveu s nekim drugim vanim merama haotinih sistema: s ratom
opadanja predvidljivosti (prediktabilnosti), s ratom (tj. brzinom) proticanja in
formacija, s tendencijom da se izazove meanje. Ponekad su takvi metodi pri-
nuivali naunika da izrauna take, nacrta kutijice, i onda broji take jednu
po jednu da bi se uverio koliko je taaka zapalo u koju kutijicu. ak i kad su
naunici spadali na takve oigledno primitivne metode rada, postizali su uspeh,
jer su haotini sistemi ulazili po prvi put u prostor naunog razumevanja.
Za to vreme neki su, nauivi da prepoznaju udne atraktore u lepranju
zastave na postojanom vetru i u drmusanju brzinometra u automobilu, krenuli
sistematino da trae pojave haosa svuda u fizici - u celokupnoj raspoloivoj
naunoj literaturi. Neobjanjena buka ovde, iznenaujua fluktuacija tamo; me-
avina pravilnosti i nepravilnosti - svuda. Pokazalo se da su takvi efekti bili
zapaani nebrojeno mnogo puta u najrazliitijim opitima: kod lasera, kod e
stica ubrzanih u akceleratoru, kod Dozefsonovih razvodnika. Specijalisti hao
sa pronalazili su takve simptome i proglaavali ih za svoj posao; u sutini, sa-
optavali su ekspertima iz mnogih drugih oblasti: Ovi vai problemi su nai
problemi. Zato su struni radovi mnogih haosologa esto poinjali u ovom sti
lu: Nekoliko eksperimenata s oscilatorima na Dozefsonovim raskrsnicama po
kazalo je da postoje upadljiva poveanja uma, koja ne mogu biti pripisana to
plotnim fluktuacijama.
Dolo je i vreme da se 'Kolektiv' rastane. Ali do tada su i neki redovni
profesori na Santa Kruzu poeli da se bave haosologijom. Gledajui retrospek
tivno, jasno je da su propustili pravu ansu da od Santa Kruza naine veliki
nacionalni centar za nelinearno-dinamike studije; upravo takvi centri nikli su
na drugim univerzitetima, ali na Santa Kruzu nikada. Poetkom osamdesetih
godina lanovi 'Kolektiva' su uzeli titule i otili 'kud koji, mili moji. o je
doktorirao 1980. godine, Farmer 1981, Pakard 1982. Krafildova disertacija se
pojavila 1983. ali je bila prava zbirka tekstova objavljenih ranije po asopisi
ma za fiziku i matematiku: jedanaest takvih tekstova, plus mnogo novih delo-
va, a sve skrpljeno u jednu celinu. Krafild je otiao da bude profesor na
294 Diejms Glajk

Univerzitetu Kalifornija u Berkliju. Farmer u Los Alamos, gde se zaposlio na

Teorijskom odeljenju ('Teorijskoj diviziji, kako tamo kau.) Pakard i o su se
zaposlili na Institutu za napredne studije u Prinstonu. Krafild se posvetio stu
diranju povratnih petlji na video-traci. Farmer se zadubio u 'debele fraktale
(engl. fa t fractals) i u pokuaje modelovanja kompleksne dinamike ljudskog
imunitetnog sistema. Pakard je istraivao prostorni haos i stvaranje pahuljica.
Jedino 80 kao da se ustezao da prie glavnom toku. Njegovo uticajno zave-
tanje buduim generacijama sastojalo se zapravo samo od dva struna rada:
jedan je bio onaj kojim se o izborio za put u Pariz, a drugi onaj 0 esmi ko
ja kaplje. Ta dva lanka sumiraju sve to je on postigao tokom tolikih godina
istraivanja u Santa Kruzu. Nekoliko puta bio je na rubu odluke da napusti na
uku sasvim. Kao to ree jedan od njegovih prijatelja, o je ovek sklon osci
lacijama.
 1.
UNUTRANJI RITMOVI
Prirodne nauke ne pokuavaju nita da objasne, jedva da ikad pokuavaju
ta da interpretiraju, one uglavnom prave modele. Model je matematiki
konstrukt koji, uz dodatak izvesnih verbalnih interpretacija, opisuje opaiene
pojave. Opravdanje za postojanje takvog matematikog konstrukta samo je
jedno: oekuje se da e funkcionisati.

Don fon Nojman

 Bernardo Huberman je pogledom preao preko svoje publike, odabranih te
orijskih i opitalnih biologa, istih matem atiara, fiziara i psihijatara, i shvatio
da je pred njim problem komunikacije. Upravo je dovrio jedno neuobiajeno
predavanje, neuobiajenom skupu ljudi u dvorani, te 1986. godine, naime do
vrio je svoje obraanje prvoj velikoj konferenciji o haosu u biologiji i m edi
cini; pokrovitelji su bili Njujorka akademija nauka, Nacionalni institut za m en
talno zdravlje, i Ustanova za pom orska istraivanja, dakle, tri poprilino razli
ita sponzora. V eom a velika dvorana M asur auditorijum u N acionalnom in
stitutu za zdravlje, blizu grada Vaingtona, primila je mnotvo slualaca, od ko
jih su neki bili Hubermanu dobro poznati, veterani haosologije, a mnogi nepo
znati. Iskusan govornik mogao je oekivati izvesno nestrpljenje publike - bio
je to poslednji dan konferencije, a vreme za ruak opasno se primaklo.
H uberman je Kalifornijac crne kose i vrlo urednog izgleda, 'presaen iz
Argentine. N ije prekidao svoje interesovanje za haosologiju jo od onih vrem e
na kad je saraivao s druinom sa Santa Kruza. Radio je kao istraiva u is
traivakom centru Palo Alto korporacije Kseroks. Ponekad se, m eutim , po
malo uputao i u projekte koji nisu bili ba Kseroksovi, a ovde, na konferen
ciji o biologiji, upravo je dovrio izlaganje o jednom takvom: naime, o m ode
lu koji prikazuje neusaglaene pokrete oiju kod izofrenika.
Psihijatri se ve generacijam a bore da definiu izofreniju i da klasifikuju
izofrenike, ali ta bolest ostaje maltene jednako teka za opisivanje koliko i za
leenje. Njeni simptomi pojavljuju se preteno u ljudskom umu i ponaanju.
M eutim , od 1908. godine poznata je i jedna fizika manifestacija tog obolje
nja, koja se pojavljuje ne samo kod bolesnika nego i kod njihove rodbine. Ako
ispred oiju pacijenta nam estite klatno koje se lagano njie, i zatraite da pa
cijent pogledom prati kretanje klatna, on to ne moe. Oko je, u obinom i
votu, izuzetno pam etan instrument: bez i najmanjeg vaeg svesnog razm ilja
298 Dzejms Glajk

nja ono prati svakojake pokretne objekte, tako da njihova slika, zapravo, osta
je na sredini m renjae (retine). Ali pogled izofrenika preskae tamo-amo, nje
gove oi ne uspevaju da prate glatko kretanje predmeta, trzaju se. Nije pozna
to zbog ega je to tako.
G odine su promicale a fiziolozi su u svoje arhive slagali ogromne kolii
ne podataka, crtali su mnogo tablica i grafikona koji pokazuju to neujednae
no kretanje oiju. Pretpostavljali su, uglavnom, da te fluktuacije nastaju zbog
fluktuacija u kom andnim signalim a koji, iz centralnog nervnog sistema, stiu
do m iia oiju. um u izlaznom signalu nagovetava da je postojao um i u
ulaznom signalu; moda u mozgu izofrenika postoji neka nasuminost koja se
pokazuje i kretnjam a oiju? Huberman, fiziar, krenuo je od jednog drugog
m oda, za koje je priprem io i skroman model, modeli takorei.
Opisao je mehaniku oka na najprostiji mogui nain i zapisao jednainu. U
njoj se naao termin za amplitudu, a drugi za frekvenciju klatna koje se klati.
Takoe i termin za inerciju oka. Zatim, termin za sklonost ka priguivanju kla-
enja, dakle za trenje. Najzad, nekoliko termina za korigovanje greaka, da bi
oko imalo naina da ostane neprekidno usmereno u metu.
Kao to je Huberman objasnio svojim sluaocima, jednaina tako stvorena
opisae sasvim uspeno i analogni mehaniki sistem: kuglu koja se valja po
udubljenju koje je iznutra zaokrugljenog oblika, s tim da to udubljenje (taj
ro v ) neko njie tamo-amo. Ti otkloni rova u levu i u desnu stranu odgova
raju njihanju klatna, a njegovi zaokrugljeni unutranji zidovi odgovaraju korek-
tivno-nianskom mehanizmu oka, je r oni stalno guraju kuglu nazad ka centru.
H uberman je krenuo u istraivanje takvih jednaina, i to na nain koji je da
nas ve standardan: pustio je da taj model funkcionie u raunaru, satima, uz
povremene promene param etara i uz povremeno printanje grafikona koji sum i
raju dotadanje ponaanje. Naao je i red, i haos. U nekim reim im a, oko je
glatko pratilo svoju metu; u nekim drugim reimima, kad se stupanj nelinear
nosti poveavao, nastalo je hitro dupliranje perioda a odmah zatim i nered, ba
onakav kakav je u medicinskoj literaturi prijavljen.
U ovom modelu, nered u ponaanju oka ne zavisi uopte od bilo kakvih
spoljanjih signala. On je neizbena posledica prevelike koliine nelinearnosti
u sistemu. Neki od doktora koji su sluali Hubermana zakljuili su da taj m o
del odgovara jednom plauzibilnom genetskom modelu izofrenije. Ta nelinear
nost, koja moe da stabilizuje ili da destabilizuje organski sistem u zavisnosti
od toga da li je slaba ili je jaka, m ogla bi poticati od jedne jedine genetske
Haos 299

odlike. Jedan od psihijatara je taj koncept uporedio s genetikom kostobolje

(gihta, tj. podagre), u kojoj zbog visokog nivoa urine kiseline nastaju patolo
ki sim ptomi. Neki drugi psiholozi, koji su kliniku literaturu poznavali kudi
kam o bolje nego Huberman, ukazali su da se to o trzajim a oiju ne mora od
nositi samo na izofrenike; im a i mnogo drugih neurolokih pacijenata s razno
vrsnim problem im a u kretanju oka. Periodine oscilacije, aperiodine oscilaci
je, i svakojaka druga dinam ika ponaanja nalaze se odavno u literaturi, ali po
trebno je da se neko vrati na te podatke, da ih proita i na njih primeni ala
te haosologije.
A li, koliko je bilo prisutnih koji su u ovome videli svitanje novih horizo
nata naunog istraivanja, toliko je bilo i onih drugih, koji su smatrali da je
Hubermanov model strano pojednostavljen. Kad je doao trenutak da sluao-
ci postavljaju pitanja, takvi ljudi poeli su da prosipaju svoj gnev i frustraci
ju . Moj problem je, ime se vi rukovodite kad pravite m odele? - pitao je
jedan od tih naunika. Zato traite ba te elemente nelinearne dinamike, a ne
neke druge: zato ba te bifurkacije i haotina reenja?
Huberm an je na to pitanje odgovorio posle kraeg oklevanja, sledeim re-
ima: , dobro. Znai da uopte nisam uspeo da iskaem svrhu ovoga. Ovaj
model je prost. Neko doe kod mene i kae, vidimo ovo, ta mislite ta se tu
deava. O nda ja kaem , dobro, a kakvo bi objanjenje bilo mogue. A oni ka
u, eto, jedino to mi m oem o da smislimo jeste da se deavaju nekakve fluk
tuacije neega u glavi pacijenta. Onda ja kaem , dobro, gledajte, ja sam vam
neki haosolog valjda, i ja znam da najprostiji model koji se moe napisati za
praenje pokretnog predm eta, najprostiji, ima ove generike crte, bez obzira
kakve su te stvari u pojedinostim a. I onda ja uradim to, a ljudi kau, o gle,
pa nism o znali da postoji unutranji haos u samom tom sistemu.
Ovaj model ne sadri nikakve neurofizioloke podatke, niti bih ja ijedan
podatak te vrste umeo braniti. Ja samo kaem da najprostije praenje jeste ne
to gde se pojavljuje greka, pa greka bude ispravljena i naciljanost vraena
tano na nulu, pa se opet pojavi greka, i tako dalje. Tako mi pokreemo oi,
a tako i antena prati let nekog aviona. Vi moete taj model primeniti na bilo
ta.
U publici, mikrofon uze neki drugi biolog, sav obuzet oseanjem uskrae-
nosti to je Hubermanov model tako prost, kao od ibica sastavljen. U stvarnim
oima, ree on, postoje etiri miina kontrolna sistema, koji operiu simultano.
Zatim poe da opisuje, s mnogo tehnikih pojedinosti, kakav bi morao biti re
300 Dejms Glajk

alistian model; pa objasni kako, na primer, termin za masu mora da se odba

ci jer oko im a veliki unutranji otpor koji zaas uspori svaki zamah. Postoji
jo jedna tehnika komplikacija, koja se sastoji u tome to masa zavisi od br
zine kojom oko zaokree, zato to je oko mekano, kao elatin, pa ako zaokret
bude veoma brz, jedan deo tog elatina zaostaje, ne pokrene se odmah.
Pauza. Huberm an je ostao bez teksta. Posle nekog vrem ena, mikrofon uze
iz Huberm anove ruke Arnold M andel, jedan od organizatora konferencije, psi
hijatar koji se odavno interesovao za haosologiju.
ujte, eleo bih da ja, kao psihijatar, ponudim jednu interpretaciju. Ovo
to ste upravo gledali, to je ono to se deava kad nelinearni dinamiar, koji
radi s nisko-dim enzionim uoptenim sistemom, doe na razgovor s biologom
koji je koristio m atem atike alate. Ideja da zaista postoje univerzalne odlike
nekih sistem a, odlike ugraene u najprostije prikaze tih sistema, otuuje sve
nas. Otud pitanja kao: Koji je to podtip izofrenije, A ta sa etiti okularna
motorna sistem a, Kako to modelovati a da lii na stvarnu fiziku grau oka,
a posle tih pitanja sve pone da se rastura.
zapravo se deava ovo. Kao lekari ili naunici koji naue svih 50.000
delova neega, mi nerado gledam o na mogunost da postoje elementi kretanja
koji su zaista univerzalni. Bernardo nam ukae na jedan takav, i eto do ega
doe.
Huberman je zavrio reima: Deavalo se to tako i u fizici pre pet godi
na, ali oni su do sada poverovali.

Izbor je uvek isti. M oete udesiti da va model bude kompleksniji i blii

stvarnosti, ili prostiji i laki za upotrebu. Samo najnaivniji naunik misli da je
savren model onaj koji se savreno poklapa sa stvarnou. Takav model imao
bi sve mane koje bi imala i m apa (karta) nekog grada koja bi bila jednako ve
lika i detaljna kao grad sam, mapa koja bi do poslednje sitnice prikazivala sva
ku ulicu, zgradu, svaki park i svako drvo, svaku dombu na kolovozu, i sva
kog stanovnika, i svaku mapu tog istog grada koja kod stanovnitva postoji.
Kad bi bilo m ogue napraviti takvu mapu, upravo njena ogromna opirnost
ponitila bi njenu svrhu postojanja: a svrha joj je da generalizuje, da doara
grad saeto i apstraktno. Crtai unose u mapu ono to im naruilac posla k a
e, pa u m apam a budu naglaeni ovi ili oni elementi grada, ve prema potre
bi. Ali, kakva god da je potreba, m ape i modeli moraju ne samo oponaati
svet, nego ga i pojednostavljivati.
Haos 301

Po miljenju Ralfa Abraham a, matematiara iz Santa K ruza, dobar model

sveta je svet belih i crnih rada koji su predloili Dejms E. Lavlok i Lin
M argulis, zastupnici takozvane G aje odnosno hipoteze o Zemlji kao Gaji. Po
toj hipotezi, Gaja stvara i odrava na sebi uslove povoljne za ivot, a to ini
pomou jednog samoodravajueg procesa dinamike povratne sprege. Model
sa samo dve vrste cvea (i nikakvim drugim ivim biima) moda je najpro
stija m ogua verzija Gaje, toliko prosta da moe izgledati maltene idiotska.
Postoje tri m ogunosti , kae R alf Abraham. Raste jedno cvee: to su bele
rade. Raste drugo cvee: to su crne rade. Ili, ne raste ba nita, pustinja je, a
ona je crvena. Tri boje, dakle: bela, crna, crvena. Zar moemo iz toga naui
ti neto o ovoj naoj planeti? M oemo, taj model nam objanjava kako se do
gaa regulacija temperature. Takoe nam objanjava zato na ovoj planeti vla
da tem peratura pogodna za ivot. Taj crno-beli svet cvea stvarno je slab m o
del, veom a slab, ali, iz njega doznajemo kako je bioloka homeostaza nastala
na Z em lji.
Bele rade odbijaju svetlost, a posledica toga je da planeta bude hladnija.
Crne rade apsorbuju svetlost, sniavaju albedo (refleksivnost, dakle), i zato pla
neta postaje toplija. Ali bele rade ele toplije vreme, a to znai da one uspe-
vaju bolje, i nadmono se razmnoavaju, kad tem peratura raste. Crne rade e
le hladnije vreme. Ove odlike mogu se izraziti kao skup diferencijalnih jedna-
ina i onda se, u kom pjuteru, moe ovaj svet belih i crnih rada pokrenuti i pu
stiti da funkcionie. iroki raspon inicijalnih uslova dovee do pojave ravno
tenog atraktora - ali ne obavezno i do statine ravnotee.
To je samo matematiki model jednog konceptualnog modela, a to je ba
ono to elite - jer, vi ne elite suvie detaljne modele biolokih ili drutve
nih sistema , kae Abraham . Unesete samo albedoe, posadite izvesnu kolii
nu tih biljica za poetak, a onda gledate kako promiu milijarde godina evo
lucije. I kolujete decu da budu bolji lanovi Saveta direktora ove planete.
Vrhunski primer kompleksnog dinamikog sistema, i zato po miljenju
mnogih naunika probni kam en za nau sposobnost da se izborimo s takvim
sistem im a, jeste ljudsko telo. Fiziarima nije na raspolaganju nijedan drugi
objekat za prouavanje koji bi bio takva kakofonija neskladno-ritmikih kreta
nja na svim skalama od m akroskopskih do mikroskopskih: kreu se m iii, te-
nosti, elektrine struje, vlakna, elije. Niti je ijedan drugi fiziki sistem bio
podvrgnut tako opsesivnoj redukcionistikoj analizi: svaki organ ima svoju mi-
krostrukturu i svoju biohem iju, a studenti biohemije provode godine uei se
302 D ejms Glajk

da samo imenuju sve te delove. Ali, kako su ponekad neuhvatljivi ti delovi!

Kad je u svom maksimalno opipljivom obliku, jedan deo tela moe biti pri
vidno sasvim dobro definisan: jetra, na primer. Ali moe biti i prostorno iza
zovna, razgranata mrea sainjena od vrste materije ali i od tenosti, kao to
je vaskulam i sistem. tavie, moe biti nevidljivi skup malenih delova, u su
tini apstraktan pojam (kao to su apstraktni pojmovi dem okratija ili 'saobra
aj), na prim er, imunitetni sistem, koji se sastoji od lim focita, T4 glasnika, i
drugih delia, i koji je kao m inijaturna maina za kriptografiju, spremna da en-
kodira i dekodira podatke o stranim organizmima koji otponu invaziju na o-
vekovo telo. Studirati takve sisteme a nemati detaljno znanje o njihovoj ana
tomiji i herniji bilo bi uzaludno, pa zbog toga specijalisti za srce ue o prola
sku jona kroz ventrikularno miino tkivo, specijalisti za mozak ue najsitnije
pojedinosti o nainu kako neuron alje svoj elektrini signal, a specijalisti za
oko ue im e, mesto i ulogu svakog pojedinog onog miia. U osamdesetim
godinam a dvadesetog veka haosologija je dovela do roenja nove vrste fizio
logije, koja je izgraena na ideji da matematiki alati mogu pomoi naunici
ma da shvate celinu kompleksnih sistema nezavisno od lokalnih pojedinosti. Is
traivai su sve jasnije uviali da ljudsko telo jeste mesto mnogih pokreta i
oscilacija - zato su i poeli razvijati naine da oslukuju mnogostruko razno
vrsna 'udaranja bubnjeva koja iz tog m esta dopiru. Nali su i nevidljive rit
move, u zaleenim tanko iseenim slojevima tkiva pod mikroskopom ili u uzor
cima krvi uzimanim svaki dan. Studirali su haos u respiratornim porem eaji
ma. Istraivali su mehanizme povratne sprege u kontroli crvenih i belih krvnih
zrnaca. Specijalisti za rak nagaali su o periodinosti i nepravilnosti u ciklusu
rasta elija. Psihijatri su pokuavali multidimenzionalni pristup prepisivanju le-
kova koji su poznati kao antidepresanti. Ali najbolji rezultati postignuti su kod
srca, iji ivahni ritmovi, stabilni ili nestabilni, zdravi ili patoloki, tako preci
zno mere razliku izmeu ivota i smrti.

ak i D avid Ruele je odstupio od form alizm a i upustio se u spekulacije o

srcu - dinamikom sistemu od vitalnog znaaja za sve nas kako je napisao.
Normalan srani ritam je periodian, ali postoje m noge neperiodine pa
tologije (kao ventrikulam a fibrilacija) koje vode ka postojanom stanju smrti.
Svi su izgledi da se znaajni m edicinski rezultati mogu postii na osnovu ra
unarskih studija jednog realistinog m atem atikog modela koji bi reproduko-
vao razliite srane dinamike reim e.
Haos 303

Ekipe istraivaa u Sjedinjenim Amerikim Dravama i u Kanadi prihvati

le su ovaj izazov. Nepravilnosti u sranim ritmovima davno pre toga su bile ot
krivene, istraene, izolovane, kategorisane. Uvebano uvo moe razlikovati ne
koliko desetina nepravilnih ritmova. Uvebano oko pronalazi u elektrokardiogra
mu mnotvo podataka o uzrocima i ozbiljnosti nepravilnog ritma. Nestrunjak
moe stei neki utisak o bogatstvu ovog problema im uje kakvo izobilje na
ziva postoji za razliite vrste aritmija. Postoje ektopini otkucaji, elektrini al-
tem ansi, postoje torsad de point, blokade visokog stupnja, pobegli ritmovi. Po
stoji parasistola (atrijalna ili ventrikularna, ista ili modulisana). Postoje Ven-
klbahovi ritmovi (prosti ili sloeni). Postoji tahikardija. Najkobnija po oveko-
ve anse da preivi jeste fibrilacija. Ovo imenovanje ritmova, kao i imenovanje
delova, prija fiziarima. Doputa da se napie konkretna dijagnoza o srcu u ne
volji, doputa i da se u borbu s problemom unese neka inteligencija. M eutim,
istraivai koji su koristili alatke haosa poeli su da otkrivaju da tradicionalna
kardiologija pravi pogrene kategorizacije nepravilnih sranih ritmova, zato to
se rukovodi njihovim povrinskim slinostima a ne dubinskim uzrocima.
Otkrili su dinamiko srce. Gotovo svi naunici koji su uestvovali u ovom
otkriu imali su neuobiajen tok karijere. Leon Glas s U niverziteta Mak Gil u
M ontrealu kolovao se za fiziku i herniju, onda se zainteresovao za brojeve,
pa za neregularnost, zatim je dovrio svoju doktorsku tezu o atomskom kreta
nju u tenostim a, a tek onda se posvetio problemu nepravilnih sranih ritm o
va. Tipino je , kae on, da specijalista osmotri samo kratko pare papirne tra
ke - elektrokardiogram a, EKG - i na osnovu toga saopti dijagnozu, dakle ka
e koja je to od mnogih moguih vrsta aritmija. Lekari to tretiraju kao je d
nostavan problem: prepoznati obrazac te aritmije. U njihovim udbenicim a da
ti su svi ti obrasci; tavie, oni ih gledaju i dok su na praksi. Zapravo se uop-
te ne uputaju u paljiviju analizu njihove dinamike. A dinamika tih ritm ova
je daleko bogatija nego to bi se to moglo naslutiti na osnovu udbenika.
U Medicinskoj koli Harvard radio je Ari L. Goldberger, koji je ujedno i
od direktora laboratorije za aritmiju pri bolnici Beth Izrael u Bostonu; on je ve-
rovao da kardioloka istraivanja predstavljaju most saradnje izmeu fiziologa,
matematiara i lekara. Mi smo na jednoj novoj granici, a tamo negde, van, na
lazi se nova klasa pojava , govorio je on. Kad vidimo bifurkacije, nagle pro
mene ponaanja, shvatimo da u konvencionalnim linearnim modelima ne posto
ji nikakvo objanjenje za njih. Oigledno je potrebna i nova klasa modela, a
dobiemo je, po svemu sudei, od fizike. Ali Goldberger i drugi naunici m o
304 Dejms Glajk

rali su prvo savladati barijere naunog jezika i institucionalne klasifikacije. Znat

na prepreka, po njegovom miljenju, sastojala se i u tome to su mnogi fizio
lozi oseali 'fizioloku antipatiju prema matematici. Nisu je podnosili. Godi
na je 1986. i vi ne moete nai fraktale ni u jednom udbeniku fiziologije , go
vorio je on. M islim da 1996. neete moi da pronaete nijedan bez njih."
Doktor, kad oslukuje neije srce, uje zapravo samo umno kretanje i su
daranje tenosti i tenosti, tenosti i vrste materije, vrste materije s drugom
vrstom materijom . Krv struji iz jedne komore u drugu, zato to je na to pri
siljavaju miii koji se oko nje steu; ona hrli napred i, inei to. rastee zi
dove ispred sebe. Kad nagrne unazad, ujno se zalupi jedan ventil, i zapreci
joj put; a taj ventil je sagraen od vlaknaste materije. K ontrakcije m iia iza
zvane su svaki put po jednim kom pleksnim trodim enzionalnim talasom elek
trine aktivnosti. M odelovanje makar i samo jednog dela ponaanja neijeg sr
ca bilo bi veom a teak posao i za superkompjuter; modelovanje celog tog is
prepletenog ciklusa aktivnosti bilo bi nemogue. U ostalom, ona vrsta kom pju
terskog m odelovanja koja izgleda sasvim prirodna ekspertu za dinamiku fluida
kad konstruie avionsko krilo za firmu Boing ili protok kroz raketnu komoru
za Nacionalnu adm inistraciju za aeronautiku i svemir (NASA), uopte nije na
umu m edicinskom tehniaru.
Prim er za ovo su vetaki srani ventili, koji su konstruisani i usavrava
ni po principu pokuaja i pogreke; to su spravice od m etala i plastike koje
sada produavaju ivot onima iji su se prirodni srani ventili pohabali u slu
bi. U analim a inenjerstva treba sauvati posebno mesto za prirodni inenje
ring sranog ventila, za nain kako ga je priroda konstruisala. To je tanka, m e
kana, poluprovidna stvar, sainjena od tri aice nalik na tri majuna padobra
na koji imaju neki svoj specijalni aranman da se dre zajedno. Da bi u pum
pu zvanu srce m ogla da ue krv, ovaj ventil mora elegantno da se skloni s pu
ta. Ali da krv, stisnuta, ne bi jurnula i napred i unazad, padobranii moraju
da se raire i naglo ispree tom pritisku, tom silovitom udaru koji se onda i
te kako uje. To ventil mora da uradi, sveukupno, nekih dve do tri milijarde
puta, a da ne procuri i ne pocepa se. Inenjeri nae civilizacije nisu uspeli da
naprave nita ni priblino tako majstorski. Vetaki srani ventili uglavnom su
bili pozajmljeni od vodoinstalaterske tehnologije; standardne konstrukcije tipa
kugla u kavezu, koje su, uz velike trokove, testirane na ivotinjama. O gro
man trud bio je potreban da bi se eliminisali oigledni problem i, kao to je
procurivanje i poputanje pod naprezanjem . Malo ko je mogao predvideti ko-
Haos 305

liko e teak biti jedan dodatni, novi problem. Vetaki ventil m enja obrasce
proticanja krvi kroz srce, stvara oblasti turbulencije i oblasti zaustavljanja; a
krv, kad miruje zaustavljena, stvara ugruke; ugruak se jednog dana otkine,
zaplovi niz krvotok, doputuje u neko suenje krvnog suda, tu se zaglavi, i to
je onda modani ili drugi udar. Upravo je nastanak ugruaka kobno ometao
proizvodnju vetakog srca. Tek sredinom osamdesetih godina, kad su m ate
matiari Kurantovog instituta pri Univerzitetu Njujork primenili na ovaj pro
blem nove raunarske tehnike modelovanja, konstruktori sranih ventila mogli
su se kvalitetnije pozabaviti istim problemom. Njihov raunar pravio je 'film o
ve koji su prikazivali srce u dejstvu, samo u dve dimenzije ali ivopisno i ja
sno. Stotine taaka, koje su prikazivale delie krvi, strujale su kroz ventil, ras
tezale elastine srane zidove, vrtloile se. M atem atiari su ustanovili da srce
dodaje itav jedan novi nivo sloenosti uobiajenom problem u proticanja flui
da. zato to je (za razliku od, recim o, avionskog krila) rastegljivo, ne ostaje
kruto dok fluid protie nego se menja dinamiki i, tavie, nelinearno.
Jo prefinjeniji, a sm rtonosniji, bio je problem aritmija. Samo u SAD sva
ke godine od fibrilacije umre po nekoliko stotina hiljada ljudi. To je svaki put
iznenadna sm rt, ali u mnogim sluajevima poznat je okida: blokada arterija,
koja vodi do smrti onog m iia koji treba da pumpa krv. Osim toga, upotreba
kokaina, nervni stres, a i hipoterm ija, ine da je osoba sklonija fibrilaciji. U
mnogim sluajevim a uzrok fibrilacije ostaje tajna. Kad ima pred sobom paci
jenta koji je imao napad fibrilacije i ostao iv, lekar vie voli da vidi neku od
reenu tetu (pa time i da sazna uzrok) nego da vidi srce koje je prividno opet
savreno zdravo, jer statistika govori da su vei izgledi da se novi napad fi
brilacije dogodi ba takvom , 'savreno zdravom postfibrilacionom srcu.
K lasina metafora za srce koje je zahvaeno fibrilacijom glasi: vrea crva.
Umesto da periodino, repetitivno prolazi kroz svoju kontrakciju i oputanje,
kontrakciju i oputanje, i stalno tako, tako, tako - neto sasvim drugo mu se
dogodi: srce se samo gri i previja, bez ikakve koordinacije, nemono da pum
pa m akar i malo krvi. Kod srca koje normalno pulsira, elektrini signal putu
je kao koordinirani talas kroz trodimenzionalnu strukturu srca, i im stigne do
bilo koje pojedinane elije, ona se stegne (kontrahuje). Onda se ona opusti, i
to je period odm aranja, presudan za njeno zdravlje; tokom tog perioda, nem o
gue je navesti je na novu kontrakciju. Kod fibrilantnog srca, taj elektrini ta
las se raspada. Srce ne uspeva da se celo odjednom stisne, niti da se celo od
jednom opusti.
306 D ejms Glajk

Zbunjujua odlika fibrilacije sastoji se u tome to mnoge pojedinane kom

ponente srca nastavljaju da rade normalno i vredno. Nervni vorii u srcu a
lju, u mnogim sluajevima, sasvim ispravne komande miiima; elektrini sig
nali, dakle, polaze kako treba. Ali ne svi u pravi as. M noge elije, ili ak sve
elije, primaju te signale i steu se ba kako treba, pa se oputaju, ekaju na
sledei signal, i tako dalje. Ali ne slono. esto se pri autopsiji ne vidi ba
nita loe u tkivu takvog srca. Upravo to je navelo haosologe da pomisle da
treba gledati celinu, a ne pojedinane delie: jer mogue je da svi pojedina
ni delii rade dobro a da celina ipak fatalno otkae. Fibrilacija je nered u jed
nom kom pleksnom sistemu, ba kao to su i mnogi mentalni poremeaji (i ako
imaju, i ako nemaju hem ijske korene) nered u kompleksnom sistemu.
Srce nee samo od sebe obustaviti fibrilaciju. Ta vrsta haosa je stabilna.
Samo udar elektriciteta iz aparata za defib (defibrilaciju) moe vratiti srce u
ono drugo stabilno stanje, ono ranije, kad srce normalno radi. (A svaki dina-
m iar e prepoznati taj udar kao masivnu perturbaciju.) Uopteno govorei, e-
fibrilatori uspeno obavljaju taj zadatak. Ali za njihovo konstruisanje, kao i za
konstruisanje vetakih sranih ventila (zalistaka), bilo je potrebno mnogo lu
tanja i nagaanja. Oblik i jaina tog strujnog udara odreivani su isto em pi
rijski , kae A rtur T. V infri, teorijski biolog. Naprosto nije postojala nikakva
teorija o tome. Sada se ini da neke poetne pretpostavke nisu bile ispravne.
Izgleda da se konstrukcija defibrilatora moe radikalno izm eniti, i da e zahva
ljujui tom e njihova efikasnost biti mnogostruko uveana, to bi znailo i m no
gostruko uveane izglede da postignu uspeh. Za razne druge abnormalne sr
ane ritm ove pokuavane su terapije svakojakim lekovima, ali i to je ilo uglav
nom na principu pokuaja i pogreke - jedna crna um etnost, kako ree V in
fri. Bez temeljitog teorijskog razum evanja dinamike srca, prognoze o tom e ka
ko e koji lek delovati neizvesne su. Tokom poslednjih dvadeset godina div
no su istraene i obraene pojedinosti o fiziologiji membrana, stekli smo pre
cizno znanje o svim delovima tog izuzetno komplikovanog organa - srca. D a
kle, taj bitan deo naeg posla dobro je uraen. Zanemarilo se ono drugo: sa
gledavanje kako funkcionie srce kao celina, kako svi ti delovi rade zajedno.

Vinfri je poreklom iz porodice u kojoj niko nije iao na fakultet. Poetak

njegove karijere, kae on, sastojao se u nesolidnom osnovnom i srednjem obra
zovanju. Njegov otac uzdigao se u svom biznisu, a to je osiguranje, sa samog
dna do samog vrha, postao je potpredsednik jednog osiguravajueg drutva. U
Haos 307

tom procesu, morao je da se seli maltene svake godine u neki drugi grad, du
cele istone obale SAD, tako da je Vinfri pohaao sveukupno nekih petnae
stak razliitih osnovnih i srednjih kola. U njemu se razvilo oseanje da inte
resantne stvari na ovom svetu jesu one povezane s biologijom i matematikom;
takoe i oseanje da nijedna standardna kombinacija te dve nauke ne otkriva
ono to je najinteresantnije. Zato je odluio da ne krene standardnim putem.
Prvo je proao kroz petogodinje studije inenjerske fizike na Univerzitetu Kor-
nel, i diplom irao. Tu je nauio primenjenu matematiku i celu metodologiju la
boratorijskog rada, rada sopstvenim rukama. Bio je tada spreman da dobije za
poslenje negde u vojnoindustrijskom kompleksu. M eutim, on se okrenuo bio
logiji, ak je i doktorirao, nastojei da kombinuje opit i teoriju na nove nai
ne. Rad na toj disertaciji bio je poeo na Univerzitetu Dons Hopkins, pa je
otiao odatle zbog neslaganja s kolegama, nastavio na Prinstonu, otiao i oda
tle opet zbog sukoba s kolegam a, i najzad dobio prinstonski doktorat na dis
tanci, kad je ve drao nastavu studentima na Univerzitetu ikago.
Vinfri je retka vrsta mislioca u svetu biologije, ovek koji u problem e fi
ziologije unosi jako oseanje za geometriju. Svoja istraivanja bioloke dina
mike poeo je u ranim sedamdesetim godinama ovog veka, prouavajui bio
loke asovnike i dnevne ritmove. U toj oblasti dominirao je, po tradiciji, pri-
rodnjaki pristup: jedna ivotinja dri se ovih ritm ova, druga onih, i tako da
lje. Vinfri je smatrao da se dnevni ritmovi mogu istraivati i na matematiki
nain. G lava mi je bila puna nelinearne dinamike, pa sam shvatio da se taj
problem moe sagledati, i da ga treba sagledati, u tim kvalitativnim term ini
ma. Niko nije pojma imao kako izgledaju mehanizmi biolokih asovnika. D a
kle, imali ste dve m ogunosti. Ili da ekate da biohemiari razjasne m ehani
zam tih asovnika, a onda da pokuate izvesti neko ponaanje iz podataka o
tim m ehanizm im a, ili da odmah prouite ponaanje sa stanovita teorije kom
pleksnih sistema i nelinearne i topoloke dinamike. Ja sam se opredelio za ovo
drugo.
Jednom je imao u laboratoriji mnogo kaveza s komarcima. Kao to je sva
ki izletnik mogao pogoditi, komari se opasno razbude svakog dana predvee.
U laboratoriji, ako se odrava postojana temperatura i postojana jaina svetlo-
sti da ni dan ni no ne bi mogli nimalo uticati na njih, pokae se da kom ar
i imaju unutranji ciklus koji ne iznosi dvadeset i etiri nego dvadeset tri a
sa dnevno. Posle svaka 23 asa proteklog vremena, oni navale da zuje poseb
no jako. Ono to ih u slobodi vraa na sistem od 24 asa jeste jutarnji udar
308 Dejms Glajk

svetlosti, koji im se svakodnevno dogodi. U sutini, on resetuje njihov interni

asovnik.
Vinfri je putao vetaku svetlost na svoje komarce, paljivo reguliui ko
liinu. Ti stimulusi su ili pourivali ili odlagali nailazak sledeeg ciklusa, a
Vinfri je beleio ta dejstva i tajming. Onda je, umesto da nagaa o biohemiji
koja je tu um eana, analizovao podatke topoloki - gledao je njihov oblik. Do
ao je do iznenaujueg zakljuka da u toj geometriji postoji jedna singular-
nost, jedna taka razliita od svih ostalih. Razmatrajui je, Vinfri je predvideo
da samo jedan udar svetlosti, dobro odmeren i ukljuen ba u pravom trenut
ku, moe potpuno razbiti i taj kom araki, i svaki drugi bioloki asovnik.
Iznenaujue predvianje, ali je opitalno potvreno. Odete do komarca u
pono i zaspete ga odreenom koliinom fotona; to e iskljuiti njegov asov
nik. Posle toga, on e patiti od trajne nesanice. Dremae neko vreme, zujae
neko vreme u bilo koje doba dana, i tako stalno. Nee se izvui iz tog stanja
sve dok ne naie nov udar svetlosti. U sutini vi ste tom komarcu zbunili i
tav bioritam . Poetkom sedamdesetih godina Vinfrijev matematiki pristup
dnevnim ritm ovim a malo koga je zanimao; bilo je teko preneti te laboratorij
ske tehnike u otvorenu prirodu, na ive vrste koje ne bi lako pristale da me-
secima ame u kavezima.
Porem eeni bioritam oveka posle putovanja mlaznim avionom na drugi
kraj sveta, kao i nesanica, i danas su nereeni problemi biologije. Oba privla
e najgore arlatane - proizvoae kojekakvih uzaludnih pilulica i slinih laa.
Istraivai su nagomilali znatne koliine podataka o ljudskim subjektim a. Ispi
tanici su obino bili studenti, penzioneri, ili dramski pisci s pozorinim kom a
dom koji moraju hitno dovriti; dakle, oni koji su spremni za nekoliko stotina
dolara nedeljno da sede u 'vrem enskoj izolaciji, u sobiku bez dnevne svetlo
sti, bez ikakvih promena tem perature, bez asovnika i bez telefona. Ljudi im a
ju ciklus spavanja i buenja, ali isto tako i ciklus poveanja i opadanja tele-
sne temperature; oba su nelinearni oscilatori koji se, posle manjih perturbacija
(naruavanja), vraaju u stabilno stanje. U izolaciji, bez svakodnevnog stimu-
lusa za resetovanje (ponovno nam etanje), temperaturni ciklus sam se ustali na,
reklo bi se, oko 25 asova, s tim da je telesna tem peratura najnia za vreme
spavanja. Opiti nemakih istraivaa pokazali su da se posle nekoliko nedelja
taj ciklus rastaje od ciklusa spavanja i budnog stanja i postaje nasumian, po
inje da luta. Neko ostane budan po dvadeset ili trideset sati neprekidno, on
da spava deset ili dvadeset sati. I ne samo to ispitanici ne primeuju koliko
Haos 3 0 9

Hemijski haos. Talasi koji se ire prema spolja u koncentrinim krugovima, pa ak i

spiralno, znakovi su haosa u opseno prouavanoj hemijskoj reakciji Beluzova-Zabo-
tinskoga. Slini uzorci opaeni su u posudama sa milionima ameba. Artur Vinfri je
nagaao da su takvi talasi analogni talasima elektrine aktivnosti koja pravilno ili ne
pravilno prolazi kroz srani mii.
310 Dejms Glajk

se njihov d an produio, nego, kad im se to saopti, ak i odbijaju da pove-

ruju. Tek sredinom osamdesetih godina eksperimentatori su poeli primenjiva-
ti na ljude Vinfrijev sistematski pristup. Poeli su s jednom starijom enom
koja je im ala obiaj da uvee veze. Dali su joj da radi taj vez pod bitno po
jaanim svetlim a. Saoptila je da se osea odlino, kao da vozi kabriolet. T a
da je Vinfri preao na istraivanje sranih ritmova.
On sam ne bi rekao da je preao na neto drugo; po njegovom utisku,
ostao je na istoj temi - druga hernija, ista dinamika. Zainteresovao se naroi
to za srce zato to se dogodilo da bespomono prisustvuje smrti ak dvoje lju
di, nekog svog roaka na letovanju i nekog oveka na bazenu gde je Vinfri
plivao. Zato bi ritam koji je ostajao ispravan tokom celog neijeg ivota, dve
milijarde ili vie otkucaja, kroz mnoge napore i oputanja, ubrzanja i uspore
nja, najednom preao u nekontrolisano, smrtonosno, nedelotvorno mahnitanje?

Vinfri je sauvao priu o sudbini jednog ranijeg istraivaa, koji se zvao

Dord M ajns i koji je 1914. godine imao 28 godina. U svojoj laboratoriji na
Univerzitetu M ak Gil u M ontrealu, Kanada, Majns je nainio spravicu koja je
mogla da upuuje u srce male, precizno regulisane elektrine impulse.
Kad je zakljuio da je vreme za prvi opit na ljudskom biu, M ajns je
odabrao ispitanika kojeg je mogao najlake ubediti: sebe , pie Vinfri. ve
eri, oko est sati, domar je uao u laboratoriju zato to mu se uinilo da unu
tra vlada neka neobina tiina. M ajns je leao ispod laboratorijskog radnog sto
la, okruen iskrivljenom laboratorijskom opremom. Na njegova prsa bio je pri
vren taj aparat, slomljen. Drugi aparat, u blizini, nastavljao je da belei Maj-
nsov neujednaen, slab puls. Umro je ne dolazei svesti.
Moglo se pretpostaviti da m ali, ali tano tempirani udar elektrine struje
moe da baci ljudsko srce u fibrilaciju; Majns je, neposredno pred smrt, do
ao do tog zakljuka. Drugi udari (elektrookovi) mogu pouriti ili odloiti sle-
dei otkucaj srca, to podsea na ubrzavanje ili usporavanje dnevnih ritmova.
Ali izmeu srca i biolokog asovnika celog organizma postoji razlika koja se
ne srne prevideti ak ni u najprostijem modelu: srce im a svoj karakteristini
oblik u prostoru kroz koji se talas elektrinih signala iri u tri dimenzije.
Ali prilina dovitljivost je potrebna da bi se doznalo kako se taj talas kre
e. Rejmond E. Ajdeker s M edicinskog centra pri Univerzitetu Djuk proitao je
u asopisu Nauni Amerikanac 1983. godine jedan Vinfrijev lanak, i zapazio
etiri konkretne prognoze, nainjene na osnovu nelinearne dinamike i topologi-
Haos 311

je, o izazivanju i zaustavljanju fibrilacije. Ajdeker nije stvarno verovao da su

tane. inilo se da su odve spekulativne, a osim toga bile su, s gledita jed
nog kardiologa, odve apstraktne. U toku sledee tri godine, sve etiri progno
ze su testirane, i pokazalo se da su sve etiri tane. Ajdeker je otpoeo usavr
eni program za prikupljanje bogatijih podataka, potrebnih za razvoj dinami
kog pristupa srcu. Bio je to, kae Vinfri, kardioloki ekvivalent ciklotrona .
Tradicionalni EKG (elektrokardiogram) daje samo najgrublje podatke - sa
mo o jednoj dimenziji. Tokom operacije, lekar moe uzeti elektrodu i prisla
njati je na ovo ili ono m esto na srcu; na taj nain moe za desetak minuta do
biti podatke sa ak pedeset ili ezdeset taaka na tom organu, i stei svojevr
snu kompozitnu sliku. Ali kad pone fibrilacija. ova tehnika ne pomae, jer sr
ce se tada trese i m enja suvie brzo. A jdekerova tehnika, koja se bitno osla
njala na kompjutersku obradu podataka u stvarnom vrem enu, sastojala se u to
me da. na srce namesti ak 128 elektroda, rasporeenih u mreu koja se moe
na srce navui kao arapa na nogu. Elektrode su beleile voltau koja stie do
njih dok talas za talasom putuje kroz srce. Na osnovu ovoga raunar je proiz
vodio mape srca.
A jdekerova namera nije bila samo da testira tanost Vinfrijevih teorija, ne
go i da pobolja elektrine naprave za prekidanje fibrilacije. Ekipe za hitnu po
mo uvek nose sa sobom standardni defibrilator, spreman da poalje jak udar
jednosm erne struje kroz grudni ko pacijenta. Kardiolozi su, opitalno, razvili i
jedan mali ureaj koji se moe ugraditi u telo oveka. Ureaj se operativno
unese u grudni ko pacijenta i tu zaije. To se radi samo kod onih pacijenata
za koje se smatra da su posebno skloni fibrilaciji, iako je zasad nem ogue s
nekom velikom pouzdanou odrediti koji pacijenti su takvi. Taj ugraeni de
fibrilator neto je vei od pejsmejkera. On miruje, eka, oslukuje puls paci
jenta. Jednog dana, kad se ukae potreba, deluje jednim kratkim udarom stru
je. Ajdeker je poeo da prikuplja znanje potrebno da bi dizajniranje buduih
fibrilatora bilo u to manjoj meri igra nagaanja, a u to veoj meri nauka.

Zato bi zakoni haosa vaili za srce, koje je sagraeno od tako neobinog

tkiva - od elija koje su se povezale u vlakna, ali su ta vlakna razgranata i
isprepletena, s puno jona kalcijum a, natrijuma i kalijuma? To pitanje zbunjiva
lo je naunike na M ak Gilu i na Masausetskom institutu za tehnologiju.
Leon Glas i njegove kolege Majki Gevara i Alvin rajer na M ak Gilu iz
veli su jedan od najslavnijih eksperimenata u celoj kratkoj istoriji nelinearne
312 D ejms Glajk

dinamike. Priprem ili su majune agregate sranih elija iz pileih em briona sta
rih sedam dana. To su bile zapravo loptice od elija. Prenik svake loptice bio
je oko 0,1 mm. A ko stavite ovakve loptice u tanjiri s tenou i protresete
ih, one e spontano poeti da pulsiraju, priblino po jednom u sekundi, bez
ikakvog spoljanjeg pejsmejkera. Pulsiranje se mikroskopom lepo moe gleda
ti. Sledei korak bio je da se nametne drugi ritam , spolja. M akgilovci su to
uradili pomou m ikroelektrode, staklenog tapia koji je u polurastopljenom
stanju istegnut i izvuen toliko da se sasvim istanjio. Ta ultratanka iglica od
stakla zabodena je u samo jednu eliju, a zatim je putana veoma slaba stru
ja; jaina i ritam elektrinih impulsa mogli su biti podeavani po elji.
Ovako su svoje nalaze sumirali u asopisu Sajens 1981: Egzotino dina
miko ponaanje koje je ranije vieno u matematikim studijam a i u opitima
iz oblasti fizike moe biti opteprisutno i kod biolokih oscilatora koji su iz
loeni periodinim perturbacijam a. Videli su, naime, udvostruavanje perioda
- obrasce pulsiranja koji su se razgranavali (dakle, dogaala im se bifurkaci
ja) ponovo i ponovo, tokom postepenog menjanja stimulusa. Za ovo ponaanje
pileih sranih elija naunici s M ak G ila nacrtali su Poenkareove mape i kru
ne mape. Prouavali su njihovu naizmeninost i postojane modalitete. M no
gi ritm ovi, m eusobno razliiti, mogu da se uspostave izmeu jednog stim ulu
sa i jednog kom adia pileeg srca , kae Glas. Upotrebom nelinearne m ate
matike mi m oemo veoma dobro shvatiti te razliite ritm ove i njihov redosled.
U ovom trenutku, u kolovanju kardiologa matematike toga gotovo da i nem a,
ali u budunosti e ovi problemi morati da se sagledavaju m atem atiki, na na
in kako smo ih mi sagledali.
Z a to vreme u zajednikom programu na Harvardu i MIT-u za razvoj
'zdravstvene nauke i tehnologije, Riard D. Koen, kardiolog i fiziar, prona
ao je u opitim a sa psim a jedan raspon sranog rada u kom e se jasno vidi ka
ko se udvostuenja perioda niu jedno za drugim. Upotrebom raunarskih m o
dela pseeg srca, oprobao je jedan plauzibilni scnario, u kom e se talasni front
elektrine aktivnosti razbija o pojedina ostrvca tkiva, kad na njih naleti.
je jasan prim er Fajgenbaumovog fenom ena , kae on. to znai, pojave ko
ja funkcionie pravilno a onda, pod izvesnim uslovima, pada u haos, u rasulo.
Pokazalo se da postoje mnoge paralele izmeu elektrine aktivnosti u srcu i
drugih sistema koji mogu prei u haotino ponaanje.
Naunici s M ak Gila takoe su se vratili starim podacim a, mnogo godina
nagom ilavanim , o svakojakim abnorm alnim ritm ovim a sranog rada. Kod je d
Haos 313

nog dobro poznatog sindroma, abnormalni, ektopini ritam pojavljuje se naiz-

m enino s norm alnim , sinusnim pulsiranjem . Glas i njegove kolege ispitali su
te obrasce, brojali su koliko im a sinusnih otkucaja izmeu onih ektopinih. Kod
nekih ljudi taj broj je varirao, ali je iz nekog razloga uvek bio neparan: 3 ili
5 ili 7. Kod nekih drugih ljudi, broj normalnih otkucaja uvek je bio deo sle-
deeg niza: 2, 5 , 8 , 11...
Ljudi su dolazili do tih udnih numerolokih opaanja, ali objasniti kojim
m ehanizm om nastaju - to je bilo malice tee , veli Glas. Cesto u tim bro
jevim a postoji neki tip pravilnosti, ali esto i velika koliina nepravilnosti, ne
regularnosti. A to je jedna od parola u ovom biznisu: red u haosu.
Tradicija je bila da razm iljanja o fibrilaciji idu u dva pravca. Klasina
ideja bila je da sekundarni signali za davanje ritma srcu dolaze iz nekih ab
normalnih centara koji se nalaze negde unutar samog sranog miia, i koji po
zivaju srce da radi neto to je u suprotnosti s pravilnim ritmom. Ti majuni
centri ektopije ispoljavali bi svoje talase u nepovoljnim intervalim a, i na taj
nain bi unosili haos u inae koordinirane talase kontrakcija. Istraivanja mak-
gilovaca dala su izvesnu podrku toj ideji, je r su pokazala da se celokupni ras
pon dinamikog nepoeljnog ponaanja moe razviti iz igre izmeu jednog eks
ternog i jednog internog pulsa koji stie iz samog sranog miinog tkiva. O sta
lo je, m eutim , neobjanjeno zato bi se unutar sranog m iia stvarali neka
kvi alternativni centri za diktiranje ritma.
Drugi pristup bio je fokusiran ne na inicijaciju (zapoinjanje, startovanje)
elektrinih talasa, nego na puteve kojima talasi idu kroz geografiju srca; dru
gim recim a, na raspored elektrinih provodnika u prostoru. Harvardsko-M IT-
ovski istraivai ostali su blie toj tradiciji. Oni su ustanovili da abnorm alno
sti u talasu, ako on putuje kratkom krunom putanjom, mogu uzrokovati 'p o
novljeni ulazak koji e dovesti do toga da neki delovi sranog miia krenu
prerano u sledei otkucaj, im e e srce kao celina ostati bez onog mirnog in
tervala koji je neophodan da bi pumpanje bilo i dalje koordinirano.
Forsirajui metode nelinearne dinamike, obe te grupe istraivaa iskoristi
le su saznanje da ponekad i vrlo malena promena u samo jednom parametru
- m oda u elektroprovodljivosti tkiva, ili u ritmu kojim pristiu nove kom an
de - m oe gurnuti dotad zdrav sistem preko nekog ruba bifurkacije, nakon e
ga nastaje ponaanje koje je kvalitativno sasvim drugo. Nali su, tavie, 'z a
jedniki teren koji om oguava da se lei nekoliko razliitih sranih porem e
aja za koje se ranije smatralo da su izmeu sebe nepovezani. N ajzad, Vinfri
314 Dejms Glajk

je verovao da, iako su se usmerile razliito, obe te kole, i ektopino-pulsna i

re-entri, jesu u pravu. Njegov topoloki pristup sugerisao je da su te dve ide
je zapravo samo jedna, ista.
U dinamici su stvari obino kontraintuitivne, a ovo sa srcem nije izuze
tak , kae Vinfri. Kardiolozi su se nadali da e istraivanja jednoga dana do
vesti do naunih metoda za identifikovanje onih ljudi kojim a fibrilacija naro
ito preti ; do bolje izrade defib aparata; i do proizvodnje lekova za fibrilaci-
ju. Sam Vinfri se, sa svoje strane, nadao da e sveobuhvatan, pa i m atem ati
ki pristup ovim problem ima podstai razvoj neega to je u SAD tada jedva
postojalo, naime, teorijske biologije.

Danas neki fiziolozi govore ak o 'dinam ikim bolestim a: o neredima u

sistemu, o gubicim a koordinacije ili kontrole. Definicija takvih bolesti glasi:
Sistemi koji normalno osciluju, prestanu to da ine, ili ponu oscilovati na ne
ki nov, neoekivan nain; a sistemi koji normalno ne osciluju, ponu oscilova
ti. U ovu grupu bolesti spadaju pojedini neredi u disanju: dahtanje, uzdisanje,
Cejn-Stouksovo disanje, i apnea kod novoroenadi - koja je u vezi sa sindro
mom njihove iznenadne smrti. Postoje i dinamiki poremeaji krvi, meu ko
je spada i jedna vrsta leukemije, u kojoj se narui ravnotea izmeu crvenih i
belih krvnih zrnaca, tj. izmeu crvenih ploica i limfocita. Neki naunici na
gaaju da i sama izofrenija m oda spada u tu kategoriju, zajedno s nekim ob
licima depresije.
Ali, fiziolozi danas vide haos i kao zdravlje. Odavno je shvaeno da neli
nearnost, u mnogim procesim a povratne sprege, slui za regulaciju i kontrolu.
N ajprostije reeno, ako je neki proces linearan, i ako ga neto malo gurne na
jednu stranu, on e ostati takav trajno; ostae naruen tano za toliko. Za raz
liku od toga, ako je proces nelinearan, i ako ga neto gurne istom onom sna
gom, on e posle nekog vremena uspeti da 'doe k sebi, da se vrati na sta
nje u kojem je bio. Kristijan H ajgens, holandski fiziar iz sedamnaestog veka.
koji je uestvovao u pronalaenju asovnika s klatnom ali i u stvaranju klasi
ne dinamike, naiao je pukim sluajem na jedan od slavnih primera ove vrste
regulacije; tako nam bar kae standardna pria o tome. Hajgens je jednog da
na primetio na nekoj polici ceo red jednakih satova s klatnim a, i sva klatna su
se njihala savreno sinhronizovano, kao savreno uveban tim. Ali on je znao
da asovnici ne mogu biti ba toliko tani. Nita u tada raspoloivim m atem a
tikim opisima asovnika nije moglo objasniti to tajanstveno prenoenje reda s
Haos 315

jednog klatna na drugo. Hajgens je pretpostavio, tano, da se asovnici k o o r

diniraju prenoenjem vibracija kroz drvo police. Taj fenom en, u kome se je
dan regularni ciklus vrsto uklopi s nekim drugim , danas se zove uklapanje rit
m ova ili fazno usklaivanje. O va pojava objanjava zato je Mesec uvek istom
stranom okrenut ka Zem lji, i, generalnije, zato sateliti imaju sklonost da, u
nekom periodu rotacije koji je u celobrojnoj proporciji s orbitalnim periodom ,
rotiraju: 1 prema 1, ili 2 prema 1, ili 3 prema 2. Kad je ta proporcija bliska
nekom elom broju, nelinearnost u plimnim efektima navede satelit da ostane
'uhvaen vrsto (lokovan) u njoj. U elektronici ima nebrojeno mnogo prim e
ra faznog usklaivanja. Ba fazno usklaivanje omoguava, na primer, da ra-
dio-prijem nik dobro hvata signale iako se u njihovoj frekvenciji dogaaju m a
la kolebanja. Fazno usklaivanje omoguava grupama oscilatora, pa i biolokih
kao to su nervne ili srane elije, da rade sinhronizovano. U prirodi postoji
zaista predivan, spektakularan prim er ovoga: u jugoistonoj Aziji jedna vrsta
svitaca okuplja se u kronjam a drvea kad im doe njihov svitaki period pa
renja, a tada moete gledati kako se hiljade svitaca u istoj kronji pale i gase
usklaeno, u fantastinoj harmoniji, kao da se neki duh pojavljuje i nestaje.
Kod svih takvih fenom ena kontrole, od presudnog znaaja je robustnost:
koliko uspeno e sistem odoleti raznim udarima, napadima spolja. Ali kod bi
olokih sistema jednako je vano i pitanje fleksibilnosti: koliko dobro e si
stem funkcionisati pri irem rasponu frekvencija. Fazno usklaivanje svih de-
lova u samo jedan ritam moe biti robovanje, moe onesposobiti sistem za pri-
lagoavanje novim uslovima onda kad oni nastanu. Organizmi moraju reago-
vati na okolnosti, koje se menjaju brzo i nepredvidljivo; nijedan srani niti di-
sajni ritam ne bi mogao ostati ujednaeno periodian kao to u najprostijim
m odelima jeste, a istovremeno odgovarati svakojakim drugim ritmovima i po
naanjim a tela. Neki istraivai, meu njima Ari G oldberger s Harvardske ko
le m edicine, kau da jedna od odlika zdravlja, zdrave dinamike, jeste takva
fraktalna struktura (kao to je grananje bronhija i bronhiola u pluima ili pro-
vodljivih vlakana u srcu) koja omoguava iroki raspon razliitih ritmova. Go
vorei o argum entim a Roberta oa, Goldberger je napomenuo: Fraktalni pro
cesi asociram sa skaliranim , iroko-pojasnim spektrima, informaciono su boga
ti. U kontrastu s tim jesu periodina stanja koja imaju uzano-pojasni spektar i
koja su definisana m onotonim, repetitivnim sekvencama, iji je informacijski
sadraj bitno osirom aen. Leenje takvih poremeaja, sugeriu G oldberger i
neki drugi fiziolozi, moe se obaviti tako to e biti proiren raspon moguih
316 Dzejms Glajk

H aotine harm onije. M euigra razliitih ritm ova, na prim er radio-frekvencija ili puta
nja planeta, stvara posebnu varijantu haosa. Na ovoj i na sledeoj stranici vidim o kom
pjuterske slike nekih a traktora nastalih kad se sretnu tri ritm a.
Haos 317
318 Dejms Glajk

H aotini tokovi. tap provuen

kroz viskozni fluid stvara
jednostavan, talasast oblik.
Ako se povue vie puta,
javljaju se sloeniji oblici.
Haos 319
320 Dejms G lajk

ponaanja sistem a, njegova rezerva, njegova sposobnost da krstari kroz mnogo

razliitih frekvencija a da ne upadne u leb veito iste periodinosti.
Arnold M andel, psihijatar u San Dijegu, onaj isti koji je priskoio u po
mo Bernardu Hubermanu kad se govorilo o kretanju oiju kod izofreniara,
ide jo dalje u tvrdnjam a o znaaju haosa u fiziologiji. Da li je mogue da
jedna m atem atika patologija, a to je haos, u ivom biu bude zdravlje? A da
m atem atiko zdravlje, a to je predvidljivost i diferencijabilnost tog tipa struk
ture, bude bolest? M andel se haosologiji okrenuo jo 1977. godine, kad je kod
nekih enzim a u mozgu ustanovio 'neobino ponaanje koje se jedino moglo
objasniti pomou novih metoda nelinearne matematike. Podsticao je prouava
nja, u tim term inim a, oscilujuih trodimenzionalnih zam raja m olekula belan-
evina; umesto da crtamo statike strukture, kae on, trebalo bi da biolozi ta
kve m olekule sagledaju kao dinam ike sisteme koji su sposobni za fazne tran
zicije. Za sam oga sebe M andel kae da je fanatik, a kao svoje glavno polje
interesovanja oznaava najhaotiniji od svih organa. U biologiji, kad ste sti
gli u ravnoteu, to znai da ste m rtvi , kae on. Ako vas ja pitam da li vam
je mozak u ravnotenom stanju, probajte samo da nekoliko m inuta ne mislite
o slonovim a, i bie vam jasno koliko je u ravnotenom stanju.
Po miljenju Arnolda M andela, haosoloka otkria zahtevaju novi pristup
porem eajim a kojim a se bavi psihijatrija. Po svakom objektivnom m erilu, m o
derni biznis psihofarm akologije - upotreba lekova za leenje svega, od ank
sioznosti i insom nije do same izofrenije - mora biti ocenjen kao neuspeh. Jer,
postigne se izleenje samo vrlo malog broja pacijenata, ili se uopte i ne po
stigne. Najnasilnije m anifestacije mentalnih bolesti mogu se kontrolisati, ali s
kakvim dugoronim posledicama - to niko ne zna. M andel je svojim kolega
ma ponudio prilino jezivu ocenu o vrednosti najee korienih lekova. Fe-
notiazini, koji se daju izofrenicim a, samo pogoravaju njihovo osnovno bole
sno stanje. Triciklini antidepresanti ubrzavaju promene raspoloenja, to vo
di do dugoronog poveanja broja psihopatolokih povratnih epizoda. I tako
dalje. Jedino litijum daje ikakav stvarni medicinski uspeh, kae M andel, i to
samo za neke poremeaje.
Po M andelovom ubeenju, problem je tu koncepcijski. Tradicionalni m e
todi leenja te najnestabilnije, dinam ike, bezbroj-dim enzione m aine jesu li
nearni i redukcionistiki. I danas vladajua paradigma, na kojoj se zasnivaju,
izgleda ovako: jedan gen -> jedan peptid - * jedan enzim - jedan neurotran-
smiter - jedan receptor > jedno ponaanje ivotinje > jedan kliniki sin
Haos 321

drom jedan lek - jedna klinika skala ocenjivanja. Ovo dom inira kod go
tovo sveg sadanjeg istraivanja i leenja u psihofarm akologiji. Vie od 50 tran
sm itera, hiljade tipova elija, kompleksne elektrom agnetske pojave, i kontinu-
alna (tavie, na nestabilnosti zasnovana) autonomna aktivnost na svim nivoi
ma, od pojedinanih proteina do elektroencefalogram a (EEC) - sve je to otkri
veno, a ipak strunjaci sagledavaju mozak kao da je starinska telefonska cen
trala gde se ubadanjem jednog utikaa, runo, u jednu rupu na prednjoj ploi,
dobija jedna veza. Na takvu jednolinijsku predstavu, oni koji su neko vreme
bili izloeni svetovima nelinearne dinamike mogu dati samo jedan komentar:
zaista naivno! Mandel je pozivao svoje kolege da shvate tene geom etrije (ge
om etrije tokova) pomou kojih se odravaju kompleksni sistemi kao to je ljud
ski um.
M nogi naunici poeli su da primenjuju form alizm e haosologije na istrai
vanja u oblasti vetake inteligencije. Na prim er, dinam ika onih sistema koji
lutaju izm eu dva ili vie slivova atrakcije svidela se naunicima koji tragaju
za nainim a da se modeluju simboli i uspomene. Ako fiziar razm ilja o ide
ja m a kao o regionim a sa upkastim (engl, fuzzy) granicam a, granicam a koje
svakako postoje ali su neuhvatljive i meusobno preklopljene, sposobne da vu
ku k sebi kao magneti ali da ponekad i ispuste plen - prirodno je da e takav
fiziar pom isliti na atraktore u faznom prostoru. Takvi modeli imaju ba one
prave, potrebne odlike: oblasti stabilnosti, ali i oblasti nestabilnosti, kao i re-
gione s prom enljivim granicama. Njihova fraktalna struktura nudi onu vrstu
beskrajne sam oreferentnosti koja je , koliko vidim o, bitna za sposobnost um a da
stalno cveta novim i novim idejam a, odlukama, em ocijama, i svim drugim
oznakam a svesti. Sa haosologijom ili bez haosologije, svejedno - ozbiljna na
uka o kogniciji vie ne moe sagledavati ljudsku svest kao statinu strukturu.
M ora priznati da u ljudskoj svesti postoji hijerarhija skala, od onoga to se na
lazi u jednom neuronu pa nagore; i da postoji meuigra mikroskale i m akro
skale, dakle malih i velikih razm era, igra tako karakteristina za turbulenciju
fluida i za druge kom pleksne dinamike procese.
Obrazac se raa unutar bezoblinosti: to je osnovna lepota i tajna biologi
je. ivot isisava red iz okeana nereda. Ervin redinger, pionir kvantne fizike i
jedan od samo nekoliko fiziara koji su, kao nespecijalisti, nainili uspene pro
dore u razmiljanju o biologiji, ovako je to formulisao pre etrdeset godina: i
vi organizam im a zapanjujui talenat da koncentrie mlaz reda na sebe, i na
taj nain da izbegne svoje rasipanje u atomski haos . redingeru je, kao fizi
322 D iejm s Glajk

aru, bilo jasno da se struktura ive materije bitno razlikuje od one vrste m a
terije koju njegove kolege studiraju. Osnovna jedinica grae ivih bia (tada se
jo nije zvala DNK) bila je aperiodini kristal. Mi smo se u fizici dosad ba
vili samo periodinim kristalima. Na skromni um , fiziarski, nalazi da su pe
riodini kristali veom a zanimljivi i komplikovani objekti; oni sainjavaju jed
nu od najfascinantnijih i najkompleksnijih materijalnih struktura pomou kojih
neiva priroda zbunjuje fiziara. Ali oni izgledaju prilino obino i dosadno u
poreenju s aperiodinim kristalim a. Ta razlika bila je kao razlika izmeu ta
peta i tapiserije, izmeu ujednaeno tampanog ponavljanja jednog istog obra
sca i bogatog, objedinjeno zamiljenog i stvorenog um etnikog dela. Fiziari
su se osposobili tek da razumeju tapete. Nije udo da su, do sada, tako malo
uspeli da doprinesu biologiji.
redingerovo gledite bilo je neuobiajeno. Svako je znao da je ivot kom
pleksna pojava puna reda: dakle, to je bio truizam. Ali rei da je aperiodinost
izvor specijalnih odlika ivih bia, to je ve gledite na rubu misticizma. U
redingerovo doba, ni u matem atici ni u fizici nije se m ogla nai ozbiljna po
drka za tako neto. Nisu postojali alati za analizovanje neregularnosti kao gra-
divnog elem enta ivih bia. Sad postoje.
 11.
HAOS I ONOSTRAN HAOSA
Klasifikacija konstiruenti haosa, eto ia je ove pokuano; nita manje.

Herman Melvil, Mobi Dik

 Pre dvadesetak godina Edvard Lorenc je razmiljao o atmosferi, M iel
Enon o zvezdam a, Robert Mej o ravnotei u prirodi. Benoa M andelbrot bio je
jedan nepoznati m atem atiar u IBM , M iel Fajgenbaum bio je student na G rad
skom koledu N jujorka, Dojn Farm er bio je deak koji je rastao u saveznoj
dravi Novi M eksiko. Veina aktivnih naunika im ala je ista osnovna verova-
nja o kom pleksnosti. Tih svojih verovanja drali su se tako vrsto da nisu ni
oseali potrebu da ih iskazuju recima. Tek naknadno postalo je mogue rei
kakva su to verovanja bila i preispitati ih.
Jednostavni sistem i ponaaju se jednostavno. M ehanika sprava kao to je
klatno, ili malo elektrino kolo, ili imaginarna riblja populacija u ribnjaku ko
ji je takoe samo zamiljen - ako moemo neki takav sistem redukovati na
nekoliko savreno shvaenih, savreno deterministikih zakona, njihovo dugo
rono ponaanje bie stabilno i predvidljivo.
Kom pleksno ponaanje implicira kompleksne uzroke. Neka m ehanika ili
elektrina naprava koja se kom plikovano ponaa, ili neka populacija ivih bi
a u divljini, tok nekog fluida, ivi organ, mlaz estica, oluja u atmosferi, eko
nom ija jedne drave - neki sistem, dakle, koji je vidljivo nestabilan, nepredvi
dljiv, ili nekontrolisan, svakako mora biti pod uticajem mnogobrojnih nezavi
snih inilaca iznutra ili nasum inih spolja.
Razliiti sistemi ponaaju se razliito. Neurobiolog koji je itavu karijeru
utroio prouavajui herniju ljudskog neurona a da, na kraju, nije otkrio ba
nita o pam enju niti o percepciji, konstruktor aviona koji je koristio aerotu-
nele da rei aerodinamike problem e a da nijednog trenutka nije razum eo m a
tematiku turbulencije, ekonom ista koji analizira psihologiju potroakih odluka
ali ni posle toga nem a sposobnost da predvidi ire trendove - takvi naunici
su, znajui da su kom ponente njihovih disciplina razliite, smatrali da i siste
mi sazdani od milijardi takvih komponenti moraju, naravno, biti razliiti.
326 - D iejm s Glajk

Sve to je sada izmenjeno. Proteklo je dvadeset godina, a za to vreme su

fiziari, m atem atiari, biolozi i astronomi stvorili alternativni skup ideja. Sada
znamo da jednostavni sistemi umeju da se ponaaju veoma kom plikovano. Zna
mo da se kom pleksni sistemi ponekad ponaaju krajnje jednostavno. I, to je
najvanije, znamo da zakoni o kompleksnosti' vae univerzalno, i da nimalo ne
mare za pojedinosti kao to je taan sastav pojedinanih atoma od kojih se ne
ki sistem sastoji.
Za masu naunika-praktiara u mnogim oblastima - estinih fiziara, ili
neurologa, ili ak m atem atiara - ove promene nisu odmah bile vane. Oni su
nastavili da rade na istraivakim problem im a, svako u svojoj disciplini. Ali,
postali su svesni da postoji neto to se zove nauka o haosu. Doznali su da je
naeno objanjenje za neke kom pleksne fenomene, i da je nekim drugim po
javam a najednom zatrebalo novo, bolje objanjenje. Naunik koji studira he-
mijske reakcije u laboratoriji ili osmatra populaciju insekata u otvorenoj priro
di tokom tri uzastopne godine ili modeluje varijacije u temperaturi okeana, vi
e ne moe da reaguje na pojavu neoekivanih fluktuacija ili oscilacija na onaj
uobiajeni, tradicionalni nain - naim e, ignorisanjem. Za neke naunike ova
promena znaila je nevolju. Ali, isto pragmatino gledano, znali su da se mo
gu dobiti pare od drave ili od istraivakih laboratorija velikih privatnih predu-
zea, za ovu pomalo matematiku vrstu nauke. Sve vie njih je shvatalo da ha-
osologija nudi jedan novi pristup brdim a starih, davno nagomilanih podataka,
onome to je stavljano u fioke i preputano zaboravu je r su podaci bili napro
sto 'previe nepravilni. Sve vei broj naunika oseao je strogu podelu izm e
u disciplina, podelu na 'pregrade za pojedinane nauke, kao tetnu, kao spu
tavanje. Sve vei broj njih uviao je koliko je uzaludno studirati delove izolo-
vano od celine. Za takve istraivae, haosologija je znaila i kraj redukcioni-
zma u nauci.
Neshvatanje; otpor; gnev; prihvatanje. Oni koji su se od samog poetka
angaovali na promociji haosolokih ideja, imali su prilike da se nagledaju te
etiri pojave, tim redom. D ozef Ford iz Dordijskog instituta za tehnologiju
dobro pamti kako je proao kad je, u predavanju grupi term odinam iara u se
dam desetim godinam a dvadesetog veka, pomenuo da postoji haotino ponaa
nje u Dafingovoj jednaini, koja je dobro poznati udbeniki model prostog
oscilatora podlonog trenju. Ford je smatrao da je prisustvo haosa u D afingo
voj jednaini neobina injenica - jedna od onih za koje znate da su istinite
iako jo nigde nisu objavljene. (Tek nekoliko godina kasnije objavljena je u
Haos

Pismima revije fizike.) A li, reakcija slualaca bila je kao da je kongresu pale
ontologa rekao da su dinosaurusi imali perca i leteli. Svi su istog trena zna-
li da on nije u pravu.
Kad sam to rekao? Isuse Hriste, ustali su sa sedita, poeli su da skau
gore-dole. Bilo je otprilike u stilu: Moj tata se igrao Dafingovom jednainom ,
i moj deda se igrao Dafingovom jednainom , i niko nikad nije video nita na
lik tom e to ti pria. U tim vremenima, tvrdnja da je priroda komplikovana
m ogla je naii na grdan otpor. Ali, nije mi bilo jasno zato je taj otpor pra
en tolikim neprijateljstvom .
Udobno smeten u svojoj kancelariji u A tlanti, dok napolju zimsko sunce
polako zalazi, Ford pijucka neko gazirano bezalkoholno pie iz goleme krigle
na kojoj su blistavim bojama napisana slova C H A O S . Njegov mlai kole
ga Ronald Foks pria kako se preobratio u vem ike haosologije, ubrzo poto
je kupio kom pjuter Epi II u vreme kad nijedan fiziar, ako je drao do svog
ugleda, nije hteo da zatrai da se tako neto nabavi za njega u ustanovi gde
je zaposlen. Foks je nauo da je Miel Fajgenbaum otkrio univerzalne zakone
koji upravljaju ponaanjem povratno-sprenih funkcija, pa je odluio da sasta
vi program i kojim bi to askom nabacio na ekran Epia II. I tad je video ka
ko se na ekranu sve to dogaa, kako se slika kree - viljukasta ravanja, ras-
cep dotad stabilnih linija na dve linije, pa na etiri, pa na osam; gledao je ka
ko, onda, nadire haos sam, a posle nekog vremena iz haosa izranja, sa zapa
njujuom geom etrijskom regularnou, novi poredak. M ogli ste celog Fajgen-
bauma da uradite iz poetka, za dva-tri dana, na tom Eplu II , kae Foks. Ra
dei tako kao samouk na raunani, uverio se, a isto tako su se uverili i m no
gi drugi koji moda ne bi poverovali nikakvim tuim argumentima.
Neki naunici su se takvim programima neko vreme igrali, pa prestali.
Drugi nisu mogli odoleti promeni koja je zahvatila njih same. Foks je jedan
od onih koji su postali svesni lim itacija standardne, linearne nauke. Znao je da
je i sam, ranije, imao naviku da teke nelinearne probleme izbegne, da ih ne
kako ostavi po strani. U praksi, fiziar je uvek na kraju govorio sebi: ovaj p ro
blem bi me naterao da dohvatim onu knjiurinu o specijalnim junkcijam a, a to
je poslednje to bih eleo da mi se desi, a da naredim m aini da taj posao
uradi za m ene - e, tek to sigurno neu, ja sam i suvie sofisticiran da bih se
takvim sredstvima sluio.
Generalna slika nelinearnosti privukla je panju mnogih ljudi, u prvo vre
me lagano, ali iz godine u godinu sve vie , veli Foks. I ko god se dobro za
328 D ejms G lajk

gledao u nelinearnost, ubrao je iz nje neke plodove. Sada, m a kojom naukom

da se bavite, moete pogledati stare problem e, i pronai mesto gde se odusta
lo zato to se pojavila nelinearnost. Sad znate kako nju treba posm atrati, sad
se tim problem im a moete vratiti.
Ford kae: Ako se dogodi porast naune aktivnosti u nekoj oblasti, to je
zato to neka skupina ljudi osea da ta oblast neto nudi njima - a to znai
da oni, ako modifikuju svoje istraivanje, mogu osvojiti vrlo vredne stvari. M e
ni je haosologija kao san. Ona nudi mogunost da ovek, ako se ukljui u igru,
nae zlatnu ilu.
D odue, naunici nikako da se sloe oko toga ta je, zapravo, haos.
Filip H olm s, sedobradi m atem atiar i poeta koji je preko O ksforda dospeo
na Kornel: kom plikovane, aperiodine, atraktovane orbite nekih (obino nisko-
dimenzionih) dinam ikih sistema.
Hao Bai-Lin, fiziar u Kini, koji je mnoge papire iz istorije haosologije
prikupio u veliku referentnu knjigu: jedna vrsta reda bez periodinosti. Osim
toga haos je i: polje naunog istraivanja, sada u brzoj ekspanziji, dali su mu
znaajne doprinose m nogi m atematiari, fiziari, hidrodinamiari, i mnogi dru
gi. Takoe i ovo: nedavno uoena, sveprisutna klasa prirodnih pojava.
H. Brus Stjuart, primenjeni m atem atiar u Nacionalnoj laboratoriji Bruk-
hejven na Long Ajlendu: prividno nasumino rekurentno ponaanje u jednom
prostom determ inistikom (a to znai da radi kao m ehaniki asovnik) m eha
nizmu.
Roderik V. Densen s U niverziteta Jel, teorijski fiziar koji istrauje m o
gunost kvantnog haosa: nepravilno, nepredvidljivo ponaanje deterministikih,
nelinearnih dinamikih sistema.
Dejms K rafild iz 'K olektiva Santa Kruza: dinamika s pozitivnom ali fii-
nitnom metrikom entropijom. Prevod ovoga, s jezika m atematiarenja na nor
malan jezik, glasio bi: ponaanje koje proizvodi informacije (pojaava m ale n e
sigurnosti) ali ipak nije ba sasvim nepredvidljivo.
A Ford, samoproglaeni evangelista haosologije: dinamika napokon oslobo
ena okova reda i predskazivosti... Sistem i osloboeni da nasumino istrauju
svaku dinamiku mogunost... Uzbudljiva raznovrsnost, bogatstvo izbora, rog
izobilja iz koga naviru sve nove i nove mogunosti.
Don H abard, istraiva iterativnih funkcija i beskonanih fraktalnih divlji
na M andelbrotovog skupa, smatrao je da za ono ime se on bavi ne valja ime
'haosologija' ili haos, je r im plicira proizvoljnost. Po H abardovom uverenju,
Haos 329

najvanija poruka te nove nauke glasi da prosti prirodni procesi mogu proiz
vesti velianstvena zdanja kom pleksnosti u kojim a ba nita nije proizvoljno.
U nelinearnosti i u povratnoj sprezi lee svi alati potrebni za enkodiranje
i izgradnju struktura nepojamno bogatih, pa ak i samog ljudskog mozga.
Po miljenju nekih drugih naunika, kao to je A rtur Vinfri, naziv haoso-
logija i suvie je uzan i stoga neodgovarajui za istraivanja topologije biolo
kih sistema. Jer, taj naziv implicira proste sisteme, Fajgenbaumove mape sa
samo jednim stupnjem slobode ili Rueleove udne atraktore koji imaju dim en
ziju dva, ili tri, ili tri-i-neto (razlomak). Taj haos, ta pojava s malim brojem
dim enzija, to je jedan specijalan sluaj, smatra Vinfri. Njega interesuju zakoni
m nogodim enzionalne kom pleksnosti - i uveren je da oni postoje. Jer, preveli
ki deo kosm osa nalazi se van domaaja niskodimenzionalne haosologije.
asopis Nejer donosio je iz broja u broj debatu o pitanju da li klim a pla
nete Zem lje ide za nekim udnim atraktorom ili ne. Ekonomisti su traili pre
poznatljive udne atraktore u berzanskim trendovima, ali, do danas ih ne na
oe. D inam iari su se nadali da e alatima haosa moi da objasne potpuno
razvijenu turbulenciju. A lbert Libhaber, koji sada predaje na Univerzitetu i-
kago, prim enjuje svoj elegantni stil eksperimentisanja na turbulenciju: sada pra
vi sanduk s tenim helijumom , hiljadam a puta vei od one kutijice koju je na
pravio 1977. godine! Da li e takvi opiti, oslobaanje nereda u fluidim a u pro
storu i u vrem enu, pronai neke proste atraktore, niko ne zna. Kako ree fizi
ar Bernardo Huberm an, Ako biste vi prili jednoj uskomeanoj reci i zaboli
u nju neku sondu i kazali: Gledajte! Ovde je niskodimenzionalni udni atrak-
to r! - mi bismo svi skinuli eire i pogledali.
Haosologija je jedan skup ideja koje su ubedile sve te naunike da su posta
li lanovi zajednikog poduhvata. Bez obzira da li su fiziari, biolozi ili matema
tiari, oni podjednako veruju da prosti deterministiki sistemi umeju i te kako da
rode kompleksnost; da sistemi previe kompleksni za tradicionalnu matematiku
umeju da se ponaaju po vrlo prostim zakonima; i da je, bez obzira ko se kojom
granom nauke bavi, njihov zadatak da shvate kompleksnost samu.

Hajde da jo jednom pogledamo te zakone term odinam ike , pisao je

Dejms E. Lavlok, autor hipoteze o Zemlji kao Gaji. Istina je da na prvi po
gled zvue kao objava na ulaznoj kapiji Danteovog pakla... Ali.
Drugi zakon termodinamike je jedna loa vest koja je dola iz nauke i vr
sto se ukopala u iru kulturu naeg doba, dakle u onu izvan nauke. Vest glasi:
330 Dejms Glajk

sve se kree ka neredu. Svaki proces koji konvertuje energiju iz jednog oblika
u neki drugi oblik mora izgubiti deo te energije; a taj deo se pretvara u toplo-
tu. Savrena efikasnost je nemogua. Vaseljena je jednosmerna ulica. Entropija
se mora uvek poveavati u vaseljeni kao celini. i u svakom pojedinanom siste
mu u njoj. Kako god da ga iskaete. Drugi zakon termodinamike je vrsta presu
de protiv koje nije mogue uloiti albu. I to je. u termodinamici, odista ba ta
ko. Ali Drugi zakon termodinamike zaiveo je i nekim svojim posebnim ivo
tom u intelektualnim oblastima koje su daleko od prirodnih nauka, pa je primio
na sebe krivicu za raspad drava i drutava, za krah ove ili one privrede, za na
diranje prostatva u ponaanju ljudi, i za mnoge druge varijacije na temu o de
kadenciji. Te sekundarne, metaforine inkarnacije Drugog zakona termodinamike
sada nam izgledaju naroito promaene. U naem svetu, svuda bujaju komplek
snosti, a oni koji hoe iz prirodnih nauka da izvuku opte razumevanje prirode,
trebalo bi da malo pogledaju zakone haosa, to bi im bilo korisnije.
N ekako, uprkos svemu, dok se kree putanjam a svoje oseke u pravcu one
konane ravnotee kad e svuda postojati samo ujednaena toplotna orba m ak
simalne entropije (i nigde nita drugo), vaseljena uspeva da stvori zanimljive
strukture. Fiziari koji su dublje porazmislili o zakonima term odinam ike, sada
priznaju da ih veom a uznem irava pitanje, kako ree jedan od njih, kako je
mogue da besciljni tokovi energije, kao nekakva bujica, nanesu ivot i inteli
genciju u ovaj svet . Da bi nevolja bila jo mnogo vea, pojam entropije ve
oma je klizav, moe se razumno dobro definisati za term odinamike svrhe tamo
gde je stvarno, bukvalno re o toploti i o temperaturi, ali avolski je teko od
rediti ta je zapravo entropija kao m era nereda. Fiziarim a je dovoljno teko
da izmere i stupanj reda ili nereda u vodi: ona se moe zalediti, pa da vidite
kako su sreeni kristali koji tu nastaju, iako je toplota oticala, sve vreme iz
m icala iz sistema. Ali term odinam ika entropija bedno i jadno propada ako je
pokuate upotrebiti kao meru za sreenost ili bezoblinost kod am inokiselina,
mikroorganizam a, biljaka i ivotinja koje se same reprodukuju, ili kod kom
pleksnih inform acionih sistema kao to je mozak. N em a sumnje da ta ostrvca
reda i poretka, koja stalno evoluiraju, moraju biti (i jesu) podvrgnuta dejstvu
svih zakona term odinamike, pa i Drugog. Ali oni zakoni koji su vaniji, oni
kreativni, nalaze se negde dru gde.
Priroda stvara obrasce. Neki od njih su sreeni u prostoru ali nesreeni u
vremenu; neki, obratno, nesreeni su prostorno ali su vremenski sreeni. Neki
obrasci su fraktalni, imaju strukture koje su samosline na razliitim skalama.
Haos 331

Druge strukture vode ka raznim postojanim stanjim a, ili oscilujuim. Form ira
nje obrazaca postalo je grana fizike, a takoe i grana nauke o materijalima;
ono doputa naunicima da modeluju agregiranje estica u grozdove, razlomlje-
no irenje elektrinih pranjenja, i porast kristala u ledu ili u legurama m eta
la. Dinam ika toga izgleda tako je bazina - to su samo oblici, koji se menja-
ju u prostoru dok vreme protie - ali. tek sada su na raspolaganju alati za nje
no stvarno razumevanje. Sada nije neozbiljno pitati nekog fiziara: zato je sva
ka pahuljica snega drugaija?
K ristalii leda stvaraju se u uskomeanom vazduhu i pri tome se deava
ono proslavljeno meanje simetrije i sluajnosti, nastaje ona specijalna lepota
neodreenosti koja mora da se razgrana u est krakova. Dok se voda zam rza
va, kristalii opruaju iz sebe vrhove, iljke zapravo, u raznim pravcima. Ti vr
hovi rastu, njihove granice postaju nestabilne, a iz bonih neravnina poinju da
izrastaju novi iljci. Snene pahuljice nastaju po matem atikim zakonima izu
zetno prefinjenim ; pokazalo se da je nemogue tano predvideti koliko brzo e
jedan vrh rasti, koliko e uzan biti, i koliko esto e se razgranavati. G enera
cije naunika uloie ogroman trud skicirajui i katalogizirajui svakovrsne
obrasce pahuljica: ploaste i stubaste, kristale i polikristale, iglice i dendrite.
Struni lanci o ovome posm atrali su formiranje kristala kao stvar klasifikaci
je, je r se nije imao bolji pristup.
Sada je poznato da rast vrhova pahuljice, koji se zovu dendriti, jeste viso-
konelinearni problem nestabilnih slobodnih granica, a to znai da modeli mo
raju da prate trag jedne krivudave granice koja se stalno 'm igolji i dinamiki
menja. Kad proces zaleivanja ide od spolja ka unutra, kao, na prim er, kad e
tvrtastu limenu posudu punu vode ostavimo u zam rziva, granica izmeu vr
stog i tenog stanja obino ostaje stabilna i glatka, a brzinu njenog napredo
vanja kontrolie uglavnom samo sposobnost zidova posude da izvlae toplotu.
A li, kad se kristal ovrava od nekog poetnog, malenog jezgra, od sem ena,
prema spolja - a tako raste snena pahulja, koja grabi i zadrava molekule vo
de dok pada kroz vazduh preoptereen vlagom - proces postaje nestabilan. im
neki deli te granice isprednjai makar i samo malo u odnosu na svoje kom-
ije, odmah stie znatnu prednost jer privlai mnogo vie m olekula i zato ra
ste mnogo bre; to je poznato kao efekat grom obrana. A s tog novog iljka
uskoro se raire nove grane, a onda granice.
Jedna od tekoa u modelovanju pahuljice sastojala se u tome to je tre
balo ustanoviti koje fizike sile su u tom procesu znaajne, a koje moemo
332 Dejms Glajk
Haos 333

bezbedno ignorisati. Najvaniji deo, kao to naunici odavno znaju, jeste difu
zija toplote, koja se oslobaa kad se voda zamrzava. Ali fizika toplotne difu
zije ne m oe u celosti objasniti obrasce koje istraivai vide kad gledaju pa
hulje pod mikroskopom ili ih gaje u laboratoriji. U novije vreme, naen je na
in da se u kompjuterski model pahulje ugradi jo jedna sila: povrinski na
pon. U srcu tih novih m odela nalazi se ono to je sutina haosa: naim e, deli
katna ravnotea izmeu sila stabilnosti i sila nestabilnosti, mona meuigra si
la u atomskim razmeram a i sila u ljudskim svakidanjim razmerama.
D ifuzija toplote tei da stvori nestabilnost, a povrinska napetost, za razli
ku od toga, tei da stvori stabilnost, jer ona vue vodu ka sebi i nastoji da je
uravni, da stvori povrine koje e biti glatko napete, kao zidovi mehura sapu
nice. M ora se platiti odreena cena, u energiji, da bi se napravili neravni zi
dovi. Kako e se te dve tenje izbalansirati, zavisi i od veliine kristala. D ifu
zija je preteno proces koji se deava u velikim razm eram a, makroskopski, dok
je povrinski napon najjai u mikrorazmeram a.
Po tradiciji, naunici su smatrali da se povrinski napon, zato to je to ta
ko malena sila, moe zanem ariti. Ali, ne moe. Sada je dokazano da se pre
suda o izgledu jedne pahulje donosi ba u najmanjim razmeram a; na vrlo m a
loj povrini, koja je beskrajno osetljiva na molekularnu strukturu one supstan-
ce (na prim er, vode) koja se stvrdnjava. U sluaju zamrzavanja vode, to jest
nastanka vodenog leda, prirodna sim etrija molekula H 20 znai unapred ugra
enu sklonost ka estokrakim oblicima. Na svoje iznenaenje, naunici su usta
novili da meavina stabilnosti i nestabilnosti uspeva da pojaa tu mikrosklo-
nost, pa zato i nastaju fraktalne reetke i ipke od leda, koje i jesu pahulja.
M atem atiku ovoga nisu dali meteorolozi nego teorijski fiziari, a uz njih i m e
talurzi, koji su u tome nali neki svoj interes. U m etalim a, m olekularna sim e
trija je sasvim drugaija, pa su drugaiji i kristali; a ba kristalizacija odreu
je snagu legura. M atem atika je, meutim, ista: zakoni stvaranja obrazaca su
univerzalni.
Osetljiva zavisnost na inicijalne uslove ne slui da unitava, nego da stva
ra. Dok rastua pahulja pada ka zemlji, to obino potraje oko sat vremena,
njeni vrhovi u svakom trenu ine odreene izbore, naime, opredeljuju se za ne-

Grananje i gomilanje. Prouavanje stvaranja ara, podstaknuto fraktalnom matemati

kom, povezalo je prirodne are poput elektrinog pranjenja slinog munji i simulira
no pridruivanje estica koje se nasumino kreu (umetak).
334 Dejms Glajk
Haos 335

Ravnotea stabilnosti i nestabilnosti. Kad se tenost kristalie, stvara rastui izdanak

(prikazan na fotografiji sa viestrukom ekspozicijom) ije granice postaju nestabilne,
pa iz njih izrastaju izdanci sa strana (levo). Kompjuterske simulacije ovog finog ter-
modinamikog procesa oponaaju sliku prave pahuljice (gore).
336 D ejms Glajk

ku od m ogunosti; a njihovo opredeljivanje veoma osetljivo zavisi od faktora

kao to su tem peratura, vlanost, i prisustvo neistoa u atmosferi. est krako
va jedne pahulje, udaljeni jedan od drugog samo po neki m ilimetar, oseaju
istu tem peraturu, a poto su zakoni rasta isto determ inistiki, nastaje sim etri
ja maltene savrena. Ali priroda turbulentnog vazduha je takva da e dve pa
hulje, m akar da su u jednom trenutku najblie kom inice, posle izvesnog vre
mena krenuti sasvim razliitim putanjam a. Konani izgled pahuljice je zabele-
ka o celoj njenoj istoriji, pa i o vremenskim uslovima koji su se oko nje ne
prestano pomalo menjali. Ukupan broj moguih kom binacija lako bi mogao bi
ti beskonaan.
Fiziari vole da kau kako su pahulje neravnotene pojave. One su proiz
vod neravnotee u protoku energije iz jednog komada prirode u drugi. Taj tok
preobrati jednu graninu liniju u iljak, a iljak se razgrana i proiri bogato, u
kompleksnu m reastu strukturu koja nije (ba tano takva) nikada ranije posto
jala na ovom svetu. Naunici su otkrili takve zakone nestabilnosti, ustanovili
su da se oni podvrgavaju univerzalnim zakonima haosa, i uspeli to da prime-
ne na mnogo problem a u raznim oblastim a fizike i hernije; svi su izgledi da
je biologija na redu. Dok gledaju sim ulacije sneno-pahuljinih dendrita kako
rastu na ekranu, naunici pom iljaju, m ada moda tek izdaleka, na alge, elij-
ske zidove, na organizme koji pupe i razdvajaju se.
Od m ikroskopskih estica do svakodnevne sloenosti, mnoge putanje sada
su, po svemu sudei, otvorene za nauni rad. U matematikoj fizici, bifurkaci-
ona teorija Fajgenbaum a i njegovih kolega znaajno je napredovala u SAD i
Evropi. U apstraktnim dom enim a teorijske fizike naunici osm atraju nove te
m e, kao to je nereeno pitanje kvantnog haosa: da li kvantna m ehanika dopu
ta one iste pojave haosa koje vidim o u klasinoj mehanici? D a bi studirao po
krete u tenostim a, Libhaber gradi svoju ogromnu posudu s tenim helijumom ,
a za to vreme Pjer Hohenberg i G inter Alers studiraju udnovate oblike putu
juih konvekcionih talasa. U astronom iji, haosolozi koriste neoekivane gravi
tacione nestabilnosti da objasne poreklo m eteorita - na prvi pogled neobjanji
vo katapultiranje svemirskog kam enja iz orbita koje su bile daleko iza M ar
sa. Fizika dinamikih sistema koristi se i za objanjavanje ljudskog im unitet
nog sistema, koji se sastoji od mnogo m ilijardi komponenti i koji im a sposob
nost uenja, pam enja i prepoznavanja obrazaca; na isti nain studiraju i evo
luciju, nadajui se da e otkriti univerzalne mehanizme adaptacije. Oni koji pra
ve te m odele, sad brzo prepoznaju strukture koje su replikanti sebe samih u
H aos 337

drugim razm eram a, i koje se meusobno takm ie, tako da samo najjae osta
ju - a to znai evoluciju i prirodnu selekciju.
Evolucija je haos s povratnom spregom , kae D ozef Ford. Vaseljena je
jedna velika nasum inost i jedno veliko stropotavanje ka potpunom rasulu, da.
Ali nasum inost koja se usmeri moe proizvesti zaprepaujuu novu sloenost.
Kao to je Lorenc odavno ustanovio, rasipanje i rasulo su tajni agenti poretka.
Bog se kocka s vaseijenom , kae Ford, parafrazirajui proslavljenu tvrd
nju Alberta Ajntajna da Bog to ne ini. Ali u kockicam a koje Bog baca skri
veni su mali tegovi ponegde. Kockanje mu jeste nam eteno. Glavni zadatak fi
zike danas jeste da ustanovi kako se u tom kockanju dogaa prevara, i da te
nam etenosti iskoristi za nae ciljeve.

Ovakve ideje pomau da se zajedniki nauni napor ljudskog roda pomi

e napred. Ali ne bivaju uvek lako prihvaene. Za mnoge naunike, nauka je
pre svega ono to oni pouzdano i stalno obavljaju na svom radnom mestu. Tek
kad u nekoj laboratoriji tradicionalni naini rada posrnu; kad norm alna nau
ka om ane, kao to to Tomas Kun opisuje; kad neka oprema odbije da d one
rezultate koji se od nje oekuju; tek tada profesija ne moe vie ignorisati
anom alije . Tog trenutka u toj naunoj sredini ideje haosologije bivaju prihva
ene, naprosto zato to postane nemogue ne prihvatiti ih.
Svaka oblast nauke im a svoje primere za ovo. U ekologiji je postojao Vi-
lijem M. efer, koji je kolovanje dovrio kao poslednji uenik velikog nau
nika Roberta M akartura, doajena te nauke u pedesetim i ezdesetim godinama
dvadesetog veka. M akartur je izgradio jednu koncepciju prirode vrsto zasno
vanu na pojmu prirodne ravnotee. Njegovi modeli polazili su od pretpostav
ke da ravnotea postoji, da e postojati i dalje, i da e populacije biljaka i i
votinja ostajati negde u blizini svojih ravnotenih iznosa. Za M akartura. rav
notea u prirodi imala je neki, m altene, moralni kvalitet: prikriveno je sugeri-
sao da u prirodi treba da vlada ravnotea, zato to e se onda najefikasnije ko
ristiti svi raspoloivi izvori hrane, a najmanje e se hrane bacati; priroda e,
preputena sama sebi, raditi ono to je opravdano i dobro.
Dve decenije kasnije, Makarturov poslednji student uvideo je da ekologija
zasnovana na oseaju ravnotee mora propasti. Tradicionalni modeli se rue za
to to ih je izdala njihova pristrasnost u korist linearnosti, pristrasnost od po
etka ugraena u njih. Priroda je kudikamo zamrenija. efer sada vidi haos
svuda, haos koji oduevljava ali pomalo i preti . Haosologija moe potkopati
338 D iejm s Glajk

ak i najtemeljitije postavke ekologije, govori on svojim kolegama. Ono to u

ekologiji danas vai za temeljne koncepte, razvejae se kao izmaglica pred gne-
vom oluje - a to je, u ovom sluaju, silovito razmahana oluja nelinearnosti.
efer je pomou udnih atraktora istraivao epidemiologiju dejih bolesti
kao to su dve vrste malih boginje, variele i rubeole. Prikupio je podatke pr
vo iz Njujorka i Baltimora, zatim iz Aberdina (u kotskoj), pa iz cele Engle
ske i iz Velsa. N apravio je dinamiki model epidemije, nalik na klatno koje
stalno gubi energiju zbog trenja ali mu spoljanji motor stalno i pridodaje ener
giju. M otor koji gurne klatno predstavlja, svake godine, lako irenje infekcije
izmeu dece u uionici, kad posle letnjeg raspusta kola ponovo pone. 'T re
n je se sastoji u prirodnoj otpornosti te iste dece. eferov model predskazuje
upadljive razlike u ponaanju te dve zarazne bolesti. Trebalo bi da variele va
riraju periodino, a rubeole haotino. Podaci pokazuju, gle uda, tano to to
eferov model predvia. Tradicionalnom epidemiologu ini se da su varijacije
rubeola (iz godine u godinu) neobjanjive - ista nasum inost, naprosto um
i nita drugo. efer ih je rekonstruisao u faznom prostoru i pokazao da se kre
u za jednim udnim atraktorom ija je fraktalna dimenzija priblino 2,5.
efer je izraunao i eksponent Ljapunova i nacrtao Poenkareove mape.
to je jo vanije , kae efer, kad gledate slike, pravilnost iskae ka vama,
odmah je vidite i uzviknete: Boe, pa to je to isto! Iako je taj atraktor ha-
otian, izvesna predvidljivost postaje mogua, zbog njegove deterministike pri
rode. Posle godine s mnogo rubeola, nailazi nagli slom te bolesti, ona mal-
tene iezava. Posle godine u kojoj je broj obolele dece bio osrednji, nivo e
se samo malo poveati ili smanjiti. Najvea nepredvidljivost je posle godine u
kojoj je bilo veoma malo obolelih. eferov model predvideo je tano kako e
se situacija menjati ako se, programima masovne vakcinacije, bitno povea 'tre
n je tog klatna. Ove posledice standardna epidemiologija nije uopte mogla
predviati.
Ideje haosologije ire se kod pojedinih linosti ili grupa u nauci razliitom
brzinom i iz razliitih razloga. efera je, kao i mnoge druge, prelaz iz tradici
onalne nauke u haosoloki svesnu nauku zahvatio neoekivano. efer je bio sa
vrena m eta za propovednike moleive rei Roberta Meja godine 1975; ali on
je taj Mejov tekst proitao i odbacio. Smatrao je da su m atem atike ideje ne-
realistike za ono polje na kome ekolog-praktiar radi. Znao je, mada je to
udno rei, previe ekologije da bi mogao shvatiti ta Mej hoe da kae. To
su mu jednodim enzionalne mape, mislio je efer - kakve veze mogu one im a
Haos 339

ti sa sistem im a koji se kontinualno menjaju? Onda mu je neki kolega rekao;

itaj Lorenca. Ali efer je tu referencu zapisao na nekom listiu hartije i ni
kada se nije potrudio da krene za tom naznakom.
Nekoliko godina kasnije efer je stanovao u pustinji, blizu grada Taksona
u Arizoni; leta je provodio u planinama Santa Katalina severno od tog grada,
a one su ostrva suvog iblja i makije, to se naziva aparel; tu je samo ve
lika vruina, u vreme kad se na dnu pustinje ovek maltene pee od jare.
M eu tim suvim buniim a, u junu i julu, posle prolene sezone cvetanja a pre
letnjih kia, efer i njegovi studenti etvrte godine pratili su populaciju pela
i razliitih sorti cvea. Taj ekoloki sistem, koji je iz godine u godinu veoma
varirao, bilo je lako meriti. efer je prebrojavao pele iznad svakog bunia,
vadio pipetom polen iz cvetova da bi izmerio koliko ga ima, analizovao po
datke matem atiki. Bumbari su u kompeticiji s medonosnim pelama, a one sa
'pelam a drvodeljkam a; efer je nainio ubedljiv model da bi objasnio fluk
tuacije u njihovim populacijama.
Godine 1980. uvideo je da neto nije u redu. Njegov model je krahirao.
Kljuni igra na terenu bilo je neto to je on prevideo: mravi. Neke kolege
mislile su da je slom m odela nastao zbog neuobiajenog vremena tokom zime;
drugi, zbog letnjeg. On sam pokuao je da komplikuje svoj model, dodajui
mu nove varijabilne faktore. Ali bio je duboko osujeen. Meu studentim a se
prialo da je rad sa eferom u toku leta na 1.500 metara nadm orske visine ve
om a teak. Onda se sve preokrenulo. Pukim sluajem dobio je preprint foto
kopije jednog strunog lanka o hem ijskom haosu u nekom komplikovanom la
boratorijskom opitu, i stekao utisak da je autore muio isti problem kao nje
ga: nem ogunost m onitorisanja nekoliko desetina reakcionih proizvoda u je d
noj posudi odgovarala je nemogunosti monitorisanja nekoliko desetina ivih
vrsta u planinam a Arizone. Pa ipak. ti hemiari su postigli uspeh a on je tr-
peo neuspeh za neuspehom. Proitao je kako su rekonstruisali fazni prostor.
N apokon je proitao i Lorencove radove, pa radove Jorka, i drugih. U niverzi
tet Arizone odluio se da bude sponzor za jednu seriju predavanja pod zajed
nikim naslovom 'R ed u haosu. Doao je i Hari Svini, majstor u objanjava
nju eksperimenata. Objasnio je taj hemijski haos, prikazao slajd odgovarajueg
udnog atraktora, i napomenuo: Ovo su stvarni podaci. Ledeni trnci poli su
uz eferovu kimu.
N ajednom sam znao ta mi je sudbina , veli efer, Predstojala mu je slo
bodna godina. Povukao je svoj zahtev da ga finansira Nacionalna fondacija za
340 Dejms Glajk

nauku i um esto toga podneo molbu fondaciji Gugenhajm. G ore u planinam a,

znao je , mravi su se menjali pri svakoj promeni godinjeg doba. Pele su le-
tuckale i lebdele u svom dinamikom zujanju. Oblaii su hitali preko nebesa.
On vie nije mogao raditi na onaj stari nain.