Stvaralaki koncept slikara Vlade Radovia

1.
U danas, tekim i neizvesnim vremenima za Kosovo i sudbinu njegovih konstituitivnih
naroda, u vremenu kada svetska kultura doivljava sveoptu globalizaciju, borei se za
brisanje etnikih i nacionalnih granica, odbacujui koncept nacionalne ideje i rasne
pripadnosti, u vremenu postmodernizma, interneta i novih medija, novih formi demokratije i
modernog zapadnog humanizma, srpski narod primoran je da se bori za osnovnu egzistenciju,
preivljavanje i ouvanje kontinuiteta kulturnog identiteta. Na Kosovu, teritoriji na kojoj je
formirao svoju duhovnost, kulturu i dravnost, srpski narod gubi svoje mesto pod suncem,
mesto koje mu je davno dodeljeno. Civilizacijski momenti, kulturni identitet, umetniko
stvaralatvo, delovanje individua, potvruju prisutnost i postojanje jednog naroda, njegov
identitet, nameui potrebu za njihovom rehabilitacijom kroz analizu i sagledavanje
strukturalnih kulturnih elemenata. Iz ugla savremenog i aktuelnog istorijskog trenutka, ideje
vienja kosovskometohijskog regiona kao dela jedinstvene evropske mega i makro kulture,
namee se potreba za razmatranjem znaajnih umetnika sa ovih teritorija, u ovom sluaju
slikara Vladimira Radovia. Njegovo umetniko postojanje neophodno je razmotriti u
pokuaju odreenja sveoptih ontolokih vednosti kulture Kosova i Metohije.
Grad Pe, bogatstvo kulturnoistorijskim spomenicima, prirodne lepote, koje i danas nose
arhetipsku snagu iskonskog i nedodirljivog, predstavljao je izvorite i nadahnue za umetnike
najrazliitijih profila iz svih krajeva bive drave junih Slovena, a posebno one koji su
ponikli iz ovih krajeva i iji su koreni duboko prodrli u plodne metohijske ravnice, ali i u
surove i uzviene planinske predele Prokletija. Srednjovekovna umetnost na Kosovu je
nezaobilazna u okvirima srpske istorije, meutim, svakako mora se ukazati da i u periodu
modernog doba Kosovo i Metohija daju znaajan doprinos razvoju srpske kulture. Istorija,
osloboenog, modernog, evropeizovanog, i Srbiji vraenog Kosova, je kratka i po srpsko
pitanje problematina. Umetnici u ambijentu grada Pei pronalazili su univerzalni, ali i
autohtoni prilaz, inspiraciju za ostvarenjem umetniko lepog kroz razliite podsticaje, meu

1
kojima se isticala i inspiracija koja je dolazila iz prirodno lepog 1. Grad je slikarima nudio
kosmike zakone i univerzalne obrasce koji su mogli biti ostvareni i primenjeni u razliitim
umetnikim konceptima. Vladimir Radovi bio je jedan od umetnika ije ivotno,
intelektualno i filozofsko opredeljenje nije moglo da se odrekne podneblja i grada iz koga je
ponikao. Pe je ostao trajno nadahnue u stvaralatvu ovog slikara. ivotni koncept slikara
Radovia namee sa aspekta umetnike teorije struno preispitivanje i angaovanje njegovog
slikarstva i izvan granica Kosova, to potvruje interesovanje itave likovne scene u Srbiji za
onim ime se bavio ovaj peanac2. Nosio je taj umetnik i genetski kod slikara, to potvruju
i rodbinske veze sa Ivanom Radoviem. Janiije, pradeda Vladimirov, doselio se iz Morae u
Pe, dok se njegov brat uputio ka vojvoanskim ravnicama, iji je potomak Ivan Radovi,
slikar koji predstavlja jednu od paradigmi srpskog modernog slikarstva.3
Kako bi se shvatio znaaj Vladimira Radovia moraju se naglasiti svi aspekti i strukture
njegovog umetnikog bia i slikarskog opusa koji bi ukazali na uticaj tog slikara na
umetniku scenu Kosova. Jedan je od prvih koji prihvata i realizuje ideje moderne na
teritoriji koja je tako snano proeta tradicijom i otporom prema novom i avangardnom.
Slikarski i ivotni koncept Vladimira Radovia morao je ostati u okvirima umerenog
modernizma4, meutim nosio je i svu teinu, strukturalne vrednosti i avangardnost koja je bila
neophodna za dostizanje vizuelne revolucije na Kosovu i Metohiji.
U emu je znaaj tog slikara u ostvarenju i prihvatanju koncepta moderne i kako opravdati
tvrdnju o Radoviu kao rodonaelniku likovnog modernizma na Kosovu? Svakako treba
istai potrebu umetnika za multidisciplinarnou, proimanju i sintetizovanju razliitih sfera
umetnosti. Slikarski formiranom u prvoj polovini XX veka njegov umetniki profil i slikarska
fizionomija konstituiu se u vremenu revolucionarnih modernistikih pokreta i avangardi,
kada su se deavali mnogi stilski, estetski, filozofski, tehnoloki i drugi rezovi. Tako bi se
moglo oekivati da Radovi traga za novim i ekscesnim idejama u svom slikarstvu, meutim,
on nije ekstremni avangardista. Bio je prvi entuzijasta i misionar ranog modernizma na
Kosovu, edukovao i evropeizovao jednu kulturnu sredinu, tek osloboenu feudalnog naslea,
propovedao mudrost, znanje, i oplemenjivao kulturni ambijent u kome je egzistirao i
umetniki delovao.
Stvaralaki opus i ivotna pria kao genealogija i morfologija
umetnikog koncepta Vladimira Radovia
Roen je Vladimir Radovi na samom poetku XX veka 1901. godine u Pei, gradu u kome
e se i zavriti ta slikarska i ivotna biografija. Balkanski i Prvi svetski rat, neposredno sa
najsnanijim ekspresijama, uticali su na srpski narod kao i na umetniki i ivotni profil
umetnika Kosova. Radovi je sa zakanjenjem zavrio osnovnu kolu, a uslovi ivljenja na
samom rubu egzistencije diktirali su razvoj psihologije i ivotne filozofije njegove linosti.
Prouavanje dela i biografija velikih i priznatih umetnika namee sagledavanje i interesovanje
za stvaralatvo iz perioda njihovog infantilnog razvoja koje anticipira njihovo kasnije
profesionalno opredeljenje. Potreba za likovnim traenjima bila je prisutna u periodu
detinjstva i Vladimira Radovia. Jo kao deak percipira i pravi likovne skice i zabeleke
vizuelnih utiska. Svoja rana likovna traenja i interesovanja pre svega je realizovao u tehnici
crtea. Konstituisanje slikara u biu tog peanca, odigravalo se neposredno buenjem
iskonske snage i potrebe za likovnim izraavanjem samog umetnikog bia i arhetipskih
potreba slikara. Vizuelne slikane predstave, umetnik je mogao percipirati neposredno samo
1
Pojam umetniko i prirodno lepo odnosi se na estetske i filozofske kategorije.
2
Vladimir Radovi bio je lan mnogih umetnikih udruenja i uesnik veeg broja samostalnih izlobi u bivoj
Jugoslaviji.
3
O zajednikom poreklu Ivana i Vladimira Radovia: H. Muharemi, Vladimir Vlada Radovi, Pritina 1986, 17.
4
O problemima i definiciji umerenog modernizma: M. uvakovi, Pojmovnik moderne i postmoderne likovne
umetnosti posle 1950, BeogradNovi Sad 1999, 194.

2
kroz ikone i freske iz Peke patrijarije, ija likovnost ostaje stalno prisutna u svesti budueg
slikara.
Na pozornici kulture, razvoja pedagogije, evolucije likovnog ivota Kosova, kao bitni
istorijski momenat istie se 1913. godina, kada je u Pei formirana gimnazija i uiteljska
kola. Za nastavnika crtanja postavljen je slikar Vladimir Novosel 5, koji u Radoviu prvi
prepoznaje budueg slikara i otkriva to dete mnogo darovito za crtanje6.
Austrougarska okupacija ukida gimnaziju 1915. godine. Radoviev otac biva odvoden u
Maarsku u logor, a on preuzima voenje oeve kafane, meutim zbog loeg poslovanja ubrzo
je zatvara. Bio je to naporan i neizvestan period za porodicu Radovi.
Godine 1916. u Pei se pojavio slikar, oficir austrijske vojske, koji je izvesno vreme proveo
u tom gradu u kome je slikao privuen ivopisnim motivima i pejzaima okoline. Njegova
slikarska aktivnost omoguila je Radoviu neposredniji i konkretniji kontakt sa svetom
umetnosti. Austijski slikar7 uspostavlja prijateljstvo sa Radoviem, ije crtee pozitivno
kritiki ocenjuje, to ga navodi da od Vladimirvog oca zatrai dozvolu da sa sobom u Be na
studije slikarstva povede mladog peanca. Ratna stradanja i vreme sveopte neizvesnosti u
itavoj Evropi bio je razlog da Vladimir ne dobije odobrenje za odlazak u umetniku
prestonicu srednje Evrope.
Period stradanja i golgote srpskog naroda znaio je i prekid pedagokih aktivnosti, tako
nastaje period prekida u kolovanju Radovia. Nakon rata nastavlja gimnaziju, da bi se ve
1921. kao dvadesetogodinjak naao u Beogradu. Univerzalna obdarenost, neosporni talenat
kako za muziku tako i za izraavanje u umetnosti slikarstva nametao mu je dilemu ta upisati,
kojoj od umetnosti se profesionalno opredeliti. Prevagnulo je slikarstvo, poloio je prijemni
ispit i upisao se na Umetniko-zanatsku kolu. Pedagoka nastava u Srbiji nije imala dugu
tradiciju, pomenutu kolu osnovao je 1995. slovaki slikar Kirilo Kutlik 8, od 1900. kolu vode
Rista i Beta Vukanovi, 1905. pridruuje im se Marko Murat i ore Jovanovi od kada kola
dobija novo ime Umetnikozanatska kola, koja do 1914. radi pod rukovodstvom ora
Jovanovia9. Nakon rata 1919. obnavlja rad, da bi 1921. bila reorganizovana i pretvorena u
dravnu ustanovu, a 1937. prerasta u Akademiju likovnih umetnosti.10
Tokom prvog semestra studija Radovi je privukao panju pedagoga svojim radovima, tako
dobija pismenu preporuku od uprave kole za prijem kod Branislava Nuia, naelnika
Umetnikog odeljenja Ministarstva prosvete. U razgovoru sa Nuiem obeano mu je radno
mesto razvodnika u Narodnom pozoritu. Milan Grol upravnik pozorita prihvata Radovia
koji dobija obeano zaposlenje, to mu je obezbedilo stabilno finansiranje i omoguilo
zavretak kole. Nakon zavrene druge godine studija pojavio se u dnevnom listu Samouprava
uopteni prikaz o uspehu kole u kome se istie i to da se: [...]od Vlade Radovia oekuje
rasni portretista. Godine 1924. uprava kole izabrala je trojicu, po tadanjem miljenju

5
Vladimir Novosel, (abljak, 1883Beograd 1961). Uio na Umetnikoj koli u Beogradu 19071911 kod Riste
Vukanovi. Studirao na akademiji u Pragu. Kao slikara privlae ga pejzai, portreti i kompozicije iz nacionalne
istorije. Stilski je blizak akademizmu i tamnom tonalitetu koji preovlauje na njegovim slikama. Znaajan je i
njegov pedagoki rad. Prvu samostalnu izlobu odrao je na Cetinju 1910. Uesnik je mnogih izlobi Udruenja
likovnih umetnika Srbije i Crne Gore.
6
Usmeno svedoenje Predraga Radovia, unuka Vladimira Radovia, istoriara umetnosti koji je studije zavrio
na Filozofskom fakultetu Pritiniskog univerziteta.
7
Austija i Be su u periodu kraja XIX i prve polovine XX veka predstavljali pored Pariza dominantan centar
tadanje evropske avangarde modernizma.
8
Stanislav ivkovi poseban znaaj daje ovoj koli, o emu svedoi i to to poetak konstituisanja srpskog
modernog slikarstva vezuje upravo za otvaranje ove kole i njeno pedagoko delovanje; S. ivkovi, Kosta
Milivi 18771920, Novi Sad 1970.
9
O oru Jovanoviu: M. Jovanovi, oka Jovanovi, Novi Sad 2005.
10
O istorijatu pomenute kole: L. Trifunovi, Srpska crtako-slikarska i umetniko-zanatska kola u Beogradu
(18951915), Beograd 1978; S ivkovi, Umetnika kola u Beogradu 19191939, (katalog izlobe), Beograd
1987.

3
najtalentovanijih, za nagradu Ministarstva prosvete, meu njima se naao i Radovi. Nagradu
od 1000 dinara, uz prigodan govor, predao mu je sam Branislav Nui u prisustvu knjievnika
Sime Pandurovia, Bore Stankovia i Milana Dimovia. Takoe dobija i nagradu od 400
dinara iz Fonda Steve Todorovia, kao i ponudu jednogodinje stipendije za Pariz od
Ministarstva prosvete i dvogodinju od strane Fonda Svetog Save. Ponuda za Radovia bila je
iznenadna, i zbog porodinih obaveza neprihvatljiva. Naelnik Ministarstva prosvete
Simonovi predlagao je Radovou mesto nastavnika na nekoj od beogradskih gimnazija ili
scenografa u Pozoritu, meutim, odbija slubu u prestonici i podnosi molbu za mesto
nastavnika crtanja u gimnaziji u Pei. Tako se nakon studijskih puteestvija vratio u Pe.
Prisustvo kolovanog umetnika, univerzalno obdarenog, erudite, znailo je mnogo za kulturu i
umetnost tog provincijskog grada u kome se i dalje oseao duh i mentalitet feudalne sredine .
Postaje lan Udruenja likovnih umetnika Srbije (ULUS-a) 1947. godine na ijim izlobama
redovno uestvuje. Kasnije, formiranjem Udruenja likovnih umetnika Kosova (ULUK-a) u
Pritini, takoe uzima aktivno uee, a ubrzo i lan Udruenja primenjenih umetnika
Kosova.
Multidisciplinarnost
Multidisciplinarno, miksmedijalno i multimedijalno11 su oblici modernizma koji se ostvaruju
angaovanjem vie medija koji pripadaju razliitim umetnikim disciplinama, kao to su
knjievnost, muzika, film, gluma, ples. Razliiti mediji ostavruju se kao jedinstveno i
autonomno umetmiko delo. Multimedijlna umetnost tei brisanju granica izmeu medija,
tehnologija i ivota. Takve tendencije bile su prisutne i u umetnikom biu Radovia, kojima
je oplemenio i sintetizovao svojia osnovna ivotna i filozofskoumetnika opredeljenja.
Privlaila ga je knjievnost i novinarstvo, muzika, gluma, telesna akcija (izraena kroz glumu,
planinarenje). Ve u drugom razredu gimnazije Radovi je slao svoje pesme i reportae
tampane u omladinskim glasilima, koja su izlazila u Skoplju. Nakon Drugog svetskog rata,
pisao je humoreske i satire objavljivane u Jedinstvu i Rilindji. U svome gradu organizovao je i
drutvo Skauta, koje je predstavljalo preteu kasnijem Planinarskom drutvu Deravica u Pei.
Muzika je bila druga trajna estetska i umetnika orjentacija Radovievog umetnikog
postojanja i svakako zahteva osvrt na ovaj deo umetnikove aktivnosti. Moderna umetnost
trai ishodite u arhetipskom, ona ispoljava tenje i potrebe kroz sinkretiko postojanje, tako i
muzika uspostavlja svoje relacije sa ostalim sferama umetnosti. Radovi predstavlja i
umetnika muziara, ali i onog ko uspostavlja nove relacije izmeu muzike i sa fundamentom
njegove umenosti slikarstvom. Veoma rano je ispoljavao potrebu i interesovanje za
umetnou zvuka, esto je odlazio pred kasarnu da slua tursku vojnu muziku, koja je za
vojnike izvodila akam molitvu. Pruouavao je i etno, folklornu i cigansku muziku. Tako
slikarstvo i muzika proimaju itavo Radovievo stvaralatvo. Od prvog razreda osnovne
kole bio je lan hora, bio je to poetak jednog uspenog estetskofilozofskog koncepta
muzike ostvarenog kroz multimedijalnost jednog umetnika. Za vreme studija i boravka u
Beogradu Radovi pohaa kolu igranja kod madam Konfino. Kasije e ta steena znanja
preneti u peku sredinu nastupajui kao pedagog umetnikog plesa. Pojava umetikog plesa
predstavljala je jo jedan novi moment za provinciski kulturni milje Pei. Omladina je imala
prilike da se upozna sa fokstrotom, avu i tangom, bio je to novi sadraj za grad u kome su
dotad bile poznate samo folklorne igre12. U Beogradu, u periodu studija, Radovi je pohaao i
muziku kolu kako bi vanredno, po dva asa nedeljno, uio violinu u klasi profesora
Ruikog, inae tada prve violine u operskom orkestru. Sa malim brojem asova, za tri
meseca Radovi je vanredno, savladao program prve i druge godine kole, to je za mladog
11
O multimedijalnom u likovnim umetnostima: M. uvakovi, Pojmovnik moderne i postmoderne likovne
umetnosti i teorije posle 1950, BeogradNovi Sad 2001, 198.
12
Od modernih plesnih igara u Pei se do tada mogao videti samo valcer koji je stigao neto ranije sa ruskim
emigrantima.

4
slikara bila jo jedna potvrda muzikog talenta.
Samoinicijativno, po dolasku u Pe pohaao je Hofmanovu kolu za violinu. Formirao je
gradski hor i tamburaki orkestar, a neto kasnije od zaostavtine austrougarske vojne muzike
formira sokolski pleh13 orkestar. Na dravnim praznicima muzika je javno izvoena u Pei,
koncertiralo se za narod u Malom parku ili pred hotelom Korzo. lanovi orkestra bili su
muziari amateri po profesiji egrti, kalfe, zanatlije, Radovi je bio jedini intelektualac u
orkestru i muziku je izvodio na pikolu, ajfoniumu, violini i mandolini. Posle rata nabavio je
saksofon s kojim je nastupao u orkestru koji je izvodio savremenu zabavnu muziku.
Neiscrpna stvaralaka energija i stalna potreba za istraivanjem novih mogunosti u
umetnosti navela ga je da savlada i klavir kako bi mogao istrumentalno pratiti horsku muziku.
Pijanista, horovoa, dirigent, istrumentalista koji je izvodio muziku na desetak istrumenta,
organizator koncerata i alternativnih muzikih scena, potvruju Radovia kao autentinog
muziara. Bio je i saradnik mnogih srpskih kompozitora u prikupljanju i beleenju narodne
muzike. Saraivao je sa Milojem Milojeviem, Miodragom Vasiljeviem, Kostom
Manojloviem. Beleio je svadbene obiaje, pesme i folklorne igre, to ga potvruje i kao
etnomuzikologa. Te zapise objavila je, preporukom Koste Manojlovia Srpska Akademija
Nauka i Umetnosti.
Glumac modernog (alternativnog) pozorita
Multimedijalni odnos prema umetnosti Radovi izraava i kroz akciju 14 glume. Za svoje
scenske predstave umetnik je improvizovao scenu, kostimografiju, koreografiju, to moe biti
potreba tog slikara da misionarski nagovesti postslikarske i postskulpturalne umetnike
prakse tipa fluksusa. Radovi je, najee u drutvu svojih prijatelja, izvodio predstave glume
sa improvizovanim tekstom i nereiranim sadrajem. aravi, prteni dakovi, neposredna
publika koja je esto imala aktivmo uee u predstavi, maska na licu slikaraglumca bili su
dovoljni za te srpske protoperformanse. Glumom se Radovi bavio jo u gimnazijskim
danima, kada je za vreme Boia organizovao grupu glumaca amatera sa kojom je priredio
predstavu Pokolj vitlajemske dece. Predstava je trajala tri dana, koliko se tada slavio Boi i
izvoena je najee u ambijentu privatnih kua.
Krirtiar kao umetnik, je nova strukturalna vrednost moderne umetnosti i metodoloki
pristup koji postaje aktuelan sa aspekta savremene umetnike teorije. Po Miku uvakoviu
[...] kritiar je uesnik u svetu umetnosti, a ne posmatra izvan sveta umetnosti [...] 15.
Teoretiarkritiar intelektualnim i teorijskim delovanjem, svojim autonomnim esteskim
stavovima utie neposredno na formiranje profila i statusa umetnosti. Iz sfere iste teorije
kritiar se postepeno infiltrira u samu umetnost. Radovi, i sa ovog aspekta nalazi mesto u
pristupu i definisanju moderne srpske i kosovskometohijske umetnike scene. Teorijske
stavove i povezanost sa umetnou kroz likovnu teoriju, izrazio je u mnogim intervjuima
datim novinarima, teoretiarima i ideolozima umetnosti. U razgovoru sa Zvonkom
Pavliiem, akademskim slikarem i istoriarem umetnosti iznosi svoje osnovne filozofske i
estetske stavove. Pomenuti intervju ne predstavlja samo linu ispovest jednog slikara o svom
ivotu i delu, ve dostie nivo umetnikog diskursa ostvarenog kroz dijalog dvojice teoretiara
i interpretatora osnovnih ontolokih vrednosti umetnosti.16 Kraj intervjua Pavlii,
rezimirajui Radovia kao slikara i umetnika, zakljuuje: Svojim osamdesetdvogodinjim
puteestvijem umetnikim lavirintima trajno je obeleio nastanak i razvoj nae likovne

13
Pleh orkestar je popularan naziv za izvoenje muzike orkestrom sastavljenim od limenih duvakih
istrumenata.
14
Akcija je termin u modernistikom pristupu tumaenja umetnosti koji oznaava telesnu radnju, injenje,
ostvarivanje dogaaja u umetnosti iji je rezultat umetniko delo.
15
O kritiaru kao umetniku: M. uvakovi. Pojmovnik moderne i postmoderne likovne umetnosti i teorije posle
1950, BeogradNovi Sad 2001, 158.
16
Z. Pavlii, Pria o adamu u umetnosti, Novi svet, Pritina novembar 1983.

5
savremenosti.17
Primenjena umetnost, trodimenzionalnost plastike i drvorezbarstvo su likovni mediji koji se
posredno ili neposredno mogu vezati za umetnost skulpture. U stolarskoj radnji Milka
Vojinovia u Pei, radio je Jovan Risti koji je drvorezbario pogrebne sanduke i ukrasne
kovege. Na tim sanducima Risti eksperimentie sa dekorativnim i reljefnim. Radovi je
esto, u ovom ateljeu provodio sate divei se majstorovim vetinama. Interesantana, sa
aspekta Radovievog interesovanja za skulpturu i nove medije, je maketa Deana, visine
neto vie od pedeset santimetra. Maketa je bila izraena minuciozno sa tanim detaljima i
proporcijama. Odlikovala se i pokretnim delovima, tako su se glavna vrata portala otvarala
to je omoguavalo sagledavanje unutranjosti hrama. Kopija, za Radovia nije bila samo
maketa, ve je imala i status hrama, za vreme veernje slube palio je sveice unutar crkve i
tako vrio svoj in bogosluenja.
Slikar kao pedagog
Godine 1949. u Pei je formirana kola primenjene umetnosti, tako je i ovaj grad ukljuen u
sistem likovne pedagoke institucije tadanje drave. Milan Besarabi, akademski vajar, bio je
prvi direktor kole. Na samom poetku, zbog minimalnog interesovanja uenika za upis, kola
se nala sa poblemom. Tako su likovni pedagozi bili primorani da popularizuju likovnu
kulturu i van kole kao instuitucije. Upisni marketing ukazivao je na znaaj umetnosti u
okvirima sveopte kulture. Novi profil obrazovanja i strunosti koji je nudila Umetnika kola
i dalje nije naiao na odobravanje roditelja koji su trebali da upisuju svoju decu kako bi postali
umetnici. To je, verovatno, bio razlog da i sam Radovi u kolu upie svoje dve erke, Jelu i
Blagicu. Kada se proulo, da jedan ugledni peanac upisuje svoju decu autoritet kole je
poratao i Nova kola, kako su je nazivali popularno peanci, dobija vie uenika. Nastavni
kadar uglavnom je popunjavan predavaima iz Beograda, koji su se krae ili due zadravali u
ovom gradu. U ovoj koli primenjene umetnosti, nastava je odravana na osnovu programa
beogradske predratne Dravne umetnike kole. Zadatak kole prvenstveno je podrazumevao
obrazovanje kadrova potrebnih za nastavnike crtanja koji bi radili u kolama na Kosovu i
Metohiji. Program kolovanja je podrazumevao pet godina, bila je to pouzdana osnova za
pripremanje uenika za vie instance likovnog obrazovanja. kola se odlikovala
autonomnou pedagokog likovnog pristupa. Uenici kole na prijemnim ispitima na
akademijama svojim autonomnim likovnim jezikom prepoznani su kao Peani.
Slikarske tehnike
Razmatrati stvaralaki opus Vladimira Radovia podrazumeva razmatrati sve strukture i
slojeve slikarstva likovnog medija kao klasinog dela. Traenje esencije umetnikog u
Radovievoj slici podrazumeva i primenu tradicionalnog pristupa prouavanju i analize
primenjivanih slikarskih tehnika. Najvei broj Radovievih slika nastao je tehnikom akvarela.
Moda, ni jedan srpski slikar nije toliko i tako fanatino favorizovao ovu tehniku18. Akvarel
mu je dozvoljavao najvie slikarske slobode, neposrednost i brzu realizaciju percipiranog.
Retko je koristio i druge slikarske tehnike, meu kojima treba pomenuti pastel. Od crtakih
tehnika koristio je ugljen, grafit i flomaster.
Kao akvarelista nije imao neposredne uzore, ve je sam, u veitom traganju za tajnom
umetnosti, doao do svoje estetike i slikarske poetike realizovane tehnikom vodenih boja.
Svakako treba pomenuti da je na njegovo opredeljenje i prihvatanje te slikarske tehnike
snaan utisak ostavio jedan akvarel slavnog francuskog vajara Ogista Rodena 19, vien na
17
Isto, Pria o umjetnosti, Pobjeda, Podgorica 9. septembar 1982.
18
Vladimir Radovi je poznavao i stvarao i drugim tehnikama, meuim poznata je samo jedna njegova slika
Rugovac (1948), koju je slikar krio od oiju javnosti, pokazivo bi je samo prijateljima, ukazujui na ovo ulje
kao pokuaj, eksperiment, a ne kao slikarsko opredeljenje: Usmeno svedoenje Zvonka Pavliia.
19
Roden je pripremne skice za svoje skulpture radio najee u tehnici akvarela koja mu je omoguavala
hvatanje neposrenog u sugestivnog, automatizovanog i neposrednog gesta, koji je kasnije vajar prenosio na svoje

6
jednom od mnogobrojnih studijskih putovanja Radovia.
Teme i motivi
Srednjevekovna umetnost Kosova i Metohije, sa svojim reprezentativnim primerima sakralne
arhitekture, plastike i slikarstva, bila je infiltrirana u filozofiju postojanja Vladimira
Radovia. Ta tradicija prisutna je i u tematici njegovog slikarstva.

2. 3. 4.
Profana arhitektura, takoe je prisutna na Radovievim slikama, to je arhitektura kosovskog
etnosa, kao i motivi mnogobrojnih fortifikacija koje su upotpunjavale metohijske krajolike.
Kula je arhitektonska forma sa kojom se slikar esto sretao. Njena perpendikularnost, kameni,
masivni zidovi predstavljali su odbranu, uporite i sigurnost u nemirnim vremenima istorije
ovih krajeva. Istovremena toplina i hladnoa kamenih kula, ruinirane fasade, ogoljene i
otvorene strukture privlaile su panju stvaralaca. Uske kaldrmisane ulice Pei, arhitektura
kua sa etnografskom originalnou i iskonskom snagom, mimikriki stopljene sa okolinom i
bujnom vegetacijom, vinova loza, cvetna dvorita sa bunarima, postaju integralni deo
Radovievog tematskog opredeljenja. Slikar, postaje hroniar vizuelnih deavanja stavrnosti
koja ga je okruivala.

5. 6. 7.
Priroda i atmosfera Pei, Prizrena, Orahovca i drugih metohijskih gradova, urbanim
ambijentima i njihovim ivopisnim okolinama ostavljalli su na Radovia snane impresije. U
pejzau slikar otkriva davno u slikarstvu zaboravljen impresionizam i estetiku prirodne
svetlosti.
Autoportret pripada ranom Radoviu. Na slici, raenoj u tehnici pastela, umetnik reava sve
likovne probleme klasinog portreta formu, kolorit, ekspresiju i psihologiju, u ovom sluaju
svoje linosti. Uspena modelacija, reena je pre svega koloristikim odnosima, valerskim
gradacijama kao i isticanjem kontrasta svetlotamno. Linija kod Radovia nosi i koloristike
vrednosti. Plastinost fizionomije lica je umekana, to je sve postignuto neposrednim i

delo.

7
irokim potezima koji su odavali modernu neposrednost i brzu slikarsku opservaciju.
Kompozicija ukazuje na mogunost da je slika raena na osnovu fotografskog kliea, to
ukazuje na jo jedan bitan moment u Radovievom stvaralatvu, a to je odnos i relacije
njegovog dela sa umetnou fotografie. Od trenutka kada se nala u kulturnom miljeu Srbije,
svojom likovnom poetikom, sluajnim kadrom, preseenom i neposrednom kompozicijom,
postojanjem autentine atmosfere, fotografija kao medij utie na novu definiciju slikarstva.
Svakako treba naglasiti da je srpska kultura primila fotografiju neposredno nakon njenog
pronalaska. Francuska vlada je priznala i ozvaniila pronalazak dagerotipije 1839, a ve 1840.
srbin Dimitrije Novakovi ui kod Dagera, godine kada je i nainio nekoliko fotografskih
snimaka u samom Beogradu.20 Fotografija sa koje je Radovi kopirao svoj portret verovatno
je nastala u Beogradu u periodu njegovog kolovanja. Kako je to bio period crnobelih
fotografija Radovi se naao sa problemom improvizovanja koloristikih reenja to mu je
omoguilo slobodno traenje i eksperimentisanje bojama u reavanju konane likovnosti
slike.

8.
Portret je prisutan u celokupnom Radovievom stvaralatvu. Portetista u umetniku javio se sa
autopotretom iz 1925. godine. Od tog vremena do kraja slikarskog opusa Radovi se ne
odrie portreta kao slikarskog motiva. Radovieve portrete proima potreba za traganjima,
kako za isto likovnim i umetntikim, odnosno za ostvarenjem ideje larpurlartizma, tako i za
dostizanjem kontemplativnog i psiholokog portetisanih mu savremenika. Tipini primeri su:
Mula Bajra (1927), Portret devojke sa arenim alom (1973), Rugovac (1946), Portret
devojice (1953), Romkinja sa kragom (1961), Portret sa alom (1955), Portret Romkinje
(1953), kao i mnogi portreti koje je slikar vizuelno ovekoveio.

20
O tome videti: M. Todi, Istorija srpske fotografije, Beograd 1993, 1819.

8
 9. 10. 11. 12. 13.
Stil i faze
Definisati stilski, likovno i estetski slikarstvo Vladimira Radovia problematino je i
diskutabilno. Bio je modernista, a pre svega slikar koji se nikada nije odricao svega onoga to
mu je taj likovni medij nudio. Generalno posmatrano bio je potovalac klasine kompozije i
forme, koloristkog eksperimentisanja, upotrebe valerskih vrednosti i tonskog modelovanja,
to je sve u njegovom slikarstvu ostvareno uspenim pomirenjem tradicionalizma i
modernizma. Veristika forma i odreena akademska pravila prisutna u njegovom stvaralatvu
nikada mu nisu bila prepreka da bude moderan u likovnoj poetici svog dela. Pijetet koji je
oseao prema starim majstorima potvruje i njegova elja da se susretne sa Mona Lizom,
to mu se i ostvarilo 1953. kada se u Parizu poklonio delu renasansnog majstora. U prestonici
umetnosti obilazi i Katedralu Notr Dam, oduevljen je gotikom arhitekturom, ali i muzikom
izvoenom na, u svetu uvenim, orguljama Bogorodiine crkve. Posetio je i ostale pariske
muzeje i galerije, fasciniran je Botielijem, Rafaelom, Rubensom. Susret sa predstavnicima
rane moderne Maneom, Sezanom, Gogom, Degaom i ostalima potvrdio je ispravnost i
vrednost revolucionarnih novina koje je i sam podravao u slikarsvu.
Renesansna forma, reavanje anatomskih problema bili su prisutni i u studijama raenim jo
za vreme kolovanja. To potvruje i enski akt u kome se slikar pribliava plastinosti i
monumentalnosti klasinog, moda i Mikelanelovskoj slikarskoj poetici. Snani kontrasti
svetlotamno istiu voliminoznost i duboko modelovanje i uzvienost forme ljudske figure.

14.
Sa aspekta analize Radovievog eksperimentisanja sa predstavljanjem naslikane forme

9
aktuelni su crtei iz 1965. sa motivima maslinovih stabala. Nepravilne, bogato plastine
forme, omoguele su slikaru da eksperimentie u slikarskoj definiciji predstavljanja oblika. U
ovom sluaju odluio se za tehniku flomastera, kod koje je glavni nosilac vizuelne strukture
linija, koja nije omoguavala tonsko nijansiranje i valerske gradacije. Slikar je tako bio
primoran da formu gradi prvenstveno odnosom svetlotamnog i linijom, vijugavom,
zatalasanom tanom i tvrdo povuenom, koja postaje glavni nosilac likovnosti i ekspresije. Na
ovim crteima Radovi pre svega traga za ekspresijom forme koja je nastajala kao podsticaj
koji je dolazio od potrebe predstavljanja stabla, meutim sama faktografija brzo gubi na
znaaju dajui prioritet istim likovnim vrednostima i ideji autonomije umetnosti.

15. 16.

17. 18.
Moderna istorija umetnosti sklona je da stvaralatvo umetnika definie kroz praenje
morfologije slikarskog sazrevanja predstavljeno kao genealoke faze, zatim kroz analizu i
selektovanje razliitih motiva, diferenciranjem stvaralatva na oblasti sakralnog i utilitarnog,
kao i korienjem mnogih drugih razliitih metodolokih pristupa. Meutim, da bi se dolo do
esencije slikarskog i umetnikog u Radovievom opusu kao mogui put ka razjaenjenju
njegove ontologije umetnosti ukazuje se tzv. integralni metodoloki pristup 21. Morfologija
njegovog slikarskog razvoja nije imala ustaljeni tok kretanja evropske ili srpske umetnosti,
ona je bila produkt umetnika koji je slikarstvo poistovetio sa ivotom, a samo umetniko
bilo je njegov lini, autohtoni svet koji nije imao potrebe za povlaenjem paralela sa
evropskim i beogradskim likovnim deavanjima.
Tokom Drugog svetskog rata i socijalistike revolucije Vladimir Radovi kao pripadnik

21
Francuski estetiar arl Lalo smatrao je da se umetnost mora tumaiti putem integralne estetike, koja
obuhvatiti sva saznanja: od sociolokih, psiholokih i fiziolokih, pa i matematikih: . Lalo, Osnovi estetike,
Beograd, 1974.

10
antifaistikog otpora prihvata zadatke sa novim sadrajem, propagira nove ideje revolucije.
Njegovo slikarstvo poprima oblik angaovane umetnosti. Slikar, iskreno i humano, postaje
propagator revolucije i izgradnje novih ideala socijalistikog ureenja, to u sluaju
Radovievog slikarstva nije predstavljalo odbacivanjem modernog koncepta likovnog, koji se
esto u ovim vremenima smatrao dekadentnom pojavom.

19.
Slika Partizanka na zadatku je delo tipino za posleratni period. Meutim, po mnogo emu,
sem samim motivom i temom, slika ne pripada socijalistikom realizmu. Umetnik se smelo
odrekao akademizma kao najpopularnije forme predstavljanja tema ovog oblika angaovane
umetnosti. Gotovo Munkovskim formama predstavljeni su figura i imaginarni ambijent
prostora, tako da je ova slika ontoloki blia simbolizmu i ekspresionizmu, nego onom to je
trebala da predstavlja.22
U posleratnom periodu Radovi smelije naputa mimetiki odnos prema predstavljenom motivu,
postepeno ublaava i dezintegrie naturalistiku formu. Kao da se u svojoj poslednjoj stvaralakoj
fazi okrenuo estetici rane moderne, fovistikim koloristikim reenjima, smelijom stilizacijom u
svoenju formi na isto likovne vrednosti.

20. 21.
Mlada Turkinja u utim alvarama je slika koja je u Radovievom opusu najblia fovistikoj
filozofiji slike i Matisovskom orjentalizmu. Komparativno posmatranje ova dva dela namee
razjanjenje potrebe srpskog slikara za ovakvom tematikom i novom likovnom poetikom.
Orjentalizam, kao vid modernosti u evropskoj umetnosti nastupio je jo tokom XIX veka kao
22
Treba naglasiti da razmatranje Radovievog slikarstva perioda socrealizma, koje nosi elemente simbolizma,
ekspresionizma destrukcije forme, moe biti posebna tema jednog rada.

11
potreba za estetskim beanjem od akademizovanog, klasicistikog i stereotipnosti evropske
civilizacije. U Radovievom opusu orjent ima drugaiji kontekst, bio je prisutan kroz suivot sa
islamskom kulturom, koja ga je okruivala i uticala na izgradnju njegove ivotne i umetnike
linosti. Iz tog razloga kod srpskog slikara orjent nije puka dekorativnost, misticizam i traenje
egzotinosti, on je neposredan i direktan kontakt sa njegovom stvarnou. Paralele izmeu te dve
(fovistike i neofovistike) slike su svakako mogue, ali su prisutne i fundamentalne razlike.
Radovi se fovistikoj likovnoj poetici okree na kraju svog slikarskog opusa, slika je nastala
sedamdeset pet godina nakon pojave fovizma. Dekorativno i arhetipsko, kao dominantni elementi
Matisovog slikarstva, zamenjeni su misaonim, neposrednim i idealizovanim portretisanjem
predstavljenog lika. U tom sluaju, moe se postaviti pitanje ta ini Radovievo delo
(neo)fovistikim, odgovor pre svega lei u zajednikoj likovnoj poetici, korinjenju istih i
intezivnih boja i pravilima u definiciji vizualizacije slike.
Interesovanje za impresionizam i esteitiku prirodne svetlosti, takoe su prisutni u Radovievim
predstavama pejzaa i urbanih motivima. Reavajui probleme u slikarstvu koje je nametalo
slikanje svetlosti i impresionistika filozofija slike, Radovi prihvata neka ve zaboravljena
naela moderne. Prirodna svetlost kao osnovna tema omoguila je slikaru eksperimentisanje
sa novim odnosima prema formi, motivu, kompoziciji, perspektivi, prostoru.

22.
Celokupni slikarski opus Radovia proima jedana iskrena, neposredna i iskonska povezanost
sa prirodom, pa je tako bilo logino da se slikar u odreenim trenucima vrati poukama
impresionizma ija je osnova leala u estetici suneve svetlosti kaja se najneposrednije mogla
pronai u ambijentu pejzaa. Metohijski krajolik je uvek tu na njegovim slikama, ali i u
njegovim mislima, reflektujui se neposredno kroz Radovia kao umetnika. Bistrica,
Rugovska klisura, plodnost metohijske kotline kojoj se suprotstavlja lepota Prokletija
infiltrirani su u biu ovog slikara. Sa prirodom slikar uspostavlja prisan dijalog, arhetipsku
povezanost i vanvremenske relacije.
Zakljuak
Vladimir Radovi je u dosadanjoj literaturi predstavljen kao prvi kolovani slikar i misionar
kosovskometohijskog modernizma. Bio je multidisciplinarni umetnik, koji je sebe
doivljavao pre svega kao slikara. Avangardizam koji je nosio irio je na podruju Kosova i
kao organizator mnogih kulturnoumetnikih programa, manifestacija, kao znaajan pedagog.
Popularizuje umetniku muziku, formira orkestre i horove, jedan je od prvih etnomuzikologa
na Kosovu. Bio je univerzalni istrumentalista, inicijator je prihvatanja modernih plesnih igara
i pozorine umetnosti. Renesansni univerzalizam ili moderni fluksus iveo je u intrigantnom
umetnikom biu Radovieve linosti koja svakako ima svoje mesto u istoriji kosovskog mita

12
i istoriji srpske kulture i umetnosti.

Spisak reprodukcija:
1. Petar uza, Portet Vlade Radovia
2. Vladimir Radovi, Bogorodica Ljevika, akvarel,
3. Vladimir Radovi, Deanska uma s pogledom na manastir Visoki Deani, akvarel
4. Vladimir Radovi, Peka patrijarija, akvarel,
5. Vladimir Radovi, Motiv iz Splita,
6. Vladimir Radovi, Motiv iz Albanije,
7. Vladimir Radovi, Motiv iz metohijskog sela,
8. Vladimir Radovi, Autoportret, pastel,
9. Vladimir Radovi, Mula Bajra,
10. Vladimir Radovi, Portret devojke s arenim alom,
11. Vladimir Radovi, Rugovac, ulje,
12. Vladimir Radovi, Portret devojice,
13. Vladimir Radovi, Rugovac,
14. Vladimir Radovi, Akt, ugljen,
15. Vladimir Radovi, Maslinovo stablo, flomaster,
16. Vladimir Radovi, Maslinovo stablo, flomaster,
17. Vladimir Radovi, Maslinovo stablo, flomaster,
18. Vladimir Radovi, Maslinovo stablo, flomaster,
19. Vladimir Radovi, Partizanka na zadatku,
20. Vladimir Radovi, Mlada turkinja u utim alvarama,
21. Anri Matis,
22. Vladimir Radovi, Motiv iz Pei,

Dejan Tubi.

13