SLIKARSTVO IVOJINA ANDREJIA

Apstrakt:

Slikarstvo ivojina Andrejia potvruje da klasina slika, izvedena manuelno, potezom

etkice na platnu i dalje govori snanom i sugestivnom retorikim.

Od poetka modernizma, u sferi umetnosti slikarstva, desili su se mnogi znaajni procesi koji
su promenili samu ontoloku strukturu tog likovnog medija. U jednom trenutku svoje
morfogeneze slikarstvo se odreklo gotovo svih tradicionalnih umetnikih koncepta. Odbacilo
je pespektivu, faktografiju, naraciju, manuelnost, pa ak, sa idejama konceptualizma, i svaki
vid materijalizma. Meutim, savremena deavanja u sferi slikarstva potvruju ovekovu
arhetipsku potrebu za mnogim tradicionalnim vrednostima, meu kojima posebno treba istai
i potrebu za stvaralakim inom u kome se realizuje umetniko. Razmatranjem dananjeg
slikarskog trenutka isitavaju se injenice da taj medij, u okvirima srpske kulture, i dalje
egzistira u tradiciji neoantike, neorenesanse i neovizantine. Slikarstvo ivojina Andrejia
potvruje da je geneologija njegove umetnosti izvedena iz irokog korpusa tradicionalizma,
ali i mnogih sadraja koji su progleeni modernistikim. Njegova slikarska stvarnost uspeno
sintetie tradicionalno sa modernim, oficijalno sa avangardnim, te na taj nain njegova
retorika postaje slojevitija, dublja, intrigantnija i u potpunosti prilagoena savremenom
likovnom i opte kulturolokom momentu.

Postmodernistika visokosofisticirana kultura nudila je umetnost realizovanu kroz mone

kompjutersko-softverske sisteme. Neoekivano, po mnoge teoretiare, razliite varijante
digital-arta nisu i ne ostvarila umetnost istinite snage, likovnosti, semantinosti, arhetipnosti,
ekspresije. U okolnostima kada su mogunosti digitalne obrade slike i njenog industrijskog
umnoavanja i hiperprodukcije bez ogranienja fenomen klasinog umetnikog dela postaje,
moda, aktuelniji nego ikada ranije. Autoritet i elitizam slike nastale manuelnim povlaenjem
etkice koja ostavlja bojeni trag na ravnoj povrini postaje isto toliko aktuelan koliko je bio u
npr. u gotici, romantizmu ili impresionizmu. U takvom, esto kontrodiktornom, ambijentu
savremenog trenutka slikarstvo Andrejia nalazi svoje mesto. Njegovi Meteori ili ???
predstavljuju kockice u mozaikoj strukturi likovne i/ili kontemplativno-vizuelne stvarnosti
dananjeg trenutka koji zahteva korespodenciju sa prolou ali i sa budunou.

Njegovo stvaralatvo proima jedan vid hrianskog pravoslavnog nadrealizma.

Ontoloka sutina Andrejievog slikarstva bazira se na simbiozi i dualizmima koji se mogu

objasniti kroz korespodenciju ircionalnog sa racionalnim, fizikog i metafizikog, svetovog sa
duhovnim.