MODERNIZM, MODERNO DOBA, RANI MODRNIZAM, UMERENI

MODERNIZAM, KRIZE MODERNIZMA, - PROBLEMI I DEFINICIJE - Miko

uvavakovi
Riard Apinjanezi i Kris Garet, Postmodernizam za poetnike
Etimologija:
Negde ko 1127. opat Sie zapoeo je rekonstrukciju optije Sen Deni u Parizu. Njegove
arhitektonske ideje rezurtirale su neim to do tada nije vieno, novim stilom koji nije bio ni
klasian, niti romanika. Sie nije znao kako da ga nazove pa je pribegao latinskom nazivu
opus modernum - moderno delo. (termin gotika nastao je u renesansi, a uvali su ga italijanski
renesansni teoretiari, a odnosio se na severnjaki ili nemaki varvarski stil.
Modernizam, u proizvodnom smislu, poinje krajem XIX i poetkom XX veka, u vreme
ogromnih tehnolokih inovacija, sa drugim talasom industrijske revolucije, koja je zapoela
vek ranije.
Odkada potie termin moderan i od kada je on u upotrebi:
1. Termin modernizam je nastao prvobotno u teologiji i filozofiji i oznaavao je politiku
crkvenih kanona i moralnih propisa, da bi kasnije dobio ire znaenje i oznaavao makro oblik
organizacije i razvoja kulture, dok se u okvirima umetnosti koristi kao odrednica za pokrete
koji u umetnosti jaaju nakon realizma i zavravaju se sa visokim modernizmom 60-ih
godina.
Paradimaski primer postmoderne umetnosti svakako predstavlja instalacija konceptualnog
umetnka Danijela Burena (roen 1939.), pod naslovom Na dva nivoa sa dve boje. Instalacija,
odnosno projeklat je podraumevao predstavljenje dve prazne prostorij, d kojih je druga za
stepen via od prve. Obe sobe su na nivou sokla imale vertikalne pruge. Ovaj primer moe biti
primer stadijuma dokle je dospela umetnost tokom neprekidne istroije inovacja. Ova Burenova
instalacija pobija ak i ideju prezentacije bilo kakve forme umetnikog dela, da li se
ovakkoncept moe posmatrati i kao puki nihilizam?
Termin moderan potie od latinske rei modo to znai upravo sada.
Tehniki, nauni tkria koja su omoguili ostvarenje moderne epohe i modernizma:
1. Motor sa unutranim sagorevanjem, parni turbo generatori,
2. Struja i benzin kao novi izvori energije
3. Savremen saobraaj: automobil, autobus, traktor, avion.
4. Telefon i pisaa maina, kao osnove moderne kancelarije i upravljanja sistemima
5. Proizvodnja sintetikih materjala unutar hemijske industrije boje, sintetika vlakna,
plastika.
6. Novi graevinski materjali gvoe, armirani beton
7. Masovni novinski tirai (oko 1890-e)
8. Gramofon (1877), braa Limijer razvijaju kinematografiju (?), a Markoni beini telegraf
(1895) i prvi prenos radio talasima (1901)
9. Prvi bioskop
10 Frojd zasniva psihoanalizu (oko1910)
11. Otkrie zakona genetike poetkom XX veka.
12. Bekerl i brani par Kiri otkrivaju radioaktivnost uranijuma i ardijuma (1897-9).

1
13. Kvantna teorija energije Maksa Planka (1900)
14. Ajntajnova specijalna i opta teorija relativiteta (1905. i 1917.)
Kao relacija moderne i posmoderne moe posluiti i primer da je modernu telefonsku bakarnu
icu zamenio postmoderni optiki kabal, ija je koliina prenosivih informacija vea za 250
000 puta (celokupan sadraj oksfordske biblioteka moe se preneti za 42 sekunde.
U strujama modrene esto se meaju, veoma konfuzno materijalnistiki duhovni elementi,
tehniko-nauni i alegorijsko-poetini, humanitarni i druteni motivi. Nakon 1910. i
oduevljenjem industrijskom revolucijom, provlauje svest o samoj strukturi ivota i strukturi
drutvenih aktivnosti, iz tih razloga unutar umetnike avangarde javlaju se tenje za izmenom
modaliteta i ciljeva umetnosti.
M O D E R N A - H i j a t u s i Modernom se naziva skup umetnikih pojava
krajem XIX veka koje nastaju kao reakcija na naturalizam i pozitivizam, a razvijaju se
od simbolizma do secesije i impresionizma/ /postimpresionizma. Moderna ima razliite
oblike pojavnosti u rasponu od prevazilaenja realizma, kritike naturalizma i po- zitivizma
preko individualizma, subjektivizma, psihologizma i simbolizma do uspostavljanja
diferenciranog graanskog (urbanizovanog industrijskog) drutva.
Modernom se, takoe, naziva zbirno epoha (XVIII, XIX, XX vek) ustanovljenja projekta
modernosti kao egzistencijalne i drutvene atmosfere, ali i prilagoenje, isticanje i
ostvarivanje aktuelnog (savremenog) duha vremena. Duh vremena (savremeno, aktuelno)
ne pojavljuje se kao konzistentan odnos drutvenih, kulturnih i umetnikih tenzija, ve
kao borba ili dijalektika suprotstavljenih pozicija i razlika. Naelno, modernu epohu
karakteriu odnosi:
(a) radikalnih modernizama koji tee revolucionarnim promenama, napretku i desta-
bilizaciji aktuelnosti kroz negaciju tradicije (prolosti) i projektovanje budunosti,
(b) umerenih modernizama koji, s jedne strane, tee pomirenju ili uravnoteenju tenzija u
drutvu, kulturi i umetnosti, a, s druge strane, tee postupnom evolucionom razvoju kroz
kompromise, ugovore i ostvarenja stabilnih odnosa prema tradiciji, aktuelnosti i
budunosti, i
(c) antimodernizma koji se suprotstavlja radikalnom modernizmu, destabilizuje umereni
modernizam, mada se ne odrie kompromisa sa njime.
Literatura: A. Velmer, Prilog dijalektici moderne i postmoderne, Bratstvo-jedinstvo, Novi
Sad, 1987. F. Frascina, N. Blake, B. Fer, T. Garb, C. Harrison, Modernitv and Modernism -
French Painting in the Nineteenth Centurv, Yale University Press, New Haven, London,
1993. F. Frascina, J. Harris, Art in Modem Culture. An Anthologv of Critical Texts,
Phaidon, London, 1995.
modernizacija sredinom XIX veka. Svakako jedan od kljunih datuma je i frncuska buroaska
revolucija 1789. Krupne promene koje e se desiti u svim strukturama evropskog drutva,
nakon ove revolucije, svakako e se odraziti i na sveoptu kulturoloku atmosferu, a samim
tim i na umetnost, koja e se pre svega manifestovati kao oslobaanjem od autoriteta drave i
crkve (koji je bio dominantan u svim evropskim kraljevstvima).
Modernizam je naziv za makrooblik organizacije i razvoja kulture, ili esto, to kako se kae
kao oblik megakulture1 u okvirima likovne umetnosti termin je prihvaen kao opta odrednica
1
Megakultura je sloena dijahronojska i sihronijska povezanost drutvenih procesa, institucija, sveta umetnosti, oblika
ponaanja i politikog organizovanja, znaenja i vrednosti koji odreuju jednu civilizacijsku epohu. Megakulturom se
nazivaju formacije kulture antike, srednjeg veka, renesanse i humanizma, moderna i posmoderna. Megakultura nije
homogena kontekstualna celina, ona ima oblike sloene drutvene kompozicije koju odreuju:
1. oblici prizvodnje, 2. oblici razmene i potronje, 3. globalni projekt zasnivanja drutva, kulture i umetnosti i 4. oblici
izraavanja i prikazivanja znaenja, vrednosti i uverenja.

2
 za umetnike pokrete od realizma, naturalizma i simbolizma, preko avangardi do
neoavangardi i visokog modernizma 60ih godina.
Modernizam kao oblik i period razvoja kulture moe se posmatrati iz razliitih aspekata:
1. modernizam nastaje i razvija se kao kultura sa pojavom buroaskog kapitalistikog
drutva, a neke vremenske odrednice su francuska buroaska revolucija, kao poetak i pojava
hladnog rata2 kao zavrtka ovog perioda. Svakako kao bitan element u pojavi modernizma je i
naputanje apsolutistikih ureenja.
2. Kao poetak modizma moe se uzeti i period od industrijske mainske revolucije3 do post-
tehnoloke, semioloke, organizacije drutva. U predindustrijskim kulturama umetniko
stvaranje nije uivalo velike slobode, a preputeni prostor bio mu je skuen, njegovo
stvaralatvo zavisilo je pre svega od naruioca.
3. Modernizam nastaje u doba prosveenosti deobom jedinstvenog hrianskog pogleda na
svet i nastajanjem autonomnoh institucionalnoh oblasti kulture (nauke, prava i umetnosti).
4. Modernizma se moe posmatrati i kao kultura zasnovana revolucionarnim i evolucionim
odvajanjem od tradicije, a kao jedna od osnovnih tenji javlja se potreba za progresivnim
napredovanjem.
Renik modernizama podrazumeva i ukljuuje razliite pojmove i termine koji su sutinski i
organski vezani za ovaj fenomen: moderno doba, moderna, rani modernizam, avangarda,
umereni modernizam, krize modernizma, visoki modernizam i pozni modernizam.
esto se govori o periodu modernog doba, koje po mnogim teoretiarima obuhvata period od
renesanse, najee granice su Kolumbovo otkrie Amerike 1492, (meutim esto su aktuelni i
dogaaji, kakvi su pad Carigrada 1453. ili Magelanov put oko sveta 1522.),a zavretak ovog
perioda podrazumeva kraj drugog svetskog rata, obeleen eksplozijama prvih atomskih bombi
baenih na Hiroimu i Nagasaki.
Moderno doba donosi i jedan novi odnos prema religiji, dolazi do relativizacije i
transformisanja hrianskog feudalnog sistema uspostavljanjem buroaskog drutva i
graanske klase.
Termin moderna esto se koristi i kao naziv za skup umetnikih pojava krajem XIX veka koje
formalnom i stilskom smislu nastaju kao reakcija na naturalizam, realizam, fotografsku
tanost, pozitivistike i racionalistike stavove i poinju sa pokretima kao to su simbolizam,
secesija i impresionizam.
Modernom se naziva i period ustanovljenja projekta modernosti kao oseaja i prilagoavanja
duhu vremena i aktuelnosti.
Priroda modernizma nije vie jedinstven, pravolinijski sklad pokreta, kakav se u umetnosti
odvijao do tada, koji ima svoju logiku evoluciju, ve je skup anarhinik pojava i protivrenih
pokreta, individualnih izraavanja.

Modernistiku megakulturu karakterie industrijska proizvodnja, direktna i industrijska novana razmena proizvoda, projekat
permanentnog i progresivnog drutvenog napretka, odbacivanje prikazivanja u ime izraavanja subjektivnosti i razvoj
formalistike apstrakcije.
Postmodernistiku megakulturu karakterie posttehnoloko informacijsko drutvo zasnovano na obradi podataka i
vrednosti, ....
2
Hladni rat, pojam nastao posle drugog svetskog rata, oznaava stanje zategnutih meunarodnih odnosa izmeu drava,
naroito velikih koji su se svrstali u razliite blokove. Hladni rat se javlja neposredno posle drugog svetskog rata raspadom
antihitlerovske koalicije i sukoba bivih saveznika, a posebno dve supersile SADa i SSSRa. Tada dolazi i do novih vojnih
saveza Atlanski, Varavski i td.
3
(Industrijska revolucija poinje sredinom XVIII veka upotrebom novih tehnikih pronalazaka. Do tada je proizvodnja bila
zasnovana na manifakturi. Praktino industrijska mainska revolucija poinje u engleskoj u okvirima tekstilne industrije.
Svakako jedna od kljunih godina je 1783. kada je Dems Vat patentirao parnu mainu....)

3
 Modernizam obuhvata jednu iroku filozofsku, hronoloku, psiholoku, geografsku
problematiku, tako povlai sa sobom mnoge pojmove koji su neposredno vezani za njegovu
egzistenciju, kao to su:
-moderno doba,
-moderna
-rani modernizam
-avangarda
-modernizam
-umereni modernizam
-krize modernizma
-visoki modernizam
-pozni modernizam
MODERNO DOBA
Diskutabilno je pitanje sa teorijskog aspekta kada se pojavilo moderno doba. Mnogi
teoreti~ari se sla`u da se javlja sa pojavom renesanse, odnosno od Kolumbovog otkri}a
Amerike i da traje do eksplozije prve atomske bombe u Hiro{imi i Nagasakiju.
Moderno doba je epoha relativizacije i transformisanja hri{}ansskog feudalnof sistema,
uspostavljanja bur`oaskog dru{tva i gra|anske klase.
Moderna u umetnosti je skup pokreta i pravaca, koji nastaju kao reakcija na op{ti naturalizam
i realizam, koji je principijalno vladao u dotada{njoj umetnosti. Javlja se umetni~kim
pojavama koje su obele`ene kao impresionizam, secesija i simbolizam.
Ove nove tendencije u umetnosti se pre svega javlju u Francuskoj, a jedna od bitnih
karakteristika im je zalaganje za autonomiju umetnosti (l aart pour l art, fr-. umetnost radi
umetnosti)
RANI MODERNIZAM
Za rani modernizam veoma je bitan razvoj umetnike teorije slikarstva sa Bodlerom, Zolom,
Sezanom, Gogenom, Seraom i njihovim spisima o slikarstvu.
Na ovim osnovama nastaju prvih decenija veka modernistike teorije Klajva Bela i Rodera
Fraja koji razvijaju estetiku atonomne, direktne i ekspresivne modernistike umetnosti.
Utvrivanje modernizma sa postimpresionizmom, fovizmom i ekspresionizmom zasniva
se na sledeim stavovima:
- da su svi propblemi prikazivanja u slikarstvu i skulpturi sa razvojem fotografije i filma
reeni
- da umetnost svoj novi smisao dobija kao izraz subjektivnog i duboko individualnog
tako je na pr. Kandinski pisao o slikarstvu kao izrazu unutra{nje nu`nosti
Avangarda koja je delovala u periodu po~etka XX veka do 30-ih godina, jeste radikalni i
militantni oblik modernizma, a to zna~i da se ostvaruje kroz ekcesne, politi~ke i
inetermedijalne aktivnosti. Avangarda razara autonomiju disciplina modernisti~ke kulture,
pokazuju}i da se sa umetno{}u mo`e izvesti revolucionarni preobra`aj `ivota, dru{tva, kulture
i umetnosti.
U M E R E N I M O D E R N I Z A M

4
Umereni modernizam je naziv za stvaranje razli~itih oblika nacionalne i multinacionalne
multikulture. Javlja se u periodu pred prvi, izme|u dva rata i pole Drugog svetskog rata.
Umereni modernizam umetnost avangarde i neoavangarde preobra`ava u jednu bla`u , manje
ekcesnu varijantu. To je umetnost potro{a~kog dru{tva i srednjeg gra|anskog sloja.
Posle drugog svetskog rata u zemljama realnog socijalizma, u SSSR-u, isto~noj Evropi i
Balkanu posle perioda slabljenja socijalisti~kog realizma javlja se jedna varijanta umerenog
modernizma. Na ovu umetnost prvenstveno uti~e stvaranje gra|ansko-birokratskog-
tehnokratskog sloja.
Najbitnije karakteristike ove umetnosti su da je ona ideolo{ki neutralna, ekspresivno-
figurativna i dekorativna.
K R I Z E M O D E R N I Z M A
Na krizu modernizma utiu raliiti faktori:
Ekonomski (hiperprodukcija, inflacija)
Politiki (revolucije, kontrarevolucije, uspostavljanje totalitarnih drutvenih sistema, ratovi)
Umetniki ( iscrpljivanje avangardi, prevlast umerenog modernizma)
Jedna od najveih kriza modernizma bila je tridesetih godina XX veka. Bila je izazvana
sledeim razlozima:
1. uspostavljanjem faizma u Italiji i njegovom inegracijom sa tada najznaajnijim pokretom
u nacionalnoj umetnosti futurizmom.
2. uspostavljanje nacionalsocijalizma u Nemakoj i brutalnom likvidacijom modernistike i
avangardne umetnosti.
3. utvrivanjem staljinizma u SSSR-u i unitavanjem avangardi u ime socijalistikog realizma.
4. velokim ekonomskim krizama i dominacijom umernog modernizma (povratak redu) u
zapadnim demokratskim drutvima.
Nakon gibanja 1968. nastupa nova kriza moderne koja se ogleda kako u teorijskim kritikama
modernizma kao okvira umetnosti, kulture i drutva (asopisi Tel Quel, Art-Language,
Problemi, Pitanja) tako i u dekonstrukciji modernistikog purizma i esencijalizma uvoenjem
eklektikog citatnog relativizma (neo i post stilova). Literatura:
C. Harrison, "Art object and artwork" iz L'art conceptuel, une perspective, ARC Musee d'Art
Moderne de la Ville de Pari, 1989.
S. Barron (ed), Entartete Kunst. Das Schicksal der Avantgarde im Nazi-Deutschland, LACMA
Los Angeles, Deutsch Histori-sches Museum, Hirmer Verlag, Munchen, 1991. P. Wood, F.
Frascina, J. Harris, C. Harrison, Modernism in Dis-pute - Art since the Forties, Yale
Universrtv Press New Haven, London, 1993.
J.P. Slagas, Philippe Forest. "Tel Quel. Historv of an Avantgarde Review", Art Press no. 210,
Pari, 1995.
P O Z N I M O D E R N I Z A M
Obuhvata period od 60-ih do kraja 70-ih kada dolazi do uspostavljanja prakse i teorije
postmodernizma i postmoderne epohe.
Pozni modernizam odreuju postavangardni pokreti koji praktino i teorijski razrauju pojam
modernizma.
Generalno rani modernizam je blizak pojmu moderne i oznaava {iri krug pojava pre svega u
Francuskoj koje karakteri{e zalaganje za autonomijum umetnosti (larpurlatizam umetnost
radi umetnosti). Za rani modernizam karakteristi~n je i razvoj umetni ~ke teorije
5
slikarstavu Bodlerovim, SWezanovim, Zolinim, Malarmenovim, Gogenovim i Seraovim
spisima o slikarstvu.
Bitne karakteristike poetaka modernizma su: dematerijalizacija umetnikog objekta,
desrukcija, nihilizam.
R E Z I M E :
Sve ove pojave, karakteristike, specifinosti i teorije modernizma uticale su na razvoj kulture
~oveka, a samim tim i na profil likovnih umetnosti.
Modernizam i Srbiji
Ako se modernizam javlja krajem ezdesetih godina XVIII veka4, a moderna likovna
umetnost sa zakanjenjem od sedam decenija posle drutvene5 u evropskoj kulturi, u Srbiji
dolazi do samog kanjenja modernizma kao epohe iz poznatih razloga, dok e modernistiki
koncept u likovnim umetnostima takoe biti sa znaajnim zakanjenjem.
E K L E K T I N I P O S T M O D E R N I Z A M
Pojam postmodeme je oznaka za novu istorijsku etapu zapadne civilizacije i za umetnost nove
megakulture razlicite od megakulture modernizma. Termin se ustalio u upotrebi sredinom 70-
ih godina kada ga je arhitekta i teoreticar arhitekture Charles Jencks preuzeo iz knjizevnosti i
primenio na kritiku modernizma u arhitekturi. Postmoderna arhitektura zapocinje kritikom
funkcionalnosti, elitizma i stislke jednoz-nacnosti modernisticke arhitekture Wrighta,
Gropiusa, Le Corbusiera i Mies van der Rohea. Postmoderna arhitektura se definise kao jezik
koji se eklekticki koristi razlicitim jezickim i stilskim kodovima graded spojeve tradicionalnog
i moder-nog, elitnog i populistickog, internacionalnog i regionalnog, estetskog i
funkcionalnog. Postmoderna arhitektura se zasni-va: (1) na eklekticnom i nekonzistentnom
spoju razlicitih stil-skih, nacionalnih i civilizacijskih arhitektonskih kodova, (2) na citiranju,
kolaziranju i montazi razlicitih stilskih obrazaca i izraza (pravog ugla, rusevine ili ornamenta),
i (3) na esteti-zaciji, tj. estetsko uzivanje u arhitektonskom prostoru treba da nadide
arhitektonsku modernisticku funkcionalnost. Termini postmoderna i postmodernizam pocinju
da se upotrebljava-ju kao naznake megakulture sa pojavom slikarskih trendova transavangarde
i neoekspresionizma kasnih 70-ih i ranih 80ih. Postmooderna oznacava umetnost i kulturu
posle istori je modernizma (postistorijsko odredenje). Postistorijska epoha je pozno doba
kraja veka i modernosti uslovljena odsustvom projekta napretka, eklekticnim citiranjem
istorijskih tragova i relativistickom neobaveznoscu nomadskog ili vanstilskog delovanja i
izrazavanja u umetnosti. Istorija se razumeva kao depo mogucnosti, tragova i upotrebljivih
predstava, a ne kao nuznost odvijanja (razvoja, opadanja, nastajanja) kulture i umetnosti.
Eklekticni postmodernizam ranih 80-ih, ipak, tokom decenije zadobija karakteristike familije
srodnih pojava i ten-dencije, a mozda i otvorenog stila. Achille Bonito Oliva, zato, koncipira
zamisao intemacionalne transavanagrde. Eklekticni postmodernizam se zasniva: (1) na
povratku tradiciji slikarst-va i skulpture, (2) na zanimanju za figuraciju, fikcionalnost i
fragmentarnu naraciju, (3) na simulaciji ekspresionistickog subjektivnog, licnog, narativnog
(pripovednog), fikcionalnog, automatskog i nesvesnog likovnog govora, i (4) na zahtevu da
slika postane telo estetskog i erotskog uzivanja slikara dok slika i posmatraca dok nju
posmatra. U postmodernistickom slikarstvu sve postaje dozvoljeno i moguce Na slicnim osno-
vama se razvija i skulptura. Postmodemisticka umetnost je umetnost katastrofe smisla,
naruavanja racionalnosti, istorij-skog determinizma i progresa umetnosti.
Literatura:
M.Plevnet, "U povodu savremenog eklekticizma", ivot umjetnosti br. 31, Zagreb, 1981.

4
Miko uvakovi, Pomojvnik moderne i postmoderne likovne umetnosti, SANU, 194 st.
5
Miodrag B. Proti, 1900-1920, Poeci jugoslovenskog modernog slikarstva, str. 7. Muzej savremene umetnosti, Beograd,
decembar 1972 januar 1973.

6
A.B. Oliva, Transavantgarde International, Giancarlo Politi Editore, Milan, 1982.
J. Denegri, B. Peji, T. Lui i M. Prodanovi (eds), "Era post-modernizma - umetnost
osamdesetih" (temat), Polja br. 289, Novi Sad, 1983.
M. Perniola, "Neoeklekticizam? iz Vreme i ponovo vreme11, 3 + 4 br. g, Beograd, 1985.
D. Kuspit, "Signs of Psvche in Modern and Postmodern Art", Cambridge University Press,
Cambridge, New York, 1993.
MODERNA
Modernom se naziva skup umetnikih pojava krajem XIX veka koje nastaju kao reakcija na
naturalizam i pozitivizam, a razvijaju se od simbolizma do secesije i impresionizma/
/postimpresionizma. Moderna ima razliite oblike pojavnosti u rasponu od prevazilaenja
realizma, kritike naturalizma i po-zitivizma preko individualizma, subjektivizma,
psihologizma i simbolizma do uspostavljanja diferenciranog graanskog (urbanizovanog
industrijskog) drutva.
Modernom se, takode, naziva zbirno epoha (XVIII, XIX, XX vek) ustanovljenja projekta
modernosti kao egzistencijalne i drutvene atmosfere, ali i prilagoenje, isticanje i ostvariva-
nje aktuelnog (savremenog) duha vremena. Duh vremena (savremeno, aktuelno) ne pojavljuje
se kao konzistentan odnos drutvenih, kulturnih i umetnikih tenzija, ve kao borba ili
dijalektika suprotstavljenih pozicija i razlika. Naelno, modernu epohu karakteriu odnosi: (a)
radikalnih moderniza-ma koji tee revolucionarnim promenama, napretku i destabilizaciji
aktuelnosti kroz negaciju tradicije (prolosti) i projek-tovanje budunosti, (b) umerenih
modernizama koji, s jedne strane, tee pomirenju ili uravnoteenju tenzija u drutvu, kulturi i
umetnosti, a, s druge strane, tee postupnom evolu-cionom razvoju kroz kompromise, ugovore
i ostvarenja stabilnih odnosa prema tradiciji, aktuelnosti i budunosti, i (c) anti-modernizma
koji se suprotstavlja radikalnom modernizmu, destabilizuje umereni modernizam, mada se ne
odrie kompromisa sa njime. Literatura:
A. Velmer, Prilog dijalektici moderne i postmoderne, Bratstvo-jedinstvo, Novi Sad, 1987.
F. Frascina, N. Blake, B. Fer, T. Garb, C. Harrison, Modernitv and Modernism - French
Painting in the Nineteenth Centurv, Yale University Press, New Haven, London, 1993. F.
Frascina, J. Harris, Art in Modem Culture. An Anthologv of Critical Texts, Phaidon, London,
1995.
MODERNIZAM I POSTMODERNIZAM
Odnos modernizma i postmodernizma se u teoriji savremene umetnosti i kulture izlae kroz
mnogobrojne i esto suprotstavljene pozicije: (1) modernizam i postmodernizam se vide kao
dve razliite i razdvojene megakulture XX veka, (2) postmodernizam se vidi kao reakcija na
modernizam - u poeziji se ta rekacija deava na prelazu 50-ih u 60-e godine (bit poezija), u
arhitekturi tokom 70-ih godina (postmodernistika eklektina arhitektura), a u slikarstvu na
prelazu 70-ih u 80-e godine (anahronizam, transavangarda, neoekspresionizam, retrogarda),
(3) odnos modernizma i postmodernizma se vidi kao odnos dijalektikog para suprotnosti koji
se izrazito pojavljuje u velikim krizama modernizma tokom XX veka, i (4) smatra se da je
modernizam megakultura dok su postmoder-na kultura i umetnost modusi modernizma u
njegovoj istorijskoj protenosti, pa se o postmodernoj govori kao o hiper-modernizmu,
korigovanom modernizmu, egzoterinom modernizmu. Jednu od temeljnih odbrana
modernizma na poetku postmodernistike euforije ranih 80-ih godina izneo je nemaki
filozof Jurgen Habermas ukazujui da je moderna nedovren projekat i da je nastajua
postmoderna tek kriza i neokonzervativna reakcija na modernizam. Sredinom 90-ih kada su
efekti i uinci postmodernizma istorijski rekapitulirani, engleski istoriar umetnosti Paul
Wood je zapisao: "Na kraju, eklekticizam i dekadencija retoriki konstituisanog postmoder-
nizma slui jedino za to da se ponovo otvore teka pitanja samog modernizma." Heinrich

7
Klotz uvodi pojam druga moderna, a Charles Stephens pie o obnovi modernizma u 90-im
godinama, dok Wolfgang VVelsch kae da se postmoderna moe imenovati kao egzotericka
svakodnevna forma nekada ezoterine moderne: "Ime postmoderne ona zasluuje samo
utoliko to, nakon velikih inovacija ove moderne te nakon prevladavanja bolnih pogoranja i
suavanja, sada moe koraati proirenim razvitkom jedne takovrsne pluralne moderne."
Povodom izlobi Tendencije devedesetih: hijatusi modernizma i postmodernizma i Retorike
figure devedesetih ustanovljena je teza da se terminima moderna ili modernizam obuhvataju
razliite, esto, suprotstavljene pojave u umetnsoti i, zato, da se pod postmodernom takoe
oznaava mnotvo razlikujuih, nekonzistentnih i pluralnih pojava, odnosno, da ima onoliko
postmodernizama koliko i modernizama, ako ne i vie, jer, postmoderna zauzima
interpretativne pozicije u odnosu na modernu.
Literatura:
A. Velmer, Prilog dijalektici moderne i postmoderne, Bratstvo i jedinstvo, Novi Sad, 1987.
.F. Liotar, Postmoderno stanje, Bratstvo-jedinstvo, Novi Sad, 1988.
C. Stephens, "The Nineties: The Renevval ot Modernity", M'Ars t.l, Ljubljana, 1990.
F. Menna, Moderni projekat umetnosti, Press Express, Beograd, 1992.
W. VVelsch, "Postmoderna - Genealogija i znaenje jednog spornog pojma" iz Peter Kemper
(ed), Postmoderna ili borba za budunost, August Cesarec, Zagreb, 1993.
F. Frascina, N. Blake, B. Fer, T. Garb, C. Harrison, Modernity and Modernism - French
Painting in the Nineteenth Century. Yale University Press, New Haven, London, 1993.
P. Wood, F.Frascina, J. Harris, C. Harrison, Modernism in Dispute - Art since the
Forties, Yale University Press New Haven, London, 1993.
M. uvakovi, "Modernizam, avangarda i postmoderna", Dnevnik, Novi Sad, 26. januar
1994.
P. Wood, Mistaken Identities, Art-Language New Series No. 1, Banbury, 1994.
H. Kloc, Umetnost u XX veku / moderna - postmoderna - druga moderna, Svetovi, Novi Sad,
1995.
M. uvakovi, J. Denegri (eds), Retorike figure devedesetih, Dom omladine, Beograd, 1996.
UMERENI MODERNIZAM
Umereni modernizam je naziv za razliite nacionalne i multinacionalne oblike graanske
kulture i umetnosti. Umereni modernizam nastaje u razliitim periodima pred Prvi svetski rat,
izmeu dva svetska rata i posle Drugog svetskog rata preobraavajui ekscesne rezultate
avangardi i neoavangar-di u umerenu, potroaku i masovnu kulturu graanske klase i srednjih
drutvenih slojeva. Umereni modernizam u zapadnim drutvima je povezan sa dominacijom
trita i masovnih medija. Posle Drugog svetskog rata u SSSR-u, Istonoj Evropi i na
Balkanu, u zemljama realnog socijalizma, slabljenjem ideologije socijalistikog realizma i
nastankom graanskog srednjeg sloja birokratske, tehnokratske i humanistike inteligencije
nastaje umereni modernizam kao ideoloki neutralna i estetizovana umetnost koja omoguava
kompromis izmeu ideolokih zahteva revolucionarne vlasti (ili ideologije) i estetskih interesa
nastajuih postrevolucionarnih tehnobirokratskih slojeva. Umereni modernizam ispunjava
izvesne aspekte autonomije umetnosti i, s druge strane, potrebu sistema da se umetnost uini
neutralnom u estetskom, umetnikom, kulturnom, drutvenom i politikom smislu.
Literatura:
M.B. Proti (ed), Trea Decenija. Konstruktivno slikarstvo, Muzej savremene umetnosti,
Beograd, 1967. M. uvakovi, "Od socrealizma preko modernizma do neo-avangarde",

8
Tesliana br. 1, Beograd, 1993. J. Denegri, Pedesete: teme srpske umetnosti (1950-1960),
Svetovi, Novi Sad, 1993.
J. Denegri, ezdesete: teme srpske umetnosti, Svetovi, Novi Sad, 1995.
VISOKI MODERNIZAM
Je epoha koja se javlja za vreme Drugog svetskog rata, kada evropski umetnici odlaze u
masovnu emigraciju u SAD, Francusku, Englesku stvarajajui internacionalni jezik moderne
umenosti.
To je period kada centar umetnost postaje Njujork, a najznaajnije umetnioke aktivniosti se
deavaju u SAD-u.
Visokim modernizmom se naziva elitna-ezoterina umetnika praksa zasnovana na
vrednostima individualnog stvaranja, originalnosti, autonomije izraavanja i visokog
estetizma. U likovnim umetnostima pojam visokog modernizma oznaava epohu koja
zapoinje sa Drugim svetskim ratom, kada umetnici irom Evrope odlaze u emigraciju u
Francusku, Englesku i SAD stvarajui internacionalni jezik modernistike umetnosti. Zamisli
visokog modernizma su vezane sa SAD i Njujork kao novi centar svetske umetnosti. Po
istoriaru umetnosti Charlesu Harrisonu istoriju modernizma posle Drugog svetskog rata
odreuju dva suprotstavljena koncepta modernosti:
(1) koncept visokog modernizma koji ideje i vrednosti autonomije apstraktnog umetnikog
dela dovodi do vrhunca i estetike dogme, i
(2) kritiki koncept visokog modernizma koji zamisli intuicija, spontanosti, ekspresije, estetike
i ideologije vidi kao oblike vrednosne, znaenjske i politike organizacije drutva, kulture i
sveta umetnosti, a ne kao po sebi razumljive odrednice umetnosti (neodada, fluksus, delimino
pop-art, neokonstruktivizam). Greenbergova koncepcija visokog modernizma kao estetika
teorija slikarstva dominantna je izmeu kasnih 40-ih i sredine 60-ih godina i danas se u teoriji
sa njom najee identifikuje pojam visokog modernizma. Za Harrisona visoki modernizam
(od apstraktnog slikarstva do postslikarske apstrakcije) predstavlja izraz hladnoratovske
politike i koncepta kulture poznog kapitalizma Sjedinjenih Amerikih Drava.
Literatura:
F. Frascina, Pollock and After - The Critical Debate, Harper & Row, London, 1985.
P. Wood, F.Frascina, J. Harris, C. Harrison, Modernism in Dispute-Art since the Forties, Yale
Universitv Press New Haven, London, 1993.
J. Denegri, M.uvakovi (eds), Primeri apstraktne umetnosti. Jedna radikalna istorija, ULUS,
Beograd, 1996.

350. MODERNIZAM (Pojmovnim-uvakovi)

Modernizam je makrooblik ili megakultura* organizacije i razvoja kulture i umetnosti od
kraja XVIII veka do kraja 60-ih godina XX veka. Modernizam kao oblik organizacije i
razvoja kulture karakteriu sledei aspekti:
(1) nastaje i razvija se kao kultura buroaskog kapitalistikog drutva od francuske revolucije
do hladnog rata, tj. od industrijske mainske revolucije do posttehnoloke semioloke
organizacije drutva,
(2) nastaje u doba prosveenosti deobom jedinstvenog hrianskog pogleda na svet i
nastajanjem autonomnih institucionalnih oblasti kulture (nauke, prava i umetnosti), i
(3) odreen je projektom* modernosti, tj. uspostavlja se kao kultura zaokupljena
revolucionarnim ili evolucionim odvajanjem od tradicije i progresivnim napredovanjem.

9
Termin modemizam je nastao prvobitno u teologiji i filozofiji gde oznaava kritiku crkvenih
kanona i moralnih propisa, zatim je primenjen kao naziv za makrooblik organizacije i
razvoja kulture i, na kraju, primenjen je kao opta odrednica za umetnike pokrete od
realizma', naturalizma i simbolizma, preko avangardi* do neoavangardi* i visokog
modernizma 60-ih godina.
Priroda i istorija modernizma nije jedinstveni pravolinijski evolucioni sled pokreta, uverenja,
vrednosti, metoda i oblika izraavanja, ve je haotini i protivureni skup ekscesnih, ali i
umerenih pokreta i individualnih umetnikih uinaka. Sledei pojmovi ulaze u renik
modemizma i sutinski su za njegovo razutnevanje: moderno doba, modema, rani
modemizam, avangarda, modernizam, umereni modernizam, krize modernizma, visoki
modernizam i pozni modemizam. Moderno doba obuhvata period od renesanse, po
nekim autorima od Kolumbovog otkria Amerike, do eksplozije prve atomske bombe u
Hiroimi i Nagasakiju. Moderno doba je epoha relativizacije i transformisanja hrianskog
feudalnog sistema uspostavljanjem buroaskog drutva i graanske klase.
Modernom (Die Moderne) naziva se skup umetnikih pojava krajem XIX veka koje nastaju
kao reakcija na naturalizam i realizam i razvijaju se od simbolizma do secesije i
impresionizma. Modernom se naziva i period ustanovljenja projekta modernosti kao oseaja i
prilagoenja duhu vremena i aktuelnosti. Rani modernizam je blizak pojmu moderne i
oznaava iri skup razliitih umetnikih pojava pre svega u Francuskoj koje karakterie
zalaganje za autonomiju umetnosti (L'art pour l'art, fr. umetnost radi umetnosti) od poznog
realistikog Kurbeovog rada preko simbolizma do impresionizma i postimpresionizma.
Za rani modernizam je svojstven razvoj modernistike teorije slikarstva u Bodlerovim,
Zolinim, Malarmeovim, Sezanovim, Gogenovim i Seraovim spisima o slikarstvu. Na tim
osnovama prvih decenija veka nastaju modernistike teorije Klajva Bela i Rodera Fraja koji
razvijaju estetiku i poetiku direktne, autonomne i ekspresivne modernistike umetnosti. Fraj
ukazuje da sa novom indiferentnou prema likovnom prikazivanju umetnici postaju
manje zainteresovani za tehnike probleme i znanje. Utvrivanje modernizma sa
postimpresionizmom, fovizmom i ekspresionizmom zasniva se na uverenjima: (1) da su
svi problemi prikazivanja u slikarstvu i skulpturi sa razvojem fotografije i filma reeni, (2) da
umetnost svoji novi smisao zadobija time to je izraz subjektrivnog, specifinog i posebnog
iskustva umetnika (na primer, Kandinski je pisao o slikarstvu kao izrazu unutranje nunosti),
(3) razvoj ekspresivnog neprikazivakog slikarstva (skulpture, poezije) dovodi do gubljenja
prepoznatljivih kodova na kojima se temelji doivljaj i razumevanje umetnikog dela, to za
posledicu ima da umetnici stvaraju autopoetike (poetske, pedagoke i teorijske) rasprave
koje nude novi znaenjski okvir njihovom radu.
Avangarda, koja je delovala u periodu od poetka XX veka do sredine 30-ih godina, jeste
radikalni i militantni oblik modemizma, a to znai da se projekt modernosti ostvaruje kroz
ekscesne, politike i intermedijalne aktivnosti. Avangarda razara autonomiju disciplina
modernistike kulture pokazujui da se umetnou moe izvesti revolucionarni preobraaj
ivota, drutva, kulture i umetnosti na internacionalnoj (svetskoj) sceni istorije.
Umereni modernizam je naziv za razliite nacionalne i multinacionalne oblike stvaranja
graanske kulture i umetnosti. Umereni modernizam nastaje u razliitim periodima pred Prvi
svetski rat, izmeu dva svetska rata i posle Drugog svetskog rata preobraavajui ekscesne
rezultate avangardi i neoavan-gardi u umerenu, potroaku i masovnu kulturu graanske klase
i srednjih drutvenih slojeva. Umereni modernizam u zapadnim drutvima je povezan sa
dominacijom trita i ma-sovnih medija. Posle Drugog svetskog rata u SSSR-u, Istonoj
Evropi i na Balkanu, u zemljama realnog socijalizma, sa sla-bljenjem ideologije
socijalistikog realizma i nastankom graans-kog srednjeg sloja birokratske, tehnokratske i
humanistike inteligencije nastaje umereni modernizam kao ideoloki neu-tralna,
ekspresivno-figurativna i dekorativna umetnost.

10
Krize modernizma su bile razliite i karakteriu ih eko-nomski (hiperprodukcija, inflacija),
politiki (revolucije, kon-trarevolucije, ustanovljenje totalitamih drutvenih sistema, svet-ski
ratovi) i umetniki (iscrpljivanje avangarde, prevlast umere-nog modernizma, kulturni
totalitarizam masovne kulture) ra-zlozi. Jedna od najveih kriza modernizma se odigrala 30-ih
godina: (1) uspostavljanjem faizma u Italiji i integracijom fu-turizma u imperijalnu faistiku
umetnost, (2) uspostavljanjem nacionalsocijalizma u Nemakoj i brutalnom likvidacijom mo-
dernistike i avangardne umetnosti, (3) utvrivanjem staljinizma u SSSR-u i likvidacijom
avangardi u ime socijalistikog re-alizma, (4) velikim ekonomskim krizama i dominacijom
umer-enog modernizma (povratak redu) u zapadnim demokratskim drutvima. Pojava
nadrealizma i njegove transformacije da-daistikog destruktivnog aktivizma u psihoanalitiki
individualni automatizam i automatizma u fantastiku umetnost imaju odlike stvaranja
postmoderne klime. U tom smislu moe se izneti teza da modernizam i postmodernizam nisu
formacije koje grade pravolinijski istorijski niz, ve paradigme koje se u razliitim periodima
umetnosti XX veka meusobno suprotstavljaju i pre-pliu. Prilog ovoj tezi su analize
istoriara umetnosti Benjamina Buhloha koji je ukazao na obrte od apstrakcije (radikalni
mod-ernizam) u figuraciju (postmodernizam) kod znaajnih avan-gafdnih umetnika kao to
su: ino Severini, Kario Kara, Fransis Pikabia, Kazimir Maljevi ili Aleksandar Rodenko.
Visoki modernizam je epoha koja zapoinje poetkom Drugog svetskog rata, kada evropski
umetnici odlaze u emi-graciju u Francusku, Englesku i SAD stvarajui internacionalni jezik
modernistike umetnosti. Zamisli visokog modernizma su vezane sa SAD i Njujork kao npvi
centar internacionalne umet-nosti. Po istoriaru umetnosti arlsu Harisonu istoriju modern-
izma posle Drugog svetskog rata odreuju dva suprotstavljena koncepla modernosti: (1)
Grinbergov koncept visokog moder-nizma koji ideje i vrednosti autonomije apstraktnog
umetnikog dela dovodi do vrhunca i estetike dogme (apstraktni ekspre-sionizam*.
postslikarska apstrakcija*), i (2) kritiki koncept visokog modernizma koji zamisli intuicija,
spontanosti, ekspre-sije, estetike i ideologije vidi kao oblike vrednosne, znaenjske i politike
organizacije kulture i sveta umetnosti (neodada*. fluk-sus*, delimino pop art",
neokonstruktivizam*). Grinbergova koncepcija visokog modernizma je dominantna izmeu
kasnih 40-ih i sredine 60-ih godina. Nju karakteriu uverenja: (1) da kreativno i stvaralako
nadilaze kritiko, (2) da umetnikom praksom vladaju intuicije, direktni izrazi emocija i
direktni sveo-buhvatni doivljaj umetnikog dela, (3) da umetniko stvaranje uvek prethodi
teoriji, tj. da je teorija tek sekundarni dodatak organskoj celovitosti i punoi umetnikog
izraza (Grinberg je pisao da je umetnost striktno stvar iskustva, a ne principa), (4) da su
umetnike discipline zatvorene i autonomne, (5) da je cilj umetnikovog autorefleksivnog
istraivanja prirode umetnosti traenje posebnosti medija u kome radi, a to znai da slikarstvo
i skulptura ne dele meusobne zajednike aspekte, ve da treba pronai minimalan broj
aspekata (plonost, pikturalnost, ap-straktnost, gestualnost) koji su specifini i jedinstveni, na
pri-mer, ba za slikarstvo i koje slikarstvo ne deli sa drugim umetnikim disciplinama.
Grinberg naglaava da modernistiko slikarstvo (apstraktni ekspresionizam, postslikarska
apstrakcija) zahteva da se lilerarne teme prevedu u striktno optike, dvodi-menzionalne oblike
pre nego to se uvedu u pikturalnu umet-nost. Modernizam je najee definisan kao
aistorijski iii antiis-toricistiki poto se zalae za modernost, prekid sa tradicijom, uvaavanje
aktuelnog trenutka i permanentnog utopijskog pro-gresa. Grinbergova modernistika teorija
revidira aistorijski ka-rakter modernizma definiui se kao istoricizam. Teorija viso-kog
modernizma je istoricistika poto istoriju moderne umet-nosti reintepretira kao usmeren
razvoj apstraktne umetnosti ili kao redukcionistiku liniju koja se pravilno i progresivno
razvija od mimetikog slikarstva do apstraktne dvodimenzionalne pik-turalne umetnosti. Time
se istorija moderne umetnosti od kraja XIX veka prikazuje kao pravilna smena stilova i
pokreta (izama) koju karakterie sve vei stepen reduktivnosti i apstrakcije. U Evropi visoki
modernizam nema dominantnu struju, ve je odreen mreom'rivalskih pokreta u kojima se
suoavaju mod-ernistike ekspresivne i egzistencijalistike koncepcije slikarstva (od lirske
apstrakcije* do enformela*), neoavangardni* eksperi-menti (fluksus*, vizuelna poezija*, nove

11
tendencije* i neokon-struktivizam*) i razvoj kritike levoorijentisane estetike (kritika
teorija* frankfurtskog kruga, situacionizam*) koja u rivalstvu sa strukturalizmom utie na
duhovnu i umetniku klimu 60-ih. U nemakoj istoriji umetnosti obnove modernizma posle
Drugog svetskog rata se nazivaju 'druga moderna'. Nemaki istoriar umetnosti Hajnrih Kloc
je primenio pojatn 'druga modema' i na kritiko (nova apstrakcija u slikarstvu i skulpturi,
dekonstrukcija u arhitekturi i tehnomedijska umetnost) odbijanje eklektikog i fikcionalnog
postmodernizma 80-ih.
Pozni modernizam obuhvata period od kraja 60-ih do kraja 70-ih kada dolazi do ustanovljenja
prakse i teorije post-modernizma* i postmoderne epohe. Pozni modernizam odre-uju
postavangardni* pokreti koji praktino (pop art*, mini-malna umetnost', procesualna
umetnost*) i teorijski (koncep-tualna umetnost*) razgrauju pojam modernizma (u anglosak-
sonskom svetu kritika visokog modernizma, u Evropi kritika
utopijskih projekata avangardi i neoavangardi) i njegovih insti-tucija. Pozni modernizam je
paradoksalna epoha u kojoj se ekonomska mo institucija kulture i umetnosti utvruje kao
sutinska snaga artikulacije sveta umetnosti, ali i epoha kada se taj isti svet radom umetnika
praktinim i teorijskim sredstvima osporava. Kao svako pozno vreme, pozni modernizam
karak-terie kritika i naputanje pojma umetnosti i istovremeno stva-ranje remek dela
modemistike kulture.
LITERATURA: A45, B36, B169', B188, F36, G58, G59, G60, G61, G62. G63, G64, G65,
G66, G67, G79, H2, H3, H4, H5, H18, H20, H21, H29, H37, H38, H39, H40, K41, M56,
M60, M63, M65, M66, M87'

12