Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Libertas Hana Arent Istina I Laž U Politici Filip Višnjić 1994 PDF

    Uploaded by

    Irma Velic
    188 views55 pages

    Original Title

    Libertas-Hana-Arent-Istina-i-laž-u-politici-Filip-Višnjić-1994.pdf

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    188 views55 pages

    Libertas Hana Arent Istina I Laž U Politici Filip Višnjić 1994 PDF

    Uploaded by

    Irma Velic

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 55
    Hana Arent ISTINA I LAZ U POLITICI Prevelt Kosta Cavoski Danilo Basta Predgovor napisoo van Vejvoda Filip Vi8njié, Beograd, 1994 IZVRENI, UREDNIE 1 GRAFCKA OBRADA TEKSTA: MILE, 8. BAVRLIC © LIKOVNO-GR: ‘OPREMA® STEVAN VUIKOV © LEXTURA 1 KOREKTURA: RADMILA FALATOY ‘@ SLOG 1 PRE” LOM: BRANKO HRISTQV © IZDAJE: FILIP VISNIIC, BEOGRAD, GSEANICA se STAMEA. NAFREDAK, ARANDBLOVAG RRGEVACKI PUT bb @ TIRAZ 1500 PRIMERATA, ISBN 86-7363-143-2 HANA ARENT: RAZUMEVANIE POLITIKE Istorija poznaje mnoga mraéna razdoblja w kojima je jav- nnost bivala zatamajena a svet postajao tollko sumnjiv da su judi prestajali | da pitaju 2a politika kako 10 ne bi ugrozilo Ijibov Zivot interes i licnu slobodu. Oni koji su w takvim ‘yremenina 2iveli i u tim uslovina stasali, verovatno su tvek bill skloni prezrenju sveta i javnosti, uvek nastojedi da ih ko~ liko je to mogués ne primeZuju, ii tak da ih preskoée, kako ‘i doprli do njihove onostranosti — kao da je svet tek fasada iza koje liudi mogu da se sakriju — Kako bi doili do medusobnog razumevanja sa sebi jednakina ne obaziruci se na svet koji stoji izmedu njih, U takvim vremenina, ukoliko se stvari povoljno razviju, rada se posebna vrsia Covetanstva. Hana Arent Hana Arent je najveti deo svog tiyota posvetila promisljanju odnosa filozofije i politike, misljenja i de~ Tanja, Polaziste joj je bila stara rasprava o_prirodi_i prednostima dva navodao suprotstavijena natina Zivota: politi¢kog delanja (vita activa) i Kontemplacije (vita coftemplativa). MioSivo njenih objavijenih i neobja~ vijenih. spisa svedote 0 spletu pitanja, vezanom za 5 ‘osnovno usmerenje dela, koji je pokusala da svojim uvi- dima obuhvati. Koliko su zaista suprotstavljene filozofi- 4 i politika? Da Ii misijenje i delanje imaju takve odlik koje Cine neizbeznom napetost izmedu filazofije i politi ke? Nije li filozofija kao traganje za apsolutnom istinom i Koherentnoscu ta koja kod filozofa stvara priljeznost prema prinudi i tiraniji? Da li je filozofsko misljenje u osnovi usamljena, antipluralistika delatnost koja je mo- guéa tek povlatenjem iz sveta, kako to primeri Platona i Hajdegera pokazuju? Ili, nije li filozofija, naprotiv (to bbismo mogli zakljuciti na osnovu primera Sokrata i Ja- spersa), najbolia kada joj je potreban dodir sa drugima u svetu javnosti, éime prizngje pluralnost i komunikaci Ju sa drugima? I, najzad, pod pretpostavkom da filozof- ‘sko mislienje pretpostavija poviaéenje iz sveta, da li ovo stajanje po strani unistava zdrav razum i da li diskvalifi- kaye filozofa za politika, ili gu pak Siti od nepromisije- nog zla i osiobada njegove sposobnosti za mod politigkog sudenj Razumevanje je u okviru ovako postavljenog p: meta izutavanja kijugna kategorija u polititho-teorij- skom_ i metodoloskom pristupu Hane Arent.” Njeno delo je u osnovi usmereno ka razumevanju a potom i samanju uslova Koji odreduju politike delanje i po- ! Vidi: Sheldon Wotin, Stopping to Think", New York Review a optometry el tg Se Se ee et ee eee On Hannah Arendt’, u: M. A. Hill (e.), Hannah Arendi: The Re- ioe ft Pat tS. Maras ow Noe Yat st, : 6 naganje.>, U znaéajnom kraéem spisu .Razumevanje i politika’* Hana Arent, govoredi uopite o slogenosti i neiscepivosti postupka’razumevanja u politiékom pro- misfjanju i delanju, i posebno o potrebi i znagaju razu- rmevanja totalitarizma, kaze: lako od razumevanja ne mozemo da ofekujemo posebno korisne ifi obelodanju- juce rezaltate, razumevanje mora biti pratilae borbe protiv rotalitarizma ukoliko elimo da ona predstavija neto vise od borbe za naS sopstveni opstanak. Posto su se totalitarizmi pojavilu netotaltarnom svewu (nisu_pali go Si iskristalisali neke elemente prisutne u om svelu), postpak njihovog razumevanja, dakle, ja~ ski, podrazumeva da sami sebe Misljenje Hane Arent je uronjeno u svet moderno- sti inspirisano Sirokim lukom istorje politike teorije, ali nadasve podstaknuto i njenim liGnim iskustvom. Rodena uu Hanover 1906. godine kao jedino dete u po~ rodici jevrejskog in2enjera, nakon studija u Marburgu, Frajburgu i Hajdelbergu kod Hajdegera, Huserla i Ja- spersa tokom dvadesetih godina ovog veka, ona je 1933. pred nacizmom pobegla iz Nematke, boravila ne- ko vreme u Pariau i ofiSla u Sjedinjene Ameritke Driave, gde je (osamnaest godina nakoin bekstva iz Ne- matke i ivijenja_w Statusu_osobe bez _dréavijanstva) 1951, postala ameriGki gradanin, Zivela je i predavala fia ameri¢kim univerzitetima, a najdute na Novo} Skoli > ta interyjua sa Ginterom Gausom 1964, .Was bleibe? Es bilciv? die Muttersprache", u: G. Gaus, Zur Person, Peder, Mun- chet, 1964 — ovde navedeno prema ffanceskom prevodu:-Seule Serncure Ia langue matornelle", Esprit, br. 42, jun 1980, st. 21 "Understanding and Palies', Partgan Review, 20/6, jul— avgast 1953, a. 377-392. Navedeno prema francuskom prevodu: .Compreteniion et polisgue", Esprit, br. 42, jun 1980, st. 68 1 ‘za drustvena istrativanja (New School for Social Re- search) u Njujorku, sve do smrti 1975. Litno i politicko iskustva sa totalitarizmom, kao-sa bitno novom pojavom w modernoj epghi, obelezio je vigestruko njeno delo i pogled na svet.° Razdoblje nje~ og Hivota provedenog kao aparid je za nju bilo ma, te2e, Svoju prvu znatajnu knjigu Poreklo totalitarizma’ Pisala je upravo u to vreme, nakon Drugog svetskog ta- ‘a. Knjiga medu redovima sadc2i njenu polititku prica, ali, naravno, ne govori 0 .njenoj lignoj sudbini..., 6 ‘wenucima beznada.i_nade,. ali je ofigledno-pisana_sa strastvenom voljom da se’ dode do rizumevanja koje pretpostavija proces temperiranja, onaj za koji Nice kate da te ili ubije ili udini snaznim’® Predgovor Prvom izdanju Porekla totaltariema zavtSila je retima: lalov je svaki pokuSaj da se pobegne od cemera sa- danjosti u nostalgiju za nekom jo uvek netaknutom proslostu ili u anticipirani zaborav bolje buducnosti.” Tako jo8 uvek neprevedeno kod nas’, ovo delo je kamen temeljac njenog docnijeg rada. Kajiga Vita acti. ¥,.1t kojoj je sadreana njena teorija delanja, ukorenjena, Jeu njenom odgovoru na izzzov totalitarizma, kno i. na Berard Crick, ,On Reading the Origin of Totalitarianism", Social Research, bt. £4, 1977, 106126. The Origins of Totaltarianion, Harcourt, Brace & Co, Now York, 1951; tece i posedajeizdanje 1973, Prvo englesko fase {malo je druktji naslov od amerikog: The Burden od! Our Time, Seeker and Warburg, London, 1951, * Elisabeth Young Broehl, Hannah Arendi — For the Love of ‘he World, Yale University Press, New Haven & Loudon, 1982, st M34 ? Dosad su prevedena dela: 0 revolci, «Flip Via ‘rad, 1991; Djudl we mraccins sreienina, Dele novine, Gori lanovac, 1991; i u Zasrebu je objavijenprevod Vita actin, «August Cesarec", 1992. (ripnsian naslov ameriekog izdans je The Hunan Gano, oko je Hans Art egies aj pevinaa- slovila Vita ativa 8 taulitite nagine, knjige: O nasilju, lemedu pi buducnosti, Ajlmen u Jerusatimu, Kriza rep vrejin kao parija. Zapotevsi svoj misaoni put kao student flozfie sa Upo- wes as Wo ja verejen da MloasTko mijenje ne moze da pruti istinu, postojalo je uverenje da jedini potpun i pouzdan natin saznavanja stvarnosti proistiée iz vigestrukosti pogleda i stavova mnogo osoba koje se slobodno kreéu uw javnom prostoru i koje posmatraju predmete i teme sa svih strana. Na osnovu ovog, Cini se a se saznanje, prema kojem je filozofija tradicionalno ali pogreSno bila usmerena, zapravo nalazi upravo na mmestu gde se zbiva polititko delanje. Time je, motda, otvoren put da se u nagelu premosti jaz izmei filozofi- 2 On Humanity ia Dark Times: Thovghts about Lessing", u: 1H. Arend, Mon in Dark Times, Penguin books, Harmondsworth, 1968, st. 11-38, Vid jprovod u: judi w mrad yramenime, nae ved. deo. 2 From Machiavelli to Marx", rukopi navedeno prema: M. « Canovan, Hannah Arendt, A Reluerprotaion of Her Poliical Thought, naved. deo, st. 266. 13 Je i politike, a to je trebalo da bude pred: rug teéegdéla (moc sudenjo) Zvava dha, Osled_.Laganje u politici: razmiljanja o Pentagon- suit eee Hee ae pak 1971, godine.”* Kao i u slutaju

    You might also like