RAZUMEVANJE

LJUDSKIH PRAVA
PRIRUNIK O OBRAZOVANJU
ZA LJUDSKA PRAVA

MINISTARSTVO ZA LJUDSKA
I MANJINSKA PRAVA
SRBIJE I CRNE GORE
Izdaje:
MINISTARSTVO ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA SRBIJE I CRNE GORE
BEOGRADKI CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA

Za izdavae:
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore
Jelena Markovi

Beogradski centar za ljudska prava

Vesna Petrovi

Prevod:
Beogradski centar za ljudska prava

Lektor:
Leopoldina Loli

Priprema i tampa:
ugura print, Beograd

Naziv originala:
UNDERSTANDING HUMAN RIGHTS
MANUAL ON HUMAN RIGHTS EDUCATION

Urednici originalnog izdanja:

Wolfgang Benedek i Minna Nikolova

RAZUMEVANJE LJUDSKIH PRAVA

PRIRUNIK O OBRAZOVANJU ZA LJUDSKA PRAVA

Tira:
1.000

ISBN: 86-84849-10-8
Ljudska prava su osnova i opti princip na kojem se izgrauju politiki sistemi.
Osim te, interno sistemske karakteristike, moe se istai da ljudska prava ine
osnovu globalnih civilizacijskih vrednosti, zaetak nove univerzalne politike
kulture, pretpostavku meusobnog uvaavanja razliitih politikih sistema i
suivota razliitih vera i nacija. U tom smislu, ljudska prava u savremenim
uslovima postojanja izazova svetske bezbednosti olienih u tekim krenjima
ljudskih prava u pojedinim zemljama i globalne opasnosti od terorizma, post-
aju i sredstvo za ouvanje i unapreenje ljudske bezbednosti, a obrazovanje o
ljudskim pravima ima znaaj prevencije naruavanja bezbednosti.

Srbija i Crna Gora, javne institucije u zemlji i predstavnici civilnog sektora, uvi-
ajui znaaj svih aspekata ljudskih prava, snano su privreni njihovoj zati-
ti i unapreenju. Izloeni odnos ispoljava se posredstvom niza mera i aktivno-
sti na unapreenju ljudskih prava i na njihovom razumevanju kroz izgradnju
svesti o ljudskim pravima. Ljudska prava postaju u Srbiji i Crnoj Gori znaajna
obrazovna tema, kako u obrazovnom procesu na svim nivoima njegovog orga-
nizovanja, tako i posredstvom izuzetno velikog broja publikacija posveenih
ljudskim pravima koja su dostupna zvaninicima javnih institucija, aktivistima
NVO, predstavnicima manjina i ranjivih grupa, mladima, svim zaintersovanim
pojedincima i zajednicama. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Srbije i
Crne Gore, potujui svoju ustavnu i zakonsku ulogu, nastoji da svojom izda-
vakom delatnou promovie ljudska prava i utie na proces njihovog razum-
evanja. U tom cilju, Ministarstvo objavljuje radove koji mogu znaajno unapre-
diti razumevanje ljudskih prava i smatra da e u tom smislu i ovaj prirunik biti
od velike koristi.

Beograd, novembar 2005. godine

Rasim Ljaji,
ministar za ljudska i
manjinska prava
Na ministarskom sastanku Mree za ljudsku bezbednost u Gradu ljudskih prava
Gracu u Austriji u maju 2003. godine javnosti je prvi put predstavljen Prirunik o
obrazovanju za ljudska prava Razumevanje ljudskih prava u svojoj originalnoj ver-
ziji na engleskom jeziku. Prirunik je plod jedne inicijative koju je pokrenula moja
prethodnica Benita Ferrero-Waldner u svojstvu predsedavajueg Mree 2002/2003.
i nastao je zahvaljujui predanom radu tima sastavljenog od austrijskih i meunarod-
nih eksperata koje predvodi Evropski centar za obuku i istraivanje u oblasti ljudskih
prava i demokratije (ETC) u Gracu, Austrija.

Mrea za ljudsku bezbednost je grupa drava iz svih regiona sveta koje su odlune da
ree gorue probleme ljudske bezbednosti kroz konkretno delovanje. Obraajui se u
tom smislu publici irom sveta, ovaj prirunik treba da poslui kao istinsko i prakti-
no sredstvo za obuku. On se sastoji od modula obuke koji su raznoliki i koje koris-
nici prilagoavaju shodno razliitim kontekstima i situacijama obuke.

Danas, samo dve godine nakon objavljivanja, ovaj prirunik je dostupan na engle-
skom, francuskom, panskom, kineskom, arapskom, nemakom, albanskom, ruskom
i hravatskom jeziku. Zahvaljujui zalaganju gospodina Rasima Ljajia, ministra za
ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore i moje koleginice, gospodje Elisabeth
Gehrer, saveznog ministra za obrazovanje, nauku i kulturu Austrije, sada je i verzija
na srpskom jeziku spremna za upotrebu. Autori Prirunika ele da sa svojim moduli-
ma za obuku dou do ljudi iz svih regiona, kultura i socijalnih grupa sveta. to su
korisnici raznovrsniji, to e Prirunik vie ostvariti svoj cilj unapreenja ljudskih
prava i ljudske bezbednosti irom sveta.

S obzirom na bliske prijateljske veze i saradnju izmeu Austrije i Srbije i Crne Gore,
meni je posebno drago to mogu pozdraviti sadanje izdanje ove knjige i poeleti joj
uspeh u svakom pogledu!

Be, novembar 2005. godine

Dr Ursula Plassnik,
savezni ministar spoljnih poslova
Republike Austrije
6 MENSCHENRECHTE DER FRAU

Doprinos Mree za ljudsku bezbednost

na inicijativu austrijske ministarke spoljnih poslova

gospoe Benite Ferrero-Waldner

u svojstvu
predsedavajue Mree za ljudsku bezbednost

Impresum:
Objavilo Savezno ministarstvo spoljnih pos-
lova Austrije u saradnji sa Evropskim cen-
trom za obuku i istraivanje o ljudskim pra-
vima i demokratiji (ETC)
Urednici:
Wolfgang Benedek i Minna Nikolova (ETC)
2003, Evropski centar za obuku i
istraivanje o ljudskim pravima i demokratiji
(ETC), Grac

PREDGOVOR
Ljudska bezbednost usmerena je ka ljudima
njene kljune referentne take su pojedinci i
zajednice. Izgradnja globalne politike kultu-
re zasnovane na ljudskim pravima za sve neo-
phodan je uslov unapreenja ljudske bezbed-
nosti.
Ljudska bezbednost trai ispravno razume-
vanje ljudskih prava. Zato sam u svojstvu
predsedavajue Mree za ljudsku bezbed-
nost, obrazovanje za ljudska prava, uz proble-
matiku dece zahvaene oruanim sukobom,
proglasila prioritetnom temom Mree za ljud-
sku bezbednost tokom 2002/2003. godine.
Prenosom znanja, razvijanjem vetina i iz-
gradnjom stavova, obrazovanje za ljudska
prava podie svest o naoj zajednikoj osnovi
za zatitu ljudskog dostojanstva i ljudske bez-
bednosti. U tu svrhu zatraila sam od Evrop-
skog centra za obuku i istraivanje o ljudskim
pravima i demokratiji iz Graca da izradi pri-
runik Razumevanje ljudskih prava. Pri-
runik je izraen uz pomo vie od trideset
meunarodnih strunjaka, ukljuujui insti-
tucije partnere Mree za ljudsku bezbednost
sa svih kontinenata. Zahvaljujui kulturno
osetljivom gleditu zasnovanom na univerzal-
nosti ljudskih prava, prirunik se moe upo-
trebljavati globalno.
VORWORT 7
Prirunik polazi od Deklaracije o naelima
obrazovanja za ljudska prava i ljudsku bez-
bednost koju su ministri drava lanica Mree
za ljudsku bezbednost usvojili na sastanku
odranom u maju 2003. godine u Gracu, pr-
vom evropskom Gradu ljudskih prava. Pri-
runik je trajni doprinos Mree pod austrij-
skim predsednitvom, na dobrobit ljudske
bezbednosti danas i u budunosti.
Uverena sam da e ovaj prirunik biti podrka
nastojanjima na obrazovanju za ljudska prava
svih partnera Mree za ljudsku bezbednost i
Visokog predstavnika UN za ljudska prava u
ispunjavanju njegovog mandata i da e dopri-
neti i nadahnuti dalje delatnosti posle isteka
Decenije obrazovanja za ljudska prava.
Dr Benita Ferrero-Waldner,
ministarka spoljnih poslova Austrije
Grac, 5. ministarski sastanak Mree za ljud-
sku bezbednost
9. maj 2003. godine
8
IZRAZI ZAHVALNOSTI
Ministarstvo spoljnih poslova Austije poverilo
je Evropskom centru za obuku i istraivanje o
ljudskim pravima i demokratiji iz Graca izra-
du prirunika Razumevanje ljudskih prava.
Rad na priruniku zapoeo je u avgustu 2002.
godine. Centar je razradio koncept i pozvao
partnere iz Mree za ljudsku bezbednost i
drugih institucija da daju svoj doprinos, a
predvieno je da se prirunik tampa povo-
dom ministarskog sastanka Mree za ljudsku
bezbednost 89. maja 2003. godine u Gracu.
Tokom dva struna sastanka, kojima je do-
main bilo Ministarstvo spoljnih poslova Au-
strije, pozvani su brojni strunjaci i praktiari
u obrazovanju za ljudska prava iz zemalja la-
nica Mree za ljudsku bezbednost da dopri-
nesu ovom uistinu interkulturalnom, interge-
neracijskom i pionirskom nastojanju u oblasti
obrazovanja za ljudska prava.
Prirunik Razumevanje ljudskih prava na-
stao je zahvaljujui iskustvu, velikom profesi-
onalizmu i neverovatnoj energiji mnogih od
njih.
Posebnu zahvalnost za izuzetnu posveenost
radu treba iskazati glavnim autorima sledeih
radova:
Uvod u sistem ljudskih prava: Wolfgang Bene-
dek, ETC, Grac
Zabrana muenja: Minna Nikolova, ETC
Sloboda od siromatva: Alpa Vora, YUVA i Mi-
nar Pimple, Nagpur, PDHRE, Indija
Nediskriminacija: Eva Schfer, ETC, Grac
Pravo na zdravlje: Kathleen Modrowski,
PDHRE, Njujork
Ljudska prava ena: Susana Chiarotti,
PDHRE/CLADEM, Argentina; Anke Sembac-
her, ETC, Grac
Vladavina prava i pravino suenje: Leo Zwa- kreta obrazovanja za ljudska prava (PDHRE)
ak i Hatice Senem Ozyavuz, SIM, Utreht; An-
gelika Kleewein i Catrin Pekari, ETC, Grac
Verske slobode: Verena Lahousen, ETC
Pravo na obrazovanje: Petra Sulovska, ETC,
Grac
Ljudska prava deteta: Helmut Sax, Institut za
ljudska prava Ludwig Boltzmann, Be Shulamith Koenig, PDHRE, Njujork; Adam
Ljudska prava u oruanom sukobu: Alexan-
dra Boivin i Antoine A. Bouvier, Meunarodni
komitet Crvenog krsta, eneva
Rad: Angelika Kleewein, ETC, Grac
Sloboda izraavanja i sloboda medija: Wol-
fgang Benedek, ETC, Grac
Demokratija: Satya Das, Centar za mir i ljud-
ska prava John Humphrey, Edmonton, Ka-
nada, i Christoph Weritsch, Angelika Kleewe-
in, Minna Nikolova i Catrin Pekari, ETC, Grac
Dodatni izvori: Angelika Kleewein, Verena La-
housen, Claudia Pekari, Evelin Kammerer i
Petra Sulovska, ETC, Grac
Opte napomene o metodama obrazovanja za
ljudska prava: Claudia Pekari, ETC
Saradnici i konsultanti za odabrane aktivno-
sti: Barbara Schmiedl, Claudia Pekari i Verena
Lahousen, ETC, Grac
Istraivaki asistenti: Klaus Kapuy, Ursula
Prinzl, Maddalena Vivona, ETC, Grac
Korektura: Elisabeth Ernst-McNeil i Suzanne
Marlow, Univerzitet u Gracu
Dizajn: Markus Garger, Robert Schrotthofer i
Wolfgang Gosch, Kontrapart, Grac
Urednici i koordinatori projekta: Wolfgang Be-
nedek i Minna Nikolova, ETC, Grac
Posebno se zahvaljujemo mrei Narodnog po-
za bitne doprinose izradi prirunika.
Najiskreniju zahvalnost za trajnu podrku,
vredne komentare i predloge kojima su pomo-
gli ostvarenje projekta izraavamo sledeim
strunjacima, savetnicima, prijateljima i insti-
tucijama:
Samassekou i tim PDHRE, Mali; Renate Kic-
ker, Univerzitet u Gracu; Manuela Rusz i tim
Instituta za meunarodno pravo i meuna-
rodne odnose Univerziteta u Gracu; Anton
Kok, Centar za ljudska prava Univerziteta u
Pretoriji; Yannis Ktistakis, Fondacija za ljud-
ska prava Marangopoulos, Atina; Otto
Knig, Univerzitet u Gracu; Debra Long i Bar-
bara Bernath, Udruenje za spreavanje
muenja (APT), eneva; Gerd Oberleitner,
Londonska kola ekonomije i politikih nau-
ka; Christian Pippan, Pravni fakultet Univerzi-
teta u Njujorku; Yvonne Schmidt, Univerzitet
u Gracu; Manfred Nowak, Institut za ljudska
prava Ludwig Boltzmann, Be; Monique
Prindezis, Meunarodni centar za obuku o
ljudskim pravima i miru (CIFEDHOP), ene-
va; Liga protiv kleveta (ADL), Njujork;
Meunarodni komitet Crvenog krsta, eneva i
tim Odeljenja za ljudska prava Ministarstva
spoljnih poslova Austrije, pod vostvom Ge-
orga Mautner-Markhofa i Ursule Werther-Pi-
etsch.

KAKO KORISTITI OVAJ PRIRUNIK
Ideja o priruniku za ljudska prava koji bi kori-
stio svima i bio konkretan doprinos radu
Mree za ljudsku bezbednost (HSN) pod pred-
sednitvom Austrije, potekla je od Evropskog
centra za obrazovanje i istraivanje o ljudskim
pravima i demokratiji (ETC) iz Graca. Tim
Evropskog centra razradio je teorijski okvir
knjige, a posle mu je Ministarstvo spoljnih pos-
lova poverilo zadatak razrade prirunika.
Prirunik Razumevanje ljudskih prava
zamiljen je kao izvor koji zainteresovanima i
strunjacima iz zemalja lanica Mree za
ljudsku bezbednost i ire moe pomoi u nji-
hovom nastojanju ka obrazovanju i uenju o
ljudskim pravima u razliitim kulturama, koje
predstavlja strategiju unapreenja ljudske
bezbednosti. Kao takav, prirunik moe biti
korisno polazite za razumevanje ljudskih
prava i ljudskih greaka, obuku buduih tre-
nera, kao i za pokretanje foruma za meukul-
turnu razmenu i osveivanje.
Ovaj prirunik predstavlja odabrani skup
praksom voenih teorija, te uz to sadri odelj-
ke posveene razvijanju vetina i oblikovanju
stavova. Obraene teme imaju za cilj prvenst-
veno da podstaknu traganje za dodirnim ta-
kama i opteljudskim gleditem, kao i da
prikau kontroverzna pitanja s kulturno
osetljivog gledita.
Prirunik ine tri velike celine: opti uvod u
osnove ljudskih prava, celina sa odabranim
centralnim pitanjima u obliku modula, koja
treba da pomogne u razumevanju funkcionis-
anja ljudskih prava u svakodnevnom ivotu, i
trea celina, tzv. dodatni izvori, koja sadri
korisne informacije o relevantnim institucija-
ma, uputstva za dalju literaturu i online izvore.
Kretanje kroz tekst olakae vam sledee
oznake:
potrebno je znati
dobra praksa
pitanja za raspravu
odabrane aktivnosti
interkulturalna gledita i
kontroverzna pitanja
za detaljnije informacije pogle-
dati
Ovim prirunikom mogu se sluiti razni
korisnici na razliite naine. Njegovom fleksi-
bilnom modularnom strukturom koja je bli-
ska korisniku nastojimo podstai kritiko
itanje i aktivno razumevanje ne samo polaz-
nika nego i strunjaka.
Ako traite opti uvod u glavne pojmove i
naela ljudskih prava, moete poeti od prve
celine prirunika koja sadri uvod.
Oni koji trae primere pitanja iz pojedinih
oblasti ljudskih prava koja su kljuna za posti-
KAKO KORISTITI OVAJ PRIRUNIK 9
zanje ljudske bezbednosti mogu poeti od
dela modula pod naslovom dobro je znati.
Ako vas zanima detaljnija, dubinska analiza
pojedinih ljudskih prava, moete poeti od
dela koji je u razliitim modulima naslovljen
potrebno je znati. Na kraju, oni od vas koje
zanima istraivanje i predavanje ljudskih
prava za adolescente i odrasle putem inventiv-
nih vaspitnoobrazovnih metoda mogu odmah
poeti sa odabranim aktivnostima i uz to raz-
motriti opte napomene o metodama obrazo-
vanja za ljudska prava.
Prirunik je zamiljen kao otvoreno tivo. U
njemu se namerno obrauje samo odabrani
broj kljunih pitanja. elja nam je da vas pod-
staknemo da ga neprestano dopunjujete pri-
merima, priama, pitanjima i iskustvima iz
vaeg lokalnog okruenja.
Pozdravljamo svaku povratnu informaciju,
budui da nam one pomau u proirivanju
prirunika u skladu s namerom da bude
korisno tivo polaznicima, radnicima u
vaspitanju i obrazovanju i trenerima koji pri-
padaju razliitim sredinama i raspolau razli-
itim nivoom znanja o ljudskim pravima.
Uivajte u itanju i oseajte se slobodnim da
doprinesete ovom nezavrenom delu, da
dodajete svoja korisna iskustva iz prakse,
pitanja koja su od interesa za vau zajedni-
cu, kao i da podstiete druge na itanje i
istraivanje gorue aktuelnosti i trajne priv-
lanosti ljudskih prava.
Wolfgang Benedek i Minna Nikolova, email:
office@etc-graz.at
10 SKRAENICE
SKRAENICE
ACHR Amerika konvencija o ljudskim pravima (American
Convention on Human Rights)
ACHPR Afrika povelja o ljudskim pravima i pravima naroda
(African Charter on Human and Peoples Rights)
ACP Zemlje Afrike, Kariba i Pacifika (African, Caribbean and
Pacific States)
ANC Afriki narodni kongres (African National Congress)
AU Afrika unija (African Union)
ASEM Sastanak Azije i Evrope (Asia and Europe Meeting)
BIM Institut za ljudska prava Ludvig Bolcman, Be, Austrija
(Ludwig Boltzmann, Institute of Human Rights, Vienna,
Austria)
CCW Konvencija o zabrani ili ograniavanju upotrebe od-
reenih vrsta klasinih oruja (Convention on prohibiti-
ons or restrictions on the use of certain conventional wea-
pons)
CEDAW Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije
ena (Convention on the Elimination of All Forms of Di-
scrimination against Women)
CERD Konvencija Ujedinjenih nacija o ukidanju svih oblika
rasne diskriminacije (United Nations Convention on the
Elimination of All Forms of Racial Discrimination)
CESCR Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava
(Committee on Economic, Social and Cultural Rights)
CJ Porote graana (Citizens Juries)
CRC Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta (United
Nations Convention on the Rights of the Child)
ECHR Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnov-
nih sloboda (European Convention for the Protection of
Human Rights and Fundamental Freedoms)
ECOSOC Ekonomski i socijalni savet (Economic and Social
Council)
ETC Evropski centar za obuku i istraivanje ljudskih prava i
demokratije, Grac, Austrija (European Training and Rese-
arch Centre for Human Rights and Democracy, Graz, Au-
stria)
EU Evropska unija (European Union)
EUMC Evropski centar za praenje rasizma i ksenofobije
(European Monitoring Centre on Racism and Xenopho-
bia)
FARE Mrea Fudbal protiv rasizma u Evropi (Football aga-
inst Racism in Europe Network)
FDC Koalicija Sloboda od dugova (Freedom from Debt Co-
alition)
FGM sakaenje enskih genitalija (Female Genital Mutilati-
on)
GATS Opti sporazum o trgovini uslugama (General Agree-
ment on Trade in Services)
GC Globalni sporazum (Global Compact)
HDR Izvetaj o ljudskom razvoju UNDP (UNDP Human De-
velopment Report)
HIPC prezaduene siromane zemlje (Heavily Indebted Poor
Countries)
HRE obrazovanje za ljudska prava (Human Rights Educati-
on)
ICC Meunarodni krivini sud (International Criminal Co-
urt)
ICCPR Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima
(International Covenant on Civil and Political Rights)
ICESCR Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kul-
turnim pravima (International Covenant on Economic,
Social and Cultural Rights)
ICRC Meunarodni komitet Crvenog krsta (International
Committee of the Red Cross)
ICTR Meunarodni krivini tribunal za Ruandu (Internatio-
nol Criminal Tribunal for Rwanda)
ICTY Meunarodni krivini tirubnal za bivu Jugoslaviju (In-
ternationol Criminal Tribunal for Former Yugoslavia)
IJC Meunarodna komisija pravnika (International Commis-
sion of Jurists)
ILO Meunarodna organizacija rada (International Labour
Organization)
IMF Meunarodni monetarni fond (International Monetary
Fund)
IPEC Meunarodni program za suzbijanje dejeg rada (Inter-
national Programme for the Elimination of Child Labour)
NPA nacionalni akcioni plan (National Plan of Action)
OAU Organizacija afrikog jedinstva (Organization of Afri-
can Unity)
OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organi-
zation for Economic Cooperation and Development)
ODIHR Kancelarija za demokratske institucije i ljudska pra-
va (Office for Democratic Institutions and Human Rights)
OSCE (OEBS) Organizacija za evropsku bezbednost i sarad-
nju (Organization for Security and Cooperation in Europe)
PDHRE Narodni pokret za obrazovanje za ljudska prava (Pe-
oples Movement for Human Rights Education)
PRODEC Decenijski program razvoja obrazovanja (The Dece-
nial Development Programme on Education)
PRSPs Dokumenti strategije za smanjenje siromatva (Po-
verty Reduction Strategy Papers)
SAPs Programi za strukturno prilagoavanje Svetske banke
(Structural Adjustment Programmes of the World Bank)
SIM Holandski institut za ljudska prava, Utreht, Holandija
(Netherlands Institute of Human Rights, Utrecht, the Net-
herlands)
TRIPs Aspekti prava intelektualne svojine koji se odnose na
trgovinu (Trade-Related Aspects of Intellectual Property
Rights)
UDHR Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (Univer-
sal Declaration of Human Rights)
UEFA Unija evropskih fudbalskih asocijacija (Union of Euro-
pean Football Associations)
UNCED Konferencija Ujedinjenih nacija o ivotnoj sredini i
razvoju (United Nations Coference on Environment and
Development)
UNDP Program za razvoj Ujedinjenih nacija (United Nations
Development Programme)
UNESCO Organizacija ujedinjenih nacija za obrazovanje, na-
uku i kulturu (United Nations Educational, Scientific and
Cultural Organization)
UNICEF Deiji fond Ujedinjenih nacija (United Nations Chil-
drens Fund)
UNMIK Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (United Nations
Mission in Kosovo)
UNMISET Misija podrke Ujedinjenih nacija u Istonom Ti-
moru (United Nations Mission of Support in East Timor)
UNTAET Prelazna administracija Ujedinjenih nacija u
Istonom Timoru (United Nations Transitional Admini-
stration in East Timor)
WCAR Svetska konferencija protiv rasizma, rasne diskrimi-
nacije, ksenofobije i netolerancije (World Confernce Aga-
inst Racism, Racial Discrimination, Xenophobia and Re-
lated Intolerance)
WHO Svetska zdravstvena organizacija (World Health Orga-
nization)
WSSD Svetski samit o odrivom razvoju (World Summit on
Sustainable Development)
WTO Svetska trgovinska organizacija (World Trade Organi-
zation)
WUK Kinderkultur Kua za radionice i kulturu dece
(Werksttten und Kulturhaus Kinderkultur)
 SAETI SADRAJ 11

SAETI SADRAJ DETALJNI SADRAJ

Predgovor 7 Predgovor 7
Izrazi zahvalnosti 8 Izrazi zahvalnosti 8
Kako koristiti ovaj prirunik 9 Kako koristiti ovaj prirunik 9
Skraenice 10 Skraenice 10
Detaljni sadraj 11 Saeti sadraj 11
Detaljni sadraj 11
I. UVOD U SISTEM LJUDSKIH PRAVA 17

II. MODULI O ODABRANIM PITANJIMA LJUDSKIH PRAVA 45

I. UVOD U SISTEM
A. ZABRANA MUENJA 47 LJUDSKIH PRAVA 17
B. SLOBODA OD SIROMATVA 67
C. NEDISKRIMINACIJA 87 A. Razumevanje ljudskih prava 18
D. PRAVO NA ZDRAVLJE 107 B. Ljudska prava i ljudska bezbednost 20
E. LJUDSKA PRAVA ENA 125 C. Istorija i filozofija ljudskih prava 22
F. VLADAVINA PRAVA I PRAVINO SUENJE 145 D. Pojam i priroda ljudskih prava 24
G. VERSKE SLOBODE 163 E. Standardi ljudskih prava na optem nivou 26
H. PRAVO NA OBRAZOVANJE 179 F. Primena optih instrumenata o ljudskim pravima 28
I. LJUDSKA PRAVA DETETA 197 G. Ljudska prava i graansko drutvo 30
J. LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU 215 H. Regionalni sistemi zatite i irenja ljudskih prava 31
I. Evropa: Evropski instrumenti ljudskih prava 1. Sistem ljudskih prava
K. RAD 235
Saveta Evrope: a. Pregled Evropske institucije i tela za ljudska prava b.
L. SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA 255 Evropski sud za ljudska prava 2. Sistem ljudskih prava Organizacije za
M. DEMOKRATIJA 273 evropsku bezbednost i saradnju (OSCE) 3. Politika ljudskih prava i Evropska
unija II. Severna i Juna Amerika: Interameriki sistem ljudskih prava
III. DODATNI IZVORI 295 III. Afrika: Afriki sistem ljudskih prava IV. Ostali regioni
I. Univerzalna jurisdikcija i problem nekanjivosti 39
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima 323 J. Meunarodno krivino sudstvo 39
K. Inicijative za ljudska prava u gradovima 40
Opte napomene o metodologiji
L. Globalni izazovi i mogunosti za ljudska prava 42
obrazovanja za ljudska prava 327
M. Reference 43
Renik 333

Indeks pojmova 341

12 DETALJNI SADRAJ

Interkulturalna gledita i kontroverzna pitanja: Relativno siromatvo i apso-

II. MODULI O ODABRANIM PITANJIMA lutno siromatvo Socijalna iskljuenost 4. Primena i praenje: Ugovorna
LJUDSKIH PRAVA 45 tela za praenje siromatva Posebni izvestioci i nezavisni strunjaci
DOBRO JE ZNATI 77
1. Dobra praksa: Siromane vredi kreditirati Inicijativa 20-20 u Maliju Naa
A. ZABRANA MUENJA 47 voda nije na prodaju Odriva budunost Sloboda od gladi Ekonomska
pravda Sporazum iz Kotonua 2. Trendovi: Napredak prema Milenijumskim
PRIA ZA ILUSTRACIJU 48 ciljevima razvoja Koliko zemalja ostvaruje napredak 3. Hronologija:
Sloboda od siromatva Kljune odredbe meunarodnih instrumenata
POTREBNO JE ZNATI 49
1. Svet slobodan od muenja: Zabrana muenja i ljudska bezbednost 2. ODABRANE AKTIVNOSTI 82
Definicija i opis problema: ta je muenje? Metode muenja Kako se spro- Aktivnost I: Svet kao selo Aktivnost II: Akcijska kampanja
vodi muenje? Motivi muenja Zato se sprovodi muenje? rtve i poi- REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE 86
nioci muenja, neovenih i poniavajuih postupaka 3. Interkulturalna gle-
dita i kontroverzna pitanja 4. Primena i praenje: Najnoviji dogaaji
DOBRO JE ZNATI 56 C. NEDISKRIMINACIJA 87
1. Dobra praksa: Delatnosti meunarodnih organizacija Posebni izvesti-
lac za muenje: ciljevi, ovlaenja i delatnosti Evropska komitet za spre-
avanje muenja (CPT) ... Zato to imam etrnaest godina Aktivnosti PRIA ZA ILUSTRACIJU 88
nevladinih organizacija (NVO) Amnesty International: Program za spre- POTREBNO JE ZNATI 89
avanje muenja u 12 taaka Etiki kodeks o pitanjima muenja i drugih 1. Nediskriminacija beskonana i trajna borba za jednakost: Diskriminacija
okrutnih, neovenih ili poniavajuih postupanja ili kanjavanja u prit- i ljudska bezbednost 2. Definicija i opis problema: Stavovi ili postupci
voru i zatvoru 2. Trendovi 3. Hronologija Akteri diskriminacije Diskriminacija Rasizam Rasna diskriminacija
ODABRANE AKTIVNOSTI: 61 Ksenofobija Srodne pojave Netolerancija i predrasude Meunarodni stan-
Aktivnost I: Muiti teroriste? - Aktivnost II: Kampanja protiv muenja dardi Obaveze u privatnom sektoru (NVO, mediji, itd.) 3. Interkulturalna
REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE 64 gledita i kontroverzna pitanja 4. Primena i praenje
DOBRO JE ZNATI 100
1. Dobra praksa: Dobrovoljni kodeks ponaanja u privatnom sektoru
B. SLOBODA OD SIROMATVA 67 Suzbijanje rasizma u evropskoj fudbalskoj ligi Ukidanje apartheida 2.
Trendovi: Odnos izmeu siromatva i rasizma/ksenofobije Rasizam na
Internetu Antiislamizam: Posledice 11. septembra 2001 3. Hronologija
PRIA ZA ILUSTRACIJU 68
Umiranje od gladi u zemlji izobilja ODABRANE AKTIVNOSTI 103
POTREBNO JE ZNATI 69 Aktivnost I: Sva ljudska bia raaju se jednaka Aktivnost II: Pogodi ko
1. Uvod 2. Definicija i opis problema: Definisanje siromatva Dimenzije dolazi na veeru
siromatva Grupe podlone siromatvu Zato siromatvo i dalje traje 3. REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE 105
 DETALJNI SADRAJ 13

1. Dobra praksa: CLADEM Interamerika konvencija za spreavanje,

D. PRAVO NA ZDRAVLJE 107
kanjavanje i ukidanje nasilja nad enama PDHRE 2. Trendovi:
Meunarodni krivini sud 3. Hronologija
PRIA ZA ILUSTRACIJU 108
ODABRANE AKTIVNOSTI 141
POTREBNO JE ZNATI 110 Aktivnost I: Parafraziranje CEDAW Aktivnost II: Govor tela ena i mu-
1. Pravo na zdravlje u irem kontekstu: Ljudska bezbednost i zdravlje 2. karaca
Definicija i opis problema: Zdravlje i ljudska prava Dostupnost, pristupa-
nost, prihvatljivost i kvalitet Nediskriminacija Pravo na uivanje pogodno-
REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE 143
sti naunog napretka Globalizacija i ljudsko pravo na zdravlje Zdravlje i
okolina 3. Interkulturalna gledita i kontroverzna pitanja 4. Primena i pra- F. VLADAVINA PRAVA I PRAVINO SUENJE 145
enje: Potovanje, zatita i ostvarenje ljudskog prava na zdravlje Ogranienja
ljudskog prava na zdravlje Mehanizmi praenja
DOBRO JE ZNATI 117 PRIA ZA ILUSTRACIJU 146
1. Dobra praksa: Prevencija HIV/AIDS Porote graana i politika javnog POTREBNO JE ZNATI 147
zdravstva Zavet Malikounde Knjige seanja 2. Trendovi: Strategije pove- 1. Uvod: Vladavina prava Istorijski razvoj vladavine prava Pravino
zivanja ljudskih prava i razvoja zdravlja Statistika Smrtnost porodilja 3. suenje kao centralni element vladavine prava Vladavina prava, pravino
Hronologija suenje i ljudska bezbednost 2. Definicija i opis pravinog suenja:
ODABRANE AKTIVNOSTI 121 Minimalni standardi prava optuenog Dokumenti i instrumenti koji sadre
Aktivnost I: Promena predstave o Stanju potpunog fizikog, psihikog i dru- odredbe o pravinom sudskom postupku Jednakost pred zakonom i sudom
tvenog blagostanja Aktivnost II: Izrada atlasa ostvarivanja ljudskog prava Pristup delotvornom, pravinom pravnom leku Nezavisnost i nepristras-
na zdravlje nost Javno sasluanje Pravo na pretpostavku nevinosti Pravo na suen-
REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE 124 je bez neopravdanog odlaganja Pravo optuenog da se brani sam ili uz
pomo branioca i pravo na suenje u prisustvu Pravo na pozivanje i na
neposredno ili posredno ispitivanje svedoka Pravo na besplatnu pomo
tumaa Naelo Nulla Poena Sine Lege 3. Interkulturalna gledita i kontro-
E. LJUDSKA PRAVA ENA 125
verzna pitanja 4. Primena i praenje: Primena Sluaj Albanije Praenje
Izgradnja kulture potovanja vladavine prava na Kosovu
PRIA ZA ILUSTRACIJU 126
Pria Marie Da Penha Maria Fernandes DOBRO JE ZNATI 157
1. Dobra praksa: Razvojna pomo za uspostavljanje efikasnog pravosudnog
POTREBNO JE ZNATI 127
sistema Nezavisna pravosudna komisija (IJC) u Bosni i Hercegovini
1. Ljudska prava ena: Rod i raireno pogreno shvatanje ljudskih prava ena
Rezolucija o potovanju i jaanju nezavisnosti sudstva (Afrika) 2. Trendovi:
Ljudska bezbednost i ene 2. Definicija i opis problema: Pogled u prolost
Meunarodni sudovi: Medijacija i arbitraa Unapreenje javnosti suenja
Svetska konferencija o ljudskim pravima Platforma za delovanje iz
3. Hronologija
Pekinga ene i siromatvo ene i zdravlje ene i nasilje ene i oruani
sukob ene i prirodni resursi enska deca 3. Interkulturalna gledita i ODABRANE AKTIVNOSTI 159
kontroverzna pitanja 4. Primena i praenje Aktivnost I: Biti sasluan ili ne biti sasluan? - Aktivnost II: Kako odbraniti ove
DOBRO JE ZNATI 138 ljude?
REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE 162
14 DETALJNI SADRAJ

ODABRANE AKTIVNOSTI 193

G. VERSKE SLOBODE 163
Aktivnost I: Odigrajte to! Aktivnost II: Dijamantski uzorak
REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE 196
PRIA ZA ILUSTRACIJU 164
POTREBNO JE ZNATI 165
1. Verske slobode: Dugi put pred nama: Verske slobode i ljudska bezbednost I. LJUDSKA PRAVA DETETA 197
2. Definicija i opis problema: to je religija? ta je uverenje? ta su ver-
ske slobode? Meunarodni standardi Naelo nediskriminacije
PRIA ZA ILUSTRACIJU 198
Obrazovanje Granice verskih sloboda 3. Interkulturalna gledita i kontro-
Deca pogoena oruanim sukobom Komercijalno polno iskoriavanje dece
verzna pitanja: Drava i vera Apostaza sloboda da se izbere i promeni
vera Prozelitizam pravo na irenje uverenja Prigovor savesti protiv vojne POTREBNO JE ZNATI 199
obaveze 4. Primena i praenje: Preventivne mere i budue strategije 1. Borba za zatitu prava deteta Deja prava i ljudska/deja bezbednost 2.
Definicija i opis problema: Priroda i sadraj ljudskih prava dece Kljuna naela
DOBRO JE ZNATI 172
Konvencije o pravima deteta Osnaenje deteta, starosni i rodni aspekti
1. Dobra praksa: Meuverski dijalog za religijski pluralizam 2. Trendovi:
Holistiki pristup detetu Odnos dete-roditelj-drava Nediskriminacija dece
Kultovi, sekte i novi verski pokreti ene i vera Verski ekstremizam i njego-
Najbolji interes deteta Definicija deteta prema Konvenciji Prava iz Konvencije:
ve posledice 3. Hronologija
uee - zatita - podrka Saetak: zato upotrebljavati pristup zasnovan na pra-
ODABRANE AKTIVNOSTI 175 vima dece? 3. Interkulturalna gledita i kontroverzna pitanja 4. Primena i pra-
Aktivnost I: Rei koje ranjavaju Aktivnost II: Vera moga blinjeg i moja vera enje
REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE 178 DOBRO JE ZNATI 206
1. Dobra praksa: Izvetaji u senci i nacionalne koalicije nevladinih orga-
nizacija 2. Trendovi: injenice i brojke Statistiki podaci o pravima dece
H. PRAVO NA OBRAZOVANJE 179 3. Hronologija
ODABRANE AKTIVNOSTI 210
PRIA ZA ILUSTRACIJU 180 Aktivnost I: Okrugli sto o delatnostima za smanjenje dejeg rada Aktivnost
Mayina pria II: Roditeljsko zanemarivanje i zlostavljanje
POTREBNO JE ZNATI 181 REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE 213
1. Uvod: Zato ljudsko pravo na obrazovanje? Obrazovanje i ljudska bezbed-
nost Istorijski razvoj 2. Definicija i opis problema: Sadraj prava na obra-
zovanje i obaveze drave Standardi koje treba postii Dostupnost Pristup J. LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU 215
Prihvatljivost Prilagodljivost 3. Interkulturalna gledita i kontroverzna
pitanja: Supsaharska Afrika Latinska Amerika i Karibi Srednja i istona
PRIA ZA ILUSTRACIJU 216
Evropa i Zajednica nezavisnih drava Razvijene zemlje 4. Primena i pra-
enje: Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava Problemi primene POTREBNO JE ZNATI 217
1.ak i ratovi imaju ogranienja: Meunarodno humanitarno pravo (MHP) i
DOBRO JE ZNATI 190
ljudska bezbednost Nastanak MHP MHP kao meunarodno pravo MHP
1. Dobra praksa 2. Trendovi: Dananje stanje u pogledu opteg osnovnog
i ljudska prava Kada se primenjuje MHP? 2. Definicija i opis prava koja se
obrazovanja 3. Hronologija
 DETALJNI SADRAJ 15

tite: Koja su osnovna pravila meunarodnog humanitarnog prava u ODABRANE AKTIVNOSTI 250
oruanom sukobu? ta MHP titi i kako? Ko mora potovati meunarod- Aktivnost I: ene - deca - rad Aktivnost II: Ekonomska pravda
no humanitarno pravo? 3. Interkulturalna gledita i kontroverzna pitanja: REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE 254
Vanost kulturne osveenosti Sukobljena miljenja u pogledu sprovodi-
vosti MHP 4 .Primena i praenje: Preventivne mere Mere za praenje pri-
mene Represivne mere
L. SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA 255
DOBRO JE ZNATI 224
1. Dobra praksa: Zatita civila Zatita zarobljenika Ponovno uspostavljanje PRIA ZA ILUSTRACIJU 256
porodinih veza O simbolu Radna naela humanitarnog delovanja
POTREBNO JE ZNATI 257
Osnovna naela Crvenog krsta i Crvenog polumeseca 2. Trendovi: Zabrana
1. Odnos prolog i sadanjeg: Ljudska bezbednost, sloboda izraavanja i slo-
protivpeadijskih mina Nekoliko podataka o pomoi Meunarodnog
boda medija Stari i novi izazovi 2. Sadraji i krenja: Glavni elementi slo-
komiteta Crvenog krsta u 2001 3. Hronologija: Glavni instrumenti MHP i
bode izraavanja: Krenja prava, pretnje i opasnosti Legitimna ogranienja
drugi srodni instrumenti
prava 3. Primena i praenje: Uloga strukovnih udruenja i drugih nevladi-
ODABRANE AKTIVNOSTI 230 nih organizacija 4. Interkulturalna gledita i kontroverzna pitanja:
Aktivnost I: Zato treba potovati MHP? Aktivnost II: Etika humanitarnog Hronologija
delovanja DOBRO JE ZNATI 265
REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE 234 1. Uloga slobodnih medija za demokratsko drutvo 2. Mediji i manjine 3.
Sloboda medija i ekonomski razvoj 4. Ratna propaganda i zagovaranje mrnje
5. Dobra praksa 6. Sloboda medija i obrazovanje za ljudska prava 7. Trendovi:
K. RAD 235 Mediji i Internet Rast medija u zemljama u razvoju 8. Hronologija
ODABRANE AKTIVNOSTI 268
PRIA ZA ILUSTRACIJU 236 Aktivnost I: Naslovna strana Aktivnost II: Uticaj Interneta
Zastraujui uslovi rada u zoni slobodne trgovine REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE 271
POTREBNO JE ZNATI 237
1. Svet rada u 21. veku: Rad i ljudska bezbednost 2. Definicija i opis pro-
blema: Meunarodno radno zakonodavstvo Najvanije konvencije M. DEMOKRATIJA 273
Meunarodne organizacije rada Ljudska prava u vezi s radom u
Meunarodnoj povelji o ljudskim pravima UDHR ICCPR Koje vrste ropst- PRIA ZA ILUSTRACIJU 274
va postoje danas? ICESCR Pravo na pravedne i povoljne uslove rada Stvaranje demokratije u Istonom Timoru Pravda i pomirenje Vie izazova
Pravo na osnivanje i ukljuivanje u radnike sindikate Nivoi obaveza 3. u budunosti
Interkulturalna gledita i kontroverzna pitanja 4. Primena i praenje POTREBNO JE ZNATI 276
DOBRO JE ZNATI 246 1. Demokratija u usponu?: Demokratija i ljudska bezbednost 2. Definicija i
1. Dobra praksa: Meunarodni program za ukidanje dejeg rada (IPEC) opis problema: ta je demokratija i kako se ona razvila? Kljuni elementi
Kodeks ponaanja velikih kompanija u vezi s radom i ljudskim pravima moderne demokratije Teorije demokratije Oblici demokratije 3.
Etiketiranje proizvoda Globalni sporazum 2. Trendovi: Zone proizvodnje Interkulturalna gledita i kontroverzna pitanja: Debata o azijskim vrednosti-
radi izvoza Propadanje sindikata Poveana meunarodna pokretljivost: ma Izazovi demokratije u muslimanskom svetu Jo nekoliko pitanja za
migracije radnika Nezaposlenost mladih razmiljanje 4. Primena i praenje
16 DETALJNI SADRAJ

DOBRO JE ZNATI 285 Severna i Juna Amerika 311

1. Dobra praksa: Na putu prema demokratiji 2. Trendovi: Politiko uee Evropa 311
ena ene u parlamentu Online demokr@tija Globalizacija i demokrati- NEVLADINE ORGANIZACIJE 312
ja Demokratski deficit u meunarodnim organizacijama, multinacionalnim
Meunarodne nevladine organizacije 312
korporacijama i nevladinim organizacijama
Regionalne nevladine organizacije 313
ODABRANE AKTIVNOSTI 289
Aktivnost I: Pokretanje kampanje Aktivnost II: Minaret u naoj zajednici? Afrika i Bliski istok 313
REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE 294 Azija i Pacifik 315
Evropa 315
Severna i Juna Amerika 316
POSTDIPLOMSKI PROGRAMI O LJUDSKIM PRAVIMA 316
III. DODATNI IZVORI 295

A. LJUDSKA PRAVA BORBA KOJA E. ODABRANE ORGANIZACIJE ZA LJUDSKA PRAVA U

TRAJE - HRONOLOGIJA 296 OKVIRU MREE ZA LJUDSKU BEZBEDNOST 318

B. PREDLOENA LITERATURA O LJUDSKIM PRAVIMA 299 AUSTRIJA 318

KANADA 318
C. IZVORI U OBRAZOVANJU ZA LJUDSKA PRAVA 302 ILE 319
GRKA 319
OSNOVNE INFORMACIJE 302 IRSKA 319
PRIRUNICI I NASTAVNI MATERIJALI 302 JORDAN 319
Za decu 302 MALI 319
Mladi 304 HOLANDIJA 320
Odrasli 306 NORVEKA 320
OBRAZOVANJE ZA LJUDSKA PRAVA NA INTERNETU 307 SLOVENIJA 320
Nastavni materijali 307 JUNA AFRIKA 321
Online biblioteke 309 VAJCARSKA 321
TAJLAND 322
D. KORISNI KONTAKTI 309
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima 323
ORGANIZACIJE 309 Opte napomene o metodologiji obrazovanja za ljudska prava 327
Meunarodne organizacije 309 Renik 333
Regionalne organizacije 310
Indeks pojmova 341
Afrika 310
I. UVOD U SISTEM
LJUDSKIH PRAVA
LJUDSKO DOSTOJANSTVO
LJUDSKA PRAVA
OBRAZOVANJE ZA LJUDSKA PRAVA
LJUDSKA BEZBEDNOST

Najvea snaga kulture ljudskih prava izvire iz znalakih

oekivanja svakog pojedinca. Odgovornost za zatitu ljudskih
prava poiva na dravama. No, razumevanje, potovanje i
oekivanja vezana za ljudska prava od strane svake pojedine
osobe jesu ono to ljudskim pravima daje njihovo dnevno tkivo,
njihovu svakodnevnu otpornost.
SERGIO VIEIRA DI MELLO, VISOKI PREDSTAVNIK UN ZA LJUDSKA PRAVA, 2003.
18 UVOD
A. RAZUMEVANJE LJUDSKIH PRAVA
Tenja za zatitom ljudskog dostojanstva svih
ljudi ini sr pojma ljudskih prava. Ona stav-
lja ljudsku linost u sredite panje. Zasniva
se na zajednikom optem vrednosnom siste-
mu posveenom nepovredivosti ivota i pred-
stavlja okvir za izgradnju sistema ljudskih
prava zatienih normama i standardima koji
su prihvaeni na meunarodnom nivou. To-
kom 20. veka, ljudska prava oblikovala su se
kao moralni, politiki i pravni okvir, te smer-
nica za razvoj sveta osloboenog straha i ne-
matine.
lan 1 Univerzalne deklaracije o ljudskim pra-
vima koju su usvojile Ujedinjene nacije (UN)
1948. godine odnosi se na glavna uporita si-
stema ljudskih prava: slobodu, jednakost i
solidarnost. Slobode, kao to su sloboda mi-
sli, savesti i veroispovesti, zatim sloboda
miljenja i izraavanja, zatiene su kao ljud- pravima u Beu 1993. godine. Ljudska prava
ska prava. Slino tome, ljudska prava obez-
beuju jednakost, na primer, jednaku zatitu
protiv svih oblika diskriminacije u uivanju
svih ljudskih prava, ukljuujui punu ravno-
pravnost ena i mukaraca. Solidarnost se od-
nosi na ekonomska i socijalna prava, poput
prava na socijalnu sigurnost, potenu nakna-
du za rad, odgovarajui standard ivota i
zdravlja i dostupnost obrazovanja, koji su sa-
stavni deo sistema ljudskih prava. Ljudska
Sva ljudska bia raaju se
slobodna i jednaka u
dostojanstvu i pravima. Ona ...
jedna prema drugima treba da
postupaju u duhu bratstva.
LAN 1 UNIVERZALNE DEKLARACIJE O
LJUDSKIM PRAVIMA
prava razvrstana su u pet kategorija: politika,
graanska, ekonomska, socijalna i kulturna
ljudska prava, i pravno su ureena u dva pak-
ta koji zajedno sa Univerzalnom deklaracijom
o ljudskim pravima ine Povelju ljudskih pra-
va.
Sva ljudska prava za sve
bio je slogan Svetske konferencije o ljudskim
osnauju pojedince i zajednice za napore ko-
je ulau na preobraenju drutva prema pu-
nom ostvarenju svih ljudskih prava. Sporove
treba reavati mirnim putem na osnovu vlada-
vine prava i u duhu ljudskih prava.
Meutim, ljudska prava mogu biti u sukobu
jedna s drugima; ona su ograniena pravima i
slobodama drugih ili zahtevima morala, jav-
nog reda i opteg blagostanja u demokrat-
skom drutvu (lan 29 Univerzalne deklaraci-
je o ljudskim pravima). Ljudska prava drugih
treba potovati, a ne tek tolerisati. Ljudska
prava ne smeju se koristiti za krenje drugih
ljudskih prava (lan 30 Univerzalne deklaraci-
je); stoga se svi sukobi moraju reavati u skla-
du s ljudskim pravima, iako su u vreme van-
rednog stanja ili u izuzetnim sluajevima do-
putena izvesna ogranienja prava.
Stoga svi, ene, mukarci, mladi i deca, treba
da poznaju i razumeju svoja ljudska prava
kao neto to se odnosi na njihove probleme i
tenje. To je mogue postii obrazovanjem i
Nijedan izraz u novijoj istoriji
oveanstva nije zasluio da
bude nosilac i misije i tereta
ljudske sudbine kao to je to
(izraz) ljudska prava ... -
najvei dar klasine i savremene
ljudske misli je pojam ljudskih
prava. Zaista, iznad svakog
drugog moralnog jezika koji nam
je dostupan u ovom trenutku
istorije (jeste) jezik ljudskih
prava ...
IZ NELJUDSKE NEPRAVDE I LJUDSKA PRAVA
PROF. UPENDRA BAXI

uenjem za ljudska prava koje moe biti form-
alno ili neformalno. Razumevanje naela i po-
stupaka ljudskih prava omoguuje ljudima
uee u donoenju odluka koje odreuju nji-
hove ivote, pomae u reavanju sukoba i
ouvanju mira voenog ljudskim pravima i
predstavlja odrivu strategiju ljudskog, soci-
jalnog i ekonomskog razvoja usredsreenu na
ljude.
Obrazovanje i uenje za ljudska prava treba
da sprovode svi akteri i svi zainteresovani,
graansko drutvo, vlade i multinacionalne
kompanije. Uenjem o ljudskim pravima
moe se razviti istinska kultura ljudskih
prava, zasnovana na potovanju, zatiti, is-
punjenju, pravnom osiguranju i sprovoenju
ljudskih prava.
Pravo na obrazovanje za ljudska prava moe
se izvesti iz lana 26 Univerzalne deklaraci-
je o ljudskim pravima, prema kome Svako
ima pravo na vaspitanje i obrazovanje ...
Vaspitanje i obrazovanje mora da bude
usmereno ka punom razvoju ljudske linosti
i da jaa potovanje ljudskih prava i osnov-
nih sloboda .... U Rezoluciji 49/184 Gene-
ralne skuptine UN od 23. decembra 1994.
godine, kojom se proglaava Decenija obra-
zovanja za ljudska prava UN, navodi se sve-
Obrazovanje, uenje i dijalog o
ljudskim pravima moraju
podsticati kritiko miljenje i
sistemsku, rodno osetljivu analizu
politikih, graanskih,
ekonomskih, socijalnih i
kulturnih pitanja u okvirima
ljudskih prava.
SHULAMITH KOENIG, PDHRE cembra 1994. godine, koja najavljuje UN Dece-
Obrazovanje za ljudska prava je
svako uenje koje razvija znanja,
vetine i vrednosti ljudskih prava,
promovie pravinost, toleranciju
i dostojanstvo, kao i potovanje
prava i dostojanstva drugih.
NANCY FLOWERS, CENTAR ZA LJUDSKA
PRAVA UNIVERZITETA U MINESOTI
obuhvatni proces uenja tokom itavog
ivota, a u Planu delovanja Decenije obrazo-
vanja za ljudska prava (19952004) detaljno
se odreuju i razrauju sadraji i metode
obrazovanja za ljudska prava (UN Doc.
A/51/506, Add. 1, od 12. decembra 1996).
UVOD 19
U Rezoluciji Generalne sku-
ptine UN 49/184 od 23. de-
niju obrazovanja za ljudska prava, pie: obra-
zovanje za ljudska prava treba da obuhvati vie
od pruanja informacija i da bude sveobuhvat-
ni proces kojim se ljudi na svim nivoima razvo-
ja, iz svih drutvenih slojeva, ue, tokom ita-
vog ivota, potovanju dostojanstva drugih,
kao i sredstvima i metodama obezbeenja tog
potovanja u svim drutvima.
U Planu delovanja Decenije obrazovanja za
ljudska prava UN (1995-2004) istie se da se
obrazovanje za ljudska prava odreuje kao
nastojanje u oblasti obuavanja, irenja i in-
formisanja, iji je cilj izgradnja sveopte kultu-
re ljudskih prava putem razvoja znanja i veti-
na, i oblikovanja stavova, usmereno na:
(a) jaanje potovanja ljudskih prava i osnov-
nih sloboda;
(b) puni razvoj ljudske linosti i oseaja nje-
nog dostojanstva;
(c) promovisanje razumevanja, tolerancije,
rodne jednakosti i prijateljstva meu
svim nacijama, starosedeocima, kao i ra-
snim, nacionalnim, etnikim, verskim i
jezikim grupama;
...
20 UVOD
U saoptenju Generalne skuptine UN o De-
ceniji obrazovanja za ljudska prava UN
(19952004) navodi se da treba teiti
najiroj moguoj osveenosti i razumevanju stvom holokausta tokom Drugog svetskog ra-
svih normi, pojmova i vrednosti sadranih u
Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravi-
ma. Shulamith Koenig, osniva Decenije
naroda za obrazovanje za ljudska prava, tei
ni manje ni vie nego dugoronoj viziji do-
stupnosti ljudskih prava svima na naoj pla-
neti, da ih ljudi poznaju i zahtevaju. Shod-
no tome, cilj obrazovanja za ljudska prava je-
ste pismenost iz ljudskih prava za sve. Ili,
reima Nelsona Mandele: razvoj nove poli-
tike kulture zasnovane na ljudskim pravi-
ma.
O metodama obrazovanja za ljudska prava
vinjeta Opte napomene o metodama obrazo-
vanja za ljudska prava.
B. LJUDSKA PRAVA I LJUDSKA BEZBEDNOST
Izrada Univerzalne deklaracije o ljudskim pra-
vima bila je podstaknuta najstranijom povre-
dom ljudskog dostojanstva, posebno isku-
ma i pristupa zasnovanog na pravima i pravu,
ta. Deklaracija je usredsreena na ljudsku
linost. U njenoj preambuli spominje se slo-
boda od straha i nematine. Isti pristup svoj-
stven je i pojmu ljudske bezbednosti.
Veina pretnji ljudskoj
bezbednosti otkriva posrednu ili
neposrednu dimenziju ljudskih
prava.
II MINISTARSKI SASTANAK MREE ZA LJUDSKU
BEZBEDNOST, U LUCERNU, MAJ 2000.
Na Meunarodnoj radionici o ljudskoj bezbed-
nosti i obrazovanju za ljudska prava u Gracu
u julu 2000. godine reeno je da ljudska bez-
bednost ima za cilj zatitu ljudskih prava, i to
spreavanjem sukoba i reavanjem dubokih
uzroka nesigurnosti i ranjivosti. Strategija
ljudske bezbednosti tei vaspostavljanju glo-
balne politike kulture zasnovane na ljudskim
pravima. U tom kontekstu, obrazovanje za
ljudska prava je strategija koja vodi ljudskoj
bezbednosti, budui da osnauje ljude da
reenje svojih problema iznalaze na osnova-
ma zajednikog globalnog vrednosnog siste-
a ne na moi. Ljudska bezbednost promovie
se u celokupnom drutvu na decentralizovan
nain, poevi od osnovnih potreba ljudi, ka-
ko ena tako i mukaraca, odnosno od pitan-
ja line sigurnosti, siromatva, diskriminacije,
socijalne pravde i demokratije. Sloboda od is-
koriavanja i korupcije nastupa onda kada
ljudi prestanu da prihvataju krenje svojih
prava. Institucije graanskog drutva (poput
organizacije Transparency International)
podupiru taj proces emancipacije zasnovan
na poznavanju ljudskih prava.
Ljudska prava obezbeuju
temelj s kojeg je mogue teiti
ostvarenju ljudskog razvoja i
ljudske bezbednosti.
IV MINISTARSKI SASTANAK MREE ZA
LJUDSKU BEZBEDNOST U SANTJAGO DE
ILEU, JUL 2002.

Mnogo toga povezuje ljudska prava i ljud-
sku bezbednost. Bezbednost, u smislu line
bezbednosti (npr. zatita od samovoljnog pri-
tvaranja), socijalne sigurnosti (npr. osigura-
vanje osnovnih potreba kao to je hrana) i
meunarodne bezbednosti (pravo na ivot u
bezbednom meunarodnom poretku) istovet-
na je s postojeim ljudskim pravima. Politika
bezbednosti mora biti znatno vie povezana
sa strategijama irenja ljudskih prava, demo-
kratije i razvoja. Ljudska prava, humanitarno
pravo i izbegliko pravo daju normativni okvir
od koga polazi pristup ljudska bezbednost.
(Ljudska bezbednost: Bezbednost ljudi u pro-
menljivom svetu, Ministarstvo spoljnih poslo-
va i meunarodne trgovine, Kanada, 1999).
Krenja ljudskih prava ukazuju na pretnje
ljudskoj bezbednosti, pa se stoga koriste kao
pokazatelji u sklopu mehanizama ranog upo-
zorenja za spreavanje sukoba. Ali, ljudska
prava takoe imaju ulogu i u reavanju suko-
ba, preobraaju sukoba i izgradnji mira posle
sukoba. Obrazovanje za ljudska prava, putem
prenoenja znanja, razvoja vetina i obliko-
vanja stavova, predstavlja temelj istinske kul-
ture spreavanja sukoba.
Osim to su bitno sredstvo spreavanja suko-
ba, ljudska prava su takoe i kljuni pojam
(Ljudska bezbednost) je, u
sutini, nastojanje ka izgradnji
globalnog drutva, pri emu se
bezbednost pojedinca nalazi u
sreditu meunarodnih
prioriteta ...; gde postoje visoki
meunarodni standardi ljudskih
prava i vladavine prava, utkani
u vrsto ispletenu mreu koja titi
pojedinca ...
LLOYD AXWORTHY, BIVI MINISTAR
SPOLJNIH POSLOVA KANADE
izgradnje vlasti i demokratije. Ona obez-
beuju temelje za reavanje drutvenih i glo-
balnih problema putem aktivnog uea, po-
veane transparentnosti i odgovornosti. Iz-
gradnju vlasti ine dva komplementarna ob-
lika izgradnje kapaciteta: izgradnja drave i
drutveni razvoj. Izgradnja drave prua
demokratsku bezbednost koja se najbolje
pokazuje u naporima koji se ulau za rehabi-
litaciju i obnovu posle sukoba. Drutveni
razvoj ukljuuje iroko rasprostranjeno obra-
zovanje za ljudska prava kojim se ljudi ohra-
bruju da zahtevaju svoja prava i potuju pra-
va drugih. (Walther Lichem, Ministarstvo
spoljnih poslova Republike Austrije).
Komisija za ljudsku bezbednost, osnovana
2001. godine pod kopredsednitvom Sadako
Ogate (biveg Visokog predstavnika UN za iz-
beglice) i Amarty Sena (dobitnika Nobelove
nagrade za ekonomiju), u saradnji s Interame-
rikim institutom za ljudska prava i Univerzi-
UVOD 21
U svetu ne moe vladati mir
ako ljudi ne uivaju bezbednost
u svom svakodnevnom ivotu.
IZVETAJ O LJUDSKOM RAZVOJU, UNDP,
1994.
tetom za mir, odrala je radionicu o odnosu
ljudskih prava i ljudske bezbednosti u San
Hozeu, Kostarika, u decembru 2001. godine,
na kojoj je nastala Deklaracija o ljudskim
pravima kao bitnom elementu ljudske bezbed-
nosti (http://www.humansecuritychs.org-
/doc/sanjosedec.html). Prema Bertrandu G.
Ramcharanu, pomoniku generalnog sekreta-
ra UN i zameniku Visokog predstavnika za
ljudska prava, znaenje ljudske bezbednosti
odreeno je meunarodnim normama ljud-
skih prava.
lanom 3 Univerzalne deklaracije o ljudskim
pravima i lanom 9 Meunarodnog pakta o
graanskim i politikim pravima takoe se ti-
ti pravo na slobodu i linu bezbednost, koje
se uglavnom odnosi na slobodu od straha.
Osim toga, lanom 22 Univerzalne deklaracije
o ljudskim pravima i lanom 9 Meunarod-
nog pakta o ekonomskim, socijalnim i kultur-
nim pravima priznaje se pravo na socijalnu si-
gurnost koje, uz ostala ekonomska i socijalna
prava, odgovara slobodi od nematine. I Mile-
nijumskim izvetajem generalnog sekretara
UN Kofija Annana iz 2000. godine re je o od-
22 UVOD
nosu izmeu globalizacije i ljudske bezbed-
nosti. U njemu se takoe pravi razlika izmeu
slobode od straha i slobode od nematine.
Razlika vue korene iz etiri slobode koje je
ameriki predsednik Roosevelt 1940. godine,
tokom Drugog svetskog rata, proglasio vizi-
jom posleratnog poretka. Borba protiv siro-
matva, odnosno borba za ekonomska, soci-
jalna i kulturna prava jednako je vana za
bezbednost kao i borba za politike i druge
osnovne slobode. One se ne mogu deliti; one
su meusobno zavisne i nedeljive.
Ljudska bezbednost znai mogunost uivan-
ja u plodovima ljudskog razvoja. Prema Iz-
vetaju o ljudskom razvoju UNDP iz 2000. go-
dine, ljudska prava i ljudski razvoj imaju istu
viziju i isti cilj. Indeks ljudskog razvoja koji se
koristi u UNDP izvetajima o ljudskom razvo-
ju sadri vie pokazatelja, kao to su pristup
obrazovanju, sigurnost prehrane, zdravstvene
usluge, rodna jednakost i uee u politici,
koji neposredno ukazuju na ljudska prava.
Izvetaj o ljudskoj bezbednosti, koji se sa-
stavlja pod vostvom Andrewa Macka, odno-
si se na pretnje ljudskoj bezbednosti. Najzad,
pojmovi ljudske bezbednosti, ljudskih prava i
ljudskog razvoja poklapaju se i uzajamno po-
jaavaju.
C. ISTORIJA I FILOZOFIJA LJUDSKIH PRAVA
Ideja ljudskog dostojanstva stara je koliko i
oveanstvo. Ona postoji u razliitim oblicima
u svim kulturama i religijama. Primera radi,
duboko potovanje ljudskog bia vidljivo je u
afrikoj filozofiji ubuntu ili u islamskoj
normi o zatiti stranaca. Zlatno pravilo da
se prema drugima odnosimo onako kako eli-
mo da se oni odnose prema nama postoji u
svim velikim religijama. Isto vai i za odgo-
vornost drutva da se brine o siromanima i
za osnovne ideje socijalne pravde.
Meutim, ideja ljudskih prava ishod je savre-
menog filozofskog miljenja koje polazi od fi-
lozofije racionalizma i prosvetiteljstva, liberali-
zma i demokratije, ali i od socijalizma. Iako je
savremeni pojam ljudskih prava uglavnom pro-
iziao iz Evrope, valja istai da su ideje slobode
i socijalne pravde, na kojima se zasnivaju ljud-
ska prava, deo svih kultura. UN su pod
vostvom Eleanor Roosevelt, Ren Cassina i
Josepha Malika razradile Univerzalnu deklara-
ciju o ljudskim pravima, ali je na njoj radilo
osamdesetoro ljudi sa Severa i Juga kako bi ob-
likovalo njene ideje i rei. Pojam ljudskih prava
proirio se po celom svetu pod snanim utica-
jem Istoka i Juga, to se ogleda u pojmovima
ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, pra-
vu na samoopredeljenje, pravu na razvoj i slo-
bodi od rasne diskriminacije i apartheida.
Ja sam ljudsko bie zato to me
tvoje oi vide takvim ...
AFRIKA IZREKA, MALI
Dok su tokom istorije graani postajali kori-
snici ustavno zajemenih ljudskih prava za-
hvaljujui svojoj borbi za osnovne slobode i
ekonomska i socijalna prava, stranci su mogli
uivati ta prava samo u izuzetnim sluajevi-
ma ili na osnovu bilateralnih sporazuma. Nji-
ma je bila potrebna zatita vlastite drave ko-
ja je predstavljala svoje graane u inostran-
stvu.
Humanitarno pravo odigralo je veliku ulogu
u razvoju pravila zatite stranaca. Ono je bilo
usmereno na utvrivanje osnovnih pravila
postupanja prema neprijateljskim vojnicima i
civilima zahvaenim oruanim sukobom
(vinjeta Modul Ljudska prava u oruanom
sukobu). Dananjim meunarodno prizna-
tim ljudskim pravima prethodili su sporazu-
mi o slobodi veroispovesti, kao to je Vest-
falski ugovor iz 1648. godine i inicijative za
zabranu ropstva, kao to su Deklaracija o tr-
govini robljem Bekog kongresa iz 1815. go-
dine, osnivanje Amerikog drutva protiv
ropstva 1833. godine i Meunarodna konven-

cija protiv ropstva iz 1926. godine. Zatita
prava manjina takoe ima dugu istoriju. Ona
je bila centralna tema Versajskog mirovnog
ugovora 1919. godine i Drutva naroda koje je
osnovano iste godine (vinjeta Hronologija u
III delu: Dodatni izvori).
Ipak, pojam optih ljudskih prava za sva
ljudska bia drave su prihvatile tek posle
uasa Drugog svetskog rata, kada je 48
drava, uprkos tome to su se osam socijali-
stikih zemalja i Juna Afrika uzdrale, posti-
glo dogovor o Univerzalnoj deklaraciji o ljud-
skim pravima, uinivi je nezaobilaznom ka-
rikom sistema UN. Od tada je broj zemalja
lanica UN narastao na 191, ali nijedna drava
nikada nije stvarno uloila prigovor na Dekla-
raciju, koja se danas uveliko smatra meuna-
rodnim obiajnim pravom.
U tom kontekstu treba spomenuti Kairsku
deklaraciju o ljudskim pravima u islamu iz
1990. godine, koju su sastavili ministri
spoljnih poslova Organizacije islamske
konferencije, ali koja nikada nije slubeno
prihvaena. Sva prava odreena tom deklara-
cijom podleu islamskom erijatskom pravu.
Pitanjem koje se s vremena na vreme pokree
o prioritetu odreenih prava i univerzali-
Drimo da su ove istine
samorazumljive - da su svi ljudi
stvoreni jednaki; da ih je njihov
stvoritelj obdario odreenim
neotuivim pravima; da su
meu njima ivot, sloboda i
tenja ka srei i da, u
obezbeivanju tih prava, ljudi
osnivaju vlade koje dobijaju
svoja pravina ovlaenja na
osnovu saglasnosti onih kojima
vladaju.
AMERIKA DEKLARACIJA NEZAVISNOSTI
(1776)
zmu nasuprot kulturnog relativizma bavile
su se dve svetske konferencije o ljudskim pra-
vima, u Teheranu i Beu. Na konferenciji u Te-
heranu odranoj 1968. godine razjanjeno je
da su sva ljudska prava nedeljiva i meuzavi-
sna, a na konferenciji u Beu odranoj 1993.
godine konsenzusom je prihvaeno da
(I)ako se vanost nacionalnih i regionalnih
posebnosti, kao i istorijske, kulturne i verske
razlike moraju uzeti u obzir, drave imaju
obavezu da, bez obzira na njihove politike,
ekonomske i kulturne sisteme, promoviu i ti-
te sva ljudska prava i osnovne slobode. (stav
5 Beke deklaracije i Programa delovanja iz
1993).
UVOD 23
Prva je sloboda govora i
izraavanja - svugde u svetu.
Druga je sloboda svakog oveka
da potuje Boga na svoj nain -
svugde u svetu. Trea je sloboda
od nematine - to u svetskim
okvirima znai ekonomsko
razumevanje koje e svakom
narodu obezbediti zdrav i miran
ivot njegovih pripadnika -
svugde u svetu. etvrta je
sloboda od straha ...
PREDSEDNIK ROOSEVELT, ETIRI SLOBODE
(1941)
Previe meunarodnih aktera
danas sprovodi politiku koja se
zasniva na strahu, mislei da se
tako uvruje bezbednost. No,
prava bezbednost ne moe se
graditi na takvom temelju. Prava
bezbednost mora polaziti od
dokazanih naela ljudskih
prava.
SERGIO VIERA DE MELO, VISOKI
PREDSTAVNIK UN ZA LJUDSKA PRAVA, 2003.
24 UVOD
D. POJAM I PRIRODA LJUDSKIH PRAVA
Danas pojam ljudskih prava uiva opte pri-
znanje, to se moe videti iz Deklaracije pri-
hvaene na Svetskoj konferenciji o ljudskim
pravima odranoj u Beu 1993. godine i iz re-
zolucija Ujedinjenih nacija donetih 1998. go-
dine povodom pedesete godinjice Univerzal-
ne deklaracije o ljudskim pravima. Neke skep-
tike koji dovode u pitanje univerzalnost ljud-
skih prava treba podsetiti na to da su drave
poput Kine, Libana ili ilea uestvovale u iz-
radi nacrta pojma ljudskih prava u drugoj po-
lovini etrdesetih godina. U svakom sluaju,
od tada je jo mnogo drava iskazalo svoju
podrku Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim
pravima i ratifikovalo Meunarodni pakt o
graanskim i politikim pravima (ICCPR) i
Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim
i kulturnim pravima (ICESCR), koji polaze od
Univerzalne deklaracije. to se tie Konvenci-
je o ukidanju svih oblika diskriminacije ena
(CEDAW), nju je ratifikovalo 177 drava, ali s
mnogim rezervama.
Izvorite pojma ljudskih prava je pojam
uroenog dostojanstva svih lanova ljudske
porodice koji je potvren Univerzalnom dekla-
racijom i meunarodnim paktovima iz 1966.
godine. Ti dokumenti takoe potvruju ideal
slobodnih ljudskih bia koja uivaju slobodu
od straha i nematine i koja imaju jednaka i
neotuiva prava. Shodno tome, ljudska pra-
va su opta i neotuiva, to znai da se pri- vanost. Ve su u Teheranu 1968. godine one
menjuju svugde i ne mogu biti oduzeta ljud-
skoj linosti ak ni uz njen pristanak. Kao
to je na Svetskoj konferenciji o ljudskim
pravima odranoj u Beu 1993. godini izjavio
generalni sekretar UN Boutros Boutros-Ghali,
ljudska prava su prava steena roenjem.
Ljudska prava su takoe nedeljiva i meuzavi-
sna. Treba razlikovati razliite dimenzije ili
kategorije ljudskih prava: graanska i poli-
tika prava, kao to je pravo na slobodu iz-
raavanja, te ekonomska, socijalna i kultur-
na prava, kao to je pravo na socijalnu sigur-
nost. Ta prava se ostvaruju postupno zbog
toga to podrazumevaju finansijske obaveze
drave. U prolosti su odreene drave ili gru-
pe drava, na primer, socijalistike, davale
prednost ekonomskim, socijalnim i kultur-
nim pravima vis--vis graanskih i politikih
prava, dok su Sjedinjene Amerike Drave i
drave lanice Saveta Evrope izvesnu pred-
nost davale graanskim i politikim pravima.
Meutim, barem na Svetskoj konferenciji o
ljudskim pravima odranoj u Beu 1993. godi-
ne, ako ne ve i na Svetskoj konferenciji o
ljudskim pravima odranoj u Teheranu 1968.
godine, ta neproduktivna rasprava zakljuena
je potvrivanjem da obe kategorije, odnosno
dimenzije ljudskih prava imaju jednaku
proglaene nedeljivim i meuzavisnim, jer je
puno uivanje ekonomskih, socijalnih i kul-
turnih prava skoro nemogue bez graanskih
i politikih prava, i obrnuto.
U osamdesetim godinama 20. veka jo jedna
kategorija ljudskih prava stekla je priznanje:
pravo na mir, pravo na razvoj i pravo na zdra-
vu okolinu. Ta prava pruaju okvir koji je
nuan za puno uivanje svih drugih prava. Pa
ipak, ne postoji uslovljenost u smislu da je
jedna kategorija ljudskih prava preduslov za
drugu kategoriju. Tu novu kategoriju najbolje
je odrediti kao prava solidarnosti, jer ona
vie od drugih trae meunarodnu saradnju i
tee izgradnji zajednice.
Dok ljudska prava pripadaju svim licima, bez
obzira na to jesu li ili nisu graani neke
drave, prava graana su ona prava koja su
zajemena iskljuivo graanima odreene
drave, na primer, pravo glasa, pravo da se
bude biran ili pravo pristupa javnim slubama
odreene zemlje.
Ljudska prava takoe treba razlikovati od pra-
va manjina, tj. prava odreene grupe koja
ima posebne etnike, verske ili jezike osobi-

ne. Lica koja pripadaju manjini, pojedinano
ili u zajednici sa ostalim pripadnicima te man-
jine, imaju pravo da neguju vlastitu kulturu,
propovedaju ili praktikuju vlastitu religiju i da
koriste svoj maternji jezik (lan 27 Meuna-
rodnog pakta o graanskim i politikim pravi-
ma). Detaljnija pravila postoje u evropskim
regionalnim instrumentima o ljudskim pravi-
ma.
Posebna panja poklanja se ljudskim pravima
starosedelakog stanovnitva. Od 1982. go-
dine Radna grupa UN za starosedelako sta-
novnitvo razmatra naine irenja i zatite nji-
hovih ljudskih prava, posebno u pogledu nji-
hovog odnosa prema zemlji.
Deklaracija o ljudskim pravi-
ma starosedelakih naroda je
u nacrtu, ali jo nije usvojena. Meunarodna
organizacija rada, prepravivi prethodnu de-
klaraciju, usvojila je 1989. godine Konvenciju
br. 169 o starosedelakim i plemenskim naro-
dima u nezavisnim dravama, dok je 2001.
godine uspostavljena institucija Posebnog iz-
vestioca o ljudskim pravima i osnovnim slobo-
dama starosedelakih naroda. Sledei prepo-
ruke Svetske konferencije o ljudskim pravima
odrane u Beu 1993. godine, pokrenut je
2000. godine Stalni forum za starosedelaka
pitanja kao pomoni instrument Ekonom- silju nad enama i u nacrtu Protokola o pravi-
skog i socijalnog saveta, koji je prvi sastanak
odrao 2002. godine. Afrika komisija za ljud-
ska prava i prava naroda takoe je osnovala
radnu grupu za starosedelake narode.
Danas je pojam ljudskih prava prihvaen glo-
balno i kao takav predstavlja temelj meuna-
rodne zajednice drava, meunarodnih orga-
nizacija i drutvenih pokreta, koji se svi sma-
traju pripadnicima meunarodne zajednice.
Ljudska prava, takoe, mogu biti sredstvo
drutvene transformacije na nacionalnom ili
regionalnom nivou, to se moe videti iz na-
stojanja Evropske unije i Saveta Evrope, po-
sebno prilikom prijema novih lanica.
UVOD 25
Meutim, transformacioni uinak ljudskih
prava zavisi od toga koliko ljudi poznaju i raz-
umeju ljudska prava i da li su ih spremni ko-
ristiti kao orue za promene.
Tradicionalni pojam ljudskih prava trpi kritike
feministkinja zbog toga to nedovoljno
odraava jednakost ena i mukaraca i rodnu
osetljivost. Svetske konferencije o enama i
Konvencija UN o ukidanju svih oblika diskri-
minacije ena doprinele su, uz ostalo, rodno
osetljivom pristupu ljudskim pravima ena,
to se takoe odraava u Deklaraciji UN o na-
ma ena uz Afriku povelju o ljudskim pravi-
ma i pravima naroda (vinjeta Modul Ljudska
prava ena). Vano je primetiti da instrumen-
ti o ljudskim pravima predstavljaju novi
drutveni i politiki koncept time to pravno
potvruju ene kao potpuna i ravnopravna
ljudska bia.
Neke drave koriste argument da se zbog nji-
hovih istorijskih, verskih i kulturnih poseb-
nosti ljudska prava na njih ne mogu primeni-
ti na isti nain kao na druge drave. U Dekla-
raciji o ljudskim pravima donesenoj na Svet-
skoj konferencije odranoj u Beu potvreno
je postojanje razliitih pristupa primeni ljud-
skih prava koji proizlaze iz istorijskih, verskih
26 UVOD
i kulturnih razlika, ali je istovremeno ponov-
ljena obaveza svih drava prema primeni ljud-
skih prava. Stoga se postojanje kulturnih ili
verskih razlika ne sme koristiti kao izgovor za
nepotpunu primenu meunarodnih obaveza
u oblasti ljudskih prava. To znai da kulturni
kontekst treba uzeti u obzir. Dijalog civiliza-
cija koji se danas vodi u Ujedinjenim nacija-
ma upravo ima za svrhu da potvrdi pozitivne
vrednosti razliitih civilizacija, ali se time ne
prua izgovor za neispunjenje obaveza. Jedno
od najteih pitanja jeste pitanje poloaja ena
u nekim kulturama jer moe predstavljati
ozbiljno krenje ljudskih prava pa ga treba
stavljati na dnevni red svakog dijaloga.
E. STANDARDI LJUDSKIH PRAVA
NA OPTEM NIVOU
Novija istorija utvrivanja standarda na glo-
balnom nivou zapoela je Univerzalnom de-
klaracijom o ljudskim pravima (UDHR) ko-
ju je Generalna skuptina UN usvojila 10. de-
cembra 1948. godine nakon zavretka Drugog
svetskog rata koji je doveo do najveih povre-
da ljudskih prava u istoriji. Spreavanje i
kanjavanje genocida koji je poinjen nad Je-
vrejima u holokaustu bilo je predmet Konven-
cije o spreavanju i kanjavanju zloina geno- ena; Konvencija protiv muenja i drugog
cida, usvojene dan pre Univerzalne deklaraci-
je o ljudskim pravima.
Da bi naela sadrana u Univerzalnoj deklara-
ciji o ljudskim pravima uinila pravno obave-
zujuim, Kancelarija Visokog predstavnika za
ljudska prava UN razradila je dva pakta: Pakt
o graanskim i politikim pravima (ICCPR) i
Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim
pravima (ICESCR). Zbog uticaja hladnog rata,
oni su usvojeni tek 1966, a na snagu su stupi-
li 1976. godine, poto ih je ratifikovalo 35
drava. Prvog januara 2003. godine ICCPR je
imao 149, a ICESCR 146 lanica. Najpre je
usvojen Pakt o ekonomskim, socijalnim i kul-
turnim pravima, to je bio pokazatelj naklo-
nosti zemalja u razvoju i socijalistikih zema-
lja, koje su tada inile veinu u UN, prema
ekonomskim i socijalnim pravima.
U ezdesetim godinama u prvom planu bila je
borba protiv rasne diskriminacije i aparthei-
da, to je rezultiralo dvema konvencijama:
protiv rasne diskriminacije i o spreavanju
zloina apartheida. Potom su usvojene Kon-
vencija o ukidanju svih oblika diskriminacije
okrutnog, neovenog ili poniavajueg po-
stupanja ili kanjavanja, kao i Konvencija o
pravima deteta. U tim konvencijama pojanja-
vaju se i detaljnije razrauju odredbe dvaju
paktova ili posveuje se posebna panja ljud-
skim potrebama posebnih ciljnih grupa. U
sluaju Konvencije o ukidanju svih oblika dis-
kriminacije ena iz 1979. godine, problem re-
zervi, koji predstavlja opti problem
meunarodnih ugovora o ljudskim pravima,
posebno je dobio na vanosti s obzirom na to
da su brojne muslimanske zemlje rezervama
pokuale ograniiti osnovna ljudska prava
ena.
Prema naelu nediskriminacije, drave mora-
ju potovati i obezbediti svakom pojedincu u

svom podruju sva ljudska prava bez ikakve
diskriminacije u pogledu rase, boje koe, pola,
jezika, vere, politikog ili drugog miljenja, na-
cionalnog ili drutvenog porekla, imovine,
roenja ili drugog statusa (lan 2 Pakta o
graanskim i politikim pravima i Pakta o eko-
nomskim, socijalnim i kulturnim pravima). ta-
vie, Protokolom br. 12 uz Evropsku konvenci-
ju o ljudskim pravima propisuje se opta zabra-
na diskriminacije od strane bilo koje javne vla-
sti.
Takoe, postoji i mogunost odustajanja od
sprovoenja ugovorne obaveze u odreenim
okolnostima i primene tzv. claw-back klau-
zule. U sluaju vanrednog stanja koje preti
opstanku nacije, drava moe da derogira
svoje obaveze ako je vanredno stanje slube-
no objavljeno i u obimu koji je strogo odreen
vanrednim okolnostima. Mere ne smeju pod-
stai diskriminaciju (lan 4, stav 1 Pakta o
graanskim i politikim pravima), a pri tom
treba potovati propisani postupak. Naime,
posredstvom generalnog sekretara UN, o to-
me treba obavestiti ostale drave koje su stra-
ne ugovornice Pakta. Meutim, neki lanovi
se ne mogu derogirati, na primer, pravo na
ivot, zabrana muenja i ropstva, neretroak-
tivnost kaznenih dela ili pravo na slobodu mi-
sli, savesti i veroispovesti (lan 4, stav 2 Pakta
o graanskim i politikim pravima). Ta prava
se stoga nazivaju nederogativnim pravima.
Odredbe o vanrednom stanju dobile su veu
vanost zbog borbe protiv terorizma. Sline
odredbe postoje i u Evropskoj konvenciji o
ljudskim pravima (lan 15). Komitet UN za
graanska i politika prava razjasnio je obave-
ze drava u Optem komentaru (br. 29, 2001)
o vanrednim stanjima (lan 4), a Interame-
rika komisija za ljudska prava i Glavni komi-
tet za ljudska prava pri Savetu Evrope usvojili
su izvetaj i smernice pod nazivom Terori-
zam i ljudska prava.
Neka prava mogu sadrati claw back klauzu-
lu kojom se doputa njihovo ograniavanje
ako je to nuno za nacionalnu bezbednost,
javni red, javno zdravlje ili prava i slobode
drugih itd. Takva mogunost postoji naroito
u odnosu na slobodu kretanja; slobodu na-
putanja svake zemlje, ukljuujui i vlastitu
Konvencija o pravima deteta (1989)
zemlju; slobodu misli, savesti i veroispovesti,
ukljuujui izraavanje vere ili uverenja; slo-
bodu izraavanja i informisanja, slobodu oku-
pljanja i udruivanja. Ogranienja moraju biti
utvrena zakonom, to znai da ih mora iz- stanja, odnosno odredbe o odustajanju.
glasati parlament. Tela koja tumae pravne in-
strumente duna su da nadziru svaku zloupo-
trebu tih odredbi. U vezi s tim, Evropski sud
za ljudska prava i Interamerika komisija i
UVOD 27
PREGLED NAJVANIJIH
KONVENCIJA O LJUDSKIM
PRAVIMA UN

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravi-
ma (1948)

Meunarodni pakt o ekonomskim, socijal-
nim i kulturnim pravima (1966)

Meunarodni pakt o graanskim i poli-
tikim pravima (1966)

Konvencija o spreavanju i kanjavanju
zloina genocida (1948)

Konvencija protiv muenja i drugog okrut-
nog, neovenog i poniavajueg postu-
panja ili kanjavanja (1984)

Meunarodna konvencija o ukidanju svih
oblika rasne diskriminacije (1965)

Konvencija o ukidanju svih oblika diskri-
minacije ena (1979)
Sud razmatrali su nekoliko sporova u vezi s
primenom ovlaenja u sluaju vanrednog
28 UVOD
F. PRIMENA OPTIH INSTRUMENATA O LJUDSKIM PRAVIMA
Drave imaju dunost da potuju, tite i is-
punjavaju ljudska prava. U mnogim sluaje-
vima primena znai da drava i njeni organi
moraju potovati prihvaena prava, na primer,
pravo na privatnost ili slobodu izraavanja. To
naroito vai za graanska i politika prava,
dok za ekonomska, socijalna i kulturna prava
vai pozitivno delovanje drave kako bi ta
prava bila ispunjena, na primer, garantovanje
ili obezbeenje odreenih usluga, kao to su
obrazovanje i zdravstvena zatita, kao i ob-
zbeenje odreenih minimalnih standarda. U
tom kontekstu uzimaju se u obzir mogunosti
pojedine drave. Na primer, u lanu 13 Pakta
o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravi-
ma potvruje se pravo svakoga na obrazo-
vanje. Meutim, precizira se da samo osnov-
no kolsko obrazovanje mora biti dostupno
bez plaanja. to se tie srednjeg i visokog
obrazovanja, ono se mora uiniti raspo-
loivim i dostupnim svima, a uvoenje bes-
platnog obrazovanja oekuje se samo progre-
sivno. Pojam postupnog ispunjenja u skladu s
mogunostima primenjuje se na vie ekonom-
skih, socijalnih i kulturnih prava.
Dunost zatite zahteva od drave da sprei
nasilje i druge oblike krenja ljudskih prava
meu ljudima na svojoj teritoriji. Shodno to-
me, ljudska prava imaju i horizontalnu di-
menziju, koja u vreme globalizacije sve vie
dobija na vanosti, recimo, postavljanjem pi-
tanja o drutvenoj odgovornosti transnacio-
nalnih korporacija.
Jo jedan pravac razvoja odnosi se na sve vee
naglaavanje prevencije krenja ljudskih
prava korienjem strukturalnih mera, na
primer, nacionalnih ustanova ili ukljuivan-
jem dimenzije ljudskih prava u operacije
ouvanja mira. Prevencija je takoe prioritet
u pristupu ljudskim pravima s polazita
ljudske bezbednosti. vinjeta Ljudska prava i
ljudska bezbednost.
Ljudska prava najpre treba sprovoditi na naci-
onalnom nivou. Tu postoje mnoge prepreke,
kao to su nedostaci dobrog upravljanja, na
primer, korumpirana i neefikasna uprava ili
sudstvo. Kako bi se obezbedilo da drava is-
punjava svoje obaveze, za veinu meunarod-
nih konvencija o ljudskim pravima uspostav-
ljen je meunarodni nadzor nad delovanjem
drave. Nadzor moe imati razliite oblike.
Mnoge meunarodne konvencije imaju svoj
sistem izvetavanja. Drave moraju izveta-
vati o svom radu u oblasti zatite ljudskih pra-
va u pravilnim razmacima. Izvetaje obino
pregleda komitet strunjaka koji daje prepo-
ruke o tome kako poboljati sprovoenje. Ko-
mitet, takoe, moe da daje opte komenta-
re o pravilnom tumaenju konvencije. U ne-
kim sluajevima, kao to je to sluaj s Paktom
o graanskim i politikim pravima, postoji do-
datni protokol koji ovlauje, u ovom sluaju,
Komitet za ljudska prava da prima predstavke
pojedinaca po pitanju navodnih povreda nji-
hovih ljudskih prava. Meutim, to je mogue
jedino pojedincima koji ive u dravama koje
su ratifikovale dodatni protokol. Neke kon-
vencije sadre, takoe, odredbe o tubama
meu dravama, ali se te mogunosti retko
koriste. Sudski postupak postoji samo u
sluaju Evropske i Interamerike konvencije o
ljudskim pravima koje Evropskom i Interame-
rikom sudu za ljudska prava omoguuju do-
noenje za drave obavezujuih odluka. Ta-
koe, osnovae se Afriki sud za ljudska pra-
va i prava naroda poto njegov statut stupi na
snagu.
Osim postupaka sadranih u instrumentima
ljudskih prava, kao to su konvencije o ljud-
skim pravima, postoje i takozvani postupci
zasnovani na Povelji, koji su razvijeni prema
Povelji Ujedinjenih nacija radi zaustavljanja
krenja ljudskih prava irom sveta. Jedan od
njih polazi od Rezolucije br. 1235, koju je
Ekonomski i socijalni savet UN (ECOSOC) do-
neo 1967. godine. Ovom rezolucijom je do-
puteno Komisiji za ljudska prava da se ona u

javnom postupku bavi tekim i sistematskim
krenjima ljudskih prava irom sveta. Drugi
poverljivi postupak 1503 zasnovan je na Re-
zoluciji br. 1503 Ekonomskog i socijalnog sa-
veta UN iz 1970. godine, a omoguuje slanje
predstavki Kancelariji Visokog predstavnika
za ljudska prava UN u enevi. Predstavke
pregleda grupa strunjaka Potkomisije UN za
irenje i zatitu ljudskih prava. Taj postupak
se uglavnom primenjuje kod grubih krenja
ljudskih prava. Time je omogueno da o situ-
aciji u nekoj zemlji raspravlja i Komisija za
ljudska prava.
Na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija, poseb-
ni postupci u radu Komisije za ljudska pra-
va i njene Potkomisije, a to su delatnosti po-
sebnih izvestilaca i predstavnika Komisije za
ljudska prava ili generalnog sekretara UN u
oblasti ljudskih prava, postaju sve vaniji. Po-
stoje izvestioci po zemljama i tematski izve-
stioci, poput posebnog izvestioca za Bosnu i
Hercegovinu i Saveznu Republiku Jugoslavi-
ju, za Avganistan, Sudan ili Haiti, kao i poseb-
ni izvestioci o muenju ili o nasilju nad ena-
ma. Ukupno postoji etrdesetak takvih poseb-
nih institucija koje prikupljaju podatke prema
domenu svoje delatnosti, koje mogu pokriva-
ti odreenu zemlju ili celi svet. One svedoe o
poveanoj aktivnosti Ujedinjenih nacija i
obezbeuju mehanizam praenja i nadzora u
onim sluajevima u kojima mere sprovoenja
nisu predviene ili nisu efikasne, kao to je
sluaj s mnogim ekonomskim i socijalnim
pravima, na primer, ljudskim pravom na obra-
zovanje, prehranu, stanovanje, zdravlje, ili
problemima koje izaziva politika struktural-
nog prilagoavanja i spoljni dug. Zatim, po-
stoje nezavisni strunjaci, na primer, za pra-
vo na razvoj i radne grupe, poput onih koje
se bave pitanjem prisilnih i nedobrovoljnih
nestanaka.
Zatim, Visoki predstavnik za ljudska prava
UN sve ee uspostavlja misije kancelarije
Visokog predstavnika u zemljama s proble-
matinim stanjem ljudskih prava. Takve misi-
je osnovane su u zemljama poput Avganista-
na, Bosne i Hercegovine, Kambode, Kolum-
bije, Gvatemale, Haitija, Kosova, Crne Gore,
Srbije, Sijera Leone itd. One prikupljaju po-
datke i promoviu standarde ljudskih prava,
na primer, pruaju savete u procesu izmena
zakonodavstva ili uestvuju u radu meuna-
rodne zajednice.
Delatnosti tih posebnih ustanova imaju i
zatitnu i prosvetiteljsku ulogu. One razvijaju
svest o ljudskim pravima i promoviu njihovo
ukljuivanje u sve delatnosti kako bi usvojena
UVOD 29
reenja bila vrsto zasnovana i na ljudskim
pravima. Meutim, irenje ljudskih prava
predstavlja znatno vei zadatak, koji ne mogu
izvriti same meunarodne ustanove i tela.
irenje ljudskih prava, pre svega, znai
osveivanje i informisanje ljudi o njihovim
pravima i pouavanje ljudi nainu na koji mo-
gu najbolje koristiti svoja ljudska prava. U tu
svrhu mogue je ukljuiti razliite uesnike,
kao to su fakulteti, obrazovni sektor uopte,
ali i nevladine organizacije.
Na nacionalnom nivou Ujedinjene nacije
preporuuju uspostavljanje nacionalnih
ustanova za irenje i zatitu ljudskih prava,
kao to su narodni pravobranilac (ombud-
sman) ili nacionalne komisije za ljudska pra-
va. U tu svrhu Generalna skuptina UN usvo-
jila je niz naela o ovlaenjima i odgovorno-
stima kojima se garantuje nezavisnost i plura-
lizam (Nacionalne institucije za irenje i zati-
tu ljudskih prava, UN GA-Res. 48/134 od 20.
decembra 1993).
30 UVOD
G. LJUDSKA PRAVA I GRAANSKO DRUTVO
Uloga nevladinih organizacija kao kljunih
aktera graanskog drutva u zatiti i promovi-
sanju ljudskih prava, od presudne je vanosti.
Nevladine organizacije (NVO) zasnivaju se
na slobodi udruivanja koja je zatiena la-
nom 22 Meunarodnog pakta o graanskim i
politikim pravima. One su kljuni akteri
graanskog drutva u zatiti i promovisanju
ljudskih prava. U Ujedinjenim nacijama one
predstavljaju u izvesnom smislu savest sve-
ta. Nevladine organizacije esto se bave od-
reenim specifinim oblastima zatite prava,
kao to su sloboda izraavanja i sloboda me-
dija (na primer, organizacija lan 19), ili
spreavanje muenja i neovenog ili po-
niavajueg postupanja (na primer, Udruen-
je za spreavanje muenja, APT). Nevladine
organizacije, poput Amnesty International,
koriste posebne postupke, kao to su pozivi
na hitnu akciju, kako bi vrile pritisak na vla-
de. Strategija mobilizacije srama, koja se
uglavnom ostvaruje uz pomo nezavisnih
medija, moe biti veoma efikasna. Nevladine
organizacije, poput Meunarodne helsinke
federacije (IHF), Meunarodne krizne gru-
pe (ICG) ili Human Rights Watch, vre uti-
caj na vlade i meunarodnu zajednicu putem
izvetaja visokog kvaliteta koji se zasnivaju
na utvrivanju injenica i nadzoru. Jo jedan
efikasan pristup NVO je izrada izvetaja u
senci meunarodnim nadzornim telima pa-
ralelno sa slubenim izvetajima drava.
Prema rezoluciji Generalne skuptine iz 1998.
godine, pod nazivom Deklaracija branilaca
ljudskih prava, pojedincima i NVO koje rade
za ljudska prava treba obezbediti nunu slo-
bodu za takav rad i zatititi ih od progona bi-
lo koje vrste. U nekim dravama organizacije,
poput Amnesty Internationala ili Helsinkog
odbora, zbog svog rada izloene su kritici, a u
nekim sluajevima ak i progonu. Brojni su
sluajevi irom sveta da su aktivisti za ljudska
prava zatvarani zbog svog legitimnog rada.
Drava ima dunost da zatiti te aktiviste ne Evropska mrea ena za razvoj (WIDE) po-
samo od svojih slubi, kao to je policija, ve
i od nasilnih grupa, kao to su odredi smrti
koji pokuavaju da uzmu zakon u svoje ruke.
Kako bi podrao primenu pomenute deklaraci-
je, generalni sekretar UN odredio je Posebnog
predstavnika za branioce ljudskih prava.
Nevladine organizacije, takoe, imaju veliku
ulogu u obrazovanju i uenju za ljudska pra-
va, budui da piu nastavne programe, spro-
vode programe obuke i sastavljaju nastavne
materijale, esto u saradnji sa UN, UNESCO,
Savetom Evrope i drugim meuvladinim insti-
tucijama. Na globalnom nivou, Decenija naro-
da za obrazovanje za ljudska prava, koja je
podstakla proglaenje Decenije obrazovanja
za ljudska prava UN, dospela je i do Juga, gde
je podstakla osnivanje regionalnih institucija
za uenje za ljudska prava, na primer, u Indi-
ji, Argentini i Maliju. U oblasti obuke protiv
rasizma i diskriminacionog ponaanja irom
sveta deluje Liga protiv klevete (ADL).
Mree nevladinih organizacija zauzele su na-
roito vanu ulogu u borbi za jednakost i
zatitu ena. Razvojni fond za ene UN
(UNIFEM), Komitet za odbranu prava ena
Latinske Amerike i Kariba (CLADEM) ili
stavile su obrazovanje za ljudska prava meu
svoje prioritete, radi osnaivanja ena za pre-
vladavanje prepreka punoj jednakosti i nedi-
skriminaciji. Nevladine organizacije u Africi
redovno se sastaju pre zasedanja Afrike ko-
misije za ljudska prava i prava naroda,
uestvuju na njenim sednicama i zajedniki
organizuju obuke. Austrijska NVO - Evropski
centar za obuku i istraivanje o ljudskim pra-
vima i demokratiji (ETC), sarauje s brojnim
centrima za ljudska prava u jugoistonoj Evro-
pi na lokalnim i regionalnim programima
obrazovanja i obuke za ljudska prava, a takoe
organizuje i meunarodnu letnju akademiju o
ljudskim pravima i ljudskoj bezbednosti.

H. REGIONALNI SISTEMI ZATITE I IRENJA LJUDSKIH PRAVA
Uz opte instrumente zatite ljudskih prava
razvili su se i regionalni sistemi ljudskih pra-
va koji obino obezbeuju vie standarde pra-
va i njihove primene.
Prednost regionalnih sistema je u tome to
omoguuju efikasnije razmatranje predstav-
ki i tubi. Regionalni sudovi donose obave-
zujue odluke i mogu naloiti naknadu tete,
a komisije za ljudska prava izdaju preporuke
koje drave uglavnom shvataju ozbiljno. Za-
hvaljujui njihovom delovanju, nastaju vo-
dei sluajevi za tumaenje i pojanjavanje
odredaba instrumenata za ljudska prava, a
takoe dolazi i do promena nacionalnih za-
kona radi usklaivanja s meunarodnim
obavezama ljudskih prava. Osim toga, regi-
onalni sistemi uglavnom su osetljiviji na
kulturna i verska pitanja, ako za to postoje
valjani razlozi.
I. EVROPA
Evropski sistem ljudskih prava ima tri sloja:
sistem Saveta Evrope (trenutno 45 zemalja
lanica), sistem Organizacije za evropsku
bezbednost i saradnju (55 zemalja lanica) i
sistem Evropske unije (trenutno 25 zemalja
lanica).
Evropski sistem ljudskih prava najrazvijeniji
je regionalni sistem. Nastao je kao reakcija na
masovna krenja ljudskih prava tokom Dru-
gog svetskog rata. Ljudska prava, vladavina
prava i pluralistika demokratija su kameni
temeljci evropskog pravnog poretka.
EVROPSKI INSTRUMENTI LJUDSKIH PRAVA

Konvencija za zatitu ljudskih prava i osnov-
nih sloboda (1950) i 13 dodatnih protokola

Evropska socijalna povelja (1961), dopun- ljudska prava i Evropski sud za ljudska prava
jena 1991. i 1996. i dodatni protokoli iz
1988. i 1995.

Evropska konvencija za spreavanje
muenja i neovenog ili poniavajueg
postupanja ili kanjavanja (1987)

Helsinki zavrni akt (1975) i potonji pro-
ces Konferencije za evropsku bezbednost i
saradnju /Organizacije za evropsku bez-
bednost i saradnju, ukljuujui i Parisku
povelju za Novu Evropu (1990)

Evropska povelja o regionalnim jezicima i
jezicima manjina (1992)

Okvirna konvencija o zatiti nacionalnih
manjina (1994)

Povelja osnovnih prava Evropske unije
(2000)
UVOD 31
1. SISTEM LJUDSKIH PRAVA SAVETA
EVROPE
a. Pregled
Glavni instrument je Evropska konvencija o
ljudskim pravima iz 1950. godine i njenih 13
dodatnih protokola. Od posebne vanosti su
Protokol br. 6, Protokol br. 13 o ukidanju
smrtne kazne, po emu se evropski pristup
ljudskim pravima razlikuje od pristupa Sje-
dinjenih Amerikih Drava i Protokol br. 11
kojim se zamenjuje Evropska komisija za
jedinstvenim Evropskim sudom za ljudska
prava. Evropska konvencija uglavnom sadri
graanska i politika prava.
Evropska socijalna povelja iz 1961. godine
nastala je sa idejom da se sistem zatite dopu-
ni ekonomskim i socijalnim pravima, ali ona
dosada nije stekla jednaku vanost kao
Evropska konvencija. Od poetka pati od sla-
bog i neefikasnog sistema sprovoenja. Pa
ipak, zbog sve veeg znaaja koji se daje eko-
nomskim i socijalnim pravima na globalnom
nivou od kasnih osamdesetih, vei znaaj se
takoe pridaje i Evropskoj socijalnoj povelji,
koja je dva puta izmenjena, 1988. i 1995. go-
dine, pa sada ukljuuje sistem kolektivnih
tubi prema dodatnom protokolu.
32 UVOD
Glavna inovacija je Evropska konvencija za
spreavanje muenja i neovenog ili po- dualna prava lica koja pripadaju nacionalnim
niavajueg postupanja ili kanjavanja iz
1987. godine, kojom je uspostavljen Evropski
komitet za spreavanje muenja i neovenog hove kulture i identiteta. Meutim, mehani-
ili poniavajueg postupanja ili kanjavanja.
Komitet alje delegacije u sve drave ugovor-
nice Konvencije radi redovnih ili posebnih
pregleda svih mesta liavanja slobode. Shodno
tome, logika sistema je u preventivnom delo-
vanju, nasuprot ex post zatite koju i dalje
obezbeuje Evropska konvencija o ljudskim
pravima i njen Sud. U decembru 2002. godine
Generalna skuptina UN usvojila je dodatni
protokol uz Konvenciju UN protiv muenja,
kojim se predvia slian mehanizam i na glo-
balnom nivou.
Evropska okvirna konvencija o zatiti naci-
onalnih manjina (1995) izraena je nakon
sastanka na vrhu Saveta Evrope odranog u
Beu 1993. godine kao odgovor na sve vee
probleme u oblasti prava manjina u Evropi. Ti
problemi pojavili su se kao posledica raspada
Sovjetskog Saveza i Socijalistike Federativne
Republike Jugoslavije i uopte procesa samo-
opredeljenja u Evropi tokom devedesetih go-
dina 20. veka.
Prema Konvenciji, drave moraju tititi indivi- Godine 1999. Savet Evrope uspostavio je Ko-
mesara za ljudska prava koji izvetaje o svo-
manjinama, ali i obezbediti uslove koji e jim delatnostima podnosi jednom godinje.
manjinama omoguiti odranje i razvoj nji- Potom, postoji i poverljiv sistem nadzora
nad delovanjem zemalja lanica u razliitim
zam izvravanja ogranien je na sistem iz- oblastima ljudskih prava, o kome odluku do-
vetavanja i Savetodavni komitet strunjaka nosi Komitet ministara na osnovu izvetaja
zaduenih za pregled tih izvetaja. koji priprema Sekretarijat.
EVROPSKE INSTITUCIJE I
TELA ZA LJUDSKA PRAVA
Savet Evrope: OSCE:

Evropski sud za ljudska prava (jedinstveni
Kancelarija za demokratske institucije i
sud od 1998) ljudska prava (ODIHR, 1990)

Evropski komitet za socijalna prava (iz-
Visoki predstavnik za nacionalne manjine
menjen 1999) (OSCE, 1992)

Evropski komitet za spreavanje muenja
Predstavnik za slobodu medija (OSCE,
(CPT, 1989) 1997)

Savetodavni komitet Okvirne konvencije o
zatiti nacionalnih manjina (1998) Evropska unija:

Evropska komisija za rasizam i netoleran-
Evropski sud pravde
ciju (ECRI, 1993)
Evropski centar za praenje rasizma i kse-

Evropski komesar za ljudska prava (1999) nofobije (EUMC, 1998)

Komitet ministara Saveta Evrope
Povelja o osnovnim pravima u EU (2000)

b. Evropski sud za ljudska prava
Glavni instrument zatite ljudskih prava u
Evropi je Evropski sud za ljudska prava u Stra-
zburu, iju obavezujuu jurisdikciju danas
priznaju sve drave lanice Saveta Evrope.
Broj sudija jednak je broju drava lanica Sa-
veta Evrope. U svakom sporu ukljuen je ta-
kozvani nacionalni sudija kako bi se olakalo
razumevanje nacionalnog zakonodavstva.
Imenovane sudije, meutim, obavljaju svoju
dunost iskljuivo u svoje lino ime.
Da bi neka tuba bila prihvaena, moraju se
ispuniti etiri glavna uslova:
a. prekreno pravo zatieno je Evropskom
konvencijom o ljudskim pravima ili njenim
dodatnim protokolima;
b. tuilac/i je rtva krenja prava;
c. iscrpeni su svi efikasni domai pravni leko-
vi;
d. tuba je podneta pre isteka roka od est
meseci po ispunjenju uslova pod takom c.
Ako se predmet primi na razmatranje, vee sa-
stavljeno od sedam sudija odluuje o sutini
stvari. Njihova presuda je konana, osim ako
se predmet smatra izuzetno vanim, ili ako
predstavlja novu vrstu spora koja nema prese-
dana, u kom sluaju predmet reava veliko
vee sastavljeno od 17 sudija.
Presude su obavezujue i mogu ukljuivati
naknadu tete. Komitet ministara vri nadzor
nad sprovoenjem presuda Suda. Glavni pro-
blem sistema trenutno je veliki broj podnese-
nih tubi, koji je od 1998. godine, kad je bilo
oko 1.000 predmeta, narastao na preko
29.000 u 2002. godini, to dovodi do preopte-
reenja sistema.
UVOD 33
2. SISTEM LJUDSKIH PRAVA
ORGANIZACIJE ZA
EVROPSKU BEZBEDNOST I
SARADNJU (OSCE)
Organizacija za evropsku bezbednost i sarad-
nju, koja je do 1994. godine bila poznata pod
nazivom Konferencija za evropsku bezbed-
nost i saradnju, veoma je specifina organiza-
cija. Ona nema ni pravnu povelju ni meuna-
rodnopravni subjektivitet, a njene deklaracije
i preporuke samo su politike prirode i nisu
pravno obavezujue za drave. Uprkos tome,
esto veoma detaljni popisi obaveza usvojeni
na razliitim konferencijama ili sastancima
strunjaka, koje nadzire Komitet predstavni-
ka drava lanica, kao i redovno organizova-
ne follow-up konferencije, predstavljaju pri-
lino uspean mehanizam nadzora. Hel-
sinki proces je imao vanu ulogu u uspo-
stavljanju saradnje izmeu Istoka i Zapada to-
kom hladnog rata i obezbedio osnove za sa-
radnju u proirenoj Evropi 55 drava.
Pod nazivom ljudska dimenzija OSCE spro-
vodi brojne aktivnosti u oblasti ljudskih pra-
va, naroito prava manjina. One imaju pre-
sudnu ulogu u razliitim misijama na terenu,
kao to su misije u Bosni i Hercegovini ili Sr-
biji i Crnoj Gori i na Kosovu. U tu svrhu misi-
34 UVOD
je OSCE ukljuuju i odeljenje za ljudska pra-
va, a zvaninici za ljudska prava rasporeuju
se irom zemlje kako bi nadgledali i izvetava-
li o stanju ljudskih prava, ali i promovisali
ljudska prava i pomagali u odreenim sluaje-
vima zatite. U zemljama u kojima ima svoju
misiju, OSCE podrava i nacionalne ustanove
za ljudska prava, kao to je narodni pravobra-
nilac (ombudsman) u Bosni i Hercegovini ili
na Kosovu.
Razvijeni su i posebni mehanizmi poput Vi-
sokog predstavnika za manjine, sa seditem
u Hagu, i Predstavnika za slobodu medija,
sa seditem u Beu (vinjeta Modul Sloboda iz-
raavanja). Visoki predstavnik za nacionalne
manjine je instrument za spreavanje sukoba
sa ovlaenjem reavanja etnikih napetosti u
najranijoj moguoj fazi. OSCE je imao vanu
ulogu u nadziranju demokratskih izbora u
brojnim evropskim dravama koje su prolazi-
le proces preobraaja u pluralistiku demo-
kratiju. Proces demokratizacije i irenja ljud-
skih prava pomae Kancelarija za demokrat-
ske ustanove i ljudska prava (ODIHR), sa se-
ditem u Varavi. Takoe, OSCE ima vanu
ulogu u reavanju sukoba i postkonfliktnoj re-
konstrukciji u Evropi.
3. POLITIKA LJUDSKIH 1950, iako Evropska unija zasad nije pristupi-
PRAVA I EVROPSKA UNIJA la Evropskoj konvenciji.
Evropska ekonomska zajednica koja je uspo- Godine 2000. sazvan je skup za izradu Po-
stavljena 1957. godine nije se bavila politikim velje osnovnih prava Evropske unije, usvo-
pitanjima kao to su ljudska prava. Meutim, jene na sastanku na vrhu u Nici 2000. godi-
od osamdesetih godina 20. veka s politikom ne. Ta povelja je trenutno najsavremeniji do-
integracijom Evrope u pravcu Evropske unije, kument o ljudskim pravima u Evropi. Poput
ljudska prava i demokratija postaju kljuni Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima,
pojmovi jedinstvenog evropskog pravnog po- ona ukljuuje graanska i politika, kao i eko-
retka. Glavnu ulogu u toj promeni ima Evrop- nomska, socijalna i kulturna prava, ali kao ni
ski sud pravde koji je ojaao svoju nad- Univerzalna deklaracija, ni ona nema status
lenost nad ljudskim pravima izvodei je iz pravno obavezujueg dokumenta. Ipak, s ob-
zajednikih ustavnih tradicija drava lani- zirom na to da obuhvata brojne obaveze u
ca i meunarodnih ugovora ije su drave oblasti ljudskih prava koje su ionako deo
lanice strane ugovornice, poput Evropske meunarodnih ugovora ije su drave lanice
konvencije o ljudskim pravima. Neka ljudska Evropske unije strane ugovornice, Povelju je
prava utvrena su kao opta naela evropskog mogue razumeti kao dokument kojim se tu-
prava, na primer, pravo svojine, sloboda mae i pojanjavaju ti obavezujui sporazu-
udruivanja, sloboda veroispovesti, ili pak mi. Od 1995. godine EU ukljuuje odredbe o
naelo jednakosti, koje ima posebnu vanost ljudskim pravima u svoje bilateralne ugovo-
u pravu Evropske zajednice. re, kao to su sporazumi o stabilizaciji i pri-
druivanju, Sporazum iz Kotonua ili Euro-
Od osamdesetih godina Evropska zajednica, med sporazum. Oekuje se da e budui
takoe, razvija politiku ljudskih prava i u svo- evropski ustav doneti Povelji osnovnih prava
jim odnosima prema treim zemljama, to se Evropske unije obavezujui status kao svom
odraava i u tzv. Kriterijumima iz Kopenha- delu.
gena za otvaranje prema dravama iz istone
Evrope. U Ugovoru o Evropskoj uniji u l. 6 i Evropska unija razvila je politiku ljudskih pra-
7 izriito se spominje Evropska konvencija iz va ne samo za svoje unutranje odnose nego i

za svoje odnose s drugim zemljama u kojima
je ta politika deo zajednike spoljne i bezbed-
nosne politike Unije. Godinji izvetaj o ljud-
skim pravima koji objavljuje Savet Evropske
unije odraava optu vanost politike ljudskih
prava za Evropsku uniju. Savet daje javne iz-
jave, ali je aktivan i iza pozornice, u diplo-
matiji ljudskih prava usmerenoj na pojedi-
nane sluajeve, a zajedno sa Evropskom ko-
misijom vodi dijalog o ljudskim pravima s
nekoliko zemalja, poput Kine i Irana. Evrop-
ski parlament dri ljudska prava visoko na
dnevnom redu Evropske unije i izdaje go-
dinje izvetaje o ljudskim pravima. Zahvalju-
jui inicijativi Evropskog parlamenta, nevladi-
ne organizacije mogu dobiti finansijsku po-
drku za projekte u oblasti ljudskih prava i de-
mokratije od Evropske inicijative za demo-
kratiju i ljudska prava, kojom rukovodi
Evropska pomo u ime Evropske komisije ko-
ja odreuje politiku strategiju. Posebna
panja posveuje se borbi protiv smrtne ka-
zne i muenja i kampanji za Meunarodni
krivini sud.
Evropski centar za praenje rasizma i kse-
nofobije (EUMC), koji je Unija otvorila u
Beu 1998. godine radi reavanja rastueg
problema rasizma i ksenofobije u Evropi,
nadzire situaciju u Evropi i promovie delo-
vanje protiv rasizma i ksenofobije. Iste godi-
ne je u Ugovor o Evropskoj zajednici uveden
lan 13 kojim se Zajednici daju ovlaenja u
suzbijanju diskriminacije na osnovu rasnog
ili etnikog porekla, vere ili uverenja, starosti,
sposobnosti ili seksualne orijentacije. Godine
2000. Evropski savet usvojio je Direktivu
2000/43/EC o primeni naela jednakog po-
stupanja bez obzira na rasno ili etniko pore-
klo, naroito u oblasti zapoljavanja, pristupa
obrazovanju i obuci, socijalnim povlasticama
itd, to vai i za javni i za privatni sektor u
EU.
U skladu s tim, Evropska unija je posebno
usmerena na pitanje jednakosti. Prema lanu
141 Ugovora o Evropskoj zajednici, drave
lanice obavezne su da primenjuju naelo
jednake naknade za rad mukaraca i ena i
da usvoje mere koje e obezbediti primenu
naela jednakih mogunosti. To je takoe sa-
drano u propisima koje je usvojio Evropski
savet, a koji su posebno vani u oblasti radnih
odnosa.
UVOD 35
II. SEVERNA I JUNA
AMERIKA
Interameriki sistem ljudskih prava nastao je
zahvaljujui Amerikoj deklaraciji o pravi-
ma i dunostima oveka, usvojenoj 1948. go-
dine, zajedno s Poveljom Organizacije ame-
rikih drava (OAS). Interamerika komisija
za ljudska prava, koju je osnovala Organiza-
cija amerikih drava 1959. godine, a ini je
sedam lanova, najvanije je telo tog sistema.
Godine 1978. stupila je na snagu Amerika
konvencija o ljudskim pravima, usvojena
1969. godine. Naknadno su usvojena i dva do-
datna protokola, jedan o ekonomskim, soci-
jalnim i kulturnim pravima i drugi o ukidanju
smrtne kazne. Sjedinjene Amerike Drave
nisu lanica Konvencije, iako se sedite Komi-
sije nalazi u Vaingtonu. Konvencija je takoe
utemeljila Interameriki sud za ljudska prava,
osnovan 1979. godine, sa seditem u Kostari-
ci, gde se takoe nalazi Interameriki institut
za ljudska prava.
Meu brojnim pravnim instrumentima po-
sveenim pravima ena naroitu panju za-
sluuje Interamerika konvencija za
spreavanje, kanjavanje i iskorenjivanje
nasilja nad enama (Konvencija Belem do
Para), koja je stupila na snagu 1995. godine i
36 UVOD
ve ju je potpisala 31 drava od 34 drave la-
nice Organizacije amerikih drava. Konven-
cija obavezuje drave lanice na podnoenje
redovnih nacionalnih izvetaja Interame-
rikoj komisiji za ene, koja je osnovana jo
1928. godine. Osim toga, od 1994. godine po-
stoji i Posebni izvestilac za prava ena.
INTERAMERIKI SISTEM
LJUDSKIH PRAVA

Amerika deklaracija o pravima i duno-
stima oveka (1948)

Interamerika komisija za ljudska prava
(1959)

Amerika konvencija o ljudskim pravima
(1969/1978)

Dodatni protokol o ekonomskim, socijal-
nim i kulturnim pravima (1988)

Dodatni protokol o ukidanju smrtne ka-
zne (1990)

Interameriki sud za ljudska prava
(1979/1984)

Interamerika komisija za ene (1928)

Amerika konvencija za spreavanje,
kanjavanje i iskorenjivanje nasilja nad
enama (1994)
Pojedinci, grupe i nevladine organizacije mo-
gu podnositi predstavke, tzv. peticije Interame-
rikoj komisiji za ljudska prava. Osim toga,
Komisija ima ovlaenje da trai informacije o
merama koje se preduzimaju za zatitu ljud-
skih prava. Interamerikom sudu ne moe se
obratiti neposredno, nego jedino preko Komi-
sije, koja odluuje o sluajevima za Sud. Za-
hvaljujui tome, Sud ranije nije dobijao puno
predmeta, no ini se da se situacija menja. Po-
tom, Sud moe da daje savetodavna miljenja,
na primer, u vezi s tumaenjem Konvencije.
Kao i Komisija, Sud ima sedam lanova i delu-
je povremeno.
Isto tako, Komisija moe preduzimati istrage
na terenu i izdavati posebne izvetaje o od-
reenim pitanjima. Mnoge nevladine organi-
zacije pomau rtvama krenja ljudskih pra-
va, u iznoenju sluajeva pred Interameriku
komisiju i Sud za ljudska prava.
III. AFRIKA
Afriki sistem ljudskih prava nastao je 1981.
godine kada je tadanja Organizacija afrikog
jedinstva usvojila Afriku povelju o ljudskim
pravima i pravima naroda, koja je stupila na
snagu 1986. godine. Prema Povelji, osnovana
je Afrika komisija za ljudska prava i prava
naroda, koja ima 11 lanova, a sedite joj je u
Bandulu, Gambija. Danas su sve 53 drave
lanice Afrike unije (AU), koja je 2001. godi-
ne zamenila Organizaciju afrikog jedinstva,
ratifikovale Afriku povelju, koja sledi pristup
Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima
ujedinjujui sve kategorije ljudskih prava u

jednom dokumentu. U njenoj preambuli na-
vode se vrednosti afrike civilizacije, koje
nadahnjuju afriki pristup ljudskim pravima i
pravima naroda. Osim prava pojedinaca, njo-
me se potvruju i prava naroda. Potom, u Po-
velji su nabrajane i dunosti, na primer, pre-
ma porodici i drutvu, koje, meutim, nalaze
malo odjeka u praksi.
AFRIKI SISTEM LJUDSKIH
PRAVA

Afrika povelja o ljudskim pravima i pravi-
ma naroda (1981)

Afrika komisija za ljudska prava i prava
naroda (1987)

Protokol o osnivanju Afrikog suda za
ljudska prava i prava naroda (1997, jo ni-
je na snazi)

Protokol o pravima ena (Afrika unija ga
jo nije usvojila)

Afrika povelja o pravima i dobrobiti dete-
ta (1990)
Komisija ima velika ovlaenja u oblasti
irenja ljudskih prava. Ona moe prihvatiti
predstavke od drava (to se dosad nije dogo-
dilo), pojedinaca i grupa. Kriterijumi prihva-
tanja su iroki i doputaju da se nevladine or-
ganizacije ili pojedinci obrate Komisiji u ime
rtava. Naalost, Komisija ne moe donositi
pravno obavezujue odluke, to je bio jedan
od razloga za usvajanje Protokola o uspostav-
ljanju Afrikog suda za ljudska prava i pra-
va naroda, koji e stupiti na snagu nakog pri-
jema 15 ratifikacija. U njemu e delovati 11
sudija. Meutim, pojedinci e moi da se ne-
posredno obraaju Sudu samo ako dotina
drava to odobri posebnom izjavom. Inae,
Sud e moi da prihvata tube samo putem
Komisije, kao i u interamerikom sistemu.
Komisija bi trebalo da redovnim pregledom
dravnih izvetaja prati stanje ljudskih prava
u pojedinim dravama. Meutim, izvetaji su
esto neredovni i nezadovoljavajui. Sledei
praksu UN, Komisija je imenovala posebne
izvestioce za vanzakonska, preka i proiz-
voljna pogubljenja, za zatvore i zatvorske
uslove i za ene. Planirani dodatni protokol
o pravima ena jo nije donet.
Komisija, takoe, alje misije za utvrivanje
injenica i organizuje vanredne sednice u
UVOD 37
posebnim sluajevima, kao to se dogodilo
nakon smaknua devet lanova Pokreta za op-
stanak naroda Ogoni 1995. godine i nepraved-
nog suenja kome se bili podvrgnuti. Znatan
deo delatnosti Komisije podstaknut je od stra-
ne nevladinih organizacija iz Afrike i ire,
kojima je doputeno uee na svim javnim
sednicama Komisije. One esto iznose
sluajeve krenja i podravaju rad Komisije i
njenih posebnih izvestilaca. Potom, bitno je
da vlade proglase Povelju neposredno pri-
menjivom u svom nacionalnom zakonodav-
stvu. To je sprovedeno, na primer, u Nigeriji i
zahvaljujui tome nigerijske nevladine organi-
zacije, kao to je Projekt ustavnih prava,
uspeno iznose sluajeve krenja Povelje pred
nigerijskim sudovima.
Nakon usvajanja Konvencije UN o pravima
deteta 1989. godine, 1990. godine usvojena je
Afrika povelja o pravima i dobrobiti deteta.
Meutim, ona je stupila na snagu tek 1999.
godine, a 2002. godine ratifikovalo ju je samo
27 drava Afrike unije. Poveljom je pred-
vieno uspostavljanje Afrikog odbora
strunjaka za prava i dobrobit deteta, koji e
se sastajati najmanje jednom godinje. S obzi-
rom na spori proces ratifikacije, budunost e
pokazati hoe li ta konvencija i njen odbor da-
ti dobre rezultate.
38 UVOD
IV. OSTALI REGIONI
Arapski strunjaci za ljudska prava sastavili
su Arapsku povelju ljudskih prava, koju je
usvojilo Vee Arapske lige 1994. godine (Rez.
5437 od 15. septembra 1994), ali do 2002. go-
dine nije stupila na snagu.
Uprkos vie pokuaja, poput Konvencije o re-
gionalnom sistemu za irenje dobrobiti deteta
iz 2002. godine Junoazijske organizacije za
regionalnu saradnju, jo uvek nije usvojen re-
gionalni instrument za ljudska prava u Aziji
niti je uspostavljena Azijska komisija za ljud-
ska prava, delimino i zbog razlika u samom
regionu. Meutim, u regionalnim integracio-
nim inicijativama, poput ASEAN ili Azijsko-
pacifikom forumu nacionalnih institucija za
ljudska prava, preduzimaju se napori koji e
moda na kraju dovesti do uspostavljanja
Azijske komisije za ljudska prava. Na nivou
graanskog drutva vie od 200 azijskih ne-
vladinih organizacija predvoenih Azijskim
centrom za pravne resurse iz Hong Konga,
povodom 50. godinjice Univerzalne deklara-
cije o ljudskim pravima 1998. godine, izradilo
je nacrt Azijske povelje ljudskih prava kao Po-
velje naroda. Takoe, odvija se i Evroazijski
dijalog o ljudskim pravima izmeu Evropske
unije i 10 drava uesnica Sastanka Evrope i
Azije, u sklopu koga su odrane ve etiri sed-
nice. Slian dijalog odvija se i izmeu Evrop-
ske unije i Kine.
Sporazum iz Kotonua o saradnji, meuregi-
onalni sporazum 78 afrikih, karipskih i paci-
fikih (ACP) drava i 15 lanica Evropske uni-
je od 2000. godine, u lanu 9 (2) sadri sle-
deu odredbu: potovanje ljudskih prava, de-
mokratskih naela i vladavine prava ... pred-
stavlja bitne elemente ovog sporazuma.
PRIMER PAKTA ZA
STABILNOST U
JUGOISTONOJ EVROPI
Pakt za stabilnost u jugoistonoj Evropi, slube-
no potpisan u Sarajevu 1999. godine, takoe po-
sveuje posebnu panju ljudskim pravima i pra-
vima manjina. U tu svrhu njegov Task Force za
ljudska prava i manjine, sa seditem u Ljublja-
ni, razvija optu strategiju i povezuje brojne de-
latnosti usmerene na poboljanje etnikih odno-
sa i zatite manjina i ljudskih prava.
Meu projektima u sklopu kojih se sarauje s
Task Forceom za ljudska prava je i Mrea Cen-
tara za ljudska prava u jugoistonoj Europi
(SEE HRC-Net). Ta mrea od devet centara
smetenih veinom na univerzitetima, kojima
koordinira Evropski centar za obuku i
istraivanje u ljudskim pravima i demokratiji iz
Graca zajedno sa Centrom za ljudska prava iz
Sarajeva, organizuje obuku za ljudska prava na
nacionalnom i regionalnom nivou, letnje kole i
istraivake projekte, kao to je prirunik Ljud-
ska prava za nepravnike. Mrea nastoji da do-
prinese razvoju kulture ljudskih prava u jugoi-
stonoj Evropi, podstiui kod graana razvoj
svesti o pravima i ohrabrujui ih da tim znanjem
doprinesu preobraaju svojih drutava u pravcu
vladavine prava, ljudskih prava i demokratije,
to su tri glavna elementa evropskog identiteta.

I. UNIVERZALNA JURISDIKCIJA
I PROBLEM NEKANJIVOSTI
Borba protiv nekanjivosti, a za odgovornost,
zauzima globalne razmere. Najvanije je pri
tom spreiti dalje zloine, koji obino popri-
maju oblik tekih krenja ljudskih prava i hu-
manitarnog prava. U celom svetu postoji prak-
sa da se poiniocima tekih krenja ljudskih
prava daje status nekanjivosti da bi se nede-
mokratski vladari, najee generali, naveli da
ustupe vlast demokratski izabranoj vladi.
Nekanjivost se ne sme meati s pomilo- Junoj Africi i drugim zemljama kao oblik ne-
vanjima koja se daju poiniocima manjih
prestupa na kraju rata ili usled promene
reima. Na nacionalnom i meunarodnom ni-
vou raste uverenje da je nekanjivost suprot-
na naelu odgovornosti, pa se stoga uspostav-
ljaju posebni i opti meunarodni krivini tri-
bunali i sudovi.
Radi spreavanja krenja ljudskih prava ne-
kim meunarodnim konvencijama, poput
Konvencije UN protiv muenja iz 1984. godi-
ne, propisuje se obaveza univerzalnog sud-
skog gonjenja poinilaca zloina. U sluaju
biveg ileanskog diktatora generala Augusta
Pinocheta, panski sudija je 1998. godine za-
traio njegovo izruenje iz Velike Britanije,
koje je zahvaljujui vanrednoj odluci Doma
UVOD 39
J. MEUNARODNO
KRIVINO SUDSTVO
lordova najzad odobreno, ali zbog loeg Prema Statutu Meunarodnog krivinog su-
zdravstvenog stanja generala nije sprovedeno. da (ICC) usvojenog u Rimu 1998. godine, ko-
Meunarodni krivini sud potvruje naelo ji je stupio na snagu 2002. godine, Meuna-
univerzalne jurisdikcije i trai njegovu prime- rodni krivini sud uspostavlja se u Hagu kao
nu na nacionalnom nivou. stalni sud. Njegova nadlenost obuhvata
zloin genocida, zloine protiv ovenosti
Drugi oblici utvrivanja odgovornosti koji poinjene kao deo irokog sistematskog na-
ne vode nuno kanjavanju poinilaca su ko- pada usmerenog protiv civilnog stanovnitva,
misije za istinu i pomirenje, uspostavljene u to, osim spomenutih krenja u sluaju silo-
vanja, ukljuuje i seksualno ropstvo, nasilnu
retributivne pravde. One rtvama omoguuju trudnou ili bilo koji oblik tekog polnog na-
da istina izae na videlo, a drutvu da naui iz silja, zatim nasilni nestanak lica i sline
pouka prolosti. neovene postupke koji prouzrokuju veliku
patnju, kao to su ozbiljne povrede tela, od-
nosno psihikog ili fizikog zdravlja.
U sluaju Argentine, Interamerika komisija
za ljudska prava utvrdila je da se zakonima o Meunarodni krivini tribunal za bivu Ju-
pomilovanju kojima se doputa nekanjavanje goslaviju (ICTY) osnovao je Savet bezbedno-
kri pravo na sudsku zatitu i pravino suen- sti 1993. godine kao ad hoc sud koji se bavi
je. Usledila je meunarodna kampanja protiv masovnim krenjima ljudskih prava i humani-
nekanjivosti, u kojoj su lokalne NVO odigrale tarnog prava poinjenih na teritoriji bive Ju-
vanu ulogu. Konano su 1998. godine zakoni goslavije. Shodno tome, u njegovu nadlenost
o pomilovanju ukinuti. spadaju teke povrede enevske konvencije iz
1949. godine o zatiti rtava oruanog suko-
ba, zloini protiv ovenosti, kao to su ubi-
stva, muenja, silovanja ili drugi neoveni
postupci poinjeni u oruanom sukobu, kao i
40 UVOD
genocid. Zatim, nakon genocida 1994. godine,
u Arui je osnovan Meunarodni tribunal za
ratne zloine u Ruandi (ICTR), a posebni su-
dovi osnovani su za Sijera Leone i Kam-
bodu.
Jednako kao i kod meunarodnih krivinih
sudova za bivu Jugoslaviju i Ruandu, nad-
lenost Meunarodnog krivinog suda kom-
plementarna je krivinopravnoj nadleno-
sti nacionalnih sudova. Samo ako drava nije
voljna ili nije sposobna da sudski goni poini-
oce zloina, sluaj preuzima Meunarodni
krivini sud. Svi sudovi zasnivaju se na
naelu individualne odgovornosti, bez obzira
na slubenu funkciju optuenika.
Polumeunarodni Posebni sud za Sijera Leo-
ne istraivae sluajeve ubistava, silovanja,
seksualnog ropstva, istrebljenja, terora, poro-
bljavanja, pljake i paljenja. Gonie samo one
pojedince koji snose najveu odgovornost za
patnje naroda drave Sijera Leone. Oekuje se
da e putem sudskih mehanizama podstai
nacionalno pomirenje i tako doprineti traj-
nom miru.
K. INICIJATIVE ZA LJUDSKA PRAVA U
GRADOVIMA
Inicijative za jaanje ljudskih prava na grad- menjuju iskustva dobre prakse na redovnim
skom nivou predstavljaju nov pristup ko- sastancima.
rienju okvira ljudskih prava kao smernica
za drutveni i ekonomski razvoj. Na inicijati- Prednost strategije irenja ljudskih prava u za-
vu Decenije naroda za vaspitanje i obrazo- jednicama, poevi od lokalnog nivoa, jeste u
vanje za ljudska prava (PDHRE) da se obra- tome to omoguuje reavanje problema koji
zovanje za ljudska prava uini strategijom se odnose na ljudska prava u svakodnevnom
drutvenog razvoja, gradovi Rosario (Argenti- ivotu. Metod koji se preporuuje i primenju-
na), Ties (Senegal), Nagpur (Indija), Kati je u sklopu Decenije poinje sa zajednikom
(Mali), Dinapur (Banglade), starosedilaki izradom popisa zadataka koje treba izvriti,
narod Abre (Filipini) i grad Grac (Austrija) odnosno identifikovanjem ostvarenja i kren-
proglasili su se gradovima ljudskih prava ili ja ljudskih prava u odreenom gradu, to vo-
zajednicama ljudskih prava. di razradi strategije koja se prevodi u program
delovanja. U tom procesu graani prouavaju
Drugu inicijativu preduzela je Barselona koja zakone i politike o korienju gradskih resur-
je, u saradnji sa Sen Denijem, 1998. godine sa- sa. Oni razvijaju planove za unapreenje pri-
stavila Evropsku povelju za zatitu ljudskih mene ljudskih prava i reavanje problema u
prava u gradu. Povelju je do 2003. godine zatiti ljudskih prava u njihovom gradu. Za-
potpisalo vie od 300 gradova, uglavnom iz jedno s vlastima oni se obavezuju da e sve
sredozemnog dela Evrope. Povelja sadri poli- odluke, politike i strategije donositi u skladu s
tike obaveze koje proizlaze iz meunarodno naelima ljudskih prava.
priznatih ljudskih prava, na primer, o pravima
migranata i preporuke za uspostavljanje lo- U tu svrhu koristi se holistiki pristup ljud-
kalnih ustanova i postupaka za ljudska prava, skim pravima, pod kojim se podrazumeva da
kao to su ombudsman, vea za ljudska prava se sva ljudska prava: graanska, politika,
ili izvetaji o primeni i potovanju prava. Gra- ekonomska, socijalna i kulturna, ukljuujui
dovi i zajednice koji su potpisali Povelju raz- rodno gledite, razmatraju kao celina. Za upo-

znavanje ljudi s njihovim ljudskim pravima
izuzetno su vane aktivnosti uenja i obuke,
ukljuujui programe obuke trenera na-
menjene uiteljima, javnim slubenicima,
policiji, zdravstvenim i socijalnim radnicima,
lokalnim aktivistima i nevladinim organizaci-
jama. Sistem praenja preko posebnog nad-
zornog odbora, koji obuhvata sve sektore
drutva, nadgleda taj dugotrajni proces.
Na meunarodnom nivou trenutno se formira
udruenje gradova ljudskih prava, sa zadat-
kom praenja preko potrebnog samonadzora i
ozbiljnosti nastojanja svojih lanova.
PRIMER NAGPURA, GRADA
LJUDSKIH PRAVA U INDIJI
1. faza (januar - jun 1999):
Odreivanje problema i neposredno
ukljuenih lica/organizacija
2. faza (jul 1999 - jun 2000):
Utvrivanje aktivnosti uz pomo radnih grupa
3. faza (jul 2000 - decembar 2002):
Aktivnosti za jaanje sposobnosti i obuku;
mobilizacija zajednice itd.
UVOD 41
PRIMER KATIJA, GRADA LJUDSKIH Maj 2001:
PRAVA U MALIJU Slubena sveanost otvaranja na Univerzite-
tu u Gracu u prisustvu gospoe Shulamith
April 2000: Keonig
Poetak procesa
Jun 2002:
Februar 2001: Predstavljanje popisa zadataka i nacrta pro-
Opta skuptina stratekih aktera: uspostav- grama delovanja izraenih zahvaljujui sarad-
ljanje Odbora za orijentaciju i koordinaciju i nji vie od 100 pojedinaca i organizacija u
Operativne kancelarije gradskoj venici u Gracu
Decembar 2001: Oktobar 2003:
Savetodavno vee istaknutih linosti Konferencija o rezultatima prve faze primene
2002/2003: Procesom koordinira Evropski centar za obu-
Razvoj programa i seminari u obrazovanju za ku i istraivanje o ljudskim pravima i demo-
ljudska prava kratiji iz Graca, koji takoe prua razne pro-
grame obrazovanja i obuke za ljudska prava.
PRIMER GRACA, GRADA
LJUDSKIH PRAVA U AUSTRIJI
Septembar 2000:
Najava austrijske ministarke spoljnih poslova,
gospoe Ferrero-Waldner na Milenijumskoj
skuptini UN
Februar 2001:
Jednoglasna odluka Gradskog vea Graca
42 UVOD
L. GLOBALNI IZAZOVI I MOGUNOSTI ZA LJUDSKA PRAVA
Posle nekoliko decenija uspenog utvrivanja
standarda, najvei izazov za ljudska prava po-
stala je primena preuzetih obaveza. U toku je
razvoj nekoliko novih metoda kojima e se
oobezbediti bolja primena ljudskih prava na
lokalnom, nacionalnom i meunarodnom ni-
vou. Meu njima je i aktivniji pristup
meunarodne zajednice, koji trenutno
ukljuuje slanje komesara za ljudska prava u
sklopu meunarodnih misija, ime se institu-
cionalizuje razmatranje pitanja ljudskih prava
u odreenoj oblasti. Oekuje se da e takav
postupak imati vano preventivno delovanje.
Potovanje ljudskih prava osnauje se na lokal-
nom i nacionalnom nivou, takoe, razvijanjem
sposobnosti u oblasti ljudskih prava za lokalne
institucije, recimo, putem gradova ljudskih pra-
va, kao i uspostavljanjem nacionalnih institucija
za irenje i praenje ljudskih prava, pri emu vo-
deu ulogu imaju nevladine organizacije kao
predstavnici graanskog drutva. Jo uvek po-
stoji potreba za utvrivanjem standarda u obla-
stima u kojima se u novije vreme pojavljuju pro-
blemi, kao to je vidljivo iz dodatnog protokola
za zatitu prava dece, ili pitanja vezanih uz bio-
tehnologiju, genetski inenjering i trgovinu ljud-
skim organima.
Istovremeno, postojea ljudska prava mogu se
uiniti vidljivijim usredsreenjem na glavna
prava, to je pristup karakteristian za
Meunarodnu organizaciju rada. Novi izazovi
javljaju se i u potrebi da se vie panje posveti
meusobnoj povezanosti ljudskih prava i hu-
manitarnog prava, kao osnovnih standarda
ovenosti (vinjeta Modul Ljudska prava u
oruanom sukobu). Isto vredi i za odnos
izmeu ljudskih prava i izbeglikog prava, u
kontekstu spreavanja progona, kao i u kontek-
stu povratka izbeglica. U oba sluaja presudno
je stanje ljudskih prava u dravi porekla izbegli-
ca. Zatim, sastavljena su osnovna naela za
zbrinjavanje prognanika. To proiruje problem
ljudskih prava i spreavanja sukoba, kao i
problematiku obnove i izgradnje posle suko-
ba, kojima treba pristupiti na osnovu ljudskih
prava i vladavine prava.
Odgovornost za krenja i potovanje ljudskih
prava postala je globalno pitanje, a zahteva se
ne samo od pojedinaca nego i od nedravnih
aktera, poput transnacionalnih korporacija, kao
i od meuvladinih organizacija, poput Svetske
banke, Meunarodnog monetarnog fonda i
Svetske trgovinske organizacije.
U sluaju transnacionalnih korporacija, na
predlog generalnog sekretara UN Kofija Anna-
na u maju 2000. godine pokrenut je Globalni
sporazum, kao novi, inventivni pristup proce-
su globalizacije. Kompanije uesnice prihvata-
ju devet osnovnih naela u oblasti ljudskih
prava, standarda rada i okoline i uestvuju u
dijalogu usmerenom na ishod, posveenom
globalnim problemima, kao to je uloga poslo-
vanja u zonama sukoba.
Novi izazov ljudskoj bezbednosti i ljudskim
pravima predstavljaju pojaane antiterori-
stike mere koje su razne drave uvele nakon
11. septembra, i time delimino ograniile
osnovna ljudska prava.
Dobro utvrene meunarodne
norme - pravo linosti da ne
bude proizvoljno uhapena ili
zatvorena na neodreeno vreme;
pravo na poten sudski postupak,
nepristrasnu porotu i
nepristrasnog sudiju, na
zakonskog branioca, pravo da ne
bude podvrgnuta neljudskim ili
poniavajuim postupcima - te
su norme danas ugroene.
Moramo povui crtu i braniti ih.
To je takoe ozbiljno pitanje
bezbednosti. Jer kada se
bezbednost definie preusko - na
primer, samo kao dunost drave
da titi svoje dravljane - onda
tenja za bezbednou moe
dovesti do krenja ljudskih prava
onih koji su van kruga
zatienih.
SERGIO VIEIRA DE MELLO, VISOKI
PREDSTAVNIK UN ZA LJUDSKA PRAVA, 2003.

M. REFERENCE
Alfredson, Gundumur i dr. 1999. The Universal Declaration
of Human Rights. Oslo: Scandinavian University Press.
Alston, Philip i James Crawford (ur.). 2000. The Future of
UN Human Rights Treaty Monitoring. Cambridge: Cambridge
University Press
Alston, Philip (ur.). 1999. The EU and Human Rights. Oxford:
Oxford University Press.
Andreopoulos, George J. i Richard Pierre Claude. 1997.
Human Rights Education for the Twenty-First Century.
Philadelphia: University of Pennsylvania Press.
An-Naim, Abdullahi Ahmed (ur.). 1992. Human Rights in
Cross-cultural Perspectives, A Quest for Consensus.
Philadelphia: University of Pennsylvania Press.
Asia-Europe Foundation (ASEF). 2000. The Third Informal
ASEM Seminar on Human Rights. Singapore.
Bankie, B. F., C. Marias i J. T. Namiseb (ur.). 1998. Towards
Creating a Sustainable Cutlure of Human Rights: the Southern
African human rights reader. Windhoek: Macmillan.
Bayefsky, Anne F. 2002. How to Complain to the UN Human
Rights Treaty System. Transnational Publishers.
Baxi, Upendra. 1994. Inhuman Wrongs and Human Rights:
Unconventional Essays. Delhi: Har-Anand Publications.
Baxi, Upendra. 2002. The Future of Human Rights. Oxford
University Press.
Benedek, Wolfgang (ur.). 1999. Human Rights in Bosnia and
Herzegovina, Theory and Practice. The Hague: Martinus
Nijhoff Publishers.
Benedek, Wolfgang, Esther M. Kisaakye i Gerd Oberleitner
(ur.). 2002. The Human Rights of Women: International
Instruments and African experiences. London: Zed Books.
Benedek, Wolfgang i Alice Yotopoulos-Marangopoulos
(ur.). 2003. Anti-Terrorist Measures and Human Rights,
Kluwer Law International (u tampi).
Binder, Johannes. 2001. The Human Dimension of the OSCE:
From Recommendation to Implementation. Vienna: Verlag
sterreich.
Bjekovi, Sinia, Vedrana Spaji-Vrkas i Neboja Vuini Press.
(ur.). 2003. Human Rights for Non-Lawyers. Sarajevo: DD
Stamparija Svjetlost Fojnica.
Buergenthal, Thomas, Diana Shelton i David Stewart. 2002.
International Human Rights in a Nutshell. St. Paul: West
Group.
Buergenthal, Thomas i Diana Shelton. 1995. Protecting
Human Rights in the Americas Cases and Materials. 4. revi-
dirano izdanje, Kehl: Engel.
Caney, Simon i Peter Jones (ur.). 2001. Human Rights and
Global Diversity. London: Frank Cass Publishers.
Cassese, Antonio. 2001. International Criminal Law. A
Commentary on the Rome Statute for an International
Criminal Court. Oxford: Oxford University Press.
Council of Europe (ur.). 2000 (2. izdanje). Human rights in
International Law, Basic texts. Strasburg: Council of Europe
Publishing.
Council of the European Union. 2002. Annual Report on
Human Rights. Brussels: European Communities.
Davidson, Scott. J. 1997. The Inter-American Human Rights
System. Aldershot: Ashate Publishing Company.
de Mello, Sergio Vieira. 2003. Statement to the Opening of
the Fifty-Ninth Session of the Commission on Human Rights
of 17 March 2003; Report of the UN High Commissioner for
Human Rights and Follow-Up to the World Conference on
Human Rights, UN Doc. E/CN.4/2003/14 of 26 February
2003.
UVOD 43
Donnelly, Jack. 2003 (2. izdanje). Universal Human Rights
in Theory and Practice. Ithaca etc: Cornell University Press.
Drinan, Robert F. 2001. The Mobilization of Shame, A World
View of Human Rights. New Haven: Yale University Press.
Dunne, Tim. i Nicholas J. Wheeler (ur.). 1999. Human
Rights in Global Politics. Cambridge: Cambridge University
Evans, D. Malcolm i Rachel Murray. 2002. The African
Charter on Human and Peoples Rights. The System in Practice,
1986-2000. Cambridge: Cambridge University Press.
Forsythe, David P. 2000. Human Rights in International
Relations. Cambridge: Cambridge University Press.
Freeman, Michael. 2002. Human Rights. Oxford: Polity.
Galtung, Johan. 1994. Human Rights in Another Key. Polity
Press.
Garcia, Ramirez. 2001. El Futuro del Sistema Inter-americano
de Proteccin de los Derechos Humanos, u: Garcia Ramirez, S.,
(ur.), La jurisprudencia de la Corte Interamericana de
Derechos Humanos. Mxico D. F.: Universidad Nacional
Autnoma de Mxico, 11181144.
Ghai, Yash. 1999. Human Rights, Social Justice and
Globalisation, u: Bell, D. i Bauer, J. (ur.), The East Asian
Challenge to Human Rights. Cambridge: Cambridge
University Press.
Ghai, Yash. 1998. Human Rights and Asian Values. Public
Law Review, Vol. 9/3, 168-182.
Goldewijk, Berma K., Adalid C. Baspineiro i Paulo C.
Carbonari (ur.). 2002. Dignity and Human Rights. The
Implementation of Economic, Social and Cultural Rights.
Antwerp: Intersentia.
44 UVOD

Gomien, Donna. 1998. Short Guide to the European
Convention on Human Rights. Strasbourg: Council of Europe
(2. izdanje)
Gomien, Donna, David Harris i Leo Zwaak. 1996. Law and
practice of the European Convention on Human Rights and the
European Social Charter. Strasburg: Council of Europe
Publishing.
Gutmann, Amy (ur.). 2001. Human Rights as Politics and
Idolatry. Princeton and Oxford: Princeton University Press.
Hanski, Raija i Markku Suksi (ur.). 1999. An Introduction to
the International Protection of Human Rights, A Textbook,
Turko/Abo: Institute for Human Rights. Abo Akademi
University (2. izdanje).
Ishay, Micheline R. (ur.). 1997. The Human Rights Reader:
Major Political Writings, Essays, Speeches and Documents
from the Bible to the Present. London, Routledge.
Jones, John R.W.D. 2000. The Practice of the International
Criminal Tribunals for the Former Yugoslavia and Rwanda.
Irvington-on-Hudson, NY: Transnational Publishers (2. izdan-
je).
Maddex, Robert. L. 2000. International Encyclopaedia of
Human Rights. Washington: Congressional Quarterly Press.
Newman, Edward i Oliver P. Richmond (ur.). 2001. The
United Nations and Human Security. New York: Palgrave.
Nowak, Manfred. 1999. Human Rights Conditionality in
Relation to Entry to, and Full Participation in, the EU, u:
Alston, Ph. (ur.), The EU and Human Rights. Oxford: Oxford
University Press, 687ff.
Nowak, Manfred. 2003. International Human Rights Regime.
Kluwer Law International.
Office of the High Commissioner for Human Rights i dr.
1997. Manual on Human Rights Reporting. Geneva: United
Nations Publication.
Office of the High Commissioner for Human Rights. 1998.
(3. izd). Basic Human Rights Instruments. Geneva.
OSCE. 2000. OSCE Handbook. Vienna.
Ramcharan, Bertrand G. 2002. Human Rights and Human
Security. The Hague itd.: Martinus Nijhoff Publishers.
Robertson, Geoffrey. 2002. Crimes Against Humanity. The
Struggle for Global Justice. London: Penguin.
Sen, Amartya K. 1999. Culture and Human Rights.
Development as Freedom. Oxford: Oxford University Press.
Symonides, Janusz i Vladimir Volodin (ur.). 2001. A Guide
to Human Rights, Institutions, Standards, Procedures. Paris:
UNESCO.
Symonides, Janusz i Vladimir Volodin. 1999. (2. izd).
UNESCO and Human Rights, Standard-Setting Instruments,
Major Meetings, Publications. Selection of documents and
introduction. Paris: UNESCO.
Symonides, Janusz (ur.). 2000. Human Rights: Concept and
Standards. Ashgate: UNESCO.
Todorovi, Mirjana (ur.) 2003. Culture of Human Rights.
Belgrade Human Rights Centre.
Umozurike, U. Oji. 1997. The African Charter on Human and
Peoples Rights. The Hague: Martinus Nijhoff Publishers.
Weston, Burt H. i Stephen P. Marks. 1999. The Future of
International Human Rights. New York: Transnational.
Willets, Peter (ur.). 1996. The Conscience of the World, The
Influence of Non-Governmental Organizations in the UN
System. London: Hurst.
Wilson, Richard A. 1997. Human Rights, Culture and
Context, Anthropological Perspectives. London: Pluto Press

McRae, Rob i Don Hubert (ur.). 2001. Human Security and Sicilianos, Linos-Alexander i Christiane Bourloyannis-
the New Diplomacy, Protecting People, Promoting Peace. Vrailas (ur.). 2001. The Prevention of Human Rights
Montreal: McGill-Queens University Press. Violations. The Hague: Martinus Nijhoff Publishers.

Smith, Rhona. 2003. Textbook on International Human

Mernissi, Fatima. 1995. Arab Womens Rights and the Muslim
State in the Twenty-first Century: Reflections on Islam as
Religion and State. Faith and Freedom: Womens Human
Rights in the Muslim World. London, I. B. Tauris & Co.
Rights. Oxford: Oxford University Press.
Steiner, Henry J. i Philip Alston. 2000 (2. izdanje).
International Human Rights in Context, Law, Politics, Morals,
Text and Materials. New York: Oxford University Press.
 II. MODULI O
ODABRANIM PITANJIMA
LJUDSKIH PRAVA
UNIVERZALNOST
JEDNAKOST
NEDELJIVOST I MEUZAVISNOST

Meunarodna zajednica
upravo je izala iz doba
obavezivanja. Sada mora
stupiti u doba primene,
tokom koga treba
pokrenuti volju i resurse
potrebne za ispunjenje datih
obeanja.
KOFI ANNAN, GENERALNI SEKRETAR UN, 2001.
 ZABRANA
MUENJA
LJUDSKO DOSTOJANSTVO I CELOVITOST LINOSTI
NEOVENI I PONIAVAJUI POSTUPCI
MUENJE

Niko se ne sme podvrgnuti muenju

ili okrutnom, neovenom ili
poniavajuem postupanju ili
kanjavanju.
LAN 5 UNIVERZALNE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVIMA
48 ZABRANA MUENJA
PRIA ZA ILUSTRACIJU
Zaustavili su me na ulici 25. novembra 1991.
godine oko 9 sati ujutro. U tom trenutku nije
bilo nikakvih problema ... Zatim su me odveli
u policijsku stanicu Bobinji. Odveli su me na
prvi sprat, gde me je otprilike osmoro ljudi
poelo da tue. Morao sam kleknuti. Jedan po-
licajac me je podigao vukui me za kosu. Dru-
gi me je vie puta udarao po glavi predmetom
nalik bejzbol palici. Trei me je nogama i ru-
kama tukao po leima. Ispitivanje je trajalo
oko sat vremena bez prekida.
26. novembra 1991. godine opet me je ispitiva-
lo nekoliko policajaca trojica ili etvorica
istovremeno ... Tom prilikom vukli su me za
kosu, tukli i udarali tapom ...
Fiziki su me maltretirali do 1 sat posle po-
noi. Mislim da je taj put zlostavljanje poelo
oko 7 sati uvee. U jednom trenutku saterali
su me u dugaki kancelarijski hodnik, gde me
jedan policajac, pretpostavljam nadleni,
zgrabio za kosu i naterao da trim du hodni-
ka, dok su mi ostali, postrojeni s obeju strana
hodnika, podmetali noge ...
Posle toga, odveli su me u neku kancelariju i
pretili da e mi naneti opekotine ako ne progo-
vorim. Poto sam odbio da progovorim, upali-
li su dve let-lampe koje su bile spojene s dvema
malim plavim plinskim bocama. Naterali su PITANJA ZA RASPRAVU
me da sednem, skinuli mi cipele i postavili let-
lampe otprilike metar od mojih stopala. Isto- 1. Kako biste okarakterisali postupke koje je
vremeno su me tukli. Potom su mahali neka- pretrpeo gospodin Selmouni? Kakve misli
kvim pricom, pretei da e sadraj upricati u je u vama pobudila njegova pria?
mene. Na to sam poderao rukav svoje koulje, 2. ta se, po vaem miljenju, moe uiniti ka-
rekavi: Samo napred, ako smete. Kao to ko bi se spreili slini sluajevi? Jeste li
sam predvideo, pretnju nisu ostvarili ... upoznati s postojeim mehanizmima zati-
te na lokalnom, regionalnom i meunarod-
Policajci su me ostavili na miru petnaestak nom nivou?
minuta, a onda je jedan od njih rekao: Vi 3. Kako drutvo, po vaem miljenju, moe
Arapi volite da vas eve. Zgrabili su me, svu- pomoi rtvama poput gospodina Selmou-
kli i jedan on njih ugurao je mali crni pendrek nija?
u moj anus. 4. Da li biste imali drugaiji stav kada biste
znali da je gospodin Selmouni preprodavao
N. B. Dok je govorio, gospodin Selmouni je drogu? Zato?
briznuo u pla.
Svestan sam ozbiljnosti ovoga to sam vam
upravo ispriao, ali to je u potpunosti istina,
stvarno sam pretrpeo ta zlostavljanja ...
Utvrdivi injenice i dokaze u sluaju Selmo-
uni protiv Francuske, Evropski sud za ljudska
prava 28. jula 1999. godine jednoglasno je
ustanovio da je prekren lan 3 Evropske kon-
vencije o zatiti ljudskih prava i osnovnih slo-
boda.
IZVOR:
EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA, SLUAJ SELMOU-
NI PROTIV FRANCUSKE, PRESUDA OD 28. JULA 1999,
STRAZBUR, FRANCUSKA.

POTREBNO JE ZNATI
1. SVET SLOBODAN OD MUENJA
Zamislite da vas celo telo boli, a dua vam
plae, skamenjena od straha. Lieni ste slobo-
de i dostojanstva. Trpite bol, ponienje i bes-
pomonost rtva ste muenja ...
esto se smatra da se teki oblici zlostavljan-
ja dogaaju samo u drutvima i dravama gde
je krenje ljudskih prava svakodnevna pojava.
Uprkos tome to se smatra da je muenje ka-
rakteristino samo za siromana i necivilizo-
vana drutva, ono je prisutno u dve treine
zemalja sveta, ukljuujui visoko industrijali-
zovane i razvijene zemlje. Iako muenja i dru-
gih oblika zlostavljanja ima u celom svetu, u
razliitim delovima sveta oni se sprovode na
razliite naine i u razliitim stepenima.
Zabrana muenja je apsolutna, to potvruju
mnogi meunarodni i regionalni ugovori. Pra-
vo na slobodu od muenja pripada ljudskim
pravima koja drave ne smeju derogirati, odno-
sno koja vrede u svim okolnostima. Dravama
nije doputeno ograniavanje tih prava ni iz bi-
lo kog razloga.
Muenje i zlostavljanje takoe su zabranjeni
meunarodnim obiajnim pravom. No, upr-
kos tome, jo uvek se sprovode, i to esto.
ZABRANA MUENJA 49
Moda je upravo u ovom trenutku neko pod- mu muenja i ostalih tekih oblika zlostav-
vrgnut takvim postupcima. Oni se sprovode ljanja, pa se uspelo u skretanju panje svetske
nad osobama koje su liene slobode, osobama javnosti na taj problem. Brojne vladine i ne-
koje pripadaju razliitim etnikim, socijalnim vladine organizacije poele su da se bave ne
i kulturnim grupama, mladima i starima, samo posledicama nego i uzrocima razliitih
enama i mukarcima. Niko nije imun na oblika zlostavljanja. Dogovoreni su i iroko
muenje. rtva moe postati svako bilo ka- prihvaeni jasni standardi zatite i prevencije
da! na meunarodnom nivou. Zatim, uspostav-
ljen je niz tela za istragu, praenje i nadzor na
Dugo se mislilo da muenje, neoveni i po- nacionalnom i meunarodnom nivou radi
niavajui postupci postoje iskljuivo u rat- ouvanja standarda zatite i apsolutnog prava
nim sukobima i robovlasnikim drutvenim na slobodu od muenja i drugih oblika okrut-
odnosima, pa se na njih nije obraala panja nih, neovenih i poniavajuih postupanja i
u vreme mira. Ali, iscrpno istraivanje savre- kanjavanja.
menih sluajeva muenja, neovenih i po-
niavajuih postupaka otkriva da teki oblici
zlostavljanja nisu samo stvar prolosti. To-
kom vekova, s napretkom i razvojem ovean-
stva brutalne metode Starog i Srednjeg veka
zamenjene su sloenijim, ali podjednako
okrutnim metodama. Njihov uinak i ishod
nisu se promenili. Muenje i drugi teki obli-
ci zlostavljanja i dalje ine ozbiljnu pretnju
ljudskoj bezbednosti i telesnoj i psihikoj ce-
lovitosti ljudskog bia. Stoga su preko potreb-
ni usklaeni napori ka njihovom spreavanju.
Zahvaljujui razvoju meunarodnog prava,
kao i brem i obuhvatnijem nainu irenja in-
formacija, u novije vreme raste svest o proble-
50 ZABRANA MUENJA
Zabrana muenja i ljudska bezbednost
Muenje i zlostavljanje su neposredna pretnja
linoj bezbednosti. Stoga su zatita ljudskog
ivota i ouvanje fizike i psihike celovitosti
ljudskog bia postali sredinja nit pristupa
ljudska bezbednost. Zatita nepovredivosti
ljudskog ivota u tesnoj je vezi sa apsolut-
nom zabranom muenja i drugih oblika zlo-
stavljanja. Puno ostvarenje prava na ivot i
celovitost linosti i apsolutna zabrana
muenja i drugih oblika okrutnih,
neovenih i poniavajuih postupanja ili
kanjavanja nalaze se na prvom mestu u sva-
kom obliku delovanja za ljudsku bezbednost.
Nedvosmisleno, svest o ljudskim pravima ko-
ja raste zahvaljujui obrazovanju i uenju za
ljudska prava, uz poboljanu pravnu zatitu
od muenja i zlostavljanja i njihovo
spreavanje, postae temelj pojaane ljudske
bezbednosti i blagostanja. U Statutu Meuna-
rodnog krivinog suda, ije osnivanje je
Mrea za ljudsku bezbednost estoko za-
stupala, muenje se izriito odreuje kao
zloin protiv oveanstva i ratni zloin, ime
se dodatno istie vanost ouvanja ljudskog
ivota i ljudske bezbednosti.
ovek koji mui drugog oveka
neizrecivi je zlotvor.
HENRY MILLER
2. DEFINICIJA I OPIS PROBLEMA
ta je muenje?
Pojave kao to su muenje i zlostavljanje ve
due vreme su bez opteprihvaene definici-
je, iako se njihova zabrana smatra normom
meunarodnog obiajnog prava i vai za sve
drave. Odredbe o apsolutnoj zabrani
muenja iz niza meunarodnih ugovora nisu
se pokazale dovoljnim jemstvom protiv
muenja. ini se da u samoj definiciji postoji
odreeni manevarski prostor kojim se drav-
nim vlastima ostavlja sloboda interpretacije
kako bi se olakalo naelno prihvatanje tih
meunarodnih normi.
Pravnu definiciju muenja prihvatile su sve
drave potpisnice Konvencije UN protiv
muenja i drugih okrutnih, neovenih i po-
niavajuih kazni ili postupaka (UNCAT) iz
1984. godine. Konvencija je usvojena i otvore-
na za potpisivanje i ratifikaciju Rezolucijom
br. 39/46 Generalne skuptine UN 10. decem-
bra 1984. godine, a stupila je na snagu 26. ju-
na 1987. godine. Definicija muenja prema
lanu 1. Konvencije glasi:
... svaki in kojim se nekom licu namerno
nanose velike patnje, fizike ili duevne, sa
ciljem da se od njega ili treeg lica dobiju oba-
vetenja ili priznanja, da se kazni za neko de-
lo koje je ono ili neko tree lice poinilo ili se
sumnja da je poinilo, da se uplai ili da se na
njega ili na neko tree lice izvri pritisak, ili iz
bilo koje pobude zasnovane na bilo kakvom
obliku diskriminacije, kad takav bol ili patnje
nanosi slubeno lice ili neko drugo lice koje
deluje po slubenoj dunosti ili na osnovu iz-
riitog naloga ili pristanka slubenog lica. Taj
izraz ne odnosi se na bol ili patnje koje proiz-
laze iskljuivo iz zakonitih kazni, neodvojivi
su od njih ili njima izazvani.
Vano je primetiti da ova definicija, iako obu-
hvata i psihiku i fiziku dimenziju muenja i
zlostavljanja, nije sveobuhvatna i u njoj nisu
iscrpno razraeni razliiti nivoi zlostavljanja.
Zatim, ona ne sadri pravne sankcije propisa-
ne nacionalnim zakonima, to u odreenim
sluajevima ostavlja dvoumljenja u pogledu
duha i ciljeva Konvencije. Meutim, definicija
ipak podrava opte miljenje da se, reima
Komisije za ljudska prava, nijedan oblik
muenja i drugih okrutnih, neovenih ili po-

niavajuih postupanja ili kanjavanja [...] ne
moe opravdati nikada, ni u kojim okolnosti-
ma. Posebni izvestilac za muenje takoe je
potvrdio da je pravna i moralna osnova za-
brane muenja i drugih okrutnih, neovenih
ili poniavajuih postupanja ili kanjavanja
apsolutna i neotklonjiva i ni pod kojim uslovi-
ma se ne sme podrediti drugim interesima,
politici ili praksi.
Povodom uspostavljanja UN Meunarodnog
dana podrke rtvama muenja, 26. juna,
Meunarodno vee za rehabilitaciju rtava
muenja istaklo je da je muenje jedna od
najstranijih stvari koju jedna osoba moe
uiniti drugoj. Cilj muenja je nanoenje naj-
veeg mogueg bola, a da rtva pri tom osta-
ne u ivotu... Namerno nanoenje bola i
patnje, fizikog ili psihikog, karakteristika je
ne samo muenja nego i neovenih i po-
niavajuih postupaka. U pravnim termini-
ma, razlika izmeu neovenih i poniava-
juih postupaka, s jedne strane, i muenja, s
druge strane, iako tanana, odnosi se na pri-
rodu poinjenog dela, njegov cilj, stepen
teine i okrutnost sredstava koja se koriste.
Drugim reima, to je in okrutniji, bolniji i
to je jasnije voen namerom, to ga je sud
spremniji da razmatri kao sluaj muenja.
Muenje je krajnje krenje
ljudskog dostojanstva. Ono
dehumanizuje i rtvu i
poinioca. Bol i strahote koje
jedno ljudsko bie namerno
zadaje drugom ljudskom biu
ostavljaju trajne oiljke: kime
iskrivljene udarcima, lobanje
oteene kundacima, none more
koje se ponavljaju iz noi u no,
zbog ega rtva ivi u stalnom
strahu. Sloboda od muenja je
osnovno ljudsko pravo koje mora
biti zatieno u svim
okolnostima.
KOFI ANNAN, GENERALNI SEKRETAR UN
Prema Konvenciji UN protiv muenja,
muenje je oznaeno sledeim obelejima:

namerni in koji prouzrokuje veliku fi-
ziku ili psihiku patnju;

poinjen sa odreenim ciljem;

poinio ga je dravni slubenik ili lice koje
deluje u svojstvu predstavnika drave.
Metode muenja Kako se
sprovodi muenje?
U naelu, bilo koji predmet, od vode do ku-
hinjskog pribora, moe se koristiti kao sred-
stvo muenja. U dananje vreme orua i me-
tode muenja stalno se razvijaju, postajui jo
okrutnija i neovenija. Niz tehnika muenja
koje se danas upotrebljavaju ne ostavljaju vi-
ZABRANA MUENJA 51
dljive tragove na telu, nego oteuju unu-
tranje organe i psihiki integritet rtve.
Metode muenja mogu se svrstati u dve gru-
pe: fizike i psihike.
Fiziko muenje prouzrokuje neopisiv bol i
ogromnu patnju rtve. U najokrutnijim oblici-
ma ono moe dovesti do sakaenja, una-
kaenja ili trajne ozlede. Najee metode
muenja su bievanje, udaranje metalnim
predmetima, kamenjem, kablovima ili palica-
ma, udaranje nogama i lupanje o zid. Metoda
zvana falanka ili phalange (estoko udaranje
rtve po tabanima) koristi se gotovo jednako
esto kao i metode elektrookova, davljenja,
vezivanja i prenja cigaretama ili izlaganja ja-
ko niskim ili visokim temperaturama.
Psihiko muenje obuhvata tehnike us-
kraivanja ili iscrpljivanja, kao to su us-
kraivanje hrane, vode, sna i upotrebe sanitar-
nog vora, tehnike uskraivanja komunikacije,
poput zatvaranja u samicu i zabrane kontakta
s drugim zatvorenicima ili spoljnim svetom,
tehnike iznuivanja ili zastraivanja, poput pri-
silnog gledanja muenja drugih ljudi, pretnje
smaknuem ili simulirano smaknue, nepre-
stano poniavanje i zastraivanje itd. Osim to-
ga, kao sredstvo fizikog i psihikog onesposo-
bljavanja rtava esto se koristi seksualno na-
silje. Sve metode muenja ozbiljno ugroavaju
dostojanstvo ljudskog bia i kre njegova/nje-
52 ZABRANA MUENJA
na ljudska prava. Svet slobodan od muenja
bie svet u kom ljudi nee jedni drugima na-
merno nanositi bol niti upotrebljavati okrutna
sredstva.
Motivi muenja Zato se
sprovodi muenje?
Postoji vie razliitih motiva muenja, ali u
sri svakog od njih lee namera i cilj. Muenje
i teki oblici zlostavljanja esto se sprovode
kao posledica elje za iskazivanjem moi ili,
jednostavno, za prikrivanjem slabosti.
Tokom razliitih perioda ljudske istorije
muenje se koristilo kao sredstvo kontrole
primenom sile nad protivnicima ili ljudima
ije su napredne ideje predstavljale pretnju
vlastima i vladajuem sistemu. Muenje se
esto koristilo kao sredstvo politikog priti-
ska i tlaenja, kanjavanja i osvete, kao i
uutkivanja protivnika. Tradicionalno se
muenje i drugi oblici zlostavljanja koriste za
dobijanje informacija i iznuivanje pri-
znanja, iako je vrednost priznanja dobijenih
prinudom i fizikom prisilom prilino disku-
tabilna.
Okrutni i poniavajui postupci takoe se pri-
menjuju u svrhu pretnji, zastraivanja, dehu-
manizovanja, poniavanja, usaivanja
oseaja beskorisnosti i inferiornosti, a u kraj-
nosti radi zatiranja linosti. Sva ta dela, koja
mogu biti podstaknuta razliitim motivima, jalnim ustanovama i bolnicama, a esto su za-
ostavljaju dugotrajne posledice na linost nemarene ili ak zaboravljene, mogu postati
rtve. Fizika rehabilitacija i oporavak esto rtve postupaka koji nalikuju muenju zbog
traju godinama, a rane ne mogu uvek u pot- loih materijalnih uslova, odnosno nedostatka
punosti zaceliti. Psihiki oiljci prate rtvu do resursa za pristojan ivotni standard, lekarsku
kraja ivota i esto spreavaju oseaj ivotne negu i dostojanstvenu starost.
ispunjenosti. Deca, mukarci i ene, mladi i stari, svi mogu
postati rtve muenja. Niko nije imun na po-
rtve i poinioci muenja, neovenih i sledice tekih oblika zlostavljanja njihove
poniavajuih postupaka posledice oseaju i sami poinioci. Najee
Svako moe postati rtva, naroito u drutvima su to policijski ili vojni slubenici koji deluju
gde ne postoji tradicija vladavine prava, ili se kao predstavnici svoje slube. U mnogim
zakoni i preuzete obaveze slabo potuju i spro- sluajevima poinioci deluju po nareenju ili
vode. Zlostavljanje se najee dogaa u zatvo- su deo specijalizovane grupe za koju su takvi
rima, policijskim stanicama i drugim centrima postupci uobiajena pojava. Osim toga, medi-
za pritvor, ali nisu retki ni sluajevi zlostavljanja cinsko i tehniko osoblje u ustanovama za
na privatnom prostoru ili u specijalizovanim osobe s posebnim potrebama mogu postati
medicinskim ustanovama za neizleive bolesni- poinioci zlostavljanja zbog nebrige, odsustva
ke ili mentalno obolele osobe. Osumnjieni u nadzora, nedostajuih resursa ili neznanja.
istranim zatvorima i osuenici posebno su
osetljivi na zlostavljanje jer zadovoljavanje nji-
hovih najosnovnijih potreba zavisi od vlasti. 3. INTERKULTURALNA GLEDITA I
Mesta za pritvor po svojoj su definiciji zatvore- KONTROVERZNA PITANJA
nog karaktera, pa se pritvorena lica nalaze van
oiju javnosti koja za njih neretko i nema pre- Obiaji i shvatanja raz-
vie saoseanja ni razumevanja. Manjine, bilo liitih kultura bez sumnje
socijalne, verske ili etnike, kao i izbeglice i utiu na razumevanje meunarodnih pravnih
azilanti takoe su esto rtve poniavajuih normi i standarda, uslovljavajui njihovu in-
postupaka i ponovne traumatizacije. Starije ili terpretaciju kroz specifinu kulturnu prizmu.
mentalno retardirane osobe koje ive u speci- Na primer, telesno kanjavanje tapom ili

biem kao korektivna mera iroko je raspro-
stranjen oblik zlostavljanja. U tradiciji islam-
skog erijatskog zakona telesno kanjavanje,
pa ak i odsecanje udova, nisu samo optepri-
hvaeni u ivotnoj praksi, nego su i legalizo-
vani. Brojni verski sudovi odluuju ne samo o
pitanjima porodinog prava i nasleivanja,
nego i o drugim pitanjima materijalnog i du-
hovnog ivota muslimana. erijatski Krivini
zakon pokrajine Zamfara u Nigeriji, na pri-
mer, kao kazne za odreene zloine, osim
smrtne i zatvorske kazne, od januara 2000.
godine propisuje batinanje i odsecanje udova.
Sline kazne izriu i verski sudovi koji deluju
po erijatskom zakonu u Saudijskoj Arabiji,
Iranu, Libiji i Avganistanu.
Izraelske slube javne bezbednosti, na pri-
mer, neprekidno su izloene kritici zbog toga
to u postupku ispitivanja primenuju umere-
ni fiziki pritisak, koji esto prerasta u
muenje. Preporuke Landau komisije o po-
stupcima ispitivanja iz 1987. godine, gde se
upotreba umerenog fizikog pritiska tokom
istrage opravdava kao nunost, izazvale su
une rasprave. Preporukama, meutim, nije
pojanjeno gde prestaje umereni fiziki priti-
sak i poinje muenje. Tek 1999. godine Vr-
hovni sud Izraela je u sluaju Javni komitet
protiv muenja u Izraelu protiv drave Izra-
el proglasio upotrebu umerenog fizikog pri-
Stalno su molili da ih ubiju.
Muenje je gore od smrti.
JOSE BARRERA
tiska protivustavnom, budui da se time kri
ustavno pravo linosti na dostojanstvo.
Meutim, Komitet UN protiv muenja u svo-
jim zakljucima i preporukama: Izrael:
23/11/2001. navodi: Komitet ostaje neuveren
i jo jednom izraava svoju zabrinutost zbog
toga to zabrana muenja, kako je ono defini-
sano u Konvenciji, jo nije postala deo do-
maeg zakonodavstva.
Ta dva primera pokazuju da se standardi za-
brane muenja, iako opteprihvaeni, tumae
i primenjuju od zemlje do zemlje na razliite
naine. Meutim, nije jasno doprinose li raz-
like apsolutnoj zabrani muenja u kulturno
osetljivim kontekstima ili pak podrivaju cilje-
ve i duh obiajnog i kodifikovanog meuna-
rodnog prava.
Niz drugih pitanja i kontroverzi s tim u vezi
jo nema odgovora. Trenutno se naroito u
SAD vodi estoka rasprava o tome treba li te-
rorizam razluiti od ostalih zloina i krenja
ljudskih prava i treba li uspostaviti posebne
standarde za spreavanje i borbu protiv tero-
rizma. Nekoliko zemalja, poput Irske, Turske
ZABRANA MUENJA 53
i SAD, ima antiteroristike zakone kojima se
omoguuje znatno bri postupak od uobiaje-
nog krivinog postupka, to dovodi do ogra-
nienja nekih ljudskih prava i sloboda. Nakon
11. septembra 2001. godine iznova se ras-
plamsala prastara rasprava o tome da li je do-
pustivo muiti teroriste, odnosno zloince,
kako bi se spasili ivoti drugih ljudi. Pri tom
se postavlja pitanje treba li prava rtava tititi
bolje od prava zloinaca i ima li ivot poini-
oca zloina ili teroristikog napada jednaku
vrednost kao ivot svakog drugog oveka.
Iako te zamrene protivrenosti i nereene
moralne dileme nemaju ispravnih i pogrenih
reenja, strunjaci za meunarodno pravo do-
sledno zastupaju stav da dvostruki standardi
nisu dopustivi i da se norme meunarodnog
prava ne smeju primenjivati selektivno. Mno-
gi smatraju da je to jedini nain da se ouva
duh i delotvornost meunarodnog prava u
zatiti svetskog mira, ljudske bezbednosti i
razumevanja meu dravama.
54 ZABRANA MUENJA
4. PRIMENA I PRAENJE
Od 1948. godine do danas odredbe meuna-
rodnog prava koje se odnose na zabranu
muenja i drugih oblika okrutnih, neovenih
i poniavajuih postupaka stalno se menjaju i
unapreuju. Veliki broj drava potpisao je, ra-
tifikovao i ukljuio u svoje zakonodavstvo i
praksu te meunarodnopravne obaveze. Us-
postavljeni su snani regionalni sistemi
spreavanja i zatite od muenja (na primer
evropski) i nacionalni mehanizmi nadzo-
ra/inspekcije.
Na meunarodnom nivou Komitet UN pro-
tiv muenja i Posebni izvestilac UN za
muenje, kao i brojne nevladine organizaci-
je nadgledaju primenu dravnih obaveza u
vezi sa zabranom muenja i postupaka
slinih muenju.
Komitet Ujedinjenih nacija protiv muenja
(UNCAT), nadzorno telo obrazovano na
osnovu lana 17. Konvencije UN protiv
muenja, poeo je s radom 1. januara 1988.
godine. Komitet razmatra izvetaje koje
drave strane ugovornice Konvencije moraju
slati svake etiri godine. Moe uputiti pitanja
i zatraiti razjanjenja ili dodatne informacije
u vezi sa injenicama iznesenim u izvetaji-
ma. Uz to, drava moe potpisati izjavu ko-
jom Komitetu doputa da prima i razmatra in-
dividualne i meudravne predstavke i da
se o njima izjanjava preko svojih zakljuaka
i preporuka za delovanje. Komitet tesno sa-
rauje s Posebnim izvestiocem za muenje,
(vinjeta Dobro je znati) Evropskim komite-
tom za spreavanje muenja i Fondacijom UN
za rtve muenja. Sva dokumentacija o radu
Komiteta objavljuje se i distribuira jednom go-
dinje.
Najnoviji dogaaji: na 57. zase-
danju Generalne skuptine UN u Njujorku
2002. godine usvojen je Fakultativni proto-
kol uz Konvenciju UN protiv muenja i dru-
gih oblika okrutnih, neovenih i poniava-
juih kazni ili postupaka iz 1984. godine.
Protokolom se uspostavlja sistem redovnih
poseta meunarodnih i nacionalnih strunih
tela mestima za pritvaranje i zatvorima radi
spreavanja muenja i drugih oblika zlostav-
ljanja. U tu svrhu osniva se meunarodno
struno inspekcijsko telo kao Potkomitet Ko-
miteta UN protiv muenja. Osim toga, Proto-
kolom se obavezuju drave na osnivanje naci-
onalnih inspekcijskih tela. Meunarodna i na-
cionalna tela poseivae redovno pritvore i za-
tvore i davati preporuke kako bi se unapredili
postupci prema ljudima lienim slobode.
Usmerenost na prevenciju predstavlja inven-
tivni razvojni korak u sistemu zatite ljudskih
prava u okviru UN, budui da veina ranije
uspostavljenih meunarodnih tela moe delo-
vati tek po krenju prava. Posete pritvorima i
zatvorima jedan su od najefikasnijih naina
poboljanja zatvorskih uslova i spreavanja
muenja. Fakultativnim protokolom se prvi
put nekim meunarodnim instrumentom us-
postavljaju kriterijumi i daje jemstvo za pre-
ventivne posete nacionalnih strunih tela.
Stoga se Protokol smatra velikim napretkom u
uvrenju meunarodnih i nacionalnih me-
hanizama spreavanja muenja i neovenih
ili poniavajuih postupaka.
Meutim, iako na meunarodnom nivou po-
stoji niz pravnih jemstava za spreavanje
muenja, na nacionalnom nivou ona se ne
sprovode u celosti. Preko je potrebno uskladi-
ti nacionalne pravne norme s meunarodnim
standardima i uspostaviti nacionalne sisteme
praenja i izvetavanja. Muenje e biti pot-
puno iskorenjeno tek kad sistemi primene i
praenja na nacionalnom i lokalnom nivou u
svim dravama lanicama UN budu delovali
nepristrasno, na osnovu meunarodnih stan-
darda. Zatim, nuan element pravednog i

potenog nacionalnog zakonodavstva je omo-
guavanje rtvama muenja, neovenih ili
poniavajuih postupaka rehabilitacije, prav-
ne pomoi i odtete, kao i pomoi pri njiho-
vom ukljuivanju u drutveni ivot.
Delotvorno spreavanje muenja ine tri
osnovna aspekta:
1. uspostaviti delotvoran pravni okvir, obez-
bediti njegovu primenu i jemstva za
spreavanje muenja - na primer, osnovna
jemstva za lica koja se nalaze u pritvoru
(pristup braniocima, lekarima, sudijama
itd. i zabranu pritvaranja bez mogunosti
komunikacije);
2. uspostaviti nadzorne mehanizme, na-
roito nacionalne inspekcijske mehanizme
za pritvore i zatvore i omoguiti nevladinim
organizacijama nezavisno praenje i iz-
vetavanje;
3. kontinuirano sprovoditi obuku svih radni-
ka u sistemu, poput policijskih slubenika,
zatvorskih uvara, advokata, sudija, lekara
itd.
Svako moe aktivno doprineti spreavanju
muenja kampanjama, lobiranjem za ratifika-
ciju meunarodnih dokumenata i njihovo
sprovoenje na nacionalnom nivou, slanjem
ZABRANA MUENJA 55
Otvorite li novine bilo koji dan
u nedelji, proitaete da je u
nekom delu sveta neko zatvoren,
muen ili pogubljen zato to
vlada njegove zemlje njegovo
miljenje ili veroispovest smatra
neprihvatljivim ... itaoca tada
obuzima muan oseaj nemoi.
Kada bi se takvi oseaji gnuanja
preveli u zajedniku akciju, to bi
moglo imati uinka.
PETER BENENSON, OSNIVA AMNESTY
INTERNATIONAL
pisama i apela. Preko nevladinih organizacija
na dobrovoljnoj osnovi svi moemo delovati
na podizanju svesti i obrazovanju u porodici,
lokalnoj zajednici ili regionu. Na kraju,
moemo pomoi rtvama muenja da preva-
ziu traumu prouzrokovanu muenjem, tako
to emo ih uputiti u to kako i kome da prija-
ve svoj sluaj i kako da podignu tubu protiv
poinioca.
56 ZABRANA MUENJA
DOBRO JE ZNATI
1. DOBRA PRAKSA
U delu sveta gde se ivi relativno dobro teko
je shvatiti da su milioni ljudi svake godine
zbog svog identiteta, dela ili uverenja podvrg-
nuti okrutnim, neovenim ili poniavajuim
postupcima.
Danas irom sveta deluju mree inicijativa za
mobilizaciju drutva protiv muenja gde god
se ono provodi sistemski, mree za obrazo-
vanje o spreavanju neovenih postupaka i
pravnu pomo, kao i fiziku i psihiku reha-
bilitaciju rtava muenja.
Mnoge od tih aktivnosti sprovode se u civil-
nom sektoru radi podsticanja aktivizma; po-
mou drugih se nastoje izgraivati lokalne
sposobnosti i znanja kao sredstvo spreavanja
i zatite. Na kraju, vanu ulogu u tom procesu,
takoe, ima razvoj institucionalnih kapaciteta
i unapreenje zakonodavstva. Svi ti nivoi su
neophodni i meusobno povezani i deluje se
na svakom od njih.
Dobra praksa za spreavanje muenja i zlo-
stavljanja moe biti:

graanski aktivizam - kampanje, lobi-
ranje, podizanje svesti, obrazovne aktiv-
nosti na lokalnom nivou;
Delatnosti meunarodnih organizacija
Posebni izvestilac za muenje - ciljevi,
ovlaenja i delatnosti
Komisija za ljudska prava UN je Rezolucijom
1985/33 ustanovila Posebnog izvestioca za pi-
tanja muenja, iji je zadatak da istrai vero-
dostojne i pouzdane informacije i efikasno
odgovara na njih. Posebni izvestilac podnosi
Komisiji obiman godinji izvetaj o svojim ak-
tivnostima, u kojima razmatra sluajeve
muenja i njihov obim i donosi preporuke
vladama radi iskorenjivanja muenja. Posebni
izvestilac deluje u svim dravama, bez obzira
na to da li su ratifikovale Konvenciju protiv
muenja i drugih okrutnih, neovenih ili po-
niavajuih postupanja ili kanjavanja.
Ovlaenja Posebnog izvestioca obuhvataju
tri glavne grupe aktivnosti: saoptenja vlada-
ma u obliku hitnih apela i pisama o navodnim
sluajevima muenja koje treba istraiti; misi-
je radi utvrivanja injenica u zemljama u ko-
jima, prema postojeim informacijama,
sluajevi muenja nisu izolovani ili spora-

razvijanje institucija i jaanje kapaciteta,
delovanje na strukture i institucije kako bi
se podstakle reforme postojeih ili uspo-
stavile nove institucije, uz razvoj lokalnih
kapaciteta za reavanje problema.
dini i godinje izvetaje Komisiji za ljudska
prava i Generalnoj skuptini o aktivnostima,
ovlaenjima i metodama rada Posebnog izve-
stioca.
Za razliku od nadzornih tela osnovanih
meunarodnim ugovorima, Posebni izvestilac
moe istraivati pojedinane sluajeve kod
kojih postoji opravdana sumnja da bi moglo
doi do muenja (hitni apeli) ili da se
muenje navodno ve dogodilo (pretpostav-
ke), ak i kad domai pravni lekovi nisu iscr-
peni.
Informacije Posebnom izvestiocu mogu se
uputiti na adresu:
Special Rapporteur on Torture
Office of the High Commissioner for Human
Rights
8-14 Avenue de la Paix
1211 Geneva 10, Switzerland
IZVOR:
PREGLED INJENICA BR. 4: SUZBIJANJE MUENJA IZ
SERIJE PUBLIKACIJA PREGLED INJENICA O LJUD-
SKIM PRAVIMA KANCELARIJE VISOKOG PREDSTAVNI-
KA ZA LJUDSKA PRAVA UN, 2002.

Evropski komitet za spreavanje muenja
i neovenih ili poniavajuih kazni ili
postupaka (CPT)
Osnivanje
CPT je osnovan na osnovu Evropske konvenci-
je za spreavanje muenja i neovenih ili po-
niavajuih postupanja ili kanjavanja, usvo-
jene 1987. godine, a zapoeo je s radom 1989.
godine, kada je Konvencija stupila na snagu.
lanstvo
Drave lanice Saveta Evrope. Od marta 2002.
godine i drave koje nisu lanice Saveta Evro-
pe takoe mogu pristupiti Konvenciji na poziv
Komiteta ministara.
CPT ine lekari, advokati i strunjaci za pi-
tanja iz oblasti delovanja policije, zatvora i
ljudskih prava. Broj lanova jednak je broju
drava lanica Konvencije. Od marta 2002.
godine predsednica Komiteta je britanski kri-
minolog Silvia Casale.
Delokrug
Komitet nadzire postupanje prema ljudima
lienim slobode poseujui policijske stanice,
zatvore, psihijatrijske bolnice i ostala mesta
gde se ljudi zadravaju, kao to su prihvatilita
za azilante u tranzitnim delovima meunarod-
nih vazdunih luka. lanovi Komiteta imaju
pravo da razgovaraju nasamo s licima smete-
nim u takvim ustanovama.
Metode
Komitet periodino poseuje sve drave ugo-
vornice, a, po potrebi, moe preduzeti i ad
hoc posete. Svoje nalaze i preporuke iznosi u
poverljivim izvetajima koje upuuje vladi do-
tine drave. Poverljivost izvetaja vana je za
kredibilitet Komiteta, koji je trajnim, kon-
struktivnim dijalogom s vladama poveao
svoj meunarodni ugled. Ako dotina vlada
pristane, izvetaj Komiteta i vladini komenta-
ri mogu se objaviti.
Mogue sankcije
Ako dotina vlada odbije da sarauje ili da po-
bolja stanje u skladu s preporukama Komite-
ta, on moe izjavom za javnost izvriti poli-
tiki pritisak. Dosad je to ovlaenje primenio
tri puta: 1992. i 1996. godine u sluaju Turske
i 2001. godine u sluaju eenske Republike
Ruske Federacije.
Posete i izvetaji CPT
Od 7. aprila 2003. godine CPT je ostvario 152
posete (100 periodinih i 52 ad hoc posete) i
objavio 115 izvetaja.
IZVOR:
HTTP://WWW.CPT.COE.INT/EN/ABOUT.HTM
ZABRANA MUENJA 57
... Zato to imam etrnaest godina
Teko mi je da piem o muenju zato to sada
imam tek etrnaest godina. Ne elim misliti
na to, zato to imam tek etrnaest godina. Mo-
ram misliti o tome - moj grad i njegovi stanov-
nici bili su mueni. Zbog toga smo postali po-
znati u cijelom svijetu. Moj grad su muili, ali
ne i ubili. Pokuali su ubiti Dunav i Vuku, ali
nisu uspjeli. Kako bi i mogli ubiti srca mog
grada? Dvije rijeke, kao sestre: jedna stara,
druga mlada. Muili su ih bombama i meci-
ma. Ali one i dalje teku, njihova srca i dalje
kucaju. Pokuali su ubiti drvee i travu, ali ni-
su mogli. Kako bi i mogli ubiti plua moga
grada? Muili su ih vatrom i crnim dimom, ali
ona i dalje diu. Ponovno sam u Vukovaru na-
kon svih tih godina. Ponovno vidim izmuene
ulice, kue, kole, crkve... Osjeam slobodu i
mir, ali negdje duboko u srcu ne mogu opro-
stiti zato to imam tek etrnaest godina.
Ovaj sastav napisalo je jedno dete u Vukova-
ru, a prikazan je Centru za mentalno zdravlje
i ljudska prava u Zagrebu, Hrvatska, 26. juna
2001. godine.
58 ZABRANA MUENJA
Aktivnosti nevladinih
organizacija
Godine 1997. UN je proglasio 26. jun za
Meunarodni dan podrke rtvama muenja.
Meunarodne mree za spreavanje i zabra-
nu muenja iz celoga sveta, poput Koalicije
meunarodnih nevladinih organizacija protiv
muenja (CINAT), od tada vode kampanju za
potpuno iskorenjivanje muenja. U tim aktiv-
nostima uestvuju i mnoge poznate linosti.
Aktivnosti Amnesty Internationala
(AI) irom sveta primer su holistikog
pristupa graanskom aktivizmu i izgrad-
nji institucija i kapaciteta.
Dana 28. maja 1961. godine britanski advokat
Peter Benenson objavio je lanak Zaboravlje-
ni zatvorenici u britanskom asopisu The
Observer, kojim je podstakao osnivanje Am-
nesty Internationala. Danas Amnesty Inter-
national ima meunarodni sekretarijat u Lon-
donu i okuplja vie od milion lanova, pret-
platnika i redovnih donatora u vie od 140 ze-
malja. Pokret AI ini oko 7.800 lokalnih, omla-
dinskih, specijalistikih i profesionalnih gru-
pa u otprilike 100 drava i teritorija. Amnesty
International je demokratski pokret kojim
upravlja devetolani Meunarodni izvrni od-
bor (IEC) iji se lanovi biraju svake dve godi-
ne u Meunarodnom savetu koji ine pred-
stavnici AI sekcija.
Svake godine AI pokree kampanje, izvetava
o stanju ljudskih prava, lobira vlade u pogle-
du odreenih problema ljudskih prava, itd.
Godine 2001. AI je pokrenuo
kampanju Uinite korak ka
iskorenjivanju muenja
protiv muenja i zlostavljanja
ena, dece, pripadnika et-
nikih manjina, homoseksu-
alnih i biseksualnih osoba,
kao i osoba promenjenog po-
la (LGBT).
Do kraja godine vie od
35.000 ljudi iz 188 zemalja
pristupilo je web-stranici
kampanje protiv muenja www.stoptortu-
re.org, kako bi e-mailom poslali apel u hitnim
sluajevima.
U oktobru 2000. godine AI je usvojio Pro-
gram za spreavanje muenja u 12 taaka
koji je postao platforma meunarodnog delo-
vanja na spreavanju muenja i uvrenju
mehanizama zatite protiv muenja i njegove
institucionalizacije.
PROGRAM ZA
SPREAVANJE MUENJA
U 12 TAAKA
Amnesty International poziva sve vlade da
sprovedu Program za spreavanje muenja u
12 taaka.
1. Zvanina osuda muenja
Najvia vlast svake zemlje treba da pokae
da se u potpunosti protivi muenju. Svim
izvriocima zakona treba dati na znanje da
se muenje nee tolerisati ni u kojim okol-
nostima.
2. Ograniavanje zatvaranja bez
mogunosti komunikacije
Muenje se esto dogaa kad se pritvore-
nim i zatvorenim licima zabranjuje kontakt
s licima na slobodi koja im mogu pomoi ili
saznati ta se s njima dogaa. Vlade treba
da jeme da zatvaranje bez mogunosti ko-
munikacije nee postati prilika za muenje.
Izuzetno je vano da svi pritvoreni budu iz-
vedeni pred istranog sudiju odmah nakon
hapenja i da im se hitno obezbedi redovna
komunikacija s rodbinom, advokatima i le-
karima.

3. Zabrana tajnog zatvaranja
U nekim zemljama muenje se sprovodi u
tajnim centrima, esto nakon to su rtve
nestale. Vlade treba da obezbede da se
zatvorenici dre u mestima koja su pozna-
ta javnosti i da rodbini i advokatima budu
dostupne pouzdane informacije o njiho-
vom boravitu.
4. Zatita tokom ispitivanja i pritvora
Vlade treba da omogue redovan nadzor
nad postupcima pritvaranja i ispitivanja.
Sve uhapene treba odmah upoznati s nji-
hovim pravima, ukljuujui pravo na albu
u vezi s postupkom prema njima. Mesta za
pritvor treba redovno obilaziti. Vana zati-
ta protiv muenja je odvajanje nadlenih za
pritvaranje od onih koji su odgovorni za is-
pitivanje.
5. Nezavisno razmatranje izvetaja o
muenju
Vlade treba da obezbede nepristrasno i efi-
kasno razmatranje svih tubi i izvetaja o
muenju. Metode i rezultati takvih razma-
tranja treba da budu javni. Tuioci i svedo-
ci treba da budu zatieni od pretnji.
6. Nekorienje izjava iznuenih
muenjem
Vlasti u sudskom postupku treba da zabra-
ne pozivanje na priznanja i druge dokaze
iznuene muenjem.
7. Zakonska zabrana muenja
Vlasti treba da uvrste muenje meu kri-
vina dela ureena krivinim zakondav-
stvom. Prema meunarodnom pravu, za-
brana muenja ne sme se ukidati ni pod ko-
jim okolnostima, ak ni u ratnom ili dru-
gom vanrednom stanju.
8. Istraivanje navodnih muenja
Lica odgovorna za muenje treba izvesti
pred lice pravde. To naelo treba primenji-
vati bez obzira na to gde se krivci nalaze,
gde su poinili zloin i koje su nacionalno-
sti oni sami ili njihove rtve. Za muitelje
ne sme biti sigurnog utoita.
9. Obuka
U obuci svih slubenika koji uestvuju u
procesu pritvora, ispitivanja ili zatvorske
kazne treba jasno naglasiti da je muenje
krivino delo. Treba ih uputiti da su duni
da odbiju izvrenje svakog naloga po kom
bi trebalo bilo koga podvrgnuti muenju.
ZABRANA MUENJA 59
10. Odteta i rehabilitacija
rtve muenja i od njih zavisni lanovi po-
rodice treba da imaju pravo na novanu
odtetu. rtvama treba obezbediti prime-
renu lekarsku negu i rehabilitaciju.
11. Odgovor meunarodne zajednice
Vlade treba da, na sve raspoloive naine,
utiu na one vlade koje su optuene za
muenje. Treba uspostaviti meuvladine
mehanizme za hitno istraivanje izvetaja
o muenju i preduzimanje efikasnih akci-
ja. Vlade treba da obezbede da se tokom
vebi i drugih programa vojske, bezbed-
nosnih slubi ili policije ne sprovodi
muenje.
12. Ratifikacija meunarodnih
instrumenata
Sve vlade treba da ratifikuju meunarod-
ne instrumente koji sadre jemstva i prav-
ne lekove protiv muenja, ukljuujui
Meunarodni pakt o graanskim i poli-
tikim pravima i njegov Fakultativni proto-
kol kojim su predviene predstavke poje-
dinaca.
60 ZABRANA MUENJA
Etiki kodeks: Svetski lekar-
ski savez (WMA) usvojio je
1975. godine u Tokiju Smer-
nice za lekare o pitanjima muenja i drugih
okrutnih, neovenih ili poniavajuih po-
stupanja ili kanjavanja u pritvoru i zatvo-
ru. WMA je jasno izrazila protivljenje lekar-
ske profesije svakom muenju i zlostavljanju:
lekar ne sme podrati, odobriti ili uestvova-
ti u muenju ili drugim oblicima okrutnih,
neovenih ili poniavajuih postupaka ni u
kojoj situaciji, ukljuujui oruani sukob ili
graanski rat, bez obzira na to za koji prestup
je rtva tih postupaka osumnjiena, optuena
ili kriva i bez obzira na uverenja ili pobude
rtve. Brojne nacionalne lekarske organizaci-
je razradile su etike kodekse protiv uea le-
kara u muenju i zlostavljanju.
IZVOR:
SVETSKI LEKARSKI SAVEZ ONLINE:
HTTP://WWW.WMA.NET
2. TRENDOVI

Trgovina spravama za muenje poput la-
naca, okova za noge, sprava za muenje
stezanjem palca, bieva i naprava za elek-
trookove u poslednjih 20 godina drama-
tino je porasla. Prema izvetaju Amnesty
Internationala Zaustaviti trgovinu
muenjem iz 2001. godine, broj zemalja
za koje se zna da proizvode i prodaju apa-
raturu za elektrookove porastao je od
1980. do 2000. godine s 30 na vie od 130.
3. HRONOLOGIJA
Zabrana muenja i drugih okrutnih,
neovenih ili poniavajuih postupanja ili
kanjavanja osnovni elementi
1948: Univerzalna deklaracija o ljudskim pra-
vima
1949: etiri enevske konvencije
1957: Standardna minimalna pravila UN za
postupanje prema zatvorenicima
1966: Meunarodni pakt o graanskim i poli-
tikim pravima
1979: UN Kodeks ponaanja za zaposlene ko-
ji rade na sprovoenju zakona
1982: Naela lekarske etike u pogledu uloge
zdravstvenog osoblja, posebno lekara, u

Danas je broj zatvorenika u skoro svim de-
lovima sveta u porastu. Broj zatoenih
ena i maloletnika, takoe, dramatino ra-
ste. U poslednjem Izvetaju o zatoenima
u svetu Ministarstva unutranjih poslova
Velike Britanije, u poslednjih 10 godina u
200 nezavisnih zemalja i teritorija broj za-
tvorenika porastao je za 69%. Taj porast si-
gurno predstavlja pritisak na zatvorsko
osoblje i upravu i ukazuje na potrebu do-
punske obuke, porasta svesti o ljudskim
pravima i poveanja resursa.
zatiti zatvorenika i uhapenika od
muenja i drugih okrutnih, neovenih
ili poniavajuih postupanja ili kanja-
vanja
1984: Konvencija UN protiv muenja i drugih
okrutnih, neovenih ili poniavajuih
postupanja ili kanjavanja
1990: Pravila UN za zatitu maloletnika
lienih slobode
1998: Statut Meunarodnog krivinog suda
2002: Fakultativni protokol uz Konvenciju UN
protiv muenja i drugih okrutnih,
neovenih ili poniavajuih postupanja
ili kanjavanja (jo nije stupio na snagu)

ODABRANE AKTIVNOSTI
AKTIVNOST I:
MUITI TERORISTE?
DEO I: UVOD
Posle 11. septembra 2001. terorizam i muenje
terorista i zloinaca postali su predmet unih
rasprava. Mnogi su na razliite naine iskazali
svoje miljenje i zabrinutost. Ovde nastojimo
da podstaknemo raspravu kojom se dolazi do
argumenata i protivargumenata o tim pitanji-
ma, a zatim da ih analiziramo u skladu s
naelima ljudskih prava i razgovaramo o srod-
nim problemima.
Tip aktivnosti: rasprava
Pitanje za raspravu:
Da li je dopustivo muiti poinioce zloina ili
teroriste kako bi se spasli ivoti drugih ljudi?
DEO II: OPTI INFORMACIJE ZA
RASPRAVU
Ciljevi i zadaci:

oblikovati, razmenjivati i braniti miljenje

sticati znanje i podizati svest o nainima
na koje se demokratsko drutvo moe no-
siti s problemima muenja

pokazati da se zakonske odredbe i norme
ljudskih prava i vladavine prava mogu ko-
ristiti kao dobar okvir za razumevanje
sloenih pitanja
Ciljna grupa: mladi i odrasli
Veliina grupe/organizacija: 10 - 12
Vreme: 90 minuta
Priprema:

Prikupite novije lanke i fotografije iz na-
cionalne i meunarodne tampe i pripre-
mite i umnoite zbirku meunarodnih i
regionalnih standarda ljudskih prava ko-
jim se zabranjuje muenje.

Zamolite uesnike da donesu neki pred-
met, tekst i sl. koji se odnosi na temu.
Materijal: kartice u boji, kopije pripremljenih
materijala, ploa ili papir, markeri
Potrebne vetine:

vetine argumentacije i kritikog pristupa

vetine komunikacije

vetine reavanja sukoba
Pravila rasprave:
Pre rasprave zamolite uesnike da sami odrede
pravila rasprave i pazite da se cela grupa slae
oko predloenih pravila i da ih prihvata.
Izloite pravila na vidno mesto i pozovite se
na njih jedino ako iskrsne neki problem.
Moderator treba da pazi da sledea dva pravi-
la budu ukljuena u popis:
1. uesnici govore jedan po jedan;
ZABRANA MUENJA 61
2. grupa treba da dogovori znak kojim e sva-
ko moi da iskae svoje neslaganje ili neza-
dovoljstvo na uljudan nain.
DEO III: POSEBNE INFORMACIJE
O RASPRAVI
Uvod u temu:
Kao uvod u temu ukratko prepriajte priprem-
ljene novinske odlomke, meusobno kontra-
diktorne izjave javnih slubenika, dokumente
o ljudskim pravima i odredbe koje se odnose
na terorizam i zabranu muenja ili sline te-
me.
Podelite uesnike u dve manje grupe i za-
traite da razrade argumente za ili protiv, gra-
dei ih na naelima optih ljudskih prava, mo-
ralnim i etikim razlozima itd.
Tok rasprave:
Raspravu treba usmeravati sa uvaavanjem i
osetljivou. Nijedan uesnik ne sme ni u jed-
nom trenutku imati oseaj da je njen/njegov
argument neprikladan ili glup. Zamolite
uesnike da izloe svoje zakljuke.
Odredite vreme od 45 minuta za rad u manjim
grupama i razradu argumenata.
Za poetak rasprave zatraite od uesnika da
iznesu argumente i zalepe ih na papirie s le-
ve (protiv) ili desne (za) strane crte koja deli
prostoriju. Pitajte slau li se svi s poloajem
62 ZABRANA MUENJA
gde su postavljeni pojedini argumenti i po-
kuajte ih navesti na raspravu o razlikama u
pristupu, razumevanju problema i razlozima
stavova.
(planirajte 45 - 60 min.)
Povratna informacija:
Posle rasprave podelite svakom uesniku cr-
venu i zelenu karticu i zatraite da na njih na-
pie svoje pozitivne i negativne reakcije na sa-
draj i nain odvijanja rasprave. Na kraju
proitajte kartice naglas i ostavite vremena za
razmiljanje. Uesnici mogu privrstiti karti-
ce na zid ili plou.
Metodoloki saveti:

Uvek imajte na umu da, po potrebi,
moete uvesti 5 minuta odmora (smiri-
vanja) kad se rasprava uari i kad postoji
opasnost da bi mogla izmai kontroli.

Odvojite vreme za tiho promiljanje u tre-
nucima poveane zbunjenosti ili ljutnje.

Nastojte saeti, pojasniti i ublaiti argu-
mente i nemojte otvoreno stati ni na jednu
stranu.
Predlozi za varijacije:
Ako elite strukturiraniju raspravu, moete
uesnicima da podelite letak pod nazivom
Lestvice muenja.
Lestvice muenja

Neko je postavio bombu i priznaje da je to
uinio. Primena muenja je neophodna
kako bismo spasili ivote ljudi.

Neko je osumnjien da je postavio bombu.
Primena muenja je neophodna kako bi-
smo doznali vie.

Neko je blizak licu osumnjienom za po-
stavljanje bombe. Muenje tog lica je neo-
phodno kako bismo saznali planove
osumnjienog lica.

Neko je prijavio lice koje deli politiko
miljenje bombaa. Muenje politikog is- podizanje svesti o postupcima slinim muenju
tomiljenika je neophodno kako bismo
preko njega doli do informacija o osum-
njienom licu.

Neko je odbio rei policiji gde se nalazi
osumnjieni. To lice moramo podvrgnuti
muenju kako bismo demotivisali druga
lica da postupe isto.
Ovaj letak stavlja nas pred pitanje gde po-
vui crtu kada je i da li je uopte mogue
opravdati muenje?
IZVOR:
NANCY FLOWERS I DR. 2000. PRIRUNIK O OBRAZO-
VANJU ZA LJUDSKA PRAVA. EFIKASNA PRAKSA ZA
UENJE, DELOVANJE I PROMENU. MINESOTA: CENTAR
ZA LJUDSKA PRAVA UNIVERZITETA U MINESOTI.
DEO IV: NASTAVAK
Srodna prava/sledee oblasti istraivanja:
pravo na ivot, smrtna kazna, ljudska bezbed-
nost
AKTIVNOST II: KAMPANJA
PROTIV MUENJA
DEO I: UVOD
Spreavanje muenja i drugih okrutnih,
neovenih ili poniavajuih postupaka i kazni,
i njihova zabrana, kao i poboljanje domae za-
konske regulative svuda u svetu, trae mnogo
znanja, kreativnosti i razumevanja.
Ovom aktivnou uesnici se podstiu da svo-
je znanje prevedu u delovanje razvojem veti-
na voenja kampanje i uveravanja.
DEO II: OPTE INFORMACIJE
O AKTIVNOSTI
Ciljevi i zadaci:

podizati svest

razvijati kreativne i inventivne pristupe
sloenim problemima

stvarati reenja primenjiva u stvarnom
ivotu i taktike i metode spreavanja
muenja

Ciljna grupa: mladi i odrasli
Veliina grupe/organizacija: 10 do 20
uesnika podeljenih u grupe od po etiri ili
pet
Vreme: 150 minuta
Priprema:

Prikupite primere akcija usmerenih na
spreavanje muenja koje se sprovode na
lokalnom, regionalnom i meunarodnom
nivou.

Uvedite i pojasnite elemente mogue kam-
panje.

Prikupite i umnoite relevantne meuna-
rodne i regionalne standarde ljudskih pra-
va za zabranu muenja.
Materijal: kartice u boji, primerci pripremlje-
nih materijala, veliki blok ili papir, markeri,
potresne fotografije i prie rtava muenja i ri do pet lanova) i odaberite jednog pred-
sl.
Potrebne vetine:

kreativno miljenje

vetine uveravanja i komunikacije

vetine reavanja sukoba
DEO III: POSEBNE INFORMACIJE
O AKTIVNOSTI
Uvod u temu:
Za zagrevanje zamolite uesnike da nau to
vie antonima rei muenje. Zapiite ih u blok
ili na plou. Da li ih ima puno? Koliko ih se
moete setiti?
Odvijanje aktivnosti:
Pomou oluje ideja odredite odlike etvrti
muenja i etvrti slobodne od muenja (zavi-
sno od grupe, moderator e moda morati pri-
premiti definicije unapred). Zatim, oznaite
dva suprotna ugla prostorije kao etvrt muen-
ja i etvrt slobodnu od muenja. Uglove
moete unapred ukrasiti plakatima, relevant-
nim novinskim isecima, fotografijama itd.
Podelite uesnike u manje grupe (najvie eti-
stavnika za svaku grupu.
Cilj igre je pretvoriti etvrt muenja u etvrt
slobodnu od muenja, koristei kampanju za
podizanje svesti protiv muenja, plakate, pro-
teste, radijske programe, pozorita, lobiranje,
sport itd. Grupe imaju 60 minuta za pripremu
strategije svoje kampanje. Predstavnici grupa
se kreu meu drugim grupama, pregovaraju
s njihovim lanovima i pomau svojoj grupi
da izbegne ponavljanje ideja i reenja.
ZABRANA MUENJA 63
Poslednjih 45 minuta ostavite za prezentaciju
rezultata grupnog rada.
Povratna informacija:
Zamolite uesnike da jedan po jedan opiu
svoj doivljaj ove vebe jednom reju ili
reenicom.
U sledeem krugu moete ih pitati ta im se
najvie svidelo, a ta im je smetalo.
Sastanak moete zakljuiti podstiui uesni-
ke na komunikaciju s najbliom kancelarijom
organizacije Amnesty International ili nekom
drugom nevladinom organizacijom za ljudska
prava i sprovoenje svojih zamisli u delo.
Metodoloki savet:

Omoguite uesnicima da budu kreativni i
izbegavajte komentare ili cenzuru ideja.

Nastojte da samete, pojasnite i ublaite
argumente i nikad ne zagovarajte nijednu
stranu.
Predlozi za varijacije:
Zavisno od grupe s kojom radite, treba da
budete veomao paljivi pri izlaganju potre-
snih pojedinosti, fotografija ili izvetaja o
muenju!
64 ZABRANA MUENJA
DEO IV: NASTAVAK
Pozovite nekog iskusnog aktivistu iz lokalne
kancelarije Amnesty Internationala ili neke
druge sline organizacije radi razmene isku-
stava i pokretanja nove grupe/kampanje.
Srodna prava/sledee oblasti istraivanja:
pravo na ivot, smrtna kazna, ljudska bezbed-
nost
REFERENCE
Amnesty International News Service 102/99. 1999. Israel Su-
preme Court to Rule on Torture and the Holding of Hostages. AI
Index: MDE 15/39/99,25 May.
Amnesty International. 2001. Creating a Torture Free World.
London: Amnesty International. Dostupno na adresi:
http://web.amnesty.org/ai.nsf/4e5be749f06b3e4880256af600
6 87 3 4 8 / 0 f 211018 9 9 3 b 3 f 2 e 8 0 2 5 6 b 0 a 0 0 4 c 4 8 6 e / $ F I -
LE/POL3200201.pdf
Association for the Prevention of Torture (APT). August
2002. Torture under International Law Compilation of Stan-
dards. Geneva: APT.
Burgers, J. Herman i Hans Danelius. 1988. The United Nations
Convention against Torture A Handbook on the Convention
against Torture and Other Cruel, Inhuman and Degrading Treat-
ment or Punishment. Dordrecht: Martinus Nijhoff Publishers.
Coyle, Andrew. 2002. A Human Rights Approach to Prison Ma-
nagement A Handbook for Prison Staff. London: International
Center for Prison Studies. Dostupno na adresi:
http://www.kcl.ac.uk/depsta/rel/icps/human_rights-
_prison_management.pdf
European Court of Human Rights. Case of Selmouni v France
from 28 July 1999. Dostupno na adresi: http://hudoc.ec-
hr.coe.int/hudoc/default.asp?Cmd=Query
Evans, Malcolm D. i Rod Morgan. 1998. Preventing Torture A
Study of the European Convention for the Prevention of Torture
and Inhuman and Degrading Treatment or Punishment. Ox-
ford: Oxford University Press.
Giffard, Camille. 2000. The Torture Reporting Handbook. Es-
sex: Human Rights Center of the University of Essex.
Office of the United Nations High Commissioner for Human
Rights. 2002. Fact Sheet No. 4 Combating Torture of the Hu-
man Rights Fact Sheet series. Geneva: OHCHR.
OSCE Office for Democratic Institutions and Human Rights.
1999. Preventing Torture A Handbook for OSCE Field Staff.
Warsaw: ODIHR. Dostupno na adresi:
http://www.osce.org/odihr/documents/guidelines/pre-
venting_torture/th_index.htm
Popovi, Sabina. 1999. Torture, Consequences and Rehabilita-
tion Bosnia and Herzegovina: Manual. Sarajevo: CTV.
UN Doc. A/55/290 from 11 August 2000. Interim Report of
the Special Rapporteur of the Commission on Human Rights
on the question of torture and other cruel, inhuman or degra-
ding treatment or punishment.
UN Doc. A/56/156 from 3 July 2001. Report of the Special
Rapporteur of the Commission on Human Rights on the que-
stion of torture and other cruel, inhuman or degrading treat-
ment or punishment.
UN Doc. A/57/173 from 2 July 2002. Report of the Special
Rapporteur of the Commission on Human Rights on the que-
stion of torture and other cruel, inhuman or degrading treat-
ment or punishment.
UN Doc. CAT/C/XXVII/Concl.5 (Sadri zakljuke/komenta-
re) from 23. November 2001. Conclusions and Recommenda-
tions of the Committee against Torture: Israel.
United Nations Convention against Torture and Other Cru-
el, Inhuman or Degrading Treatment or Punishment, 1984.
Walmsley, Roy. 2002. Findings 166: World Prison Population
List. London: Home Office. Dostupno na adresi:
http://www.homeoffice.gov.uk/rds/pdfs/r166.pdf
Zamfara State of Nigeria Sharia Penal Code Law from Janu-
ary 2000. Dostupno na adresi: http://www.zamfaraonli-
ne.com/sharia/introduction.html
 ZABRANA MUENJA 65

DODATNE INFORMACIJE

Amnesty International USA:

http://www.amnestyusa.org/stoptorture/

Amnesty International: http://www.amnesty.org/

Association for the Prevention of Torture:

http://www.apt.ch/

Canadian Centre for Victims of Torture:

http://www.icomm.ca/~ccvt/about.html

European Committee for the Prevention of Torture:

http://www.cpt.coe.int/en/

International Rehabilitation Council for Torture

Victims:
http://www.irct.org

Special Rapporteur of the Commission on Human Rights

on the question of torture:
http://www.unhchr.ch/html/menu2/7/b/mtor.htm

United Nations Committee against Torture (UNCAT):

http://www.unhchr.ch/html/menu2/6/cat.htm

World Organisation against Torture: www.omct.or

 SLOBODA
OD SIROMATVA
SMANJENJE NERAVNOPRAVNOSTI
DOSTOJNO ZARAIVANJE ZA IVOT
PRISTUP RESURSIMA
UEE
PRISTOJAN IVOTNI STANDARD

Svako . . . ima pravo da ostvaruje . . . ekonomska, socijalna

i kulturna prava neophodna za svoje dostojanstvo . . .
Svako ima pravo na rad . . .
Svako ima pravo na standard ivota koji obezbeuje zdravlje i
blagostanje, njegovo i njegove porodice, ukljuujui hranu,
odeu, stan, lekarsku negu i potrebne socijalne slube . . .
Svako ima pravo na obrazovanje . . .
LANOVI 22, 23, 25 I 26 UNIVERZALNE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVIMA
68 SLOBODA OD SIROMATVA
PRIA ZA ILUSTRACIJU
Umiranje od gladi u zemlji izobilja
Kad im je etva propala i nije bilo posla, selja-
ci iz Mundiara poeli su traiti hranu u dun-
gli, ali nali su samo travu. I tako, skoro celo
leto 60 seoskih domainstava jelo je slamu ko-
ja se daje stoci. Ali ljudi nisu stvoreni da jedu
travu, pa su seljaci bivali sve slabiji, a obrazi
su im upali. alili su se na zatvor i letargiju.
Na kraju su poeli umirati.
Jedan seljak, Murari, gledao je kako mu cela
porodica polako umire. Najpre mu je umro
otac, Ganpat, a nakon toga supruga, Bordi.
etiri dana kasnije izgubio je ker.
irom tog zabaenog dela severne Indije - ne-
kad prekrivenog gustom zelenom umom, a
sada opustoenog suom stanje je isto. U po-
slednja dva meseca vie od 40 pripadnika ple-
menske zajednice Sahariya umrlo je od gladi.
U vladinim silosima trenutno se nalazi oko 60
miliona tona itarica koje predstavljaju viak.
Prema svim merilima, to je ogromna koliina
hrane. Naalost, nita od toga nije stiglo u
Mundiar niti bilo koje drugo selo u unu-
tranjosti jugoistonog Rajastana.
***
Prema slubenim podacima, u Indiji niko ne
gladuje. U javnom sistemu raspodele seljaci
koji padnu ispod granice siromatva imaju
pravo na kupone za nabavku, koji im omo-
guuju kupovinu subvencionisanih itarica u
dravnim prodavnicama. Meutim, u Bojalu i
drugim mestima sistem ne funkcionie. Lokal-
ni seoski stareina podelio je sve kupone svo-
jim prijateljima i pripadnicima svoje kaste,
kau seljaci. Osim toga, izbrisao je imena
udovica koje su imale pravo na dravnu pen-
ziju. Istovremeno, dravne prodavnice su od-
bijajale da prodaju jeftine itarice pripadnici-
ma plemena Sahariya, koje spada meu nedo-
dirljive. Umesto toga, prodavale su itarice na
crnom tritu. Kad su Sahariye poeli da umi-
ru, vlasnici prodavnica ispunili su njihove
obrasce za kupone ne bi li prikrili svoje ne-
potenje.
Stepen pothranjenosti u Indiji - zemlji s vie od
milijardu stanovnika - najvii je u svetu. Ot-
prilike polovina indijske dece je pothranjena,
a skoro 50% ena u Indiji boluje od anemije.
Uprkos tome, veina itarica iz velikih indij-
skih zaliha hrane biva baena u smee ili ih
pojedu pacovi.
Najvie trpe oni s dna indijskog hijerarhijskog
kastinskog sistema. Primera radi, plemenske
zajednice, koje ine 30% stanovnitva okruga
Baran, rtve su istorijske nepravde. Pre nego
to je Indija stekla nezavisnost 1947. godine,
Sahariye su jo nekako preivljavali zahvalju-
jui lovu i gajenju nekih kultura. Nakon sti-
canja nezavisnosti, vlasti su ih isterale iz
dungle i konfiskovale njihovu zemlju. Saha-
riye su bili prisiljeni da trae posao kao poljs-
ki radnici. Kad je etva ovog leta propala, osta-
li su bez posla i bez hrane.
Mi nismo zanimljivi politiarima, rekla je
pedesetogodinjakinja Nabbo, pripremajui
veeru - indijski hleb chapatti napravljen od
same - semenki korova.
IZVOR:
ODLOMCI IZ KNJIGE UMIRANJE OD GLADI U ZEMLJI IZ-
OBILJA. ZBOG KASTI I KORUPCIJE SIROMANI LJUDI IN-
DIJE NEMAJU HRANE, LUKE HARDING U BARANU, RA-
JASTAN, PETAK 15. NOVEMBRA 2002, THE GUARDIAN.
PITANJA ZA RASPRAVU
1. ta je sve uskraeno siromanim ljudima
okruga Baran i ta ih ini ranjivim? Izrazite
to u obliku Krenja ljudskih prava na ...
2. ta ta situacija budi u vama i ta po vaem
miljenju treba uiniti?
3. Uporedite poloaj siromanih u Baranu s
poloajem siromanih u vaoj zemlji, odno-
sno sredini. Kakve prizore siromatva ste
susreli?
4. Vidite li povezanost izmeu pogoravanja
siromatva i ljudske bezbednosti? Smatrate
li da postupanje s ljudima na nain prika-
zan u prii moe uticati na ljudsku bezbed-
nost? Kako?

POTREBNO JE ZNATI
1. UVOD
Iako se siromatvo smatra istorijskom poja-
vom, oblici u kojima se ono pojavljuje danas
postaju sve sloeniji. Ta sloenost posledica
je mnogih inilaca, ukljuujui promenjenu
prirodu odnosa meu ljudima, odnos drutva
prema iniocima i postupcima proizvodnje,
kao i pristupima vlada i meunarodnih insti-
tucija, poput Svetske banke, Meunarodnog
monetarnog fonda ili Ujedinjenih nacija, raz-
liitim dimenzijama siromatva.
Pojam siromatva razvijao se tokom vremena.
Nekada se siromatvo merilo jedino prema
linim primanjima, a danas se smatra viedi-
menzionalnim fenomenom koji je utemeljen i
u tesnoj je vezi s politikom, geografijom, isto-
rijom, kulturom i drutvenim specifinosti-
ma. U zemljama u razvoju siromatvo je veo-
ma prisutno, a karakterie ga glad, nedostatak
zemlje i sredstava za ivot, neefikasna politi-
ka raspodele, nezaposlenost, nepismenost,
epidemije, kao i nedostatak zdravstvenih
usluga i pitke vode. U razvijenim zemljama si-
romatvo se pojavljuje u obliku drutvene
iskljuenosti, porasta nezaposlenosti i niskih
primanja. U obe grupe zemalja siromatvo
postoji zbog nedostatka pravde, jednakosti,
ljudske bezbednosti i mira.
Siromatvo oznaava nedostatak pristupa u
svetu izobilja. Siromani nisu u stanju da pro-
mene svoj poloaj poto nemaju sredstava za
to, zbog nedovoljnih politikih sloboda, ne-
mogunosti uea u procesima odluivanja, mrei siromatva.
loe vlasti, nedostatka line bezbednosti, ne-
Siromatvo i ljudska bezbednost
Siromatvo, koje vodi velikim prehrambenim i
drugim drutvenim neizvesnostima, neposred-
no ugroava ljudsku bezbednost. Osim to
ugroava egzistenciju velikog broja ljudi, ono ta-
koe doprinosi njihovoj izloenosti nasilju, zlo-
stavljanju, kao i socijalnoj, politikoj i ekonom-
skoj obespravljenosti.
Prema reima jedne siromane ene iz Belorusi-
je, siromatvo je poniavajue, ono ljude liava
njihovog dostojanstva.
Naglaavajui potrebu za razmatranjem izazova
globalne pravinosti i ljudske bezbednosti, profe-
sor Amartya Sen neto drukijim renikom tvr-
dio je: Hitni zadaci pred nama obuhvataju kon-
SLOBODA OD SIROMATVA 69
mogunosti uea u ivotu zajednice i zbog
pretnji odrivoj i meugeneracijskoj praved-
nosti. Uskraivanje ekonomske, socijalne i
politike moi i sredstava dri siromane u
ceptualna razjanjenja, kao i javne rasprave, uz
utvrivanje konkretnih projekata za delovanje u
smeru institucionalnih promena za promovisanje
pravinosti i zatitu osnovne ljudske bezbednosti.
Bolje razumevanje sukoba i vrednosti treba
udruiti sa istraivanjem zahteva za zdravljem i
obrazovanjem, otklanjanjem siromatva, kao i
smanjenjem nejednakosti meu polovima i nebe-
zbednosti.
Stoga je siromatvo istovremeno stanje us-
kraenosti i stanje ranjivosti. Sve vea nejedna-
kost i diskriminacija meu narodima i u okviru
njih kri pravo siromanih na dostojanstven
ivot u bezbednosti.
70 SLOBODA OD SIROMATVA
2. DEFINICIJA I OPIS PROBLEMA
Definisanje siromatva
Postoje razliite definicije siromatva i njego-
vih pojavnih oblika:

Iz perspektive prihoda, osoba je siro-
mana ako, i samo ako su njeni prihodi is-
pod odreene granice siromatva. Mnoge
drave su usvojile granicu siromatva koja
se meri prihodima, kako bi mogle pratiti
napredak u smanjenju siromatva. Grani-
ca siromatva definie se pomou koliine
novca koji je potreban za odreenu ko-
liinu hrane. Prema Izvetaju o ljudskom
razvoju Programa za razvoj UNDP iz
1997. godine, siromatvo znai us-
kraivanje prilika i izbora koji su preko po-
trebni za ljudski razvoj - za dug, zdrav, kre-
ativan ivot i odgovarajui ivotni stan-
dard, slobodu, dostojanstvo, samopoto-
vanje i potovanje drugih.

Indeks ljudskog siromatva (UNDP, HDR
1997) kao indikatore koristi osnovne di-
menzije uskraivanja - kratak ivotni vek,
nedostatak osnovnog obrazovanja i nedo-
statak pristupa javnim i privatnim resursi-
ma, potvrujui time da se ljudsko siro-
matvo ne odnosi samo na niske prihode.

Iz perspektive ljudskih prava, Kancelarija
Visokog predstavnika za ljudska prava
smatra siromatvo ljudskim stanjem koje
se odlikuje trajnim ili hroninim us-
kraivanjem resursa, sposobnosti, izbora,
bezbednosti i moi neophodnih za uivan-
je odgovarajueg ivotnog standarda i dru-
gih osnovnih graanskih, kulturnih, eko-
nomskih, politikih i socijalnih prava.

U Nacrtu smernica: Pristup ljudskih
prava u strategijama smanjenja siro-
matva Kancelarije Visokog predstavnika
za ljudska prava iz septembra 2002. godi-
ne, siromatvo se opisuje kao krajnji ob-
lik uskraivanja. U Izvetaju se iznosi da
siromatvom treba smatrati samo one ne-
dostatke koji se smatraju osnovnim u po-
retku prioriteta. Iako se prioriteti razlikuju
od drutva do drutva, zajedniki skup
potreba koje se smatraju osnovnim u ve-
ini drutava obuhvataju odgovarajuu pre-
hranu, izbegavanje bolesti koje se mogu
spreiti i prerane smrti, odgovarajue sta-
novanje, osnovno obrazovanje, linu bez-
bednost, jednak pristup pravdi, mo-
gunost pojavljivanja u javnosti bez sra-
ma, mogunost zaraivanja za ivot i ue-
e u ivotu zajednice.
Rasprave o tome kako oznaavati i meriti siro-
matvo neprestano traju, ali zbog sloenosti
ljudskog ivota siromatvo ne moe dobiti ko-
nanu definiciju. Ranjivost i uskraivanje, ko-
ji su po prirodi subjektivni, ne mogu se ogra-
niiti na neki strogi okvir koji bi bio univerzal-
no primenjiv.
Dimenzije siromatva
Pojava siromatva shvata se i izraava na raz-
liite naine, zavisno od specifinog ekonom-
skog, socijalnog, kulturnog i politikog kon-
teksta. Sada emo poi korak napred i po-
kuati da poveemo pojmove koji se upotre-
bljavaju u definiciji siromatva (npr. pravda,
ranjivost, dostojanstvo, bezbednost, prilike
itd.) s problemima iz stvarnog ivota, to e
nam pomoi u tumaenju razliitih dimenzija
siromatva.
Sredstva za ivot Uskraivanje pristupa
zemlji, umama, vodi; na primer, zakonima o
umama starosedeocima u ruralnim podruji-
ma nije doputeno skupljanje hrane i slame
na koju oni imaju prirodno pravo. U urbanom
kontekstu, gradovima su potrebni ruralni mi-
granti radi njihovog rada, ali ne preuzimaju
odgovornost za njihovo stanovanje, zdravlje i
obrazovne potrebe, gurajui ih jo dublje u
ranjivost i nebezbednost. Zatim, diskrimina-
cija zasnovana na kastinskoj, etnikoj ili ra-
snoj pripadnosti takoe je kljuni faktor pri

uskraivanju zajednicama i grupama pristupa
prirodnim resursima od vitalne vanosti, a ti-
me i njihovog ljudskog prava na ivot u dosto-
janstvu.
Osnovne potrebe Uskraivanje hrane, obra-
zovanja, zdravlja i stanovanja; na primer, ko-
mercijalizacija vode, elektrine energije, ko-
la i bolnikih usluga dovodi do toga da cene
najneophodnijih usluga porastu toliko da si-
romanima postanu nedostupne, pa su oni
prisiljeni da prodaju svoj bedni imetak i da
ive ispod ljudskog minimuma, to ih najzad
liava prava na ivot u dostojanstvu.
Pravda Uskraivanje pravde kao takve ili us-
kraivanje blagovremene pravde; na primer,
siromani u mnogim zemljama nemaju pri-
stup sudstvu zbog visokih trokova postupka.
Mladi iz slamova, pripadnici etnikih, rasnih
ili verskih manjina prvo se sumnjie za
zloine koje nisu ni poinili, a enama koje
trae intervenciju policije zbog porodinog
nasilja ne obezbeuje se zatita, pod izgovo-
rom da je re o problemu privatne prirode.
Zbog pritiska od strane drave i drugih
monih lobija, sudovi esto odugovlae po-
stupke u vezi s naknadom za radnike ili reha-
bilitacijom prognanika, to siromane esto
kota itavog imetka.
Organizovanje Uskraivanje prava na orga-
nizovanje, osnaenje i suprostavljanje ne-
pravdi; na primer, siromatvo ugroava slobo-
du radnika da se organizovano bore za bolje
radne uslove.
Uee Uskraivanje prava na uee u do- nosi se na ljude u celom svetu, ono naroito
noenju odluka i uticanja na odluke koje od-
reuju na ivot; na primer, zbog sve tenjeg
povezivanja politikih i poslovnih interesa
suava se prostor koji graanima stoji na ras-
polaganju za efikasno uee u odluivanju o
javnim pitanjima, kao to je pitanje pruanja
osnovnih usluga. Nepismenost i neinformisa-
nost zbog preseljenja uskrauje izbeglicama
pravo da odreuju svoju budunost. Zbog
svoje nomadske prirode veina Roma esto
nije ni upisana u birake spiskove, pa ne mo-
gu ni glasati.
Ljudsko dostojanstvo Uskraivanje prava
na ivot u potovanju i dostojanstvu; na
primer, pripadnici kastinskih, etnikih, ra-
snih i drugih manjinskih grupa u ruralnim
podrujima ine veliki deo onih koji ne po-
seduju zemlju ili su sitni zemljoposednici,
pa su prisiljeni da kompromituju svoje do-
stojanstvo da bi zaradili bednu platu. Ume-
sto da pohaaju kolu, deca su naterana na
rad u kojem ih iskoriavaju, kao to je re-
SLOBODA OD SIROMATVA 71
cikliranje otpada, tavljenje koe ili zemljo-
radnja.
Grupe podlone siromatvu
Iako je siromatvo iroko rairena pojava i od-
pogaa ene i decu.
Feminizacija siromatva postala je znaajan
problem u zemljama u tranziciji zbog po-
veane migracije mukaraca, nezaposlenosti i
porasta broja porodinih preduzea okrenu-
tih izvozu koja su premalo plaena za svoj
rad. Veina enskog rada nije prijavljena niti
plaena. U mnogim sektorima ekonomije
ene imaju prednost nad mukarcima u za-
poljavanju jer se ene smatraju poslunom
radnom snagom. U mnogim zajednicama
ene niti poseduju niti imaju kontrolu nad
zemljitem, vodom, imanjem i drugim resur-
sima, pa nailaze na drutvene i kulturne pre-
preke u ostvarivanju svojih ljudskih prava.
vinjeta Modul Ljudska prava ena.
Siromatvo liava decu prilika za ispunjenje
njihovog ljudskog potencijala i ini ih ranji-
vim za nasilje, trgovinu, iskoriavanje i zlo-
stavljanje. Visoka smrtnost novoroenadi i
dece esto je prouzrokovana pothranjenou.
72 SLOBODA OD SIROMATVA
Veliki broj dece je dodatni uzrok niskih pri-
manja. Sa ubrzanom urbanizacijom raste broj
dece koja ive na ulici. Oko 113 miliona dece
iz celog sveta (od kojih je 97% u zemljama u
razvoju) nikada nije pohaalo kolu i lako po-
staju plen razliitih oblika iskoriavanja ili
dejeg rada. Zatim, sve vea komercijalizacija
obrazovnih i zdravstvenih usluga liava decu
njihovih osnovnih ustavnih prava u mnogim
zemljama.
Zato siromatvo i dalje traje?
Vlade zemalja Severa (Evropa i Severna Ame-
rika) kontroliu upravljanje svetskom ekono-
mijom, toleriu i odravaju trgovinu i finansij-
ske strukture koje koncentriu bogatstvo u in-
dustrijalizovanom delu sveta i iskljuuju naj-
siromanije zemlje i ljude iz udela u global-
nom blagostanju, to dovodi do nejednakosti
meu narodima Severa i Juga. Zanimljiv je
podatak da se jaz izmeu bogatih i siro-
manih proiruje ne samo u razvijenim nego i
u zemljama u razvoju.
Programi strukturnog prilagoavanja
(SAPs) Svetske banke i stabilizacioni paketi
Meunarodnog monetarnog fonda obeavali
su da e proiriti mogunosti zaposlenja, sti-
canja prihoda i bogatstva, kao i ekonomskog
razvoja integrisanjem nacionalnih ekonomija
u globalni ekonomski sistem. Programi struk-
turnog prilagoavanja koji tee iskorenjivanju
siromatva putem fiskalne discipline, a pri
tom ne reavaju probleme nepravednosti u si-
stemima raspodele, mogu poveati siro-
matvo, budui da drave troe novac na ot- toga je dramatian porast nejednakosti priho-
platu dugova, a osnovne usluge, poput zdrav-
stva, obrazovanja i stanovanja, ostaju zane-
marene.
Neoliberalna globalizacija stavlja naglasak na
proizvodnju za izvoz i ne obazire se na osnov-
na prava ljudi za ispunjenjem vlastitih potreba
i dostojanstvenim zaraivanjem za ivot. Poto
drava ne ispunjava svoje socijalne obaveze u
oblasti zdravstva, obrazovanja, hrane i stano-
vanja, a budui da ne postoji mrea socijalne
sigurnosti, siromani su izloeni pritisku. In-
flacija, smanjenje broja radnih mesta i
sniavanje plata, iji su uzrok liberalizacija i
privatizacija, takoe, pogoravaju poloaj siro-
manih.
U Izvetaju o ljudskom razvoju Programa za
razvoj UN iz 2002. godine istie se da je ubr-
zani ekonomski razvoj u ve ionako bogatim
zemljama Zapadne Evrope, Severne Amerike
i Okeanije, u kombinaciji sa sporim rastom na
indijskom potkontinentu i Africi, doprineo
poveanju globalne nejednakosti u drugoj
polovini 20. veka. ak i u zemljama Organiza-
cije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD)
profit odlazi u ruke najbogatijih, pa su priho-
di 1% najimunijih porodica porasli za 140%,
to je trostruko vie od proseka, a posledica
da i pojava nove sirotinje.

Prihodi 5% najbogatijih ljudi sveta su 114
puta vei od prihoda 5% najsiromanijih.

Prihodi 25 miliona najbogatijih Amerika-
naca jednaki su prihodima gotovo dve mi-
lijarde najsiromanijih ljudi sveta.
etvrtina svetskog stanovnitva danas ivi u
prilino velikom siromatvu na marginama
drutva. U Izvetaju o ljudskom razvoju Pro-
grama za razvoj UN iz 2002. godine procenju-
je se da 1,2 miliona ljudi preivljava s manje
od jednog amerikog dolara dnevno. Milijar-
du ljudi je nepismeno. Svakog dana 30.000
dece irom sveta umire od bolesti koje je mo-
gue spreiti, a do kraja 2000. godine skoro 22
miliona ljudi umrlo je od AIDS. Smatra se da
treina stanovnika najnerazvijenijih zemalja,
veinom iz Afrike juno od Sahare, nee
doiveti etrdesetu godinu ivota.

3. INTERKULTURALNA GLEDITA
I KONTROVERZNA PITANJA
Relativno siromatvo i apsolutno
siromatvo
Relativno siromatvo znai da je pojedinac ili
grupa ljudi siromana u poreenju s drugima
ili u odnosu na ono to se smatra primerenim
ivotnim standardom/nivoom potronje u od-
reenom drutvu. Apsolutno siromatvo ljude
odreuje kao siromane u odnosu na opte-
prihvaeni standard minimalnih potreba. Po-
jedinac koji je, prema amerikim standardi-
ma, apsolutno siromaan, u afrikom kontek-
stu, na primer, moe biti tek relativno siro-
maan.
Jim Harvey, stanovnik mesta Posilpark u Uje-
dinjenom Kraljevstvu, govori o svom iskustvu
siromatva koje se moe nazvati relativnim si-
romatvom: Siromatvo! ta siromatvo
znai za mene? Eto, meni je etrdeset osam go-
dina, oenjen sam i moja porodica ne zavisi
od mene. ivim u mestu Posilpark koje se na-
lazi severno od Glazgova. Jasno, potiem iz
radnike sredine. Dodue, o tome bi se dalo
raspravljati, jer sam ve godinama nezaposlen
i potpuno zavisim od socijalne pomoi. A siro-
matvo? Meni to znai biti vorc, ne moi po-
boljati svoj nain ivota zbog loe ishrane i ne
moi uestvovati u aktivnostima za razonodu.
Isto tako, siromatvo znai stigmatizaciju. A
tu je i apatina zamka oseaja nemoi, po-
tlaenosti, bezvrednosti, iskljuenosti: Zato?
Zato ba ja? ...
IZVOR:
LOTSKI SAVEZ PROTIV SIROMATVA,
HTTP://WWW.LAPA.ORG.UK
SLOBODA OD SIROMATVA 73
Iako su Jimove osnovne ekonomske potrebe
podmirene, on se osea iskljuenim kao onaj
ko ne napreduje pa je nesrean zbog svoje iz-
dvojenosti i nemoi. Nemo znai da je Jim
relativno siromaan u poreenju s drugima iz
njegovog drutva koji su drutveno i politiki
aktivni.
Socijalna iskljuenost
Socijalna iskljuenost esto se koristi kao si-
nonim za relativno siromatvo, ali ti pojmo-
vi nisu istovetni. Socijalna iskljuenost moe
voditi siromatvu, ili biti posledica siro-
matva. Jimu je socijalna iskljuenost onemo-
guila politiko delovanje, a zajednicu Saha-
riya u Rajastanu ekonomsko siromatvo i be-
da doveli su do socijalne iskljuenosti.
PITANJA ZA
RASPRAVU
Znai li brojnije stanovnitvo automatski i
vee siromatvo?
esto se veruje da je uzrok velikog siromatva
najnerazvijenih zemalja i zemalja u razvoju
visok prirodni prirataj stanovnitva. Taj argu-
ment koriste vlade Juga i Severa kako bi skre-
nule panju od centralnih problema i pravih
uzroka siromatva na tim podrujima. To su
problemi kontinuiranog iscrpljivanja i isko-
74 SLOBODA OD SIROMATVA
riavanja prirodnih resursa za komercijalne
potrebe razvijenih zemalja, zbog ega zajed-
nice gube pravo na te resurse; uskraivanje
sredstava za zadovoljavanje osnovnih potre-
ba, poput obrazovanja, zdravlja i vode, kojima
bi se mogle znatno smanjiti stope smrtnosti i
bolesti ena i dece; sve ei sukobi i ratovi
radi preuzimanja kontrole nad resursima, ko-
ji prouzrokuju politiku, drutvenu i ekonom-
sku nestabilnost.
Teza da drava koja ima veliki broj siro-
manih ne moe napredovati, polazi od po-
grenih premisa, jer je zapravo politika vlade
odgovorna za pravednu raspodelu rezultata
razvoja. Slino tome, tvrdnja da su siromani
odgovorni za troenje prirodnih resursa i za-
gaenje okoline takoe je sporna, jer bogati
troe mnogo vie od siromanih.
Hoe li odrivi razvoj dovesti do smanjenja
siromatva?
Siromatvo tera siromane na izbor neo-
drivog naina ivota. Nepostojanje, na pri-
mer, sanitarnih vorova i sistema uklanjanja
otpada, kao i nedostatak goriva, mogu nave-
sti siromane na postupke koji doprinose za-
gaenju okoline. Samo ako razvijene zemlje
ponu da odluno sprovode svoje obaveze,
kao to je smanjenje izduvnih gasova koji do-
vode do efekta staklene bate, uvoenje stan-
darda za efikasno korienje energije i
plaanje poreza na transakcije pri prenosu
kapitala preko granice, moi e se ostvariti
odrivi razvoj, ime e se znatno smanjiti si-
romatvo.
Da li je mogue novano pomoi iskorenjivanju
siromatva?
Da, mogue je. Trokovi osnovnih socijalnih
usluga za sve u zemljama u razvoju procenju-
ju se na 40 milijardi amerikih dolara go-
dinje, to je otprilike desetina budeta za od-
branu SAD za period 20022003, ili osam mi-
liona dolara manje od neto prihoda najbogati-
jeg oveka u periodu 20012002. Vei deo tih
resursa mogue je namaknuti prestrukturi-
ranjem postojee potronje nacionalnih vla-
da, multilateralnih banaka (Svetska banka,
Azijska banka za razvoj i druge) i drugih
agencija za pomo.
Bilo bi mnogo lake novano pomoi isko-
renjivanje siromatva kada bi meunarodne
institucije, poput Svetske banke, Meuna-
rodnog monetarnog fonda i vlada zemalja
Organizacije za ekonomski razvoj i saradnju
(OECD), otpisale postojee dugove zemlja-
ma u razvoju, pod uslovom da se njihove vla-
de vrsto obaveu da e usmeriti ta sredstva
na iskorenjivanje siromatva u skladu s lo-
kalnim socijalnim potrebama.
Procenjuje se da bi se trokovi dodatno
smanjili kada bi spomenute drave pokrenu-
le radikalne promene u raspodeli bogatstava
i resursa i dale prednost izdvajanju za razvoj
nad izdvajanjem za odbranu.
4. PRIMENA I PRAENJE
Globalizacija i njene kontroverzne implikacije
stvaraju nove oblike siromatva. Novi oblici si-
romatva javljaju se u drutvima koja su na
razliitim nivoima drutveno-politikog i eko-
nomskog razvoja, meu ljudima razliitih ve-
ra, uverenja i kultura. Uticaj globalizacije, na
primer, na plemena u Africi znatno se razliku-
je od uticaja globalizacije u Indiji, pre svega,
zbog razliitih drutveno-politikih i ekonom-
skih uslova Afrike i Indije. Velike razlike meu
kulturama i geografskim podrujima utiu da
ljudi razliito vide pretnje koje proizlaze iz osi-
romaenja i drutvene marginalizacije.
Stoga je od presudne vanosti unapreenje
okvira za praenje razliitih oblika siro-
matva na globalnom i lokalnom nivou, a i
osnaenje ljudi za pruanje otpora i borbu
protiv iskoriavanja.

Povelja UN i Univerzalna deklaracija o ljud-
skim pravima trebalo je da obezbede moralni
okvir za uspostavljanje novog sistema prava i
obaveza, uz naglasak na obezbeenju ljud-
skog dostojanstva, mira i bezbednosti za sve
ljude u periodu posle Drugog svetskog rata.
Holistiki pristup ljudskim pravima daje od-
govor na viedimenzionalnu prirodu siro-
matva. Taj pristup prevazilazi dobrotvorstvo,
jer polazi od ideje da je sloboda od siromatva
mogua jedino ako su siromani osnaeni
obrazovanjem za ljudska prava. Tim pristu-
pom potvruje se da siromani imaju prava
po zakonu, a da drave i nedravni akteri ima-
ju pravne obaveze koje moraju ispuniti. Od-
govornost za ostvarivanje ljudskih prava poje-
dinaca koji ive na teritoriji neke drave snosi
ta drava, a ostale drave i nedravni akteri
imaju obavezu da doprinose tom procesu i da
ga podravaju. To je od najvee vanosti za
ostvarenje nepristrasnog, pravednog i nepro-
tekcionistikog sistema multilateralne trgovi-
ne, odgovarajueg protoka finansijske pomoi
i uea siromanih u procesu razvoja u glo-
balizovanom svetu.
Te vrednosti ogledale su se u politikim izja-
vama, kao to su Deklaracija iz Rija, Agenda
21, Deklaracija iz Kopenhagena, Platforma za
delovanje sa etvrte svetske konferencije o
enama iz Pekinga i Habitat agenda. Meuna-
rodna zajednica drava donela je te doku-
mente kao meunarodni razvojni obrazac za
iskorenjivanje siromatva i ostvarenje neop-
hodnih preduslova za odrivi razvoj.
Ugovorna tela za praenje
siromatva
Tela za praenje siromatva redovno razma-
traju dravne izvetaje, mogu prihvatati pred-
stavke i davati komentare i preporuke drava-
ma, ekonomskim institucijama, telima UN i
drugim organizacijama kako bi oni preduzeli
mere ka poboljanju stanja ljudskih prava,
ukljuujui mere za smanjenje siromatva.
Prema Zakljunim zapaanjima Komiteta
za ekonomska, socijalna i kulturna prava o
izvetajima drava stranaka Meunarodnog
pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim
pravima, inioci koji ometaju ostvarenje prava
jesu nejasan status Pakta u nacionalnim prav-
nim sistemima, nesprovoenje zakona zasno-
vanih na meunarodnim obavezama u oblasti
ljudskih prava i neobavetenost o instrumen-
tima Pakta. U razliitim izvetajima se navodi
da primenu strategija za smanjenje siro-
matva ometaju: optereenost dugovima, ne-
dostatak detaljnih podataka, velika korumpi-
SLOBODA OD SIROMATVA 75
ranost dravnih vlasti, nefunkcionisanje sud-
stva zbog vojnih reima i zastarela, konzerva-
tivna verska stanovita koja podstiu diskri-
minaciju.
Iako se broj zemalja koje su ratifikovale raz-
liite konvencije za ljudska prava, od 1990.
godine naglo poveava, postoji ogroman jaz
izmeu obaveza, politikih namera i njihove
primene. Najgore pretnje jesu nedostatak po-
litike volje vlada, meusobno suprotstavlje-
ne meunarodne norme na osnovu kojih se
drave obavezuju, poput onih Svetske trgo-
vinske organizacije (npr. sporazumi o trgo-
vinskim aspektima autorskih prava [TRIPS],
koji mogu dovesti do poveanja cena lekova
zbog pohlepe velikih kompanija, liavajui ti-
me pojedince osnovnoga ljudskog prava na
zdrav i dostojanstven ivot), kao i neprimere-
na raspodela resursa potrebnih za ispunjenje
obaveza.
Posebni izvestioci i nezavisni
strunjaci
Komisija za ljudska prava imenovala je dva
nezavisna strunjaka: jedan izvetava poseb-
nu radnu grupu o sprovoenju prava na raz-
voj (Rezolucija 1998/72), a drugi ispituje i da-
je preporuke u pogledu uticaja krajnjeg siro-
76 SLOBODA OD SIROMATVA
matva na ljudska prava (Rezolucija
1998/25). Nezavisni strunjak za krajnje si-
romatvo ocenjuje mere koje se na nacional-
nom i meunarodnom nivou preduzimaju ra-
di punog ostvarenja ljudskih prava krajnje si-
romanih ljudi, razmatra prepreke na tom pu-
tu i napredak koji su postigli ljudi koji ive u
krajnjem siromatvu i daje preporuke i pred-
loge u oblasti tehnike pomoi i drugim obla-
stima za smanjenje i konano otklanjanje si-
romatva.
U Izvetaju Komisiji za ljudska prava
[E/CN.4/2001/54, 16. februara 2001] nezavi-
sni strunjak iznosi predloge za poboljanje
poloaja siromanih. Obrazovanje za ljudska
prava ima veliku ulogu u osnaenju siro-
manih kako bi im se pomoglo da promene
svoju sudbinu. Obrazovanjem za ljudska pra-
va podstie se kritika analiza okolnosti i
uslova ivota siromanih. Ono razvija znanja,
vetine i sposobnosti koje siromanima omo-
guuju da se uhvate u kotac sa snagama koje
ih dre u siromatvu. Ono, takoe, promovie
organizacije i mree za samopomo, preko
kojih siromani mogu traiti postupno ostva-
renje svih svojih ljudskih prava i potpuno is-
korenjivanje siromatva.
ISKORENJIVANJE SIROMATVA I RAZVOJ
Promovisati mala seoska imanja i po-
CILJ: Do 2015. godine prepoloviti ukupan dravati njihove napore na promovisanju
broj ljudi u svetu koji imaju prihod manji jednostavnih, jeftinih tehnologija i svesti o
od jednog dolara dnevno i koji pate od gla- okolini.
di.
IZVOR:
PUTOKAZ ZA SPROVOENJE MILENIJUMSKIH CILJEVA
Strategije napredovanja UN, IZVETAJ GENERALNOG SEKRETARA, 6. SEPTEM-
BRA 2001.
SIROMATVO MERENO PRIHODIMA

Obezbediti podrku nacionalnim eko-
nomskim i socijalnim inicijativama za
smanjenje siromatva;

Razvijati kapacitete za pruanje osnovnih
socijalnih usluga;

Pomoi razvoj kapaciteta za procenu,
praenje i planiranje smanjenja siro-
matva.
GLAD

Oceniti akcije preduzete od odravanja
Svetskog sastanka na vrhu o hrani 1996.
godine do danas i predloiti nove planove
za smanjenje gladi na nacionalnom i
meunarodnom nivou;

Obezbediti da prehrambena, poljoprivred-
na i optetrgovinska politika doprinose
bezbednosti prehrane za sve putem pra-
vednog svetskog trgovinskog sistema;

DOBRO JE ZNATI
Zahvaljujui iskustvima narodnih pokreta i
radu nevladinih organizacija i agencija za po-
mo, dolo je do opteg uverenja da siromani oblasti smanjenja siromatva:
mogu uivati dobrobit razvoja jedino ako se
preduzmu obimne reforme u oblasti zemljo-
posednitva, opismenjavanja i obrazovanja,
zdravstva, stanovanja i prehrane, kao i ako se
ostvari vlasnitvo i kontrola siromanih nad
prirodnim i drugim izvorima.
Inicijative kao to je podela hibridnih krava
umesto zemlje ljudima koji ne poseduju zem-
lju, zajmovi za kupovinu poljoprivrednog
zemljita bez reavanja infrastrukturnih pro-
blema u podrujima gde rod zavisi od navod-
njavanja, fleksibilna nastava za decu koja ra-
de umesto da redovno pohaaju kolu, poka-
zale su se neuspenim! Takve inicijative samo
podupiru siromatvo. Glavni problemi su po-
litika volja i preraspodela.
Iskorenjivanje siromatva pokazalo se
uspenim kada se sprovodilo decentralizova-
no, na lokalnom nivou. Pravedan ljudski raz-
voj mogu je samo kada siromani uestvuju
Poveana izdvajanja za obrazovanje,
u procesu razvoja kao subjekti, a ne tek kao
objekti.
Opte i specifine pouke steene lokalnim,
nacionalnim i meunarodnim iskustvima u

Siromatvo je socijalno, kulturno i poli-
tiko, jednako kao i ekonomsko pitanje.

Politiko i ekonomsko osnaenje siro-
manih nain je iskorenjivanja siromatva.
Mnoge zemlje nisu u stanju da brzo isko-

Pristup informacijama i obrazovanje za
ljudska prava omoguuju marginalizova-
nima da postanu svesni svojih ljudskih
prava i aktivno se zauzmu za promenu
svog poloaja.

Obezbeenje zaposlenja i naknada za rad
koji omoguuju dostojanstven ivotni
standard i obezbeenje pristupa sredstvi-
ma za ivot, kljuni su za smanjenje siro-
matva.

Smanjenje siromatva treba da bude pra-
eno smanjenjem nejednakosti. Prednost
treba dati ukidanju svih oblika diskrimina-
cije ena i diskriminacije zasnovane na ka-
sti, rasi i etnikom poreklu.
zdravstvo, stanovanje, vodu, sanitarije i
hranu smanjuju siromatvo.
SLOBODA OD SIROMATVA 77

Drava i njene agencije imaju vanu ulogu
u smanjivanju siromatva, posebno u do-
ba globalizacije.

Poveana odgovornost meunarodne i do-
mae razvojne pomoi i finansijskih insti-
tucija moe voditi ravnomernom i praved-
nom ekonomskom rastu.
rene siromatvo. Njihova nastojanja treba
podrati i dopuniti putem meunarodne
pomoi i saradnje.

Otpisivanje dugova neposredno je poveza-
no sa smanjivanjem siromatva. Kad bi ot-
pisivanje dugova bilo povezano sa investi-
ranjem u obrazovanje, zdravstvo i druge
drutvene sektore, ono bi neposredno do-
prinelo smanjenju siromatva.

Rat i sukobi pogoravaju siromatvo. Na-
stojanja na iskorenjivanju siromatva bez
obezbeenja uslova za mir i ljudsku sigur-
nost neminovno propadaju.
78 SLOBODA OD SIROMATVA
1. DOBRA PRAKSA
Siromane vredi kreditirati
Grameen banka iz Bangladea osnovana je
kao mala seoska kreditna zadruga u Jobri
1976. godine. Do 2002. godine skupila je 2,4
miliona klijenata, od kojih 95% ine ene. Sa
svojih 1.175 ekspozitura banka danas prua
usluge u 41.000 sela, odnosno u vie od 60%
sela Bangladea.
Grameen banka nastoji da mobilie siro-
mane i da ih pokrene prvenstveno putem
akumulacije lokalnog kapitala i stvaranjem
imovine. Cilj joj je da prua bankarske usluge
siromanom stanovnitvu ruralnog Bangla-
dea, stane na kraj zelenatvu, stvara mo-
gunosti samozapoljavanja za neiskoriene
ili nedovoljno iskoriene ljudske resurse,
obezbedi siromanima organizacioni okvir
koji razumeju i u kojem mogu delovati za ne-
zavisni drutveno-ekonomski razvoj uz uza-
jamnu podrku.
Kreditiranjem ljudi koji se smatraju veoma
kreditno rizinim, banka je potvrdila da se si-
romanima mogu davati krediti. Siromane
ene s kojima banka posluje dvostruko su
marginalizovane, svojim rodom i svojim siro-
matvom. Grameen banka uspela je da pokre-
ne znaajne promene u strukturi vlasnitva
nad sredstvima za proizvodnju i uslovima
proizvodnje u ruralnim podrujima. Re je o
znaajnim promenama zato to se uspelo ne
samo u uzdizanju siromanih iznad granice
siromatva nego je i veoma osetljivom po-
drkom podstaknuta izuzetna kreativnost
meu seoskim stanovnitvom. Primer Grame-
en banke pokuavaju da slede u susednim
zemljama.
http://www.grameen-info.org/bank
Inicijativa 20-20 u Maliju
Nakon Svetskog socijalnog sastanka na vrhu
odranog 1995. godine u Kopenhagenu, Mali
je usvojio inicijativu 20-20, obavezavi se da
e 20% dravnog budeta i 20% meunarod-
ne pomoi usmeriti na finansiranje osnovnih
usmerenost na rezultate strategija je
socijalnih usluga. Potom, 1995. godine mesec
oktobar proglaen je Mesecom solidarnosti i
borbe protiv iskljuenosti.
Strategije za smanjenje siromatva (PRSPs)
Godine 1999. u okviru pojaane Inicijative za
prezaduene siromane zemlje (HIPC) dogo-
voreno je da e se svi koncesijski zajmovi Svet-
ske banke i Meunarodnog monetarnog fonda,
kao i pregovori oko otpisa dela dugova odvijati
preko nacionalnih participativnih strategija za
smanjenje siromatva. Na osnovu tog dogovora,
vlade pojedinih drava razvile su strategije za
smanjenje siromatva. Od januara 2003. godine
13 afrikih drava (meu njima i Mali), etiri la-
tinoamerike, dve evropske i srednjoazijske,
jedna azijska i jedna bliskoistona drava pred-
stavile su nacionalnu strategiju za smanjenje si-
romatva odborima guvernera Svetske banke i
Meunarodnog monetarnog fonda.
Ti dokumenti izraeni su u skladu s pet
osnovnih naela izrade i sprovoenja strategi-
ja za smanjenje siromatva:

strategiju razrauje i sprovodi svaka poje-
dina zemlja - ukljuujui iroko uee
graanskog drutva i privatnog sektora u
svakoj fazi;
usredsreena na rezultate koji e koristiti
siromanima;

sveobuhvatnost - prihvatanje viedimenzi-
onalnosti siromatva;

usmerenost partnerstvu - koordinirano
uee razvojnih partnera (bilateralnih i
multilateralnih i partnera iz nevladinog
sektora);

dugorona perspektiva za smanjenje siro-
matva.
IZVOR:
HTTP://WWW.WORLDBANK.ORG/POVERTY/STRATE-
GIES/OVERVIEW.HTM

Graanska udruenja upuuju kritike na
raun stratekih dokumenata za smanjenje si-
romatva zbog niza manjkavosti u njima, na
primer, zavisnost finansijske strukture od
spoljne pomoi ili promovisanje direktnih
stranih ulaganja. Uee lokalnih aktera, po-
sebno marginalizovanih grupa, ostaje pod
znakom pitanja, budui da institucionalni
mehanizmi za njihovo sistemsko ukljuivanje
u proces na mnogim mestima nisu uspostav-
ljeni, niti su savladane prepreke, kao to su
prepreke jezike prirode, jer se informacije i
dokumenti ne prevode na lokalne jezike. Ta i
druga ogranienja treba na vreme otklanjati.
Naa voda nije na prodaju
Vee Kanaana je vodea kanadska organiza-
cija za zatitu graana, s vie od 100.000 la-
nova i oko 70 podrunica irom zemlje. Delu-
jui strogo nestranaki, Vee lobira meu po-
slanicima i sprovodi istraivanja i nacionalne
kampanje radi usmeravanja panje javnosti
na najvee kanadske probleme: odrivost so-
cijalnih programa, promovisanje ekonomske
pravde, obnova demokratije, odbrana nacio-
nalnog suvereniteta, promovisanje alternativa
korporativnoj trinoj ekonomiji i ouvanje
ivotne sredine.
Poetkom 1999. godine Vee je pokrenulo
uspenu kampanju za zatitu Kanaana i ka-
nadske ivotne sredine od posledica velikog
izvoza vode i privatizacije izvora vode. Kam-
panja se zasniva na uverenju da je voda javni
resurs koji pripada svima i niko nema pravo
da ga prisvoji i da na njemu zarauje. Upozo-
rivi na materijalne interese korporacija i ula-
gaa koji u kanadskim jezerima, rekama i iz-
vorima vide bogate rezervoare koje treba isko-
riavati, kampanja je pokrenula javnu ras-
pravu i akciju protiv komercijalizacije i priva-
tizacije tog neprocenjivo vrednog resursa.
Kako bi poduprli borbu protiv privatizacije,
odnosno krae vode u svetu i ukljuili ta na-
stojanja u viziju budueg sveta, Vee Ka-
naana i niz drugih organizacija iz celog sve-
ta pokrenuli su inicijativu za Globalni ugovor
o vodama na Svetskom socijalnom forumu
odranom u Porto Alegreu, Brazil, u februaru
2002. godine. Taj predlog predstavljen je na
Svetskom sastanku na vrhu o odrivom raz-
voju, u Junoj Africi, u avgustu 2002. godine.
Delatnosti Vea postupno su se proirile na
druge javne slube, kao to su zdravstveni i
obrazovni sektor, kao i trgovina i ulaganja.
http://www.canadians.org
Odriva budunost
Kao pozitivan primer u oblasti zatite okoline
u industrijalizovanoj zemlji moe se navesti
SLOBODA OD SIROMATVA 79
Holandija, ija se Vlada obavezala na postav-
ljanje specifinih, vremenski odreenih cilje-
va za smanjenje negativnog uticaja na okolinu
i obavlja procene uticaja na okolinu u
kljunim sektorima kao to su energetika i
poljoprivreda. Holandija redovno podnosi iz-
vetaje o napretku Komisiji za odrivi razvoj
UN i izvetaje o sprovoenju Agende 21.
Sloboda od gladi
Organizacija Hrana na prvom mestu, sa se-
ditem u Kaliforniji, SAD, posveuje se isprav-
ljanju nepravdi koje su uzrok gladi. Ona sma-
tra da svi ljudi imaju osnovno pravo na pre-
hranu i moraju imati demokratsku kontrolu
nad resursima koji su im potrebni za samoo-
dranje i odranje njihovih porodica. Organi-
zacija radi na osveivanju ljudi o njihovoj
snazi i mogunostima da pomou istraivan-
ja, analiza, obrazovanja i zagovaranja pokre-
nu drutvene promene, odnosno raspre mi-
tove i razotkriju osnovne uzroke nepravdi,
uoe prepreke na putu promena i nau nain
za njihovo otklanjanje i procene i obelodane
uspene i obeavajue alternative.
http://www.foodfirst.org
Ekonomska pravda
Koalicija za osloboenje od dugova (FDC),
sa seditem na Filipinima, deluje u oblasti
80 SLOBODA OD SIROMATVA

ljudskog razvoja, promoviui ravnopravnost 2. TRENDOVI osam ciljeva za iskorenjivanje siromatva i

(ukljuujui rodnu ravnopravnost); ekonom- razvoj koje treba ostvariti do 2015. godine: is-
ska prava i pravdu; pravedan i odrivi razvoj; Tokom Milenijumske skuptine korenjivanje krajnjeg siromatva i gladi,
odgovornost vlada; ekonomske odnose meu UN 2000. godine efovi drava i ostvarenje opteg osnovnog obrazovanja, pro-
narodima na dobrobit svih. Koalicija uestvu- vlada potvrdili su svoju kolek- movisanje ravnopravnosti polova i osnaenje
je u svetskoj kampanji za otpis dugova najsi- tivnu odgovornost za odranje naela ljud- ena, smanjenje smrtnosti dece, poboljanje
romanijim zemljama. Osim toga, bavi se bez- skog dostojanstva, ravnopravnosti i pravino- zdravlja majki, obezbeenje odrivosti okoli-
bednou prehrane, javnom potronjom i uti- sti na globalnom nivou. Pri tom su postavili ne i razvoj globalnog partnerstva za razvoj.
cajem ekonomske politike na ene. Koalicija
radi na javnom obrazovanju i informisanju,
mobilizaciji masa, istraivanju i analizi politi-
ka, razvijanju partnerstva i umreavanju lo-
NAPREDAK PREMA MILENIJUMSKIM CILJEVIMA RAZVOJA - KOLIKO
kalnih sredita.
ZEMALJA OSTVARUJE NAPREDAK?
http://www.freedomfromdebtcoalition.org
CILJ 3
Broj zemalja Promovisati CILJ 4
ravnopravnost Smanjiti
polova i CILJ 7
Sporazum iz Kotonua osnaivati ene
smrtnost
Obezbediti
CILJ 1 dece
CILJ 2 odrivost
U Sporazumu o partnerstvu izmeu Iskoreniti
krajnje Ostvariti 90 85 okoline
81
afrikih, karipskih i pacifikih drava i siromatvo i glad opte osnovno
obrazovanje 68

{
57
Evropske unije, sklopljenom u Kotonuu 23. Ostvarile ili 51
delimino ostvarile
44 Upis enske Upis Stanovnitvo
juna 2000. godine, posebno se istie bezbed- Stanovnitvo
sa odgovarajuom Upis u
Deca koja
dosegnu dece u enske
Smrtnost koje koristi
prvi prvi razred dece u dece mlae poboljane
prehranom peti razred
nost prehrane. lan 54 Sporazuma odnosi se razred srednju kolu od 5 godina izvore vode

{
iskljuivo na bezbednost prehrane, po- Zaostaju, 8 14
24 20
daleko
43 25
tvrujui vanost prehrane za ljudsku bez- ispod ili u
pogoranju 81
bednost i blagostanje. Sporazumom se, ta- 64

{
67
koe, prikazuje mrea prioriteta u aktuelnoj 116 75
Bez podataka 68 93
politici razvojne pomoi Evropske unije u od- 2
nosu na unapreenje ljudske bezbednosti.

IZVOR:
PROGRAM RAZVOJA UN, IZVETAJ O LJUDSKOM RAZVOJU, 2002.

Decenija od 1997. do 2006. proglaena je Pr-
vom decenijom Ujedinjenih nacija za isko-
renjivanje siromatva, a 17. oktobar
Meunarodnim danom Ujedinjenih nacija
za iskorenjivanje siromatva.
Mnoge zemlje postigle su znaajan napredak,
ali mnoge druge, uglavnom, one najsiro-
manije, ini se da nee uspeti da ostvare za-
date ciljeve. Iako je 55 zemalja s 23% svetskog
stanovnitva na dobrom putu da ostvari ba-
rem tri etvrtine ciljeva, 33 zemlje s 26% svet-
skog stanovnitva ne uspevaju da ostvare ni
polovinu. Naroito je potrebno u podsahar-
skoj Africi uloiti izuzetne napore. U 85 ze-
malja s vie od 60% svetskog stanovnitva
smrtnost dece se ne smanjuje. U zemljama za
koje nedostaju podaci situacija je moda naj-
gora, a zbog nedovoljnog broja podataka
stie se lani utisak o broju zemalja koje na-
preduju.
3. HRONOLOGIJA
Sloboda od siromatva - kljune odredbe
meunarodnih instrumenata
1948: Univerzalna deklaracija o ljudskim pra-
vima (l. 22, 23, 25, 26).
1961: Evropska socijalna povelja; sprovoenje
nadzire Evropski komitet za socijalna
prava.
1965: Konvencija o ukidanju svih oblika ra-
sne diskriminacije (lan 5; sprovoenje
nadzire Komitet za ukidanje rasne dis-
kriminacije).
1966: Meunarodni pakt o ekonomskim, so-
cijalnim i kulturnim pravima (l. 6, 7, 9,
11, 12, 13; sprovoenje nadzire Komitet
za ekonomska, socijalna i kulturna pra-
va).
1979: Konvencija o ukidanju svih oblika dis-
kriminacije ena (l. 10, 11, 12, 13, 14;
SLOBODA OD SIROMATVA 81
sprovoenje nadzire Komitet za ukidan-
je diskriminacije ena).
1981: Afrika povelja o ljudskim pravima i
pravima naroda (l. 14-17, 20-22; spro-
voenje nadzire Afrika komisija za
ljudska prava i prava naroda).
1988: Dodatni protokol o ekonomskim, soci-
jalnim i kulturnim pravima iz San Sal-
vadora uz Ameriku konvenciju o ljud-
skim pravima; sprovoenje nadzire In-
teramerika komisija za ljudska prava).
1989: Konvencija o pravima deteta (lan 27;
sprovoenje nadzire Komitet za prava
deteta).
82 SLOBODA OD SIROMATVA
ODABRANE AKTIVNOSTI
AKTIVNOST I:
SVET KAO SELO
DEO I: UVOD
U vebi se pomou meunarodnih instrume-
nata za ljudska prava razmatraju neravno-
pravnost i nematina kojoj su izloeni siro-
mani.
Tip aktivnosti: veba
DEO II: OPTA UPUTSTVA O VEBI
Ciljevi i zadaci: podstai osetljivost mladih
za pitanja neravnopravne raspodele bogat-
stava i resursa u svetu. Veba pomae mladi-
ma da razmisle o vlastitom poloaju u odno-
su na siromatvo u svetu i koliko se njihova
ljudska prava ostvaruju. Veba omoguuje
uesnicima da saznaju koliko su neophodne
i hitne promene u svetu radi ispravljanja ne-
ravnopravnosti i nepravdi koje pogaaju si-
romane, kao i koliko je nuno da se posta-
ve prioriteti kako bi se obezbedio razvoj za
sve.
Ciljna grupa: deca i mladi
Veliina grupe/organizacija: 20 - 25 uesnika
Vreme: 90 minuta
Priprema: umnoite po jedan primerak rad-
nog listia za svakog uesnika
Materijal: primerci radnog listia (u prilogu),
flomasteri ili markeri
Potrebne vetine: analitike vetine, vetine
raspravljanja i refleksije
DEO III: POSEBNA UPUTSTVA O VEBI
Ovo je prilagoena verzija vebe preuzete iz
kurikuluma za medijsko obrazovanje, Abhi-
vjakti, Indija.
http://www.abhivyakti.org.in
Opis aktivnosti/uputstva:
Podelite radne listie. Zamolite uesnike da
slede uputstva s listia koje itate naglas.
I. Dajte sledea uputstva:
Neka zamisle da je celi svet (est milijardi sta-
novnika) predstavljen selom u kom ivi samo
10 seljaka.
1. U prvom redu zaokruite lik koji predstav-
lja vas na skali od najbogatijeg (prvi lik) do
najsiromanijeg oveka na svetu (deseti
lik).
2. 50% svetskog stanovnitva (pet seljaka) pot-
hranjeno je, gladno ili umire od gladi. Precr-
tajte zadnjih pet inija u drugom redu.
3. Osmoro seljaka ivi u supstandardnim na-
seobinama (80% svetskog stanovnitva). Tu
su ukljueni stanovnici slamova, beskuni-
ci, prognanici i izbeglice. Precrtajte zadnjih
osam kuica.
4. Sedmoro seljaka ne zna itati, tj. 70% lju-
di na svetu ne zna itati. Utisnite otisak
palca na zadnjih sedam knjiga u etvrtom
redu.
5. Jedna osoba poseduje 60% ukupnog svet-
skog bogatstva ostaloj devetorici ostaje
40%. Precrtajte prvih est svenjeva novca
u petom redu i oznaite prvu osobu u pr-
vom redu velikim brojem 6.
6. Samo 1% ljudi u svetu poseduje kompjuter
(jedna desetina prvog kompjutora u estom
redu). Obojite nos prvog oveka za kom-
pjuterom crvenom bojom.
7. 1% svetskog stanovnitva ima pristup viso-
kom obrazovanju. Zaokruite resu diplom-
ca u sedmom redu, kao jednu desetinu cr-
tea.
8. Jo jednom pogledajte ovaj listi i od-
luite elite li promeniti mesto koje ste
dodelili sebi. Dvaput zaokruite svoje no-
vo mesto.
 SLOBODA OD SIROMATVA 83

II. Zamolite uesnike da posluaju sledee
tvrdnje:
 Ako kod kue imate hrane za sledei
obrok, odeu, krov nad glavom i mesto za
spavanje, ubrajate se meu tri najbogatija
oveka.
 A ako vi (ili vai roditelji, ako ste malolet-
ni) imate novca u banci, neto novca u
novaniku i neto sitnia u kasici kod
kue, moete se smatrati najbogatijom
osobom na naoj skali.

ciljeve i prioritete razvoja koje uesnici DEO IV: NASTAVAK
ele postaviti i zato.
Uesnike treba podstai na izradu plana aktiv-
Praktini saveti: Dok uesnici rade vebu po- nosti u obrazovanju za ljudska prava po obra-
jedinano, navedite ih na razmenu stavova s scu gornje vebe radi senzibilisanja vrnjaka.
drugima. Uloga voditelja je da stalno iznosi
podatke i podstie raspravu.

III. Iznesite najnovije statistike podatke o Radni listi za aktivnost I

obrazovanju, zdravlju, vodi, sanitarnom
stanju, izdacima za vojsku itd. iz poslednjeg
Izvetaja o ljudskom razvoju UNDP i/ili Iz-
vetaja o svetskom razvoju Svetske banke, za
jednu ili vie zemalja, zavisno od profila
uesnika.

Povratna informacija:
Podstaknite uesnike da iznesu svoje reakcije
na razliite statistike podatke koje ste im po-
kazali. Moete posmatrati:

suprotnosti koje podaci prikazuju;

da li je ivot uesnika u skladu sa stati-
stikim podacima ili se razlikuje od njih;

povezanost iznesenih podataka sa ostvari-
vanjem ili krenjem ljudskih prava u po-
gledu siromatva;
84 SLOBODA OD SIROMATVA
AKTIVNOST II:
AKCIJSKA KAMPANJA
DEO I: UVOD
U ovoj aktivnosti razrauje se akcijska kam-
panja o nekom lokalnom problemu u vezi sa
siromatvom. injenica da je siromatvo toli-
ko rasprostranjeno moe delovati obeshra-
brujue i ljudi moda misle da ne mogu do-
prineti njegovu iskorenjivanju.
II DEO: OPTA UPUTSTVA O CILJEVIMA I
ZADACIMA AKTIVNOSTI

Svest o siromatvu i osetljivost za siro-
matvo u neposrednom kontekstu uesni-
ka.

Uoavanje povezanosti izmeu pojavnih
oblika siromatva i njegovih uzroka.

Odluka o delovanju - ta uesnici mogu
uiniti u pogledu odreenog problema si-
romatva.
Ciljna grupa: odrasli/mladi
Veliina grupe: 20 uesnika ili manje radne
grupe od etiri do pet lanova
Vreme: 150 minuta
Priprema: veliki pano za pisanje, markeri, bo-
je, votane boje, flomasteri, papir za slikanje,
fotografije siromanih ljudi. Sa internet strani-
ca preporuenih u delu Uspena praksa
ovog modula skinite studije sluajeva koje ilu-
struju razliita krenja prava. Na primer, vlade
koje multinacionalnim korporacijama dozvol-
javaju da privatizacijom preuzmu osnovne
usluge ili im ustupaju koncesije na ume ili je-
zera u svrhu komercijalnog ribolova. Iz Glaso-
va siromanih http://www.worldbank.org ili
nekog drugog izvora odaberite navode u koji-
ma siromani govore o svom poloaju.
Potrebne vetine: analiza, vetine izraavanja,
empatija hodanje u cipelama siromanih
DEO III: POSEBNA UPUTSTVA
O UVOENJU U TEMU

Zaponite itanjem odabranih navoda si-
romanih u razliitim situacijama.

Podstaknite uesnike da se prisete pojedi-
naca/grupa/zajednica iz njihove sredine
koji ive u apsolutnom ili relativnom siro-
matvu ili su iskljueni iz drutva. Neka
grupa odlui koje sluajeve eli da obradi.
Podelite uesnike u manje grupe od etiri
do pet lanova.

Dobrovoljac koji izvetava o odreenom
sluaju siromatva preuzima ulogu siro-
mane osobe, a ostali razgovaraju s
njim/njom, istraujui socijalne, politike,
ekonomske, kulturne, ekoloke i druge di-
menzije ivota te osobe ili zajednice.
Zatim, uesnici nabrajaju probleme, odnosno
dimenzije siromatva, njegove neposredne i
strukturalne uzroke, istrauju ko i ta utie na
to i, najzad, povezuju to sa lanovima ugovo-
ra o ljudskim pravima.
Sada uputite svaku grupu da razradi svoju
kampanju u obrazovanju za ljudska prava po-
sveenu problemima koje su uoili i predloi
realne kratkorone i dugorone mere. Mogu
pripremiti brouru, poster ili bilo koji drugi
materijal za kampanju kako bi uverili ostale
grupe da im se pridrue.
Povratna informacija:
Grupa koja predstavlja kampanju nastoji da
uveri druge da joj se pridrue.
Ostali uesnici mogu zatraiti pojanjenja o
tome zato je ta kampanja vana. Ova veba
prua ivotni kontekst za raskrinkavanje mi-
tova, zabluda i predrasuda. Voditelj moe da
iznese injenice o siromatvu/globalizaciji,
same uvide o mikro-makro odnosima koji
uslovljavaju siromatvo i podstakne kreativne
ideje za dalje aktivnosti.
 SLOBODA OD SIROMATVA 85

DEO IV: NASTAVAK

Pogledajte film o kampanji koja se bavi nekim

aspektom siromatva ili organizujte posetu
nekoj nevladinoj organizaciji koja radi s mar-
ginalizovanim grupama. Podstaknite lanove
da se ukljue u nevladinu organizaciju ili lo-
kalnu kampanju koja se bavi problemima iz
njihovog ivota.
86 SLOBODA OD SIROMATVA
REFERENCE
Focus on the Global South. 2001. Profiting from Poverty: The
ADB, Private Sector and Development in Asia. Focus on the
Global South, Thailand.
Haq, Mahbub-ul. 1995. Reflections on Human Development.
New York: Oxford University Press.
Harris, John. 1994. Poverty and Anti- Poverty Policy: A Per-
spective for SCF in the South Asian Region. Saro Briefing Paper
No. 2. Save the Children.
International Human Rights Internship Programme, Asian
Forum for Human Rights and Development. 2000. Circle of
Rights: Economic Social and Cultural Rights Activism: A Trai-
ning Resource.
Khan, Azizur Rahman i Carl Riskin, 2001. Inequality and
Poverty in China in the Age of Globalization. New York: Oxford
University Press.
Nayyar, Rohini. 1992. Rural Poverty in India An Analysis of
Inter-State Differences. Oxford University Press, India.
Peoples Decade for Human Rights Education. 2002. Pas-
sport to Dignity.
Peoples Movement for Human Rights Education (PDHRE).
A Call for Justice: Resource Packet.
Pernia, Ernesto M. 1999. Urban Poverty in Asia: A Survey of
Critical Issues. Oxford University Press, China.
Subramanian, S. 1998. Measurement of Inequality and Po-
verty. Oxford University Press, India.
United Nations Development Programme. 1997. Human De-
velopment Report 1997. Oxford University Press.
United Nations Development Programme. 1998. Training
Manual on Human Rights and Sustainable Human Develop-
ment. UNDP, New York.
United Nations Development Programme. 2002. Human De-
velopment Report 2002: Deepening Democracy in a Fragmen-
ted World. Oxford University Press.
SAARC, 1992. Report of the Independent South Asian Commis-
sion on Poverty Alleviation: Meeting the Challenge.
Sainath, Palagummi. 1996. Everybody Loves A Good Drought.
Penguin Books.
Watkins , Kevin. 1995. The Oxfam Poverty Report. Oxfam UK
& Ireland.
World Bank. World Development Report 2000/2001. Attac-
king Poverty.
Yanus, Muhammad i dr. 1999. Banker to the Poor: Micro-Len-
ding and the Battle against World Poverty. Public Affairs.
DODATNE INFORMACIJE
50 Years Is Enough: http://www.50years.org
Child Rights: http://www.unicef.org/crc
Combat Poverty Agency: http://www.cpa.ie
Commission on Human Rights: http://www.unhchr.ch
Development Gateway:
http://www.developmentgateway.org
Division for the Advancement of Women:
http://www.un.org/womenwatch/daw/beijing/platform/po-
verty
ELDIS: http://www.ids.ac.uk/eldis/poverty
Eliminating World Poverty and Making Globalization Work
for the Poor:
http://www.globalisation.gov.uk
Focus on the Global South: http://www.focusweb.org
Friends of River Narmada: http://www.narmada.org
International Monetary Fund: http://www.imf.org
Jubileesouth: http://www.jubileesouth.org
Lothian Anti Poverty Alliance: http://www.lapa.org.uk
OneWorld International: http://www.oneworld.net
Our World is Not For Sale:
http://www.ourworldisnotforsale.org
PovertyNet: http://www.povnet.org
Sub-Commission on the Promotion and Protection for Hu-
man Rights:
http://www.unchchr.ch/html/menu2/2/sc.htm
United Nations Development Programme (UNDP):
http://www.undp.org
World Bank: http://www.worldbank.org/poverty
NEDISKRIMINACIJA
NA E L O N E D I S K R I M I NAC I J E
R A S I Z A M I K S E N O FO B I JA
N E TO L E R A N C I JA I P R E D R A S U D E

Svakome pripadaju sva prava i

slobode proglaene u ovoj deklaraciji bez
ikakvih razlika u pogledu rase, boje, pola,
jezika, veroispovesti,
politikog ili drugog miljenja,
nacionalnog ili drutvenog porekla,
imovine, roenja ili drugih okolnosti ...
LAN 2 UNIVERZALNE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVIMA
88 NEDISKRIMINACIJA
PRIA ZA ILUSTRACIJU
Jedne veeri gospodin S. silazio je niz stepeni-
ce stambene zgrade vraajui se iz posete pri-
jatelju. U podnoju stepenica iznenada ga je
neko udario u glavu s leve strane, potom jo
dvaput s desne strane i posred lica. Prisilili su
ga da legne na pod i pretraili ga. Tada je vi-
deo da su ga napali osmorica do desetorica po-
licajaca (u graanskoj odei, ali s policijskim
prslucima i uperenim pitoljima). Na pitanje
zato ga tuku i dre na podu, policajci nisu od-
govarali. Udarili su ga u nos i zaepili mu nos
i usta. Najzad su mu dopustili da ustane. Iz
nosa i usta curila mu je krv. Ponovo je upitao
to se dogaa. Reeno mu je da uuti i pokae
line isprave, to je i uinio.
Policajci su izgledali iznenaeni to se ne radi
o osobi koju su traili. Uprkos tome, nisu ga
pustili, nego su ga naterali da poe s njima na
gornji sprat gde su razvalili vrata jednog stana
i uhapsili nekog crnca (koga gospodin S. nije
poznavao). Tada su, sluei se svetiljkom s bi-
cikla gospodina S., pretraili stan. U meuvre-
menu su gospodinu S. rekli da sedne na stoli-
cu i pretili mu pitoljem. Nakon pola sata
traili su da im da svoju adresu i broj telefona,
to im je on bez oklevanja dao. Dok je sve to
trajalo, esto su ga nazivali crnuga koji je
doao iz dungle. Na kraju su ga pustili da
ode.
Poto je o svemu obavestio suprugu, gospodin PITANJA ZA RASPRAVU
S. otiao je u policijsku stanicu u blizini mesta
stanovanja kako bi prijavio incident. Deurni 1. ta nam govori ovaj dogaaj?
policajac zapisao je njegovu izjavu, ali mu je 2. Koja prava su prekrena?
savetovao da sutradan ode u glavnu policijsku 3. ta je gospodin S. mogao uiniti kako bi
stanicu. zatitio svoja prava?
Potom su pozvali hitnu pomo koja je gospodi- 4. Zato su se policajci tako ponaali?
na S. odvezla u bolnicu. Sledeeg dana prija- 5. Zato gospodin S. nije podneo tubu?
vio je incident u glavnoj policijskoj stanici, ali 6. Da li se tu radi o stereotipima ili predrasu-
mu nije uruen slubeni zapisnik o izjavi koju dama prema odreenoj grupi ljudi i, ako je ta-
je dao. Kasnije je primio sumnjiv telefonski po- ko, prema kojoj grupi?
ziv iz policije, u kojem su rekli da se u njego- 7. Da li ste uli za sline sluajeve u vaoj
vom stanu krije neki ovek, to nije bilo istina. zemlji?
8. Zato ljudi imaju rasistike stavove?
(Sluaj je prijavljen nacionalnoj nevladinoj or-
ganizaciji koja prua savetodavne, pravne i
informacione usluge rtvama i svedocima ra-
sizma. Gospodin S. nije na vreme uputio
tubu o incidentu nezavisnom komitetu).
IZVOR:
HTTP://WWW.ZARA.OR.AT/DOWNLOAD/RASS_-
REP_2001_E.PDF

POTREBNO JE ZNATI
1. NEDISKRIMINACIJA BESKONANA I
TRAJNA BORBA ZA JEDNAKOST
Razmislite da li poznajete nekog ko nikad u
ivotu nije bio izloen nijednom obliku dis-
kriminacije! Videete da se neete setiti ni-
koga!
Naelo da sva ljudska bia imaju jednaka pra-
va i da se prema njima mora postupati jedna-
ko je kamen temeljac ideje ljudskih prava, i
proizlazi iz uroenog i jednakog ljudskog do-
stojanstva svakog pojedinca. Meutim, pri-
rodno pravo na jednakost nije nikad bilo
stvarnost za sve ljude, u prolosti kao ni da-
nas.
Diskriminacija razliitih vrsta problem je koji
postoji od samih poetaka oveanstva. Staro-
sedelaki narodi i manjine diskriminisani su
svuda, od uma Ekvadora do japanskih ostrva
i rezervata June Dakote. Jevreji, australijski
starosedeoci i evropski Romi takoe su diskri-
minisani. Diskriminaciji su izloeni radnici
migranti, izbeglice i traioci azila u Severnoj
Americi i Evropi. Ona postoji i meu raznim
plemenima u Africi. Predmet diskriminacije
su deca izloena nasilju i zlostavljanju, ene
prema kojima se postupa kao prema manje
vrednim ljudskim biima, osobe zaraene vi-
rusom HIV/AIDS, osobe s telesnim ili psi-
hikim nedostacima i osobe drugaije polne
orijentacije. Diskriminacija se ogleda ak i u
jeziku, kojim se ponekad, svesno ili nesve-
sno, ograujemo od drugih. Diskriminacija se
pojavljuje u toliko razliitih oblika, da se
moe pretpostaviti da je svaka osoba u veoj
ili manjoj meri bila izloena diskriminaciji.
Stoga je svest o tom problemu izuzetno
vana, kako bi se s njime efikasno uhvatili u
kotac.
U ovom modulu istrauju se neki od najteih
i najopasnijih oblika diskriminacije na osnovu
rase, boje koe ili etnikog porekla, kao to su
rasizam, rasna diskriminacija i drugi srodni
stavovi koje karakterie ksenofobija i netole-
rancija.
Tokom istorije, bioloke razlike su se dugo
zloupotrebljavale za opravdavanje posto-
janja viih i niih rasa i podelu ljudi po rasistika mrnja nacistikog reima u Evro-
rasama. Pomou teorija evolucije i preiv-
ljavanja najsposobnijih Charlesa Darwina,
na primer, nauno se opravdavao pojam
rasne nadmoi. Oblici diskriminacije i rasi-
zma bili su prisutni u indijskom kastinskom
sistemu, kao i u shvatanju kulturne nadmoi
starih Grka i Kineza. Uz to, predistoriju rasi-
zma obeleio je progon Jevreja u celom sve-
tu. panska kolonijalna vlast, posebno u 16.
NEDISKRIMINACIJA 89
i 17. veku, prva je uvela moderni rasno ka-
stinski poredak u Novi svet (junoameriki
kontinent), pa je istoa krvi onde postala
najvie naelo. rtve tog sistema bili su ame-
riki starosedeoci i robovi dovedeni iz Afri-
ke. Kolonijalne sile postavile su te strukture
kao osnovu drutvenog ureenja u kolonija-
ma. Re crnac je u Novom svetu bila si-
nonim za roba, pripadnika nie rase, nasu-
prot pripadnika bele, dominantne rase. Kra-
jem 18. i poetkom 19. veka ideologija rasi-
zma dobila je novu dimenziju. Nakon ame-
rikog graanskog rata u dravama Konfede-
racije dolo je do rasnih nereda i terorisanja
crnaca koje je sprovodio Ku Klux Klan.
Evropski kolonizatori iskoristili su ideologiju
rasizma i socijalni darvinizam koji je u 19.
veku bio opteprihvaen, kako bi uspostavili
i odrali prevlast na afrikom kontinentu. U
20. veku pojavili su se krajnji oblici rasizma:
pi, institucionalizovana rasna diskriminacija
u sistemu apartheida u Junoj Africi i geno-
cid zbog etnike i rasne netrpeljivosti u biv-
oj Jugoslaviji i Ruandi.
Usled tih istorijskih iskustava, mnogi savre-
meni meunarodni ugovori i nacionalni prav-
ni sistemi sadre zabranu diskriminacije. Upr-
kos tome, diskriminacija na osnovu rase, boje
90 NEDISKRIMINACIJA
koe, etnikog porekla, vere, pola, polne ori-
jentacije itd., jo uvek predstavlja jedan od
najeih oblika krenja ljudskih prava u sve-
tu.
vinjeta Modul Ljudska prava ena i Modul
Verske slobode.
Diskriminacija i ljudska bezbednost
Jedan od glavnih ciljeva ljudske bezbednosti
je da se omogui ljudima korienje raznih
prilika, izbora i sposobnosti u bezbednom
okruenju. Diskriminacija bilo koje vrste
spreava jednakost u pravima i mogunosti-
ma, vodi ekonomskoj i drutvenoj nebezbed-
nosti i naruava samopotovanje, samoo-
dreenje i dostojanstvo diskriminisane osobe.
Rasna diskriminacija, krenje prava manjina,
radnika migranata i osoba koje pripadaju ran-
jivim grupama, takoe vode do ozbiljnih su-
koba koji prete meunarodnom miru i stabil-
nosti. Kao to je navedeno u preambuli Uni-
verzalne deklaracije o ljudskim pravima, pri-
znanje uroenog dostojanstva i jednakih prava
svih lanova ljudske porodice je temelj slobo-
de, pravednosti i mira u svetu. U skladu s tim,
ispravljanje stvarnih nejednakosti zasnovanih
na rasi, polu, etnikom poreklu, veri, jeziku ili
bilo kom drugom drutvenom obeleju, mora
biti visoko na lestvici prioriteta ljudske bez-
bednosti.
2. DEFINICIJA I OPIS
PROBLEMA
Za poetak vano je da se razmotre i razliku-
ju dva osnovna aspekta ove problematike:
Stavovi ili postupci:
Postoji velika razlika izmeu linih stavova i
uverenja, s jedne strane, i iskazivanja tih sta-
vova i uverenja, odnosno delovanja na osno-
vu njih, s druge strane. Lini stavovi i uveren-
ja pripadaju privatnoj sferi pojedinca, dok
njihovo iskazivanje, odnosno delovanje na
osnovu njih utie na druge ljude. Ako stavovi
i miljenja nisu iskazani, oni ne tete nikome
i veinom nisu kanjivi. Meutim, rasistiki i
ksenofobini stavovi i uverenja najee vode
postupcima koji negativno utiu na druge,
kao to su uvrede, verbalni delikti, po-
niavanja, pa ak i fiziki napadi. Takve po-
stupke moemo smatrati diskriminacijom,
koja je u odreenim uslovima zakonski
kanjiva.

Akteri diskriminacije
drava ili pojedinci:
Sledee vano pitanje odnosi se na aktere dis-
kriminacije. Meunarodni sistem zatite ljud-
skih prava i pravni mehanizmi za zabranu dis-
kriminacije tradicionalno se zasnivaju na ide-
ji zatite pojedinca od drave. Stoga su glavni
akteri diskriminacije (bilo u pozitivnom ili ne-
gativnom smislu) oduvek bile drave, a dis-
kriminacija meu pojedincima uglavnom nije
bila pravno regulisana. To shvatanje poelo se
menjati tek nedavno, zahvaljujui novijim
uspesima u meunarodnoj borbi protiv rasi-
zma i diskriminacije, to je rezultiralo celovi-
tijim razumevanjem diskriminacije i
uvaavanjem injenice da u mnogim sluaje-
vima diskriminaciju sprovode privatna lica, a
ne dravne institucije.

PRIMER: Privatni kuevlasnici esto ne
ele da iznajme stanove migrantima, izbe-
glicama ili osobama tamnije koe.
Meutim, u pogledu uvoenja zakonske
zabrane diskriminacije u privatnom sekto-
ru jo uvek postoji mnotvo nedoumica,
odnosno to podruje uglavnom je siva zo-
na bez jasnih pravila.
Diskriminacija
Definicija: Diskriminacija uopte, odnosno
svako razlikovanje, iskljuivanje, ogranienje
ili favorizovanje koje ima za cilj da ospori ili
porekne jednakost u pravima i zatitu prava,
predstavlja osporavanje naela jednakosti i
napad na ljudsko dostojanstvo. Zavisno od
razloga razliitog postupanja, govorimo o
diskriminaciji na osnovu rase, etnikog pore-
kla, boje koe, pola, vere, polne orijentacije
itd. Vano je znati da ne moemo svako raz-
likovanje smatrati diskriminacijom kojom se
kre ljudska prava. Razlikovanje se moe
opravdati ako se zasniva na razumnim i nepri-
strasnim kriterijumima.

PRIMER: na poslovima u vojsci, policiji i
drugim javnim slubama u skoro svim
dravama mogu se zaposliti samo drav-
ljani dotine drave.
Problem je kako odrediti razumne kriteriju-
me. ta oni zapravo znae i mogu li biti isti u
razliitim drutvima? Zbog tih nejasnoa
naelo jednakosti jedno je od najkontroverz-
nijih naela ljudskih prava, budui da jedna-
kost u zakonu ne znai uvek i jednakost u
stvarnosti.
NEDISKRIMINACIJA 91
Tri elementa diskriminacije: Uopte uzevi,
tri elementa su zajednika svim oblicima dis-
kriminacije:
 postupci koji se oznaavaju kao diskrimi-
nacioni, poput razlikovanja, iskljuenja,
ogranienja i favorizovanja.
 uzroci diskriminacije su line karakteristi-
ke poput rase, boje koe, porekla, nacio-
nalnog/etnikog porekla, pola, starosti, te-
lesnog integriteta itd.
 svrha i/ili posledica diskriminacije - svrha
ili posledica diskriminacije je spreavanje
rtava da ostvare svoja ljudska prava i
osnovne slobode. U skladu s tim, treba
razlikovati neposrednu diskriminaciju (ko-
ja se sprovodi ciljno), u kojoj poinilac
ima nameru da izvri diskriminaciju oso-
be ili grupe, i posrednu diskriminaciju
(koja je posledica neega), u kojoj naoi-
gled neutralna odredba ili mera de facto
daje prednost nekoj osobi ili grupi u odno-
su na druge.

PRIMER posredne diskriminacije: neke
prodavnice i fabrike ne zapoljavaju ljude
koji nose duge suknje ili pokrivaju glavu.
Te neutralne odredbe o odevanju u praksi
mogu neravnomerno pogoditi pripadnike
odreenih grupa.
92 NEDISKRIMINACIJA
Druge odlike diskriminacije: Obino domi-
nantna grupa sprovodi diskriminaciju slabije
ili malobrojnije grupe. Dominacija se odnosi
na brojnost (veina naspram manjine) ili na
mo (npr via klasa naspram nie klase). nienom periodu, ne treba je smatrati diskri-
Dominantna grupa postupa prema nedomi-
nantnoj grupi kao prema manje vanoj i esto
joj uskrauje osnovna ljudska prava. Prema
Betty A. Reardon sa Univerziteta Kolumbija,
diskriminacija je ugroavanje ljudskog dosto-
janstva i jednakih prava onih koji su diskrimi-
nisani.
Sledei zanimljiv aspekt je pozitivna diskri-
minacija, koja se jo naziva afirmativna ak-
cija. Pojam potie iz SAD i oznaava privre-
mene posebne mere koje drava preduzima s
ciljem postizanja de facto jednakosti i ukidan-
ja institucionalnih oblika diskriminacije. In-
stitucionalizovana diskriminacija odnosi se
na zakone, politike i obiaje koji sistemski vo-
de nejednakosti i diskriminaciji u drutvu, or-
ganizaciji ili instituciji. Mere afirmativne akci-
je uvek su veoma osetljivo pitanje zbog toga
to se tim merama privremeno daje prednost
odreenoj grupi u odnosu na druge, radi is-
pravljanja nejednakosti iz prolosti. Time se
ciljnoj grupi - npr. enama, etnikim manjina-
ma daju jednake prilike u sadanjosti kako
bi ostvarila sve svoje osnovne slobode, poseb-
no u oblasti obrazovanja, zapoljavanja i po-
slovanja.
Treba primetiti da, s obzirom na to da se po-
zitivna diskriminacija sprovodi samo u ogra-
vu rase naruavaju mentalno i psihiko zdrav-
minacijom, nego merom borbe protiv diskri-
minacije.
ta mislite o ovim
merama?
* Da li zabrana diskriminacije oznaava samo
jednako postupanje?
* to mislite o pojmu jednakih mogunosti,
pod kojima se moe podrazumevati nejed-
nak odnos prema jednakim ljudima u jedna-
kim situacijama, kako bi se ispravila nejed-
nakost iz prolosti? Da li je afirmativna ak-
cija opravdana?
* Kakvo je delovanje opravdano ono kojim
se neto spreava ili ono kojim se neemu
daje prednost?
Rasizam
Rasizam izoluje i povreuje ljude i unosi po-
dele u zajednicu. Aktivni rasizam jednako
kao i pasivno prihvatanje povlastica na osno-
lje rtava kao i poinilaca nepravde. Uzroci
rasizma i rasne netolerancije i naini njihovog
odravanja sloeni su, a obuhvataju zakonsku
nezatienost i diskriminaciju, ekonomsku i
obrazovnu deprivilegovanost, drutvenu i po-
litiku marginalizaciju i psiholoku viktimiza-
ciju.
Zanimljivo je da ne postoji opteprihvaena
definicija rasizma, budui da ima niz
meusobno oprenih gledita o znaenju i
obimu tog pojma. Rasizam se moe odrediti
kao svesno ili nesvesno uverenje o uroenoj
nadmoi jedne rase nad drugom, ili kao si-
stem stavova i postupaka kojima se nastoji
uspostaviti rasno ureenje, trajna hijerarhija
meu grupama, za koju se veruje da odraava
Boji zakon. Ta definicija nalazi se izmeu
razumevanja rasizma kao moderne pojave iz-
rasle iz naunih teorija o rasi i razumevanja
rasizma kao iskazivanja drevnih plemenskih
podela.
U svakom sluaju, o pojmu rasizma vodi se
mnogo rasprava, budui da se pod njim pod-

razumeva postojanje razliitih rasa, to je na-
uka osporila. Danas se rasa odrava kao
drutvena konstrukcija, pa se vie panje po-
sveuje kulturnim razlikama nego biolokim
odlikama, zbog ega je skovan pojam kultur-
ni rasizam, koji verovatno bolje opisuje sa-
vremene rasistike stavove. Rasizam kao
nain miljenja moe biti tetan, ali ako se ne
iskazuje, ne moe se ni kanjavati. Drugim
reima, rasistike ideje ne mogu se smatrati
krenjem ljudskih prava, zbog toga to slobo-
da miljenja i uverenja sama po sebi jeste
vano ljudsko pravo. O krivinom delu rasne
diskriminacije moemo govoriti jedino ako
predrasude i ideje dovedu do diskriminacio-
nih politika ili drutvenih obiaja, odnosno
do razdvajanja grupa na osnovu kulture. Dis-
kriminaciju moe sprovoditi bilo dominant-
na rasa stvaranjem hijerarhijskog poretka, bi-
lo pojedinci kontrolom drugih osoba.
Rasizam postoji na razliitim nivoima, zavi-
sno od sile koja se koristi i o odnosu izmeu
rtve i poinioca:
 lini nivo (stavovi, vrednosti, uverenja)
 meuljudski nivo (ponaanje prema dru-
gima)
 kulturni nivo (vrednosti i pravila socijalne
interakcije)
Kad se osoba koja je godinama
bila sputana lancima nae na
slobodi, ne moete je samo
dovesti na startnu liniju i rei:
Slobodna si da se takmii sa
svima drugima, u uverenju da
ste potpuno pravedni. Dakle, nije
dovoljno samo otvoriti vrata
prilikama. Svi nai graani
moraju biti sposobni da prou
kroz ta vrata ... Ne traimo ...
samo jednakost kao pravo i
teoriju, nego jednakost kao
injenicu i jednakost kao ishod.
LYNDON B. JOHNSON, PREDSEDNIK
SJEDINJENIH AMERIKIH DRAVA, 1965.
 institucionalni nivo (zakoni, obiaji, tradi-
cije i prakse)
Prethodni sistem apartheida u Junoj Africi
pravi je primer institucionalizovanog rasizma
i rasne diskriminacije, u kom su crnci zakoni-
ma bili strukturalno odeljeni od belaca.
vinjeta Dobro je znati.
NEDISKRIMINACIJA 93
Rasna diskriminacija: Kon-
vencija UN o ukidanju svih oblika rasne dis-
kriminacije (CERD) iz 1965. godine sadri
sveobuhvatnu pravnu definiciju rasne diskri-
minacije, koja je bila osnov mnogim drugim
definicijama i instrumentima protiv diskrimi-
nacije:
U lanu 1 pie: u ovoj konvenciji, izraz rasna
diskriminacija odnosi se na svako razliko-
vanje, iskljuivanje, ograniavanje ili davanje
prvenstva koje se zasniva na rasi, boji, preci-
ma, nacionalnom ili etnikom poreklu i koje
ima za cilj ili za posledicu da narui ili da
ugrozi priznavanje, uivanje ili vrenje, pod
jednakim uslovima, ljudskih prava i osnovnih
sloboda u politikoj, privrednoj, socijalnoj,
kulturnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti javnog
ivota.
Ta konvencija (vinjeta Meunarodni standar-
di i Primena i praenje) nastala je kao odgo-
vor Generalne skuptine UN na antisemitske
izgrede, naroito one u Nemakoj, budui da
je meunarodna zajednica bila okirana za-
prepaujuim slikama sinagoga u plamenu
iz nekih nemakih gradova.
94 NEDISKRIMINACIJA
Rasistiko nasilje je naroito teka posledi-
ca rasizma, a odnosi se na specifina dela
nasilja ili zlostavljanja pojedinca ili grupe
zbog njihove rase, boje koe, porekla ili na-
cionalnog ili etnikog porekla. Konstrukcija
kojom se stvara utisak da odreena grupa
predstavlja pretnju nezaobilazni je deo
drutvenog i politikog ambijenta u kom se
dogaaju dela nasilja izrasla iz mrnje.
Rasizam i rasistiko nasilje vidno su prisutni
u vestima irom sveta, na primer, u SAD u ve-
stima o neredima u Los Anelesu izazvanim
presudom u sluaju Rodneya Kinga i, kasni-
je, u vestima o kontroverznom suenju O. J.
Simpsonu.
Tokom poslednjih decenija borbe protiv ra-
sizma i rasne diskriminacije pojam rasizma
shvata se u irem znaenju i raste svest o to-
me da rasizam ugroava sva drutva u svetu.
Meunarodna zajednica nastoji da odredi
osnovne uzroke rasizma i poziva na reform-
e radi spreavanja sukoba kojima koren lei
u rasizmu ili rasnoj diskriminaciji. Naalost,
uprkos svim pokuajima ukidanja rasi-
stikih politika i postupaka, oni jo uvek po-
stoje, ili se ak ire i dobijaju nove oblike,
kao to je okrutna, zloinaka politika et-
Ne volim Kineze, pa sam ga prebio
na mrtvo ime.
POLICIJSKI VIDEO-ZAPIS ISPITIVANJA UBICE
VOZAA TAKSIJA, PERT, AUSTRALIJA
nikog ienja, na primer, u sukobima u govorilo o uticaju rasizma na decu, jedna
bivoj Jugoslaviji i Ruandi.
Ksenofobija
Ksenofobija, kao bolesni strah od stranaca i
stranih zemalja, takoe oznaava stavove,
predrasude i ponaanje kojima se ljudi odba-
cuju, iskljuuju ili okrivljuju jer se smatraju
autsajderima, odnosno strancima u zajednici,
drutvu ili naciji. Drugim reima, radi se o
oseaju zasnovanom na iracionalnim predsta-
vama i idejama, koji vodi pojednostavljenom
scenariju o dobru i zlu.
Premda je u pravne i naune svrhe vano raz-
likovati rasizam od ksenofobije, uinak rasi-
stikog ili ksenofobinog ponaanja i delo-
vanja na rtvu uvek je isti. Ono ljude liava
njihovog potencijala i mogunosti da ostvare
svoje planove i snove, strahovito naruava nji-
hovo samopotovanje i sliku o sebi, a milioni
ljudi zbog toga su ak izgubili ivot. Rasizam
i rasna diskriminacija posebno pogubno utiu
na decu, jer rasizam izaziva oseaje velikog
straha i pomutnje u detetu.
Tokom panel-rasprave UN u Njujorku, gde se
ena iz Konga ispriala je da je rasizam prvi
put doivela ve pri roenju u bolnici, kad je
bolniarka, budui da majka te ene nije bila
iz istog dela zemlje kao bolniarka, odbila da
pomogne pri tekom poroaju. Kad je odra-
sla, brzo je uvidela da je sredina iz koje dola-
zi, pleme kome pripada, jezik koji govori i
podruje u kojem ivi, uticalo na sve to se
dogaalo u svakom vidu njenog ivota i zato
ju je od najranijeg detinjstva pratio oseaj bes-
korisnosti, nesigurnosti i nesposobnosti.
Srodne pojave -
netolerancija i predrasude
Netolerancija: Dravni univerzitet u Pensilva-
niji u svojoj politici netoleranciju definie kao
stav, oseaj ili uverenje kojim pojedinac po-
kazuje prezir prema drugim pojedincima ili
grupama na osnovu osobina poput rase, boje
koe, nacionalnog porekla, pola, polne orijen-
tacije ili politikog ili verskog uverenja.

Predrasude: Klasina definicija potie od po-
znatog psihologa s Harvarda, Gordona Allpor-
ta: predrasuda je netrpeljivost zasnovana na
pogrenoj i krutoj generalizaciji; moe biti na
nivou oseaja ili pak izraena; moe biti
usmerena na grupu ili nekog lana grupe.
Predrasude i netolerancija mogu lako pod-
stai diskriminaciju bilo koje vrste. Uopteno
govorei, netolerancija i predrasude esto se
smatraju osnovom i polazitem drugih, od-
reenijih oblika ponaanja, kao to su rasi-
zam i ksenofobija.
Pojam etnike predrasude nastao je nedav-
no, a oznaava netrpeljivost zasnovanu na na-
vodnoj kulturnoj nadmoi odreene grupe
nad nekom drugom grupom. U evropskom
kontekstu primer za to su predrasude prema
Turcima, Poljacima ili Rusima. Budui da se
predrasude obino odnose na kulturna/ver-
ska (stvarna ili izmiljena) obeleja odreene
grupe, to je blisko novijem shvatanju rasizma
kao kulturnog rasizma.
Obino je veoma teko boriti se protiv tih dve-
ju pojava, predrasuda i netolerancije.
S jedne strane, to su line osobine koje ine
oveka i stoga zalaze duboko u oblast privat-
nosti. Iako se lina miljenja mogu menjati
Kad bismo se jednog jutra
probudili i videli da su svi ljudi
iste rase, vere i boje koe, do
podneva bismo ve nali neke
druge povode za predrasude.
GEORGE AITKEN
(pomou obrazovanja, prosveivanja, dijalo-
ga), treba paljivo razgraniiti gde prestaje
obrazovanje, a gde poinje indoktrinacija!
S druge strane, vano je znati gde treba po-
vui crtu izmeu tolerancije i netolerancije,
odnosno kada i u pogledu ega ne smemo bi-
ti tolerantni, a kada i u pogledu ega je po-
trebna tolerancija. Zatim, ne zaboravimo da u
vezi sa izrazom tolerancija postoje po-
tekoe, budui da se pod njim u izvesnom
smislu podrazumeva neprihvatljiv oseaj nad-
moi zbog podnoenja postojanja drugih, a ne
prihvatanje ili potovanje drugih.
NEDISKRIMINACIJA 95
* Ko odluuje o tim stvari-
ma?
* Postoje li gotova pravila ili standardi za raz-
likovanje tolerancije i netolerancije, a ako
ne postoje, da li ih moemo doneti?
* Postoje li regionalne, odnosno kulturne raz-
like u razumevanju tih pravila?
Ogranienja i standardi koji ine meunarod-
no pravo ljudskih prava predstavljaju mini-
malni stepen. Ako ne potuju taj nivo, drut-
va i pojedinci kre ljudska prava i moemo ih
smatrati netolerantnim.
Opte je prihvaeno da se ljudi ne raaju kao
rasisti, nego postaju takvi, pa je zbog toga
glavni uzrok rasizma neznanje. Generalni se-
kretar UN Kofi Annan prilikom obeleavanja
Meunarodnog dana ukidanja rasne diskrimi-
nacije, 21. marta 1999. godine, rekao je: Ne-
znanje i predrasude su glavni pomagai pro-
pagande ... Naa misija stoga je usprotiviti se
neznanju znanjem, zadrtosti tolerancijom, a
izolaciji ispruenom rukom plemenitosti. Ra-
sizam moe, hoe i mora biti pobeen.
96 NEDISKRIMINACIJA
Meunarodni standardi
Zahvaljujui poukama steenim iz istorijskih
iskustava ropstva, kolonijalizma i prvenstve-
no Drugog svetskog rata, naelo nediskrimi-
nacije ukljueno je u mnoge nacionalne usta-
ve i meunarodne ugovore. Najvaniji
meunarodni ugovor o rasnoj diskriminaciji
je Konvencija o ukidanju svih oblika rasne dis-
kriminacije, na snazi od 7. marta 1966. godi-
ne. Konvencija se zasniva na naelu dostojan-
stva i jednakosti, osuuje svaki oblik rasne
diskriminacije i upuuje drave da svim odgo-
varajuim sredstvima rade na ukidanju rasne
diskriminacije. Dosad ju je ratifikovalo 165
drava i pokazala se veoma korisnim sred-
stvom u borbi protiv rasne diskriminacije.
Naelo nediskriminacije trai razliite nivoe
obaveza od drava, privatnog sektora i, u iz-
vesnoj meri, od pojedinaca.
 Obaveza potovanja: U tom kontekstu
dravama je zabranjeno delovati u suprot-
nosti s priznatim pravima i osnovnim slo-
bodama. Drugim reima, re je o obavezi
drave da ne deluje, osim ako je o od-
reenom pitanju uloila rezervu.
 Obaveza zatite: Ovaj element zahteva da
drava titi pojedince od krenja njihovih
prava. U vezi s diskriminacijom, to takoe
ukljuuje rasizam izmeu privatnih lica,
tako da drava mora aktivno suzbijati ra-
snu diskriminaciju koju sprovode pojedin-
ci u drutvu. Meutim, ta obaveza jo
uvek izaziva kontroverze, budui da zadi-
re u oblast privatnosti pojedinca. Jo nije
postignut dogovor o tome koliko daleko ta
obaveza sme da see.
 Obaveza ispunjavanja: Ova obaveza zahte-
va od drave da obezbedi najdelotvornije
ostvarenje zajemenih prava odgovara-
juim zakonskim, upravnim, sudskim ili
fizikim merama. lan 5 CERD obavezuje
drave ugovornice Konvencije da predu-
zmu mere za zabranu i ukidanje rasne dis-
kriminacije i svima zajeme slobodu od
diskriminacije.
Obaveze u privatnom sektoru (nevladine
organizacije, mediji, i dr.): Osim vlada, pri-
vatni sektor, takoe, raspolae ogromnom
snagom za borbu protiv diskriminacije i rasi-
zma. Njegovi akteri predstavljaju najiri deo
drutva, a najsnaniji otpor diskriminaciji i ra-
sistikim stavovima u civilnom drutvu
obino kree od dna navie. vinjetdsf Dobra koji podstiu uenike razliitih zemalja na
praksa.
Programi obrazovanja i obuavanja: Rasizam,
ksenofobija i slini stavovi mogu dobiti veo-
ma tanane i podmukle oblike, koje je esto
teko uoiti i prepoznati, ali uprkos tome
ugroavaju pojedince i zajednice. To moe
dovesti do opasnog shvatanja da rasizam
sprovodi jedino neko drugi, i da on nije naa
odgovornost. Kako bi se uspeno suprotstavi-
li takvim miljenjima i uverenjima, rasizam
treba posmatrati kao izazov s kojim se treba
suoiti jaanjem kulture ljudskih prava na
svim nivoima drutva. To ukljuuje sistemsko
uvoenje vrednosti interkulturalizma, poto-
vanja i razumevanja rasne, etnike i kulturne
raznolikosti u obrazovanju mladih.
Tokom priprema za Svetsku
konferenciju protiv rasizma
pojavilo se mnotvo zanim-
ljivih ideja i inicijativa. Na primer, u vie
afrikih zemalja radi se na suzbijanju rasnih
predrasuda u udbenicima i obrazovnim pro-
gramima, a u Evropi je predloena inicijativa,
prema kojoj mree kola treba da sastave svoj
kodeks ponaanja, jasno uvodei naelo nedi-
skriminacije u obrazovne ciljeve. U mnogim
zemljama postoje kolski programi razmene,
uee u kulturnoj razmeni i uenje stranih je-
zika. Mnoge vlade i nevladine organizacije
ukljuuju programe obuke o kulturnoj razno-
likosti i osetljivosti u materijale u obrazovanju

za ljudska prava, kojim se neguje razume-
vanje doprinosa svake kulture i nacije.
Presudna uloga medija: Naalost, preko mno-
gih radijskih i televizijskih stanica u celom
svetu podstie se etnika i rasna diskriminaci-
ja i mrnja. Mo medija vidljiva je na primeru
Radija Mille Collines u Ruandi, preko koga su
Hutui bili podsticani na masakr Tutsija u
graanskom ratu 1994. godine. Takoe, treba
pomenuti Internet, koji u poslednje vreme do-
bija sve vaniju ulogu jer olakava irenje in-
formacija i miljenja.
vinjeta Trendovi i Modul Sloboda izraavanja.
3. INTERKULTURALNA
GLEDITA I
KONTROVERZNA PITANJA
Rasizam i rasna diskriminacija su globalni
problemi koji se manifestuju na razliite nai-
ne. Iako se re rasizam spontano povezuje s
diskriminacijom nebelaca od strane belaca, ne
postoji drutvo koje je u potpunosti slobodno
od rasizma. Antisemitizam, rasna diskrimina-
cija ili konstruisana nadmo nedvosmisleno se
najvie pojavljuju u zapadnom svetu, ali to ne
znai da rasizam ne postoji u Aziji, Africi i La-
tinskoj Americi.
Korejanci u Japanu, na primer, samo zato to
su korejanskog etnikog porekla nemaju pra-
vo da obavljaju javne dunosti. Sve donedav-
no kineska etnika manjina u Indoneziji ni-
je mogla javno slaviti tradicionalnu kinesku
Novu godinu, a u kastinskom sistemu u In-
diji, iako se esto opisuje kao rezultat speci-
finih istorijskih procesa, nedodirljivi su
teko diskriminisani, to ukljuuje masovno
silovanje i organizovane masakre od strane
viih kasti. Zatim, poznato je da kineska Han
veina manjine, poput Tibetanaca i Mongola,
smatra prljavim, primitivnim i zaostalim
varvarima.
Afrike zemlje ne stoje nita bolje - okrut-
nom rasistikom politikom hiljade Azijata
proterano je iz istone i centralne Afrike. Za-
kon o trgovini Kenije, Ugande i Zambije, na
primer, dodelio je odreene poslovne zone
iskljuivo dravljanima tih zemalja afrikog
porekla, dok je Azijatima bilo doputeno po-
slovanje samo ako su imali licence koje su
morali obnavljati svake godine. Najzad, ne za-
boravimo diskriminaciju meu razliitim ple-
menima - naime, lanovi manjinskih pleme-
na, koja ne pripadaju veinskom vladajuem
plemenu, u svakodnevnom ivotu izloeni su
rasistikom zlostavljanju, diskriminaciji i po
ivot opasnim situacijama.
NEDISKRIMINACIJA 97
U Evropi diskriminacija Roma - pretpostavlja
se da na evropskom kontinentu ivi osam mi-
liona Roma - predstavlja jedan od najozbiljni-
jih, iako najzanemarenijih i najbolje prikrive-
nih problema ljudskih prava u Evropi. Romi,
najveim delom svoje istorije nomadi, obino
su bili prisiljeni na asimilaciju, u nekim zem-
ljama njihov jezik je zabranjivan, a deca odva-
jana od roditelja. Danas su romske zajednice
jo uvek diskriminisane u mnogim oblastima
ivota, poput zapoljavanja, stanovanja, obra-
zovanja, pristupa pravosuu ili pristupa
zdravstvenim uslugama.
Jo jedan zanimljiv i vaan aspekt, koji je izi-
ao na videlo tokom Tree svetske konferen-
cije protiv rasizma u Durbanu 2001. godine,
tie se razliitog konceptualnog razumevanja
pojma rasizam u Africi, s jedne strane, i
Evropi i Severnoj Americi, s druge strane. Po-
kuaj evropskih zemalja da iz Nacrta uklone
re rasa, budui da se pokazala nauno ne-
istinitom, otro su kritikovale afrika i karip-
ska delegacija, navodei da se taj dokaz o ko-
lonijalnom potlaivanju eli odbaciti tek sada
kad zapadne zemlje vie ne nalaze prednost u
tim kategorijama nadmoi.
98 NEDISKRIMINACIJA
Sledei veoma emocionalni trenutak to-
kom Svetske konferencije bilo je nesla-
ganje meu razliitim grupama u pogle-
du toga treba li antisemitizam definisati kao
oblik rasizma, zavisno od toga definie li se
jevrejska zajednica kao verska ili etnika gru-
pa. Ta dilema (izmeu ostalih) ostala je ne-
reena i o njoj se jo uvek ivo raspravlja na
razliitim meunarodnim skupovima.
Antisemitizam je iroko prisutan u savreme-
noj evropskoj istoriji sve do danas. Mrnja,
koja ponekad prelazi u otvoreno nasilje pre-
ma Jevrejima kao zasebnoj verskoj ili manjin-
skoj etnikoj grupi, danas je podjednako pri-
sutna, samo je pokatkad bolje skrivena i iz-
raava se na prikriven nain. Pojavom faizma
poetkom 20. veka, antisemitizam je postao
deo faistike ideologije. Tokom holokausta,
nacistiki reim sistematski je poubijao oko
est miliona Jevreja, samo zato to su bili Je-
vreji. Naalost, napadi na jevrejske zajednice
i naslee ni danas nisu retkost i brojne neona-
cistike grupe otvoreno izraavaju svoje anti-
semitske poglede. tavie, sve vei broj inter-
net stranica i literature koja sadri nacistiku
propagandu doprinose zabrinjavajuem raz-
voju situacije u svetu.
4. PRIMENA I PRAENJE
injenica da diskriminacija predstavlja jedno
od najeih krenja ljudskih prava pokazuje
koliko toga tek treba da se uini u toj oblasti.
U naelu, primena meunarodnih instrume-
nata ljudskih prava odgovornost je drava, pa
stoga drave treba da ratifikuju i primenjuju
instrumente za suzbijanje rasne diskriminaci-
je. Efikasna primena meunarodnih standar-
da moe se garantovati jedino ako postoje de-
lotvorni sistemi praenja i snani mehanizmi
sprovoenja. Konvencijom o ukidanju rasne
diskriminacije, osim to su odreene obaveze
drava ugovornica, takoe je osnovan Komi-
tet za ukidanje rasne diskriminacije
(CERD), koji je bio prvo ugovorno telo UN za
nadzor i praenje sprovoenja Konvencije i
podsticanje njene dosledne primene. Sistem
se sastoji od tri postupka: postupka izveta-
vanja obaveznog za sve drave ugovornice,
postupka meudravnih predstavki koji je
na raspolaganju svim dravama ugovornica-
ma, i prava na predstavku - izjavu - kojom se
pojedinci ili grupe pod jurisdikcijom drave
ugovornice obraaju Komitetu ako su im pre-
krena prava.
Budui da se rasizam i ksenofobija u proteklih
nekoliko decenija sve vie iskazuju, meuna-
rodna zajednica je obnovila napore na njiho-
vom suzbijanju. Komisija za ljudska prava
imenovala je Posebnog izvestioca za savre-
mene oblike rasizma (tu dunost trenutno
obavlja Doudou Dine iz Senegala) sa zadat-
kom da istrauje sluajeve savremenih oblika
rasizma i rasne diskriminacije.
Sledei vaan instrument praenja su antidi-
skriminacijski ili antirasistiki ombudsma-
ni. Obino se postavljaju na nacionalnom ni-
vou i imaju vanu ulogu u dokumentovanju
sluajeva diskriminacije, informisanju o naci-
onalnim i meunarodnim propisima i izna-
laenju moguih reenja.
Proteklih decenija sve vie se koriste meuna-
rodni mehanizmi i instrumenti za praenje i
sprovoenje antidiskriminacijskih naela.
Meutim, vanost preventivnih strategija,
poput sistema za rano upozoravanje, pre-
ventivnih inspekcijskih mehanizama, hit-
nih postupaka, kao i informisanja i obrazo-
vanja graana, dugo je bila potcenjena, ime
se proputala mogunost efikasnog suprot-
stavljanja diskriminaciji i rasizmu, budui da
navedene strategije zaustavljaju te pojave u
samom korenu.

FBI je 2001. godine u SAD primio ukupno
9.721 prijavu izvrenja krivinih dela motivi-
sanih predrasudama:
a. 44,9 % motivisanih rasnim predrasudama
b. 21,6 % motivisanih etnikim/nacionalnim
poreklom
c. 18,6 % motivisanih verskom netolerancijom
d. 14,3 % motivisanih predrasudama o polnoj
orijentaciji
e. 0,4 % motivisanih predrasudom o invalid-
nosti
IZVOR: KONSOLIDOVANI IZVETAJ O KRIMINALU,
STATISTIKA O ZLOINU MRNJE, FEDERALNI
ISTRANI BIRO (FBI), 2001.
Jaz izmeu slova zakona i zakona u
praksi: Ratifikovane konvencije, deklaracije
i planovi delovanja samo su korak u susret
pravoj strategiji borbe protiv rasizma i diskri-
minacije. Ako nisu potpuno primenjene i
sprovedene u praksi, uticaj im je ogranien.
Efikasna primena trai vrstu politiku volju,
koja naalost u stvarnosti esto mora ustuk-
nuti pred drugim politikim interesima. U
tom kontekstu ne sme se potceniti velika ulo-
ga nevladinih organizacija i ogranizacija u
esto je lake sablazniti se nad
nepravdom na drugom kraju
sveta nego nad ugnjetavanjem i
diskriminacijom u sopstvenoj
ulici.
CARL T. ROWAN
zajednici, koje sprovode dalekosene kam-
panje i projekte, lobiraju i vre pritisak na vla-
de kako bi ispunile svoje nacionalne i
meunarodne obaveze.
ta MI moemo uiniti?
Pravi izazov nije zatita od diskriminacije ili nje-
no kanjavanje, nego spreavanje diskriminaci-
je, to znai odvraanje dela diskriminacije pre
nego to se dogode. Stoga je neophodno raditi na
NEDISKRIMINACIJA 99
stavovima i uverenjima, kao i na postupcima i
ponaanju koje iz njih proizlazi. Taj teak zada-
tak moe se izvriti samo putem institucionali-
zovanog obrazovanja za ljudska prava, lokalnog
informisanja odozdo prema gore i punog uea
nacionalnih vlasti u saradnji sa svim relevantnim
nedravnim akterima.
Nadgledanje diskriminacionog ili rasistikog
delovanja: Vano je razviti moralnu hrabrost,
umeati se ako je mogue, prijaviti primeene
sluajeve ili incidente nadlenim institucija-
ma i obratiti se postojeim nacionalnim i
meunarodnim telima, poput CERD UN ili na-
cionalnih ombudsmana.
Uopte, svaki pojedinac moe nai naine na
koje organizacije u zajednici mogu saraivati
na promovisanju pozitivnih meurasnih od-
nosa i podsticanju dijaloga o rasizmu i ljud-
skim pravima u svojoj sredini.
100 NEDISKRIMINACIJA
DOBRO JE ZNATI
1. DOBRA PRAKSA
 Dobrovoljni kodeks ponaanja u
privatnom sektoru
Mnoge multinacionalne kompanije (npr. Ni-
ke, Reebok, Daimler Chrysler, Volkswagen,
Hennes & Mauritz) uspostavile su samooba-
vezujue kodekse ponaanja za sebe i svoje
partnere, uz ostalo, radi spreavanja rasne
diskriminacije.
 Suzbijanje rasizma u evropskoj
fudbalskoj ligi
Unija evropskih fudbalskih saveza (UEFA)
izdala je plan delovanja u deset taaka, gde
daje razliite mere kojima podstie klubove
na antirasistike kampanje meu navijaima,
igraima i zvaninicima. Plan obuhvata mere
poput pokretanja disciplinskog postupka pro-
tiv igraa koji uestvuju u rasnom zlostavljan-
ju, ili javnih izjava kojima se osuuje rasi-
stiko pevanje na utakmicama.
Zatim, UEFA novano pomae Mreu za fud-
bal protiv rasizma u Evropi (FARE), koja po-
drava i koordinira akcije na lokalnom i naci-
onalnom nivou za suzbijanje rasizma i kseno-
fobije u fudbalu irom Evrope.
 Ukidanje apartheida
U sluaju AZAPO protiv predsednika Juno-
afrike Republike Komisije za istinu i pomi-
renje June Afrike, sudija Mahomed, ta-
danji zamenik predsednika Ustavnog suda,
izjavio je: Decenijama je istorijom June
Afrike dominirao duboki sukob izmeu be-
lake manjine koja je drala potpunu kontro-
lu nad dravnim politikim instrumentima i
crnake veine koja se nastojala odupreti toj
dominaciji. Najvea rtva tog sukoba bila su
osnovna ljudska prava, budui da je otpor
onih kojima su ona bila uskraivana, nad-
vladavan zakonima skrojenim upravo radi
slamanja otpora (. . .). Ubrzo nakon dola-
sku na vlast 1948. godine, Nacionalna stranka
poela je donositi zakone koji su imali za cilj
da odele rase u Junoj Africi, od ega i dolazi
re apartheid (engl. apart - odeljeno). Belci
su uivali povlastice u svim oblastima ivota.
Najzad je svima postalo jasno da Juna Afri-
ka srlja u ponor, pa su ubrzo nakon ukidanja
zabrane delovanja Afrikog nacionalnog kon-
gresa i drugih oslobodilakih pokreta i
putanja iz zatvora Nelsona Mandele, uve-
nog voe Afrikog nacionalnog kongresa i ka-
snijeg predsednika June Afrike, u februaru
1990. godine otpoeti pregovori za demokra-
tizaciju zemlje.
Rasizam poniava i onoga na
koga je mrnja usmerena i onoga
koji mrzi, zato to rasisti,
osporavajui potpunu ljudskost
drugima, izdaju ljudskost u sebi
samima. Kao i plemenske
podele, fundamentalizam,
homofobija i svaki drugi plitki
odnos prema drugima, rasizam
se usredsreuje na ono TO vi
jeste, a zanemaruje ono KO vi
jeste. Rasizam vidi samo etiketu
ne i osobu koja je nosi.
Rasizam voli nas, a mrzi
njih , a da nikada ne otkriva
pravi identitet njih.
TIMOTHY FINDLEY
Prvi demokratski izbori odrani su u aprilu
1994. godine, nakon vie od tri veka kolonija-
lizma i ugnjetavanja.
Oigledno je da su posledice diskriminacije
jo uvek vidno izraene i bie potrebno vero-
vatno mnogo generacija da potpuno ieznu,
ali Ustavom i Poveljom prava postavljen je te-
melj jasnoj zabrani nepravedne diskriminaci-
je.

2. TRENDOVI
 Odnos izmeu siromatva
i rasizma/ksenofobije
Mogui odnos izmeu siromatva, s jedne
strane, i rasizma i ksenofobije, s druge strane,
moe se posmatrati na razliite naine. Da li
rasizam i ksenofobija izazivaju siromatvo?
Da li siromatvo vodi do aktivnih ili pasivnih
oblika rasizma ili ksenofobije? Na ta pitanja
nema nedvosmislenih odgovora; interpretaci-
je razliitih studija i istraivanja meusobno
se veoma razlikuju. Meutim, sve vie
strunjaka potvruje da postoji povezanost.
U mnogim delovima sveta siromatvo proizla-
zi iz etnikog porekla. Prema Ministarstvu
poljoprivrede SAD, problem nebezbednosti
ishrane i stopa gladi ak su tri puta vii u afro-
amerikim i hispanoamerikim nego u be-
lakim domainstvima. Manjinske imigrant-
ske zajednice suoavaju se s nematinom
irom sveta. esto je tome uzrok rasizam (na
primer, prepreke ravnopravnom ueu na
tritu rada).
Izuzetno je sporno pitanje, oko kojeg se vode
rasprave, jesu li siromani drutveni slojevi
skloniji rasizmu nego ostali. Neki strunjaci
istiu da je siromano stanovnitvo u proseku
slabije obrazovano. Iz toga izvode zakljuak
da, iako rasizam sigurno postoji i meu viim
klasama visoko obrazovanih, vea verovat-
noa je postojanje rasistikih stavova meu si-
romanim stanovnitvom koje je slabije obra-
zovano. Meutim, njihov rasizam moe se od-
rediti kao stav iskljuivosti kome je glavna mo-
tivacija borba za vlastiti opstanak, a ne rasi-
stika ideologija.
 Rasizam na Internetu
Internet je postao forum za vie od 300 milio-
na potencijalnih korisnika irom sveta. To je
vaan medij za sve drutvene aktere.
Meutin, mogunosti koje nudi taj takozvani
super-autoput za informisanje i zabavu na
globalnom nivou imaju i svoju tamnu stranu.
Rasistike, nasilnike i ekstremistike organi-
zacije i grupe brzo su nauile koristiti i zlou-
potrebljavati taj medij. Rasizam na Internetu
predstavlja sve vei problem. Prema go-
dinjem izvetaju Evropskog centra za
praenje rasizma i ksenofobije (EUMC) iz
1999. godine, 1995. godine postojala je samo
jedna internet stranica koja je podsticala na
rasnu mrnju. Do novembra 1997. godine po-
brojano je ve 600 stranica, a u januaru 1999.
godine 1.429. Pretpostavlja se da mnoge
stranice jo nisu ni otkrivene.
NEDISKRIMINACIJA 101
Suzbijanje ekstremizma na Internetu nailazi
na ogromne tehnoloke i pravne tekoe. Ra-
sistiki materijal na Internetu postae protiv-
zakonit u Evropi, budui da je Savet Evrope
izglasao Dodatni protokol uz Konvenciju o
sajber-kriminalu. U Protokolu se dela rasi-
stike i ksenofobine prirode poinjena putem
kompjuterskih sistema proglaavaju kri-
vinim delima. Pretpostavlja se da e Protokol
posluiti kao uzor za dalji razvoj u toj oblasti.
Antiislamizam:
Posledice
11. septembra 2001.
U nedelji dana posle napada 11. septembra
2001. godine na teritoriji SAD zabeleeno je
540 napada na Amerikance arapskog porekla
i najmanje 200 napada na sike (indijskog po-
rekla), dok je, poreenja radi, od poetka
2001. godine do 11. septembra zabeleeno
ukupno 600 napada na Amerikance arapskog
porekla (prema Vodiu za ponaanje u kri-
znim situacijama, Amnesty International,
2001).
vinjeta Modul Verske slobode.
U Evropi su statistike sline. U sledeem lan-
ku naveden je lini primer koji ilustruje izne-
sene podatke i moe posluiti kao polazite
za raspravu:
102 NEDISKRIMINACIJA
(Delovi intervjua amerikog novinara s mla-
dom amerikom dravljankom poreklom iz
Bangladea):
(. . .) Seema ima 18 godina, upravo je zavri-
la srednju kolu. Roena je u Bangladeu, a
skoro polovinu ivota provela je u Sjedinjenim
Amerikim Dravama, u Wudsajdu, Kvins, u
Njujorku. Najstarija od troje dece u porodici
doseljenika, sitna, ozbiljna, i, kako sama za
sebe kae, sklona neprestanoj zabrinutosti.
Brine je, rekla je, kako e svaki njen postupak
uticati na njenu porodicu (. . .). Seema govori
engleski sa izgovorom karakteristinim za
Kvins, uz blago bengalski naglasak. Drav-
ljanka je SAD. No, istini za volju, rekla je, ne
moe se smatrati Amerikankom. Prvo Ben-
galka, rekla je, s prizvukom zbunjenosti oko
pitanja to oveka ini Amerikancem (. . .) Ta-
kva pitanja uvek su pratila devojke poput nje,
a zbog 11. septembra ona su jasno izbila na
svetlo dana. Nedeljama posle napada musli-
manske devojke koje je poznavala nisu nosile
maramu na glavi. (Seema je muslimanka, ali
ne pokriva glavu). Mladii su brijali bradu.
Neki mladii koji su nosili turbane bili su pre-
tueni, iako nisu bili muslimani. Njen otac,
radnik u restoranu, bojao se da e izgubiti po-
sao. Njena majka bojala se da hoda u svojim
irokim haljinama od podzemne eleznice do
kue. A najgore je bilo u koli. Jednom prili-
kom kad je uiteljica klicanjem izrazila zado-
voljstvo zbog bombardovanja Avganistana,
Seema je, sea se, dignula ruku da spomene
avganistanske civile, ali su je kolski drugovi
ismejali. Neka druga uiteljica rekla je neto o 1945: Povelja Ujedinjenih nacija (lan 1, stav
tome kako je John Walker Lindh, navodni
simpatizer Talibana iz Kalifornije, potpao pod
ari islama. Seema se zgrila. Rekla je: Islam
nije vetiiji, niti nekakva magija (. . .).
IZVOR:
ODLOMCI IZ LANKA OBJAVLJENOG U NEW YORK TI-
MESU 7. JULA 2002. NOSITI TERET SVETA, NA TAKO
USKIM RAMENIMA, SOMINI SENGUPTA (NYT), IZVOR-
NO 831 RE
PITANJA ZA RASPRAVU
 Koja prava su prekrena u ovoj prii?
 ta rtve mogu uiniti kako bi ponovo
ostvarile svoja prava?
 Koja pitanja ste sebi postavljali posle 11.
septembra?
 Smatrate li da dogaaji od 11. septembra
treba da promene ljudska prava?
 Ko odluuje o tome koja se prava odnose
na pojedine ljude?
3. HRONOLOGIJA
Najvaniji koraci u istoriji suzbijanja rasne
diskriminacije:
3)
1948: Univerzalna deklaracija o ljudskim pra-
vima (l. 1 i 2)
1963: Deklaracija UN o ukidanju svih oblika
rasne diskriminacije
1965: Meunarodna konvencija o ukidanju
svih oblika rasne diskriminacije
(CERD)
1973: Meunarodna konvencija o spreavanju
i kanjavanju zloina apartheida (lan
1, stav 1)
1978: Deklaracija UNESCO o rasi i rasnim
predrasudama
1978: Prva svetska konferencija u enevi o su-
zbijanju rasizma i rasne diskriminacije
1983: Druga svetska konferencija u enevi o
suzbijanju rasizma i rasne diskrimina-
cije
1998: Statut Meunarodnog krivinog suda
2002: Trea svetska konferencija protiv rasi-
zma, rasne diskriminacije, ksenofobije
i srodnih oblika netolerancije (Deklara-
cija i program delovanja)

ODABRANE AKTIVNOSTI
AKTIVNOST I. SVA LJUDSKA BIA
RAAJU SE JEDNAKA
DEO I: UVOD
Razgovorom o diskriminaciji ljudi se mogu
upoznati s njenim uzrocima i mehanizmima,
ali razgovor nikad ne deluje na oveka tako
snano kako na njega deluju oseaji koje
proivljava kao rtva diskriminacije. Stoga
ova aktivnost omoguuje uesnicima da pre-
poznaju i lino doive diskriminaciju.
DEO II: OPTE INFORMACIJE O VEBI
Tip aktivnosti: jednokratna aktivnost
Ciljevi i zadaci: omoguiti uesnicima da in-
telektualno i emocionalno upoznaju diskrimi-
naciju
Ciljna grupa: mladi i odrasli
Veliina grupe/organizacija: 15 - 20
Vreme: 30 - 60 minuta
Materijal: nasumice odabrani predmeti, kre-
da, veliki blok i hemijske olovke
Potrebne vetine:
 razmatranje svih aspekata
 empatija
DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O VEBI
Opis aktivnosti/uputstva:
 Podelite uesnike u manje grupe. Od neke
grupe zatraite da navedu pet prednosti i
pet nedostataka pripadanja enskom po-
lu/etnikoj manjini/seksualnoj manjini, a
druge da uine to isto za pripadanje mu-
kom polu/etnikoj veini/heteroseksual-
cima.
 Upiite rezultate na veliki blok i zatraite
od uesnika da brojkama od 1 do 5 ocene
koliko je svako od navedenih svojstava
vano u ivotu pojedinca (5 oznaava vr-
lo vano, 1 oznaava nevano) Metodoloki saveti:
 Na podu nacrtajte poetnu crtu i zatraite
od uesnika da stanu iza nje. Recite im da
su tek roene bebe, roene slobodne i
jednake. Potom neka svaki uesnik izradi
karticu na kojoj e napisati da li je
muko ili ensko, pripadnik veinske Ova aktivnost moe se prilagoditi za bilo koju
grupe ili pripadnik manjinske grupe.
 Tada po redu itajte prednosti i nedostatke
svake grupe i ocene koje su im dodeljene.
lanovi dotine grupe treba da stupe na-
pred ili nazad, zavisno od ocena (npr.
prednost sa ocenom 5 znai da e lanovi
te grupe stupiti pet koraka napred, nedo-
statak sa ocenom 3 znai da stupaju tri ko-
raka nazad). Uesnici ne smeju razgovara-
ti za vreme aktivnosti.
NEDISKRIMINACIJA 103
 Kada se grupe udalje jedne od drugih, pre-
stanite sa itanjem i zamolite uesnike da
se okrenu i pogledaju jedni druge. Pitajte
nekoliko uesnika iz svake grupe: Kako se
oseate u svom poloaju? elite li neto
rei osobama iz drugih grupa? Kako biste
se oseali da ste u nekoj drugoj grupi?
Povratna informacija:
Okupite se u krugu i zamolite uesnike da
ukratko izraze oseaje i misli koje su im se
javljale tokom aktivnosti.
Ako uesnici sami ne spomenu, ne zaboravite
da naglasite kumulativni i proizvoljni aspekt
diskriminacije.
Predlozi za varijacije:
temu ili ciljnu grupu, zavisno od pitanja koja
se obrauju.
DEO IV: NASTAVAK
Srodna prava/sledee oblasti istraivanja:
ljudska prava uopte, prava ena, prava manjina
IZVOR:
PRILAGOENO IZ KNJIGE METODOLOGIJE OBRAZO-
VANJA ZA LJUDSKA PRAVA, CENTAR ZA LJUDSKA
PRAVA, UNIVERZITET U MINESOTI.
104 NEDISKRIMINACIJA

AKTIVNOST II. POGODI KO
DOLAZI NA VEERU
DEO I: UVOD
Mali broj ljudi sebe smatra rasistima, ali kad
je porodica u pitanju ... ta bi rekli vai rodi-
telji da im predstavite svog mladia ili devoj-
ku drukije boje koe od vae (ili druge vere,
ili polne orijentacije, ili sa invaliditetom ...)?
Tip aktivnosti: igra uloga
DEO II: OPTE INFORMACIJE O IGRI ULOGA
Ciljevi i zadaci:
 naglaavanje uloge porodice u izgradnji i
prenoenju vrednosti
 analiziranje poruka koje mladi dobijaju u
porodici
 analiziranje vrednosti koje stoje iza tih po-
ruka
Ciljna grupa: mladi
Veliina grupe/organizacija: 8 - 30
Vreme: 45 - 60 minuta
Priprema: kartice sa ulogama (ako ih ne pri-
preme uesnici)
Materijal: papir i olovke za posebne posma-
trae
Potrebne vetine: socijalne vetine: sluanje
drugih, postavljanje pitanja, reavanje proble-
ma; vetine kritikog miljenja: logiko raz- Dajte znak za poetak igre uloga. Kad proe
miljanje, kritiko analiziranje.
DEO III: POSEBNE INFORMACIJE
O IGRI ULOGA
Uputstva (jedna od moguih varijacija: be-
laka porodica - roditelji i dvoje dece, ki od
25 godina, njen mladi iz neke afrike zem-
lje).
Objasnite grupi da treba da pripreme i odigra-
ju porodini razgovor: devojka saoptava
roditeljima da odlazi da ivi sa svojim mla-
diem. Zatraite od uesnika da zamisle raz-
govor izmeu devojke i njenih roditelja, sestre
ili brata i mladia. Podelite uesnike u onoli-
ko grupa koliko ima uloga. Svaka grupa treba
da osmisli ulogu jednog lana porodice i oda-
bere osobu koja e odigrati tu ulogu.
Izvoenje uloga:
Zatraite dobrovoljce za ulogu posebnih po-
smatraa, po jednog za svaku ulogu, sa zadat-
kom da zapisuje sve argumente koje izvoa
uloge koristi. Ostali uesnici su opti posma-
trai. U sredinu prostorije postavite onoliko
stolica koliko ima izvoaa uloga. Prostorija
predstavlja dnevnu sobu, mesto odvijanja po-
rodinog razgovora.
15 minuta, zavisno od razvoja radnje, dajte
znak za kraj.
Povratna informacija:
Najpre svim izvoaima uloga omoguite da
kau kako su se oseali. Tada zamolite poseb-
ne posmatrae da proitaju argumente koje
su izvoai koristili. Potom moete poeti
optu raspravu. Tokom rasprave moete na-
glasiti pitanja razliitih drutvenih i kulturnih
sredina, rodnog identiteta, homoseksualnosti
(ta ako je ki predstavila svoju devojku, a sin
svog mladia?) itd.
Metodoloki saveti:
Ako je grupa od ranije upoznata sa igranjem
uloga, dalja uputstva nisu potrebna. Ako nije,
vano je naglasiti da igranje uloga nije isto to
i gluma. Dok predstavlja odreenu ulogu ili
stav, izvoa uloge ostaje ono to jeste, a glu-
mac tumai lik koji se razlikuje od njega sa-
mog ili nje same.

Predlozi za varijacije:
Ako nema puno vremena za aktivnost, vodi-
telj moe pripremiti kartice sa ulogama. Pre-
poruuje se prilagoavanje aktivnosti
drutvenoj i kulturnoj stvarnosti uesnika.
Porodici ne treba predstaviti egzotinu oso-
bu, nego nekoga koga mogu susresti svaki
dan na ulici - ukljuujui pripadnike razliitih
manjina, odnosno razliitih drutvenih i kul-
turnih sredina.
DEO IV: NASTAVAK
Ako uspete da nabavite snimak, bilo bi dobro
pogledati stari film s Katherine Hepburn i
Spencerom Tracyjem Pogodi ko dolazi na
veeru, kao veernju razonodu.
Srodna prava/sledee oblasti istraivanja:
prava manjina, imigracija, sukob civilizacija
IZVOR:
PRILAGOENO IZ KNJIGE SVI RAZLIITI SVI JEDNA-
KI: OBRAZOVNI PAKET: IDEJE, IZVORI, METODE I AK-
TIVNOSTI ZA NEFORMALNO INTERKULTURNO OBRA-
ZOVANJE MLADIH I ODRASLIH. EVROPSKI CENTAR ZA
MLADE, 1995.
REFERENCE
Allport, Gordon. [1954.] 1988. The Nature of Prejudice. Cam-
bridge: Perseus Publishing.
Amnesty International USA, 2001. September 11th Crisis Re-
sponse Guide, Human Rights Education Program. New York:
Amnesty International.
Anti-Defamation League. 1999. Poisoning the Web: Hatred
Online, An ADL Report on Internet Bigotry, Extremism and Vi-
olence. New York: Anti-Defamation League.
BBC News. 2001. Europes Neglected Race. Dostupno na adre-
si: http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/1525617.stm.
Burgmer, Christoph, ( ur.). 1999. Rassismus in der Diskussi-
on. Berlin: Elefanten Press Berlin.
Capitanchik, David i Michael Whine. 1996. The Governance
of Cyberspace: Racism on the Internet. Dostupno na adresi:
http://www.media-awareness.ca/eng/issues/internet/resour-
ce/jpr.htm.
Cervenakova, Anna. 2001. Institutionalised Racism and Ro-
ma. Speech held at panel discussion, Institutionalised Ra-
cism/Castism. NGO Forum of the World Conference on Ra-
cism.
Constitutional Court of South Africa. Case AZAPO v. Presi-
dent of the Republic of South Africa. Dostupno na adresi:
www.concourt.gov.za/idex.html.
Council of Europe. 2002. COMPASS, A Manual on Human
Rights Education with Young People. Council of Europe, Stras-
bourg: Council of Europe.
Danckwortt, Barbara, Thorsten Querg i Claudia Schningh,
( ur.). 1995. Historische Rassismusforschung. Ideologien-Tter-
Opfer. Hamburg: Argument Vlg.
NEDISKRIMINACIJA 105
European Monitoring Centre on Racism and Xenophobia
(EUMC). 2001. Statement on Behalf of EUMC at Public Hearing
of the EC Regarding Computer-Related Crime. Brussels. Dostup-
no na adresi: http://europa.eu.int/ISPO/eif/InternetPoliciesSi-
te/Crime/PublicHearingPresentations/EUMC.html.
Flinterman, Cees i Catherine Henderson. 1999. Special Hu-
man Rights Treaties. Uredili Raija Hanski i Markku Suksi. An
Introduction to the International Protection of Human Rights.
Turku/Abo: Institute for Human Rights, Abo Akademi Univer-
sity.
Geiss, Imanuel. 1988. Geschichte des Rassismus. Frankfurt:
Suhrkamp.
Hagendoorn, Louk. 1999. Introduction: A Model of the Effects
of Education on Prejudice and Racism. Uredili Louk Hagendo-
orn i Shervin Nekuee. Education and Racism. Aldershot: Ashga-
te Publishing Ltd.
Heckmann, Friedrich. 2001. Racism, Xenophobia, Anti-Semi-
tism: Conceptual Issues in the Raxen Project. Paper read at Ra-
xen Workshop, 5 6 November in Vienna, ustria.
Jackson, Andrew. 2001. Poverty and Racism. Article based on
a presentation made to the Canadian Human Rights Commis-
sions Forum on Racism, 21 March. Dostupno na adresi:
http://www.ccsd.ca/perception/244/racism.htm.
Jusuf, Ester I. 2000. About Racism. Preuzeto iz: Jennie S. Bev.
2000. Human Rights Law and Issues. Dostupno na adresi:
http://www.suite101.com/article.cfm/human_rights/43265.
Kongidou, Dimitri, Evangelia Tressou-Mylona i Georgios
Tsiakalos. 1994. Rassismus und Soziale Ausgrenzung unter
Bedingungen von Armut. UredioSiegfried Jger. Aus der Werk-
statt: Antirassistische Praxen. Konzepte Erfahrungen For-
schung. Duisburg: DISS.
106 NEDISKRIMINACIJA
Lodenius, Anna-Lea for Save the Children Sweden. 2000.
How to Fight Racism on the Internet. Dostupno na adresi:
http://www.rb.se/pdf/HowToFightRacismOnTheInter-
net.PDF.
Maddex, Robert L. 2000. International Encyclopedia of Hu-
man Rights, Freedoms, Abuses, and Remedies. Washington:
CQ Press.
Marschik, Nikolaus. 1999. Die UN-Rassendiskri-minierung-
skonvention im sterreichischen Recht. Wien: Verlag sterre-
ich.
Morawa, Alexander H. E. 2002. The Concept of Non-Discrimi-
nation: An Introductory Comment. Journal on Ethnopolitics
and Minority Issues in Europe (Flensburg), no. 3/2002.
Nowak Manfred. 2000. Civil and Political rights. Uredio Ja-
nusz Symonides. Human Rights: Concept and Standards. Pa-
ris: UNESCO Publishing.
Nowak Manfred. 2002. Einfhrung in das Internationale
Menschenrechtssystem. Wien: NWV.
Oxford Advanced Learners Dictionary. 2000. Dostupno na
adresi: http://www1.oup.co.uk/elt/oald/.
Reardon, Betty A. 1995. Educating for Human Dignity, Lear-
ning about Rights and Responsibilities. Philadelphia: niversity
of Pennsylvania Press.
Reardon, Betty A. 1997. Tolerance the Threshold of Peace.
vol.1. Paris: UNESCO Publishing.
Taran, Patrick A. 2001. Foundations of Dignity, Current Dyna-
mics of Migration and the Response of International Standards.
Speech held at parallel event of World Conference on Racism
and Xenophobia in Durban 2001. Dostupno na adresi:
http://www.december18.net/UNWConfNGO16.htm.
UNESCO & Office of High Commissioner of Human Rights. European Roma Rights Centre: http://www.errc.org
2001. United To Combat Racism, Selected Articles and Stan-
dard-setting Instruments. Paris: UNESCOPublishing. Focus on the Global South: http://www.focusweb.org
Zivilcourage i Anti-Rassismus-Arbeit (ZARA). 2001. Racism Football Against Racism in Europe:
Report: Case Reports on Racist Excesses and Structures in Austria. http://www.farenet.org/
Vienna: Manz Crossmedia.
International Movement Against All Forms of Discriminati-
Kok, Anton. Human Rights Centre of University of Pretoria, on and Racism:
November 2002. Special contribution to the Module on http://www.imadr.org
Apartheid in South Africa.
South African Human Rights Commission:
http://www.sahrc.org.za
DODATNE INFORMACIJE
The Asia Foundation: http://www.asiafoundation.org
Anti Racism Network: http://www.antiracismnet.org
Third World Network: http://www.twnside.org.sg
Commission for Racial Equality:
http://www.cre.gov.uk. United Nations High Commissioner on Human Rights:
http://www.unhchr.ch
Convention on the Elimination of All Forms of Racial Di-
scrimination: United Nations World Conference against Racism, Racial
http://193.194.138.190/html/menu3/b/d_icerd.htm Discrimination, Xenophobia and Related Intolerance:
http://www.unhchr.ch/html/racism/program.htm
Committee on the Elimination of Racial
Discrimination:
http://193.194.138.190/html/menu2/6/cerd.htm
ECRI European Commission against Racism and
Intolerance:
http://www.ecir.coe.int
ENAR European Network against Racism:
http://www.enar-eu.org
European Monitoring Centre on Racism and
Xenophobia:
http://www.eumc.at
PRAVO NA
ZDRAVLJE
DRUTVENE IMPLIKACIJE
NAPREDAK NAUKE
DOSTUPNOST I KVALITET

Svako ima pravo na standard

ivota koji obezbeuje zdravlje i
blagostanje, njegovo i njegove
porodice, ukljuujui ishranu,
odeu, stan, lekarsku negu i
potrebne socijalne slube.
LAN 25 UNIVERZALNE DEKLARACIJE O
LJUDSKIM PRAVIMA
108 PRAVO NA ZDRAVLJE
PRIA ZA ILUSTRACIJU
Maryam ima 36 godina i majka je estoro de-
ce. Odrasla je na selu, daleko od urbanih sre-
dita. Napustila je kolu posle drugog razreda.
Roditelji su joj bili siromani, a kola je bila
udaljena etiri sata hoda od njihovog sela.
Njen otac je smatrao da je kolovanje enskog
deteta gubitak vremena i truda, budui da su
devojke predodreene za udaju, a ne za za-
raivanje za ivot.
Kada joj je bilo 12 godina, Maryam je obre-
zana u skladu s lokalnim obiajem. U esna-
estoj godini udali su je za mukarca koji je
bio u ranim pedesetim godinama. Mla-
doenja je njenom ocu platio dosta veliku su-
mu novca. Ve sledee godine rodila je sina.
Dete je roeno mrtvo. Lokalna bolnica bila je
udaljena od sela 10 km i nije obavljala po-
roaje. Maryam je verovala da je dete roeno
mrtvo zbog toga to ju je mu tokom trud-
noe esto tukao. Meutim, njena porodica i
mnogi seljani krivili su nju za mrtvoroene.
Maryam nije imala elju za snoaj s muem.
Bojala se i njega i trudnoe. On je smatrao svo-
jim pravom da ima snoaj s njom i redovno ju
je na to prisiljavao. Nije elela da ponovo za-
trudni, ali nije imala izbora. Poseivala je lo-
kalnog travara, pila biljne napitke i nosila
amajlije, ali bez rezultata. Malo kad je imala
vremena da ode u ambulantu, osim kad su joj je pritekao u pomo. ena je vlasnitvo mua.
deca bila bolesna, ali se nije usuivala da raz- Budui da nije mogla otii na pijacu i neto
govara s bolniarkom o kontracepciji. Iako je prodati, niti je mogla obraivati vrt, ona i de-
razumela Maryamino lokalno nareje, bol- ca gotovo su umrli od gladi.
niarka je govorila dominantnim jezikom koji
se govori u glavnom gradu i meu kolovani- Maryam je oseala da e se nasilje nastaviti.
ma. Maryam se bojala bolniarke. Strahovala je za svoj ivot i ivot dece. Sanjala
je vlastitu smrt i znala je da mora otii. im je
Maryamin ivot bio je duga saga o nasilju, si- ponovo mogla hodati, uzela je dvoje najmlae
romatvu i oskudici. Borila se da odri telo i dece i napustila selo. Sada ivi u drugom selu,
duu, uz nekoliko trudnoa i brigu o deci. Ob- izbeglica u vlastitoj zemlji, u strahu da e je
raivala je komadi zemlje kako bi prehranila mu pronai i vratiti kui.
decu, budui da joj mu nije davao dovoljno
novca. Obratila se svojim roditeljima, pa ak i (Prilagoeno iz nastavnog programa za obuku
misionaru koji je bio u poseti. Svi su joj govo- Svetske zdravstvene organizacije Rod i prava u
rili da bude posluna muu i podseali je na to reproduktivnom zdravlju)
da je njeno mesto uz njega i porodicu.
Jednoga dana mu je optuio Maryam da
pravi drutvo drugom mukarcu. Tvrdio je
da ju je na pijani dan video kako se smeje i
razgovara s nekim mukarcem iz sela. Kada se
usprotivila, nekoliko puta ju je udario, sruivi
je na zemlju, nazivajui je droljom i zaklinjui
se da e osvetiti sramotu koju mu je nanela.
Maryam je bila teko povreena; mislila je da
su joj slomljena rebra. Nedeljama nije mogla
izai iz kue. Nije imala novca da plati pregled
u ambulanti, niti prevoz do tamo. Iako su ne-
ki iz sela mislili da je mu preterao, niko joj ni-
 PRAVO NA ZDRAVLJE 109

PITANJA ZA RASPRAVU 6. Iako u njenom podruju postoji ambulanta, 7. Pogledajte donji grafikon: U njemu se pri-
da li je Maryam imala kakve koristi od nje? kazuju veze izmeu zdravlja i ljudskih pra-
Razmotrite dole navedena pitanja s gledita Objasnite. va. Koje od tih veza se neposredno odnose
definicije zdravlja iz Ustava Svetske zdrav- na probleme izloene u Maryaminoj prii?
stvene organizacije (WHO) od 1946. godine:
stanje potpunog fizikog, psihikog i drutve-
nog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti ili
slabosti.
Primeri veza izmeu zdravlja i ljudskih prava
1. Kada su poeli Maryamini problemi? Muenje Muenje
2. Kako su se prema njoj odnosili ljudi koji su U U
bili na poziciji moi (otac, suprug, bol- tetni tradicionalni Nasilje nad enama
postupci
U U
niarka, misionar)? Zato? i decom
3. Kako je siromatvo uticalo na ivot
Maryam i njene dece? ta mislite, jesu li Krenja ljudskih prava koja
Maryam i njen suprug bili podjednako siro- vode loem zdravlju
mani?
4. Kako biste poreali pojedine grupe Pravo na Pravo na
zdravlje
U uee
(mukarce, ene i decu) u Maryaminoj za- U
jednici prema poloaju i moi koju su ima-
Pravo na Zdravlje Sloboda od
le u zajednici? Objasnite.

U
U
i ljudska
obrazovanje prava diskriminacije
5. ta bi Maryam trebalo da zna kako bi pro-
Smanjivanje Promovisanje ili
menila okolnosti svog ivota i ivota svoje podlonosti krenje ljudskih
Pravo na hranu Pravo na

U
U

bolestima putem prava putem

dece? i ishranjenost unapreenja informisanje
ljudskih prava
zdravlja

Sloboda od Pravo na

U
U

diskriminacije privatnost
110 PRAVO NA ZDRAVLJE
POTREBNO JE ZNATI
1. PRAVO NA ZDRAVLJE U IREM
KONTEKSTU
Ljudsko pravo na zdravlje predstavlja veliki,
sloeni sklop meusobno prepletenih pitanja,
zato to su zdravlje i blagostanje povezani sa
svim stadijumima i aspektima ivota. Poseb-
na prava koja se odnose na zdravlje navode se
u meunarodnim dokumentima za ljudska
prava. U sutini, sva ljudska prava su meuza-
visna i meusobno povezana. Zato se ostva-
renje ljudskih prava, isto kao i njihovo zane-
marivanje ili krenje, uvek odnosi na vei broj
ljudskih prava, a ne samo na jedno pravo. Nji-
hova meupovezanost postaje oigledna ako
se uzme u obzir da ljudsko blagostanje (tj.
zdravlje) zahteva zadovoljenje svih ljudskih
potreba, bilo fiziolokih, poput potrebe za va-
zduhom, vodom, hranom i polnim odnosom,
bilo drutvenih i psihikih, poput potrebe za
ljubavlju i pripadanjem prijateljima, porodici i
zajednici.
Pod ljudskim pravima podrazumevaju se oba-
veze drava da doprinose ispunjenju navedenih
potreba i omogue grupama i pojedincima
ivot u dostojanstvu. Nakon zavretka Drugog
svetskog rata u Povelji Ujedinjenih nacija propi-
sano je da drave lanice imaju obaveze u po-
gledu ljudskih prava. Ljudsko pravo na zdravlje
Kao iva bia, svi elimo da
ostvarimo sreu i izbegnemo
patnju. Naa elja za zdravljem,
za potpunim fizikim i psihikim
blagostanjem, izraz je te tenje,
jer svako eli da bude dobro,
niko ne eli da bude bolestan. U
skladu s tim, zdravlje nije tek
lina stvar, nego briga svih,
odgovornost sviju nas.
DALAI LAMA
izriito se pominje u lanu 25 Univerzalne de-
klaracije o ljudskim pravima iz 1948: Svako
ima pravo na standard ivota koji obezbeuje
zdravlje i blagostanje, njegovo i njegove porodi-
ce, ukljuujui ishranu, odeu, stan, lekarsku
negu i potrebne socijalne slube
U preambuli Ustava Svetske zdravstvene orga-
nizacije izloena je iroka, vizionarska defini-
cija zdravlja: stanje potpunog fizikog, psi-
hikog i drutvenog blagostanja, a ne samo
odsustvo bolesti ili slabosti. U takvom, holi-
stikom pristupu zdravlju naglaava se da na
zdravlje utiu brojni drutveni inioci i politi-
ke van zdravstvenog sektora.
LJUDSKA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE
Zbog sve eih oruanih sukoba i vanrednih
stanja, kao i ogromnog broja izbeglica koje
trae zatitu od rata i elementarnih nepogo-
da, pravo na ivot postaje kljuna odrednica
prava na zdravlje. Organizacije poput
Meunarodnog komiteta Crvenog krsta, Le-
kari za ljudska prava, Lekari bez granica i Le-
kari sveta podstiu zdravstvene radnike na
primenu standarda ljudskih prava kako bi
obezbedili pravo na zdravlje u vanrednim
stanjima i drugim situacijama u kojima je
ugroena ljudska bezbednost.
Nasilje najpogubnije deluje na javno zdravlje
i ozbiljna je prepreka ostvarenju prava na
zdravlje. Svake godine milioni ljudi umiru od
posledica povreda izazvanih nasiljem. Drugi
preive, ali ostaju telesni i psihiki invalidi.
Nasilje se moe spreiti. Ono je rezultat
sloenih inilaca drutva i okoline. U izveta-
jima se navodi da su u zemljama u kojima se
dogodilo masovno nasilje, graanski ili
meunarodni sukob, nasilna dela ea nego
u ostalim zemljama.

2. DEFINICIJA I OPIS PROBLEMA
Zdravlje i ljudska prava
Zdravlje i ljudska prava tesno su povezani.
Njihove dodirne take odnose se na nasilje,
muenje, ropstvo, diskriminaciju, vodu, hra-
nu, stanovanje, tradicionalne postupke i dru-
go.
Obaveza potovanja ljudskog prava na zdrav-
lje, koja je, prema Univerzalnoj deklaraciji o
ljudskim pravima, deo prava na odgovarajui
ivotni standard, jo je jasnije izraena u la-
nu 12 Meunarodnog pakta o ekonomskim,
socijalnim i kulturnim pravima (ICESCR). Taj
pakt usvojen je istovremeno kad i Meuna-
rodni pakt o graanskim i politikim pravima
(ICCPR). Podela ljudskih prava u dve katego-
rije, izraena preko dva pakta, odslikava na-
petosti koje su karakterisale period hladnog
rata, kada su istone zemlje davale prvenstvo
ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima,
a zapadne zemlje zagovarale graanska i poli-
tika prava kao okosnicu ljudskih prava. Do
danas je Pakt o graanskim i politikim pravi-
ma ratifikovalo 149 zemalja, a Pakt o ekonom-
skim, socijalnim i kulturnim pravima 146 ze-
malja; Sjedinjene Drave potpisale su oba
pakta, ali ratifikovale samo Pakt o graanskim
i politikim pravima, a Kina je takoe potpisa-
Jako elim da zdravlje vie ne
bude blagoslov za kojim ljudi
eznu, nego ljudsko pravo za koje
se bore.
KOFI ANNAN
la oba pakta, ali ratifikovala samo Pakt o eko-
nomskim, socijalnim i kulturnim pravima.
lan 12 Pakta o ekonomskim, socijalnim i
kulturnim pravima je osnovni tekst o pravu
na zdravlje:
1. Drave ugovornice ovog pakta priznaju obavezama koje proizlaze iz lana 12
pravo svakog lica da uiva najbolje stanje
fizikog i duevnog zdravlja koje moe po-
stii.
2. Mere koje e drave ugovornice ovoga pak-
ta preduzeti radi postizanja ovog prava mo-
raju obuhvatati mere neophodne za:
a. smanjenje broja mrtvoroenadi i deje
smrtnosti, kao i zdrav razvoj deteta;
b. poboljanje svih vidova higijene okoline i
industrijske higijene;
c. spreavanje i leenje zaraznih, endemskih,
profesionalnih i drugih oboljenja, kao i bor-
be protiv tih bolesti;
d. stvaranje pogodnih uslova za obezbeenje
svima lekarskih usluga i nege u sluaju bo-
lesti.
PRAVO NA ZDRAVLJE 111
Postoji niz regionalnih ugovora o ljudskim
pravima u kojima se iscrpnije definie pravo
na zdravlje, kao to su lan 11 Evropske soci-
jalne povelje iz 1961. godine i revidirane
Evropske socijalne povelje iz 1996. godine,
lan 10 Dodatnog protokola uz Ameriku kon-
venciju o ljudskim pravima u oblasti ekonom-
skih, socijalnih i kulturnih prava iz 1988. go-
dine, kao i lan 16 Afrike povelje o ljudskim
pravima i pravima naroda iz 1981. godine.
Vlade pristupaju na razliite naine svojim
Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijal-
nim i kulturnim pravima, pa je stoga telo ko-
je prati primenu Pakta, radi pojanjenja
dravnih obaveza, u maju 2000. godine usvo-
jilo tumaenje teksta Pakta pod nazivom
Opti komentar br. 14. U Optem komentaru
navodi se da ostvarenje ljudskog prava na
zdravlje zavisi od ostvarenja drugih ljudskih
prava, kao to su pravo na ivot, hranu, stano-
vanje, rad, obrazovanje, uee, uivanje u
pogodnostima naunog napretka i njegovih
primena, sloboda traenja, primanja i irenja
svih vrsta informacija, nediskriminacija, za-
brana muenja i sloboda udruivanja, oku-
pljanja i kretanja.
112 PRAVO NA ZDRAVLJE
Dostupnost, pristupanost,
prihvatljivost i kvalitet
U optem komentaru iznose se etiri kriteriju-
ma prema kojima se vrednuje ostvarivanje
prava na zdravlje:
Dostupnost ukljuuje efikasnu infrastruktu-
ru, dobra, usluge i programe javnog zdravstva
i zdravstvene zatite koji moraju biti dostupni
u odgovarajuoj koliini.
Pod pristupanou zdravstvene infrastruktu-
re, dobara i usluga podrazumeva se nediskri-
minacija, fizika pristupanost, pristupane
cene i odgovarajue informacije.
Prihvatljivost znai da se u sveukupnoj
zdravstvenoj infrastrukturi, dobrima i usluga-
ma potuju naela lekarske etike, kulturne
osetljivosti, rodne osetljivosti i osetljivosti za
razliita ivotna doba, kao i da svojom struk-
turom zdravstvene institucije omoguuju po-
verljivost i poboljavaju zdravlje i zdravstveno
stanje svih korisnika.
Kvalitet znai da zdravstvena infrastruktura,
dobra i usluge treba da budu nauno, odno-
sno medicinski primerene i kvalitetne.
ovek je oveku lek.
NARODNA POSLOVICA WOLOFA
Kad su ga upitali: Kada e u
Atini zavladati pravednost?,
Tukidid je odgovorio:
Pravednost e u Atini zavladati
kada oni kojima nije nanesena
nepravda budu podjednako
gnevni kao i oni kojima jeste.
Nediskriminacija
Diskriminacija na osnovu pola, etnike pri-
padnosti, starosti, drutvenog porekla, vere,
telesnog ili duevnog nedostatka, zdravstve-
nog stanja, polne orijentacije, nacionalnosti,
graanskog, politikog ili drugog poloaja
moe ugroziti ostvarenje prava na zdravlje. U
tom kontekstu posebno su vani Univerzalna
deklaracija o ljudskim pravima, Meunarod-
na konvencija o ukidanju svih oblika rasne
diskriminacije (CERD) iz 1965. godine i
Meunarodna konvencija o ukidanju svih ob-
lika diskriminacije ena (CEDAW) iz 1979. go-
dine, u kojima se spominje pristup zdravstve-
noj i lekarskoj nezi bez diskriminacije. U l.
10, 12 i 14 CEDAW potvruje se jednako pra-
vo ena na pristup zdravstvenoj zatiti, to
ukljuuje planiranje porodice, odgovarajue
usluge u oblasti reproduktivne zdravstvene
zatite i trudnoe, kao i usluge zdravstvene
zatite porodice.
U Pekinkoj deklaraciji i
Platformi za delovanje (1995) podrava se
holistiki pristup zdravlju i istie potreba za
punim ueem ena u drutvu:
Zdravlje ena obuhvata njihovo emocional-
no, socijalno i telesno blagostanje i odreeno
je drutvenim, politikim i ekonomskim kon-
tekstom u kojem ene ive i biologijom. Neop-
hodni uslovi za postizanje optimalnog zdrav-
lja su jednakost, ukljuujui podelu poro-
dinih odgovornosti, razvoj i mir. Ta naela
dolaze u prvi plan u celom sistemu UN, kao i
u naporima nevladinih organizacija. ene, de-
ca, osobe s posebnim potrebama i starosede-
laki i plemenski narodi neke su od ranjivih,
marginalizovanih grupa koje su zdravstveno
ugroene zbog diskriminacije. Nain na koji
je pravo na zdravlje razraeno u Pekinkoj de-
klaraciji primer je koji svedoi o potrebi da
vlade pojaaju svoja nastojanja na punom
ostvarenju prava na zdravlje.

Pravo na uivanje pogodnosti
naunog napretka
Pandemija AIDS upozorila je na potrebu da se
lekovi i nauna otkria brzo uine dostupnim
stanovnitvu zemalja u razvoju. Zbog ogra-
nienja u pristupu protivretroviralnim terapi-
jama porasla je svest o tome da ljudi irom
sveta, radi ostvarenja najvieg mogueg stan-
darda zdravlja, treba da imaju mogunost da
koriste otkria medicinske nauke i slobodno
sprovode nauna istraivanja. Vlade su jo u
lanu 15 Meunarodnog pakta o ekonom-
skim, socijalnim i kulturnim pravima prizna-
le pravo uivanja pogodnosti naunog na-
pretka i njegove primene i svoju obavezu
ouvanja, razvoja i nauke i naunih
istraivanja. Pravo korienja lekova koji mo-
gu spasiti ivot sputano je autorskim pravima
farmaceutskih preduzea koja tite svoje pa-
tente. U zemljama poput June Afrike, Indije,
Brazila i Tajlanda politikim merama izbeg-
nuta je zatita patenata. Svetska trgovinska
organizacija (WTO) tokom ministarske konfe-
rencije u Dohi 2001. godine sloila se da pra-
vila koja tite takve patente treba tumaiti i
primenjivati tako da se podre prava lanica
Svetske trgovinske organizacije na zatitu jav-
nog zdravlja i, posebno, na promovisanje pri-
stupa lekovima za sve, uz posebnu napome-
nu da svaka drava ima pravo da odredi ta
predstavlja vanredno stanje koje ugroava op-
stanak naroda ili drugo vanredno stanje (koje
opravdava izuzetke u zatiti patenata), pri
emu se podrazumeva da krize javnog zdrav-
lja, ukljuujui krize izazvane HIV/AIDS, tu-
berkulozom, malarijom i drugim epidemija-
ma, mogu predstavljati vanredno stanje koje
ugroava opstanak naroda ili drugo vanredno
stanje.
Globalizacija i ljudsko pravo na zdravlje
Od 1970. godine globalizacija duboko menja
svetsku ekonomiju, to posredno i neposred-
no utie na zdravlje. Globalizacija je dovela
do pozitivnih promena, kao to su porast mo-
gunosti zapoljavanja, razmena naunih ot-
kria, poveanje potencijala za obezbeenje farmaceutskim licencama. Deklaracijom u
visokih zdravstvenih standarda u celom svetu
zahvaljujui saradnji vlada, graanskog
drutva i preduzea. Meutim, globalizacija
ima i ozbiljne negativne posledice. Bilo zbog
propusta vlada ili zbog nedovoljne zakonske
regulative, liberalizacija trgovine, ulaganja u
zemljama gde vladaju niski standardi zatite
radnika i trgovina novim proizvodima irom
sveta, u nekim sluajevima nejednako dopri-
nose razliitim zemljama i razliitim grupa-
ma u pojedinim zemaljama, to pak negativ-
no utie na zdravlje. Sposobnost vlada da
ublae mogue negativne posledice po-
PRAVO NA ZDRAVLJE 113
veanog protoka robe, novca, usluga, ljudi,
kultura i znanja preko dravnih granica nije
se pokazala takvom da odri korak s tim tren-
dom. Istovremeno, multinacionalne kompa-
nije uspeno izbegavaju odgovornost. Radna
grupa za zdravlje i privredu pri Svetskoj
zdravstvenoj organizaciji, na primer, napo-
minje da se tetnim stvarima, poput duvana,
slobodno trguje, a pri tom se ne obezbeuje
odgovarajua zatita zdravlja stanovnitva.
Protivljenje trgovinskim zakonima i postupci-
ma na osnovu prava ljudskih prava bilo je ve-
likim delom podstaknuto zatitom prava na
zdravlje. Svest o neophodnosti bolje zakonske
regulative porasla je zbog problema u vezi s
Dohi (2001) lanice Svetske trgovinske orga-
nizacije potvrdile su da vlade mogu izdavati
obavezujue licence za proizvodnju lekova u
sluaju vanrednog stanja (lan 5), da zemlja-
ma koje nemaju vlastitu farmaceutsku proiz-
vodnju treba obezbediti pomo za nabavku
lekova (lan 6), kao i da razvijene zemlje tre-
ba da pomognu zemljama u razvoju u preno-
su tehnologije i otkria u oblasti farmacije
(lan 7).
114 PRAVO NA ZDRAVLJE
Zdravlje i okolina
Prema rezoluciji 45/94 Generalne skuptine
UN od 14. decembra 1990. godine, pravo na
zdravu okolinu znai da ljudi imaju pravo da
ive u okolini koja odgovara njihovom zdrav-
lju i blagostanju. To pravo sadre ustavi 90
drava, ukljuujui veinu drava iji su usta- U tubi upuenoj Afrikoj komisiji za ljudska
vi doneseni posle Konferencije o okolini i raz-
voju u Rio de aneiru (1992). Sastanak na vr-
hu o Zemlji u Rio de aneiru i plan Agenda 21
(1992) jedinstven su politiki okvir koji obje-
dinjuje drutvena, ekonomska i ekoloka pi-
tanja kao meupovezane stubove odrivog
razvoja. Zdrava, ista voda i vazduh i dovoljne
zalihe hrane visoke prehrambene vrednosti
vezani su za zdravu okolinu i ostvarenje pra-
va na zdravlje. Meutim, deset godina nakon
donoenja Agende 21, statistike pokazuju da
se ne ulae dovoljno napora u postizanje el-
jenih ciljeva:

800 miliona ljudi gladuje;

1,5 milijarda ljudi nema pristup pitkoj vo-
di;

2,5 milijarde ljudi nema odgovarajue sa-
nitarne usluge;

5 miliona ljudi, veinom ena i dece, umi-
re svake godine od bolesti vezanih za kva-
litet vode.
Ljudi su u sreditu nastojanja
za odrivi razvoj.
DEKLARACIJA IZ RIA, 1992.
novo naelo kojim se ljudske delatnosti usme-
prava i prava naroda 1996. godine, nekoliko
nevladinih organizacija optuilo je vojni
reim u Nigeriji za neposrednu ukljuenost u
posao proizvodnje nafte preko dravne naftne
kompanije i Shell Petroleuma, koji je doveo
do zagaenja okoline, to je izazvalo zdrav-
stvene probleme meu ljudima naroda Ogoni.
U oktobru 2001. godine Afrika komisija je
zakljuila da je Nigerija prekrila sedam la-
nova Afrike povelje o ljudskim pravima i pra-
vima naroda, ukljuujui pravo na zdravlje.
Taj sluaj predstavlja vaan presedan u pogle-
du odgovornosti drave za zatitu okoline i
zdravlja lokalnog stanovnitva od posledica
delatnosti kao to je proizvodnja nafte.
Na Svetskom sastanku na vrhu o odrivom
razvoju (WSSD) u Johanesburgu 2002. godi-
ne razmotrena je primena Agende 21. U Planu
primene iz Johanesburga izraava se snana
opredeljenost za poboljanje zdravstvenih in-
formacionih sistema i zdravstvene informisa-
nosti irom sveta, smanjenje uestalosti HIV,
smanjenje otrovnih elemenata u vazduhu i
vodi, kao i objedinjavanje napora na brizi za
zdravlje i napora na iskorenjivanju siro-
matva.
Tokom poslednjih desetak godina razvija se
ravaju ka ekolokoj svesti i ouvanju ljudskog
zdravlja: naelo preventivnog delovanja, tj.
naelo prevencije. Definisala ga je meuna-
rodna grupa naunika, dravnih zvaninika,
pravnika, sindikalista i ekolokih aktivista
1998. godine u Viskonsinu, SAD. Njime se od
svih koji ele uvesti nove tehnologije trai da,
pre nego to ih daju u javnost i pre nego to
one utiu na okolinu, dokau da je re o bez-
bednim tehnologijama. Najzad, ali ne naj-
manje vano, sve odluke u kojima se potuje
naelo prevencije moraju biti otvorene, za-
snovane na informacijama i demokratske i
moraju ukljuiti strane na koje se odnose.

3. INTERKULTURNA GLEDITA
I KONTROVERZNA PITANJA
U Bekoj deklaraciji iz 1993. jasno se govori
da razlike treba potovati, ali one ne smeju
ugroziti univerzalnost ljudskih prava. U
Optem komentaru br. 14 o pravu na zdravlje
trai se da zdravstvena infrastruktura, dobra i
usluge budu primerene kulturi. Jedan od kul-
turolokih aspekata ljudskog prava na zdrav-
lje jeste veliko isticanje biomedicinskog siste-
ma zdravstvene zatite i njegovih postupaka u
ostvarenju ljudskog prava na zdravlje.
Meutim, u mnogim delovima sveta u zdrav-
stvenoj zatiti prevladava tradicionalna me-
dicina (TM). U Africi ak 80% stanovnitva
primenjuje postupke tradicionalne medicine
u svrhu zdravstvene nege. U Aziji (posebno u
Kini), Latinskoj Americi i meu starosede-
lakim stanovnitvom Australije, Severne i
June Amerike, naveliko se koristi tradicio-
nalna medicina (vie od 40%). Svetska zdrav-
stvena organizacija definie tradicionalnu
medicinu kao naine leenja u kojima se kori-
ste biljni medikamenti, ivotinjski delovi,
minerali, leenje bez lekova, runo leenje i
duhovno leenje. Praktikovanje tradicionalne
medicine u bliskoj je vezi s kulturnim pravi-
ma, zakonom o autorskima pravima, pravom
na zemljite i pravom na odrivi razvoj. Sve-
PRAVO NA ZDRAVLJE 115
sna rairenosti i blagodeti tradicionalne medi- imaju smisla i ispunjavaju funkciju.
cine, kao i vanosti ekonomski i kulturoloki Meutim, kultura nije statina, nego je u ne-
primerenih naina leenja, Svetska zdravstve- prestanom pokretu, prilagoavanju i prome-
na organizacija razvila je Strategiju tradicio- ni.
nalne medicine (20022005) kako bi pomo-
gla obezbeenje racionalne upotrebe tradici-
onalne medicine u svim zemljama u razvoju. 4. PRIMENA I PRAENJE
U drugim sluajevima, pravo na zdravlje za- Potovanje, zatita i
nemaruje se ili kri zbog nejednakosti uslov- ostvarenje ljudskog prava
ljene odnosima moi koji vladaju u grupama na zdravlje
u vezi s rodom, uzrastom, rasom, verom, et-
nikom pripadnou itd., a koje se smatra Zadatak vlada da graanima obezbedi najvii
kulturolokim obelejima. I tu treba primenji- mogui standard zdravlja obuhvata niz obave-
vati naelo nediskriminacije. Sakaenje en- za. Obaveza potovanja ljudskog prava na
skih genitalija iroko je rasprostranjeno u ve- zdravlje znai da drava ne sme ometati niti
likom delu Afrike, delovima Sredozemlja i Bli- onemoguavati ostvarenje tog prava. Nedopu-
skog istoka. Istorija te prakse, koja se esto stivo je, na primer, uskraivati zdravstvenu
lano opravdava verskim razlozima, see vie brigu odreenim grupama, recimo, etnikim
od 2000 godina unazad. Njome se moe manjinama i zatvorenicima, ili proizvoljno us-
ozbiljno ugroziti telesno i psihiko blagostan- kraivati enama zdravstvenu negu lekara
je devojica i ena. U zajednikoj izjavi Svet- mukog roda, a da se pri tom ne obezbede
ske zdravstvene organizacije, UNICEF i Fon- ene lekari. Obaveza zatite prava na zdrav-
dacije za stanovnitvo UN iz februara 1996. lje znai da drava mora da sprei nedravne
godine navodi se: Neprihvatljivo je da aktere da na bilo koji nain ometaju uivanje
meunarodna zajednica ostane pasivna u ime tog ljudskog prava. Drava, na primer, treba
izopaenog vienja multikulturalizma. Ljud- da sprei kompanije da odlau otrovni otpad
ski postupci i kulturne vrednosti, ma kako be- u vodozatitno podruje. Ako se prekraj do-
smisleno i razorno izgledali s linog i kultur- godi, drava mora oteenim ljudima obez-
nog gledita drugih, za one koji ih sprovode bediti naknadu u nekom obliku. To, takoe,
116 PRAVO NA ZDRAVLJE
znai da je drava duna da donese odgova-
rajue zakone koijima e se regulisati odla-
ganje i nadzor otrovnog otpada. Obaveza is-
punjavanja prava znai da drava mora biti
proaktivna u obezbeenju pristupa zdrav-
stvenoj zatiti. Treba, na primer, osnovati
dovoljan broj ambulanti za zdravstvene uslu-
ge stanovnitvu, koje e biti dostupne s obzi-
rom na mogunosti dotinog stanovnitva.
Drava treba da informie javnost o seditu,
uslugama i propisima ambulante. To se ne
moe obezbediti onde gde je zdravstvena
zatita preputena iskljuivo privatnom sek-
toru.
Ogranienja ljudskog prava na zdravlje
Neka ljudska prava su tako bitna da se nikada
ne smeju ograniavati. To su sloboda od
muenja, sloboda od ropstva, pravo na pote-
no suenje i sloboda miljenja. Druga ljudska
prava mogu se ograniiti ako je to neophodno
radi vanijeg javnog dobra. Zbog zatite prava
na zdravlje, odnosno zbog javnog zdravlja
drave su ograniavale druga ljudska prava. U
nastojanju da se sprei irenje neke zarazne
bolesti, esto se ograniavaju druge slobode.
Mere kao to su zabrana slobode kretanja, us-
postavljanje karantina i izolacija ljudi predu-
zimaju se radi spreavanja irenja opasnih za-
raznih bolesti poput ebole, AIDS, tifusa i tu-
berkuloze. S takvim merama se ponekad pre-
tera. Kako bi se spreile zloupotrebe ljudskih
prava u ime javnog zdravlja, vladama je do-
puteno da uvode restriktivne mere jedino
ako se sve drugo pokazalo neuspenim.
Naelima iz Sirakuze odreuje se uski okvir
u kome je doputeno nametnuti ogranienja:

ogranienje je predvieno zakonom i nacionalnom nivou. Svaka drava koja je stra-
sprovedeno u skladu sa zakonom;

ogranienje je u interesu legitimnog cilja
od opteg interesa;

ogranienje je apsolutno neophodno u de-
mokratskom drutvu za postizanje cilja;

ne postoje manje teke i manje ogra-
niavajue mere za postizanje istog cilja;

ogranienje nije odreeno i nametnuto
proizvoljno, tj. na nerazuman ili drukije
diskriminacioni nain.
Mehanizmi praenja
Kako bi se obezbedilo da vlade izvravaju
svoje obaveze potovanja, zatite i ispunja-
vanja prava na zdravlje, potrebni su mehani-
zmi na nacionalnom i meunarodnom nivou.
Kad zemlja ratifikuje neki od ugovora koji sa-
dre pravo na zdravlje, vladine komisije, om-
budsmani i nevladine organizacije mogu
uestvati u formalnom procesu ocenjivanja na
na ugovornica ugovora o ljudskim pravima
mora podnositi izvetaje telu koje prati njego-
vo sprovoenje. U vreme ocenjivanja nevladi-
ne organizacije, takoe, podnose izvetaje ko-
ji se esto nazivaju izvetajima u senci. One
iznose miljenja graanskog drutva koja se
ne moraju slagati s miljenjima iznesenim u
vladinim izvetajima. Ugovorno telo prilikom
priprema zavrnih primedbi i zapaanja uzi-
ma u obzir sve iznesene podatke. Iako ne po-
stoji nain da se drava prisili na saradnju, iz-
vetaji postaju javni dokumenti, a nijedna
drava ne eli biti optuena za krenja ljud-
skih prava, izmeu ostalog, i zato to takve
optube mogu neposredno uticati na njene
odnose s drugim dravama.

DOBRO JE ZNATI
1. DOBRA PRAKSA
Kada su prijateljske biljke ule
da su ivotinje odluile da
poalju poast na ljude, odluile
su da pomognu ljudima. Svako
stablo, grm, travka i mahovina
pristali su da ponude lek za
jednu od bolesti koje su smislile
ivotinje i insekti. Posle toga,
kada su iroki bili ranjeni,
bolesni ili imali loe snove, nji-
hovi vraevi bi se posavetovali s
biljkama i uvek bi pronali lek.
To je bio poetak leenja u
plemenu iroki u davna, davna
vremena.
LEGENDA IROKI INDIJANACA O POSTANKU
MEDICINE

Prevencija HIV/AIDS
Primeri uspenog preventivnog delovanja u
Kambodi, Ugandi, Senegalu, Tajlandu, urba-
nom delu Zambije i razvijenim zemljama po-
kazuju efikasnost sveobuhvatnog pristupa
prevenciji. Dokazi potvruju sledee:
 Promene u ponaanju trae usmereno in-
formisanje koje odgovara lokalnoj zajedni-
ci, obuku u vetinama pregovaranja i od-
luivanja, socijalnu i pravnu podrku, pri-
stup metodama prevencije (kondomi i
iste igle), kao i motivisanost za promenu.
 Nijedan pristup prevenciji, sam po sebi,
bez upotrebe drugih pristupa, ne dovodi
do promena u ponaanju veeg dela sta-
novnitva. Programi prevencije na nacio-
nalnom nivou treba da se usredsrede na
vie razliitih dimenzija i razvijaju u te-
snoj saradnji sa ciljnom populacijom.
 Programi prevencije za graanstvo treba
da se posebno usredsrede na mlade.
 Za uspeh je neophodna saradnja. U
sloenim programima, koji su namenjeni
razliitim slojevima populacije, treba da
uestvuje mnogo partnera, ukljuujui
osobe zaraene virusom HIV/AIDS.
 Politiko vostvo mora se nuno ukljuiti
ako se eli da se stanovnitvo odazove u
znatnom broju.

Porote graana i politika javnog
zdravstva
Porote graana (CJ) predstavljaju model od-
luivanja o politici javnog zdravstva. U mode-
lima koji se koriste u Ujedinjenom Kraljev-
stvu, Nemakoj, skandinavskim zemljama i
PRAVO NA ZDRAVLJE 117
SAD, porota graana sastoji se od 12 do 16
prosenih graana, koji predstavljaju narod.
Njihov zadatak je da pomno ispitaju podatke
koji su im predoeni, ispitaju strune svedoke
i posle rasprave donesu presudu i obelodane
svoje nalaze. Vlasti na njih moraju odgovoriti
u utvrenom roku. U obimnim pilot
istraivanjima sprovedenim u Ujedinjenom
Kraljevstvu iznosi se da porote graana bolje
reavaju sloene probleme i donose jasne za-
kljuke, nego to se do reenja i zakljuaka
stie pomou anketa, fokus-grupa i javnih
skupova. Oigledno je da su obini graani
voljni da se neposredno ukljue u odluivanje
i imaju vrste i dosledne poglede o tome ka-
kvo javno zdravlje ele za sebe i svoje porodi-
ce.

Zavet Malikounde
Jedna nevladina organizacija iz Senegala je
1980-ih godina izradila je nastavni program
za reavanje problema, u sklopu koga je celo
selo uilo o ljudskim pravima i primenilo to
znanje u svakodnevnom ivotu. Program je
uesnicima pruio priliku da se bave proble-
mima, kao to su zdravlje, higijena, okolina,
vetine finansijskog i materijalnog upravljan-
ja. TOSTAN je poeo da sprovodi taj program
u Malikoundiju, selu od 3.000 stanovnika,
jednom od brojnih Bambara sela, gde se jo
118 PRAVO NA ZDRAVLJE
uvek praktikuje infibulacija, jedan od najobu-
hvatnijih i najbrutalnijih oblika obrezivanja
ena. Nakon mnogih javnih rasprava,
ukljuujui ulinu predstavu u kojoj su prika-
zani problemi infekcije, riskantnog poroaja i
bola pri snoaju uzrokovanih infibulacijom,
celo selo poloilo je zavet da prekida s prak-
som obrezivanja ena. To se proulo pod na-
zivom Zavet Malikoundi. Dve seoske sta-
reine su se tada uputile u ostala sela da pre-
nesu poruku da tu praksu treba ukinuti. Do
februara 1998. godine trinaest sela je dalo ta-
kav zavet. U junu iste godine praksu je preki-
nulo sledeih petnaest sela. Pokret je pridobio
meunarodnu panju. Dana 13. januara 1999.
godine Nacionalna skuptina Senegala donela
je zakon kojim se zabranjuje genitalno sa-
kaenje ena. Pravno delovanje, samo po se-
bi, ne bi dovelo do ukidanja prakse. Mo je
leala u drutvenoj kontroli koju su odredila
sela i volji seljaka koju su izrazili zavetom.
TOSTAN program naglaava povezanost pra-
va na zdravlje i drugih ljudskih prava.

Knjige seanja
U mnogim zemljama knjige seanja postale su
vaan nain pokretanja komunikacije u poro-
dici o HIV, a posebno su pomogle HIV-pozitiv-
nim majkama da svojoj deci saopte o bolesti.
Da bi se uspelo ukinuti 2. TRENDOVI
genitalno sakaenje ena,
potrebne su korenite promene
Strategije povezivanja ljudskih prava i
stavova o ljudskim pravima ena razvoja zdravlja:
u drutvu. Pristup zdravlju s gledita ljudskih prava je
EFUA DORKENOO okvir kojim se drave i meunarodna zajedni-
ca mogu pozvati na odgovornost za ono to
ine i to tek treba da uine za zdravlje ljudi.
Stepen ukljuivanja ljudskih prava u izradu
Smrtno bolesne osobe i njihova deca rade za- politika, analizu uslova drutvenog i telesnog
jedno na sastavljanju knjige seanja, koja po- zdravlja i zdravstvenu negu pokazuje pozitiv-
staje album u koji se stavljaju fotografije, ne pomake prema ostvarenju ljudskog prava
anegdote i ostale porodine uspomene. na zdravlje.
U Ugandi je korienje knjiga seanja prva Sledei popis pokazuje sadanje trendove:
poela promovisati Organizacija podrke obo-
lelima od AIDS (TASO) ranih 1990-ih. Od
1998. godine Nacionalno udruenje ena koje
ive sa AIDS proirilo je taj pristup uz pomo
PLAN Ugande. Udruenje je uvidelo da je maj-
kama zaraenim HIV veoma teko da razgova-
raju sa svojom decom o toj bolesti, pa su knji-
ge seanja bile dobar nain da te ene svojoj
deci objasne pojam HIV i razgovaraju o njego-
vim posledicama. Knjiga slui kao podsetnik
deci o njihovim korenima kako ne bi izgubila
oseaj pripadnosti. Knjiga, takoe, promovie
prevenciju HIV, zato to deca gledaju i razu-
meju patnje kroz koje roditelj prolazi i tako iz-
grauju stav da ne ele da i sama doive istu
sudbinu.
 PRAVO NA ZDRAVLJE 119

Informacije i statistika su
mono sredstvo za stvaranje
kulture odgovornosti i ostvarenje
ljudskih prava.
Nasilje predstavlja jedan od glavnih uzro-
Oblasti u kojima postoje primeri povezi- IZVETAJ O LJUDSKOM RAZVOJU, 2000. ka smrti ljudi starosti od 15 do 44 godine
vanja zdravlja i ljudskih prava u postupci- u celom svetu. Ono prouzrokuje 14%
ma vlada i njihovih partnera i u naunoj smrtnih sluajeva meu mukarcima i 7%
literaturi: smrtnih sluajeva meu enama.
Reproduktivna i seksualna prava Statistika:
HIV/AIDS Statistiki podaci koji se navode u nastavku IZVOR:
IZVETAJ SVETSKE ZDRAVSTVENE ORGANIZACIJE O
Muenje (prevencija i leenje rtava) teksta samo su deo dostupnih podataka koji NASILJU, 2001.
Nasilje nad enama ukazuju na neophodnost pojaanih napora na
Zarazne bolesti usvajanju pristupa zdravlju s gledita ljudskih
ene fiziki napadnute od strane intimnog
prava: partnera po zemljama i procenat ena ko-
Oblasti u kojima se svest o vrednosti pove- je su bile napadnute barem jednom prika-
zivanja zdravlja i ljudskih prava poinje
Predvieno poveanje broja dece iji su zan je u sledeoj tabeli:
ogledati u politikama i programima: roditelji umrli od AIDS 20012010.
Prava starosedelakih naroda IZVOR:
Bioetike i ljudskopravne implikacije gene- Region 2001. 2010. IZVETAJ O LJUDSKOM RAZVOJU 2000, UNDP.
tike modifikacije Globalno 14 miliona 25 miliona
Zdravlje majki i dece Afrika 9 miliona 20 miliona Drava %
Prava osoba s posebnim potrebama Azija 1,8 miliona 4,3 miliona Banglade 47
Latinska Amerika/ Novi Zeland 35
Oblasti u kojima se zdravlje i ljudska prava Karibi 578.000 898.000 Barbados 30
povezuju tek u malom broju istraivanja i Nikaragva 28
primera u praksi.
Danas je svaka drava strana ugovornica vajcarska 21
Jaz je naroito primetan u sledeim oblastima: barem jednog ugovora o ljudskim pravima Kolumbija 19
Medicina rada koji sadri pravo na zdravlje i srodna pra- Filipini 10
Hronine bolesti va, kao i mnoga prava vezana za uslove
Ishrana neophodne za zdravlje.
Okolina (vazduh, voda, ribolovna podruja,
IZVOR:
itd.)
SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA, 25 PITANJA I
ODGOVORA O ZDRAVLJU I LJUDSKIM PRAVIMA, 2002.
120 PRAVO NA ZDRAVLJE

Diskriminacija prema prihodima najsiro-
Smrtnost porodilja:

maniji primaju najmanji udeo javne po-
tronje i popusta u javnom zdravstvu: skala Drava Rizik od smrti
od 1 do 50; 1 predstavlja najniu vrednost porodilja 1 na:
1975: Deklaracija o pravima osoba s poseb-
Avganistan 15
IZVOR: nim potrebama
Zimbabve 33
IZVETAJ O LJUDSKOM RAZVOJU 2000, UNDP. 1978: Deklaracija iz Alma Ate
Mali 19
1991: Naela za zatitu mentalno bolesnih
Burkina Faso 7
Drava Najbogatiji Najsiromaniji osoba i poboljanje zatite mentalnog
Australija 7.700
Gvineja 45 5 zdravlja
vedska 5.800
Gana 33 11 1991: Naela UN o starijim osobama
SAD 3.500
Obala Slonovae 31 10 1992: Konferencija UN o okolini i razvoju
Kuba 2.200
(UNCED)
Gruzija 1.900

Nacionalni prosek oekivane duine zdra- 1993: Deklaracija o ukidanju nasilja nad
Kina 710
vog ivota poevi od roenja: enama
Indija 55
1994: Meunarodna konferencija o stanov-
Drava Ukupno Mukarci ene IZVOR: nitvu i razvoju (ICPD)
stanovnitvo IZVETAJ O LJUDSKOM RAZVOJU 2000, UNDP. 1995: etvrta svetska konferencija o enama
Avganistan 33,4 31,1 35,7 (FWCW)
Zimbabve 31,3 31,6 31,0 1997: Opta deklaracija o ljudskom genomu i
Mali 35,7 33,7 37,7 3. HRONOLOGIJA ljudskim pravima
Burkina Faso 35,1 33,9 36,3 1998: Deklaracija o pravima i odgovornosti-
Australija 71,6 70,1 73,2 1946: Osnivanje Svetske zdravstvene organi- ma pojedinaca, grupa i drutvenih tela
vedska 71,8 70,5 73,2 zacije u promovisanju i zatiti optepriznatih
SAD 67,6 66,4 68,8 1966: Usvajanje Meunarodnog pakta o eko- ljudskih prava i osnovnih sloboda
Kuba 66,6 64,7 68,5 nomskim, socijalnim i kulturnim pravi- 1998: Smernice o premetanju lica u dravi
Gruzija 59,8 57,5 62,2 ma 2002: Svetski sastanak na vrhu o odrivom
Kina 63,2 62,0 64,3 1975: Deklaracija o upotrebi naunog i teh- razvoju
Indija 51,4 51,5 51,3 nikog napretka u interesu mira i za do- 2002: Imenovanje Posebnog izvestioca o pra-
brobit oveanstva vu na zdravlje

ODABRANE AKTIVNOSTI
AKTIVNOST I: PROMENA
PREDSTAVE O STANJU
POTPUNOG FIZIKOG,
PSIHIKOG I DRUTVENOG
BLAGOSTANJA
DEO I: UVOD
Mnogi ljudi ne shvataju zdravlje kao pojam
koji obuhvata iroke potrebe drutva kao i
stanje pojedinca. Ova aktivnost omoguuje
uesnicima da prepoznaju razliite elemente
optimalnog zdravlja i razmene svoje ideje s
drugim lanovima grupe kako bi razvili zajed-
niko vienje zdravlja.
Tip aktivnosti: oluja ideja i grupna refleksija
Pitanje za raspravu:
U preambuli Statuta Svetske zdravstvene or-
ganizacije zdravlje se definie kao stanje pot-
punog fizikog, psihikog i drutvenog blago-
stanja, a ne samo odsustvo bolesti. Koji su
elementi i uslovi potrebni za ostvarenje ta-
kvog iroko shvaenog stanja zdravlja u vaoj
zajednici?
DEO II: OPTE INFORMACIJE ZA RASPRAVU
Ciljevi i zadaci:

razvijati svest o irokom obimu pojma
zdravlje, koji nadilazi odsustvo bolesti

razvijati samosvest uesnika u vezi s ljud-
skim pravom na zdravlje

stvarati veze izmeu zdravlja i drugih
osnovnih potreba

povezivati osnovne potrebe i ljudska prava
Ciljne grupe: mladi i odrasli
Veliina grupe: 10 - 30
Vreme: dva sata
Materijal: veliki listovi papira, markeri i le-
pljiva traka za privrivanje papira na zid. Voditelj proita definiciju pojma zdravlje
Primerci Univerzalne deklaracije o ljudskim
pravima ili nekog drugog izvora koji sadri
popis ljudskih prava po tematskim podruji-
ma, na primer Poziv na pravednost: Paket ak-
tivnosti o opredeljenjima i obavezama vlada u
pogledu ljudskih prava, Decenija naroda za
obrazovanje za ljudska prava, 2002. godine.
Potrebne vetine:

verbalna komunikacija

participativna analiza
Pravila oluje ideja:
Svi uesnici, ukljuujui voditelja, sede na
stolicama poreanim ukrug ili sede u krugu
na podu. Tako se neguje oseaj jednakosti
PRAVO NA ZDRAVLJE 121
svih. Aktivnost ukljuuje brzo razmiljanje,
jer prilozi uesnika podstiu ideje i misaone
procese u grupi. Voditelj treba da odrava red
pomou sledeih pravila:
1. Svi uesnici glasno izriu svoje ideje, ali tre-
ba da pomognu zapisniaru da ih zapie tako
kako su izreene;
2. Za vreme faze prepisivanja, uesnici mora-
ju pomno sluati dok izvestioci pojedinih gru-
pa predstavljaju novi popis koristei se jezi-
kom ljudskih prava.
Uvod u temu:
Svetske zdravstvene organizacije i postavlja
pitanje. Pri tom vodi rauna da svako razume
definiciju i pitanje. Ako se uesnici u poetku
sporije ukljuuju, voditelj im moe zatraiti
brze odgovore po redu sedenja u krugu. Sve
ideje zapisuju se na velike papire, dovoljno
velike da svi jasno itaju s njih. Nijedna ideja
ne sme biti izostavljena. Kad grupa iscrpi sve
ideje, neka ih neko proita onako kako su za-
pisane. Papiri se zatim privruju na zid ka-
ko bi ih svi videli. Potom voditelj zatrai od
uesnika da pojasne ta su mislili pod pojedi-
nim idejama. Uesnici mogu jedni druge pita-
ti o zapisanim idejama (taj deo moe trajati
otprilike sat vremena).
122 PRAVO NA ZDRAVLJE
Drugi korak:
Voditelj deli primerke Univerzalne deklaracije
o ljudskim pravima ili nekog drugog izvora te-
matski organizovanog sadraja i pojanjava
da sve zdravstvene potrebe navedene na papi-
rima predstavljaju ljudska prava. Na primer,
pravo na ivot iz lana 3 Univerzalne deklara-
cije o ljudskim pravima, shvaeno u najirem
smislu, podrava ljudsko pravo na zdravlje.
Trei korak:
Voditelj upuuje uesnike da se podele u gru-
pe od 4 do 6 lanova. U grupama treba, prema
popisima koje su nainili, potraiti odgovara-
jua ljudska prava. Svaka grupa imenuje izve-
stioca koji e zakljuke grupe prikazati svim
uesnicima. Tokom rada u manjim grupama,
voditelj ih obilazi, posmatra i pomae im, ako
ga zamole za pomo (obezbediti 30 minuta).
etvrti korak:
Voditelj ponovo saziva veliku grupu. Izvestio-
ci prikazuju zakljuke svojih grupa. Na iste
papire, privrene na zid da ih svi vide, neko
zapisuje novi niz ljudskih prava koja po-
dravaju i obezbeuju pravo na zdravlje. Gru-
pa moe celo vreme da postavlja pitanja. Po-
pisi ostaju na zidu za buduu upotrebu (obez-
bediti 30 minuta).
Peti korak:
Radi vrednovanja sprovedene aktivnosti, vo-
ditelj trai od uesnika da kau ta su nauili
tokom aktivnosti i da iznesu predloge za nje-
no poboljanje.
Metodoloki saveti:

Ovo je veba osnaivanja. Voditelj treba
da podstie uesnike na korienje vlasti-
tih ideja, kritiko miljenje i vlastito
istraivanje. Voditelj ne sme biti u ulozi
strunjaka koji ima odgovor na sve.

Svi uesnici treba da govore, kako tokom
oluje ideja, tako i u refleksivnom delu ak-
tivnosti. Ako jedna osoba ili nekoliko njih
dominira raspravom, voditelj moe pred-
loiti pravilo da svako sme govoriti samo
jednom, a ponovo dobija re tek kad su svi
ostali doli do rei.

Kako biste naglasili zdravorazumsku pri-
rodu ljudskih prava, recite uesnicima da
je Univerzalna deklaracija o ljudskim pra-
vima protkana idejama ljudskog dostojan-
stva, koje svi narodi smatraju istinitima.
AKTIVNOST II: IZRADA
ATLASA OSTVARIVANJA
LJUDSKOG PRAVA NA
ZDRAVLJE
DEO I: UVOD
Za ostvarivanje prava na zdravlje na svim ni-
voima drutva neophodna je svest o instituci-
jama koje obezbeuju promovisanje tog ljud-
skog prava. Za obezbeenje prava na zdravlje
podjednako su vani odgovornost vlada, kao i
svest graana o snagama i slabostima nacio-
nalne zdravstvene infrastrukture i stepenu
odgovornosti koji poiva na svakom nivou si-
stema. Uz to, izuzetno je vana spremnost
graana da uestvuju u odreivanju zdrav-
stvenih potreba i procesima reavanja proble-
ma.
Tip aktivnosti: rasprava, reavanje problema
i izrada atlasa
DEO II: OPTE INFORMACIJE O AKTIVNOSTI
Ciljevi i zadaci:

odrediti institucije u zajednici koje imaju
obavezu da postupno ostvaruju pravo na
zdravlje

poveati svest o razliitim nivoima odgo-
vornosti za zdravlje u zajednici, ukljuu-
jui nivo lokalnih vlasti, regionalni, nacio-
nalni i meunarodni nivo


razvijati analitike vetine u podruju pro-
blematike zdravlja
Ciljna grupa: mladi i odrasli
Veliina grupe: 10 - 50 u grupama 5 - 10
Vreme: 180 - 240 minuta
Materijal:
Primerci teksta lana 12 Meunarodnog pakta
o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravi-
ma i Opteg komentara br. 14.
Veliki papiri, markeri, lepljiva traka.
Potrebne vetine:

komunikacione vetine

apstraktno miljenje

kritika analiza
DEO III: POSEBNE INFORMACIJE
O AKTIVNOSTI
Opta pravila:
Pre podele u manje grupe uesnici treba da
odlue na koji nain e sprovesti podelu u
grupe. Treba im objasniti opti tok aktivnosti,
a svi zajedno treba da odlue o tome koliko je
priblino vremena potrebno za svaki pojedini
deo aktivnosti: raspravu u manjim grupama,
opte predstavljanje, nastavak i vrednovanje.
Uesnicima, takoe, treba rei da svaka man-
ja grupa izabere svog zapisniara i izvestioca.
Uvod u temu:
Okvirno predstavite Opti komentar br. 14 o
pravu na zdravlje, u kom se tumai lan 12
Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijal-
nim i kulturnim pravima. Dopustite speci-
fina pitanja kako biste razjasnili pojmove i
slino, ali nemojte podsticati optu raspravu o
temi. Zatraite od svake grupe koju ine od 5
do 10 uesnika da navedu institucije koje su
odgovorne za ispunjenje prava na zdravlje (20
minuta).
Prvi korak:
Grupe sede u krugu oko velikog papira na
kom zapisniar crta atlas institucija koje
pruaju, nadgledaju i prate usluge potrebne
za ostvarenje prava na zdravlje. Atlas e obu-
hvatiti i podruja koja prevazilaze poetne
take od kojih grupa krene. U atlas se, na pri-
mer, mogu ukljuiti vladine institucije,
meunarodne agencije i organizacije, itd. Za-
visno od grupe, analiza se moe usredsrediti
na razliite strukturalne nivoe. Homogena
grupa koja pripada istoj zajednici, na primer,
verovatno e poeti od gradskog ili seoskog
Neka se rasprava po manjim grupama od-
nivoa. Grupa zdravstvenih radnika koji pripa-
daju istom regionu moda e poeti od regio-
nalnog nivoa. Tokom cele vebe voditelj e se
kretati od grupe do grupe kako bi im pomo-
gao (60 minuta).
PRAVO NA ZDRAVLJE 123
Drugi korak:
Na zaseban papir uesnici zapisuju u kojoj
meri institucija ispunjava oekivanja zajedni-
ce (20 minuta).
Trei korak:
Uesnici se okupe u veliku grupu. Izvestioci
manjih grupa pomou atlasa i popisa oeki-
vanja prikazuju zakljuke svoje grupe.
etvrti korak:
Cela grupa nastoji saeti sve zakljuke u je-
dan atlas i sastaviti popis oekivanja.
NASTAVAK:
Potom svi odluuju koje je hipotetike ili
stvarne akcije mogue preduzeti kako bi se
unapredilo ostvarenje ljudskog prava na
zdravlje u zajednici.
Metodoloki saveti:

Pri tumaenju lana 12 i Opteg komenta-
ra koristite pojmove i jezik koji su razum-
ljivi svim uesnicima.
vija ujednaeno.

Pomozite uesnicima u planiranju daljih
delatnosti, budui da je ova veba pripre-
ma za aktivno delovanje u zajednici.
124 PRAVO NA ZDRAVLJE

REFERENCE
Farmer, Paul. 1999. Infections and Inequalities. Berkeley: Uni-
versity of California Press and 2003. Pathologies of Power. Uni-
versity of California Press.
Fourth World Conference on Women, Beijing. 1995. Beijing
Declaration and Platform for Action, and its follow-up, Beijing
Plus 5.
United Nations Conference on Environment and Develop-
ment, Rio de Janeiro. 1992. Rio Declaration on Environment
and Development and Agenda 21.
United Nations General Assembly Special Session (UN-
GASS) on AIDS. 2001. Declaration of Commitment on
HIV/AIDS Global Crisis-Global Action.
DODATNE INFORMACIJE
Data compiled in UNAIDS Report on the Global
HIV/AIDS Epidemic, 2002: www.unaids.org
Franois-Xavier Bagnoud Center for Health and
Human Rights: www.hsph.harvard.edu/fxbcenter/

Jackson, Helen. 2002. Aids in Africa. Harare, Zimbabwe: SA-
FAIDS.
Mann, Jonathan, Sofia Gruskin, Michael A. Grodin i Geor-
ge J. Annas (ur.). 1999. Health and Human Rights. New York:
Routledge.
Marks, Stephen (ur.). 2002. Health and Human Rights: The
Educational Challenge. Boston: Franois- Xavier Bagnoud
Center for Health and Human Rights. Harvard School of Public
Health.
PDHRE. 2002. A Call for Justice. New York: PDHRE; i 2002.
Passport to Dignity: Working With the Beijing Platform for Ac-
tion for the Human Rights of Women. New York: PDHRE.
Second United Nations Conference on Human
Settlements (Habitat II), Istanbul (1996): Istanbul
Declaration on Human Settlements.
Second World Assembly on Ageing. 2002. Political Declara-
tion.
Stott, Robin. 2000. The Ecology of Health. Devon, U.K:Green
Books Ltd.
UNAIDS. 2002. Report on the Global HIV/AIDS Epidemic.
UNDP. 2002. Human Development Report 2000. New
York/London: Oxford University Press.
UNU. 2002. Report on Sustainable Development. United Nati- Health and Human Rights: www.who.int/hhr/readings/en/
ons University.
Health Statistics: www.who.int//whosis/menu.cfm
World Conference Against Racism, Racial Discrimination
Xenophobia and Related Intolerance, Durban. 2001. Durban World Report on Violence and Health:
Declaration and Programme of Action. www5.who.int/violence_injur y_prevention/ma-
in.cfm?p=0000000714
World Conference on Human Rights, Vienna. 1993. Vienna
Declaration and Programme of Action. Traditional Medicine:
www.who.int/dsa/cat98/trad8.htm-41k
World Food Summit, Rome. 1996. Rome Declaration on www.who.int/medicines/organization/trm/orgtrmma-
World Food Security and World Food Summit Plan of Action, in.shtml
and its follow-up, Declaration of the World Food Summit: Five
Years Later, International Alliance Against Hunger (2002).
World Health Organization. 2001. Report on Violence
and Health. International Conference on Population and Deve-
lopment, Cairo, 1994: Programme of Action.
World Summit for Children, New York. 1990. World Declarati-
on on the Survival, Protection and Development of Children and
Plan of Action for Implementing the World Declaration, and its
follow-up, the United Nations General Assembly Special Session
(UNGASS) on Children (2002): A World Fit for Children.
World Summit for Social Development, Copenhagen. 1995.
Copenhagen Declaration on Social Development; Develop-
ment and Programme of Action of the World Summit for Soci-
al Development, and its follow-up, Copenhagen Plus 5.
 LJUDSKA PRAVA
ENA
RODNO OSETLJIV POGLED NA LJUDSKA PRAVA
OSNAIVANJE ENA

Unapreenje ena i
ostvarenje jednakosti ena
i mukaraca sastavni su
deo ljudskih prava i uslov
socijalne pravednosti, i ne
bi se smela izdvajati kao
ensko pitanje.
PEKINKA DEKLARACIJA I PLATFORMA ZA
DELOVANJE
126 LJUDSKA PRAVA ENA
PRIA ZA ILUSTRACIJU
Sluaj iz ivota: Pria Marie da Penha
Maria Fernandes
Na Mariu da Penha Maia Fernandes 29. maja
1983. godine pucao je njen suprug Marco An-
tonio Heredia Viveiros, dok je spavala. Sreom
preivela je, ali je zadobila teke ozlede i razne
telesne i psihike traume, ukljuujui neiz-
leivu paraplegiju. Samo dve nedelje nakon
njenog povratku iz bolnice, suprug, koji je pr-
vi napad zatakao izjavom da se radilo o
pljaki, pokuao ju je usmrtiti elektrinim
udarom dok se kupala. Nakon tog napada,
Dravno tuilatvo podnelo je krivinu prijavu
protiv gospodina Viveirosa. Sudski postupak
na Prvostepenom optinskom sudu u Fortalesi
trajao je osam godina. etvrtog maja 1991. go-
dine porota je gospodina Viveirosa proglasila
krivim za napad i pokuaj ubistva i osuen je
na 10 godina zatvora. Poto je okrivljeni uloio
albu, u drugostepenom postupku koji je
poeo 1996. godine osuen je na kaznu zatvo-
ra u trajanju 10 godina i 6 meseci. Meutim,
odbrana je ulagala nove albe, tako da ko-
nana presuda zbog sporog delovanja pravo-
sudnih organa nije ni donesena. Dvadesetog
avgusta 1998. godine Maria da Penha Maia
Fernandes, Centar za pravdu i meunarodno
pravo (CEJIL), kao i Latinoameriki i karipski
odbor za zatitu prava ena (CLADEM) pod-
neli su tubu Interamerikoj komisiji za ljud-
ska prava, navodei da Brazil u 15 godina ni-
je uspeo da okona krivini postupak protiv
gospodina Viveirosa. Osim to su izneli da su
prekreni lan 1, stav 1 (obaveza potovanja
prava), lan 8 (pravo na pravedan sudski po-
stupak), lan 23 (pravo na jednaku zatitu) i
lan 25 (pravo na sudsku zatitu) Amerike
konvencije o ljudskim pravima, u vezi sa l. 2
i 18 Amerike deklaracije o pravima i duno-
stima oveka, podnosioci zahteva naveli su i
krenje l. 3, 4, 5 i 7 Interamerike konvencije
o spreavanju, kanjavanju i iskorenjivanju
nasilja nad enama, izuzetno vanog doku-
menta koji je sainjen 1994. godine u gradu
Belem do Para u Brazilu. Kao i u mnogim dru-
gim predmetima, Brazil nije komentarisao
tubu. U izvetaju od 16. aprila 2001. godine
Interamerika komisija utvrdila je da je Brazil
prekrio prava Marie da Penha Maia Fernan-
des na pravedan sudski postupak i sudsku
zatitu. tavie, utvreno je da je Brazil pre-
krio i lan 7 Konvencije iz Belem do Para. Na
osnovu izvetaja Interamerike komisije go-
spodin Viveiros uhapen je i priveden u zatvor
2002. godine, skoro 20 godina posle prvog po-
kuaja da ubije suprugu.
IZVOR:
INTERAMERIKA KOMISIJA ZA LJUDSKA PRAVA ORGANI-
ZACIJA AMERIKIH DRAVA. 2001. IZVETAJ BR. 54/01,
PREDMET 12.051, MARIA DA PENHA MAIA FERNANDES
BRAZIL, 16. APRILA 2001, DOSTUPNO NA INTERNET STRA-
NICI:
HTTP://WWW.CIDH.OAS.ORG/ANNUALREP/2000NG
/CHAPTERIII/MERITS/BRAZIL12.051.HTM
PITANJA ZA RASPRAVU
1. Na koje osnovne probleme ukazuje opisani
sluaj?
2. Kako se pravda moe izvriti ako pristup
sudovima i tok sudskog postupka zavise od
pola rtve?
3. Da li su li zakoni i propisi dovoljno jemstvo
obezbeenja jednakih mogunosti za sve
ljude? ta jo obezbeuje jednako postu-
panje prema enama i mukarcima?
4. Da li je mogue spreiti sline situacije? Na-
vedite mehanizme na lokalnom, regional-
nom i meunarodnom nivou koji mogu
posluiti u tu svrhu.

POTREBNO JE ZNATI
1. LJUDSKA PRAVA ENA
ene se ve dugo bore da budu priznate kao
punopravna ljudska bia i da im se zajeme
osnovna ljudska prava. Naalost, ta borba jo
uvek traje. Iako je poloaj ena na globalnom
nivou umnogome poboljan, drutvene struk-
ture i predrasude jo uvek spreavaju potpu-
no i neodlono sprovoenje ljudskih prava
ena irom sveta. Dvadeseti vek doneo je
mnoga poboljanja, ali i mnoga nazadovanja,
pa se ak ni u doba mira i napretka nije po-
sebno obraala panju na ene i njihova ljud-
ska prava. No, ipak, u svim istorijskim perio-
dima bilo je junakinja koje su se borile za svo-
ja prava, bilo orujem ili reima. Na primer,
1948. godine, prilikom izrade nacrta Univer-
zalne deklaracije o ljudskim pravima, Eleanor
Roosevelt insistirala je na tome da se u lanu
1 umesto izraza svi su ljudi braa upotre-
bljava izraz sva su ljudska bia jednaka. Ta
formulacija jasno je posvedoila da ljudska
prava pripadaju svakom ljudskom biu, bez
obzira na to da li je ono ensko ili muko i
potvrdila jednakost kao jedno od osnovnih
naela ljudskih prava.
Pod naelom jednakosti u formalno prav-
nom znaenju, u kom se ne pravi razlika
izmeu ena i mukaraca, esto se podrazu-
meva skrivena diskriminacija ena. Zbog raz-
liitih poloaja i uloga ena i mukaraca u
drutvu, jednakost de iure esto vodi diskri-
minaciji de facto. Stoga su aktivistkinje za
ljudska prava ena primorane da upozoravaju
na razlike izmeu formalne i stvarne jednako-
sti.
Formalno shvatanje jednakosti koje se zasni-
va na pretpostavci jednakosti svih ljudi u
mnogim situacijama nije pomoglo ljudima ko-
ji se nalaze u nepovoljnom poloaju. Pojam
jednakosti treba pomai prema pravoj defini-
ciji jednakosti koja uzima u obzir pluralnost,
razlike, nepovoljan poloaj i diskriminaciju.
Kao to naglaava Dairian Shanti u lanku
Jednakost i strukture diskriminacije: Neu-
tralnost ne doputa osetljivost za nepovoljan
poloaj odreenih ljudi, zbog koga se prema
njima ne postupa jednako kao prema drugi-
ma. Zato panju treba usmeriti na jednake is-
hode ili jednake dobrobiti. Istinska jedna-
kost ena i mukaraca bie postignuta samo
ako se i formalna i stvarna jednakost u potpu-
nosti realizuju.
LJUDSKA PRAVA ENA 127
Preneti snagu brojnosti u snagu
delovanja za ene, od ena, i u
partnerstvu s mukarcima, bie
smisao sledeeg milenijuma.
AZZA KARAM
Rod i raireno pogreno shvatanje ljudskih
prava ena
Pojam rod je sloen pojam koji obuhvata ne
samo ene i njihova ljudska prava nego i
mukarce. Poinje se upotrebljavati 1970-ih
godina, a Susan Moller Okin, autorka knjige
Jednakost i strukture diskriminacije, defi-
nie ga kao duboko ukorenjenu instituciona-
lizaciju polnih razlika koja proima nae
drutvo. Pojam rod dalje se razvijao pod
uticajem dinaminih politikih, drutvenih i
ekonomskih transformacija irom sveta. To-
kom izrade nacrta Rimskog statuta Meuna-
rodnog krivinog suda, dravni predstavnici
intenzivno su raspravljali o sadrini pojma
rod, a neki meu njima protivili su se
proirenju tog pojma na polnu orijentaciju, pa
je 1998. godine u lanu 7 Rimskog statuta rod
definisan kao: dva pola, muki i enski, u
drutvenom kontekstu .
Uprkos tome, ene se esto definiu kao po-
sebna grupa, umesto da se prihvati injenica
da ene ine polovinu stanovnitva sveta i po-
128 LJUDSKA PRAVA ENA
lovinu stanovnitva svake zemlje, svakog sta-
rosedelakog naroda i zajednice. Takvo raz-
miljanje sreemo u dokumentima u kojima
se ene spominju u stavu ili poglavlju po-
sveenom ranjivim grupama, kao to su staro-
sedelaki narodi, starije osobe, osobe s raz-
liitim sposobnostima i deca. Sve te ranjive
grupe povezuje injenica da su bile i jo uvek
su rtve diskriminacije, a i dalje nisu u mo-
gunosti da u potpunosti uivaju svoja osnov-
na prava.
Meutim, rod je korisna kategorija za analizu
koja pomae da se razumeju kako ene i
mukarci preuzimaju razliite odgovornosti,
uloge i poloaje u drutvu. Uvoenje rodne
analize u teoriju i praksu ljudskih prava senzi-
bilie nas za razlike izmeu ena i mukaraca
u drutvu i za specifine naine na koje se
kre ljudska prava ena.
Oigledno je da treba podsticati rodno osetlji-
vo razmiljanje kako bi svi mogli uivati ista
prava, bez obzira na svoj pol, boju koe, rasu
i religiju.
Ljudska bezbednost i ene
Ljudska bezbednost i poloaj ena tesno su
povezani, budui da se tokom sukoba rodna
nejednakost i razlike meu rodovima po-
goravaju. Izbeglicama i prognanicima, od ko-
jih veinu ine ene, starije osobe i deca, mo-
ra se posvetiti posebna panja i obezbediti po-
sebna zatita.
Osim toga, ljudska bezbednost obuhvata
obezbeenje jednakog pristupa obrazovanju,
socijalnim slubama i zaposlenju svima u
mirnodopsko vreme. enama se esto us-
krauje puni pristup tim podrujima. Dakle,
ljudskopravni pristup ljudskoj bezbednosti,
prema kome se ljudska bezbednost ne moe
postii ako se u potpunosti ne potuju ljudska
prava, moe naroito koristiti enama i deci. autorica Deklaracije o pravima ene i graan-
U skladu s tim, iskorenjivanje svih oblika dis-
kriminacije, posebno diskriminacije ena i
dece, treba da bude prioritet ako se eli po-
stii bezbednost za oveanstvo.
Od posebne vanosti za ljudsku bezbednost
je poloaj ena u oruanom sukobu, o emu
e biti rei kasnije.
2. DEFINICIJA I OPIS
PROBLEMA
Ako se eli bolje razumeti zato ene danas
trae ljudska prava, korisno je razmotriti isto-
riju pokreta za prava ena.
Pogled u prolost
Francuska revolucija vaan je istorijski do-
gaaj koji oznaava poetak nastojanja ena
da im se prizna jednakost u mukom svetu. U
to vreme nije samo zapoeo pokret za graan-
ska i politika prava, nego je tada, takoe, utrt
put prvom enskom pokretu za slobodu i jed-
nakost. Jedna od najpoznatijih zagovornica
enskog pokreta bila je Olympe de Gouges,
ke. Ona i mnoge njene saradnice platile su na
giljotini cenu za svoju posveenost.
ena se raa slobodna i u svakom smislu
ima jednaka prava kao mukarac.
lan 1 Deklaracije o pravima ene i graanke,
1789.

Velika Britanija takoe ima dugu i snanu tra-
diciju borbe ena za jednakost u pravima, pa
se esto naziva kolevkom feminizma. Bri-
tanke su ve 1830-ih godina poele da zahte-
vaju pravo glasa. Borile su se razliitim meto-
dama vie od 70 godina, pa su 1918. godine
ene od 30 godina navie konano dobile pra-
vo glasa. Takoe su se zauzimale za pristup
obrazovanju, pravo udatih ena na vlasnitvo
i pravo ena na obavljanje javnih dunosti.
ene su, posebno u Velikoj Britaniji i SAD,
esto pribegavale radikalnim merama,
ukljuujui trajk glau. uvena sufraetkinja Americi.
Emily Davison svesno je odabrala smrt, ba-
civi se pod konja kralja Georgea V tokom jed-
ne trke 1913. godine.
Meunarodno vee ena osnovano je davne
1888. godine, a postoji jo i danas. Sedite mu
je u Parizu i aktivno deluje na promovisanju
prava ena putem meunarodnih susreta, re-
gionalnih, subregionalnih i nacionalnih semi-
nara i radionica, intenzivnih razvojnih proje-
kata u saradnji s meunarodnim agencijama,
rezolucija Generalne skuptine Ujedinjenih
nacija, saradnje s drugim nevladinim organi-
zacijama na svim nivoima i trogodinjih pla-
nova delovanja koje sastavlja pet stalnih od-
bora Vea.
Prvo meuvladino telo posveeno ljudskim
pravima ena bila je Interamerika komisija
za ene (CIM), osnovana 1928. godine za re-
gion Latinske Amerike. Interamerika komisi-
ja za ene bila je zaduena za izradu nacrta
Interamerike konvencije o dravljanstvu
ena, koju je usvojila Organizacija amerikih
drava (OAS) 1933. godine. Taj dokument
podstaknuo je raspravu o razradi pravnog
okvira za zatitu ljudskih prava u Latinskoj
da, s obzirom na to da mnoga drutva irom
Od samog poetka osnivanja Ujedinjenih na-
cija 1945. godine ene su stremile ueu u
strukturama Ujedinjenih nacija i skretanju
panje na enska pitanja u sadraju instrume-
nata i mehanizama za ljudska prava, kao i u
njihovom sprovoenju.
Komisija za poloaj ena (CSW) osnovana je
1946. godine sa zadatkom promovisanja pra-
va ena irom sveta. Prva predsedavajua Ko-
misije bila je Bodil Boegstrup iz Belgije. Tre-
nutno tu dunost obavlja Kyung-wha Kang.
Komisija se zalagala da se prava ena izriito
LJUDSKA PRAVA ENA 129
ukljue u Univerzalnu deklaraciju o ljudskim
pravima.
Premda su ene od samih poetaka jednako
doprinosile razvoju meunarodnih politikih,
ekonomskih i drutvenih sistema, enskim pi-
tanjima posveivana je minimalna panja. Bu-
dui da se u dokumentima o ljudskim pravi-
ma decenijama ogledala neosetljivost za pi-
tanja rodne ravnopravnosti, mnogi ljudi ta-
koe su bili neosetljivi za ta pitanja. Osnovna
prava vie od polovine oveanstva bila su za-
nemarena, to neizbeno navodi na zakljuak
sveta jo uvek nisu rodno neutralna i u njima
su ene i dalje diskriminisane, meunarodni i
nacionalni zakoni ne mogu biti rodno neutral-
ni.
130 LJUDSKA PRAVA ENA
Tek 1970-ih godina, usled nejednakosti u
mnogim podrujima svakodnevnog ivota, si-
romatva ena i diskriminacije devojica, Uje-
dinjene nacije proglaavaju UN Deceniju
ena: jednakost, razvoj i mir od 1976. do
U svrhu ove konvencije izraz diskrimi-
nacija ena oznaava bilo koju razliku,
iskljuenje ili ogranienje u pogledu po-
la, to ima za posledicu ili cilj da ugrozi ili
onemogui priznanje, ostvarenje ili vrenje
od strane ena, ljudskih prava i osnovnih slo-
boda enama, na politikom, ekonomskom,
drutvenom, kulturnom, graanskom ili dru-
gom polju, bez obzira na njihovo brano stan-
je, na osnovu ravnopravnosti mukaraca i
ena.
LAN 1 CEDAW
Osim toga, CEDAW obavezuje drave ugovor-
nice da:

uvrste naelo jednakosti mukaraca i ena u
svoj ustav i druge odgovarajue zakone;

obezbede primenu naela jednakosti u
praksi;

usvoje odgovarajue zakonske i druge me-
re, ukljuujui sankcije gde je to neophod-
1985. godine. Decenija je kulminirala 1979.
godine usvajanjem Konvencije o ukidanju
svih oblika diskriminacije ena (CEDAW). To
je najvaniji instrument u oblasti ljudskih
prava za zatitu i promovisanje prava ena.
no, kojima e zabraniti svaku diskriminaci-
ju ena;

uspostave pravnu zatitu prava ena na jed-
nakoj osnovi kao to se tite prava mukara-
ca;

uzdre se od ukljuivanja u bilo koje delo ili
praksu diskriminacije ena i da se pobrinu
da vlasti i institucije deluju u skladu s tom
obavezom;

preduzmu sve potrebne mere da se iskoreni
diskriminacija ena od strane bilo koje oso-
be, organizacije ili preduzea;

povuku sve odredbe nacionalnih krivinih
zakona kojima se diskriminiu ene;

obezbede potpuni razvoj i napredak ena u
cilju njihovog uivanja ljudskih prava i
osnovnih sloboda na osnovu jednakosti s
mukarcima;

promene drutvene i kulturne obrasce po-
naanja mukaraca i ena;

iskorene predrasude, obiajne i druge prak-
Njime su ene prvi put priznate kao puno-
pravna ljudska bia. CEDAW sadri graanska
i politika, kao i ekonomska, socijalna i kul-
turna prava, ujedinjujui ljudska prava koja
su dotad bila podeljena u dve kategorije.
se koje se zasnivaju na ideji inferiornosti ili
superiornosti jednog od polova ili na stereo-
tipnoj ulozi mukarca i ene;

obezbede da porodino vaspitanje obuhva-
ti ispravno razumevanje majinstva kao so-
cijalne funkcije i prepoznavanje zajed-
nike odgovornosti mukaraca i ena za
podizanje i razvoj njihove dece, uz razu-
mevanje da su interesi deteta od najvee
vanosti u svim sluajevima;

preduzmu sve potrebne mere za suzbijanje
svih oblika trgovanja enama i isko-
riavanja prostitucije ena;

obezbede enama pravo glasa na svim izbo-
rima i javnim referendumima, kao i pravo
da budu birane na svim izborima;

zajeme enama jednakost u pravima s
mukarcima u pogledu sticanja, promene ili
zadravanja dravljanstva;

obezbede enama jednakost u pravima s
mukarcima u oblasti obrazovanja.

Konvencijom se ureujuju pitanja javnog i
privatnog ivota ena. U nekoliko lanova
Konvencije ureuje se uloga ene u porodici i
drutvu, potreba za podelom odgovornosti u
porodici i neophodnost promene drutvenih i
kulturnih sistema u kojima su ene u pod-
reenom poloaju. Jedino takve korenite pro-
mene dovee do ostvarenja ljudskih prava
ena na globalnom nivou. Kada ratifikuje CE-
DAW, drava se obavezuje da svim odgovara-
juim sredstvima i bez odlaganja sprovodi po-
litiku ukidanja diskriminacije ena, kao i sva-
kog drugog oblika diskriminacije.
Generalna skuptina UN donela je 6. oktobra
1999. godine istorijsku odluku i usvojila kon-
senzusom Fakultativni protokol uz Konven-
ciju o ukidanju svih oblika diskriminacije
ena, koji se sastoji od 21 lana, pozivajui
sve drave strane ugovornice Konvencije da
ga to je pre mogue ratifikuju. U Protokolu
se predvia mogunost upuivanja individu-
alnih predstavki Komisiji osnovanoj CEDAW.
Fakultativni protokol potpisalo je 75 drava, a
ve su ga ratifikovale 62 drave (do 18. juna
2004).
IZVOR:
HTTP://WWW.UN.ORG/WOMENWATCH/DAW/CEDAW/SI-
GOP.HTM
Svetska konferencija o ljud-
skim pravima odrana u junu
1993. godine u Beu okupila je
hiljade aktivista i strunjaka za ljudska prava.
U Bekoj deklaraciji i Programu delovanja,
koji su usvojeni na Konferenciji, naglaava se
promovisanje i zatita ljudskih prava ena i
devojica, kao i spreavanje nasilja nad ena-
ma. Bekom deklaracijom potvruje se da su
ljudska prava ena i devojica neotuiv, sa-
stavni i nedeljivi deo optih ljudskih prava.
Takoe se iznosi da potpuno i jednako uee
ena u politikom, graanskom, ekonom-
skom, drutvenom i kulturnom ivotu na na-
cionalnom, regionalnom i meunarodnom ni-
vou i iskorenjivanje svih oblika diskriminacije
na osnovu pola, predstavljaju prioritetne cilje-
ve meunarodne zajednice.
U okviru svog mandata Komisija za poloaj
ena organizovala je etiri globalne konfe-
rencije sa ciljem da prava ena uini sastav-
nim delom ljudskih prava:

Meksiko, 1975.

Kopenhagen, 1980.

Najrobi, 1985.

Peking, 1995.
LJUDSKA PRAVA ENA 131
Zatim, 2000. godine odrana je 23. vanredna
sednica Generalne skuptine UN na temu:
ene 2000: jednakost polova, razvoj i mir za
21. vek u Njujorku sa ciljem procene napret-
ka u ispunjavanju obaveza koje su vlade pre-
uzele na Svetskoj konferenciji o enama u Pe-
kingu 1995. godine. Stoga je skup u Njujorku
nazvan Peking + 5.
Plan delovanja, instrument koji se donosi na-
kon konferencije, sadri niz politika i mera
koje drave treba da sprovode radi postizanja
jednakosti ena i mukaraca.
Platforma za delovanje iz
Pekinga, usvojena na
etvrtoj svetskoj konferen-
ciji UN o enama 1995. godine, posebno je
vana. Preambula i 12 poglavlja Platforme su
najpotpuniji program ljudskih prava ena, sa-
dre globalnu analizu poloaja ena i pregled
politika, strategija i mera za promovisanje
prava ena irom sveta. Posebna panja
usmerena je na sledeih 12 kritinih oblasti:
siromatvo, obrazovanje, zdravlje, nasilje,
oruani sukob, privreda, odluivanje, institu-
cionalni mehanizmi, ljudska prava, mediji,
ivotna sredina, devojice i institucionalni i fi-
nansijski sporazumi.
132 LJUDSKA PRAVA ENA
ene i siromatvo
Da bi se razumelo kako siromatvo razliito
utie na ene i mukarce, neophodno je raz-
motriti rodnu podeljenost koja karakterie
veinu svetskih trita rada. ene veoma
esto rade u domainstvu, brinu se o deci, bo-
lesnim i starijim licima, obavljaju poslove za
koje nisu plaene i skoro nikad nemaju odgo-
varajue osiguranje, uprkos tome to je dopri-
nos ena drutveno i ekonomski nuan i tre-
balo bi ga visoko ceniti.
Podela rada zasnovana na rodu jedna je od
strukturalnih dimenzija siromatva koja po-
gaa ene. Pod biolokom funkcijom materin-
stva, koja je takoe strukturalna dimenzija,
podrazumeva se drutvena funkcija rodi-
teljstva i drutvene odgovornosti.
vinjeta Modul Rad i Modul Sloboda od si-
romatva.
Iako siromatvo pogaa
domainstvo u celini, zbog rodne
podele rada i odgovornosti za
domainstvo, ono nesrazmerno
pogaa ene, koje nastoje da
upravljaju potronjom
domainstva i proizvodnjom u
uslovima sve vee nematine.
PLATFORMA ZA DELOVANJE IZ PEKINGA
Siromatvo, takoe, nastaje zbog nejednakih
naknada za jednaki rad i zbog uskraivanja ili
ograniavanja pristupa obrazovanju, javnim i
socijalnim slubama, pravima nasleivanja i
vlasnitvu nad zemljom.
Politika dimenzija siromatva ukazuje na ne-
jednakost u pravima pojedinih lanova drut-
va, koja je karakteristina za naa drutva, a
predstavlja i znaajnu prepreku u ostvarenju
pristupa graanskim, politikim, ekonom-
skim, socijalnim i kulturnim ljudskim pravi-
ma. Osim toga, siromatvo smanjuje pristup
informacijama i mogunosti uea graana u
odluivanju pri javnim institucijama. U kon-
tekstu migracija siromatvo vodi irenju trgo-
vine enama, to je naroito karakteristino
za Latinsku Ameriku, Aziju i istonu Evropu.
ene i zdravlje
Zdravlje ene obuhvata emocionalno, socijal-
no i telesno blagostanje ene. Odreuju ga
socijalni, politiki i ekonomski kontekst u ko-
jem ene ive, kao i biologija. Reproduktivno
Prema statistikama iz ilea za 1996. godinu,
zastupljenost mukaraca u komercijalnoj pro-
izvodnji iznosi 65% i ne obavljaju nikakve po-
slove u domainstvu, dok zastupljenost ena
u komercijalnoj proizvodnji iznosi 37% i
obavljaju 100% poslova u domainstvu. Ne-
plaeni rad takvog obima odrava postojee
drutvene odnose i predstavlja strukturalnu
osnovu siromatva ena.
ROSA BRAVO (1998)
zdravlje je stanje potpunog telesnog, mental-
nog i socijalnog blagostanja i polnog zdravlja,
ija je svrha unapreenje ivota i meuljud-
skih odnosa. Odnosi jednakosti izmeu
mukaraca i ena u pitanjima seksualnih ve-
za i reprodukcije zahtevaju obostrano poto-
vanje, pristanak i deljenje odgovornosti.
Stvarnost je, meutim, drugaija, to se moe
videti iz sledeeg primera s Filipina:
Najvei uzrok smrtnosti ena u reproduk-
tivnoj dobi povezan je s trudnoom i po-
roajem. Krvarenje posle poroaja na samom
je vrhu lestvice, za njim slede poremeaji s vi-
sokim pritiskom u trudnoi (predeklampsija i
eklampsija). Na Filipinima svaka esta trud-

noa zavri ilegalnim pobaajem, bilo zato to
je neplanirana ili pak zato to je neeljena.
Procenjuje se da se godinje izvede izmeu
300.000 i 400.000 ilegalnih pobaaja, od kojih
mnogi zavre komplikacijama, kao to su sep-
sa ili smrt. Najmanje dva miliona udatih ena
u reproduktivnoj dobi eli da sprovodi plani-
ranje porodice, ali to im nije omogueno zbog
razliitih razloga, ukljuujui nedostatak pri-
stupa slubama za planiranje porodice.
Procenjuje se da je sedam miliona ena u re-
produktivnoj dobi izloeno visokom riziku u
trudnoi, zbog nekog od sledeih razloga:
ena je premlada (mlaa od 18 godina); rodi-
la je ve etiri ili vie puta; trudnoe su sledi-
le vremenski preblizu jedna iza druge; ena je
istovremeno bolesna. Uprkos navedenim rizi-
cima, oekuje se da e 2,6 miliona tih ena
svake godine, ipak, ostati u drugom stanju.
Stopa smrtnost majki od 172 na 100.000
roene ive dece, i stopa smrtnosti dece od 36
na 1.000 roene ive dece spadaju meu
najvie stope u svetu.
DOMINI M. TORREVILLAS (2002)
vinjeta Modul Zdravlje.
Policija je oslobodila 24 ene iz Poljske, Ru-
sije, Italije, Albanije i Turske prilikom upada u
nemaku javnu kuu gde su bile drane kao
ropkinje i prostitutke. Dve ene bile su za-
kljuane sedam meseci bez dnevne svetlosti.
Uhapena je banda od esnaestoro kriminala-
ca iz Tuske, Italije i Albanije, a za estoricom
se jo traga. Navodno je troje policijskih
slubenika iz Ledensajda radilo s mreom tr-
govaca ljudima. To je bila jedna od najveih
operacija protiv organizovanog kriminala u
Nemakoj.
ERICH REIMANN (1996)
ene i nasilje
U mnogim drutvima ene i devojke, bez obzi-
ra na imovno stanje, klasu i kulturu kojoj pri-
padaju, izloene su fizikom, seksualnom i
psihikom nasilju, kako u javnom tako i u pri-
vatnom ivotu. ene su esto rtve silovanja,
seksualnog zlostavljanja, seksualnog uznemi-
ravanja ili zastraivanja. Seksualno ropstvo,
prisiljavanje na trudnou, prisiljavanje na pro-
stituciju, sterilizacija, prisiljavanje na pobaaj,
prenatalni izbor pola i ubistvo enske dece, ta-
koe, predstavljaju nasilje nad enama.
Sva ta nasilna dela kre ljudska prava i osnov-
ne slobode ena ili onemoguuju njihovo
ostvarenje. Stoga Deklaracija o ukidanju na-
LJUDSKA PRAVA ENA 133
silja nad enama, koju je Generalna skupti-
na Ujedinjenih nacija usvojila konsenzusom
1993. godine, ima veliku vanost kao orue
za spreavanje nasilja nad enama. Dalje,
1994. godine ustanovljena je institucija Speci-
jalnog predstavnika za nasilje nad enama.
vinjeta Sprovoenje i praenje.
Nasilje nad enama obuhvata, ali nije ogra-
nieno na sledee:
a) fiziko, seksualno i psihiko nasilje u poro-
dici, ukljuujui batine, seksualno zlostav-
ljanje enske dece u domainstvu, nasilje
vezano uz miraz, silovanje u braku, sa-
kaenje enskih genitalija i druge tradicio-
nalne prakse koje su tetne za ene, nasilje
u vanbranim zajednicama i nasilje vezano
uz iskoriavanje;
b) fiziko, seksualno i psihiko nasilje u za-
jednici, ukljuujui silovanje, seksualno
zlostavljanje, seksualno uznemiravanje i
zastraivanje na poslu, u obrazovnim usta-
novama i drugde, trgovanje enama i pri-
siljavanje na prostituciju;
c) fiziko, seksualno i psihiko nasilje koje
drava poini ili pak propusti da kazni, gde
god da se dogodi.
lan 2 Deklaracije o ukidanju nasilja nad
enama
134 LJUDSKA PRAVA ENA
Osim meunarodnog sistema, spreavanju ili
iskorenjivanju nasilja nad enama posveene
su i neke regionalne organizacije. U Interame-
rikom sistemu ljudskih prava, na primer, po-
stoji Interamerika konvencija o spreavan-
ju, kanjavanju i iskorenjivanju nasilja nad
enama, nastala 1995. godine u Belem do Pa-
ra.
vinjeta Dobra praksa.
ene i oruani sukob
ene esto postaju prve rtve nasilja tokom
rata i oruanog sukoba. U eseju Drugi front:
logika seksualnog nasilja Ruth Seifert poka-
zuje da vojna strategija u mnogim sluajevi-
ma radi unitenja neprijatelja kao metu uzi-
ma ene. Silovanje, koje je tokom oruanih
sukoba esta pojava, predstavlja krivino de-
lo, a moe predstavljati ak i genocid kad se
ini s namerom da se u celosti ili delimino
uniti grupa ljudi, kako se izjasnio Meuna-
rodni krivini sud za Ruandu u presudi Jean-
Paul Akayesuu. Etniko ienje kao ratna luivanju koje dovodi do oruanih sukoba.
strategija i silovanje kao jedna od metoda mo-
raju se krivino goniti i ne smeju se vie skri-
vati iza nekanjivosti. U Statutu Meunarod-
nog krivinog suda iz 1998. prvi put u istoriji
izriito se navode krivina dela kao to su si-
lovanje, prisiljavanje na trudnou, prisilja-
vanje na prostituciju itd. i omoguuje sistem
Veina dokumentovanih sluajeva dogodila
se od jeseni 1991. do kraja 1993. godine, s naj-
veom koncentracijom sluajeva izmeu apri-
la i novembra 1992. godine Potom, iako su
prijavljeni sluajevi silovanja Muslimanki, Hr-
vatica i Srpkinja, veina sluajeva odnosi se
na silovanje Muslimanki iz Bosne i Hercegovi-
ne koje su poinili Srbi. Poinioci su bili voj-
nici, paravojne formacije, lokalna policija i ci-
vili. Broj silovanja nije utvren. Delegacija
Evropske zajednice iznela je brojku od
20.000; Ministarstvo unutranjih poslova Bo-
sne govori o broju od 50.000; Struna misija
odbila je pekulisanje o brojevima.
CATHERINE N. NIARCHOS (1995)
iji je cilj pravda za rtve i kazna za poinioce
takvih zlodela koja su pod njegovom jurisdik-
cijom.
ene retko kada imaju aktivnu ulogu u od-
Propadanje prirodnih resursa negativno utie
Umesto toga, one rade na ouvanju drutve-
nog poretka tokom sukoba i trude se da obez-
bede to normalniji ivot. Osim toga, ene
esto snose nesrazmeran udeo posledica ra-
ta, kako se navodi u informacionom glasilu o
posleratnoj obnovi Meunarodnog centra za
istraivanje ena. Mnoge ene ostaju udovice
i suoavaju se s nesagledivim teretom iz-
dravanja porodice, dok se istovremeno i sa-
me moraju nositi s traumama prouzrokova-
nim nasiljem tokom sukoba, naroito seksual-
nim nasiljem. Sve su to inioci na koje treba
da se obrati vie panje, naroito u buduim
mirovnim misijama, kako bi se enama to
vie pomoglo u skladu s njihovim posebnim
potrebama.
ene i prirodni resursi
U delu Monokulture, monopoli, mitovi i ma-
skulinizacija poljoprivrede autorka Vandana
Shiva pokazuje da u Indiji ene imaju vanu
ulogu u ouvanju znanja o prirodnim resursi-
ma i okolini. Prema autorki, ene poljopri-
vrednici ve milenijumima uvaju semena i
gaje semenske kulture. To nije sluaj samo u
Indiji, ve u celom svetu. Zahvaljujui uprav-
ljanju prirodnim resursima i njihovoj upotre-
bi, ene obezbeuju hranu svojoj porodici i
zajednici.
na zdravlje, dobrobit i kvalitet ivota celog
stanovnitva, ali posebno negativno utie na
ene. Uz to, donosioci odluka, veinom
mukarci, retko uzimaju u obzir znanje, veti-
ne i iskustvo ena.

enska deca
U mnogim zemljama enska deca su diskrimi-
nisana od najranijeg ivotnog doba, tokom
detinjstva, sve do odraslog doba. Zbog tetnih
stavova i obiaja, kao to su osakaivanje en-
skih genitalija, davanje prednosti sinovima,
rano stupanje u brak, seksualno iskoriavan-
je i obiaji vezani uz zdravlje i podelu hrane,
u nekim delovima sveta manji broj devojica
nego deaka doivi odraslo doba. U drutvi-
ma koja daju prednost sinu nad kerkom
edomorstvo enske dece je rairena praksa.
Zbog nedostatka zakona kojim bi bili
zatieni ili nesprovoenja postojeih zakona,
devojice su izloenije svim vrstama nasilja,
naroito seksualnom nasilju. U mnogim delo-
vima sveta devojice se suoavaju s diskrimi-
nacijom u pristupu obrazovanju i specijalizo-
vanim obukama.
Fenomen biopiratstva, odnosno pojava da
zapadne korporacije kradu vekovima skuplja-
no kolektivno znanje i inovacije ena treeg
sveta, dosegao je razmere epidemije. Biopi-
ratstvo se danas opravdava kao novo part-
nerstvo izmeu poljoprivrednih kompanija i
ena treeg sveta. Za nas kraa ne moe biti
temelj partnerstva.
VANDANA SHIVA (1998)
Novinski lanak iz Indije
U jo jednom nedavnom sluaju edomorstva
enskog deteta, roditelji, baka i deda otrovom
su usmrtili novoroenu devojicu u jednom se-
lu u okrugu. Roditelji, baka i deda uhapeni
su i protiv njih je pokrenut postupak prema
lanu 302 indijskog krivinog zakonika (koji
se odnosi na ubistvo), izjavio je okruni nael-
nik policije M. N. Manjunatha novinarima u
subotu. Rekao je da je administrativni nael-
nik sela Molahali Pudur podneo prijavu protiv
porodice Kavitha koja je prole nedelje otrova-
la svoju novoroenu treu devojicu.
IZVOR:
HTTP://NEWSARCHIVES.INDIA-
INFO.COM/2000/12/17/17FEMALE.HTML
LJUDSKA PRAVA ENA 135
3. INTERKULTURALNA
GLEDITA I
KONTROVERZNA
PITANJA
Ideja univerzalnosti izuzetno je vana za ljud-
ska prava, a naroito za prava ena. Kulturne
razlike preesto se koriste kao izgovor, odno-
sno prepreka za punu primenu ljudskih prava
ena. Dokument usvojen na Svetskoj konfe-
renciji o ljudskim pravima u Beu 1993. godi-
ne od kljune je vanosti za ene, jer se u nje-
mu navodi:
Sva ljudska prava su univerzalna, nedeljiva,
i meusobno zavisna i povezana ... Iako se
moraju imati u vidu znaaj nacionalnih i regi-
onalnih posebnosti i razliito istorijsko, kul-
turno i religijsko naslee, drave su dune,
bez obzira na njihove politike, ekonomske i
kulturne sisteme, da promoviu i tite sva
ljudska prava i osnovne slobode.
Uprkos irokoj prihvaenosti koncepta uni-
verzalnosti, u mnogim delovima sveta u po-
gledu svakodnevnog ivota ena jo uvek po-
stoji mnotvo nereenih pitanja. U nekim reli-
gijama prema enama se ne postupa jednako
136 LJUDSKA PRAVA ENA
kao prema mukarcima. Uskraivanje ena-
ma jednakog pristupa obrazovanju i mo-
gunostima zaposlenja i otvoreno iskljuivan-
je ena iz politikog odluivanja smatra se
normalnim. U nekim ekstremnim sluajevi-
ma takve politike i shvatanja ak predstavlja-
ju pretnju za linu bezbednost ena i njihovo
pravo na ivot.
Godine 2002. erijatski sud osudio je jednu
mladu Nigerijku na smrt kamenovanjem. Pre-
ma australijskom ogranku organizacije Am-
nesty International, jedini navodni zloin
Amine Lawal bio je roenje vanbranog dete-
ta. Presuda je izazvala veliko negodovanje u
meunarodnoj zajednici i dovela u pitanje us-
klaenost nekih kulturolokih i religijskih
obiaja sa univerzalnou ljudskih prava.
Jedan drugi religijski obiaj koji pogaa ivot
ena karakteristian je za Indiju. Re je o hin-
duistikoj tradiciji spaljivanja udovice s pre-
minulim suprugom, tzv. sati. Iako su ga bri-
tanske vlasti zabranile 1829. godine sati jo
uvek postoji, to pokazuje poslednji doku-
mentovani sluaj iz 2002. godine.
Uee ena u politikom ivotu danas se
smatra vanijim nego ikad jer ene na taj
nain najbolje mogu unapreivati svoj po-
Uee ena u politikom ivotu
ne moe se vie shvatati kao
usluga koju enama omoguuju
ustanove u kojima jo uvek
dominiraju mukarci, nego kao
odgovornost i obaveza za stva-
ranje sveta u kom e biti vie
jednakosti i demokratije.
BENGT SVE-SDERBERGH, GENERALNI
SEKRETAR MEUNARODNE IDEA
loaj. U poslednjih 50 godina sve vei broj
ena ostvaruje pravo glasa, kandidovanja za
javne funkcije i njihovo obavljanje. Oekuje
se da e to dovesti do politike osetljivije na
rodna pitanja irom sveta.
vinjeta Modul Demokratija.
Od vremena pada komunizma, ene u postko-
munistikim zemljama zarauju otprilike za
treinu manje od svojih mukih kolega na
istom radnom mestu, sa istim kvalifikacija-
ma. U Evropskoj uniji lanom 141 Ugovora o
Evropskoj zajednici zahteva se ista plata za
isti posao za mukarce i ene sa istim kvalifi-
kacijama. Meutim, praksa u mnogim zemlja-
ma lanicama EU jo uvek je daleko od iste
naknade za isti posao za mukarce i ene.
. vinjeta Modul Rad.
ju da su enska deca izloena veem riziku od
Obiaji i tradicije, takoe, predstavljaju izvor
opasnosti za devojice i tinejderke. Sa-
kaenje enskih genitalija (FGM) izvedeno
je, prema nekim procenama, na 135 miliona
devojaka i ena u svetu. tavie, prema orga-
nizaciji Amnesty International, dva miliona
devojaka godinje izloeno je opasnosti od sa-
kaenja, to znai da se svakoga dana s tom
opasnou suoava priblino 6.000 devojaka.
Glavna podruja gde se sprovodi ovaj obiaj
su delovi Afrike i neke zemlje Bliskog istoka.
Iseljenike zajednice prenele su obiaj sa-
kaenja enskih genitalija u neke delove Azi-
je i Pacifika, Severne i Latinske Amerike i
Evrope.
Tradicija sklapanja brakova meu decom, ta-
koe, dovodi do mnogih zdravstvenih proble-
ma enske dece. Obiaj je uglavnom uvreen
u Aziji. Brak u ranom dobu neizbeno rezul-
tira ranim materinstvom i prouzrokuje stopu
smrtnosti majki koja je pet puta vea meu de-
vojicama starosti od 10 do 14 godina nego
meu enama starosti od 20 do 24 godine,
navodi se u dokumentu Odbora nevladinih
organizacija pri UNICEF, posveenom zdrav-
stvenim problemima enske dece. Odbor ne-
vladinih organizacija pri UNICEF, takoe, iz-
nosi podatke o virusu HIV/AIDS, koji pokazu-
zaraze tim virusom, bilo preko majki ili zbog
seksualnog nasilja kao to je silovanje.

4. PRIMENA I PRAENJE
Da bi se ljudska prava ena u potpunosti
ostvarila, potrebno je uloiti velike napore u
reinterpretaciju mnogih meunarodnih in-
strumenata za ljudska prava i u razvoj novih
mehanizama koji e obezbediti ravnoprav-
nost polova.
U primeni ljudskih prava ena postoje raz-
liiti pristupi, koje mogu koristiti ne samo vla-
de nego i civilno drutvo.

Primarno je irenje znanja o instrumentima
i mehanizmima za ljudska prava ena pu-
tem obrazovanja za ljudska prava u form-
alnom i neformalnom obrazovnom sistemu.
Nema naina da ene ostvare svoja prava
ako ne znaju koja im prava pripadaju.

Sledei korak je da se podstaknu ene da
nadziru svoju dravu kako bi pratile da li
ona ispunjava dunosti propisane instru-
mentima za ljudska prava koje je ratifikova-
la. Ako drava ne ispunjava ispravno svoje
obaveze, nevladine organizacije mogu pri-
premiti alternativne izvetaje, tj. tzv. iz-
vetaje u senci i podneti ih posebnom ko-
mitetu. ene treba podstai da izrauju al-
ternativne izvetaje za Komitet CEDAW i
druga ugovorna tela. Izvetaji u senci omo-
guuju lanovima civilnog drutva da pozo-
vu na odgovornost svoje vlade u pogledu
dunosti i obaveza koje su preuzele na
meunarodnom planu. Takoe, oni dopri-
nose podizanju svesti o postupcima izveta-
vanja o sprovoenju CEDAW u pojedinim
zemljama.

U zemljama koje jo nisu ratifikovale Fakul-
tativni protokol uz CEDAW potrebno je or-
ganizovati kampanje radi lobiranja za brzu
ratifikaciju Protokola. Ratifikacijom Fakul-
tativnog protokola drava doputa Komitetu
za ukidanje diskriminacije ena da prima i
razmatra predstavke pojedinaca ili grupa
pod jurisdikcijom te drave. Komitet takoe
prati da li drave strane ugovornice deluju
u skladu sa obavezama CEDAW.

Vaan korak ka potpunom sprovoenju in-
strumenata za prava ena jeste da se ene
obue da se zalau za upotrebu mehani-
zama za ljudska prava. Trenutno je veoma
malo ena upoznato s meunarodnim in-
strumentima za ljudska prava, a jo ih man-
je poznaje pravilan postupak upotrebe tih
instrumenata.
LJUDSKA PRAVA ENA 137
Svetska konferencija o ljud-
skim pravima odrana u Beu
1993. godine podrala je uspo-
stavljanje novog mehanizma, Posebnog izve-
stioca o nasilju nad enama. Gospoa Rad-
hika Coomaraswamy iz ri Lanke obavljala je
tu dunost od 1994. do 2003. godine, kada ju
je nasledila Yakin Ertrk iz Turske. U sklopu
svog mandata ona poseuje razliite zemlje
gde istrauje nasilje nad enama i daje prepo-
ruke o tome kako uskladiti nacionalne zakon-
ske norme s meunarodnim zakonskim
normama u oblasti ljudskih prava ena.
Uprkos znatnim poboljanjima u oblasti ljud-
skih prava ena tokom poslednjih 30 godina,
jaanje ultrakonzervativne misli i fundamen-
talizma u mnogim drutvima dovelo je do
ogromnog nazadovanja u pogledu ostvarenja
ljudskih prava ena. Stoga je krajnje vano is-
trajno i po svaku cenu naglaavati neophod-
nost punog sprovoenja ljudskih prava ena.
138 LJUDSKA PRAVA ENA
DOBRO JE ZNATI
1. DOBRA PRAKSA
Poslednjih godina vlade i nevladine organiza-
cije upustile su se u teak proces razrade
pravno obavezujuih normi za obezbeenje
prava ena i u projekte velike praktine vred-
nosti za ostvarivanje postavljenih ciljeva.
Postupak tumaenja meunarodnih instru-
menata ljudskih prava na rodno osetljivi
nain ve je zapoeo. Kao jedan od najboljih
primera u prilog tome jeste Opti komentar
br. 28 koji je Komitet za ljudska prava UN
usvojio u martu 2000. godine. Komitet je u
tom komentaru na osnovu lana 3. Meuna-
rodnog pakta o graanskim i politikim pravi-
ma, kojim se propisuju jednaka prava muka-
raca i ena na uivanje svih graanskih i poli-
tikih prava, protumaio sve lanove Pakta
kroz rodno osetljivu prizmu.
Godine 1992. CLADEM, Latinoameriki i ka-
ripski odbor za odbranu prava ena, pokre-
nuo je kampanju u kojoj su uestvovale orga-
nizacije iz celog sveta, radi izrade nacrta
Opte deklaracije o ljudskim pravima s gle-
dita roda. Danas se ta deklaracija koristi kao
deklaracija u senci u svrhu obuavanja. Cilj
je podstai ene ne samo da ue o ljudskim
pravima nego i da u taj okvir unesu vlastita is-
kustva, potrebe i elje izraene na vlastitom
jeziku.
Usvajanje Interamerike konvencije za
spreavanje, kanjavanje i ukidanje nasilja
nad enama 1995. u Belem do Para u Brazilu
predstavlja jedan od najznaajnijih dogaaja
u istoriji borbe za prava ena u okviru sistema
ljudskih prava. Konvenciju je izradila Intera-
merika komisija za ene. Proces izrade tra-
jao je pet godina. Ratifikovale su je gotovo sve
drave regiona. Ona predstavlja politiki i
pravni okvir za sistemsko reavanje problema
nasilja, koji obavezuje drave na sprovoenje
politike spreavanja nasilja i pomoi rtvama
nasilja.
U pogledu Afrike povelje
za ljudska prava i prava
naroda pozitivan korak ka
veoj rodnoj osetljivosti u tumaenju Povelje
predstavlja Dodatni protokol o pravima
ena, koji je Afrika unija (AU) usvojila 11.
jula 2003. godine.
Pokret naroda za obrazovanje za ljudska
prava (PDHRE) znatno je doprineo una-
preenju prava ena svojim Pasoem za do- va i borbu protiv nasilja nad enama.
stojanstvo i serijom video - filmova pod na-
slovom ene dre nebo. U Pasou za dosto-
janstvo, globalnom pregledu 12 kljunih pro-
blemskih oblasti Platforme za delovanje iz
Pekinga, razmatraju se pravne obaveze u od-
nosu na stvarni poloaj ena u nizu zemalja,
na osnovu strunih izvetaja i iskustava
ena. Jedan drugi prirunik, Izmeu njiho-
vih pria i naih stvarnosti, nastao je uz po-
drku Bekog instituta za razvoj i saradnju i
Odeljenja za razvojnu saradnju Ministarstva
spoljnih poslova Austrije 1999. godine povo-
dom 20. godinjice CEDAW. Prirunik se ko-
risti uz pomenutu seriju videofilmova ene
dre nebo. Svojim dragocenim doprinosom
organizacija Pokret naroda za obrazovanje
za ljudska prava dala je vredan materijal za
obrazovanje buduih generacija aktivista za
prava ena.
Godine 2002. nemaka nevladina organizaci-
ja Terre des Femmes organizovala je kam-
panju protiv trgovanja enama i dala podrku
projektu Malinowka iz Minska u Belorusiji,
kojim se ene informiu i upozoravaju na
opasnost trgovanja enama radi seksualnog
zlostavljanja i prisiljavanja na prostituciju.
Nova kampanja te organizacije usredsreena
je na zaustavljanje prisilnog sklapanja brako-

2. TRENDOVI
Tokom poslednje decenije enske nevladine
organizacije aktivno su se ukljuile u raspra-
vu o brojnim pitanjima ljudskih prava i huma-
nitarnog prava. Godine 1998. grupa ena
uestvovala je na konferenciji za izradu Nacr-
ta statuta Meunarodnog krivinog suda u Ri-
mu, kako bi obezbedile punu zastupljenost i
ukljuenost ljudskih prava ena. ene su
shvatile da bez organizovanog uea ena,
enska pitanja nee biti primereno zastupana
i promovisana. Sudei prema Rimskom statu-
tu, koji je stupio na snagu 1. jula 2002. godi-
ne, u tome su uspele.
Meunarodno humanitarno pravo nalo se na
prekretnici zahvaljujui Statutu Meunarod-
nog krivinog suda iz 1998. godine. Zbivanja
na teritoriji bive Jugoslavije i Ruande poka-
zala su da zatita ena i njihovih ljudskih pra-
va mora biti deo mandata Meunarodnog kri-
vinog suda. Do 10. aprila 2003. Rimski statut
potpisalo je 139, a ratifikovalo ve 89 drava.
U Rimskom statutu se prvi put u istoriji iz-
riito navode i sankcioniu razliita krivina
dela ije rtve su najee ene. U lanu 7 (1),
na primer, pie da silovanje, seksualno rop-
stvo, prisiljavanje na prostituciju, prisiljavanje
Na ovoj taki bih volela da
odam priznanje enama u
enskom pokretu za rodnu
pravdu koje su iskusile poloaj
ena u ratu, identifikovale
strategije za suoavanje s
krenjima i, prevazilaei
snanu opoziciju mnogih
predstavnika u pregovorima oko
Meunarodnog krivinog suda,
uspele da obezbede da silovanje,
seksualno ropstvo, prisilna
trudnoa i drugi oblici
seksualnog i nasilja zasnovanog
na rodu budu ukljueni u statut
ICC.
MERY ROBINSON, BIVI VISOKI KOMESAR UN
ZA LJUDSKA PRAVA
na trudnou, prisiljavanje na sterilizaciju ili
bilo koji drugi slian oblik seksualnog nasilja,
predstavljaju zloin protiv ovenosti. Zatim,
posebna panja posveuje se rtvama i svedo-
cima. U lanu 68 Statuta pie da e se paziti
na bezbednost, fiziko i psihiko blagostanje,
dostojanstvo i privatnost rtava i svedoka i da
sudsko vee moe dati nalog za sprovoenje
bilo kog dela postupka in camera ili dopustiti
iznoenje dokaza putem elektronskih ili dru-
gih posebnih sredstava. Takve mere primenji-
vae se posebno kada se radi o rtvama sek-
LJUDSKA PRAVA ENA 139
sualnog nasilja ili kada je rtva ili svedok de-
te Te zatitne mere preduzete su, uz osta-
lo, zahvaljujui iskustvima steenim tokom
sudskih postupaka sprovedenih na Meuna-
rodnom sudu za ratne zloine poinjene na
teritoriji bive Jugoslavije i Meunarodnom
sudu za zloine poinjene u Ruandi.
IZVOR:
HTTP://WWW.ICCNOW.ORG
Osim toga, enski pokreti na nacionalnom ni-
vou, takoe, uspeno promoviu ljudska pra-
va ena. U Ugandi su pravnici koji se bave
enskim pitanjima lobirali za donoenje no-
vog Zakona o vlasnitvu nad zemljom, koji
enama omoguuje nasleivanje zemljita od
njihovih pokojnih supruga. To su obiaji dugo
zabranjivali. Na kraju je lobiranje imalo uspe-
ha, pa danas mnoge ene znaju da imaju pra-
vo na zemljite koje im je potrebno za samoi-
zdravanje. Uspeh je ohrabrio pravnike da se
pozabave i drugim za ene vanim pitanjima,
kao to je Zakon o porodinim odnosima, iji
je cilj da se proglase nezakonitim prakse, po-
put poligamije i fizikog zlostavljanja supru-
ge.
IZVOR:
HTTP://WWW.ONEWORLD.ORG/IPS2/SEPT9817_03_046.H
TML.
140 LJUDSKA PRAVA ENA
3. HRONOLOGIJA
1789: Deklaracija o pravima ene i graanke,
Olympe de Gouges
1888: Uspostavljanje Meunarodnog vea
ena
1921: Meunarodna konvencija o suzbijanju
trgovine enama i decom i Dodatni pro-
tokol
1933: Meunarodna konvencija o suzbijanju
trgovine punoletnim enama
1950: Konvencija o suzbijanju trgovine ljudi-
ma i iskoriavanja prostitucije drugih
1953: Konvencija o politikim pravima ena
1957: Konvencija o dravljanstvu udatih ena
1962: Konvencija o pristanku na brak, mini-
malnoj starosti za sklapanje braka i re-
gistraciji brakova
1967: Deklaracija o ukidanju svih oblika dis-
kriminacije ena
1975: Prva svetska konferencija UN o enama
(Meksiko Siti)
1976: Poetak Decenije UN za ene: jedna-
kost, razvoj i mir
1979: Konvencija o ukidanju svih oblika dis-
kriminacije ena (CEDAW)
1980: Druga svetska konferencija UN o ena-
ma (Kopenhagen)
1985: Trea svetska konferencija UN o ena-
ma (Najrobi)
1985: Usvajanje naprednih strategija iz Najro-
bija za promovisanje ena do 2000. go-
dine
1995: etvrta svetska konferencija UN o ena-
ma (Peking)
1995: Konvencija o spreavanju, kanjavanju
i ukidanju nasilja nad enama (Belem
do Para)
1998: Rimski statut Meunarodnog krivinog
suda
1999: Fakultativni protokol uz Konvenciju o
ukidanju svih oblika diskriminacije
ena
2000: Protokol za spreavanje, suzbijanje i
kanjavanje trgovine ljudima, posebno
enama i decom, koji dopunjuje Kon-
venciju UN protiv organizovanog
meunarodnog kriminala
2000: 23. posebna sednica Generalne skupti-
ne UN na temu ene 2000: rodna rav-
nopravnost, razvoj i mir za 21. vek

ODABRANE AKTIVNOSTI
AKTIVNOST I:
PARAFRAZIRANJE CEDAW
DEO I: UVOD
Cilj ove aktivnosti je da unapredi razume-
vanje CEDAW i namenjena je naroito licima
koja nisu pravnici, odnosno nisu upoznata s
pravnom terminologijom.
Tip aktivnosti: veba
DEO II: OPTE INFORMACIJE
O AKTIVNOSTI
Ciljevi i zadaci:

poveati svest o pravima ena

upoznati uesnike s pravnom terminologi-
jom

razmotriti razliite poglede na prava ena

razgovarati o pravnim instrumentima za
zatitu prava ena
Ciljna grupa: mladi i odrasli
Veliina grupe/organizacija: 20 - 25; rad u
malim grupama i rasprava cele grupe
Vreme: priblino 60 minuta
Materijal: kopije CEDAW, papir, olovke
Potrebne vetine:
itanje i parafraziranje pravnih izraza, komu-
nikacija, saradnja, procena razliitih stavova
DEO III: POSEBNE INFORMACIJE
O AKTIVNOSTI
Opis aktivnosti/uputstva:
Voditelj daje uvod u CEDAW i potom zamoli
uesnike da se podele u grupe od etiri ili pet
lanova. Svaka grupa dobija odreeni deo CE-
DAW, koji treba da prevedu na NE-PRAV-
NIKI, svakodnevni jezik. Takoe, sve grupe
mogu dobiti isti lanak ili lanke, to omo-
guuje iscrpniju i zanimljiviju raspravu jer
razliiti ljudi razliito shvataju pojedine form-
ulacije.
Nakon predstavljanja svog prevoda, grupa
razmatra neku situaciju iz svoje zemlje. Ras-
prava o sledeim pitanjima moe doprineti
proceni potrebnih promena:

Da li se u vaem drutvu prava ena odvaja-
ju od ljudskih prava? Ako se odvajaju, kako
se to sprovodi, zakonom ili obiajima?

Da li je to odvajanje neskriveno? Da li je to
ivotna injenica o kojoj zapravo niko ni
ne govori?

Utie li na sve ene? Ako ne utie, na koje
ene najvie utie?

Opii primere odvajanja rodova.

Kako ene reaguju na odvajanje?
LJUDSKA PRAVA ENA 141

Postoje li neka ljudska prava koja mukarci
uivaju kao neto normalno, dok ene da bi
im se ta prava priznala moraju uloiti pose-
ban napor?

Postoje li podruja ivota gde se od ena
oekuje da deluju putem mukog posredni-
ka? Koje su prepreke nezavisnosti ena?

to pie u ustavu vae zemlje o pravima
ena? Postoji li nesrazmera izmeu stvarno-
sti i ustava?

Znate li za neki sudski postupak koji se tre-
nutno vodi u vezi s ljudskim pravima ena?
Na to se odnosi? Koja prava su pogoena?

Da li su pravnici uglavnom upoznati sa CE-
DAW i ostalim pravnim instrumentima koji
se bave pravima ena?
Praktini saveti:
Rad u malim grupama od etiri do pet lano-
va omoguuje intenzivniju raspravu i daje
utljivim ili povuenim uesnicima vie prili-
ka da se ukljue. Meutim, rezultate grupnog
rada uvek treba predstaviti i raspraviti pred
svima kako bi se obezbedio isti nivo znanja za
sve uesnike.
Predlozi za varijacije:
Aktivnost se moe izvesti s bilo kojim prav-
nim dokumentom, zavisno od interesa
uesnika i tema teaja.
142 LJUDSKA PRAVA ENA
DEO IV: NASTAVAK
Prikladan nastavak rada moe biti organizaci-
ja kampanje za prava ena.
Srodna prava/sledee oblasti istraivanja:
ljudska prava, prava manjina
AKTIVNOST II: GOVOR TELA ENA
I MUKARACA
DEO I: UVOD
Ono to kae ini 10% poruke kako to
kae ini 90%. Veina ljudi nije svesna u ko-
joj meri govor tela utie na spoljni utisak i ko-
munikaciju, a jo manje je svesna da se komu-
nikacija ena i mukaraca razlikuje ne samo u
reima nego i u pokretima i gestovima.
Tip aktivnosti: jedna veba/igranje uloga
DEO II: OPTE INFORMACIJE
O AKTIVNOSTI
Ciljevi i zadaci:

produbljivati osetljivost u komunikaciji

razvijati empatiju

razumeti uloge rodova
Ciljna grupa: mladi i odrasli, odnosno mla-
dii i devojke od 12 godina navie
Veliina grupe/organizacija: 20 - 25; rad u
malim grupama i parovima i svi zajedno
Vreme: priblino 60 minuta
Priprema: obezbedite uesnicima dovoljno
mesta za kretanje
Potrebne vetine: kreativne vetine, gluma
DEO III: POSEBNE INFORMACIJE
O AKTIVNOSTI
Opis aktivnosti/uputstva:
Najpre uesnice razmatraju govor tela karak-
teristian za ene, a uesnici govor tela karak-
teristian za mukarce. To obuhvata karakte-
ristine poloaje tela pri hodanju, sedenju ili
razgovoru s drugima u raznim situacijama.
Uesnici treba ne samo da razgovaraju o go-
voru tela, nego i da isprobaju razliite gestove
i poloaje tela.
Potom voditelj pokazuje rodno specifino po-
naanje i govor tela u razliitim situacijama
(npr. pomou slika ili fotografija). Uesnici
treba da pokuaju oponaati poloaje koje vi-
de na slikama i osvestiti svoje oseaje u poje-
dinim situacijama.
Nakon te uvodne vebe grupu treba podeliti u
parove, po mogunosti meovite. Svaki par
ima zadatak da pripremi jednu od sledeih si-
tuacija kao ske koji e izvesti pred ostalima:

Otac se naljutio na ker zato to je kasno
dola kui.

Mladi se pokuava udvarati eni na ulici.

Nova koleginica moli kolegu za pomo jer
ne zna mnogo o preduzeu.

Par veera u restoranu. Plaaju i odlaze.
Skeeve treba odglumiti pred publikom. Na-
kon toga moe se razgovarati o uinku neste-
reotipnog govora tela, npr. kako drutvo rea-
guje kad se mukarac ponaa kao ena i obr-
nuto.
Praktini saveti:
Uesnicima moe biti zanimljivo da doive
sebe u ulozi drugog pola, ali to moe biti
teko onima koji potiu iz kultura u kojima su
polne uloge strogo podeljene i uveliko se raz-
likuju. Stoga neka voditelj odlui u kom e
smeru krenuti bez izlaganja opasnosti od po-
bune.
DEO IV: NASTAVAK
Analiza interakcija ena i mukaraca, na pri-
mer, tokom rasprave ili na filmu.
Srodna prava/sledee oblasti istraivanja:
opta ljudska prava, prava manjina

REFERENCE
Abiella, Rosalie. 1987. The Evolutionary Nature of Equality.
in: Mahoney, Kathleen i Sheilah Martin. Equality and Judicial
Neutrality. Toronto: Carswell.
Achieng, Judith. 1998. RIGHTS-UGANDA: Women benefit
from new Land Legislation. Dostupno na adresi:
http://www.oneworld.org/ips2/sept98/17_03_046.html
Amnesty International Australia. Defending womens rights.
Nigeria: Condemnation of the death penalty. Concerns on the
implementation of new Sharia-based penal codes. Dostupno
na adresi:
http://www.amnesty.org.au/women/action-letter09.html
Amnesty International. Female Gender Mutilation A Hu-
man Rights Information Pack. Dostupno na adresi:
http://www.amnesty.org/ailib/intcam/femgen/fgm1.htm
Another girl child killed in Tamil Nadu. Dostupno na adresi:
http://newsarchives.indiainfo.com/2000/12/17/17fema-
le.html
Benedek, Wolfgang, Gerd Oberleitner i Esther Kisaakye
(ur.). 2002. Human Rights of Women: International Instru-
ments and African Experiences. London: Zed Books.
Boletn Red Feminista Latinoamericana y del Caribe contra
la violencia domstica y sexual. Isis, Br. 20. July/September
1998.
Bravo, Rosa. 1998. Pobreza por razones de gnero. Precisando
conceptos. En Gnero y Pobreza, Nuevas dimensiones. Santia-
go de Chile: Editores Isis.
Cook, Rebecca. 1994. State Accountability under the Wo-
men`s Convention. In: Human Rights of Women. University
of Pennsylvania.
ECLAC Women and Development Unit. 2000. The challenge
of gender equity and human rights on the threshold of the
twenty-first century. Santiago.
Emily Davison. Dostupno na adresi:
http://www.spartacus.schoolnet.co.uk/Wdavison.htm
Falcn ONeill, Lidia. 1999. Historia de los Derechos de las
Mujeres. La construccin del Sujeto Politico. Seminario Inter-
nacional de Derechos Humanos. Movimiento Manuela Ramos.
Lima.
Inter-American Commission on Human Rights Organiza-
tion of American States. Report N54/01, Case 12.051, Maria
da Penha Maia Fernandes Brazil, 16 April 2001. Dostupno na
adresi:
http://www.cidh.oas.org/annualrep/2000eng/ChapterIII/Me-
rits/Brazil12.051.htm
International Center for Research on Women. 1998. Inform-
ation Bulletin: After the Peace: Women in Post-Conflict Recon-
struction. Dostupno na adresi:
http://www.icrw.org/docs/postconflictinfobulletin.pdf
Kamat, Jyostna. The tradition of Sati in India. Dostupno na
adresi:
http://www.kamat.com/kalranga/hindu/sati.htm
Karam, Azza. 1998. Beyond Token Representation, in: Women
in Parliament: Beyond Numbers. Dostupno na adresi:
http://www.idea.int/women/parl/toc.htm
Koenig, Shulamith. 1998. Embracing Women as Full Owners
of Human Rights, in: Haxton, Eva i Claes Olsson (ur.), Gender
Focus on the WTO. Uppsala: ICDA.
Moller Okin, Susan. 1998. Justice, Gender and the family,
New York: Basic Books.
Neuhold, Brita i Birgit Henkl. 2000. Womens Rights Hu-
man Rights: From Dream to Reality. Vienna: Austria Service
for Development Co-Operation.
NGO Committee on UNICEF. Factsheet: Girl Child Health Issu-
es. Dostupno na adresi:
http://www.girlsrights.org/factsheets/health.pdf
LJUDSKA PRAVA ENA 143
NGO Committee on UNICEF. Factsheet: Girl Child Health Issu-
es. Dostupno na adresi:
http://www.girlsrights.org/factsheets/hivfactsheet.pdf
Niarchos, Catherine M. 1995. Women, War, and Rape: Chal-
lenges Facing The International Tribunal for the Former Yugo-
slavia. Human Rights Quarterly 17.4 (1995) 649-690. Dostup-
no na adresi: http://muse.jhu.edu/demo/human_rights_qu-
arterly/17.4niarchos.html#Rape
Pandjiarjian, Valeria. 2003. Investigating and Analyzing a
Strategy, in: Women, Law and Development International. Sa
Paulo: Cladem Brazil.
Peoples Decade for Human Rights Education. 2002.
Passport to Dignity. New York.
Peoples Decade for Human Rights Education. 2002.
Women hold up the Sky. New York.
Peoples Decade for Human Rights Education. 1999.
Between their Stories and our Realities. New York.
Power, Carla. 2002. The Shackles of Freedom. The end of com-
munism was supposed to make life better for women. Has it?
Newsweek International, 18 March 2002. Dostupno na adresi:
http://www.cdi.org/russia/johnson/6142-2.cfm
Reimann, Erich. 1996. Germany Breaks Up Sex Slave Ring,
Associated Press, 13 December 1996. Dostupno na adresi:
http://www.catwinternational.org/fb/Germany.html
Resolution A/Res/48/104, 20 December 1993. Declaration
on the Elimination of Violence against Women.
Seifert, Ruth. 1996. The Second Front: The Logic of Sexual Vi-
olence in Wars in: Womens Studies International Forum 19
(1/2) 1996, 35-43.
Shanti, Dairian. 1998. Equality and the Structures of Discrimi-
nation. in: Yaeli, Danieli i Elsa Stamatopoulou, Clarence Dias
(ur.). New York.
144 LJUDSKA PRAVA ENA

Shiva, Vandana. 1998. Monocultures, Monopolies, Myths and
The Masculinisation of Agriculture. http://gos.sbc.edu/s/shi-
va2.html
The Prosecutor vs. Jean-Paul Akayesu. ICTR-96-4, 2 Septem-
ber 1998.
The Vienna Declaration and Programme of Action. 1993.
Torrevillas, Domini M. 2002. Why I am for House Bill 4110,
The Philippine Star, August 29, 2002. Dostupno na adresi:
http://www.remedios.com.ph/fhtml/mk4q2002_wiaf.htm
United Nations. 2001. Multilateral Treaty Framework: An In-
vitation to Universal Participation, Focus 2001: Right of Wo-
men and Children.
United Nations. 2000. Women, Peace and Security, Study sub-
mitted by the Secretary-General pursuant to Security Council
resolution 1325 (2000).
Terre des Femmes Menschenrechte fr die Frau e.V.:
http://www.terredesfemmes.de
Organization of American States: http://www.oas.org
Peoples Movement for Human Rights Education:
http://www.pdhre.org
RSMLAC Latin American Womens Health Network:
http://www.rsmlac.org
United Nations: Commission on the Status of Women:
http://www.undp.org/fwcw/csw
United Nations: Committee on the Elimination of
Discrimination against women:
http://www.un.org/DPCSD/daw/cedaw
United Nations: Division for the Advancement of
Women: http://www.un.org/DPCSD/daw

DODATNE INFORMACIJE

Campaign for a Latin American and Caribbean

Convention on Sexual Rights and Reproductive Rights:
www.convencion.org.uy

CLADEM Latin American and Caribbean Committee

for the Defense of Women Rights: www.cladem.org
(na engleskom, portugalskom i panskom).

Economic Commission for Latin America and the

Caribbean: http://www.eclac.org

Equality Now: http://www.equalitynow.org

International Council of Women:

http://www.icwcif.org
 VLADAVINA PRAVA
I PRAVINO SUENJE
VLADAVINA PRAVA U DEMOKRATSKIM DRUTVIMA
PRAVIAN SUDSKI POSTUPAK
KLJUNI ELEMENT VLADAVINE PRAVA
ELEMENTI VLADAVINE PRAVA

Vladavina prava nije samo formalna

primena pravnih instrumenata, nego
takoe vladavina pravde i zatita svih
lanova drutva od preterane moi
onih koji vladaju.
MEUNARODNA KOMISIJA PRAVNIKA
146 VLADAVINA PRAVA I PRAVINO SUENJE
PRIA ZA ILUSTRACIJU
Rano ujutro 16. decembra 1988. godine gospo-
din A uhapen je u svom domu na osnovu
odeljka 12 britanskog Zakona o spreavanju
terorizma iz 1984. godine, zbog povezanosti s
pokuajem bombakog napada na vojno oso-
blje. Odveden je u policijsku stanicu Kastere-
ha. Izjavio je da je odmah nakon dolaska za-
traio kontakt sa svojim advokatom. Taj zah-
tev je bio odbijen. Zadran je u skladu sa
Uredbom o dokazima u krivinom postupku iz
1988. godine. Budui da mu je taj novi propis
bio nepoznat, A je ponovo zatraio konsultaci-
je sa advokatom, ali je i taj zahtev odbijen.
Istog dana dva tima istraitelja pet puta su is-
pitivala A. Poslednje ispitivanje odvijalo se
oko ponoi.
Gospodin A se 17. decembra 1988. godine
poalio na zlostavljanje kom je bio podvrgnut
tokom dva ispitivanja prethodnog dana leka-
ru. Lekar je u zabelekama zapisao kako je A
izjavio da su ga tokom drugog i treeg ispiti-
vanja amarali i povremeno udarali u potiljak
i nekoliko puta u stomak.
Istog datuma sprovedeno je esto, sedmo i
osmo ispitivanje. Tokom estog ispitivanja
A je prekinuo utanje i dao detaljne odgovo-
re na brojna pitanja, priznajui da je
uestvovao u izradi i postavljanju bombe.
Tokom sedmog ispitivanja A je potpisao vino suenje iz lana 6 Evropske konvencije o
duu izjavu, u kojoj se dosta detaljno opisu- ljudskim pravima.)
je njegovo uee u zaveri montae i postav-
IZVOR:
ljanja bombe.
PREUZETO IZ SLUAJA MAGEE PROTIV UJEDINJENOG
KRALJEVSTVA, EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA, 6. JU-
Doputeno mu je 18. decembra 1988. godine NA 2000.; DOSTUPNO NA:
HTTP://HUDOC.ECHR.COE.INT/HUDOC2DOC2/HE-
da se konsultuje sa svojim advokatom, koji je
JUD/200 207/MAGEE.BATJ.DOC
zabeleio navode A o zlostavljanjima kojima
je bio podvrgnut. Advokat je odluio da te pri-
govore ne prosledi policiji.
PITANJA ZA RASPRAVU
Na sudu u Belfastu 19. decembra 1988. godine
1. ta su razlozi ovakvog
podignuta je optunica protiv A i drugih za za-
postupka prema A po
veru kojom su planirane eksplozije, svesno po-
vaem miljenju? Koja su prava bila
sedovanje eksploziva, zaveru radi ubistva i
ugroena?
pripadnost Irskoj republikanskoj armiji.
2. ta mislite, ta se moe preduzeti kako bi
se spreila takva dogaanja u budunosti?
Na Kraljevskom sudu u Belfastu 17. septembra
3. Da li su vam poznati sistemi zatite koji su
1990. godine poelo je suenje A i saoptueni-
ve uspostavljeni u tu svrhu?
ma pred jednim sudijom i bez porote.
Tuitatvo se pozvalo na priznanje dobijeno
tokom ispitivanja A i, posebno, na pisanu iz-
javu koju je A potpisao. A je izjavio da se ne
osea krivim. Posle toga A vie nije svedoio
tokom suenja. Osuen je na dvadeset godina
zatvora.
(Evropski sud za ljudska prava doneo je presu-
du o tom sluaju 6. juna 2000. godine
utvreno je da je bilo prekreno pravo na pra-

POTREBNO JE ZNATI
1. UVOD
Zamislite da sedite u sudnici i nemate pojma
zato ste tu. Jo vie ste zbunjeni kad sudija
pone da ita optunicu zloin za koji ste Navedeni primer pokazuje ta se dogaa kad
optueni nikad ranije nije smatran protivza-
konitim delom, a nije ni utvren kao krivino
delo u vaeim zakonima. Niko vam ne odgo-
vara na pitanja, oseate se apsolutno nemoni
da se odbranite, a advokat vam nije dostupan.
tavie, kad zapone ispitivanje svedoka,
shvatite da neki od njih ne govore jezikom ko-
ji vi razumete, a nemate prevodioca. Tokom
suenja iz izlaganja sudije doznajete da je to
druga rasprava, dok je prva bila odrana u
vaem odsustvu. to sudski postupak tee
SVRHA OVOG SUENJA JE DA TE U POSTUPKU
PRAVINOG SUENJA OSUDIMO NA SMRT!
dalje, postaje vam jasnije da su svi uvereni u
vau krivicu i da je jedino stvarno pitanje ka-
kva kazna e biti izreena
Na Svetskoj konferenciji o ljudskim pravima
je prekreno jemstvo pravinog sudskog po-
stupka. Pravo na pravino suenje, koje se
jo zove i pravino deljenje pravde jedan je davine prava i zatite i promovisanja ljudskih
od kamena temeljaca demokratskog drutva
koje je verno vladavini prava.
Vladavina prava
Vladavina prava zadire u mnoga podruja po-
litike i obuhvata politika, ustavna i zakonska
pitanja, kao i pitanja ljudskih prava. Svako de-
mokratsko drutvo koje tei usvajanju i pro-
movisanju ljudskih prava mora prihvatiti pr-
venstvo prava kao osnovno naelo.
vinjeta Modul Demokratija.
Iako je vladavina prava kamen temeljac de-
mokratskog drutva, ne postoji pravi konsen-
zus o svim njenim elementima. Meutim, ne-
ma sumnje da su graani zatieni od samo-
voljnog delovanja javne vlasti samo ako su nji-
hova prava regulisana zakonom. Zakon se
mora javno objaviti, na sve jednako primenji-
vati i efikasno sprovoditi. Stoga je oigledno
da se dravna vlast mora zasnivati na zakoni-
VLADAVINA PRAVA I PRAVINO SUENJE 147
ma koji su u skladu sa ustavom, a cilj im je
ouvanje slobode, pravde i pravne bezbedno-
sti.
UN odranoj 1993. godine u Beu, potvrena
je nerazdvojna povezanost izmeu naela vla-
prava. Na konferenciji je istaknuto da je odsu-
stvo vladavine prava jedna od najveih pre-
preka primeni ljudskih prava. Vladavina prava
obezbeuje podlogu za pravino upravljanje
odnosima meu ljudima i time podstie ra-
znovrsnost. Vladavina prava, takoe, obez-
beuje odgovornost onih koji vladaju i za-
konski nadzor nad njima.
Moj izbor vladavine prava kao
vrhovne teme u mom vlastitom
radu nije podstaknut samo
njenom univerzalnou.
Vladavina prava takoe je
najvri temelj bezbednosti.
SERGIO VIEIRA DE MELLO, VISOKI
PREDSTAVNIK UN ZA LJUDSKA PRAVA, 2003.
148 VLADAVINA PRAVA I PRAVINO SUENJE
Istorijski razvoj vladavine prava
Naelo vladavine prava ima korene u srednjo-
vekovnoj Engleskoj. Jo 1066. godine William
Osvaja uspostavio je centralnu vlast. Iako je
kralj bio olienje centralne zakonodavne, iz-
vrne i sudske vlasti, on sam nije bio iznad za-
kona njegova kraljevska ast proizlazila je iz
zakona. Zahvaljujui tome, sudovi i parla-
ment, u saradnji s plemstvom, osnaili su svoj
uticaj u nacionalnom sistemu, gradei prvu
parlamentarnu monarhiju u Evropi. Kameni
temeljci u razvoju vladavine prava bili su
Magna Charta (1215), koja je obezbedila izve-
sna graanska i politika prava plemstvu i za-
kon Habeas Corpus (1679), koji je ljudima u
pritvoru dao neotuivo pravo da budu oba-
veteni o razlozima zbog kojih su lieni slobo-
de. Na evropskom kontinentu naelo vladavi-
ne prava dobija na vanosti zahvaljujui
graanskim revolucijama tokom sedamnae-
stog i osamnaestog veka. Danas je vladavina
prava centralno naelo nacionalnih i regional-
nih institucija gotovo u celom svetu.
Pravino suenje kao centralni
element vladavine prava
Vladavina prava znai, pre svega, da postoje
javno objavljeni zakoni u kojima nema diskri-
minacije. Sama injenica da zakoni postoje ne
znai nita ako nije obezbeeno njihovo efi-
kasno sprovoenje. Stoga drava mora usta-
noviti institucije koje e tititi pravni sistem,
ukljuujui sudove, tuilatvo i policiju. Te
institucije i same su obavezane jemstvima
ljudskih prava, utvrenim u optim i regional-
nim sporazumima za zatitu ljudskih prava,
kao to je Meunarodni pakt o graanskim i
politikim pravima, Evropska konvencija o
ljudskim pravima, Amerika konvencija o
ljudskim pravima i Afrika povelja o ljudskim
pravima i pravima naroda.
Vano je napomenuti da se u Meunarodnom
paktu o graanskim i politikim pravima po-
sebno naglaava problem maloletnika. Pre-
ma Paktu, u upravnom ili sudskom postupku
u sluaju maloletnih prestupnika mora se
uzeti u obzir njihova starost i poeljnost pro-
movisanja njihove rehabilitacije. To znai da
drave treba da propiu: najniu starost malo-
letnika protiv koga se moe podii optunica
za krivino delo, granicu punoletstva, uspo-
stavljanje posebnih sudova i postupaka, zako-
ne kojima se ureuje postupak protiv malolet-
nika, kao i na koje naine se svim tim poseb-
nim reenjima za maloletnike obezbeuje
poeljnost promovisanja njihove rehabilitaci-
je .
Tokom leta i jeseni 2002. godine serija ubista-
va pogodila je Waington DC. Desetoro ljudi
ustrelio je snajperista tokom mesec dana du-
gog perioda okrutnog ubijanja, a jo troje je
bilo ozbiljno ranjeno. Policija je 24. oktobra
uhapsila dva mukarca: etrdesetdvogo-
dinjeg Johna Allena Muhamada i njegovog
sedamnaestogodinjeg saradnika Johna Leea
Malva. Ovaj drugi, iako je bio maloletnik,
naao se pred sudom u Virdiniji, gde moe
biti osuen na smrt. To je podstaklo javnu
raspravu u SAD o tome moe li uopte smrtna
kazna biti izreena sedamnaestogodinjaku.
Smrtna kazna mogua je sankcija u ame-
rikim dravama Marilend i Louiziana za ubi-
stva poinjena na njihovoj teritoriji. Jo vea
pometnja izbila je u martu 2004. godine zbog
mogue smrtne kazne nad dvoje ubica koji su
u vreme kad su poinili zloin imali 12 godi-
na. Vrhovni sud SAD trenutno reava pitanje
smrtne kazne nad maloletnicima.
 VLADAVINA PRAVA I PRAVINO SUENJE 149

Vladavina prava, pravino suenje i ljudska 2. DEFINICIJA I OPIS PRAVINOG vinost sudskog postupka ima dva aspekta:
bezbednost SUENJA institucionalni (npr. nezavisnost i nepristra-
Bezbednost ljudi ne moe se ostvariti bez vla- snost suda) i proceduralni (npr. pravinost to-
davine prava i pravinog suenja. Naela vla- ta je pravino suenje? Pravo kom rasprave). Naelo pravinog suenja po-
davine prava i pravinog suenja doprinose na pravino suenje odnosi se drava niz pojedinanih prava, kojima se
linoj bezbednosti pojedinca jer jeme da ni- na sporove i u graanskom i krivinom kon- obezbeuje ispravnost postupka od osum-
ko nee biti samovoljno optuen i uhapen, tekstu. Pre svega, vano je razumeti da pra- njienja lica do izvrenja presude.
da svako ima pravo na pravino suenje pred
nezavisnim i nepristrasnim sudom. Pra-
Minimalni standardi prava optuenog: saoptiti da ima pravo na branioca; op-
vinost sudskog postupka obezbeuje pravdu
1. Sva lica moraju biti jednaka pred sudovima tueni ima pravo da mu se uvek kad to na-
i poverenje graana u pogledu jasno odreene
i uivati minimalna jemstva pravinog sud- lau interesi pravinosti po slubenoj
sudske nadlenosti.
skog postupka u punoj jednakosti; dunosti dodeli besplatni branilac, ako on
Zatim, snaan pravosudni sistem pomae u
2. Svako ima pravo na slobodan pristup efika- nema dovoljno sredstava da plati branioca;
odravanju niske stope kriminala i korupcije,
snom i pravinom pravnom leku; 8. Optueni ima pravo da ispituje svedoke op-
pa time doprinosi slobodi od straha. U post-
3. Sud mora biti nadlean, nezavisan, nepri- tube i da se obezbedi prisustvo i ispitivan-
konfliktnim situacijama, na primer u Bosni i
stran i zasnovan na zakonu; je svedoka odbrane. Optueni se ne sme
Hercegovini, posebno je vano obnoviti vla-
4. Svako ima pravo na pravinu i javnu sud- prisiljavati na svedoenje protiv sebe ili na
davinu prava i pravo na pravino suenje, ra-
sku raspravu; u skladu s tim, javnost e se priznavanje krivice;
di poveanja ljudske bezbednosti putem prav-
iskljuiti jedino u jasno odreenim sluaje- 9. Optueni ima pravo na besplatnu pomo
ne sigurnosti, vrenja pravde i dobre vladavi-
vima; tumaa ako ne razume ili ne govori jezik
ne. To su sredstva pomou kojih e graani
5. Svako ko je optuen za krivino delo ima koji se upotrebljava na sudu;
ponovno stei poverenje i veru u dravu i nje-
pravo da se smatra nevinim sve dok se ne 10. Niko ne sme biti proglaen krivim za kri-
nu vlast.
dokae krivica u skladu sa zakonom; vino delo uinjeno inom ili propustom
to se tie ekonomske pouzdanosti i razvoja,
6. Svako ima pravo da mu se sudi bez neo- koji, po nacionalnim zakonima ili
bezbednost ulaganja, takoe, umnogome za-
pravdanog odlaganja; meunarodnom pravu, u asu injenja ni-
visi od funkcionisanja upravnog i pravosud-
7. Svako ima pravo da mu se sudi u prisustvu. je bio utvren kao krivino delo. Ne sme
nog sistema. Dakle, ekonomski rast i socijalno
Optueni ima pravo da se brani sam ili uz se odrediti ni tea kazna od kazne koja je
blagostanje, koji vode slobodi od siromatva,
pomo branioca po svom linom izboru; bila primenjiva u asu kad je krivino de-
tj. socijalnoj i ekonomskoj sigurnosti, takoe,
ako nema branioca, optuenom se mora lo uinjeno.
zavise od vladavine prava i pravinog suenja.
150 VLADAVINA PRAVA I PRAVINO SUENJE
Meunarodni propisi, npr. lan 14 Meuna-
rodnog pakta o graanskim i politikim pravi-
ma, o pravu na pravino suenje, vae za sve
sudove bez obzira na to da li su redovni ili po-
sebni. U mnogim zemljama postoje vojni i
posebni sudovi koji vode postupke protiv ci-
vila. esto se takvi sudovi osnivaju kako bi se
omoguila primena vanrednog postupka koji
se ne odvija prema redovnim pravosudnim
standardima. Iako Paktom nisu zabranjene ta-
kve kategorije sudova, uslovi koji su odreeni
Paktom, meutim, jasno upuuju da se na ta-
kvim sudovima moe suditi civilima jedino u
vanrednim sluajevima, a tokom suenja mo-
raju se ispuniti uslovi kojima se u potpunosti
obezbeuje sprovoenje odredaba utvrenih
lanom 14.
Dokumenti i instrumenti koji sadre
odredbe o pravinom sudskom postupku

1948. Univerzalna deklaracija o ljudskim
pravima, lan 11

1950. Evropska konvencija o ljudskim pravi-
ma , lan 6

1966. Meunarodni pakt o graanskim i po-
litikim pravima, lan14

1969. Amerika konvencija o ljudskim pra-
Jednakost pred zakonom i
sudom
Jemstvo jednakosti jedno je od optih naela njemu postupa jednako kao prema ostalim
vladavine prava. Ono sadri zabranu diskri-
minacionih zakona i obuhvata pravo na jed-
nak pristup sudovima i jednak sudski postu-
pak.
Najvaniji praktini aspekt jednakosti pred
zakonom i sudom je jednakost sredstava, od-
nosno pravilo da svaka strana u postupku mo-
ra imati jednaku mogunost da predstavi svo-
je vienje spora i da nijedna strana ne moe
uivati nikakvu prednost pred suprotnom
stranom.
vima, lan 8

1985. Osnovna naela UN o nezavisnosti
sudstva

1985. Standardna minimalna pravila UN za
postupke protiv maloletnika

1986. Afrika povelja o ljudskim pravima i
pravima naroda, lan 7

1990. Osnovna naela UN o ulozi advokata

1990. Smernice UN o ulozi tuilaca
Drugi aspekt jednakosti pred sudom odnosi
se na pravo svakog optuenog da se prema
optuenima u slinom poloaju, bez diskrimi-
nacije po bilo kojoj osnovi. Meutim, u tom
kontekstu treba imati na umu da jednako po-
stupanje ne znai identino postupanje. Jed-
nako postupanje znai da u sluajevima gde
su objektivne injenice sline, upravni i pra-
vosudni organi moraju postupati slino, a gde
se injenice razlikuju, naelo jednakosti trai
razliito postupanje.
Pristup delotvornom, pravinom pravnom
leku
Norme pravinog sudskog postupka sadre
niz elemenata koji zajedno obezbeuju pra-
vino deljenje pravde. U izvesnom smislu
moe se rei da su ti elementi opte osobi-
ne pravosudnih institucija i iroki parametri
prema kojima se moe proceniti pravinost
sudskog postupka. Meutim, pre nego to
se uopte moe vriti bilo kakvo procenji-
vanje, pojedincu se mora obezbediti mo-
gunost da bude sasluan na sudskoj ras-
pravi.
Vano naelo u vezi s krenjem prava na pri-
stup sudu jeste da drava, u odreenim obla-
stima i za odreene kategorije pojedinaca, ne

moe ograniiti niti ukinuti pravo na albu i
albeni postupak.
Jemstvo slobodnog pristupa sudu ne sme se
ograniiti na graanske parnice. Ono je jedna-
ko vano za pravilni tok krivinog postupka,
budui da obezbeuje zatitu od presude sud-
skog tela koje ne zadovoljava kriterijume pra-
vinog sudskog postupka.
Nezavisnost i nepristrasnost
Jedan od osnovnih elemenata efikasne vlada-
vine prava je nezavisnost i nepristrasnost su-
dova u pravnom sistemu. Prema naelu pode-
le vlasti, sudska vlast mora biti potpuno odvo-
jena od zakonodavne i izvrne vlasti.
Godine 2001. organizacija Amnesty Internati-
onal izvestila je o sluaju 94 civila koji su iz-
vedeni pred vojni sud u Egiptu zbog navodne
povezanosti s naoruanom islamistikom
grupom. Bili su izloeni muenju i zadrani u
pritvoru bez mogunosti komunikacije. Nji-
hovo pravo na pravino suenje bilo je pre-
kreno, takoe, zbog toga to nije bila obez-
beena nepristrasnost i nezavisnost vojnog
suda od izvrne vlasti.
Nezavisnost sudija jedan je od stubova neza-
visnog pravosua. Ako vlada ili drugi dravni
organi mogu u bilo koje vreme da smene su-
diju, institucionalna nezavisnost sudstva je
dovedena u pitanje. Zatim, ako nepravosudni
organi vre nadzor ili uticaj na sudove ili sa-
me sudije, ne moe se obezbediti pravian
sudski postupak. Takav nadzor, recimo, moe
se odnositi na uslove plaanja sudija, mo-
gunost ostalih delova vlasti da daju uputstva
sudovima ili pretnje premetajem na drugo
radno mesto ako odluke sudija ne budu sagla-
sne sa oekivanjima i uputstvima.
Nepravosudni organi ne smeju menjati sud-
ske presude, osim u sluajevima amnestija
koje su u skladu sa ustavom, a obino ih do-
deljuje ef drave.
U normama pravinog sudskog postupka ne
propisuje se neki odreeni sastav sudija, nai-
me, sudije mogu biti ili samo profesionalne
sudije, ili moe biti kombinovani sastav pro-
fesionalnih sudija i sudija laika ili moe po-
stojati neka druga kombinacija. Meutim, po-
stoje meunarodni standardi nezavisnog sud-
stva koji ukljuuju odredbe o imenovanju su-
dija. Nijednim meunarodnim instrumentom
ljudskih prava ne zahteva se suenje pred po-
rotom. Ali, ako je u dravi uspostavljen sistem
VLADAVINA PRAVA I PRAVINO SUENJE 151
porota, zahtevi nezavisnosti i nepristrasnosti
odnose se i na porote.
Javno sasluanje
Da bi se podstaklo poverenje u pravosudne
organe i obezbedilo pravino sasluanje svih
stranaka, sudske rasprave moraju biti otvore-
ne za javnost. Prema maksimi da pravda mo-
ra ne samo biti izvrena nego njeno izvrenje
treba da bude javno objavljeno, javnost ima
pravo da zna kako se pravda izvrava i koje su
presude donesene. Pod javnim sasluanjem
podrazumeva se usmeno sasluanje o injeni-
cama sluaja, koje treba da bude otvoreno za
javnost i mogu mu prisustvovati graani i
predstavnici medija. Sudovi moraju obavestiti
javnost o vremenu i mestu odravanja usme-
nog sasluanja. Naelo javnosti mora se u pot-
punosti potovati, osim ako postoje opravdani
razlozi za izuzee javnosti.
Opravdani razlozi za ogranienje prava na
javno sasluanje navedeni su u meunarod-
nim instrumentima: moral (npr. sasluanje
koje se odnosi na seksualni delikt), javni red
(uglavnom u sudnici), nacionalna bezbed-
nost u demokratskom drutvu, interesi privat-
nosti stranaka i posebne okolnosti kada jav-
nost moe ugroziti izricanje pravine i prime-
rene presude.
152 VLADAVINA PRAVA I PRAVINO SUENJE
Meutim, ak i u sluajevima kad je jav-
nost iskljuena iz rasprave, presuda mora
biti javno objavljena, osim u izvesnim
strogo definisanim izuzetnim sluajevima
kad treba zatititi interes maloletnika ili
porodice.
Pravo na pretpostavku nevinosti
Pravo na pretpostavku nevinosti znai da sva-
ko ko je optuen za krivino delo ima pravo
da se smatra nevinim i da se prema njemu po-
stupa kao prema nevinom licu sve dok mu se
u pravinom sudskom postupku ne dokae
krivica u skladu sa zakonom. To naelo pri-
menjuje se od trenutka kada se lice stavlja
pod sumnju do trenutka kada je krivica po-
tvrena u najvioj instanci. Stoga u krivinim
sporovima tuilac mora dokazati krivicu op-
tuenog, a ako postoji razumna nedoumica u
pogledu krivice, optueni se mora proglasiti
nevinim.
Pod pravom na pretpostavku nevinosti podra-
zumeva se da se sudije i porota moraju su-
zdrati od svakog prejudiciranja. To se takoe
odnosi i na druge javne slubenike koji
uestvuju u postupku. Meutim, treba uzeti u
obzir da to pravo nije prekreno kada vlasti
obavetavaju javnost o istragama krivinih
dela i pri tom imenuju osumnjiene, osim ako
pri tom ne tvrde da je kriv.
Pravo na utanje i pravo da se ne svedoi
protiv sebe, kao i pravo da se ne prizna kri-
vica takoe su deo naela pretpostavke ne-
vinosti. Pravo na utanje zahteva, takoe,
da tuilatvo pre istrage ne uzima u obzir
utanje pri utvrivanju krivice ili nevinosti.
Pod pravom da se ne svedoi protiv sebe i
pod pravom da se ne prizna krivica podra-
zumevaju se zabrana svakog oblika priti-
ska.
Pravo na suenje bez neopravdanog
odlaganja
Odredbe o pravu na suenje bez neopravda-
nog odlaganja odnose se ne samo na vreme
do poetka suenja nego i na ukupno trajanje
postupka, ukljuujui moguu albu viem pravima navodi se da pri utvrivanju oprav-
sudu, sve do vrhovnog suda ili drugih sudskih
organa koji imaju ovlaenje da donesu ko-
nanu presudu.
Koliko je dugo potrebno vreme, zavisi od pri-
rode predmeta oko kog se vodi spor. Pri pro-
cenjivanju da li je u nekom postupku bilo
neopravdanog odlaganja, uzimaju se u obzir
okolnosti predmeta, kao to su njegova
sloenost, ponaanje stranaka u sporu, posle-
dice za podnosioca i stav organa pred kojim
se spor vodi.
Zatim, treba uzeti u obzir da pravo na pra-
vino suenje bez neopravdanog odlaganja u
krivinom postupku, takoe, ima rtva.
Osnovno naelo na kome se zasniva to pravo
dobro je definisano izrekom Odloiti pravdu
znai uskratiti pravdu.
Pravo optuenog da se brani sam ili uz
pomo branioca i pravo na suenje u
prisustvu
Svako ko je optuen za krivino delo ima pra-
vo da se brani sam ili uz pomo branioca. Pra-
vo na branioca u fazama koje prethode suen-
ju u krivinom pravu jasno je povezano s pra-
vom na odbranu tokom suenja. U Meuna-
rodnom paktu o o graanskim i politikim
danosti optube za krivino delo optueni
ima pravo na to da mu se sudi u njegovom
prisustvu i da se brani sam ili uz pomo
slubenog branioca po svom linom izboru;
da se, ako nema svog branioca, uputi u pravo
na izbor i da mu se uvek kad to nalau intere-
si pravinosti po slubenoj dunosti dodeli
besplatni branilac, svaki put kad on nema do-
voljno sredstava da plati branioca lan 14
(3d).

Sadraj prava da se optueni brani sam ili
uz pomo branioca i prava na suenje
u prisustvu
 pravo na suenje u prisustvu
 pravo da se optueni brani sam
 pravo na slobodan izbor branioca
 pravo da se bude obaveten o pravu na
branioca i
 pravo na besplatnu pravnu pomo
Zavisno od teine mogue kazne, drava nije
obavezna da dodeli branioca u svakom pred-
metu. Komitet za ljudska prava UN, na pri-
mer, smatra da licu optuenom za krivino
delo za koje je mogua smrtna kazna, mora
biti dodeljen branilac. Meutim, lice op-
tueno za prebrzu vonju ne mora nuno
imati pravo na branioca o troku drave. Pre-
ma Interamerikom sudu za ljudska prava,
branilac mora biti na raspolaganju ako je to
neophodan uslov za pravino suenje.
Prilikom dodele branioca, treba uzeti u obzir
da optueni ima pravo na iskusnog, kompe-
tentnog i efikasnog branioca. Optueni, ta-
koe, ima pravo na poverljivu komunikaciju
sa svojim advokatom.
VLADAVINA PRAVA I PRAVINO SUENJE 153
Iako postoji pravo na suenje u prisustvu, Osumnjieni ili optueni moe zatraiti tu-
mogu se odravati i suenja u odsustvu, u iz- maa tokom ispitivanja od strane policije ili
uzetnim sluajevima i kada za to postoje istranog sudije, ili pak tokom suenja. To-
opravdani razlozi, ali tada je jo vanije stro- kom rasprave tuma usmeno prevodi op-
go potovati pravo na odbranu. tuenom i sudu.
Pravo na pozivanje i na neposredno ili
posredno ispitivanje svedoka Naelo Nulla Poena Sine Lege
Cilj ove odredbe je da optuenom garantuje Latinska izreka nulla poena sine lege znai
istu pravnu mogunost pozivanja svedoka, is- da niko ne moe biti osuen za delo koje u
pitivanja i unakrsnog ispitivanja svakog sve- vreme kad je poinjeno nije bilo zakonom za-
doka koji je na raspolaganju tuiocu. Njome branjeno, ak i ako je zakon naknadno izmen-
se obezbeuje da odbrana ima mogunost da jen. Isto tako, ne moe se odrediti tea kazna
ispituje svedoke koji mogu navesti dokaze u od kazne koja je bila propisana u vreme kada
korist optuenog i dovesti u pitanje dokaze je krivino delo poinjeno. To je takozvana
protiv optuenog. neretroaktivnost zakona, kojom se obez-
beuje da lice koje ivi potujui zakone, nije
Postoje izvesna ogranienja u ispitivanju sve- izloeno riziku da iznenada bude kanjeno za
doka optube. Ona zavise od ponaanja op- neko delo koje u vreme kad ga je uinilo nije
tuenog, u sluaju kada svedok opravdano bilo protivzakonito. Stoga je primena naela
strahuje od odmazde ili kada svedok vie nije neretroaktivnosti nuan sastavni deo pravne
dostupan. bezbednosti.
Pravo na besplatnu pomo tumaa
Ako lice ne razume ili ne govori jezik koji se
upotrebljava na sudu, ima pravo na besplatnu
pomo tumaa, to ukljuuje i prevod doku-
menata. Pravo na tumaa odnosi se jednako
na domae stanovnike i strance koji ne pozna-
ju dovoljno jezik koji se upotrebljava na sudu.
154 VLADAVINA PRAVA I PRAVINO SUENJE
3. INTERKULTURALNA GLEDITA
I KONTROVERZNA PITANJA
Naelo vladavine prava je opteprihvaeno.
Meutim, kad se uporede tumaenja sadraja
vladavine prava u razliitim zemljama,
uoavaju se znaajne kulturne razlike. Naj-
vie se meusobno razlikuju ameriko i azij-
sko shvatanje vladavine prava. Ameriki prav-
nici skloni su da vladavinu prava gledaju kroz
prizmu amerikog pravnog sistema, pa sma-
traju da vladavinu prava karakteriu porot-
nika suenja, prava koja obuhvataju prava
optuenog i jasna podela vlasti, dok azijski
pravnici naglaavaju vanost sistematske i efi-
kasne primene zakona, ali ne insistiraju da se
izvrna vlast nuno povinuje zakonu. To ue
tumaenje vladavine prava, koje je bolje opi-
sati kao vladavinu pomou prava nego vlada-
vinu prava, tesno je vezano za pojam demo-
kratije azijskog tipa.
U nekim zemljama erijatsko pravo kodifi-
kovano islamsko pravo ograniava prava
ena na pravino suenje, jer ene nemaju stem koji jemi vladavinu prava i pravian
pravo pristupa sudu na jednakoj osnovi kao
mukarci. Meutim, razlike na osnovu pola
zabranjenje su l. 2 i 3 Meunarodnog pakta
o graanskim i politikim pravima.
vinjeta Modul Verske slobode.
Neki od problema s kojima se suoavaju zem- Budui da je ideja vladavine prava tesno pove-
lje u tranziciji ka demokratiji ne mogu se pri- zana sa idejom demokratije, obuhvata
pisati kulturnim razlikama. U mnogim graanske i politike slobode i neophodna je
sluajevima graani ne mare za vladu i pravni za razvoj trine ekonomije, primena vladavi-
sistem koji su skloni proteiranju i korupciji, ne prava zavisi od ostvarivanja tih vrednosti.
to vodi poveanju ulinog kriminala i Mnoge studije sluaja iz tranzicionih zemalja
graanskog nasilja. Naime, za uspostavljanje pokazuju da se vladavina prava ne moe us-
efikasnog reima vladavine prava treba vre- postaviti ako politiko vostvo nije spremno
mena i finansijskih sredstava. Zatim, tamo da se pridrava osnovnih demokratskih
gde vodei politiari ne potuju demokratske naela, pa svojim ponaanjem otvara put po-
vrednosti i graanske slobode, teko se moe stojanju korupcije i zloinakim organizacio-
postii nezavisnost pravosua. Meutim, u nim strukturama.
svetu ekonomske globalizacije irom sveta ra-
ste potreba za stabilnou, odgovornou i
transparentnou, koje moe jemiti jedino
reim vladavine prava.
4. PRIMENA I PRAENJE
Primena
Zatita ljudskih prava poinje na nacional-
nom nivou. Stoga primena vladavine prava
zavisi od spremnosti drave da uspostavi si-
sudski postupak. Drava mora ustanoviti i
odravati institucionalnu infrastrukturu po-
trebnu za ispravno delovanje pravosua i do-
nositi i sprovoditi zakone i propise koji jeme
pravinost sudskog postupka.

Sluaj Albanije: Burni tranzicioni proces s
planske dravne ekonomije na trinu iza-
zvao je ogromne probleme. Iako je prva faza
politikih i ekonomskih promena dala razloga
za optimizam, zbog slabog sistema izvrne i
sudske vlasti domae i meunarodne
zloinake organizacije dobile su veliki uticaj.
Te organizacije su uspostavile takozvanu fi-
nansijsku piramidu, kojom su opljaale
uteevinu preko 75% stanovnitva i time
zemlju dovele pred skoro potpuni kolaps
1997. godine.
Po pravilu, jaanje vladavine prava je jedini
nain borbe protiv korupcije, spreavanja po-
jave autoritarnih crta kod novoizabranih
voa, kao i osnaivanja potovanja ljudskih
prava putem sistema podele vlasti. Ali kako
sve to sprovesti u stvarnosti? U sutini, po-
trebno je uiniti tri koraka. Prvo, postojee za-
kone treba analizirati i ako to ve nije
uraeno kodifikovati ih. Drugo, treba ojaati
institucije koje jeme ispravno delovanje pra-
vosudnih organa, npr. obukom sudija. Naj-
zad, a to je verovatno najtei korak, treba po-
boljati potovanje zakona od strane samih
vlasti prvenstveno radi obezbeenja nezavi-
snosti sudstva.
Postoje posebna savetodavna tela, kao to je
Venecijanska komisija Saveta Evrope, usta-
novljena radi jaanja vladavine prava, ili pro-
fesionalna udruenja sudija, koja pomau i
prate delovanje vlasti.
Praenje
U veini zemalja osnovne odredbe o ljudskim
pravima nalaze se u ustavu. U sluaju povre-
de ljudskih prava u ustavu su obino date mo-
gunosti pozivanja na te odredbe pred sudovi-
ma dotine drave. Na meunarodnom nivou
radi zatite ljudskih prava zakljuuju se ugo-
vori o ljudskim pravima. Kada drava postane
strana ugovornica takvog ugovora, obavezna
je da jemi i sprovodi njegove odredbe na ni-
vou zemlje. Meunarodnim pravom nije pro-
pisano kako da drave sprovode te odredbe.
To zavisi od strukture pravnog poretka svake
pojedine drave.
Radi nadzora primene odredbi o ljudskim
pravima i njihovog jemenja, neki ugovori o
ljudskim pravima, kao to je Meunarodni
pakt o graanskim i politikim pravima, sa-
dre mehanizam praenja. Taj mehanizam
ini sistem izvetavanja, po kome su drave
strane ugovornice obavezne da, u redovnim
razmacima, izvetavaju meunarodno telo za
praenje o tome kako sprovode odredbe ugo-
VLADAVINA PRAVA I PRAVINO SUENJE 155
vora. Komitet za ljudska prava UN, na primer,
daje komentare u pogledu toga kako pojedina
drava izvrava svoje ugovorne obaveze iz
Pakta, a takoe moe da donosi predloge i
preporuke radi unapreenja sprovoenja oba-
veza. Osim toga, Komitet daje opte komen-
tare s tumaenjima Pakta, kao to su Opti
komentari br. 13 iz 1984. godine o lanu 14
Pakta.
Neki ugovori o ljudskim pravima predviaju i
mehanizam predstavke. Nakon to iscrpi sve
domae pravne lekove, pojedinac moe pod-
neti predstavku o navodnom krenju ljud-
skih prava koja se ugovorom jemi. Na pri-
mer, takva mogunost postoji u Fakultativ-
nom protokolu Meunarodnog pakta o
graanskim i politikim pravima, Evropskoj
konvenciji o ljudskim pravima (lan 34),
Amerikoj konvenciji o ljudskim pravima
(lan 44), Afrikoj povelji o ljudskim pravima
i pravima naroda (lan 55). Prema tim spora-
zumima, pojedinac moe svoju predstavku iz-
neti pred Komitet za ljudska prava UN, Evrop-
ski sud za ljudska prava, Interameriku komi-
siju za ljudska prava ili Afriku komisiju za
ljudska prava i prava naroda. Ta ugovorna te-
la mogu ispitati tubu, a ako ustanove da ima
krenja ljudskih prava, preporuuju dotinoj
dravi da preduzme potrebne mere za prome-
156 VLADAVINA PRAVA I PRAVINO SUENJE
nu prakse ili zakona, kao i da ispravi neprav-
du nanesenu rtvi.
U sklopu svojih tematskih postupaka, Komitet
za ljudska prava UN imenovao je posebnog
izvestioca o vansudskim i samovoljnim po-
gubljenjima (1982) i o nezavisnosti sudova i
advokata (1994), kao i Radnu grupu za sa-
movoljno liavanje slobode (1991).
Izgradnja kulture potovanja vladavine
prava na Kosovu
Posle mnogih godina oruanog sukoba, situa-
cija na Kosovu pokazuje jasne znake napretka
u susret demokratskom drutvu koje e
potovati vladavinu prava. Vanu ulogu u tom
procesu ima OSCE, koji pomae obnovu
osnovnih struktura pravosudnog sistema. Taj
zadatak oteava injenica da sama izgradnja
institucija nije dovoljna, jer ne postoji pove-
renje u pravosudni sistem, pa treba uspostavi-
ti kulturu potovanja zakona i kulturu ljud-
skih prava uopte. Osim podrke nevladinim
organizacijama, profesionalnim organizacija-
ma pravnika i slinim institucijama, OSCE je
dao podrku pri uspostavljanju sledeih insti-
tucija:
Pravosudni institut Kosova Institut je osno-
van radi unapreenja pravnog obrazovanja
sudija i tuilaca. Veina seminara obuke po-
sveena je aspektima krivinog i graanskog
prava u vezi s meunarodnim standardima
ljudskih prava, sa ciljem da se obnove stara i
donesu nova pravna znanja. Programi prav-
nog obrazovanja, takoe, ukljuuju i posete
zemljama u regionu kako bi se podstakle ras-
prave o izazovima koji stoje pred pravosud-
nim sistemima u zemljama u tranziciji, kao i
kako bi se pronala reenja za poboljanje tre-
nutne sudske prakse na Kosovu. I dalje se
panja usmerava na obuku domaih strunja-
ka u tom podruju, pa mnogi sudski slubeni-
ci s Kosova rade kao nastavnici u Institutu.
Centar za krivino pravo Najmlaa institu-
cija koju je osnovao OSCE usmerena je na
osposobljavanje advokata koji deluju kao
branioci u krivinim sporovima, kako bi mo-
gli na odgovarajui nain zastupati optuene.
Centar prua neposrednu pomo u sudskim
sporovima i sprovodi istraivanja i obuku. Na
taj nain Centar svojim delatnostima obez-
beuje advokatima podrku, sredstva i
struno znanje koje druge institucije obez-
beuju sudijama i tuiocima.
Kosovski pravni centar Kosovski pravni
centar deluje na razvijanju profesionalnih
vetina lokalnih pravnika. Aktivno pomae
Pravnom fakultetu Univerziteta u Pritini u
razliitim oblastima, ukljuujui reformu ku-
rikuluma, uspostavljanje programa stipendi-
ranja i razmene, obogaivanje knjinog fonda
biblioteke, kao i pravne klinike. Jedan od naj-
vanijih projekata Centra je sastavljanje zbir-
ki zakona koji se sprovode na Kosovu, na-
menjenih pravnicima. Dosad su objavljenje
tri zbirke: Zbirka zakona krivinog prava,
Zbirka zakona porodinog prava i Zbirka za-
kona imovinskog prava.
IZVOR:
HTTP://WWW.OSCE.ORG/KOSOVO/LAW

DOBRO JE ZNATI
1. DOBRA PRAKSA
Razvojna pomo za uspostavljanje
efikasnog pravosudnog sistema
Veina zapadnih zemalja podrava reforme u
smeru vladavine prava u sklopu svoje politike
razvojne pomoi. Rusija je, na primer, dobila
zajam od Svetske banke u iznosu od 58 milio-
na amerikih dolara; projekte pomoi usme-
rene na razvoj finansiraju i SAD, Nemaka,
Holandija, Danska, Evropska unija i Evropska
banka za obnovu i razvoj. Neke azijske i lati-
noamerike zemlje takoe su dobile znatnu
finansijsku pomo, to se ne moe rei za
zemlje Bliskog istoka i Afrike. Podrku dobija-
ju i projekti usmereni ka jaanju vladavine
prava u obnovi drutava posle sukoba, na pri-
mer u Bosni i Hercegovini i na Kosovu.
Nezavisna pravosudna komisija (IJC)
u Bosni i Hercegovini
Visoki predstavnik je 2001. godine uspostavio
pravosudnu komisiju za Bosnu i Hercegovi-
nu. Njen zadatak je da promovie vladavinu
prava i reformu pravosua pomou vredno-
vanja sudstva, tuilatva i vladinih institucija,
koordinira reforme, pomae domaim telima
za obuku sudija i obavlja savetodavnu funkci-
ju za sve aktere, ukljuujui civilno drutvo i
samog Visokog predstavnika.
Rezolucija o potovanju i jaanju
nezavisnosti sudstva (Afrika)
Afrika komisija za ljudska prava i prava
naroda izradila je 1996. godine nacrt Rezolu-
cije o potovanju i jaanju nezavisnosti sud-
stva, kojom je potvrdila vanost nezavisnosti
sudstva, ne samo za odravanje drutvene
ravnotee, nego i za privredni razvoj. U Rezo-
luciji se pozivaju afrike zemlje da preduzmu
zakonske mere kako bi podrale nezavisnost
sudstva i obezbedile pravosuu dovoljna
sredstva za delovanje. Izuzetno je vano, na
primer, da sudije imaju dostojan ivotni stan-
dard i prihvatljive uslove rada koji im obez-
beuju nezavisnost. tavie, drave treba da
se suzdravaju od preduzimanja mera koje bi
mogle posredno ili neposredno ugroziti neza-
visnost sudija.
VLADAVINA PRAVA I PRAVINO SUENJE 157
2. TRENDOVI
Meunarodni sudovi
Posle zverstava poinjenih u Ruandi i bivoj
Jugoslaviji, meunarodna zajednica morala je
da reaguje uspostavila je dva ad hoc suda za
procesuiranje najteih zloina poinjenih to-
kom ratova i oruanih sukoba. Iako ti sudovi
zasad prilino uspeno obavljaju svoje zadat-
ke, istovremeno su predmet kritika zbog broj-
nih razloga, kao to su: navodna nelegalnost
sudova, neizvesnosti u pogledu pravila po-
stupka (budui da sudije mogu menjati pravi-
la prema potrebama), nepostojanje naknade
za ljude koji su bili pogreno optueni i opti
stav kojim se na optuene gleda kao na
krajnje zlo pred sudom. Uei iz tih nedosta-
taka, meunarodna zajednica pristupila je
osnivanju Meunarodnog krivinog suda na
drugaiji nain. Vie je nadlenosti ostavljeno
dravama ugovornicama Rimskog statuta, a
uloeni su i napori na jaanju vladavine pra-
va.
Medijacija i arbitraa
Drave aktivnije uestvuju u alternativnim
postupcima reavanja sporova (medijacija i
arbitraa) kako bi se rasteretili sudovi i skrati-
li sudski postupci, ali i radi dolaenja do
158 VLADAVINA PRAVA I PRAVINO SUENJE
reenja koja su prihvatljiva za sve, odnosno
kojima svaka strana dobija. Sudovi, posebno
u Sjedinjenim Amerikim Dravama, sve se
tee nose sa sve veim brojem tubi u razum-
nim rokovima, dok u kontinentalnoj Evropi
situacija jo uvek nije tako kritina.
Dok sudski postupci imaju za cilj izvravanje
pravnih zahteva, medijacija osim toga uzima
u obzir potrebe i interese pojedinaca i stoga
daje bolje rezultate u sporovima poslovne, po-
rodine ili meuljudske prirode.
Medijacija je metoda reavanja sporova u ko-
joj sukobljene strane trae reenje, a trea
strana deluje kao moderator i daje smernice.
Arbitraa je reavanje spora odlukom arbitra,
koja je za sukobljene strane obavezujua.
U mnogim zemljama zakonski je propisana
obaveza medijacije pre sudskog postupka.
Sudski postupak je jedino neophodan ako se
medijacijom ne doe do reenja. U SAD i Au-
straliji, na primer, periodino se odrava tako-
zvana nedelja poravnanja, kada se u svim
predmetima koji ekaju poetak suenja pri-
menjuje metoda medijacije. U velikom broju
sporova na taj nain zaista se dolazi do
uspenog reenja (na primer, u 70% sporova u
dravi Ohajo). Ipak, moglo bi se rei da se su-
kobljenim stranama tako uskrauje pristup
sudu, jer sama injenica da jedina alternativa
jesu skupi i dugotrajni sudski postupci moe
predstavljati pritisak na sukobljene strane da
pronau reenje.
Unapreenje javnosti suenja
Tokom poslednjih nekoliko godina reality te-
levizija postaje sve popularnija. Na TV se
moe nai skoro sve, od policijskih gonjenja
do prikazivanja opstanka i svakodnevnog
ivota ljudi koji dele ivotni prostor. U tom ve-
likom spektru i programi iz sudnica nali su
svoje, prilino mnogobrojne, poklonike. Bez
obzira na to da li je re o prenosu suenja ili
televizijskoj drami, deljenje pravde danas se
moe pratiti s kaua, uz hladno pivo i ips.
Naravno, time se otvaraju neka etika pitanja.
S jedne strane, naelo javne rasprave pred-
stavlja centralni element prava na pravino
suenje. S druge strane, taj oblik prezentacije
nema puno veze s prikazivanjem pravde na
odgovarajui nain pre je re o potrazi za 1990: Opta naela UN o ulozi advokata
senzacijama i poigravanjem s prolaznim emo-
cijama gledalaca. Najprikladnija protivstrate-
gija verovatno je u tome da advokatska i sudij-
ska udruenja izrade etike smernice o ovom
pitanju.
3. HRONOLOGIJA
1948: Univerzalna deklaracija o ljudskim pra-
vima
1950: Evropska konvencija o ljudskim pravi-
ma
1966: Meunarodni pakt o graanskim i poli-
tikim pravima
1969: Amerika konvencija o ljudskim pravi-
ma
1982: Posebni izvestilac UN o vansudskim i
samovoljnim presudama
1984: Opti komentar br. 13 o lanu 14
Meunarodnog pakta o graanskim i
politikim pravima
1985: Osnovni principi UN o nezavisnosti
pravosudnih organa
1985: Standardna minimalna pravila UN za
sudske postupke protiv maloletnika
1986: Afrika povelja o ljudskim pravima i
pravima naroda
1990: Smernice UN o ulozi tuilaca
1991: Radna grupa UN o samovoljnom pritvo-
ru
1994: Posebni izvestilac UN o nezavisnosti
sudija i advokata
1998: Rimski statut Meunarodnog krivinog
suda

ODABRANE AKTIVNOSTI
AKTIVNOST I: BITI SASLUAN ILI
NE BITI SASLUAN?
DEO I: UVOD
Ova aktivnost je igra uloga koja pomae pri-
kazivanje pravila i postupaka suenja.
Tip aktivnosti: igra uloga
DEO II: OPTE INFORMACIJE
O AKTIVNOSTI
Ciljevi i zadaci:

doiveti situaciju u sudnici

definisati pojam pravinog i javnog sudskog
postupka

razvijati analitike vetine
Ciljna grupa: mladi i odrasli
Veliina grupe/organizacija: 15 20
Vreme: oko 90 minuta
Priprema:
Uredite uionicu da lii na sudnicu. Postavite
sto za sudiju napred, a dva druga stola pod
pravim uglom prema prvom, ali tako da su je-
dan naspram drugog, jedan za optuenog i
odbranu, a drugi za tuilaki tim.
Potrebne vetine:
kritiko miljenje i analitike vetine, komu-
nikacione vetine, izgraivanje stavova, spo-
sobnost saoseanja
DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O IGRI
ULOGA
Uvod:
Objasnite da e se odglumiti situacija u sudni-
ci s dva razliita scenarija, u jednom nee biti
odbrane, a u drugom e postojati mehanizam
odbrane. Objasnite uloge i dopustite da
uesnici sami odaberu uloge koje e igrati.

Jedna osoba lano optuena za krivino de-
lo (npr. krau ili skitnju)

Tim od dvoje ili troje ljudi koji predstavljaju
tuilatvo

Grupa od troje ili etvoro ljudi koji iznose
optube i ispisuju ih na ploi

Sudija
Tuioci i grupa koja iznosi optubu imaju de-
set minuta da pripreme optubu.
Izvoenje igre uloga:
U prvom scenariju ne postoji branilac, a op-
tueni ne moe sam da se brani. Ostali
uesnici su publika u sudnici. Nikome u
sudnici nije doputeno da izrekne svoje
VLADAVINA PRAVA I PRAVINO SUENJE 159
miljenje. Tuilatvo iznosi argumente pred
sudiju, koji jedino na osnovu toga mora do-
neti odluku.
Potom za drugi scenario izaberite novog sudi-
ju da donese presudu o krivici ili nevinosti.
Zatim, imenujte tim branilaca sastavljen od
dvoje ili troje uesnika. Optuenom i timu
branilaca doputeno je da govore. Publika ta-
koe sme da izrazi svoje miljenje. Tek na
osnovu toga novi sudija moe doneti presudu.
Povratna informacija:
Okupite uesnike.
Najpre pitate one koji su igrali neku ulogu:

Koliko ste mogli uticati na odluku sudije?

Koliko je cela simulacija izgledala stvarno?
Nakon toga, podstaknite celu grupu da razmi-
sli o procesu i svrsi dveju igara.

Koja je razlika izmeu dva scenarija i zato?

Da li su se uesnici oseali neugodno u pr-
vom scenariju?

Mislite li da se scenariji kao to je onaj prvi
mogu dogoditi u stvarnom ivotu?
Praktini saveti:
Nastojte da ne objasnite u potpunosti svrhu
igrokaza pre poetka izvoenja. Vrednost iz-
160 VLADAVINA PRAVA I PRAVINO SUENJE
nenaenja moe imati vei efekat na uesni-
ke, a nee omesti samo izvoenje igre. Budite
paljivi sa izvoenjem, posebno kod prvog
scenarija i prekinite ako se optueni pone
oseati uznemireno ili uplaeno. To ne znai
da igra uloga nije uspela, nego pokazuje koli-
ko simulacija moe biti stvarna.
Predlozi za varijacije:
Za drugi scenario moete imenovati nepristra-
snu porotu od tri ili etiri lana umesto sudi-
je. Kad budete pitali uesnike za povratnu in-
formaciju, razgovarajte o razlici izmeu poro-
te i sudije.
DEO IV: NASTAVAK
Proitajte lan 10 Univerzalne deklaracije o
ljudskim pravima:
Svako ima potpuno jednako pravo na pra-
vino javno suenje pred nezavisnim i nepri-
strasnim sudom koji e odluiti o njegovim
pravima i obavezama i o osnovanosti svake
krivine optube protiv njega.
Objasnite da to znai sledee: ako vam se su-
di, suenje mora biti javno. Javno sasluanje
je ono na kojem je optueni prisutan i dokazi
se iznose pred njim ili njom i pred njegovom
ili njenom porodicom ili zajednicom.
Ljudi koji sude optuenom ne smeju sami bi-
ti pod uticajem drugih. Na osnovu izvedene
igre razgovarajte o pravilu da svako mora ima-
ti priliku da iznese svoje argumente. To vai
za krivine, kao i za graanske sporove, kada
jedna osoba tui drugu.
Dajte uesnicima definiciju nezavisnog i ne-
pristrasnog suda koju upotrebljava UN: ne-
zavisnost i nepristrasnost znai da sud tre-
ba u svakom sporu da odlui na osnovu doka-
za, a vladavina prava spreava stavljanje bilo
koje strane u sporu u povoljniji poloaj zbog
politikih razloga.
Srodna prava/sledee oblasti istraivanja:
pretpostavka nevinosti, pravo optuenog da
se prizna kao linost pred sudom, pravo na
kompetentnu odbranu, elementi demokratije
IZVOR:
PRILAGOENO PREMA: UNITED NATIONS CYBERSCHOOL-
BUS; DOSTUPNO NA INTERNETU NA ADRESI:
HTTP://WWW.UN.ORG/CYBERSCHOOLBUS/HUMAN-
RIGHTS/ DECLARATION/10.ASP, FEBRUARY 2003.
AKTIVNOST II: KAKO
ODBRANITI OVE LJUDE?
DEO I: UVOD
Ova aktivnost je rasprava koja polazi od
sluajeva iz stvarnog ivota kako bi se uoile
predrasude i stavovi o pravinom sudskom
postupku.
Tip aktivnosti: rasprava
DEO II: OPTE INFORMACIJE O RASPRAVI
Ciljevi i zadaci:

uoiti predrasude i granice neutralnog po-
smatranja

razvijati analitike vetine
Ciljna grupa: mladi i odrasli
Veliina grupe/organizacija: 15 20
Vreme: oko 60 minuta
Materijal: listii (vidi dalje)
Priprema:
Pripremite listie s govorom advokata Gerryja
Spencea (vidi dalje).
Potrebne vetine:
kritiko miljenje i analitike vetine, iz-
graivanje stavova, komunikacione vetine,
izraavanje razliitih miljenja i gledita o ne-
kom pitanju.

DEO III: POSEBNE INFORMACIJE
O RASPRAVI:
Predstavite temu tako to ete od uesnika za-
traiti da zamisle poinioce zloina za koje su
uli (ili im pokaite video-snimak nekog od
njih). Moete popisati imena na ploi ako
elite.
Sada neka uesnici zamisle sebe kao branioce
klijenata optuenih za teke zloine.
Dajte im izjavu advokata Gerryja Spencea, u
kojoj odgovara na pitanje koje mu esto po-
stavljaju: Kako moete da branite te ljude?.
Potom na osnovu Spenceove izjave, zaponite
razgovor o pravima poinilaca zloina.

Da li treba svakoga smatrati nevinim dok
mu se ne dokae krivica?

Ako ste optueni za zloin, treba li uvek da
imate pravo na odbranu?

Da li treba svima omoguiti da trae pravnu
pomo i da je dobiju besplatno ako je ne
mogu platiti?

Da li treba svi da budu jednaki pred zako-
nom?
Ako elite, moete zapisati neke od argume-
nata na plou kao saetak rasprave.
VLADAVINA PRAVA I PRAVINO SUENJE 161
Povratna informacija: krivi. Ako ste optueni za zloin uvek morate
Da biste dobili povratnu informaciju, za- imati pravo na odbranu. Niko nema pravo da
traite od uesnika samo da ukratko samu vas osudi i kazni za neto to niste uinili.
raspravu: Pretpostavka nevinosti i pravo na odbranu
dva su vana naela odreena lanom 11. To

Zato, po vaem miljenju, advokati brane moe biti nastavak aktivnosti Biti sasluan ili
zloince? ne biti sasluan?.

Smatrate li da se na advokate isto gleda kao
na zloince koje brane i zato? DEO IV: NASTAVAK
Proitajte l. 6 i 8 Univerzalne deklaracije o
Praktini saveti: ljudskim pravima.
Uvedite uesnike u aktivnost prikazivanjem lan 6: Svako ima pravo da svuda bude pri-
video-zapisa ili itanjem lanaka o poznatim znat kao pravni subjekt.
zloincima, kao to su bili nacisti u Ne- Objasnite da to znai da mora svugde biti
makoj, pripadnici Ku Klux Klana u SAD ili jednako zakonski zatien, kao svako drugi.
diktatori u Latinskoj Americi i Aziji. Takoe Definicija: Linost pred zakonom je svako ko-
se moete pozvati na aktuelne lokalne okol- me se priznaje da je subjekt zatite koju prua
nosti ili svedoenja ljudi koji su osueni u pravni sistem i subjekt odgovornosti koju taj
javnoj raspravi poto su poinili teki zloin. sistem zahteva od njega.
Postupite li tako, budite svesni da takve teme lan 8: Svako ima pravo da ga nadleni naci-
mogu izazvati emocije. Ne prosuujte stavo- onalni sudovi efikasno tite od dela krenja
ve uesnika, ali jasno izjavite da su ljudska osnovnih prava koja su mu priznata ustavom
prava za sve, kao i da se nikad ne mogu sa- ili zakonima. To znai da svakome treba biti
movoljno derogirati. mogue da zatrai pravnu pomo kad njegova
ljudska prava nisu potovana.
Predlozi za varijacije:
IZVOR:
Razgovarajte o lanu 11 Univerzalne deklara-
PRILAGOENO PREMA CORRESPONDENCE BIAS IN
cije o ljudskim pravima. Napiite ga na ploi i EVERYDAY LIFE, CARLETON COLLEGE, MINNESOTA, USA,
objasnite njegovo znaenje i smisao. Treba DOSTUPNO NA INTERNETU NA: HTTP://CARLE-
TON.EDU/CURRICULAR/.
smatrati da ste nevini dok se ne dokae da ste
162 VLADAVINA PRAVA I PRAVINO SUENJE
Tekst na listiu:
Kako moete braniti te ljude?
Gerry Spence, advokat:
Dakle, mislite li da optueni ima pravo na
suenje pre nego to ga obesimo? Ako ima, da
li bi to suenje trebalo da bude pravino? Ako
suenje treba da bude pravino, da li optueni
treba da dobije branioca? Ako optueni treba
da dobije branioca, da li taj branilac treba da
bude sposoban? Dakle, ako branilac zna da je
optueni kriv, da li treba da nastoji da izgubi
spor? Ako ne treba, treba li da uini sve to je
u njegovoj moi kako bi tuilatvu pomogao
da dokae da nema nikakve razumne sumnje
u krivicu optuenika? Ako branilac uini sve
to je u njegovoj moi, a tuilatvo svejedno ne
uspe da dokae da nema nikakve razumne
sumnje, pa porota oslobodi optuenog krivice,
koga ete okriviti? Hoete li okriviti branioca
koji je svoj posao obavio ili tuioca koji nije
obavio svoj posao?
IZVOR:
PRILAGOENO PREMA ASOPISU HARPERS, JUL 1997.
REFERENCE
Amnesty International. 2001. Egypat Trials of Civilians Befo-
re Military Courts Volate Human Right Standards. Dostupno
na adresi:
http:// www.amnestyusa.org/news/2001/egypt11192001. html
Becker, Michael, Hans-Joachim Lauth i Gert Pickel. 2001.
Rechtsstaat und Demokratie. Theoretische und empirische Stu-
dien zum Recht in der Demokratie. Wiesbaden: Westdeutscher
Verlag.
Bell, Ryan Brett i Paula Odysseos. 2002. Sex, Drugs and Co-
urt TV? How Americas Increasing Interest in Trial Publicity Im-
pacts Our Lawyers and the Legal System. 15 Georgetown Jour-
nal of Legal Ethics 653.
Carothers, Thomas. 1998. The Rule of Law Revival. Foreign
Affairs, Vol. 77, Issue 2.
Cotran, Eugene i Mai Yamani. 2000. The Rule of Law in the
Middle East and the Islamic World, Human Rights and the Ju-
dicial Process. New York: Palgrave.
Goldfarb, Ronald. 1998. TV or not TV: Television, Justice, and
the Courts. New York: New York University Press.
http://www.icj.org/rubrique.php3?id_rubrique=40&lang=en
Hofmann Rainer, Joseph Marko i Franz Merli. 1996.
Rechtsstaatlichkeit in Europa. Heidelberg: C.F. Mller.
Lawyers Committee for Human Rights. 2000. What is a fair
trial? A basic Guide to Legal Standards and Practice. Dostupno
na adresi:
http://www.lchr.org/pubs/descriptions/fair_trial.pdf
Huber, Martina. 2002. Monitoring the Rule of Law, Consolida-
ted Framework and Report, The Hague: Netherlands Institute
of International Relations.
Robinson, Mary. 1998. Opening Speech, Building Justice: A
Conference on Establishing the Rule of Law in Post-Conflict Si-
tuations. Vienna 26-27 June 1998.
Office of the High Commissioner for Human Rights. 1985.
Basic Principles on the Independence of the Judiciary. Adopted
by the Seventh United NationsCongress on the Prevention of
Crime and the Treatment of Offenders held at Milan from 26
August to 6 September 1985 and endorsed by General As-
sembly resolutions 40/32 of 29 November 1985 and 40/146 of
13 December 1985. Dostupno na adresi:
http://193.194.138.190/html/menu3/b/h_comp50.htm
Ramen, Frank. 2001. The Rights of the Accused (Individual
Rights and Civic Responsibility). New York: The Rosen Publis-
hing Group.
Weissbrodt, David A. 2001. The Right to a Fair Trial under the
Universal Declaration of Human Rights and the International
Covenant on Civil and Political Rights, Articles 8, 10 and 11 of
the Universal Declaration of Human Rights. The Hague: Klu-
wer Academic Publishers.
Weissbrodt, David i Rdiger Wolfrum. 1997. The Right to a
Fair Trial. Berlin: Springer Verlag.
DODATNE INFORMACIJE
The International Commission of Jurists Center for
the Independence of Judges and Lawyers:
The COE Venice Commission:
http://www.venice.coe.int/site/interface/english.htm
Inter-African Network for Human Rights and Development:
http://www.oneworld.org/afronet/afronet.htm
The RIGHTS Consortium:
http://www.rightsconsortium.org/
The Asia Foundation:
http://www.asiafoundation.org/programs/legal-reform.html
Shah, Nasim Hasan. 1994. Judgement on the Consti-tution,
Rule of Law, and Martial Law in Pakistan. Pakistan: OUP
All Africa Com: http://allafrica.com
Centre of Islamic and Middle East Law (CIMEL):
http://www.soas.ac.uk/Centres/IslamicLaw/
VERSKE SLOBODE
SLOBODA MILJENJA, SAVESTI I VEROISPOVESTI

SLOBODA DA SE USVOJI I MENJA VEROISPOVEST

ILI UBEENJE

SLOBODA DA SE TA PRAVA ISKAZUJU

Svako ima pravo na slobodu misli,

savesti i veroispovesti; ovo pravo
ukljuuje slobodu promene veroispovesti
ili ubeenja i slobodu da ovek sam ili u
zajednici s drugima, javno ili privatno,
manifestuje svoju veru ili ubeenje
putem nastave, ispovedanjem vere i
obavljanjem obreda.
LAN 18 UNIVERZALNE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVIMA
164 VERSKE SLOBODE
PRIA ZA ILUSTRACIJU
Shalgeldy Atakov, 38-godinji turkmenski
hriranin, zatvorenik u radnom logoru Seydy
u severnoistonom Turkmenistanu, oprostio
se od svoje supruge Artygul kada su joj dopu-
stili da ga poseti. Rekao joj je kako se ne nada
da e preiveti brutalno fiziko zlostavljanje
kojem je bio podvrgnut.
U vreme njene posete bio je sav u modricama
i pretuen, bubrezi i jetra bili su mu oteeni i
bolovao je od utice. Jedva je hodao i esto je
gubio svest.
Pre nego to je bio uhapen u svom domu 18.
decembra 1998. godine, Atakovu su u dva na-
vrata pretila slubena lica, traei da prestane
s propovedima i delovanjem u svojoj crkvi, ne-
registrovanoj evangelistikoj hriansko-bapti-
stikoj kongregaciji.
Posle upozorenja od strane tajne policije mesec
dana ranije, nedelju dana pre hapenja pose-
tio ga je u njegovoj kui i jedan vii musliman-
ski voa u pratnji predstavnika mesnog odbo-
ra za verske poslove da bi ponovio kako mu,
bude li uporan, prete i zakonske mere.
Tri meseca posle hapenja, u martu 1999. go-
dine Atakov je osuen na zatvorsku kaznu u
trajanju od dve godine, ali tuilatvo je uloilo
albu protiv te odluke smatrajui je prebla-
gom. U vreme ponovnog suenja nekoliko
meseci kasnije, bio je tako okrutno prebijen da
je molio svoju decu da ga ne dodiruju, jer je
bio u velikim bolovima.
Njegova supruga i petoro dece u februaru su
prisilno deportovani iz svog doma u Mariju u
izgnanstvo u mesto Kaka, gde borave u seo-
skom pritvoru.
Nalozi tajne policije izdati su poto je njegova
supruga odbila da dopusti deci da se klanjaju
pred slikom predsednika u svakodnevnom ob-
redu u javnim kolama.
(Ovaj incident prijavljen je jednoj evropskoj
nevladinoj organizaciji, koja deluje na promo-
visanju demokratije, vladavine prava i prava
pojedinca u celom svetu. Daljih izvetaja o
tom sluaju jo nema.)
Prilagoeno prema izvetaju organizacije Hu-
man Rights Without Frontiers (Ljudska prava
bez granica), dostupno na
http://www.hrwf.net/newhrwf/html/tur-
key2001.html, oktobar 2002.
PITANJA ZA RASPRAVU:
1. ta mislite, koji su bili razlozi takvog postu-
panja prema gospodina Atakovu? ta ste
oseali dok ste itali ovu priu?
2. ta se po vaem miljenju moe uiniti ka-
ko bi se spreili takvi dogaaji? Poznajete li
postojee sisteme zatite?
3. Da li ste uli za sline sluajeve u vaoj
zemlji?
Niko nije prirodom vezan za
neku crkvu ili sektu, ve se svako
svojom voljom prikljuuje onom
udruenju u kom po svom
verovanju nalazi zavet i slubu
koji su istinski bliski Bogu. Nada
u spasenje, kao jedini razlog
neijeg ulaska u to, neka bude i
jedini razlog da u njemu
ostane ... Crkva je, stoga,
udruenje lanova koji su se
dobrovoljno ujedinili radi tog
cilja.
JOHN LOCKE, PISMO O TOLERANCIJI, 1689.

POTREBNO JE ZNATI
1. VERSKE SLOBODE:
DUGI PUT PRED NAMA
Milioni ljudi veruju da postoji neto iznad
oveanstva to nam prua duhovno vostvo.
Meutim, zbog onoga u ta verujete moete
biti prisiljeni da se odreknete svog uverenja,
napustite svoju porodicu, biti progonjeni, za-
toeni, ak ubijeni.
U treem veku budisti u Indiji bili su pro-
gonjeni jer su sledili Budino uenje. Poevi
od devetog veka posle Hrista u mranom
dobu Evrope muslimani i drugi ne-
hrianski vernici bili su progonjeni u ime
Boga. Nakon toga, Evropu je poharao rat za
proirenje Otomanskog carstva i islama. Je-
vreje su zatvarali u geta ne samo hriani
nego, pre njih, i muslimani. Pokrtavanje In-
dijanaca u Latinskoj Americi odvijalo se
ukorak s njihovim istrebljenjem.
U prolim vremenima, pa i danas, ne samo
vernici nego i oni koji ne veruju bili su i osta-
ju ugroeni zbog onoga u ta veruju ili pak ne
veruju. Mogunost verovanja u neto i iskazi-
vanja svog verovanja naziva se verska slobo-
da. Verska sloboda nije samo pravno, nego i
etiko pitanje. Religijska uverenja uveliko se
prepliu s privatnom sferom pojedinca jer se
dotiu linih stavova i razumevanja sveta.
Vera je jedan od najvanijih elemenata u iz-
raavanju kulturnog identiteta pojedinca, pa
verske slobode zato i jesu tako osetljiva tema
i izazivaju vie potekoa nego druga ljudska porast vanosti religije u sukobima izmeu
prava.
Jedan drugi problem omeo je regulaciju ver-
skih sloboda u meunarodnom pravu ljud-
skih prava. irom sveta vera i uverenje su
kljuni element u politici i za politiare. Ver-
ska uverenja i slobode esto se zloupotreblja-
vaju radi politikih ciljeva, u borbi za vlast, a
povezivanje vere i politike esto raa proble-
matine argumente.
Odgovarajua zatita postala je proteklih go-
dina sve neophodnija jer su verska netrpelji-
vost i progoni u korenu mnogih traginih su-
koba irom sveta, koji izviru iz etnikih ili ra-
snih problema ili kolektivne mrnje. Progon
na verskoj osnovi moe se videti u aktuelnim
sukobima izmeu vernika i nevernika,
izmeu tradicionalnih i novih religija u
multureligijskim dravama, ili sukobima u
zemljama koje imaju slubenu ili dominant-
nu religiju, a u njima ive pojedinci i zajedni-
ce koje toj religiji ne pripadaju.
Krenja verskih sloboda danas imaju raspon
od suzbijanja razliitih verovanja u Kini, et-
nikog ienja muslimana i hriana u Bo- bezbednost i razvoj linog integriteta pojedi-
sni i Hercegovini i na Kosovu, napetosti u Se-
VERSKE SLOBODE 165
vernoj Irskoj, pa sve do verski motivisanih
razgranienja u supsaharskom podruju od
Etiopije do Nigerije i verski motivisanih ubi-
stava. Krenja obuhvataju pojave kao to su
Indije i Pakistana, odnosno izmeu hinduista
i muslimana, koji su zaotreni pretnjama nu-
klearnog oruja, bujanje verskog ekstremi-
zma u islamu i, u jo novije vreme, rastui
protivislamski stavovi u Sjedinjenim Ame-
rikim Dravama i Evropi.
Naalost, postoje mnogi drugi primeri koji go-
vore o hitnosti potrebe da se bavimo verskim
slobodama posebno kada su one povezane sa
ekstremizmom. Taj fenomen treba razmatrati
odvojeno.
vinjeta Potrebno je znati.
Verske slobode i ljudska bezbednost
Sloboda od straha je kljuna vrednost ljudske
bezbednosti. Ta vrednost je ozbiljno
ugroena krenjima verskih sloboda. Ako ne
smete verovati u onog Boga ili zamisao o
svemiru koje ste sami izabrali, lina sloboda i
bezbednost ostae vam nedostine.
Ugroavanje slobode miljenja, savesti, uve-
renja i verospovesti neposredno pogaaju
naca i grupa. Kada su diskriminacija i progo-
166 VERSKE SLOBODE
ni na verskoj osnovi sistematski ili institucio-
nalizovani, mogu dovesti do napetosti meu
zajednicama ili ak meunarodnih kriza. Uz-
ronik nebezbednosti moe biti bilo ko po-
jedinci, grupe ili ak drave. Ta mona, sve-
prisutna pretnja linoj bezbednosti na osnovu
uverenja ili vere zahteva posebne zatitne me-
re. Obrazovanje i uenje za ljudska prava
kljuni su za potovanje ideja i religijskih ve-
rovanja drugih. Uenje potovanja, tolerancije
i ljudskog dostojanstva ne moe se sprovoditi
silom. Za to je potrebno dugorono nastojan-
je svakog uesnika na izgradnji line i global-
ne bezbednosti.
2. DEFINICIJA I OPIS PROBLEMA
ta je religija?
U filozofskim i sociolokim raspravama ne
postoji opteprihvaena definicija religije.
Meutim, nekoliko elemenata zajedniki su
razliitim predloenim definicijama.
Re religija etimoloki se vezuje za latinsku najirem smislu religija ukljuuje sve oblike
re religare, koja oznaava povezivanje. Reli-
gija je ono to vernika povezuje sa onim ap-
solutnim - koje se zamilja bilo kao linost ili
bezoblina pojava. Obino je ini skup cere-
monija i obreda, pravila i propisa koji pojedin-
Nema mira meu dravama bez
mira meu religijama.
Nema mira meu religijama bez
dijaloga meu religijama.
Nema dijaloga meu religijama
bez istraivanja temelja religija.
HANS KNG, PREDSEDNIK FONDACIJE ZA
GLOBALNU ETIKU
cu ili zajednici omoguuju da se poveu s
bogom ili bogovima. Prema Miltonu J.
Yingeru, religija moe biti sistem verovanja i
postupaka pomou kojih se neka grupa ljudi
suoava s konanim ivotnim pitanjima.
Radi poreenja, definicija pojma religija u
Blackovom Pravnom reniku glasi:
Odnos [ljudi] prema boanstvu, prema poto-
vanju Boga, slavljenju i pokoravanju nalozi-
ma i poukama natprirodnih ili viih bia. U
pojma takoe se tumai kao pouzdanje u vr-
verovanja u postojanje viih bia, koja vladaju
ljudima upotrebom sile, nameui pravila po-
naanja, uz nagovetaj nagrada ili kazni koje
slede u budunosti.
Sve ove i druge definicije religije potvruju
postojanje neeg vrhovnog, svetog, apsolut-
nog, transcendentnog, bilo kao linosti ili
bezoblinog entiteta. Ono vrhovno/najvie
ima normativnu funkciju i od vernika se
oekuje da slede uenja i pravila ponaanja
svoje religije, koja je put prema apsolutno-
me. Od vernika se takoe oekuje da svoja
uverenja iskazuju u razliitom oblicima obre-
da ili kulta. Obino se, iako ne uvek, osniva
crkva ili neka druga institucija radi organiza-
cije grupe i obrednih postupaka.
ta je uverenje?
Uverenje je iri pojam od vere. Uverenje
ukljuuje veru, ali se ne ograniava na njena
tradicionalna znaenja. Pravna definicija poj-
ma uverenje u Blackovom reniku glasi:
uverenje u istinitost stava, koje subjektivno
postoji u umu, a proizlazi iz argumenta, shva-
tanja ili dokaza koji se obraa rasuivanju.
Za razliku od tog evrocentrinog tumaenja
uverenja kao misaonog ina, znaenje tog
hovno, sveto, apsolutno ili transcendentno. U
meunarodnim dokumentima pojam uverenje
pokriva i prava osoba koje ne veruju, kao to
su ateisti (osobe koje ne veruju u boanstvo),
agnostici (osobe koje smatraju da je posto-

janje Boga neizvesno) i racionalisti. Uve-
renja drugaije prirode bilo politika, kul-
turna, nauna ili ekonomska nisu deo prava
na slobodu verskog uverenja i treba ih zaseb-
no razmatrati.
vinjeta Modul Sloboda izraavanja i sloboda
medija.
ta su verske slobode?
U meunarodnom pravu verske slobode su
deo prava na slobodu misli, savesti i veroi-
spovesti.
Te tri osnovne slobode jednako se odnose na
teistika ili verska uverenja i ukljuuju sva
uverenja koja sadre transcendentalne pogle-
de na svet i normativni kodeks ponaanja.
Sloboda vere i uverenja u strogom smislu
ukljuuje slobodu za i slobodu od vere i uve-
renja, to se moe razumeti kao pravo da se
prihvate ili ne prihvate bilo koje verske
norme ili stavovi.
Sloboda misli i savesti zatiena je na isti
nain kao sloboda vere i uverenja. Obuhvata
slobodu misli u svim pitanjima, ukljuujui
lina uverenja i privrenost veri ili uverenju
bez obzira na to izraavaju li se pojedinano
ili u zajednici s drugima.
Sloboda savesti esto se kri, to je vidljivo iz
injenice da se u svetu veliki broj ljudi nalazi
u zatvoru zbog prigovora savesti. Uglavnom
je re o pripadnicima manjinskih verskih za-
jednica na nekom podruju, koji su lieni slo-
bode zbog svojih verskih uverenja.
Pria gospodina Atakova samo je jedan od
bezbroj primera.
Sloboda miljenja i savesti i sloboda izbora i
menjanja vere i uverenja uivaju bezuslovnu
zatitu. Niko se ne moe prisiliti da razotkri-
je svoje misli niti da prigrli neku veru ili uve-
renje.
Meunarodni standardi
U pravu ljudskih prava zaobien je problem
definisanja religije i uverenja. Pravo ljudskih
prava sadri katalog prava kojima se tite slo-
boda miljenja, savesti, vere i uverenja. Radi
boljeg razumevanja sloenosti te problemati-
ke, verske slobode mogu se podeliti u tri ni-
voa:
1. slobode pojedinanog iskazivanja vere
2. slobode kolektivnog iskazivanja vere
3. slobode posebnih tela
VERSKE SLOBODE 167

Slobode pojedinanog iskazivanja vere:
U lanu 18 Univerzalne deklaracije o ljudskim
pravima (UDHR) verske slobode odreene su
kao pravo svakoga, to znai da to pravo pri-
pada deci i odraslima, dravljanima i stranci-
ma i drava ga ne moe derogirati ak ni u
vreme vanrednog stanja ili rata. U popisu
linih verskih sloboda koji se nalazi u lanu
18 Meunarodnog pakta o graanskim i poli-
tikim pravima (ICCPR) jasno stoji koja prava
spadaju u meunarodno prihvaeni minimal-
ni standard:
 sloboda bogosluenja ili okupljanja u vezi s
verom ili uverenjem, sloboda uspostavljanja
i odravanja mesta koja slue toj svrsi;
 sloboda proizvodnje, sticanja i upotrebe u
odgovarajuoj meri predmeta i materijala
povezanih sa obredima ili obiajima vere ili
uverenja;
 sloboda traenja i primanja dobrovoljnih fi-
nansijskih i drugih priloga od pojedinaca i
institucija;
 sloboda obrazovanja, imenovanja, izbora ili
naslednog odreivanja odgovarajuih voa
prema uslovima i standardima dotine reli-
gije ili uverenja;
168 VERSKE SLOBODE
 sloboda potovanja dana odmora i proslava
praznika i sveanosti u skladu s vlastitom
verom ili uverenjem;
 verska sloboda na radnom mestu,
ukljuujui pravo na molitvu, pravila ode-
vanja i pravila ishrane;
 sloboda okupljanja i udruivanja radi bogo-
sluenja;
 sloboda izraavanja vlastitog uverenja;
 sloboda da se promeni ili napusti vera;
 pravo na versko obrazovanje u najboljem
interesu deteta.

Slobode kolektivnog iskazivanja vere:
Verske slobode ne omoguuju uivanje nave-
denih sloboda samo pojedincu. Vera ili uve-
renje moe se izraavati i obino se izraava u
zajednici, odnosno na javnim mestima. To
znai da zajednica vernika mora uivati slo-
bodu okupljanja i udruivanja.

Slobode posebnih tela:
Posebna tela koja su uspostavljena zbog ver-
skih razloga takoe uivaju slobodu vere. To
mogu biti ustanove za bogosluenje, obrazov-
ne institucije koje se bave verskim pitanjima,
ili ak nevladine organizacije.
Prava posebnih tela ukljuuju:
 slobodu osnivanja i odravanja odgovara-
juih dobrotvornih ili humanitarnih institu-
cija;
 slobodu pisanja, izdavanja i irenja odgova-
rajuih publikacija u tom podruju;
 slobodu uenja vere ili uverenja na mestima
primerenim u tu svrhu.
Naelo nediskriminacije
Diskriminacija i netolerancija na verskoj
osnovi, pod ime se podrazumeva svako raz-
likovanje, iskljuenje, ogranienje, ili davanje
prednosti na osnovu vere ili uverenja, zabran-
jeni su. Zabrana verske diskriminacije i neto-
lerancije nije ograniena na javni ivot, nego
obuhvata i privatnu sferu pojedinca, u kojoj
se nalaze koreni verskih i drugih uverenja po-
jedinca. To znai da ni dravi, ni vaem poslo-
davcu, ni bilo kom drugom pojedincu nije do-
puteno da vas ni na jedan nain diskrimi-
niu.
vinjeta Modul Nediskriminacija.
Obrazovanje
Roditelji imaju pravo da odlue kako e odga-
jati svoju decu u skladu sa svojom verom. Cilj
odredbe u najboljem interesu deteta jeste
da se ogranii sloboda delovanja roditelja sa-
mo tamo gde verska praksa moe da nakodi
telesnom ili psihikom zdravlju deteta. Takva
praksa, na primer, moe biti odbijanje medi-
cinskog leenja ili kolskog obrazovanja. Ako
roditelji koji su, na primer, Jehovini svedoci
ne dopuste da njihovo dete primi transfuziju
krvi, jer se njihovo uverenje protivi takvom
medicinskom postupku, dete moe umreti.
U javnom domenu drave imaju obavezu da
obezbede obrazovanje u kom se potuje
naelo zatite deteta od verske netolerancije i
diskriminacije, pa kurikulum mora sadrati
obuavanje o slobodi miljenja, savesti i vere.
PITANJA ZA RASPRAVU
 Kako je versko obrazovanje ureeno u vaoj
zemlji?
 Da li se u kolskim programima i udbeni-
cima u vaoj zemlji obrauje sloboda vere
i uverenja, ukljuujui i slobodu nevero-
vanja?
 Da li u vaoj zemlji postoje mehanizmi koji
tite nezavisnost verskog obrazovanja?

Iskazivanje vere
Sloboda iskazivanja verskog uverenja
ukljuuje zatitu govora, nauka, bogosluenja
i potovanja uverenja. Imate pravo da govori-
te o svojoj veri, da obuavate o njoj druge, da
sprovodite potovanje sami ili s drugima, da
sledite pravila ishrane i odevanja, ili da upo-
trebljavate poseban jezik i druge obrede vae
vere. Pod iskazivanjem vere ili uverenja, ta-
koe, podrazumeva se da moete biti
poteeni radnji koje nisu u skladu sa onim
to vaa vera nalae. To znai da moete odbi- stoji nekoliko glavnih modela interakcije
ti polaganje zakletve, vojnu slubu, uee u izmeu drave i vere: dravna religija, slube-
verskim ceremonijama, ispovest ili prisilno
leenje.
Granice verskih sloboda
Dok sam sadraj vaih uverenja nije bitan, nji-
hovo iskazivanje moe se ograniiti kada se
kosi sa interesima drugih lica.
Ogranienja prava na iskazivanje verskog uve-
renja moraju biti proporcionalna i zasnovana
na zakonu. Jedino se mogu nametnuti kada je
to neophodno radi zatite javne bezbednosti,
reda, zdravlja ili morala, ili osnovnih prava i
sloboda drugih. Ograniavanje verskih slobo-
da doputeno je, na primer, u sluaju ljudske
rtve, samoranjavanja, sakaenja enskih pol- neizvesno da li se moe tamo gde postoji sa-
nih organa, ropstva, prostitucije, subverziv-
nih aktivnosti i drugih postupaka koji
ugroavaju ljudsko zdravlje i telesni integritet.
3. INTERKULTURALNA GLEDITA I KON-
TROVERZNA PITANJA
Drava i vera
Jedna od najveih razlika u pogledu zatite
verskih sloboda u svetu tie se odnosa
izmeu drave i veroispovesti/uverenja. Po-
drava vezana uz odreenu crkvu ili veru,
prava pripadnika verskih manjina verovatno
na crkva, neutralnost drave prema veri i nje-
nim institucijama, nepostojanje slubene reli-
gije, odvojenost crkve od drave i zatita prav-
no priznatih verskih grupa.
Meunarodni standardi ne nalau odvajanje
crkve ili vere od drave. To znai da se ne pro-
pisuje nikakav posebni model odnosa izmeu
drave i vera, niti se zahteva model sekular-
nih drutava u kojima se religija odstranjuje iz
javnih poslova.
Jedini meunarodni zahtev je da, bez obzira
na to u kom odnosu bile vera i drava, ne sme
biti diskriminacije onih koji ne pripadaju
slubenoj religiji ili priznatim verama. Ali je
mo jedna vera kao konstitutivni element naci-
onalnog identiteta, jemiti ravnopravno po-
VERSKE SLOBODE 169
stupanje prema drugim ili manjinskim vera-
ma.
Prema gleditima koja prevladavaju na Zapa-
du, neutralni odnos izmeu vere i drave e
verovatno najbolje jemiti punu zatitu ver-
skih sloboda pojedinca. Nasuprot tome, na
primer, tradicionalno islamsko erijatsko pra-
vo povezuje dravu s verom jer se smatra da
takav sistem obezbeuje najbolju zatitu ver-
skih sloboda zajednice. Meutim, tom gle-
ditu moe se prigovoriti da tamo gde je
nee uivati jednaku zatitu.
PITANJA ZA RASPRAVU
 Kakav je stav vae drave prema razliitim
uverenjima?
 Da li vaa drava priznaje institucije raz-
liitih vera?
 Smatrate li da je mogue uspostaviti sistem
jednake zatite svih vera u kom je jedna ve-
ra privilegovana?
 Smatrate li da je legitimno dopustiti posto-
janje konfesionalnih ili religijskih politikih
stranaka?
170 VERSKE SLOBODE
Apostaza sloboda da se izabere i promeni
vera
in apostaze naputanje vere radi druge ve-
re ili radi sekularnog naina ivota uprkos
jasnim meunarodnim standardima, jo uvek
predstavlja kontroverzno pitanje.
Jedna osoba je apostat ako naputa veroispo-
vest i prihvata drugu veroispovest ili pak se-
kularni nain ivota. Istorijski gledano, islam,
hrianstvo i druge religije imaju prilino ne-
jasne stavove o apostatima. Kazna je esto bi-
la pogubljenje. Danas se u nekim zemljama u
kojima je na snazi islamski erijatski zakon
apostaza jo uvek strogo kanjava. U praksi to
veoma esto znai da nema slobode izbora ili
promene veroispovesti ili uverenja.
Meunarodno pravo ljudskih prava jasno se
protivi takvim stavovima. Pojedinac ima pra-
vo da izabere svoja uverenja slobodno i bez
prisiljavanja. Rasprava o tom pitanju je osetlji-
va i veoma emocionalna jer se dotie najdu-
bljih uverenja i razliitih shvatanja verskih
sloboda. U njoj dolaze do izraaja kulturne
razlike u percepciji verskih i drugih sloboda,
pa se ini da u tom pogledu postoji crta koja
deli Zapad od ostatka sveta.
PITANJA ZA RASPRAVU
Smatrate li da u praksi ljudi mogu slobodno
birati i menjati svoja uverenja?
Moe li to eventualno dovesti do sukoba s
drugim ljudskim pravima?
Prozelitizam pravo na irenje uverenja
Vae je pravo da irite svoja uverenja i pod-
stiete druge ljude da se preobrate s jedne ve-
re na drugu sve dok u tu svrhu ne koristite
prisiljavanje, odnosno silu. Takvo delovanje
naziva se prozelitizam ili evangelizacija.
U srednjoj i istonoj Evropi i Africi bilo je
sukoba izmeu lokalnih veroispovesti i stra-
nih veroispovesti koje su donosili misionari.
U nekim sluajevima vlade su zabranjivale
takvo delovanje. Pravo ljudskih prava zahte-
va od vlada da tite pravo na slobodu iz-
raavanja i da vernici mogu slobodno
uestvovati u oblicima prozelitizma u koji-
ma nema prisiljavanja, kao to je apelo-
vanje na savest ili izlaganje plakata.
Prisiljavanje nekoga da se preobrati na drugu
veru je oigledno krenje ljudskih prava, ali
pitanje ta je doputeno jo uvek nije regulisa-
no meunarodnim pravom. Da bi ogra-
niavanje prozelitizma bilo opravdano, mora-
ju postojati okolnosti prisile: nastojanje da
se neko lice preobrati pomou novca, darova
ili privilegija; prozelitizam na mestima gde su
ljudi prisutni silom zakona (uionice, vojni
objekti, zatvori i slino).
Prigovor savesti protiv vojne obaveze
U vezi s prigovorom savesti protiv obavezne
vojne slube neprekidno se vode rasprave in-
terkulturne prirode. Pojedinac se moe oslo-
boditi vojne obaveze ako se upotreba smrto-
nosnog oruja ozbiljno kosi s njegovom sa-
veu i ako se time ne diskriminiu ljudi dru-
gaijih uverenja.
U nekim zemljama gde je kao alternativa voj-
noj slubi mogue civilno sluenje drutvu,
postoji tendencija da se to pravo prizna u na-
cionalnom zakonodavstvu (npr. Austrija,
Francuska, Kanada ili SAD). S druge strane, u
zemljama u kojima se ne priznaje prigovor sa-
vesti protiv vojne obaveze, ljudi mogu da za-
vre u zatvoru zbog toga to odbijaju da nose
oruje.

PITANJA ZA RASPRAVU
 Da li u vaoj zemlji ima prigovaraa savesti?
 Mislite li da je u meunarodnim standardi-
ma potrebno izriito priznati pravo pojedin-
ca da odbije ubijati?
4. PRIMENA I PRAENJE
Glavni problem za sprovoenje verskih slobo-
da predstavlja nedostatak meunarodno oba-
vezujueg instrumenta. Deklaracija o ukidan-
ju svih oblika netolerancije i diskriminacije na
osnovu vere ili uverenja UN iz 1981. godine
ima izvesnu pravnu snagu budui da se moe
smatrati iskazom pravila meunarodnog
obiajnog prava. Meutim, deklaracija nije
ugovor i zbog toga nije pravno obavezujua.
Uprkos tome to postoji meunarodni kon-
senzus u pogledu potrebe da se usvoji kon-
vencija, jo uvek je sporno na ta bi se ona
trebalo da usredsredi.
Posebni izvestilac o verskoj netoleranciji
ustanovljen je 1986. godine radi praenja
sprovoenja Deklaracije iz 1981. godine. Nje-
gov/njen glavni zadatak je da upozorava na
sluajeve i delatnosti vlasti koje nisu u skladu
sa odredbama Deklaracije, kao i da donosi
preporuke za mere poboljanja stanja, koje
vlasti treba da sprovode. Pojedinci i zajednice
svih vera irom sveta doivljavaju verski moti-
visane progone i diskriminaciju. Oni se kreu
u rasponu od povreda naela nediskriminaci-
je i tolerancije u pogledu vere i uverenja, do
napada na ivot, telesni integritet i ljudsku
bezbednost osobe.
Osim toga, praksom verskih sloboda bave se i
regionalni instrumenti: na primer Afrika ko-
misija za ljudska prava u nekim nedavnim
sporovima iz Sudana odluila je da primenu
erijatskog zakona treba usaglasiti s
meunarodnim obavezama.
Preventivne mere i budue strategije
Pre pristupanja razradi pravno obavezujue
konvencije treba raditi na promovisanju De-
klaraciju o ukidanju svih oblika netolerancije
i diskriminacije na osnovu vere ili uverenja iz
1981. godine kako bi se razvila kultura zajed-
nikog multireligijskog ivota. Posebnu
panju treba usmeriti na ulogu obrazovanja
kao kljunog sredstva za suzbijanje verske ne-
tolerancije i diskriminacije. Drave imaju ja-
sne obaveze po meunarodnom pravu da se
suprotstave nasilju i diskriminaciji na osnovu
uverenja. Nevladine organizacije, verske i se-
kularne organizacije imaju jednako jasnu ulo-
gu u upozoravanju na sluajeve krenja ver-
skih sloboda od strane drava i drugih inila-
VERSKE SLOBODE 171
ca, u odbrani progonjenih i u promovisanju
tolerancije pomou informativnih kampanja,
podizanja svesti, obrazovnih programa i
obuavanja.
ta moemo uiniti?
Moemo poeti sa spreavanjem diskrimina-
cije i verskih progona tako to potujemo
prava drugih. Verska tolerancija ukljuuje
potovanje sledbenika drugih vera, bez ob-
zira na to da li smatramo njihovo verovan-
je istinitim ili ne. Kultura tolerancije i
potovanja zahteva da ne diskriminiemo,
ne ocrnjujemo i ne kleveemo tuu veru i
da potujemo osnovno pravo na raznoli-
kost. Ona takoe znai da ne pristajemo na
diskriminaciju drugih u pogledu zapolja-
vanja, stanovanja i pristupa socijalnim
slubama samo zato to su druge vere. Za-
tim, treba da razvijamo potovanje da bismo
zapoeli promenu stava. Postoji potreba za
meuverskim dijalogom, kao i potreba da
vernici i oni koji ne veruju nau zajedniki
jezik kako bi uili da izraavaju meusobno
potovanje.
172 VERSKE SLOBODE
DOBRO JE ZNATI
1. DOBRA PRAKSA
Meuverski dijalog za religijski
pluralizam
Tokom nekoliko proteklih decenija pitanja re-
ligijskog i kulturnog pluralizma pobudila su
interes u crkvama i zajednicama vernika.
Osea se potreba za izgradnjom pozitivnog
odnosa meu ljudima razliitih vera. Kako ra-
ste interes za dijalogom, iri se i praksa dijalo-
ga, to razliitim religijskim zajednicama
omoguuje da se bolje razumeju i tenje sa-
rauju u obrazovanju, reavanju sukoba i
drutvenoj svakodnevici. Neke od meuna-
rodnih nevladinih organizacija koje promo-
viu meuverski dijalog i mir su:
 Svetski savet crkava;
 Svetska konferencija o verama i miru
(WCRP), sa stalnom radnom grupom za
religiju i ljudska prava;
 Svetski parlament vera;
 Globalna fondacija za etiku;
 Svetski kolegijum intereligijskih saveta
(WFIRC).
Zatim, brojne lokalne i regionalne inicijati-
ve irom sveta rade pomou dijaloga na
reavanju i spreavanju sukoba:
 Na Bliskom istoku Svetenstvo za mir oku- Religije za mir putem
plja rabine, svetenike, pastore i imame u obrazovanja
Izraelu i na Zapadnoj obali radi zajednikog Meuversko obrazovanje podstie potovanje
delovanja i postizanja mira i pravde u regiji. za ljude drugih vera i priprema uenike da
 U junoj Indiji Savet milosti okuplja hindu- uklone prepreke predrasuda i netolerancije.
iste, hriane, muslimane, budiste, daine,  U Izraelu projekat pod nazivom Zajednike
zoroastrijance, Jevreje i sike u nastojanju da vrednosti/razliiti izvori okuplja Jevreje,
ree sukobe u zajednicama (komunalizam). muslimane i hriane na zajednikom
 Na Pacifiku Meuverska potraga okuplja prouavanju svetih tekstova u potrazi za
predstavnike mnogih religija na Fidiju u vrednostima koje su im zajednike i mogu
traenju naina da se prevaziu predrasude se sprovoditi u svakodnevnom ivotu, iz
i promovie meusobno potovanje. ega e se nainiti nastavni materijali;
 U Evropi u projektu Meuverska Evropa  U Tajlandu i Japanu nedavno su Kampovi
prvi put su pozvani urbani politiari i pred- mladih za etiko vostvo okupili mlade
stavnici razliitih religija iz cele Evrope da predstavnike verskih zajednica tih zemalja
se sastanu u Gracu i Sarajevu. u programima obuke za razvijanje vizije
vostva, etike, sluenja zajednici i jaanja
pomirenja;
PITANJA ZA RASPRAVU  U Nemakoj, Engleskoj i drugim zemljama
pedagozi analiziraju kako su u kolskim
U dijalogu uverenja i otvorenost treba da bu- udbenicima obraene verske tradicije koje
du u ravnotei. Kako to postii, pojedinano nisu bliske uenicima kojima su knjige na-
i u zajednici? menjene.

2. TRENDOVI
Kultovi, sekte i novi verski pokreti
Desetine zgrada oteeno u napadu razbe-
snele gomile na islamsku sektu u Indonezi-
ji: DAKARTA, 24 decembra: Razbesnela go-
mila otetila je i opljakala dvadesetak kua i
dve damije koje pripadaju islamskoj sekti
Ahmadiyah u indoneanskoj pokrajini Zapad-
na Java, saoptila je danas policija. Jana po-
tvruje da je istraga u toku, ali zasad niko ni-
je uhapen. (AFP) (postavljeno u 10:00 PST)
IZVOR:
HTTP//WWW.DAWN.COM/2002/12/4/WELCOME.HTM
JANUAR 2003.
Verske slobode ne treba tumaiti usko, kao
slobode koje pripadaju samo poklonicima tra-
dicionalnih svetskih religija. Poklonici novih
verskih pokreta ili verskih manjina imaju pra-
vo na jednaku zatitu. To naelo posebno je
vano u svetlu aktuelnih zbivanja u kojima su
novi verski pokreti esto meta diskriminacije
ili represije. Novi pokreti oznaavaju se s vie
razliitih naziva i trebalo bi ih paljivije
istraiti. Pojmovi kult ili sekta koriste se
za verske grupe koje se u uverenjima i praksa-
ma razlikuju od dominantnih religija. Iako su
oba pojma prilino dvosmislena, sekta
oznaava disidentsku versku grupu, koja se
odvojila od neke dominantne religije, dok se
kult smatra neortodoksnim ili nepravovernim
sistemom verskih uverenja, koje esto prate
jedinstveni obredi.
Budui da se oba pojma definiu kao odstu-
panje od normi, pogledi o tome ta ini sek- mestima, ne mogu propovedati niti biti voe.
tu ili kult razlikuju se od vere do vere. Budi-
zam i hinduizam koriste ih u neutralnom smi-
slu, dok se u zapadnom svetu pojmovi sekta
i kult esto koriste s negativnom konotaci-
jom. Razlog tome nije samo injenica da ta-
kve grupe odstupaju od normi, nego i njihova
esta povezanost s fanatizmom ili finansij-
skim zloupotrebama. Grupe za koje se utvrdi
da su vie komercijalna preduzea nego reli-
gijske grupe ne uivaju zatitu verskih slobo-
da. uveni kontroverzni primer je Scijento-
loka crkva, kojoj se u nekim zemljama, na
primer, u Nemakoj, uskrauju verske slobo-
de jer je smatraju preduzeem.
PITANJA ZA RASPRAVU
 Da li su u vaoj zemlji manjinska uverenja
zatiena i, ako jesu, kako?
 Uivaju li ona ista prava/podrku kao domi-
nantna uverenja?
VERSKE SLOBODE 173
ene i vera
U prolosti ene su bile diskriminisane u sko-
ro svim veroispovestima. Tek u novije vreme
poelo se govoriti o verskim slobodama ena.
Diskriminacija ena u religiji je dvostruka:
one nemaju slobodu iskazivanja svoje vere,
budui da nemaju jednak pristup obrednim
Osim toga, ene mogu postati rtve, jer u ne-
kim veroispovestima verski zakoni, prakse ili
obiaji kanjavaju ene ili ak ugroavaju nji-
hov ivot:
 Postotak mladih devojaka kojima su osa-
kaene genitalije u seoskim podrujima
Egipta dostie 95%. Sakaenje genitalija
enama, verska i kulturna tradicija u
mnogim zemljama, u potpunosti se kosi s
meunarodnim standardima zatite ljud-
skih prava. Ono moe prouzrokovati
ozbiljne zdravstvene probleme i smrt.
 Prisilni brakovi koji esto dovode do ropstva
obiaj su u delovima Nigerije, Sudana, Paki-
stana i drugim podrujima, gde se ne trai
enin pristanak na brak. Ponekad ene ni-
su starije od devet godina.
 Silovanje kao specifini oblik etnikog
ienja: verska pripadnost rtava u mno-
gim sluajevima bila je povod za masovna
silovanja u bivoj Jugoslaviji, Gruziji, Suda-
174 VERSKE SLOBODE
nu, Ruandi i eeniji. Prisilne trudnoe silo-
vanih ena znae da su one javno igosane
kao silovane i time osramoene i
obeaene, uz to to su telesno po-
vreene. Meu rtvama bilo je i devojica
izmeu 7 i 14 godina.
Verski ekstremizam i njegove posledice
Nakon napada 11. septembra 2001. godine te-
rorizam je poeo da instrumentalizuje verska
uverenja vie nego ikad ranije. Mnogi smatra-
ju da je taj tragini dogaaj samo vrh ledenog
brega u spletu vere i terorizma. Otmice avio-
na, bombaki napadi na ambasade zapadnih
zemalja u muslimanskim zemljama, da i ne
spominjemo palestinsko pitanje i razliite
sukobe niskog intenziteta irom sveta - u
svim tim zbivanjima mobilie se religija radi
politikih ciljeva.
Meutim, to povezivanje veoma je opasno.
Ono dovodi do podele sveta na dobre i
loe scenarije i igoe ljude zbog njihove ve-
re. Ali, nije svaki terorista ili ekstremista ver-
nik, upravo kao to ni svaki vernik nije terori-
sta. Kada se ekstremistiki napadi povezuju s
verom, kada napadai tvrde da su poinili
zloin u ime Boga, vera i sloboda vere kori-
ste se i zloupotrebljavaju da bi se prikrili poli-
tiki motivisana dela ili zahtevi.
Pribegavanje terorizmu u ime vere ne nastaje
Kao to se vera moe
zloupotrebljavati za
opravdavanje terorizma, tako se i
antiteroristike akcije vlasti
mogu zloupotrebljavati za
opravdavanje delovanja koja
ugroavaju ljudska prava i Najvaniji dogaaji u istoriji razvoja verskih
slobodu veroispovesti ili
uverenja.
OSCE KONFERENCIJA O VERSKIM
SLOBODAMA I SUZBIJANJU TERORIZMA,
BAKU, OKTOBAR 2002.
iz sukoba razliitih kultura zbog verskih uve-
renja, jer je ekstremizam globalna pretnja ko-
ja nije ograniena samo na neka drutva ili ve-
re, nego je tu re o sukobu koji proizlazi iz ne-
znanja i netolerancije.
Jedini nain efikasnog suzbijanja bilo kog ob-
lika ekstremizma jeste razbijanje zaaranog
kruga nasilja koje raa novo nasilje.
PITANJA ZA RASPRAVU
 Koji su glavni razlozi sukoba u verskim za-
jednicama i izmeu njih? Moete li navesti
primere iz vlastitog iskustva?
 Gde vidite ulogu vere u mirovnim nasto-
janjima i reavanju sukoba? Prisetite se pri-
mera gde su vere bile inioci pomirenja.
3. HRONOLOGIJA
sloboda
1776: Virdinijska povelja o pravima, Prvi
amandman
1948: Univerzalna deklaracija o ljudskim pra-
vima (l. 2, 18)
1948: Konvencija o spreavanju i kanjavanju
zloina genocida (lan 2)
1950: Evropska konvencija o zatiti ljudskih
prava i osnovnih sloboda (lan 9)
1966: Meunarodni pakt o graanskim i poli-
tikim pravima (l. 18, 20, 24, 26 f)
1969: Amerika konvencija o ljudskim pravi-
ma (l. 12, 13, 16 f, 23)
1981: Afrika povelja o ljudskim pravima i
pravima naroda (l. 2, 8, 12)
1981: Deklaracija UN o ukidanju svih oblika
netolerancije i diskriminacije na osnovu
vere ili uverenja
1990: Deklaracija iz Kaira o ljudskim pravima
u islamu (lan 10)
1992: Deklaracija UN o pravima lica koje pri-
padaju etnikim, verskim i jezikim
manjinama (lan 2)
1998: Azijska povelja o ljudskim pravima
(lan 6)

ODABRANE AKTIVNOSTI
AKTIVNOST I:
REI KOJE RANJAVAJU
DEO I: UVOD
Cilj aktivnosti je da pokae ogranienja slobo-
de izraavanja kada ono to radimo ili govori-
mo povreuje verska uverenja i oseaje dru-
gih.
Tip aktivnosti: rasprava
DEO II: OPTE INFORMACIJE O VEBI
Ciljevi i zadaci:
 razumeti i prihvatiti verske oseaje drugih
ljudi
 saznati o ogranienjima slobode izraavanja
Ciljna grupa: mladi i odrasli
Veliina grupe/organizacija: 8 25
Vreme: najmanje jedan sat
Materijal: veliki papiri i markeri
Priprema: pripremiti papire i markere
Potrebne vetine:
sluanje drugih, osetljivost za stavove drugih
i prihvatanje njihovih stavova
DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O VEBI
Opis aktivnosti/uputstva:
 Navedite uesnike da pomou oluje ideja iz-
rade popis uvredljivih komentara i stereoti-
pa koji se odnose na savest ili verska uve-
renja drugih, naroito stereotipa koji po-
vreuju. Izaberite nekoliko najgorih i za-
piite ih.
 Podelite uesnike u grupe od etiri do est
ljudi. Neka neko u svakoj grupi proita prvi
iskaz. Grupa treba jednostavno da prihvati
da taj komentar moe nekoga povrediti. Ne
smeju da propituju da li ga oni smatraju
uvredljivim.
 Navedite ih na razgovor o tome zato taj ko-
mentar moe nekoga povrediti; treba li lju-
dima dopustiti da govore takve stvari bez
obzira na posledice i ta uiniti kada se to
dogodi.
 Ponovite isti postupak za svaki iskaz.
POVRATNA INFORMACIJA
Rasprava:
 Kako se uesnici oseaju posle aktivnosti?
Da li im je bilo teko da prihvate da su ko-
mentari nekoga povredili, a ipak nisu reago-
vali?
 Koja ogranienja treba postaviti onome to
moemo govoriti o naim miljenjima i uve-
renjima? Treba li uvek da budemo u mo-
gunosti da kaemo ta god hoemo?
VERSKE SLOBODE 175
Metodoloki saveti:
Pri ovoj aktivnosti budite oprezni, ne pro-
suujte iskaze.
Predlozi za varijacije:
Zavrna aktivnost: pismo svim uesnicima.
Napiite imena uesnika na malim ceduljama,
neka svako izvue jednu cedulju i napie lju-
bazno pismo toj osobi prigodan zavretak
mnogih aktivnosti koje ostavljaju nedoumice
i pobuuju emocije.
DEO IV: NASTAVAK
Ako uesnici ele dalje zajedno da rade, mo-
gu se usmeriti da uspostave pravila za raspra-
vu/komunikaciju, koja mogu zakaiti na zid
tako da ih se svako, po potrebi, moe priseti-
ti.
Srodna prava: pravo na slobodu izraavanja
IZVORI:
UN PUBLISHING 1989.: TEACHING HUMAN RIGHTS, PRAC-
TICAL ACTIVITIES FOR PRIMARY AND SECONDARY SCHO-
OLS, CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA, ENEVA
176 VERSKE SLOBODE
AKTIVNOST II: VERA MOGA
BLINJEG I MOJA VERA
DEO I: UVOD
Aktivnost se bavi naelom nediskriminacije i
zabranom netolerancije na verskoj osnovi.
Najbolje ju je sprovoditi sa uesnicima raz-
liitih verskih uverenja.
Tip aktivnosti: aktivnost koja se sastoji se iz
vie zadataka
DEO II: OPTE INFORMACIJE
O AKTIVNOSTI
Ciljevi i zadaci:
 razmotriti i razumeti pojam tolerancije
 analizirati razne aspekte verskih sloboda
 razvijati imaginaciju i kreativne naine
miljenja
 uiti o razliitim obiajima/kulturama
Ciljna grupa: mladi i odrasli.
Uz manje izmene, aktivnost se moe primeni-
ti i na studente svih starosnih grupa.
Veliina grupe/organizacija: 5 30
Vreme: 2 4 sata
Priprema: pripremite velike papire i markere
Potrebne vetine: drutvene vetine: sluanje
drugih, analiza, komunikacija; vetine kri-
tikog miljenja: iznoenje vlastitog stava, re-
fleksija; kreativne vetine: stvaranje metafora
i ilustrativnih simbola
DEO III: POSEBNE INFORMACIJE
O AKTIVNOSTI
Opis aktivnosti/uputstva
Prvi deo
 Grupna aktivnost: napravite tabelu s dve
kolone. Jednu nazovite tolerancija, drugu
netolerancija. Od uesnika zatraite da
olujom ideja iznesu primere za obe pojave.
 Potom im traite da istrae i uporede kolo-
ne. (Napomena: ovde se esto dogodi da sve
definicije i primeri tolerancije izraavaju
pasivni umesto aktivni stav. Ako prime-
ri krenu tim smerom, upozorite uesnike na
to.)
 Lino iskustvo netolerancije: zamolite
uesnike da opiu neki dogaaj u kom je
dola do izraaja netolerancija, a kom su
prisustvovali. Kako su ga mogli zaustaviti ili
izbei? Smatraju li da je mogue ljude obra-
zovati za tolerantno ponaanje?
Povratna informacija:
Pojam tolerancije: ta uesnici primeuju
uporeujui dve kolone? ta mora ukljuiti
opta definicija tolerancije/netolerancije? Pi-
tajte uesnike i zabeleite zajednike take u
njihovim odgovorima. Potom iznesite prvi
deo definicije iz Deklaracije UN o naelima to-
lerancije: [Tolerancija] je aktivan stav i odgo-
vornost koja podrava ljudska prava, plurali-
zam (ukljuujui kulturni pluralizam), demo-
kratiju i vladavinu prava.
Drugi deo
 Organizujte multikulturalni skup. Zamolite
sve uesnike/grupe da preuzmu ulogu pri-
padnika neke verske ili duhovne grupe.
 Zatraite od njih da slikom, pantomimom,
pesmom, stripom ili kratkim igrokazom pri-
kau neto to e pokazati obiaje ili vero-
vanja veroispovesti koju predstavljaju.
 Dajte uesnicima 20 minuta za pripremu.
 Zamolite ih da izvedu prezentaciju o raz-
liitim obiajima religija koje prikazuju.
Povratna informacija:
 ta uesnici mogu nauiti iz prezentacija?
Da li razliite prezentacije imaju neto za-
jedniko?
 Da li je uesnicima lake da budu tolerantni
prema drugim uverenjima/verama poto su
nauili neto o njima?
 Iznesite drugi deo definicije tolerancije iz
Deklaracije UN o naelima tolerancije: [To-

lerancija] obavezuje drave lanice da
obrazuju brine i odgovorne graane koji
su otvoreni prema drugim kulturama, spo-
sobni da cene vrednost slobode, potuju
ljudsko dostojanstvo i razlike, kao i sposob-
ni da spreavaju sukobe ili ih reavaju na
nenasilne naine.
Metodoloki saveti:
Kod drugog dela aktivnosti vodite rauna o to-
me da grupa potuje uverenja svih uesnika.
Nemojte ovu aktivnost koristiti kao aktivnost
upoznavanja. Pazite da prezentacija razliitih
obiaja ne povredi verske oseaje drugih. U
uvodu recite uesnicima da prezentacije treba
da prikau verske obrede, a nije im cilj da
istrauju jesu li oni jedini istiniti ili pravi.
Pre poetka bolje je da se svi uesnici dogovo-
re o znaku (npr. crveni papiri poput crvenog
svetla na semaforu) kojim e prekinuti pre-
zentaciju ako je uvredljiva, sadri neispravno
razumevanje ili pogrene informacije.
Ako se uesnici uprkos vaim uputstvima bu-
du oseali diskriminisano, prekinite prezenta-
ciju i zaponite razgovor o uzrocima nerazu-
mevanja sa obeju strana.
VERSKE SLOBODE 177
Predlozi za varijacije:
Ako radite s decom, moete sprovesti oba de-
la aktivnosti i pri tom izostaviti definicije iz
Deklaracije UN o naelima snoljivosti. Ako
radite u koli, drugi deo aktivnosti moete
sprovesti u saradnji s nastavnikom likovnog.
U prezentacijama se mogu koristiti plastelin i
drugi materijali.
DEO IV: NASTAVAK
Posle ove aktivnosti u kojoj se polazi od isku-
stva i kreativnosti, moete nastaviti s nekim
intelektualnim prilogom, npr. nekim tekstovi-
ma o toleranciji/netoleranciji.
Srodna prava/sledee oblasti istraivanja:
diskriminacija na osnovu rase, boje koe, po-
la ili etnike pripadnosti
IZVOR:
PRILAGOENO IZ UN CYBERSCHOOLBUS, DOSTUPNO NA
HTTP://WWW.UN.ORG/CYBERSCHOOLBUS/HUMAN-
RIGHTS/DECLARATION/18ASP, DECEMBAR 2002.
178 VERSKE SLOBODE
REFERENCE
Amor, Abdelfattah. Report of the Special Rapporteur on Reli-
gious Intolerance, U.N. ESCOR 54th Sess., Agenda Item 18,
U.N. Doc. E/CN.4/1998/6. Dostupno na adresi:
http://www.hri.ca/fortherecord1998/documentation/com-
mission/e-cn4-1998-6.htm
Blacks Law Dictionary, 6th (ur.). 1990. West Group.
Boyle, Kevin i Juliet Sheen. 1997. Freedom of Religion and
Belief- A World Report. Pointing - Green Publishing Services,
London and New York.
Evans, Malcolm D. i Rachel Murray, (ur.). 2002. The African
Charter on Human and Peoples Rights. The System in Practi-
ce, 1986- 2000. Cambridge University Press.
Krishnaswami, Arcot. Study of Discrimination in the Matter
of Religious Rights and Practices, U.N. Doc.
E/CN.4/Sub.2/200/Rev.1, U.N. Sales No. 60.XIV.2 (1960), re-
printed in 11 N.Y.U.J. Intl. L. & Pol. 227 (1978) Publication,
Sales No. 60.XIV.2.
General Comment on Art 18 of the ICCPR by the Human
Rights Committee, CRP.2/Rev.1.20 July, 1993.
Kng, Hans, i Karl-Josef Kuschel, (ur.). 1993. A Global Ethic.
The Declaration of the Parliament of Worlds Religions. Conti-
nuum, London.
Marshall, Paul. 2000. Religious Freedom in the World: A Glo-
bal Report of Freedom and Persecution. Broadman &Holman,
Nashville, Tenn. Lerner, Natan, 2000. Religion, Beliefs, and In-
ternational Human Rights. Orbis Books, New York.
Odio Benito, Elisabeth. Study of the Current Dimensions of
the Problem of Intolerance and Discrimination Based on Reli-
gion and Belief, U.N. ESCOR 39th Sess., Agenda Item 13, U.N.
Doc. E/CN.4/Sub.2/1987/26.
Witte, John J. Jr., i Johan van der Vyver. (ur.). 1996. Religi-
ous Human Rights in Global Perspective: Legal Perspectives.
Martinus Nijhoff Publishers, Dordrecht/London/Boston.
Yinger, J. Milton. 1970. The Scientific Study of Religion.
McMillan, New York.World Council of Churches- Inter-religio-
us Relations & Dialogue.
http://www.wcc-coe.org/wcc/what/interreligious/inde-
xe.html
World Conference on Religion and Peace (WCRP):
http://www.wcrp.org/
International Consultative Conference on School Education
in Relation with Freedom of Religion and Belief, Tolerance
and Non-Discrimination in Madrid, November 2001. Dostup-
no na adresi:
http://www.unhchr.ch/html/menu2/7/b/main.htm
DODATNE INFORMACIJE
Afhkami, Mahnaz. (ur.). 1995. Faith and Freedom: Womens
Human Rights in the Muslim World. (Gender, Culture and Po-
litics in the Middle East). Syracuse University Press, Syracuse.
Diouf, Sylviane A. 1998. Servants of Allah: African Muslims
Enslaved in the Americas. New York University Press, New
York.
Gahrana, Kanan. 2001. Right to Freedom of Religion: A Study
in Indian Secularism. International Academic Publishing.
Lipton, Edward P i Bob P. Temple, (ur.). 2002. Religious Fre-
edom in the Near East, Northern Africa and the Former Soviet
States. Nova Science Publishers.
Surush, Abd Al- Karim i dr. 2000. Reason, Freedom and De-
mocracy in Islam: Essential Writings of Abdolkarim Souroush.
Oxford University Press.
Annual (United States) Department Report on Internatio-
nal Religious Freedom:
http://www.uscirf.gov/dos01Pages/irf_exec.php3?mode=print
Anti-Defamation League (ADL): http://www.adl.org/
Centre for Religious Freedom - A Division of Freedom Hou-
se: http://www.freedomhouse.org/religion
Council for a Parliament of the Worlds Religions:
http://www.cpwr.org/
European Court of Human Rights. Case of Kokkinakis v.Gre-
ece from 25 May, 1993. Dostupno na adresi:
http://hudoc.echr.coe.int/hudoc/ViewRoot.asp?Item=2&Acti-
on=Html&X=604114335&Notice=0&Noticemode=&Related-
Mode=0
Global Ethic Foundation: http://www.weltethos.org
Human Rights Watch:
http://www.hrw.org/religion/
Human Rights without Frontiers:
http://www.hrwf.net/newhrwf/
International Association for Religious Freedom:
http://www.iarf-religiousfreedom.net/
International Journal of Philosophy of Religion,
Department of Philosophy, University of South Carolina: USA.
http://www.kluweronline.com/issn/0020-7047/contents
Journal of Religion and Society, Center for the Study of
Religion & Society, Creighton University,
http://www.creighton.edu/JRS
Marburg Journal of Religion. Dostupno na adresi:
http:// www.uni-marburg.de/religionswissenschaft/journal/mjr
Ontario Consultants on Religious Freedoms
http://www.religioustolerance.org
Soka Gakkai International (SGI) Worldwide Buddhist
Association: http://www.sgi.org./
Special Rapporteur of the Commission on Human
Rights on Freedom of Religion or Belief:
http://www.unhchr.ch/html/menu2/7/b/mrei.htm
 PRAVO NA
OBRAZOVANJE
DOSTUPNOST I PRISTUP OBRAZOVANJU
OSNAENJE PUTEM OBRAZOVANJA

kolovanje treba da
bude usmereno ka punom
razvoju ljudske linosti i
uvrivanju potovanja
ljudskih prava i osnovnih
sloboda ...
LAN 26 (2) UNIVERZALNE DEKLARACIJE
O LJUDSKIM PRAVIMA
180 PRAVO NA OBRAZOVANJE

PRIA ZA ILUSTRACIJU
MAYINA PRIA
Zovem se Maya. Roena sam pre 14 godina u
siromanoj seljakoj porodici. Moji roditelji ve
su imali puno dece, tako da niko nije bio po-
sebno srean kad sam se ja rodila.
Dok sam jo bila sasvim mala nauila sam da
pomaem majci i starijim sestrama u kunim
poslovima. Mela sam pod, prala odeu i bri-
nula o vodi i ognjitu. Neki od mojih prijatelja
igrali su se napolju, ali ja im se nisam mogla
pridruiti.
Bila sam veoma srena kad su mi dopustili da
pohaam kolu. Tamo sam stekla nove prija-
telje i nauila itati i pisati. Ali, kad je trebalo
da poem u etvrti razred, roditelji su prekinu-
li moje kolovanje. Otac je rekao da nema do-
voljno novca za kolarinu. Osim toga, morala
sam pomagati majci i ostalim ukuanima.
Kad bih se mogla ponovo roditi, radije bih bi-
la deak.
PITANJA ZA RASPRAVU
Na koje velike probleme ukazuje ova pria?
Saoseate li s Mayom i smatrate li da postoji
neki nain da ona izae iz siromatva i nasta-
vi obrazovanje? Ako smtrate da postoji, kako?
Koji su razlozi to veliki postotak nepismenih
ine ene?
Mislite li da postoje razliite vrste znanja? Ko-
ja vrsta znanja je vana? Koja znanja su manje
vana?
Mislite li da je pravo na obrazovanje trenutno
prioritet meunarodne zajednice?
Ko je odgovoran za iskorenjivanje neznanja i
nepismenosti?
Koje se mere mogu preduzeti za iskorenjivan-
je nepismenosti?
Da li je obrazovanje vano da bi ljudsko bie
moglo uivati druga ljudska prava? Ako
smtrate da je vano, zato?
Smatrate li da obrazovanje moe doprineti
ljudskoj bezbednosti? Ako smatrate da moe,
kako?

IZVOR:
MILENIJUMSKI IZVETAJ, UN, 2000.

ivi kao da e sutra umreti. Ui

kao da e iveti veno.
(NEPOZNATI AUTOR)
Foto: ISAAC

POTREBNO JE ZNATI
1. UVOD
Zato ljudsko pravo na obrazovanje?
Skoro milijardu ljudi je ulo u 21. vek, a da ne
mogu proitati knjigu ili potpisati se. Re je o
estini ukupnog svetskog stanovnitva, ili
ukupnom broju stanovnika zemlje kao to je
Indija, a njihov broj i dalje raste.
Ljudsko pravo na obrazovanje moe se nazva-
ti osnaujuim pravom. Ono pojedincu daje
vie kontrole nad sopstvenim ivotom, i po-
sebno, mogunost da kontrolie uticaj drave
na svoj ivot. Drugim reima, ostvarivanje
osnaujueg prava omoguuje linosti da razvije vlastitu linost, odri i zatiti sebe i
uiva dobrobit drugih prava.
Uivanje mnogih graanskih i politikih pra-
va, kao to su sloboda informisanja, sloboda
izraavanja, pravo da se bira i bude biran i
mnoga druga, zavisi od barem minimalnog
nivoa obrazovanja. Isto tako, brojna ekonom-
ska, socijalna i kulturna prava, kao to su pra-
vo na izbor zaposlenja, pravo na jednaku pla-
tu za jednaki rad, pravo na uivanje dobrobiti
naunog i tehnolokog napretka, pravo na vi-
soko obrazovanje na osnovu sposobnosti,
mogu se ostvarivati u svom punom znaenju
tek poto pojedinci dobiju minimalno obrazo-
vanje.
Isto to vai i za pravo uea u kulturnom
ivotu. Za etnike i jezike manjine pravo na
obrazovanje ima veliki znaaj u ouvanju i
osnaenju njihovog kulturnog identiteta.
Obrazovanjem se takoe moe promovisati
(iako se njime ne moe jemiti) razumevanje,
tolerancija, potovanje i prijateljstvo meu na-
cionalnim, etnikim i verskim grupama, kao i
pomoi izgradnja kulture univerzalnih ljud-
skih prava.
Obrazovanje i ljudska bezbednost
Uskraivanje, isto kao i krenje prava na obra-
zovanje, unitavaju sposobnost oveka da
vanje na elementarnom i osnovnom nivou.
svoju porodicu i na odgovarajui nain
uestvuje u drutvenom, politikom i eko-
nomskom ivotu. Na optem drutvenom ni-
vou uskraivanje obrazovanja teti ciljevima
demokratije i drutvenog napretka, a onda i
meunarodnom miru i ljudskoj bezbednosti.
Pravo pojedinca da pomou obrazovanja i
uenja za ljudska prava dozna koja ljudska
prava mu/joj pripadaju, predstavlja vitalni do-
prinos ljudskoj bezbednosti. Putem obrazo-
vanja i uenja o ljudskim pravima i humani-
tarnom pravu mogu se spreiti i regulisati
krenja ljudskih prava i oruani sukobi i
olakati obnova drutva posle sukoba.
PRAVO NA OBRAZOVANJE 181
Obrazovanje nije samo uenje itanja, pisanja
i raunanja. Izvorno latinsko znaenje rei je
izvesti nekog. Pravo pojedinca na obrazo-
vanje ukljuuje mogunosti i pristup osnov-
nom, srednjem i visokom obrazovanju. Ako
ustrajemo na iroj koncepciji prava na obra-
zovanje, ovaj modul usmeren je na primarno
ili osnovno obrazovanje, budui da su veli-
kom broju ljudi uskraeni ak i sami temelji
celoivotnog uenja.
Prema Meunarodnoj povelji o ljudskim pra-
vima Ujedinjenih nacija, ljudsko pravo na
obrazovanje odnosi se na besplatno obrazo-
Meutim, drave taj zahtev tumae na raz-
liite naine.
Veina zemalja ispunjava obavezu obez-
beenja besplatnog elementarnog i osnov-
nog obrazovanja na nivou osnovnog kolo-
vanja (prvi nivo formalnog obrazovanja). U
Evropi, Severnoj Americi, Australiji i nekim
delovima june Azije, elementarno obrazo-
vanje proireno je i na srednje obrazovanje;
meutim, barem 22 drave u svetu uopte ni-
su odredile u kojoj je starosti dete obu-
hvaeno sistemom obaveznog obrazovanja.
182 PRAVO NA OBRAZOVANJE
Istorijski razvoj
Pre doba prosvetiteljstva u Evropi obrazo-
vanje je bilo prvenstveno odgovornost rodi-
telja i crkve. Na obrazovanje se poelo gleda-
ti kao na predmet javnog interesa i odgovor-
nost drave tek s pojavom moderne sekular-
ne drave. Poetkom esnaestog i tokom se-
damnaestog veka ugledni filozofi John Loc-
ke i Jean Jacques Rousseau u svojim spisima
ukazali su na savremenu zamisao prava po-
jedinca na obrazovanje.
Uprkos tome, klasini graanski instrumenti,
kao to su britanska Povelja o pravima (1689),
Deklaracija o pravima iz Virginije iz 1776. go-
dine, amerika Deklaracija o nezavisnosti iz
1776. godine ili francuska Deklaracija o pravi-
ma oveka i graanina, ne sadre odredbe o
pravu na obrazovanje.
Pojavom socijalizma i liberalizma u devetna-
estom veku razvija se razumevanje obrazo-
vanja kao ljudskog prava. Marx i Engels u
svojim delima dravi dodeljuju paternali-
stiku, socijalnu ulogu. Liberalne i antikleri-
kalne ideje devetnaestog veka takoe su do-
prinele odreenju prava na obrazovanje, koje
je formulisano kako bi se zatitile i unapredi-
le akademske slobode istraivanja i uenja od
uplitanja crkve i drave.
Tokom druge polovine devetnaestog veka,
pravo na obrazovanje dobija neposredno pri-
znanje. Ustav Nemake iz 1871. godine sa-
dravao je poglavlje pod nazivom Osnovna
prava nemakog naroda, a nemaki Wei-
marski ustav iz 1919. godine poglavlje o
Obrazovanju i kolovanju, u kojima je iz-
riito utvrena obaveza drave da zajemi meunarodnom pravu ljudskih prava. Nalazi
obrazovanje u vidu besplatnog obaveznog
kolovanja.
Razliiti sporazumi zakljueni posle Prvog
svetskog rata i enevska deklaracija iz 1924.
godine znaili su korak napred ka meuna-
rodnom priznanju prava na obrazovanje.
Tokom dvadesetog veka razliiti aspekti prava
na obrazovanje ukljueni su u nacionalne
ustave ili meunarodne povelje prava, ili su
prihvaeni putem vanustavnih i drugih za-
konskih propisa pojedinih drava. Pravo na
obrazovanje izriito se spominje u ustavima
otprilike pedeset i dve zemlje, na primer, u
ustavu Nikaragve, Kipra, panije, Vijetnama,
Irske, Egipta, Japana, Paragvaja i Poljske.
Engleska i Peru priznale su pravo na obrazo-
vanje zakonima, a Juna Koreja, Maroko i Ja-
pan i ustavom i zakonima.
Ustav Sjedinjenih Amerikih Drava ne sadri
pravo na obrazovanje. U sudskoj praksi SAD
kako na federalnom nivou tako i na nivou
drava razvijena je jurisprudencija o nekim
aspektima prava na obrazovanje, posebno u
odnosu na jednakost obrazovnih mogunosti.
2. DEFINICIJA I OPIS PROBLEMA
Sadraj prava na obrazovanje
i obaveze drave
Pravo na obrazovanje vrsto je zasnovano u
se u vie optih i regionalnih dokumenata
ljudskih prava, na primer, u Univerzalnoj de-
klaraciji o ljudskim pravima (lan 26),
Meunarodnom paktu o ekonomskim, soci-
jalnim i kulturnim pravima (l. 13 i 14), Kon-
venciji o ukidanju svih oblika diskriminacije
ena (lan 10) i Konvenciji o pravima deteta
(l. 28 i 29). Na regionalnom nivou pravo na
obrazovanje postoji u Evropskoj konvenciji o
ljudskim pravima i osnovnim slobodama
(lan 2 Prvog protokola), Amerikoj konven-
ciji o ljudskim pravima (lan 13 Dodatnog
protokola Amerikoj konvenciji o ljudskim
pravima u oblasti ekonomskih, socijalnih i
kulturnih prava) i Afrikoj povelji o ljudskim
pravima i pravima naroda (lan 17).
Osnovno pravo na obrazovanje je pravo svih
pojedinaca na odreene oblike ponaanja nji-
hovih dravnih vlasti. Drave imaju obavezu
da potuju, tite i ostvaruju pravo na obrazo-
vanje.
Obaveza potovanja prava zabranjuje drava-
ma da deluju suprotno prihvaenim pravima i
slobodama, da se meaju u/ili ograniavaju

ostvarenje prava i sloboda. Drave moraju, in-
ter alia, potovati slobodu roditelja da izaberu
privatne ili javne kole za svoju decu i da im
prue versko i moralno vaspitanje u skladu s
vlastitim uverenjima. Mora se potovati
naelo jednakosti deaka i devojica u obra-
zovanju, u svim verskim, etnikim i jezikim
grupama.
Obaveza zatite prava na obrazovanje znai
da drave moraju preduzeti korake kako bi
zakonskim ili drugim merama spreavale i za-
branile krenje prava i sloboda pojedinca od
strane treih lica. Drave moraju da obezbede
da se u privatnim kolama ne sprovode diskri-
minacione mere ni telesno kanjavanje ueni-
ka.
Prema Meunarodnom paktu o ekononom-
skim, socijalnim i kulturnim pravima, obave-
za ostvarivanja prava na obrazovanje je oba-
veza postupnog ostvarivanja tog prava. Osim
toga, u tom smislu postoje obaveza delovanja
i obaveza postizanja rezultata.
Obaveza delovanja odnosi se na odreene ak-
cije ili mere koje drava mora preduzeti, od-
nosno usvojiti. Najbolji primer za to je lan 14
Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijal-
nim i kulturnim pravima (ICESCR), prema ko-
me nove drave ugovornice koje jo nisu
obezbedile besplatno i obavezno osnovno
... obrazovanje ima da bude
usmereno ka punom procvatu
ljudske linosti i oseanju njenog
dostojanstva, kao i da e jaati
potovanje ljudskih prava i
osnovnih sloboda. One su takoe
saglasne da obrazovanje mora
omoguiti svakome da ima
korisnu ulogu u slobodnom
drutvu, da unapredi
razumevanje, trpeljivost i
prijateljstvo meu svim nacijama
i svim rasnim, etnikim i
verskim grupama i da pomogne
razvoj delatnosti Ujedinjenih
nacija na ouvanju mira.
LAN 13 (1) MEUNARODNOG PAKTA O
EKONOMSKIM, SOCIJALNIM I KULTURNIM
PRAVIMA
obrazovanje imaju obavezu da izrade i usvo-
je detaljan plan akcije u kom e odrediti razu-
man rok za postupno ostvarenje naela obave-
znog i besplatnog vaspitanja i obrazovanja za
sve.
PRAVO NA OBRAZOVANJE 183
Standardi koje treba postii:

besplatno i obavezno osnovno obrazovanje;

svima dostupno srednje obrazovanje;

svima dostupno visoko obrazovanje na
osnovu sposobnosti;

pojaano osnovno obrazovanje za one koji
nisu zavrili osnovnu kolu;

uklanjanje nepismenosti i neznanja putem
meunarodne saradnje, uz uvaavanje po-
sebnih potreba zemalja u razvoju.
To znai da unapreenje pristupa obrazo-
vanju za sve na osnovu naela jednakosti i
nediskriminacije i slobode izbora vrste kole
i nastavnih sadraja odraavaju duh i osnov-
nu bit prava na obrazovanje.
U Optem komentaru br. 13 Komitet za eko-
nomska, socijalna i kulturna prava navodi
etiri elementa koji ine obaveze drava u od-
nosu na pravo na obrazovanje: dostupnost,
pristup, prihvatljivost i prilagodljivost.
Dostupnost
Dunost obezbeenja obaveznog i besplatnog
osnovnog obrazovanja je nedvosmislena pret-
postavka za ostvarenje prava na obrazovanje.
Obezbeenje dostupnosti osnovnih kola za
svu decu zahteva znatna politika i finansij-
ska ulaganja. Iako obezbeenje obrazovanja
184 PRAVO NA OBRAZOVANJE
nije iskljuiva dunost drave, meunarodno
pravo ljudskih prava obavezuje, prvenstveno,
dravu da to obezbeuje, kako bi bilo sigurno
da sva deca kolskog uzrasta mogu pohaati
osnovnu kolu. Ako su raspoloivi kapaciteti
osnovnih kola nii od ukupnog broja dece u
uzrastu za osnovnu kolu, tada drava nije
sprovela u praksu svoju zakonsku obavezu u
pogledu obaveznog obrazovanja, pa dostup-
nost obrazovanja ostaje potreba koju tek treba
ostvariti kao pravo.
Odredba o srednjem i visokom obrazovanju
takoe je vaan element prava na obrazo-
vanje. Zahtev za postupnim uvoenjem bes-
platnog obrazovanja ne znai da se drava
moe razreiti te obaveze.
Pristup
Minimalna obaveza vlada je da obezbede
uivanje prava na obrazovanje jemenjem pri-
stupa postojeim obrazovnim institucijama
svima, devojicama i deacima, enama i
mukarcima, na osnovu jednakosti i nedi-
skriminacije.
Pozitivna obaveza obezbeenja jednakog pri-
stupa obrazovnim institucijama obuhvata i fi-
ziki i konstruktivni pristup. Obaveza obez-
beenja fizikog pristupa institucijama po-
sebno je vana za starije osobe i osobe s po-
sebnim potrebama. Konstruktivni pristup
Obrazovanje ene znai Pitanje nastavnog jezika podstaklo je mnoge
obrazovanje porodice, zajednice,
nacije.
AFRIKA POSLOVICA
znai da treba ukloniti prepreke koje
iskljuuju neke osobe, npr. ukloniti stereotip-
ne zamisli o ulozi mukaraca i ena iz udbe-
nika i obrazovnih struktura, kao to je od-
reeno lanom 10 Konvencije o ukidanju svih
oblika diskriminacije ena.
Prihvatljivost
Posebni izvestilac o pravu na obrazovanje Ka-
tarina Tomasevsky napisala je u jednom
svom izvetaju da je drava obavezna da
obezbedi da kole zadovolje minimalne krite-
rijume koje je drava razvila, kao i da se po-
brinu da obrazovanje bude prihvatljivo i za
roditelje i za decu. To ukljuuje pravo izbo-
ra vrste obrazovanja i pravo osnivanja,
odravanja, upravljanja i praenja privatnih
obrazovnih ustanova. Budui da uenici i ro-
ditelji imaju pravo da ne budu izloeni in-
doktrinaciji, obaveza uenja nastavnih sa-
draja koji su nespojivi s verskim ili drugim
uverenjima uenika moe ugroziti njihovo
pravo na obrazovanje.
rasprave. Ne postoji opte meunarodno pri-
znato ljudsko pravo lica koja pripadaju je-
zikoj manjini u nekoj zemlji na uenje vla-
stitog maternjeg jezika u koli. U lanu 27
Meunarodnog pakta o graanskim i poli-
tikim pravima utvruje se samo da se upo-
treba jezika ne sme zabraniti, ali nema rei o
pitanjima nastave na maternjem jeziku. U
Okvirnoj konvenciji za zatitu nacionalnih
manjina Savet Evrope priznaje pravo na
uenje maternjeg jezika, ali nije izrekom pri-
znao pravo na nastavu na maternjem jeziku.
Evropska povelja o regionalnim i manjinskim
jezicima otila je korak dalje u promovisanju
prava na obrazovanje na maternjem jeziku
kao moguoj opciji za drave koje su potpisa-
le i ratifikovale Povelju, radi postizanja dvoje-
zinosti manjina koje su priznate u dotinoj
dravi. Meutim, postoje manjine koje nisu
zatiene na takav nain i nemaju ak ni pra-
vo da ue svoj maternji jezik u kolama, na
primer, Romi u Evropi ili Aboridini u Au-
straliji.
Prilagodljivost
Ono to dete ui u koli trebalo bi da bude od-
reeno u skladu s buduim potrebama koje e
imati kad odraste. To znai da sistem obrazo-
vanja treba da bude prilagodljiv, da uvaava

najbolje interese deteta, kao i drutveni razvoj
i napredak na nacionalnom i meunarodnom
nivou.
Odgovornost za obezbeenje obrazovanja ko-
je e pomoi ostvarenju prava na bezbednost
treba da zauzme centralno mesto u razume-
vanju zahteva ljudske bezbednosti. Vlade
imaju obavezu da obezbede potovanje, zati-
tu i ostvarenje ljudskog prava na obrazovanje.
Meutim, odgovornost za sprovoenje tih
obaveza nije samo na dravi. Civilno drutvo,
takoe, ima zadatak da promovie i podrava
potpuno ostvarenje prava na obrazovanje.
3. INTERKULTURALNA GLEDITA I
KONTROVERZNA PITANJA
Danas se ostvarivanje prava na obrazovanje
moe najefikasnije pratiti preko nacionalnih
izvetaja i verodostojnih, vremenski uporedi-
vih pokazatelja. Ti indikatori pokazuju velike
razlike u primeni prava na obrazovanje u raz-
liitim podrujima sveta.
SUPSAHARSKA AFRIKA
Upis: Regionalna stopa upisa u osnovnu ko-
lu sa samo 25% u 1960. godini, porasla je na
blizu 60% do 1980. godine. Posle pada tokom
1980-ih, stopa upisa je ponovno blizu 60%.
Vie od 40 miliona dece osnovnokolskog uz-
rasta ne pohaa kolu.
Pol: Razlika se znatno smanjuje, pa danas
57% devojica osnovnokolskog uzrasta po-
haa kolu, u odnosu na 61% deaka istog uz-
rasta (meutim, najvee razlike u upisu u
osnovnu kolu postoje u Beninu, gde je stopa
pohaanja kole devojica 30% nia nego
deaka).
Efikasnost: Treina dece upisane u osnovnu
kolu u regionu naputa kolu pre petog raz-
reda.
Ogranienja: Oruani sukobi i ekonomski
pritisci zbog zaduenosti i politika struktural-
nog usklaivanja uzimaju veliki danak u obra-
zovanju. Vie od 30 zemalja regiona teko su
zaduene, a na otplatu dugova vlade troe ko-
liko na zdravstvenu zatitu i osnovno obrazo-
vanje zajedno.
Napredak i promene: Meu zemljama koje
su dostigle stopu upisa u osnovnu kolu od
90% ili vie nalaze se: Bocvana, Kape Verde,
Malavi, Mauricijus, Juna Afrika i Zimbabve.
PRAVO NA OBRAZOVANJE 185
LATINSKA AMERIKA I
KARIBI
Upis: Pristup osnovnom obrazovanju imaju
doslovno svi, upisna stopa je via od 90%.
Pol: Iako je diskriminacija ena i devojica
problem u regionu, upis devojica u osnovno
obrazovanje ve je decenijama izjednaen sa
upisom deaka.
Efikasnost: Visoke stope prekida osnovnog
obrazovanja i ponavljanja razreda su ozbiljan
problem u regionu.
Ogranienja: Region ima najvee nejednako-
sti izmeu bogatih i siromanih, a starosede-
lako i osiromaeno stanovnitvo suoava se s
tekoama u ostvarivanju pristupa kvalitet-
nom obrazovanju.
Napredak i promene: Stopa upisa u osnovne
kole porasla je sa ispod 60% u 1969. godini
na 90%.
SREDNJA I ISTONA
EVROPA I ZAJEDNICA
NEZAVISNIH DRAVA
Upis: Opti pristup besplatnom osnovnom
obrazovanju postignut je ve u ranim 1980-im
godinama.
186 PRAVO NA OBRAZOVANJE
Pol: Stope upisa i zavretka obrazovanja jed-
nake su kod devojica i deaka.
Efikasnost: Iako su u zemljama za koje posto-
je podaci stope zavravanja kole praktino
iznad 90%, skoro treina zemalja regiona ne-
ma podatke o zavretku obrazovanja.
Ogranienja: Realna javna ulaganja u obrazo-
vanje pala su u mnogim zemljama, u Ruskoj
Federaciji za treinu, a u Azerbejdanu, Bu-
garskoj, Gruziji i Kirgistanu za tri etvrtine,
pa ak i vie. Mnoge kolske zgrade treba ob-
noviti, a u vie zemalja ima problema s gre-
janjem.
Napredak i promene: U mnogim zemljama
planiraju se reforme obrazovanja.
RAZVIJENE ZEMLJE
Upis: Stopa upisa u osnovnu kolu u razvije-
nim zemljama iznosi skoro 100%.
Pol: Postoji jednakost u stopi upisanih de-
vojica i deaka i u osnovnom i u srednjem
obrazovanju.
Efikasnost: Tokom 1960-ih godina vie od
polovine stanovnika razvijenih zemalja za-
vrilo je srednju kolu. Do osamdesetih broj
se poveao na dve treine, a i dalje raste.
Meutim, u proseku vie od 15% odraslih u
12 najrazvijenijih zemalja je funkcionalno
nepismeno: u Irskoj, Ujedinjenom Kraljev-
stvu i Sjedinjenim Amerikim Dravama sto-
pe premauju 20%.
Ogranienja: Nije iznenaujue da siro-
matvo uslovljava nia akademska postignua
i vie stope prekida kolovanja.
Napredak i promene: Vie od tri etvrtine
mlae dece u Zapadnoj Evropi obuhvaeno je
programima predkolskog vaspitanja.
IZVOR:
UNICEF, 1999.
Uprkos tome to su napori da se deci omogui
potpuno uivanje prava na obrazovanje dali
znatne rezultate, jo uvek predstoji veliki po-
sao da bi se postigli postavljeni ciljevi. I dalje
ima bezbroj nereenih pitanja u vezi s diskri-
minacijom, nejednakosti, zanemarivanjem i is-
koriavanjem devojica, ena i manjina.
Drutva zbog toga moraju intenzivirati napore
koje preduzimaju na izmeni drutvenih i kul-
turnih praksi koje jo uvek spreavaju pome-
nute grupe u uivanju njihovih prava i time ne-
posredno doprinose njihovoj nebezbednosti.
4. PRIMENA I PRAENJE
Od samog svog osnivanja 1945. godine, Uje-
dinjene nacije prepoznale su potrebu
meunarodne saradnje u reavanju meuna-
rodnih problema ekonomskog, socijalnog,
kulturnog i humanitarnog karaktera.
Meunarodna saradnja putem razmene in-
formacija, znanja i tehnologija bitna je za efi-
kasno ostvarenje prava na obrazovanje, po-
sebno dece iz zemalja u razvoju. Porasla je
svest o tome da je pravo na obrazovanje eko-
nomska potreba od koje zavisi razvoj tih ze-
malja. Sve zemlje treba da shvate da obez-
beenje obrazovanja trai dugorono, visoko
prioritetno ulaganje, jer obrazovanje razvija
pojedinane ljudske resurse koji su preko po-
trebni u procesu nacionalnog razvoja.
Meunarodne finansijske institucije, kao to
su Svetska banka i Meunarodni monetarni
fond, naglaavaju vanost obrazovanja, sma-
trajui ga ulaganjem u razvoj ljudskih poten-
cijala. Meutim, upravo te institucije strogim
uslovima svojih programa strukturalnog us-
klaivanja prisiljavaju vlade na smanjenje jav-
nih trokova, ukljuujui trokove za obrazo-
vanje.
Svetska konferencija o obrazovanju za sve
odrana 1990. godine na Tajlandu poruila je

da efikasno obezbeenje osnovnog obrazo-
vanja za sve zavisi od politikih obaveza i po-
litike volje koju moraju da pomognu odgova-
rajue fiskalne, ekonomske, trgovinske, radne
i zdravstvene politike, kao i politika za-
poljavanja. UNICEF studija, sprovedena na
devet zemalja identifikovala je est iroko
odreenih zadataka za postizanje boljeg
obezbeenja opteg prava na osnovno obra-
zovanje: politika i finansijska obavezanost,
centralna uloga javnog sektora, jednakost u
javnom sektoru, smanjenje trokova obrazo-
vanja za domainstva i integracija reform-
i obrazovanja u ire strategije ljudskog raz-
voja.
Svetski forum o obrazovanju odran u Daka-
ru od 26. do 28. aprila 2000. godine bio je pri-
lika za najobuhvatnije vrednovanje koje je
ikad preduzeto u oblasti obrazovanja. Foru-
mu su prisustvovali predstavnici ukupno 164
zemlje i 150 graanskih organizacija,
ukljuujui nevladine organizacije. Priprema
foruma bila je izuzetno temeljna. Sakupljeno
je mnotvo informacija, na osnovu kojih se
pokazalo da postoje velike razlike meu zem-
ljama, jer neke zemlje ostvaruju izuzetan na-
predak, dok druge imaju sve veih potekoa
u razliitim oblastima obrazovanja. Najza-
paeniji ishod foruma bilo je usvajanje Dakar-
Efikasna primena prava dece
na obrazovanje prvenstveno je
pitanje volje. Jedino uz politiku
volju vlada i meunarodne
zajednice mogue je promovisati
to bitno pravo do nivoa na kom
e ono doprineti ispunjenju
svakog pojedinca i napretku
svakog drutva.
AMADOU-MAHTAR M'BOW,
BIVI GENERALNI SEKRETAR UNESCO
skog okvira za delovanje. vinjeta Trendovi.
Preko je potrebna snana institucionalna po-
drka punoj primeni prava na obrazovanje.
Vodeu ulogu u tome ima UNESCO, kome je
obrazovanje specijalnost i najvanija oblast
delovanja. UNESCO je posredovao u iniciran-
ju reformi obrazovanja i promovisanju pune
primene prava na obrazovanje, to pokazuje i
iroki korpus standardizovanih instrumenata,
razliiti dokumenti, izvetaji i brojni forumi,
sastanci, radne grupe i aktivnosti u koordina-
ciji i saradnji s dravama, meunarodnim
meuvladinim i nevladinim organizacijama.
Stoga je UNESCO vodea agencija za meuna-
rodnu saradnju u oblasti obrazovanja.
UNESCO je razvio seriju mehanizama koji
omoguuju efikasnu primenu usvojenih odre-
daba i obezbeuju bolje ispunjavanje preuze-
tih obaveza u pogledu prava na obrazovanje.
PRAVO NA OBRAZOVANJE 187
U periodinim izvetajima drave izvetavaju
o merama koje su preduzele na svom pod-
ruju da ispune obaveze koje proizlaze iz
konvencija ije su one strane ugovornice.
Drave koje su strane ugovornice Konvencije
protiv diskriminacije u obrazovanju moraju
Generalnoj skuptini UNESCO u periodinim
izvetajima da podnose informacije o zakon-
skim i administrativnim merama koje su
usvojile i ostalim akcijama koje su preduzele
radi primene Konvencije. Da bi obezbedio
operacije bez prepreka, UNESCO je osnovao
pomona tela koja su odgovorna za pregled
izvetaja drava lanica, na primer, Odbor za
konvencije i preporuke.
Komitet za ekonomska, soci-
jalna i kulturna prava kao
nadzorno telo odgovoran je za
praenje primene Meunarodnog pakta o
ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima
u dravama stranama ugovornicama, pregle-
da redovne nacionalne izvetaje drava lani-
ca i vodi dijalog s njima radi obezbeenja naj-
efikasnije mogue primene prava sadranih u
Paktu.
Pravo na obrazovanje moe se potpunije
ostvarivati unapreenjem procesa izveta-
vanja i praenja, kao i veom odlunou
188 PRAVO NA OBRAZOVANJE
drava da savesno i u dobroj veri ispunjava-
ju svoje obaveze izvetavanja, koje proizla-
ze iz odgovarajuih meunarodnih instru-
menata. Kao i u pogledu drugih ekonom-
skih, socijalnih i kulturnih prava, praenje
postupne primene prava na obrazovanje u ve-
likoj meri je olakano usvajanjem i korien-
jem pouzdanih pokazatelja, poreenjem raz-
liitih zemalja i rangiranjem zemalja. U obra-
zovnom sektoru pouzdani, uporedni vre-
menski pokazatelji su stopa pismenosti, nivo
upisa, stopa zavravanja i naputanja kole,
broj uenika po nastavniku i visina javnih iz-
dataka za obrazovanje u odnosu na ukupnu
javnu potronju ili u poreenju s drugim sek-
torima, na primer, odbranom.
Problemi primene
Kao to je jedan komentator dobro primetio,
nije dovoljno proglasiti uzviena naela ako
ona ostaju mrtvo slovo na papiru zbog nedo-
statka ili manjkavosti mera za sprovoenje.
Efikasno ostvarenje ekonomskih, socijalnih i
kulturnih prava esto zahteva stalno rastue
kapitalne izdatke tokom dueg perioda. Zai-
sta, iskustvo mnogih zemalja pokazuje da
obrazovanje predstavlja jednu od najkrupni-
jih stavki dravnog budeta.
Obrazovanje nije nain da
zemlja pobegne od siromatva,
nego sredstvo borbe protiv
siromatva.
JULIUS NYERERE
Siromatvo je esto jedna od glavnih prepre-
ka ostvarenju prava deteta na obrazovanje u
zemljama u razvoju (vinjeta Modul Sloboda
od siromatva). Problem nije prvenstveno u
nedostupnosti kola za svu decu. Zapravo,
vie od 90% dece u zemljama u razvoju krene
u osnovnu kolu. Pravi problem predstavljaju
visoke stope naputanja kole i ponavljanja
razreda.
Zbog nedostatka sredstava vlasti nisu u mo-
gunosti da grade i odravaju kole, osnivaju
institucije za obuku nastavnika, zapoljavaju
strune nastavnike i administrativno osoblje,
obezbeuju nastavne materijale i drugu opre-
mu i uenicima obezbeuju odgovarajui pre-
voz. Sve to neposredno zavisi od ekonomskih
resursa kojima drava raspolae. Zbog siro-
matva porodice teko plaaju kolarine ili iz-
datke za knjige i kolski pribor, a ak i tamo
gde je kolovanje besplatno, siromane poro-
dice nevoljno alju decu u kolu ako njihov
rad moe doprineti ionako niskom poro-
dinom budetu. Jedna studija fondacije Spa-
simo decu pokazala je da su afrike zemlje
zbog tereta dugova u nekim sluajevima bile
prisiljene da uvedu ili poveaju kolarine i ta-
ko porodicama povise trokove kolovanja.
Zbog toga milioni dece nisu nikada pohaali
kolu ili nisu zavrili osnovno obrazovanje.
Druga prepreka obrazovanju dece u mnogim
zemljama je raireno iskoriavanje dejeg
rada (vinjeta Modul Rad). Naalost, mnogim
porodicama treba taj dodatni prihod da bi sa-
stavile kraj s krajem. Nedostatak ekonomskih
resursa i siromatvo spreavaju decu da isko-
riste prilike za obrazovanje. Siromatvo izazi-
va glad i pothranjenost koji mogu nepopravlji-
vo da otete mozak deteta u razvoju.
Proseni uenik u Zambiji svakog jutra peai
sedam kilometara do kole, gladan je, premo-
ren, pothranjen i pati od crevnih parazita. On
ili ona sedi u razredu zajedno s pedesetak
drugih uenika koji su u slinom stanju. Nji-
hova sposobnost primanja znanja je minimal-
na. Akustika je slaba, nema krede ni dovoljno
svesaka.

Siromatvo i deji rad predstavljaju posebno
velike prepreke obrazovanju devojica
(vinjeta Modul Ljudska prava ena). Mno-
ge devojice moraju preuzeti ozbiljna radna
zaduenja u veoma ranom uzrastu kako bi
preivele. Od njih se oekuje ne samo da op-
sluuju porodice i obavljaju naporne poslo-
ve u domainstvu nego im se esto nameu
i drutvene obaveze ranog materinstva i tra-
dicionalnog naina ponaanja. Iako kratko-
vidi i ogranieni, tradicionalni pogledi na
obrazovanje devojica jo uvek preovladava-
ju i najzad demotiviu roditelje da devojice
alju u kolu. Neke grupe devojica npr.
devojice iz starosedelakih ili nomadskih
zajednica, etnikih manjina, kao i napute-
ne i hendikepirane devojice suoavaju se
s posebnim preprekama. Stoga rastu nasto-
janja meunarodne zajednice da se de-
vojicama obezbedi jednak pristup obrazo-
vanju i omogui ostvarenje njihovih ljudskih
potencijala.
PRAVO NA OBRAZOVANJE 189
DA LI STE ZNALI?
Obrazovanje je bolji uvar
slobode nego stalna vojska.
EDWARD EVERETT Ostvarivanje opteg osnovnog obrazovanja u
roku od deset godina u svim zemljama u raz-
voju kotalo bi sedam do osam milijardi ame-
rikih dolara godinje, to je otprilike sedmo-
Meunarodni oruani sukobi, graanski ra- dnevna vrednost ulaganja u vojne svrhe na
tovi (vinjeta Modul Ljudska prava u globalnom nivou; sedmodnevna vrednost fi-
oruanom sukobu) i graanski nemiri remete nansijskih pekulacija na svetskom tritu;
normalan nain ivota. Redovno pohaanje manje od polovine iznosa koji roditelji u Se-
kole moe biti onemogueno ako su kole vernoj Americi godinje potroe na igrake za
smetene u blizini podruja sukoba. Uprkos svoju decu.
tome to su kole zatiene prema meuna-
rodnom humanitarnom pravu, one su esto
meta napada.
Zemlje u kojima su tokom 1990-ih plamteli
sukobi: Alir, Burundi, Kongo, Obala Slono-
vae, Etiopija, biva Jugoslavija, Gambija,
Gvineja Bisao, Haiti, Lesoto, Nigerija, Paki-
stan, Ruanda, Sijera Leone, Somalija, itd.
190 PRAVO NA OBRAZOVANJE
DOBRO JE ZNATI
DOBRA PRAKSA

U Egiptu vlada radi na integraciji uspenog
koncepta lokalnih kola prilagoenih de-
vojicama u formalni obrazovni sistem, a
pokrenula je i sveobuhvatni paket reform-
i s ciljem stvaranja zdravih kola i kola ko-
je unapreuju zdravlje.

U Malaviju su snieni trokovi kolovanja
koje snose roditelji tako to su ukinute ko-
larine i obavezne uniforme.

Program Busti u Pakistanu, koji se odvija
zahvaljujui saradnji jedne nevladine orga-
nizacije iz Karaija i UNICEF, ima za cilj da
obezbedi obavezno obrazovanje dece koja
potom mogu biti primljena u redovne kole.
Namenjen je deci uzrasta od 5 do 10 godina;
oko tri etvrtine uenika su devojice. Inici-
jativa je uspela da ublai uobiajene rodne
predrasude delimino i putem obrazovanja
u kui. Osnovano je vie od 200 kunih ko-
la, u koje je upisano vie od 6.000 uenika,
s trokovima od est dolara po osobi, to je
daleko ispod prosenih trokova u javnim
osnovnim kolama.

Mauritanija je zakonom zabranila rane
brakove, propisala obavezno osnovno obra-
zovanje i podigla minimalnu starosnu grani-
cu za deji rad na 16 godina. Osnovala je
vea za decu radi sprovoenja Konvencije o
pravima deteta i pokrenula osnivanje sudo-
va za maloletne prestupnike u svim veim
gradovima.

U okrugu Maan u Kini sela i domainstva
koja preduzimaju efikasne mere kako bi
obezbedili kolovanje devojica imaju pred-
nost pri dobijanju zajmova za razvoj.

Narodna Demokratska Republika Laos
uspeno sprovodi plan za rodnu jednakost
kojim omoguuje devojicama u podruji-
ma gde ive manjine pristup kvalitetnom
osnovnom obrazovanju. Dugoroni cilj je
uvesti vie ena u glavne tokove drutveno-
ekonomskog razvoja postupnim una-
preenjem nivoa njihovog obrazovanja.

U Mumbaju (nekadanjem Bombaju) u In-
diji u sklopu inicijative Pratham Mumbay
Education, u kojoj je uspostavljeno partner-
stvo izmeu pedagoga, zajednice, korpora-
cija koje deluju kao sponzori i vladinih tela,
osnovano je 1.600 kola i potpomognuta
modernizacija vie od 1.200 osnovnih ko-
la.

U Avganistanu, gde su devojice bile
iskljuene iz formalnog obrazovnog siste-
ma, UNICEF je, podravi kune kole za
devojice i deake, preduzeo hrabar korak;
od 1999. godine do kraja 2001. godine u
kunim kolama uilo je 58.000 dece.

Projekt CHILD u Tajlandu, koji je poeo do-
nacijama polovnih raunara, prati poveza-
nost obrazovanja dece i zdravlja.

Kljuni cilj desetogodinjeg programa raz-
voja obrazovanja (PRODEC) u Maliju je da
se ostvari nivo od 75% upisa u osnovnu
kolu do 2008. godine. Centri za razvoj
obrazovanja (CED) su obrazovne ustanove
u Maliju za petnaestogodinju decu koja na
drugi nain ne bi mogla ii u kolu. Tamo
dobijaju osnovna znanja o svom jeziku i za-
nimanju. Svaki razred ima 30 uenika, 15
deaka i 15 devojica.

UNESCO delatnosti u obrazovanju usmere-
ne su ka tri strateka cilja:
- promovisati obrazovanje kao osnovno pra-
vo;
- unapreivati kvalitet obrazovanja;
- promovisati eksperimente, inovacije,
irenje informacija i dobrih praksi, kao i
politiku dijaloga u obrazovanju.
Komisija za ljudska prava ustanovila je 1997.
godine Posebnog izvestioca o pravu na obra-
zovanje sa zadatkom da izvetava o stanju po-
stupnog ostvarivanja prava na obrazovanje,
ukljuujui pristup osnovnom obrazovanju i
potekoe koje ometaju ostvarenje tog prava.

2. TRENDOVI
Dakarski okvir za delovanje
Obrazovanje za sve, usvojen na
Svetskom forumu o obrazovanju
(Dakar, Senegal, 26 - 28. aprila 2000)
odraava zalaganje cele meunarod-
ne zajednice za potpuno ostvarenje prava na
obrazovanje. Dakarski okvir za delovanje po-
stavio je est ciljeva za ostvarenje osnovnog
obrazovanja za sve do 2015. godine:
1. proiriti i unaprediti sveobuhvatnu negu i
obrazovanje u ranom detinjstvu, naroito
za najugroeniju decu i decu iz siromanih
porodica;
2. obezbediti da do 2015. godine sva deca, na-
roito devojice, deca koja ive u tekim Dananje stanje u pogledu opteg osnovnog
uslovima i deca koja pripadaju etnikim
manjinama imaju pristup i zavravaju bes-
platno, obavezno kvalitetno osnovno obra-
zovanje;
3. obezbediti da se obrazovne potrebe mladih
i odraslih zadovolje ravnopravnim pristu-
pom odgovarajuim obrazovnim i strunim
programima;
4. postii do 2015. godine 50% unapreenje ni-
voa pismenosti odraslih osoba, posebno
ena i ravnopravni pristup svih odraslih oso-
ba obaveznom i celoivotnom obrazovanju;
PRAVO NA OBRAZOVANJE 191
5. ukloniti rodne disparitete u osnovnom i Procena stopa nepismenosti u svetu
po regionima i polu, 2000.
srednjem obrazovanju do 2005. godine i
postii rodnu jednakost u obrazovanju do
2015, s naglaskom na puni i ravnopravan mukarci
pristup devojica kvalitetnom osnovnom ene
obrazovanju;
6. unaprediti sve aspekte kvaliteta obrazo-
vanja i obezbediti dobre uslove svima, ta-
ko da svi mogu postii merljive i priznate
obrazovne rezultate, prevashodno u pi-
smenosti i bitnim ivotnim vetinama.
Opte osnovno obrazovanje do 2015. postav-
Razvijene Latinska Istona Azija/ Supsahara Arapske Juna Azija
ljeno je za milenijumski razvojni cilj na Mile- zemlje Amerika/ Okeanija* zemlje
Karibi
nijumskom samitu na vrhu u septembru
Izvor: UNESCO Institut za statistiku
2000. godine. * Ne ukljuuje Japan, Australiju i Novi Zeland
Benin, s bruto domaim proizvodom od samo
obrazovanja: 990 dolara po stanovniku, na putu je da svoj
deci kolskog uzrasta obezbeuje osnovno
51 zemlja, sa 40 posto svetskog stanovnitva, obrazovanje do 2015. godine, dok Katar, sa
pribliava se ostvarenju opteg osnovnog skoro 20 puta veim dohotkom, daleko zao-
obrazovanja do 2015. godine ili ga je ve staje za Beninom.
ostvarila. Ali, 24 zemlje nazaduju ili vidno za-
ostaju u njegovom ostvarenju a 93 zemlje, Dohodak po glavi stanovnika Egipta manji je
sa skoro 40 posto svetskog stanovnitva, ne- od treine dohotka po glavi stanovnika
maju podatke o tome. Na globalnom nivou, Maarske, ali dok se Egipat pribliava posti-
od estoro dece osnovnokolskog uzrasta jed- zanju opteg upisa u osnovnu kolu, Maar-
no ne pohaa kolu. ska trenutno zaostaje u tom pogledu.
IZVOR: IZVETAJ O LJUDSKOM RAZVOJU, 2000, UNDP
192 PRAVO NA OBRAZOVANJE
- Ukupni upis u osnovnu kolu u zemljama u
razvoju poveao se sa 50% u 1970. godini na
80% u 1990. godini i 84% u 1998. godini.
Stopa pismenosti u zemljama u razvoju ta-
koe je porasla sa 43% u 1970. godini na
65% u 1990. godini i vie od 70% u 1995. go-
dini. Nasuprot tome, primeuje se da u ne-
kim zemljama upis stagnira.
- Prema procenama, u svetu ima 854 miliona
nepismenih odraslih osoba, od toga su 544
miliona ene.
- 60% dece koja ne pohaaju osnovnu kolu u
svetu su devojice.
- Upis devojica u osnovnu kolu raste kao i
upis deaka. Meutim, postoji zabrinutost
da se jaz meu njima poveava.
- 113 miliona dece osnovnokolskog uzrasta
ne moe ostvariti pravo na obrazovanje.
97% njih ivi u zemljama u razvoju.
- 93 zemlje, u kojima ivi 39% svetskog sta-
novnitva, nemaju podatke o upisu u osnov-
nu kolu.
3. HRONOLOGIJA
1948: U Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim
pravima obrazovanje je proglaeno
osnovnim ljudskim pravom.
1959: Deklaracija o pravima deteta usvojena
na Generalnoj skuptini UN. Obrazo-
vanje proglaeno pravom svakog dete-
ta.
19601966: UNESCO Svetske regionalne kon-
ferencije o obrazovanju.
1969: Meunarodna konvencija o ukidanju
svih oblika rasne diskriminacije stupa
na snagu i proglaava opte pravo na
obrazovanje, bez obzira na rasnu ili et-
niku pripadnost.
1976: Meunarodni pakt o ekonomskim, soci-
jalnim i kulturnim pravima stupa na
snagu jemei pravo na obrazovanje za
sve.
1981: Konvencija o ukidanju svih oblika dis-
kriminacije ena stupa na snagu, pozi-
vajui na jednaka prava na obrazovanje.
1985: Trea svetska konferencija o enama.
Obrazovanje je proglaeno osnovom za
unapreenje poloaja ena.
1990: Svetska deklaracija o obrazovanju za
sve u Jomtienu u Tajlandu. Na konfe-
renciji koja se odvijala pod pokrovi-
teljstvom UNDP, UNESCO, UNICEF,
Svetske banke i kasnije UNFPA postig-
nut je globalni konsenzus o proirenoj
viziji osnovnog obrazovanja.
1993: Sastanak na vrhu o obrazovanju E-9 u
Nju Delhiju u Indiji. Predstavnici vlada
devet najnaseljenijih zemalja u razvoju
(Banglade, Brazil, Kina, Egipat, Indija,
Indonezija, Meksiko, Nigerija i Paki-
stan) obavezali su se da e ostvariti cilj
opteg osnovnog obrazovanja do 2000.
1994: Svetska konferencija o obrazovanju
osoba s posebnim potrebama: pristup i
jednakost, u Salamanki. Uesnici su ob-
javili da sve zemlje treba da ukljue
obrazovanje osoba s posebnim potreba-
ma u nacionalne obrazovne strategije.
1994: Meunarodna konferencija o stanov-
nitvu i razvoju. Zemlje uesnice oba-
vezale su se da e promovisati i ostvari-
ti jednak pristup kvalitetnom obrazo-
vanju radi borbe protiv siromatva, ra-
sta zaposlenosti i jaanja socijalne inte-
gracije, s posebnim naglaskom na obra-
zovanje devojica.
1996: Amanska afirmacija na sastanku na po-
lovini decenije Meunarodnog saveto-
davnog foruma o obrazovanju za sve.
2000: Dakarski okvir za delovanje usvojen na
Svetskom forumu o obrazovanju u Se-
negalu.

ODABRANE AKTIVNOSTI
AKTIVNOST I:
ODIGRAJTE TO!
DEO I: UVOD
Cilj ove aktivnosti je da se produbi razume-
vanje pitanja izloenih u teorijskom delu mo-
dula Pravo na obrazovanje.
Tip aktivnosti: igra uloga
DEO II: OPTE INFORMACIJE O
IGRI ULOGA
Ciljevi i zadaci:
Tehnika igranja uloga moe pospeiti uenje.
Njena svrha je da uesnici doive nepoznatu
situaciju i razvijaju saoseanje i potovanje za
drugaije stavove.
Ciljna grupa: mladi, odrasli
Veliina grupe/organizacija: oko 20 osoba
Vreme: 60 minuta
Priprema: paljivo proitati Modul Pravo na
obrazovanje
Materijal: listovi za crtanje, markeri
Potrebne vetine: gluma i govorne vetine,
vetine empatije, kreativne vetine
DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O IGRI
ULOGA
Uvod u temu:

Objasnite da je svrha aktivnosti dramatski
predstaviti sadraj modula o obrazovanju.

Zamolite uesnike da se podele u male gru-
pe (4 - 6) i svakoj grupi dajte veliki komad
papira i markere.

Dajte grupama deset minuta da u oluji ideja
izloe svoje ideje o temi i potom odrede dve
ili tri kljune ideje koje najradije ele prika-
zati igrom uloga.

Sada im ostavite 30 minuta da osmisle i
uvebaju uloge. Objasnite da to mora biti
grupni rad i da svako mora imati ulogu u
igri.

Potom, okupite sve grupe, tako da svi gleda-
ju igre uloga drugih grupa.

Ostavite nekoliko minuta nakon svake igre
uloga za reakcije i razgovor.

Pozovite posmatrae i glumce da kau svo-
je miljenje.
PRAVO NA OBRAZOVANJE 193
Izvoenje:

Formirajte krug tako da u sredini bude do-
voljno mesta za igru uloga.

Neka svaka grupa odglumi svoju kratku
dramu.

Saveti za moderatora:

Uzviknite stop usred razigrane radnje i
zamolite glumce da opiu svoje emocije u
tom trenutku ili pozovite druge da analizi-
raju scenu.

Bez upozorenja zaustavite radnju, zamolite
glumce da zamene uloge i nastave radnju.

Neka neko stoji iza svakog glumca. Zausta-
vite radnju usred neke scene i traite da
senke kau ta misle ta njihov lik osea i
misli u tom trenutku i zato.
Povratna informacija:
Analizirajte igru uloga:

ta uesnici misle o ovoj aktivnosti? D li je
bila tea ili laka nego to su oekivali? ta
je bilo najtee odglumiti?

Da li su ljudi nauili neto novo?

Da li je bilo slinosti i razlika meu grupa-
ma i ako jeste, u emu?
194 PRAVO NA OBRAZOVANJE
Metodoloki saveti:

Igra uloga moe imati razliite oblike, ali u
svakom od njih uesnici glume u kratkim
dramskim prikazima koji obino izazivaju
jake emocije kod glumaca i publike. Zato
voditelj grupe treba da podstie uesnike da
vrednuju ono to se odigralo i potom anali-
ziraju vanost toga za ljudska prava.

Pre nego to grupe ponu izvoenje dajte
im jasna uputstva i obezbedite dovoljno vre-
mena da ideju potpuno razviju i rasprave.

Budite osetljivi u pogledu oseanja koje igra
uloga moe izazvati kod glumaca i publike.

Ostavite dovoljno vremena za pitanja glum-
cima i publici o tome kako su se oseali.

Podstaknite uesnike da vrednuju ono to
se dogaalo i analiziraju koliko je aktivnost
relevantna za modul i ljudska prava uopte.
Predlozi za varijacije:
Ovu aktivnost moete sprovesti pomou cr-
tanja: neka grupe izrade i predstave plakat ko-
jim e izraziti svoje kljune ideje.
DEO IV: NASTAVAK
Potraite pozorine scenarije i druge tekstove
na temu ljudskih prava i organizujte dramsku
predstavu za vau lokalnu zajednicu.
Srodna prava: sva ostala ljudska prava
Izvor: Compass: Prirunik o obrazovanju
mladih za ljudska prava, 2002, Strasbourg Ce-
dex: Council of Europe Publishing
AKTIVNOST II:
DIJAMANTSKI UZORAK
DEO I: UVOD
Cilj ove aktivnosti je unapreenje razumevan-
ja naela i odredaba Konvencije o pravima de-
teta i povezivanje s pravom na obrazovanje.
Tip aktivnosti: grupni rad
DEO II: OPTE INFORMACIJE O VEBI Opis aktivnosti/uputstva:
Ciljevi i zadaci:
U ovoj aktivnost razmatraju se i vrednuju ne-
ki lanci Konvencije o pravima deteta kako bi
se razumelo pravo svakog deteta na obrazo-
vanje.
Ciljna grupa: mladi
Veliina grupe/organizacija: oko 20
Vreme: najmanje 60 minuta
Priprema:
* ematski prikaite l. 12, 13, 14, 17, 18, 27,
28, 29, 32 Konvencije o pravima deteta na
velikom listu papira.
* Priredite po jedan komplet karata s navede-
nim lanovima za svaku manju grupu.
Materijal: kompleti karata sa lanovima Kon-
vencije o pravima deteta u kovertama
Potrebne vetine: jezike vetine, saradnja,
vetine argumentacije i kritikog miljenja,
refleksivne vetine
DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O VEBI

Ponite od kratkog pregleda Konvencije o
pravima deteta. Pitajte uesnike ta znaju o
Konvenciji i razmotrite ematski prikaz la-
naka.

Podelite uesnike u nekoliko manjih grupa.
Svakoj grupi dajte koverte s karticama.

Svaka grupa mora porazgovarati o tih devet
lanova i razmotriti koliko je svaki od njih
relevantan za njihove vlastite ivote. Zatim
ih treba sloiti u obliku dijamanta po vano-
sti treba im oko 25 minuta za razgovor,
slaganje i eventualno preslagivanje dija-
manta.


Kada sve grupe zavre zadatak, obilaze pro-
storiju da vide kako su druge grupe rangira-
le lanove.

Tada pozovite sve na raspravu.
Povratna informacija/vrednovanje:

Na poetku pozovite grupe da predstave
svoje rezultate. Zatim ih pitajte o tome kako
su se oseali i ta su nauili.

Postavite nekoliko pitanja, npr.: slinosti i
razlike izmeu grupa; zato imamo razliite
prioritete; koji argumenti su bili najuvjerlji-
viji; da li u Konvenciji o pravima deteta ne-
dostaju neka prava, kako je stanje u vaoj
zajednici?
Metodoloki saveti:

Podelom uesnika u manje grupe dobija se
vea mogunost za uee i saradnju. Ra- Strasbourg Cedex: Council of Europe Publis-
dom u manjoj grupi brzo se dolazi do ideja
i uesnici su podstaknuti da lino iskustvo
poveu sa apstraktnim idejama.

Naglasite da nema pravog i pogrenog po-
retka karata.

Podstaknite uesnike da rasprave razliita
miljenja i stavove.

Naglasite vanost postizanja dogovora u
grupi.
PRAVO NA OBRAZOVANJE 195
Predlozi za varijacije:

Odaberite jedan lan i crteom, pripovet-
kom, poezijom, glumom itd., nainite per-
formans kojim ete izraziti ideju tog lana.

Neka uesnici izaberu jedan lan i razgova-
raju o njemu jedan minut.
DEO IV: NASTAVAK
Pregledajte kolske politike i programe da vi-
dite u kojoj meri kola ispunjava svoje obave-
ze i odgovornosti prema Konvenciji o pravima
deteta.
Srodna prava: socijalna i ekonomska prava,
sva druga ljudska prava
Izvori: prilagoeno iz Compass: Prirunik o
obrazovanju mladih za ljudska prava, 2002,
hing
196 PRAVO NA OBRAZOVANJE
REFERENCE
Beetham, David. 1998. Human Rights: New Dimensions and
Challenges. Uredio Janusz Symonides. Democracy and Hu-
man Rights: Civil, Political Economic, Social and Cultural. Ma-
nual on Human Rights. UNESCO Publishing.
Coomans, Fons. 1998. Identifying Violations of the Right to
Education. Uredili Van Boven, Theo, Cees Flinterman i Ingrid
Westendorp. The Maastricht Guidelines on Violations of Eco-
nomic, Social and Cultural Rights. SIM Special No. 20,
Utrecht: The Netherlands Institute for Human Rights.
Coomans, Fons. 1995. Clarifying the Core Elements of the
Right to Education. Uredili Coomans, Fons i Fried van Hoof.
The Right to complain about Economic, Social and Cultural
Right, SIM Special No.18. Utrecht: The Netherlands Institute
for Human Rights.
Council of Europe. 2002. COMPASS- A Manual on Human
Rights Education with Young People. Strasbourg: Council of
Europe.
Daudet, Ives i Kishore Singh. 2001. The Right to Education:
An Analysis of UNESCOs Standard-Setting Instruments. Paris.
UNESCO Publishing.
Deutsche Gesellschaft fr die Vereinten Nationen. 2002. Be-
richt ber die Menschliche Entwicklung. Bonn: DGVN (for
UNDP).
Fernandez, Alfred i Siegfried Jenkner. 1995. International
Declarations and Conventions on the Right to education and
the Freedom of Education. Frankfurt am Main: Info3 Verlag.
Hodgson, Douglas. 1998. International Cooperation and De-
velopment in the Human Right to Education. A textbook. Al-
dershot: Ashgate Publishing.
Human Rights Resource Center. Circle of Rights. Economic,
Social and Cultural Rights Activism: A Training Resource. Do-
stupno na adresi:
http://hrusa.org/hrmaterials/IHRIP/circle/toc.htm
Nowak, Manfred. 2001. The Right to Education in the Econo-
mic, Social and Cultural Rights. Uredili Eide, Asbjorn, Catari-
na Krause i Rosas Allan. Economic, Social and Cultural Rights,
A textbook. Dordrecht: Martinus Nijhoff Publishers.
Office of the United Nations High Commissioner for Human
Rights. 1999. The United Nations Decade for Human Rights
Education (1995-2004) no.3, A compilation of provisions of in-
ternational and regional instruments dealing with human
rights education. Geneva: United Nations.
Sen, Amartya. 2002. Basic Education and Human Security
at the Workshop on education, equity and security at Kolka-
ta, India, on 2-4 January 2002.
Symonides, Janusz. 2000. Human Rights: Concept and Stan-
dards. Aldershot: Ashgate Publishing.
The Interdependent, Monthly nr.104, February 2002.
www.nscentre.org
Tomasevsky, Katarina. 1999. Preliminary Report of the Speci-
al Rapporteur on the Right to Education, UN doc.
E/CN.4/1999/49. See also the progress report of the Special
Rapporteur, UN doc. E/CN.4/2000/6.
UNICEF. 1999. The State of the Worlds Children 1999. Paris:
UNICEF.
United Nations. 2001. Beijing to Beijing+5- Review and Appra-
isal of the Implementation of Beijing Platform for Action-Re-
port of the Secretary General. New York.
United Nations. 2001. We the Peoples: the Role of the United
Nations in the 21st Century, Briefing Papers for Students. New
York: UN Publishing.
DODATNE INFORMACIJE
Education International: www.ie-ei.org
Electronic Resource Centre for Human Rights
Education: http://erc.hrea.org
Gateway to e-learning on the Internet:
www.unesco.org/education/elearning
Human Rights Education Associates: www.hrea.org
Human Rights Internet: www.hri.ca
Human Rights Network: www.derechos.net
Office of the High Commissioner for Human Rights:
www.unhchr.ch
Right to Education: www.right-to-education.org
The Peoples Movement for Human Rights Education:
www.pdhre.org
The World Bank: www.worldbank.org
UN Childrens Fund: www.unicef.org
UN Educational, Scientific and Cultural Organization:
www.unesco.org
United Nations Development Programme:
www.undp.org
World Education Forum 2000: www.unesco.org/efa
LJUDSKA PRAVA
DETETA
OSNAIVANJE I ZATITA DETETA
UEE I ZATITA
NEDISKRIMINACIJA DECE
NAJBOLJI INTERES DETETA

U svim aktivnostima koje se tiu dece,

bez obzira na to da li ih preduzimaju
javne ili privatne institucije socijalnog
staranja, sudovi, administrativni
organi ili zakonodavna tela, najbolji
interesi deteta bie od prvenstvenog
znaaja ...
LAN 3 KONVENCIJE UN O PRAVIMA DETETA
198 LJUDSKA PRAVA DETETA

PRIA ZA ILUSTRACIJU
Deca pogoena oruanim sukobom
Oteli su me (Boja vojska otpora) kad sam s
majkom ila u polje... Jedna od otetih de-
vojica pokuala je pobei, ali uhvatili su je.
PITANJA ZA RASPRAVU
U vie od 85 zemalja sveta decu mlau od 18
IZVOR:
POLNO ISKORIAVANJE DEVOJICA I DEAKA U SRED-
NJOJ AMERICI, VEINOM OD STRANE AMERIKIH MUKA-
RACA, DOSTIGLO JE ALARMANTNE RAZMERE, WASHING-
TON POST, 2. JANUAR 2000.

Pobunjenici su nam rekli da je pokuala po-
bei i da e je morati ubiti. Naterali su novo-
pridolu decu da je ubiju. Rekli su nam da e
poubijati nae porodice ako pobegnemo.
Naterali su nas da hodamo nedelju dana ...
Neka manja deca nisu mogla drati korak, jer
smo hodali dugo bez odmora, pa su ih ubili ...
Neka deca umrla su od gladi. Oseala sam se
bespomono gledajui svu tu decu koja su
umirala ili su ih ubijali. Mislila sam da e i
mene ubiti.
IZVOR:
OILJCI SMRTI: DECA KOJU JE OTELA BOJA VOJSKA OT-
PORA U UGANDI, HUMAN RIGHTS WATCH, SEPTEMBAR
1997.
Trinaestogodinju devojicu Sharon otela je
Boja vojska otpora, grupa pobunjenika, sa
seditem u severnoj Ugandi, koja se bori pro-
tiv vlade i pri tom terorie lokalno stanov-
nitvo, posebno otmicama dece koju
ukljuuju u svoje redove.
godina mobiliu u nacionalnu vojsku i opozi-
cione grupe koje pruaju oruani otpor. PITANJA ZA RASPRAVU
300.000 dece aktivno uestvuje u oruanim
sukobima. Koji je razlog iskoriavanja dece 1. Smatrate li da deca imaju pravo da budu
za ratove odraslih? zatiena od nasilja?
2. Kako ih zatititi od takvih oblika isko-
Komercijalno polno iskoriavanje dece riavanja?
Sedei u mranom baru Del Ray hotela, tride- 3. Znate li da li su se u vaoj zemlji turisti eljni
settrogodinji David, konobar iz Kalifornije, seksualnih usluga nali pred sudom zbog
ispriao je kako je drugi put u dve godine po- polnog iskoriavanja dece u drugim zemlja-
setio Kostariku. Bestidno je govorio o web-stra- ma?
nicama sa oglasima o mladim prostitutkama
iz Kostarike, gde je traio devojku koja pret-
hodno nije imala seksualnog iskustva. David,
zdepast ovek neurednog izgleda, insistirao je
da ga oslovljavamo samo imenom. Hvalio se
kako je dogovorio s jednim od mnogih taksista
povezanih sa seksualnom trgovinom da mu u
hotel gde je odseo dovede trinaestogodinju de-
vojicu iz njenog roditeljskog doma u siro-
manoj etvrti San Hozea. Njeni roditelji su za
to traili 400 dolara, to je David rado platio.

POTREBNO JE ZNATI
1. BORBA ZA ZATITU PRAVA
DETETA
Raspravljati o pravima dece ponekad nije jed-
nostavno. Najpre se svi slau da mladi ljudi
imaju pravo na dom, ivot s porodicom i pri-
jateljima, na mogunosti za razvoj linosti i
talenata, kao i pravo da ih potuju i ozbiljno
shvataju. Meutim, iako su prava dece nepo-
bitna, u pogledu njihovog ostvarenja postoji
niz problema. Kada se postavi pitanje odgo-
vornosti za ostvarenje pravno obavezujuih
prava dece, na videlo izlazi mnotvo neja-
snoa.
Osvrnimo se na Konvenciju UN o pravima de-
teta (CRC). Taj meunarodni ugovor, koji je
Generalna skuptina UN usvojila 1989. godi-
ne, predstavlja temelj meunarodne zatite
prava dece. Konvencija je uspena s obzirom
na to da su je trenutno, samo 14 godina nakon
usvajanja, ratifikovale 192 zemlje, ukljuujui
sve lanice UN, osim dveju (Somalije i SAD).
Stoga je oigledno da je Konvencija o pravima
deteta postavila univerzalne standarde ljud-
skih prava dece. Meutim, dok su standardi
opteprihvaeni, njihova primena je po-
raavajue slaba. U nedavnom UN/UNICEF
izvetaju o rezultatima decenije, pripremlje-
nom za Posebnu sednicu UN o deci, navodi
se, na primer, da su se anse za opstanak de-
Beba je stav Boga da svet treba i
dalje da postoji.
CARL SANDBURG
ce u podsaharskoj Africi ak pogorale, 149
miliona dece irom sveta i dalje je pothranje-
no, a 100 miliona dece nije ukljueno u form-
alno obrazovanje (vinjeta injenice i statistike
iznesene nie).
Stoga je 3.355 vladinih delegata, 1.732 pred-
stavnika nevladinih organizacija i vie od 600
mladih (izmeu 7 i 18 godina) koji su se u ma-
ju 2002. godine okupili u Njujorku na Poseb-
noj sednici Generalne skuptine posveenoj
deci, imalo visoka oekivanja. Na toj konfe-
renciji usvojen je Plan delovanja pod nazivom
Svet po meri deteta, oko koga su vlade, UNI-
CEF i druge meuvladine i nevladine organi-
zacije pregovarale dve godine, s tek deli-
minim uspehom. Jedno od najkontroverzni-
jih pitanja o kom se raspravljalo bilo je pitan-
je statusa Konvencije o pravima deteta u za-
vrnom dokumentu, jer su se neke drave,
poput SAD, estoko protivile ideji da zavrni
dokument polazi od prava deteta.
LJUDSKA PRAVA DETETA 199
Deja prava i ljudska/deja bezbednost
Pojam ljudske bezbednosti odnosi se na pro-
movisanje slobode ljudskog bia od straha i
nematine, uz jednake mogunosti za puni
razvoj njegovih ili njenih ljudskih potencijala.
Prema tome, taj pojam obuhvata situacije ne-
bezbednosti pruzrokovane nasiljem i siro-
matvom, kao i pogorane diskriminacijom i
drutvenom iskljuenou. Zahtev za postav-
ljanjem prioriteta i potreba za uklanjanjem
neposrednih pretnji bezbednosti osobe pot-
puno je u skladu sa idejom prava dece, na-
roito u pogledu prvenstva naela najboljeg
interesa deteta.
Meutim, za nekoliko nedoumica jo uvek
nema reenja.
Pre svega, pravni okvir za ljudska prava dece
kao deo opteg sistema ljudskih prava ve po-
stoji i titi sveobuhvatna prava, to podrazu-
meva odgovarajue obaveze drava. Ljudska
bezbednost zasad jo nema takvo normativno
utemeljenje. S tim u vezi, Institut za ljudska
prava Ludwig Boltzmann razradio je kuri-
kulum za obrazovanje o zatiti, praenju i
unapreenju ljudskih prava. Drugo, pristupi
ljudske i deje bezbednosti ponekad pred-
viaju preveliku zatitu, naglaavajui ranji-
vost i zavisnost deteta, dok istovremeno zane-
maruju deje mogunosti i resurse. U skladu
s tim, konceptualni izazovi bezbednosti dece
200 LJUDSKA PRAVA DETETA
odnose se na naine to boljeg ukljuivanja
aspekta osnaenja deteta, koji ini okosnicu
diskursa ljudskih prava.
Na osnovu toga sledi da treba isticati komple-
mentarnost pristupa prava dece i pristupa
bezbednosti dece, na primer, u kontekstu da-
nanjih rasprava o ueu dece u mirovnim
procesima i obnovi posle sukoba.
Od samih svojih poetaka Mrea za ljudsku
bezbednost posveuje naroitu panju bez-
bednosti dece, posebno u situacijama
oruanih sukoba (ukljuujui pitanja sitnog
naoruanja i mina). Ta obaveza je takoe bila
izraena tokom austrijskog predsedavanja
Mreom, u periodu 2002/2003. godine, kada
su prioriteti Mree bila deca pogoena
oruanim sukobima i obrazovanje za ljudska
prava.
2. DEFINICIJA I OPIS PROBLEMA
Priroda i sadraj ljudskih prava
dece
Pojam prava dece potie ne samo od irokog
pokreta za ljudska prava nego i od razvojnih
koraka ostvarenih u drutvu, obrazovanju i
psihologiji tokom poslednjih 300 godina. Ti
razvojni koraci u vezi su sa uticajem od
drave finansiranog, institucionalizovanog,
Svako drutvo koje deci, ili bilo
kojoj drugoj grupi, uskrauje
prava koja pripadaju ostalim
grupama, treba da ponudi jasne,
odrive razloge za to. Teret
dokaza uvek poiva na onima godine, proglaen je Meunarodnim danom
koji ele iskljuiti druge; od dece
se ne sme traiti da dokazuju da
im pripadaju ista prava kao i
svima ostalima.
BOB FRANKLIN (1995)
obaveznog kolovanja, s negativnim uinci-
ma industrijalizacije na decu (na primer, is-
koriavanje dece u fabrikama i rudnicima)
i s posledicama rata. Pojavilo se novo razu-
mevanje razvoja deteta, od novih ideja o
obuavanju i novih vaspitnih modela, do
pokreta osloboenja deteta 1970-ih godi-
na. To razumevanje pomoglo je u preusme-
ravanju arita s ranjivosti deteta i potrebe
za zatitom deteta, na novi diskurs nezavi-
snosti, sposobnosti, samoodreenja i uea
deteta, kojim su odbaena tradicionalna pa-
trijarhalna gledita na dete kao puki pred-
met kontrole od strane roditelja ili odraslih.
Najzad, sve to zajedno dovelo je do poli-
tikog procesa koji je pokrenut 1979. godine
u sklopu Ujedinjenih nacija, kada je poela
izrada nacrta prvog pravno obavezujueg
dokumenta o ljudskim pravima deteta
Konvencije o pravima deteta (CRC). Dan
usvajanja Konvencije, 20. novembar 1989.
prava deteta.
KLJUNA NAELA
KONVENCIJE O
PRAVIMA DETETA
Osnaenje deteta, starosni i rodni aspekti
Zasnovana na potovanju dostojanstva svih
ljudskih bia, Konvencija o pravima deteta
priznaje svako dete kao nosioca vlastitih ljud-
skih prava, koja ne proizlaze iz, odnosno ne
zavise od prava roditelja ili neke druge odra-
sle osobe. To je temelj zamisli osnaenja dete-
ta, omoguavanja detetu kao potovanom su-
bjektu i graaninu drutva da izaziva i menja
ograniena i diskriminaciona gledita i oeki-
vanja u pogledu mladih ljudi.
injenica je da deca zavise od odraslih (zbog
svog telesnog i emocionalnog razvoja, nepo-
sedovanja materijalnih sredstava, odnosno
prihoda) i od promena ekonomskog i drutve-
nog poloaja roditelja (nezaposlenost, razvod

Stotinu dece, stotinu
pojedinaca koji su linosti ne
koji e tek postati linosti, niti
koji e biti linosti tek u
budunosti, nego koji su linosti
sada, upravo ovog trena
danas.
JANUSZ KORCZAK, KAKO VOLETI DETE (1919)
roditelja), to se neposredno odraava na
standard ivota deteta. Prema tome, jemenje
prava deci ne stvara posebno povlaenu
drutvenu grupu. Nasuprot tome, to je neop-
hodan preduslov za osnaenje poloaja dece
u drutvu kako bi im se omoguilo da mogu
zastupati svoje interese na jednakim osnova-
ma kao odrasli. Jedino e tako dete biti sa-
sluano na sudu u sluaju starateljstva, a de-
vojica e se oseati dovoljno bezbednom da
prijavi polno zlostavljanje. Time se takoe na-
glaava preventivni aspekt i podie svest u po-
gledu osnaivanja dece.
I jedino e se tada interes dece kao drutvene
grupe ozbiljno shvatati to predstavlja
kljuni izazov, s obzirom na demografsku si-
tuaciju zapadnih drutava koja stare, ali i
june hemisfere, gde mladi esto ine i do
50% stanovnitva.
Osim starosne dimenzije, veliku vanost za
osnaenje dece ima i rodna dimenzija. Trgo-
vanje devojicama radi polnog iskoriavanja,
ubijanje devojica u ime porodine asti,
iskljuenost i nepovlaenost u obrazovanju i
zapoljavanju, kao i poniavajui stereotipi u
medijima i industriji zabave, jasan su dokaz
dvostruke diskriminacije devojica, kako na
osnovu roda tako i na osnovu uzrasta.
Holistiki pristup detetu
Konvencija o pravima deteta jedinstvena je
utoliko to predstavlja prvi opteprihvaeni
ugovor o ljudskim pravima u kom se ekonom-
ska, socijalna, kulturna, kao i graanska i po-
litika prava nalaze u jednom dokumentu.
Konvencija polazi od sveobuhvatnog, holi-
stikog pristupa deci; budui da sadri od-
redbe koje jeme potovanje identiteta, samo-
odreenja i uea deteta, ona je napredna u
poreenju s prethodnim deklaracijama o pra-
vima dece, koje su se usredsreivale na zati-
tu deteta tokom njegovog razvoja.
Odnos dete roditelj drava
Istovremeno, vano je istai da te dve dimen-
zije prava na zatitu i prava na nezavisnost
ne iskljuuju jedna drugu, nego se meusob-
no osnauju; Konvencijom se ne daje pred-
LJUDSKA PRAVA DETETA 201
nost pravima nezavisnosti nad pravima zati-
te, kako ponekad tvrde njeni kritiari, koji je
nazivaju antiporodinom u strahu da e se
porodica raspasti ako se deci zajeme ljudska
prava. Konvencijom se izriito potvruje od-
govornosti, prava i dunosti (oba!) roditelja
da daju odgovarajue smernice i vostvo de-
tetu. Meutim, roditeljska odgovornost uslov-
ljena je time to treba da bude u skladu s raz-
vojnim sposobnostima deteta, to znai da se
njome ne daju roditeljima nikakva apsolutna
prava nad detetom, nego se radi o dina-
mikom odnosu. Osim toga, s obzirom na
dravu, roditelji nose primarnu odgovornost
za vaspitanje i obrazovanje deteta, ali ako nisu
sposobni ili spremni da ispune svoje dunosti,
pravno je opravdano da drava/drutvo in-
tervenie.
Nediskriminacija dece
Konvencija sadri jasnu zabranu diskrimina-
cije meu decom, uz dugaki spisak osobina
na osnovu kojih nije prihvatljivo praviti raz-
like (to se takoe odnosi i na detetove rodi-
telje/staratelje): rasa, boja koe, pol, jezik,
vera, politiko ili drugo uverenje, nacional-
no, etniko ili socijalno poreklo, imovina,
tekoe u razvoju, porodino poreklo ili neke
druge okolnosti. (lan 2)
202 LJUDSKA PRAVA DETETA
Sanjam da e moje etvoro dece
jednog dana iveti u zemlji u
kojoj ih nee prosuivati prema
boji njihove koe, nego prema
sadraju njihovog karaktera.
MARTIN LUTHER KING JR.
Ne postoji izriita odredba kojom bi se za-
branjivala diskriminacija dece u odnosu na
odrasle (diskriminacija na osnovu starosnog
doba). Meutim, uzimajui u obzir iroki ka-
talog prava u Konvenciji o pravima deteta, bi-
lo koja mera koja bi ograniavala prava iz
Konvencije samo na osnovu starosti, teko bi
bila odriva u smislu l. 1 i 3 (1).
Najbolji interes deteta
Budui uspeh nekog naroda
moe se neposredno izmeriti
prema sadanjem napretku nje-
govih mladih ljudi.
JOHN F. KENNEDY
lan 3 (1) sadri vodee naelo Konvencije,
naelo najboljeg interesa deteta. Tom odred-
bom naglaava se da prvenstvo treba dati in-
teresu deteta. Naelo najboljeg interesa deteta
nije ogranieno na delatnosti neposredno
usmerene na decu (kao to je obrazovanje,
sudski sporovi za starateljstvo itd.), nego je
relevantno za sve delatnosti koje mogu po-
sredno ili neposredno uticati na dete (politika
zapoljavanja, raspodela budeta itd.). To
znai da svaki akter (dravni ili privatni) ima
obavezu najpre da sprovede procenu uticaja znoliko, nehomogeno drutveno telo. Stoga
na dete, da razmotri posledice svake mere i
njenih alternativa, kao i da prati primenu oda-
brane mere. Naelo najboljeg interesa dete-
ta slui kao krovna odredba i vodilja u Prava iz Konvencije: uee -
sluajevima sukoba prava iz Konvencije ili u
sluajevima u kojima se ne moe primeniti ni-
jedna odredba Konvencije.
Definicija deteta prema
Konvenciji
Najzad, treba razmotriti kljuno pitanje: ko je
zapravo dete prema Konvenciji o pravima
deteta? U Konvenciji je dete definisano kao
svako ljudsko bie mlae od 18 godina (osim
ako se prema nacionalnom zakonu primenji-
vom na dete punoletstvo ne stie ranije, lan
1), to znai da je odabran jednostavan krite-
rijum, odvajanje odraslih od onih koji nisu
odrasli. U Konvenciji se nigde drugde ne po-
minje starosna granica (osim u lanu 38). Ko-
mitet za prava deteta - meunarodno struno
telo UN za praenje primene Konvencije
vie puta je naglasio da Konvencija trai od
drava da razmotre da li su njihovi nacionalni
zakoni u pogledu starosnih granica u skladu
s Konvencijom i da li su jo uvek opravdani.
Osim toga, definicija iz lana 1 sadri neke
nepogodnosti u pogledu primene Konvenci-
je, jer grupa mlaih od 18 sadri veoma ra-
pri odreivanju mera treba jasno da se odre-
di ciljna grupa.
zatita podrka
Detaljni sadraj Konvencije, kojim se raz-
rauju ve pomenuta vodea naela i osnovni
pojmovi, esto se prikazuje u obliku struktu-
re koju ine uee, zatita i podrka:

Aspekt uea neposredno se pominje u
lanu 12 (1) kao pravo deteta na uee.
Kljuni element te odredbe je vanost
miljenja deteta; trai se ukljuenje dece ra-
di stvarnog uticaja na procese i donoenje
odluka. Uz to, Konvencija sadri i druga
osnovna politika i graanska prava koja
mogu biti prava dece, kao to su sloboda sa-
vesti, veroispovesti, udruivanja, pravo na
potovanje privatnosti, pravo na ivot
(ukljuujui izriitu zabranu smrtne kazne

za maloletne prestupnike), pravo na zatitu
od muenja i proizvoljnog pritvaranja i jem-
stva pravednog suenja.

U pogledu pitanja zatite, Konvencija obu-
hvata zatitu deteta od svakog oblika tele-
snog ili duevnog nasilja, povreda ili zlou-
potreba, zanemarivanja ili zaputenosti,
zlostavljanja ili iskoriavanja, ukljuujui
polno zlostavljanje, dok o njemu brine(u)
roditelj(i), zakonski staratelj(i) ili neko dru-
go odgovorno lice kome je poverena briga o
detetu. Ta odredba takoe je bitna u pogle-
du disciplinskih mera u koli. Zatitu
osnauju i odredbe koje se odnose na mere
protiv ekonomskog izrabljivanja (deji rad),
polnog iskoriavanja, trgovanja decom i
zloupotrebe opojnih droga, kao i na stan-
darde meunarodnog humanitarnog prava
koji se odnose na decu pogoenu oruanim
sukobom.

Prava podrke koja su obuhvaena Konven-
cijom su pravo na zdravlje, obrazovanje, so-
cijalno osiguranje i odgovarajui ivotni
standard.
U Konvenciji se takoe razvijaju novi standar-
di, koji se odnose na pravo deteta na zatitu
svog identiteta, pravo na porodicu i druge
elimo li ostvariti trajni mir,
moramo poeti od dece.
MAHATMA GANDHI
drutvene odnose (ukljuujui ponovno uje-
dinjenje porodice), ogranienja za meuna-
rodno usvajanje dece, pravo deteta na odmor,
slobodno vreme, igru i kulturne aktivnosti i
obavezu drave da obezbede oporavak i po-
vratak u zajednicu svoj deci koja su rtve bilo
kog oblika nasilja ili iskoriavanja.
Saetak: zato upotrebljavati pristup
zasnovan na pravima dece?

Prava dece su ljudska prava - potovanje
ljudskog dostojanstva bez obzira na staro-
sno doba.

Prava dece preusmeravaju arite panje -
na dete kao pojedinca i na decu kao
drutvenu grupu.

Prava dece su sveobuhvatna i meusobno
povezana - nema slobode govora bez zabra-
ne nasilja, nema prava na obrazovanje bez
odgovarajueg ivotnog standarda.

Prava dece su pravno obavezujua - drave
imaju obavezu da tite i ostvaruju prava de-
ce.
LJUDSKA PRAVA DETETA 203

Prava dece osnauju decu - ona iziskuju
novu kulturu interakcije s decom, zasnova-
nu na priznavanju dece kao subjekata i no-
silaca prava.
3. INTERKULTURALNA
GLEDITA I
KONTROVERZNA
PITANJA
Pod zatitom prava dece podrazumeva se
preispitivanje poloaja deteta u drutvu, do-
minantnih ideja o detinjstvu, uloga koje se
oekuju od dece, ivotnih uslova i infra-
strukture koja se odnosi na decu. Kad se ele
zatititi prava dece u nekom drutvu, razot-
kriva se mnogo o poloaju porodice i ena u
njemu.
Tipian primer oko koga vladaju suprot-
stavljena miljenja odnosi se na telesno
kanjavanje dece. Iako se namerno na-
noenje bola drugima meu odraslima u
svim kaznenim zakonima u svetu odreuje
kao krivino delo, to naelo ne primenjuje
se na decu. Umesto toga, moe se naii na
rasprave o razumnom broju udaraca, pro-
pise o veliini batine i materijalu od kog
treba da se izradi, ili pak pravilo da kanja-
204 LJUDSKA PRAVA DETETA
vanje mora biti u prisustvu lekara. Zapre-
paujua je injenica da je tek desetak ze-
malja u svetu potpuno ukinulo telesno
kanjavanje. Komitet za prava deteta po-
svetio je dve tematske rasprave, 2000. i
2001. godine, nasilju nad decom od strane
drave, u porodici i koli. Na osnovu prepo-
ruke Komiteta, 2002. godine pokrenuto je
veliko istraivanje UN o nasilju nad decom,
kako bi se politika panja na globalnom
nivou usmerila na taj problem.
Drugi tipini problemi oko kojih se vode
rasprave odnose se na poloaj devojica
(npr. preferiranje sina u porodici, obra-
zovanju i zapoljavanju, ograniena inter-
pretacija verskih zakona, tradicionalni ob-
redi, kao to je sakaenje enskih genitali-
ja, pristup slubama za reproduktivno
zdravlje), vinjeta Modul Ljudska prava
ena. Vode se rasprave i o problemu dejeg
rada, to je vezano za razne inioce i uslo-
ve koji vladaju u odreenoj zemlji,
ukljuujui ekonomsku strukturu, stopu
nezaposlenosti i siromatva, kvalitet obra-
zovnog sistema, poloaj porodice i ena.
vinjeta Modul Rad.
Ima li svetijeg zadatka od nae
dunosti da zatitimo prava
deteta jednako revnosno kao to
titimo prava bilo koje druge
linosti? Ima li veeg ispita za
vostvo od zadatka da te slobode
obezbedi svakom detetu, u
svakoj zemlji, bez izuzetka?
KOFI ANNAN, GENERALNI SEKRETAR UN
4. PRIMENA I PRAENJE
Za oblast ljudskih prava karakteristian je
jaz izmeu naela i prakse, izmeu obaveza
i njihove primene, ali najvei jaz vlada upra-
vo u vezi s pravima dece. Za to se moe na-
vesti niz razloga (pitanja prava deteta pove-
zana su s veoma kontroverznim raspravama
o porodinim vrednostima, kulturnim ili
verskim tradicijama, nepostojanju infra-
strukture usmerene na dete, nedostatku ini-
cijativa za osnaivanje deteta, nedovoljnoj
politikoj podrci), ali jedan od razloga jeste
svakako i slab sistem praenja primene Kon-
vencije.
Primena Konvencije nije stvar
izbora, dobrotvorstva ili
milosra, nego ispunjavanja
pravnih obaveza.
GRUPA ZA PRAVA DECE
(MEUNARODNA PLATFORMA NEVLADINIH
ORGANIZACIJA ZA PRAENJE NASTAVKA
POSEBNE SEDNICE O DECI), 2002.
Konvencijom se predvia samo jedan mehani-
zam praenja primene njenih odredbi: drav-
ne izvetaje Komitetu za prava deteta kao te-
lu zaduenom za praenje. Prema tom po-
stupku, drave su dune da Komitetu podno-
se izvetaje o napretku koji ostvaruju u pri-
meni Konvencije (i fakultativnih protokola).
Komitet pregleda izvetaje u konstruktiv-
nom dijalogu s vladom dotine drave i ob-
javljuje saoptenja i preporuke.
Ne postoji nikakav drugi mehanizam
praenja kakvi postoje u drugim ugovorima
o ljudskim pravima (pojedinana predstav-
ka, meudravna tuba, postupak istrage),
iako nevladine organizacije lobiraju za pri-
hvatanje mehanizma pojedinane predstav-
ke, kako bi Komitet mogao primati predstav-
ke pojedinaca, to bi bio snaan podsticaj raz-
radi pravnih okvira za zatitu prava dece.

Meutim, Komitet se pokazao veoma kreativ-
nim da nadomesti tradicionalne mehanizme.
Pre svega, zauzeo je veoma otvoren stav pre-
ma ukljuivanju nevladinih organizacija, po-
zivajui ih da podnesu vlastite izvetaje o
stanju prava dece u njihovoj zemlji, kako bi
dobio potpuniju sliku stvarnog stanja. Komi-
tet je pokrenuo godinje javne forume (Dani
optih rasprava) o specifinim temama (npr.
dete i porodica, pravda za maloletnike,
HIV/AIDS) kako bi usmerio panju
meunarodne javnosti na ta pitanja.
Rastui broj standarda, instrumenata i institu-
cija postavlja nove izazove pred praenje i
trai bolju koordinaciju izmeu svih
ukljuenih aktera.
Na nacionalnom nivou, u sklopu procesa po-
krenutog na Posebnoj sednici o deci
UN 2002, postavljen je veliki zadatak u pogle-
du primene i praenja. U zavrnom dokumen-
tu te sednice pozivaju se sve drave da preda-
ju nacionalne planove delovanja kao osnov
politika i mera usmerenih na dete najkasnije
do kraja 2003. godine ako je mogue.
Ovim se obavezujemo da
neemo tedeti napore u
daljem stvaranju sveta po meri
deteta, gradei na
dostignuima iz prole
decenije i voeni naelom da
su deca na prvom mestu.
SVET PO MERI DETETA,
DEKLARACIJA I PLAN DELOVANJA KOJE JE
USVOJILA GENERALNA SKUPTINA UN NA
POSEBNOJ SEDNICI O DECI 10. MAJA 2002.
U zavrnom dokumentu sastanka na vrhu
drave su se takoe obavezale da uspostave i
ojaaju svoja nacionalna tela za podrku deci
i praenje sprovoenja prava dece, kao to su
nezavisni ombudsmani za decu. Ombudsma-
ni mogu koristiti mehanizme tube i odtete,
davati savete za decu i roditelje, kao i obavlja-
ti funkcije obavetavanja, lobiranja i praenja
uopte, mogu delovati kao institucionalizo-
vani, nezavisni lobisti za decu. Osim toga, za-
govaranje prava dece jo uvek je u velikoj me-
ri pokret odraslih, pa stoga treba istraivati
nove naine podrke inicijativama koje vode
deca/mladi.
LJUDSKA PRAVA DETETA 205
Osim toga, u vie drava pokrenuto je lobiranje
za ukljuivanje naela Konvencije u nacionalni
ustav, radi osnaenja nacionalnog pravnog
okvira za prava dece. U zemljama kao to su
Francuska i Belgija odredbe Konvencije ve se
neposredno primenjuju na sudu.
Konano, svako nastojanje ka promovisanju
treba da poe od efikasnih i pouzdanih strate-
gija obavetavanja, obrazovanja i obuke, a
obrazovanje za prava dece i ljudska prava tre-
ba neposredno da dopre do dece i mladih. Ko-
mitet za prava deteta u svom prvom Optem
komentaru o Ciljevima obrazovanja (lan
29) iz 2001. godine iznosi: Obrazovni sa-
draji vrsto ukorenjeni u vrednostima lana
29 (1) neophodno su sredstvo koje svakom
detetu moe pomoi u njenim ili njegovim na-
porima da tokom svog ivota na uravnoteen
nain, u duhu ljudskih prava, odgovara izazo-
vima koje prate doba velikih promena pod-
staknutih globalizacijom, novim tehnologija-
ma i srodnim pojavama.
206 LJUDSKA PRAVA DETETA
DOBRO JE ZNATI
1. DOBRA PRAKSA
Slede primeri inicijativa i projekata u kojima
se uspeno primenjuje Konvencija o pravima
deteta. vinjeta Reference i dodatne informaci-
je.
Povezivati ljude projekat sponzorstva za vodi organizacija WUK KinderKultur (otvo-
mlade izbeglice u Austriji, koji sprovodi
Asylkoordination sterreich (Austrijsko koor-
dinaciono telo za organizacije posveene iz-
beglicama i imigrantima) uz podrku Austrij-
skog odbora za UNICEF.
Osnovna ideja projekta je povezanje mladih
koji su izbeglice u Austriji bez porodice, sa
odraslima koji ive u Austriji, a spremni su
da tim mladim posvete neto vremena, da im
ponude konkretnu podrku, na primer, u po-
gledu obrazovanja, teajeva jezika, posla,
predstavljanja pred vlastima, sportskih ak-
tivnosti i sl. Tako se izgrauje odnos pove-
renja izmeu mladih i sponzora, a mlada
osoba se lake uklapa u okruenje. Sponzor
pak stie bogato lino iskustvo. Svi sponzori
paljivo su odabrani i prolaze obuku o prav-
nim i psihosocijalnim pitanjima, nainima
saradnje s nadlenim organima, itd. Od
poetka projekta 2000. godine, svake godine
okuplja se nova grupa sponzora, to nailazi
na pozitivnu reakciju uesnika, javnosti, vla-
sti i medija.
Recht hat jede/r Trainings zum alltglic-
hen Umgang miteinander (Svako ima pra-
vo/je u pravu obuka za svakodnevni za-
jedniki ivot) serija radionica koje spro-
rena inicijativa za deje kulturne aktivno-
sti) i Usluni centar za obrazovanje za ljud-
ska prava Boltzmann instituta za ljudska
prava. Serija radionica namenjena je deci od
7 do 15 godina u koli, kao i u grupama de-
ce/mladih, a posveena je mirnom reavan-
ju sukoba, toleranciji i komunikaciji preko
rasprava, igre uloga i grupnih aktivnosti.
Svaka radionica traje oko dva i po sata, a vo-
di je tim sastavljen od dvaju strunjaka
(obrazovanih medijatora, animatora zaba-
ve, psihologa, glumaca, uitelja itd). Od
2001. godine razraeni su moduli o Odgo-
vornosti, Mirnom reavanju sukoba i
Potovanju, a odrano je vie od 80 radio-
Uee dece/mladih na Posebnoj sednici o
nica na kojima je uestvovalo vie od 1.600
dece.
Izvetaji u senci i
nacionalne koalicije nevladinih
organizacija o domaoj primeni Konvencije
Drave strane ugovornice Konvencije o pravi-
ma deteta moraju redovno podnositi izvetaje
Komitetu UN za prava deteta o napretku koji
ostvaruju u primeni Konvencije. Kako bi
olakao sveobuhvatni pregled dravnih iz-
vetaja, Komitet prihvata izvetaje u senci
nevladinih organizacija ili mrea organizacija
(nacionalne koalicije) koje iznose svoje pro-
cene poloaja dece i adolescenata u vlastitoj
zemlji. Takve nacionalne koalicije za prava
dece ve su formirane u vie od 90 zemalja, i
promoviu i nadziru primenu Konvencije. Uz
to, meunarodna grupa nevladinih organiza-
cija za Konvenciju prua podrku organizaci-
jama i koalicijama u procesima izvetavanja i
praenja.
deci Generalne skuptine UN, maj 2002.
Najznaajniji aspekt drugog Sastanka na vr-
hu o deci sveta u UN u Njujorku bilo je nepo-
sredno uee vie od 600 dece i mladih (sko-
ro 10 % od ukupno 7.000 uenika) iz vie od
150 zemalja. Od 5. do 7. maja zasebno je

odran Forum dece, a poruku Foruma izneli
su mladi predstavnici na Posebnoj sednici Ge-
neralne skuptine (810. maja). Da bi to bilo
omogueno, bila je potrebna rezolucija Gene-
ralne skuptine. Uprkos tome to je bilo jasno
da su uesnici mlai od 18 u takvoj struktu-
ri UN mogli imati tek ogranien uticaj na po-
litike pregovore, ta nastojanja (koja obuhva-
taju i verzije glavnih dokumenata prila-
goene deci) odraavaju duh prava na
uee iz Konvencije i postavljaju standarde
za budue procese u Ujedinjenim nacijama.
2. TRENDOVI
Konvencija kao okvir zatite prava dece nije
statian dokument, nego se stalno razvija.
Komitet za prava deteta osnauje taj proces
svojim tumaenjima Konvencije i usvajanjem
novih standarda, kao to su fakultativni proto-
koli (2000) uz Konvenciju, o ukljuivanju de-
ce u oruane sukobe, prodaji dece, prostituci-
ji dece i pornografiji dece (oba protokola stu-
pila su na snagu 2002).
oveanstvo duguje detetu ono
najbolje to moe da prui.
DEKLARACIJA UN O PRAVIMA DETETA, 1959.
Ostali noviji trendovi u oblasti prava dece ob-
uhvataju:

Strukturalni aspekt: inicijative i organiza-
cije dece i mladih, uspostavljanje pravobra-
nilaca za decu i mlade, uvoenje infrastruk-
ture usmerene na decu, praenje prava de-
ce.

Uee dece i mladih: (na lokalnom, nacio-
nalnom i meunarodnom nivou) na primer,
omoguavanjem politikog uea/prava
glasa.

Starosni aspekti: nediskriminacija dece u
odnosu na odrasle; raspodela bogatstava i
pristup resursima; predstavljanje interesa
dece i mladih; demografske promene.

Prava devojica: (drutvene uloge/medij-
ski stereotipi/versko i kulturno poreklo, re-
produktivno zdravlje).

Pravo na informaciju: pristup Interne-
tu/zatita podataka; nasilni sadraji u me-
dijima/TV/kompjuterskim igricama itd.;
deja pornografija na Internetu.
LJUDSKA PRAVA DETETA 207

Nasilje nad decom i polno iskoriavanje
dece: opta zabrana telesnog kanjavanja;
psihosocijalna podrka.

Prava dece s potekoama u razvoju:
(ukljuujui obrazovanje i strukovnu obu-
ku).

Deca i ekonomija: ukljuivanje pitanja
dejih prava u programe smanjenja siro-
matva; deji rad/ukidanje najgorih oblika
dejeg rada; uinci ekonomske globalizacije
i liberalizacije javnih usluga (zdravstvo,
obrazovanje - GATS); uinak sportske i za-
bavne industrije, oglaavanja, masovnih
medija na kulturu mladih.

Osnovne socijalne usluge, uinak koji ima
HIV/AIDS.

Deca u oruanom sukobu, reintegracija
dece boraca; odgovornost nevladinih akte-
ra/privatnih firmi; uloga Saveta bezbedno-
sti; uloga Meunarodnog krivinog suda;
obuka o pravima dece i kodeksi ponaanja
osoblja na mirovnim misijama i misijama
na ratitu.
208 LJUDSKA PRAVA DETETA
injenice i brojke - statistiki podaci
o pravima dece

Upis u matine knjige roenih: vie od 50
miliona novoroenadi godinje ostane ne-
upisano u matine knjige roenih (75% od
tog broja ivi u podsaharskoj Africi).

Smrtnost dece mlae od pet godina: oko
11 miliona dece godinje umre od bolesti
koje se mogu lako spreiti (glavne bolesti
od kojih se umire: proliv, akutne disajne
infekcije, difterija, tuberkuloza, veliki
kaalj, boginje, tetanus); u vie od 175 ze-
malja iskorenjena je deja paraliza.

Smrt majki pri poroaju: globalni prosek:
400 smrti pri poroaju na 100.000 ivih no-
voroenadi; podsaharska Afrika: 1.100;
Juna Azija: 430; Bliski istok i severna Afri-
ka: 360; Latinska Amerika/Karibi: 190;
istona Azija/Pacifik: 140; srednja i istona
Evropa, bive sovjetske republike i baltike
drave: 55; industrijski razvijene zemlje: 12.

Tinejderske trudnoe: svake godine rodi
se 15 miliona novoroenadi kojima je maj-
ka mlaa od 18 godina; samo 23% ena (u
braku ili vanbranoj zajednici) u podsahar-
skoj Africi koriste kontracepciju.

HIV/AIDS: procenjuje se da je zbog ove
bolesti do 2000. godine oko 13 miliona dece
izgubilo majku ili oba roditelja; 95% te dece
ivi u podsaharskoj Africi.

Hrana: procenjuje se da je oko 150 miliona
dece jo uvek pothranjeno.

Siromatvo: tri milijarde ljudi preivljava
na manje od dva dolara dnevno, 1,2 milijar-
de (50% njih su deca!) na manje od jednog
dolara dnevno; osim toga, svako esto dete
ivi ispod nacionalne granice siromatva u
najbogatijim zemljama sveta.

Deji rad: oko 250 miliona dece starosti od
5 do 14 godina radi; procenjuje se da u zem-
ljama u razvoju 70% dece radi u poljoprivre-
di i neformalnom sektoru.

Deca ulice: oko 100 miliona dece (starosti
od etiri godine navie) ivi i radi na ulici.

Obrazovanje: 82% dece u svetu pohaa
osnovnu kolu, ali 100 miliona dece ne po-
haa kolu, od ega su 53% devojice.

Socijalne usluge i politiki prioriteti: u pro-
seku zemlje u razvoju troe vie na odbranu
nego na osnovno obrazovanje ili osnovnu
zdravstvenu zatitu; industrijalizovane zem-
lje troe na odbranu deset puta vie nego na
meunarodnu pomo za razvoj.

Oruani sukobi: 1990-ih: dva miliona dece
umrlo je u oruanim sukobima; est milio-
na dece bilo je ranjeno ili su postali invalidi;
300.000 dece bilo je neposredno ukljueno
u sukob kao deca vojnici.

Deca izbeglice i prognanici: u svetu ima 11
miliona dece izbeglica.

Potekoe u razvoju: procenjuje se da od
120 do 150 miliona dece ima potekoe u
razvoju.

Nasilje: 40 miliona dece mlae od 15 godi-
na svake godine su rtve porodinog zlo-
stavljanja ili zanemarivanja zbog kog im je
potrebna lekarska pomo; za dva miliona
devojica godinje postoji verovatnoa da e
biti podvrgnute sakaenju genitalija.

Trgovanje decom: u Africi i jugoistonoj
Aziji godinje 400.000 devojica i deaka
predmet su trgovine; ak dva miliona dece i
ena godinje irom sveta predmet su trgo-
vine.

Samoubistvo: oko etiri miliona adolesce-
nata irom sveta godinje pokua da izvri
samoubistvo i najmanje njih 100.000 uspe u
tome.

Pravobranioci/ombudsmani za decu: do-
sad osnovani u barem 40 zemalja.

Nacionalni plan delovanja: posle Svetskog
sastanka na vrhu o deci 1990. godine, oko
155 zemalja pripremilo je nacionalni plan
delovanja.
IZVOR:
IZVETAJ GENERALNOG SEKRETARA UN MI, DECA PRI-
PREMLJEN ZA POSEBNU SEDNICU O DECI, SEPTEMBAR
2001, WWW.UNICEF.ORG/SPECIALSESSION.

3. HRONOLOGIJA
1923/24: Deklaracija o pravima deteta
(Eglantyne Jebb/Drutvo naroda)
1959: Deklaracija UN o pravima deteta
1989: Konvencija UN o pravima deteta (usvo-
jena 20. novembra 1989, stupila na
snagu 2. septembra 1990)
1990: Komisija za ljudska prava UN imenova-
la je Posebnog izvestioca za prodaju
dece, deju prostituciju i deju porno-
grafiju (tu dunost trenutno obavlja Ju-
an Miguel Petit)
1990: Svetski sastanak na vrhu o deci u Nju-
jorku (2930. septembra); usvojena
Svetska deklaracija i Plan delovanja za
opstanak, zatitu i razvoj dece
1990: Usvojena Afrika povelja o pravima i
dobrobiti dece (stupila na snagu 29.
novembra 1999)
1996: Graca Machel podnosi svoju potresnu
studiju Uinak oruanog sukoba na
decu Generalnoj skuptini UN
1998: est meunarodnih nevladinih organi-
zacija pokree koaliciju za prekid ko-
rienja dece vojnika, kako bi lobirali
za zabranu ukljuivanja dece u rat i
oruani sukob
LJUDSKA PRAVA DETETA 209
1999: Mrea za ljudsku bezbednost razvija se
iz grupe zemalja srodnih stavova i
snano se usredsreuje na poloaj dece
pogoene oruanim sukobom
1999: Konvencija br. 182 o najgorim oblicima
dejeg rada (usvojila ju je Meunarod-
na organizacija rada; stupila na snagu
19. novembra 2000)
2000: Usvajanje dva fakultativna protokola
uz Konvenciju: o ukljuivanju dece u
oruane sukobe (stupio na snagu 12.
februara 2002) i o prodaji dece, dejoj
prostituciji i dejoj pornografiji (stupio
na snagu 18. januara 2002)
2002: Komisija UN za ljudska prava pokree
veliku studiju o nasilju nad decom
2002: Forum dece (57. maja) i Posebna sed-
nica o deci Generalne skuptine UN u
Njujorku (810. maja); usvojene su no-
va Deklaracija i Plan delovanja (Svet po
meri deteta)
210 LJUDSKA PRAVA DETETA
ODABRANE AKTIVNOSTI
AKTIVNOST I: OKRUGLI STO O
DELATNOSTIMA ZA SMANJENJE
DEJEG RADA
DEO I: UVOD
Tip aktivnosti: igra uloga o dejem radu
DEO II: OPTE INFORMACIJE
O IGRI ULOGA
Ciljevi i zadaci: produbiti razumevanje raz-
liitih interesa i motiva koji stoje iza dejeg ra-
da i njegovih posledica, radi razvoja strategija
i moguih alternativa; igri uloga treba da pret-
hodi rasprava o pitanjima dejeg rada, kako bi
se uesnici blie upoznali s pozadinom te te-
matike.
Ciljna grupa: mladi i odrasli
Veliina grupe: 15 - 20 uesnika
Vreme: 1 - 2 sata (zavisno od raspona Plana
delovanja)
Priprema: ureenje sobe/uionice, kartice s
imenima i funkcijama uesnika; dodatne in-
formacije o razliitim ulogama i pozicijama iz
novijih novinskih lanaka, izvetaj koji je
izradio UNICEF/ILO/nevladine organizacija o
dejem radu, itd. vinjeta Dodatne informaci-
je.
Materijal: papir, pano za pisanje i drugi pri-
bor za beleenje
Potrebne vetine: komunikacijske i analitike
vetine
DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O IGRI
ULOGA
Uvod u temu: Proglasite da je problem dejeg
rada u zemlji X predmet sve eih kritika lo-
kalnih organizacija za prava dece i Meuna-
rodne organizacije rada. Vlada je odluila da
posveti okrugli sto raspravi o merama za su-
zbijanje dejeg rada. Uesnici (ako je mo-
gue, timovi uesnika) predstavljaju razne ak-
tere (ne moraju svi biti predstavljeni): decu
radnike, decu u koli, roditelje, uitelje, orga-
nizacije poslodavaca, sindikate, vladine zva-
ninike, nevladine organizacije za prava dece,
UNICEF/ILO. Krajnji cilj rasprave je razrada
osnovne strategije za nastavak procesa (ili,
kao alternativa, razrada plana delovanja).
Izvoenje igre uloga: odaberite uesnike za
okrugli sto, dajte im do 20 minuta za obliko-
vanje vlastite pozicije, odnosno strategije za
raspravu (ili im unapred ponudite materijale
za itanje); predstavnici UNICEF/ILO ili ne-
vladinih organizacija mogu predsedavati sa-
stanku, predstavljaju uesnike i njihove
funkcije. Rasprava moe poeti kratkim
prikazom dananjeg poloaja dece, npr. deca
zaposlena u fabrici tekstila, ili zabrinuti rodi-
telji koji se ale na odnos prema deci. Uesni-
ci treba da predstave svoje glavne stavove u
voenoj raspravi. Rezultat treba da bude stra-
tegija ili plan delovanja razraen u posebnoj
studijskoj grupi.
Povratna informacija, metodoloka
uputstva:
Pitajte uesnike kako su se oseali, to su mi-
slili i kako su reagovali tokom igre; posebno
se osvrnite na ulogu dece u raspravi.
DEO IV: NASTAVAK
Srodna prava/sledee oblasti istraivanja:
lan 3 (najbolji interes deteta), lan 6 (opsta-
nak i razvoj), lan 32 (ekonomsko izrablji-
vanje), lan 24 (zdravlje), l. 26 - 27 (socijal-
na sigurnost, odgovarajui ivotni standard),
l. 28 - 29 (obrazovanje), lan 31 (slobodno
vreme i igra) Konvencije o pravima deteta.
Konvencija o najgorim oblicima dejeg rada
Meunarodne organizacije rada iz 1999. go-
dine. Porazgovarajte o delatnostima Meuna-

rodne organizacije rada (inicijativa Meuna-
rodni program za ukidanje dejeg rada
(IPEC). Obratite panju na decu u vaoj lokal-
noj zajednici koja rade, osim to/umesto da
idu u kolu.
AKTIVNOST II: RODITELJSKO
ZANEMARIVANJE I ZLOSTAVLJANJE
DEO I: UVOD
Tip aktivnosti: studija sluaja o pravu na
zatitu od nasilja/zanemarivanja/zlostav-
ljanja
DEO II: OPTE INFORMACIJE O STUDIJI
SLUAJA
Ciljevi i zadaci: razumeti odnos izmeu od-
govornosti drave i roditeljske odgovornosti
za zatitu prava dece
Ciljna grupa: odrasli i mladi
Veliina grupe: 10 - 20
Vreme: 1 - 2 sata
Priprema: tekst studije sluaja
Materijal: papir, tekstovi o relevantnim
normama ljudskih prava
Potrebne vetine: analitike vetine
DEO III: POSEBNE INFORMACIJE
O STUDIJI SLUAJA
Predstavljanje sluaja; uoavanje kljunih
pitanja:
Troje dece starosti od jedne do pet godina
ivelo je s roditeljima u gradskom predgrau.
Susedi su se poeli aliti lokalnoj policiji i so-
cijalnim slubama da se roditelji esto
svaaju, a deca izgledaju nezbrinuto i esto
su uplakana. Narednih meseci usledilo je vie
dojava da deca kradu hranu, da nisu voljna da
se operu i oiste u koli, bilo je i znakova da
su pretuena i zlostavljana na druge naine.
Potom je socijalna sluba nadlena za deja
pitanja organizovala sastanak kako bi razmo-
trila situaciju. Zakljueno je da su uslovi sta-
novanja te porodice veoma loi (lo sanitarni
vor, slomljeni kreveti itd.), ponuena je po-
mo jedino roditeljima, ali nita nije preduze-
to u pogledu dece. Meutim, deca su poela
pokazivati znakove psihikih poremeaja, po-
stala su asocijalna, pa su lokalne vlasti, rodi-
telji, psiholozi i socijalni radnici odrali vie
sastanaka. To je trajalo etiri godine, sve dok
LJUDSKA PRAVA DETETA 211
deca nisu privremeno udaljena iz roditeljskog
doma u dom staratelja na nekoliko meseci.
Ubrzo nakon njihovog povratka u roditeljski
dom, roditelji su se razveli i majka je rekla
nadlenim vlastima da preuzmu brigu o deci
jer ona o njima vie ne moe brinuti i tui e
ih ako ih ne odvedu. Najzad, pet godina posle
prvih dojava, socijalna sluba odredila je deci
staratelje i ona su prela kod njih. Psiholog je
iskustva kroz koja su deca prolazila opisala
reima jednostavno, uasno, dodajui da je
to bio najgori sluaj zanemarivanja i emocio-
nalnog zlostavljanja koji je doivela u svojoj
karijeri.
Na kraju su deca, uz pomo advokata, tuila
lokalne vlasti kako bi dobila odtetu za trau-
me kroz koje su prola, optuujui vlasti da
su bile upoznate sa injenicom da se radilo o
krajnjem zanemarivanju i zlostavljanju od
strane roditelja, a da nisu na vreme interveni-
sale. Meutim, sud je naao da nema zakon-
ska ovlaenja da odredi odtetu i predmet je
odbijen. Deca sada razmatraju mogunosti
podnoenja tube meunarodnom telu za
ljudska prava.
to biste im vi savetovali? Koja su prava iz
Konvencije o pravima deteta verovatno bila
prekrena? Koji drugi ugovori za ljudska pra-
212 LJUDSKA PRAVA DETETA

va mogu biti relevantni i primenjivi u ovom DEO IV: NASTAVAK

sluaju? Koji mehanizmi se mogu upotrebiti
za podnoenje tube?
Analiza sluaja/srodna prava:
U analizi moete koristiti i Konvenciju o pra-
vima deteta i Evropsku konvenciju o ljudskim
pravima - relevantni lanovi Konvencije o
pravima deteta su: lan 3 (najbolji interes de-
teta, odgovornost drave), l. 5, 9, 18 (odgo-
vornosti roditelja, zatita porodice), l. 19, 37
(zatita od nasilja, neljudskih i poniavajuih
postupaka), lan 27 (odgovarajui ivotni
standard). Relevantni lanovi Evropske kon-
vencije o ljudskim pravima su: lan 3 (zatita
od neljudskih i poniavajuih postupaka),
lan 8 (zatita privatnog ivota i linog inte-
griteta), lan 6 (pristup pravdi), lan 13 (efi-
kasan pravni lek). Mehanizam individualnih
tubi postoji jedino u okviru Evropske kon-
vencije o ljudskim pravima.
Izvori: Studija sluaja zasniva se na sluaju Z.
i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva, o kom
je Evropski sud za ljudska prava doneo presu-
du 10. maja 2001. godine, tuba broj
29392/95; videti takoe i nedavni sluaj K. A.
protiv Finske, presuda od 14. januara 2003.
godine, tuba br. 27751/95 (udaljavanje dece
od roditelja zbog navoda o polnom zlostav-
ljanju od strane roditelja krenje lana 8
Evropske konvencije o ljudskim pravima,
zbog neuspeha vlasti da preduzmu odgovara-
jue mere za ujedinjenje porodice).

Predlozi za varijacije:
Sluaj se moe prikazati igrom uloga: formi-
rajte tri grupe: podnosioci tube portparoli
vlade sudije. Neka uesnici raspravljaju o
sluaju i predloe reenje.

REFERENCE
Annan, Kofi/UNICEF. 2001. We the Children, Report for the
General Assembly Special Session on Children. UNICEF, New
York.
Asylkoordination Austria/Connecting People Project:
http://www.asyl.at
Boltzmann Institute of Human Rights/Service Centre for
Human Rights Education: http://www.humanrights.at/
Bruderlein, Claude, i Theresa Stichick. 2001. Children Fa-
cing Insecurity: New Strategies for Survival in a Global Era. Do-
stupno na adresi: http://www.humansecuritynetwork.org./
Coalition to Stop the Use of Child Soldiers. 2001. Global Re-
port. Coalition publication, London.
Freeman, Michael. 1997. The Moral Status of Children: Essays
on the Rights of the Child. Martinus Nijhoff Publishers, Dor-
drecht/Boston/London.
Hammarberg, Thomas. 1996. Making Reality of the Rights of
the Child. Save the Children Sweden, Stockholm.
Machel, Graa. 2001. The Impact of War on Children. C. Hurst
&Co., London.
Sen, Amartya. 2002. Basic Education and Human Security.
Statement at the Commission on Human Securitys Kolkata
Workshop. Dostupno na adresi:
http://www.humansecurity-chs.org./
UN Committee on the Rights of the Child:
http://www.unhchr.ch/html/menu2/6/crc/
UN General Assembly Special Session on Children 2002:
http://www.unicef.org/specialsession
UNICEF (pripremili Hodgkin, Rachel i Peter Newell). 2002.
Implementation Handbook for the Convention on the Rights of
the Child (potpuno revidirano izdanje). UNICEF, Geneva
New York.
WUK-Werksttten- und Kulturhaus Vienna:
http://www.wuk.at/index/id/7/index.htm
DODATNE INFORMACIJE
African Network for the Prevention and Protection Against
Child Abuse and Neglect (ANPPCAN):
http://www.anppcan.org/
Alston, Philip (ur.). 1994. The Best Interests of the Child: Re-
conciling Culture and Human Rights. Clarendon Press, Oxford.
Amnesty International Childrens Action 1999:
http://www.amnesty.org/ailib/intcam/children/kids99/ki-
dindex.htm
Asquith, Stewart, i Malcolm Hill (ur.). 1994. Justice for Chil-
dren. Martinus Nijhoff Publishers, Dordrecht/Boston/Lon-
don.
Brett, Rachel, i Margaret McCallin. 1996. Children the Invi-
sible Soldiers. Save the Children Sweden, Stockholm.
Casa Alianza (Guatemala):
http://www.casaalianza.org/
Centre for Europes Children:
http://eurochild.gla.ac.uk/
Child-hood.com (internet platform against sex tourism):
http://www.child-hood.com/
Childrens House:
http://www.child-abuse.com/childhouse/
Child Rights Information Network (CRIN):
http://www.crin.org/
Child Soldiers Coalition: http://www.child-soldiers.org/
LJUDSKA PRAVA DETETA 213
Childwatch International Research Network:
http://www.childwatch.uio.no/
Council of Europe/European Youth Centre. 1995. All Diffe-
rent All Equal (Education Pack). Dostupno na adresi:
http://www.coe.int/T/E/human_rights/Ecri/3-Educatio-
nal_resources/
Defence for Children:
http://www.defence-for-children.org/
Detrick, Sharon (ur.). 1992. The United Nations Convention
on the Rights of the Child: A Guide to the Travaux Prparatoi-
res. Martinus Nijhoff Publishers, Dordrecht/Boston/London.
Detrick, Sharon. 1999. A Commentary on the United Nations
Convention on the Rights of the Child. Kluwer Academic Pu-
blishers, The Hague.
Dorsch, Gabriele. 1994. Die Konvention der Vereinten Natio-
nen ber die Rechte der Kindes [The UN Convention on the
Rights of the Child]. Berlin: Duncker & Humblot.
End Child Prostitution, Pornography, and Trafficking
(ECPAT): http://www.ecpat.net/
European Centre for Social Welfare Policy and Rese-
arch/Childhood and Youth Programme:
http://www.euro.centre.org/ec_pa5.htm
European Children s Network (EURONET):
http://europeanchildrensnetwork.gla.ac.uk/
European Network of Ombudsmen for Children
(ENOC): http://www.ombudsnet.org/
Focal Point against Sexual Exploitation of Children:
http://www.focalpointngo.org/
Global Initiative to End All Corporal Punishment of
Children: http://www.endcorporalpunishment.org/
214 LJUDSKA PRAVA DETETA
Global March Against Child Labour:
http://www.globalmarch.org/
Goodwin-Gill, Guy i Ilene Cohn. 1994. Child Soldiers. Oxford
University Press, Oxford.
Fountain, Susan. 1993. Its Only Right!. UNICEF, New York.
Franklin, Bob (ur.). 2001. The New Handbook of Childrens
Rights: Comparative Policy and Practice (2. izdanje). Routled-
ge, London/New York.
Freeman, Michael (ur.). 1996. Childrens Rights: A Compara-
tive Perspective. Dartmouth Publishing Company, Aldershot.
Freeman, Michael i Philip Veerman. (ur.). 1992. The Ideolo-
gies of Childrens Rights. Martinus Nijhoff Publishers, Dor-
drecht/Boston/London.
Hammarberg, Thomas. 1995. The Rights of Disabled Chil-
dren: The UN Convention on the Rights of the Child. u: Dege-
ner/Koster-Dreese (ur.). Human Rights and Disabled Persons:
Essays and Relevant Human Rights Instruments. Martinus Nij-
hoff Publishers, Dordrecht/Boston/London.
Hayward, Ruth Finney. 2000. Breaking the Earthenware Jar:
Lessons from South Asia to end violence against women and
girls. Kathmandu: UNICEF Regional Office for Southeast Asia.
Himes, James R.. 1995. Implementing the Convention on the
Rights of the Child: Resource Mobilization in Low-Income Co-
untries. Martinus Nijhoff Publishers, Dordrecht/Boston/Lon-
don.
Human Rights Watch Childrens Rights Division:
http://www.hrw.org/children
International Programme on the Elimination of Child Labo-
ur (IPEC):
http://www.ilo.org/public/english/standards/ipec/
Jensen, An-Magritt i Angelo Saporiti. 1992. Do Children Co- UNICEF Statistical Database: http://www.childinfo.org/
unt? Childhood as a Social Phenomenon A Statistical Com-
pendium (EUROSOCIAL Reports No. 36). European Centre for Van Bueren, Geraldine (ur.). 1993. International Documents
Social Welfare Policy and Research, Vienna. on Children.: Martinus Nijhoff Publishers, Dordrecht/Bo-
ston/London.
Kuper, Jenny. 1997. International Law Concerning Child Civi-
lians in Armed Conflict. Clarendon Pres, Oxford. Van Bueren, Geraldine. 1995. The International Law on the
Rights of the Child. Martinus Nijhoff Publishers, Dor-
National Coalition to Abolish the Death Penalty (US): drecht/Boston/London.
http://www.ncadp.org/
Verhellen, Eugeen (ur.). 1996. Understanding Childrens
NGO Group for the CRC: Rights. Ghent: Childrens Rights Centre.
http://www.crin.org/NGOGroupforCRC
Woll, Lisa. 2000. International Convention on the Rights of
NGO Watchlist on Children and Armed Conflict: the Child Impact Study. Save the Children Sweden, Stockholm.
http://www.watchlist.org/
Working Group on Girls: http://www.girlsrights.org/
Save the Children Alliance. 1997. CRC Training Kit. London
World Organisation Against Torture (OMCT)
Sax, Helmut Christian Hainzl. 1999. Die verfassungsrechtlic- Childrens Rights Programme: http://www.omct.org/
he Umsetzung der UN-Kinderrechtskonvention in sterreich
[The Constitutional Implementation of the CRC in Austria]. World Vision International: http://www.wvi.org/
Verlag sterreich, Vienna.
World Congress against Commercial Sexual Exploitation of
Separated Children in Europe Programme. Dostupno na Children:
adresi: http://www.sce.gla.ac.uk/ http://www.csecworldcongress.org/
SOS Kinderdorf International:
http://www.sos-childrensvillages.org/
Special Representative for the UN Secretary-General on the
impact of armed conflict on children:
http://www.un.org/special-rep/children-armed-conflict
Terre des Hommes: http://www.terredeshommes.org/
UNICEF. The State of the Worlds Children Report
(annual publication).
UNICEF Innocenti Research Centre:
http://www.unicef-icdc.org/
 LJUDSKA PRAVA U
ORUANOM SUKOBU
MEUNARODNO HUMANITARNO PRAVO:
AK I RATOVI IMAJU OGRANIENJA

zabranjeni su i zabranjuju se, u svako doba i na svakom mestu,

prema gore navedenim licima sledei postupci [...]
- povrede koje se nanose ivotu i telesnom integritetu, naroito sve
vrste ubistva, sakaenja, svireposti i muenja;
- uzimanje talaca;
- povrede linog dostojanstva, naroito uvredljivi i poniavajui
postupci; izricanje i izvravanje kazni bez prethodnog suenja od
strane redovno ustanovljenog suda i propraenog svim sudskim
garancijama [...]
- Ranjenici i bolesnici bie prihvaeni i negovani.
LAN 3 (1) I (2) ETIRI ENEVSKE KONVENCIJE IZ 1949.
216 LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU
PRIA ZA ILUSTRACIJU
Imao sam 19 godina kada sam otiao u Vijet-
nam i bio sam strelac specijalista etvrte klase.
Bio sam treniran za ubijanje, ali ubiti nekoga
u stvarnosti i vebati potezanje obaraa dve su
sasvim razliite stvari.
Nisam znao da u to raditi. Znao sam da su
tamo bile ene i deca, ali da mi je neko rekao
da u ih ubijati, to nisam znao dok se nije do-
godilo. Nisam znao da u bilo koga ubiti. Ni-
sam ni eleo nekoga ubiti. Ja nisam bio tako
odgajan.
ena je trala leima okrenutim drvoredu, ali
neto je nosila. Nisam znao da li je to oruje ili
neto drugo. Video sam da je to bila ena, ni-
sam hteo pucati u enu, ali dobio sam na-
reenje da pucam. Zato sam i mislio da nosi
oruje i pucao sam. Kad sam je preokrenuo,
video sam da je nosila dete. Ispalio sam otpri-
like etiri metka koji su prostrelili njeno telo i
telo deteta. Kada sam je okrenuo, video sam
da nema polovine detetovog lica. Samo sam
zanemeo. Bio sam programiran za ubijanje i
jednostavno sam poeo da ubijam.
Varnado Simpson, ameriki veteran iz Vijet-
nama, opisuje dogaaje iz 1968.
IZVOR:
PRILAGOENO PREMA ONCE A WARRIOR KING: MEMORIES Uzevi u obzir [... ]
OF AN OFFICER IN VIET NAM DAVIDA DONOVANA, NAVE-
DENO U EXPLORING HUMANITARIAN LAW, EDUCATION Da je jedini legitimni cilj kome
MODULES FOR YOUNG PEOPLE, ICRC, 2001.
drave treba da tee u ratu
slabljenje neprijateljskih snaga;
Da je u tu svrhu dovoljno
PITANJA ZA RASPRAVU onesposobiti to vei broj
ljudstva;
1. Zato je ovaj vojnik odluio da puca iako je Da bi ovaj cilj bio premaen
znao da ene i deca nisu legitimni ciljevi? upotrebom oruja koje
nepotrebno poveava patnje
2. Po vaem miljenju, zato su u oruanom onesposobljenog ljudstva ili
sukobu ene i deca zatiena lica? njihovu smrt ini neizbenom.
PREAMBULA DEKLARACIJE IZ SANKT PETERBURGA
3. Mislite li da je poslunost u ratu vana? Da KOJOM SE ZABRANJUJE UPOTREBA ODREENIH
PROJEKTILA U RATU, 1886.
li treba vojnici uvek da sluaju nareenja?
4. Ko po vaem miljenju odreuje ta je za-
konito, a ta protivzakonito ponaanje u ra-
tu?
5. Koliko je vano da vojnici naue ta je pro-
tivzakonito ponaanje? Zato postoje pravi-
la?
6. Kako se mogu spreiti tragedije kao ova
upravo opisana?

POTREBNO JE ZNATI
1. AK I RATOVI IMAJU OGRANIENJA
Malo je situacija koje ugroavaju bezbednost
ljudi na tako drastian nain kao rat. U eks-
tremnim okolnostima kakav je oruani su-
kob, vlasti moraju donositi teke odluke, bira-
jui izmeu potreba drutva i potreba poje-
dinca. Ljudska prava nikad ne prestaju da
vae, ali pojava organizovanog i sistematskog
nasilja koje karakterie oruani sukob napad
je na sama naela na kojima se zasnivaju ljud-
ska prava. Situacija oruanog sukoba kao ta-
kva zahteva dodatna, zasebna pravila koja se
zasnivaju na veoma jednostavnoj ideji da ak
i ratovi imaju ogranienja. Ta pravila su po-
znata pod nazivom meunarodno humanitar-
no pravo (MHP) ili pravo oruanog sukoba.
Meunarodno humanitarno pravo moe se
saeti kao naela i pravila koja postavljaju
ogranienja primeni nasilja tokom oruanog
sukoba radi:

zatite lica koja nisu neposredno ukljuena
u sukobe (civili);

ograniavanja uinaka nasilja (ak i nasilja
usmerenog na vojnike), koje je doputeno
samo u meri u kojoj je neophodno za vojni
cilj.
MHP i ljudska bezbednost
Postoje dileme o tome da pravo moe reguli-
sati ponaanje ljudi u vanrednoj, haotinoj i
nasilnoj situaciji oruanog sukoba. Kako se
moe oekivati da e u situaciji kad je
ugroen opstanak pojedinca ili drutva, prav-
ni razlozi zauzdati ljudsko ponaanje? Iako na
prvi pogled moe izgledati neobino, postoje
mnogi uverljivi razlozi zbog kojih napadai i
napadnuti treba da se pokoravaju pravilima
ponaanja koje odreuje meunarodno hu-
manitarno pravo. Mada nasilje predstavlja ne-
gaciju samog pojma bezbednosti, vano je da
se shvati da meunarodno humanitarno pra-
vo doprinosi ljudskoj bezbednosti idejom da
ak i ratovi imaju ogranienja. MHP prepo-
znaje stvarnost oruanog sukoba i reaguje na
nju na pragmatian nain, razraenim i prak-
tinim normama, iji su predmet interesa po-
jedinci. Cilj ove grane prava nije da utvruje
da li neka drava ili pobunjenika grupa ima
pravo da pribegne oruanoj sili ili nema.
MHP, pre svega, tei tome da ogranii patnje
koje rat moe izazvati. U tenji da ouva ljud-
sko dostojanstvo, MHP takoe pomae ko-
nano uspostavljanje mira jer doprinosi mo-
gunosti pomirenja.
LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU 217
Rat uvek treba voditi imajui na
umu mir.
HUGO DE GROOT (GROTIUS)
Nastanak meunarodnog humanitarnog
prava
Iako se naunici uglavnom slau da je moder-
no meunarodno humanitarno pravo stvore-
no 1864. godine, usvajanjem Prve enevske
konvencije, jasno je da pravila koje ta konven-
cija sadri nisu bila potpuno nova. Zapravo,
veliki deo Prve enevske konvencije potekao
je iz postojeeg meunarodnog obiajnog
prava. U stvari, pravila kojima se tite neke ka-
tegorije rtava u oruanim sukobima i obiaji
vezani za sredstva i metode, doputene i za-
branjene naine borbe meu neprijateljima,
datiraju jo od 1000. godine pre Hrista.
Do polovine 19. veka kodeksi i obiaji od ko-
jih se sastoji meunarodno humanitarno pra-
vo bili su geografski ogranieni i nisu
odraavali sveopti konsenzus. Podsticaj pr-
vom sveoptem sporazumu o meunarodnom
pravu dao je, najveim delom, vajcarski po-
slovni ovek po imenu Henry Dunant. Videvi
klanicu koja se dogodila kod Solferina u se-
218 LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU
vernoj Italiji 1859. godine, u bici u kojoj su se
sukobile francuske i austrijske snage, Dunant
je odluio da napie knjigu u kojoj je opisao
uase bitke i pokuao da sugerie i objavi mo-
gue mere za olakanje sudbine rtava rata.
enevska konvencija za unapreenje statusa
ranjenika oruanih snaga na bojnom polju,
usvojena 1864. godine, predstavlja meuna-
rodni sporazum otvoren za optu ratifikaciju
u dravama koje dobrovoljno pristaju da ogra-
nie upotrebu sile, a u korist pojedinca. Tako
je oruani sukob prvi put regulisan pisanim
optim pravom.
MHP kao meunarodno pravo
Pravila i naela meunarodnog humanitarnog
prava su optepriznate pravne norme, a ne sa-
mo moralna i filozofska naela ili drutveni
obiaji. S obzirom na to da je re o pravnim
normama, postoji razraeni reim prava i
obaveza razliitih uesnika u oruanom suko-
bu. Oni koji ne potuju pravila meunarod-
nog humanitarnog prava odgovarae pred su-
dom.
Meunarodno humanitarno pravo treba razu-
meti i prouavati kao poseban deo jednog
ireg okvira: pravila i naela kojima se regule
koordinacija i saradnja meu lanovima
meunarodne zajednice, to jest kao deo
meunarodnog javnog prava.
Kada je dvadeset petog juna
1859. godine sunce izalo,
ukazao se najuasniji prizor koji
se mogao zamisliti. Leevi ljudi i
konja pokrivali su bojno polje;
brana svake retroaktivne primene zakona. Za
leevi su bili razasuti po
razliku od drugih prava (kao to su sloboda
putevima, jarkovima,
govora, kretanja ili udruivanja) koja se u
gudurama, gustiima, poljima
vanrednim stanjima za dravu mogu ukinuti,
Siroti ranjenici koje su skupljali
osnovna zatita koju prua meunarodno hu-
celog dana bili su sablasno bledi
manitarno pravo ne moe se nikada suspen-
i izmodeni. Neki, koji su bili
dovati. Budui da se meunarodno humani-
najtee ranjeni, gledali su tupo
tarno pravo primenjuje upravo na vanredne
kao da ne mogu shvatiti to im
situacije, to, po svojoj prirodi, jesu oruani
se govori drugi su bili nemirni
sukobi, sadraj vrstog jezgra ljudskih pra-
i uzbueni od nervne napetosti i
va odgovara osnovnim pravnim jemstvima
tresli su se u grevima. Neki, sa
koja obezbeuje humanitarno pravo.
otvorenim ranama koje su ve
Naini na koje meunarodno humanitarno
poele pokazivati znake infekcije,
pravo titi osnovna ljudska prava u oruanom
bili su skoro ludi od bolova. S
sukobu jesu sledei:
licima iskrivljenim u samrtnoj
borbi molili su da ih oslobode

Zatita koja se prua rtvama rata mora biti
muka.
liena svake diskriminacije.
HENRY DUNANT, SEANJE NA SOLFERINO,

Veliki deo humanitarnog prava posveen je
ICRC
zatiti ivota, posebno ivota civila i lica
koja ne uestvuju u sukobu; meunarodno
humanitarno pravo takoe ograniava izri-
Meunarodno humanitarno canje smrtne kazne.
pravo i ljudska prava
Meunarodno humanitarno pravo ire je od
U nastojanju da se umanje patnje i tete koje tradicionalnog graanskog prava na ivot,
prouzrokuje oruani sukob, meunarodno jer titi sredstva neophodno za ivot, to je
humanitarno pravo titi vrsto jezgro ljud- pravo koje se moe uvrstiti u ekonomska i
skih prava u vreme sukoba. To zatieno je- socijalna prava u okviru ljudskih prava.
zgro ine: pravo na ivot, zabrana ropstva, za-
Meunarodno humanitarno pravo apsolutno
brana muenja i neovenog postupanja i za- zabranjuje muenje i neoveno postupanje.
 LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU 219

Meunarodno humanitarno pravo izriito MHP Ljudska prava

zabranjuje ropstvo: ratni zarobljenici ne
mogu se tretirati kao vlasnitvo onih koji su
ih zarobili.

Pravosudna jemstva kodifikovana su u - zabrana uzimanja - zabrana ropstva
talaca - zabrana retroaktivne
enevskim konvencijama i Dodatnim proto-
- potovanje pravosud- - pravo na ivot primene krivinih pro-
kolima. nih jemstava - zabrana muenja i pisa

Zatita ivota dece i porodice jasno je na- - briga o bolesnima i okrutnog, neovenog - pravo na priznanje kao
ranjenima: humano ili poniavajueg linosti pred sudom
glaena u meunarodnom humanitarnom postupanje s licima postupanja - pravo na slobodu save-
pravu: primeri obuhvataju pravila o uslovi- koja ne uestvuju u - zabrana diskrimina- sti i veroispovesti
neprijateljstvima cije (na osnovu rase, - zabrana zatvaranja
ma zatoenja dece i pravila koja zabranjuju - pravila o voenju boje koe, pola ili zbog nemogunosti
odvajanje lanova porodice. sukoba vere) ispunjenja ugovorne

Pri utvrivanju pravila za ratne zarobljeni- obaveze

ke, kao i kod pogrebnih obiaja, mora se vo-

diti rauna o veroispovesti lica.

Kada se primenjuje MHP?

Meunarodno humanitarno pravo primenjuje
se u dvojakim situacijama, tj. ono prua dva
sistema zatite: jedan koji se primenjuje u
meunarodnim oruanim sukobima i drugi,
koji se primenjuje u oruanim sukobima koji
nisu meunarodni. Pre nego to definiemo te
dve situacije u kojima se primenjuje meuna-
rodno humanitarno pravo, treba neto rei o
pojmu oruani sukob koji je od 1949. godi-
ne zamenio tradicionalni pojam rata.
Meunarodni oruani sukobi su sukobi u koji-
ma se dve drave ili vie njih bore upotrebljava-
jui oruje, kao i sukobi u kojima ljudi ustaju u
U SVIM OKOLNOSTIMA ...
borbi protiv kolonijalne sile, strane okupacije ili
rasistikih zloina, poznatih pod zajednikim
nazivom kao ratovi za nacionalno osloboenje.
Iznad i van pravne zatite ljudskih prava, takve
situacije su predmet irokog raspona pravila
meunarodnog humanitarnog prava,
ukljuujui i pravila iz etiri enevske konven-
cije iz 1949. godine i Dodatnog protokola I.
Neto manji skup pravila primenjuje se u unu-
tranjim oruanim sukobima. Ona su sadrana
naroito u lanu 3 koji je zajedniki za sve eti-
ri enevske konvencije i Dodatnom protokolu
II. lan 3 predstavlja minimalni humanitarni
standard i zbog toga se odnosi na sve oruane
sukobe. tavie, taj skup pravila istovremeno
se primenjuje sa aspektima ljudskih prava koji
se odnose na vanredna stanja.
Meunarodno humanitarno pravo ne odnosi
se na situacije u kojima nasilje po intenzitetu
ne prerasta u oruani sukob. U tim sluajevi-
ma postupanje prema poiniocima nasilnih
dela ureeno je zakonima o ljudskim pravima
i drugim relevantnim nacionalnim zakonima.
220 LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU
2. DEFINICIJA I OPIS PRAVA KOJA
SE TITE
Koja su osnovna pravila meunarod-
nog humanitarnog prava u oruanom
sukobu?
1. Lica koja su van borbe kao i lica koja ne
uestvuju neposredno u neprijateljstvima
imaju pravo na potovanje vlastitog ivota i
moralnog i telesnog integriteta. Oni u svim
okolnostima moraju uivati zatitu i prema
njima treba postupati oveno, bez razlike i
iskazivanja neprijateljskog stava.
2. Zabranjeno je ubijati ili ranjavati neprija-
telja koji se predao ili je van borbe.
3. Ranjena i bolesna lica moraju se okupiti i o
njima se mora brinuti ona strana u sukobu
pod ijom se vlau nalaze. Zatita se od-
nosi i na medicinsko osoblje, zgrade, pre-
voz i opremu. Simbol Crvenog krsta ili Cr-
venog polumeseca znak je takve zatite i
mora se potovati.
4. Zarobljeni vojnici i civili koji su u vlasti pro-
tivnike strane imaju pravo na potovanje
vlastitog ivota, dostojanstva, linih prava i
Rat ni u kom sluaju nije odnos
oveka sa ovekom, ve je odnos
izmeu drava, u kom su
pojedinci neprijatelji samo
sticajem okolnosti; ne kao ljudi,
ak ne ni kao dravljani, ve kao
vojnici (...). Kako je cilj u ratu da
se uniti neprijateljska drava,
opravdano je ubijati one koji je
brane dokle god oni nose oruje;
ali im oni poloe oruje i
predaju se, oni prestaju da budu
neprijatelji ili izvrioci naina i sredstava ratovanja. Zabranjena je
neprijatelja, i ponovo postaju upotreba oruja, ili naina ratovanja koji,
samo ljudi, i vie nije opravdano po svojoj prirodi, prouzrokuju nepotrebne
da im se oduzme ivot. gubitke ili prekomerne patnje.
JEAN-JACQUES ROUSSEAU
7. Strane u sukobu moraju u svakom trenutku
razlikovati civilno stanovnitvo od boraca,
kako bi se potedelo civilno stanovnitvo i
imovina. Civilno stanovnitvo kao takvo i
uverenja. Oni moraju biti zatieni od svih
civilna lica ne mogu biti ciljevi napada. Na-
nasilnih radnji ili odmazde. Imaju pravo da
padi se moraju usmeravati samo na vojne
se dopisuju s porodicom i da primaju po-
ciljeve.
mo.
Napomena: Ova pravila, kako ih je utvrdio
5. Svako ima pravo na osnovna sudska jem-
Meunarodni komitet Crvenog krsta, saima-
stva. Niko ne moe biti pozvan na odgovor-
ju bit meunarodnog humanitarnog prava.
nost za radnje koje nije poinio. Niko ne
Ona nisu pravno obavezujua i ni na koji
moe biti podvrgnut fizikoj ili mentalnoj
nain ne zamenjuju sporazume koji su na
torturi, telesnom kanjavanju ili okrutnim
snazi. Sroena su sa ciljem da se omogui
ili poniavajuim postupcima.
unapreivanje meunarodnog humanitarnog
prava.
6. Strane u sukobu i pripadnici njihovih
oruanih snaga nemaju neogranien izbor

ta meunarodno humanitarno pravo
titi i kako?
ovenost
titei podruje ovenosti usred dela ili verska obredna mesta. Upotreba ta-
oruanog sukoba, meunarodno
humanitarno pravo uva
otvorena vrata pomirenju i
doprinosi ne samo ponovnom
uspostavljanju mira meu
zaraenim stranama, nego jaa i
sklad meu ljudima.
INTERPARLAMENTARNA UNIJA, 90.
KONFERENCIJA, SEPTEMBAR 1993.
Meunarodno humanitarno pravo titi poje-
dince koji ne uestvuju (ili vie ne uestvuju)
u borbama, kao to su civili, ranjenici, bole-
sni, ratni zarobljenici, brodolomci, medicin-
sko i versko osoblje. Zatita je zagarantovana
time to strane u sukobu imaju obavezu da im
prue materijalnu pomo i postupaju prema
njima u svakom trenutku na human nain bez
razlike i iskazivanja neprijateljskog stava.
Neka mesta i objekti, kao to su bolnice i
ambulante, takoe su zatieni i ne smeju se
napadati. Meunarodno humanitarno pravo
utvruje odreeni broj jasno prepoznatljivih
simbola i znakova naroito znak Crvenog
krsta i Crvenog polumeseca kojim se ras-
poznaju zatiena lica i mesta. Takoe su
zatieni istorijski spomenici, umetnika
kvih objekata u vojne svrhe strogo je za-
branjena. tavie, meunarodno humanitar-
no pravo obuhvata i ivotnu sredinu, tako
da zabranjuje metode i sredstva ratovanja
koja imaju za cilj, ili se moe oekivati da e
prouzrokovati, veliko, dugorono i ozbiljno
razaranje prirodne sredine.
Mora se praviti razlika izmeu boraca i civila
tokom neprijateljstava, ali i izmeu civilnih
objekata i vojnih ciljeva. To znai da nisu
zatieni samo civili, ve i dobra koja su ovi-
ma potrebna za preivljavanje ili odranje
(namirnice, stoka, voda za pie itd.).
Meunarodno humanitarno pravo prua
zatitu od nepotrebne patnje zabranom upo-
trebe oruja ije je dejstvo nesrazmerno
oekivanoj vojnoj koristi, kao to su rasprska-
vajui meci kojima se izazivaju nezaleive ra-
ne. Naela ovenosti, nune vojne svrhe i
srazmernosti kljuna su za postizanje ciljeva
zatite civila od sluajnih i kolateralnih dej-
stava i zatite boraca od nepotrebne patnje.
LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU 221
Razlikovanje
rtve dananjih sukoba su ne
samo anonimne, ve doslovno
nebrojene (). Strana istina je
da danas civili nisu samo
uhvaeni u unakrsnoj vatri,
nisu tek sluajne rtve ili
kolateralna teta, kako to kae
moderni eufemizam. Preesto oni
jesu planirani ciljevi.
KOFI ANNAN, GENERALNI SEKRETAR
UJEDINJENIH NACIJA
Nuna vojna svrha definie se kao akcije koje
su nune za savladavanje protivnika, to pra-
vila meunarodnog humanitarnog prava u
potpunosti uvaavaju. Rezultat toga je da u
nekim svojim delovima humanitarno pravo
moe nekom braniocu ljudskih prava izgleda-
ti prilino nehumano, ali pozitivna strana
meunarodnog humanitarnog prava je to je
precizno i realno.
222 LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU
Ko mora potovati meunarodno humani-
tarno pravo?
Budui da strane ugovornice meunarodnih
ugovora mogu biti jedino drave, isto vai i za
enevske konvencije iz 1949. godine i njihove
Dodatne protokole iz 1977. godine. Meutim,
meunarodno humanitarno pravo obavezuje
sve strane u oruanom sukobu bez obzira
na to da li je re o dravama ili disidentskim
snagama. 191 drava je strana ugovornica
etiri enevske konvencije iz 1949. godine.
injenica da je te ugovore prihvatio najvei
broj zemalja svedoi o njihovoj univerzalno-
sti. U ovom trenutku 160 drava su strane
ugovornice Dodatnog protokola I, koji se od-
nosi na zatitu rtava meunarodnih
oruanih sukoba, dok su Dodatni protokol II,
koji se odnosi na zatitu rtava nemeuna-
rodnih oruanih sukoba, prihvatile 153
drave.
Ako elite proveriti da li je vaa zemlja strana
ugovornica enevskih konvencija i Protokola,
kontaktirajte s MKCK ili posetite njihovu web
stranicu http://www.icrc.org .
3. INTERKULTURALNA GLEDITA
I KONTROVERZNA PITANJA
Vanost kulturne osveenosti
Ljudi oduvek nastoje da obuzdaju brutalnost
rata. U istoriji su mnoge kulture traile naine
da se ogranii primena nasilja, kako bi se
umanjile nepotrebne patnje i razaranje. Iako u
poetku enevske i Hake konvencije nisu bi-
le univerzalnog karaktera budui da su ih
formulisali i usvojili pravnici i diplomati koji
su pripadali evropskoj hrianskoj kulturi,
vrednosti koje su sadrane u njihovim osnova-
ma jesu univerzalne. Dimenziju univerzalno-
sti meunarodnog humanitarnog prava nika-
da ne treba potceniti niti zaboraviti: veoma
esto potovanje i sprovoenje pravila zapravo
zavisi od uspostavljanja vidljive usklaenosti
izmeu ugovora i lokalnih tradicija i obiaja.
Sukobljena miljenja
u pogledu
sprovodivosti
meunarodnog
humanitarnog prava
Iako postoji kvaziuniverzalna saglasnost o
naelima meunarodnog humanitarnog pra-
va, mogui su problemi u njegovom spro-
voenju zbog suprotstavljenih ideja o tome u
kom trenutku nasilje postaje oruani sukob.
Kvalifikacija sukoba kao oruanog najvaniji
je korak, jer je to prvi uslov za primenu
meunarodnog humanitarnog prava. Kada se
drave suoe s delima nasilja na svojoj terito-
riji, esto su sklonije takve situacije reavati
kao svoje unutranje stvari. To se dogaa ak
i kada je druga drava posredno umeana u te
probleme. Prihvatanje postojanja oruanog
sukoba znai i prihvatanje injenice da bi oni
koji su odgovorni za sprovoenje nasilja mo-
gli biti zatieni normama meunarodnog hu-
manitarnog prava, to znai bolje zatieni
nego to to nalae osnovna zatita koju
pruaju norme ljudskih prava. Stoga nije iz-
nenaujue da su vlade sklonije da poinioce
karakteriu kao zloince, bandite ili teroriste,
nego kao vojnike, ime izbegavaju norme
meunarodnog humanitarnog prava.
Jedan od naina da se meunarodno humani-
tarno pravo uini prihvatljivim dravama u ta-
kvim situacijama jeste jemstvo da primena
normi meunarodnog humanitarnog prava
nee dati legitimnost grupama koje uestvuju
u sukobu. Realistian i pragmatian pristup
meunarodnog humanitarnog prava ima cilj
da zatiti rtve sukoba, bez obzira na to kojoj
strani pripadaju. Vano je da se primeti da
meunarodno humanitarno pravo predstavlja
ravnoteu izmeu sukobljenih koncepata
nune vojne svrhe, na jednoj strani, i humani-
tarnih razloga, na drugoj strani.

4. PRIMENA I PRAENJE
S obzirom na tekoe u sprovoenju zakona
u oruanom sukobu, predstavnici drava ko-
ji su formulisali ugovore koji ine meuna-
rodno humanitarno pravo morali su osmisliti
posebne mehanizme za sprovoenje i usvo-
jiti opte mehanizme meunarodnog prava
radi posebnih potreba rtava oruanog suko-
ba. Naalost, opti i posebni mehanizmi za-
jedno ne mogu jemiti ni minimum poto-
vanja pojedinca u oruanim sukobima. To se
moe postii samo putem obrazovanja i usa-
vravanja kako bi svako bio svestan da je ne-
prijatelj u oruanom sukobu jo uvek ljudsko
bie koje zasluuje potovanje.
Uopteno govorei, postoje tri vrste strategija
koje se koriste u meunarodnom humanitar-
nom pravu kako bi se obezbedila njegova pri-
mena:

preventivne mere;

mere za obezbeenje sprovoenja tokom
oruanog sukoba;

represivne mere.
Preventivne mere
Drave strane ugovornice enevskih konven-
cija to znai skoro sve drave sveta imaju
obavezu da ire znanje o meunarodnom hu-
Moemo videti kako je lako da
pojedinac, bilo koje
nacionalnosti, upadne u zamku
psihologije brutalnosti kada je
uvuen u rat. Takvu brutalnost
esto izaziva mrnja drugih, kao
to jasno pokazuju rasistika
dela. Najosnovniji problem koji
moramo da reimo kada se
radi o bilo kom ratnom zloinu
jeste duboki strah od smrti koji
obuzima vojnike. Da bi
nadvladali taj strah tokom rata,
ljudi su skloni da pribegnu
nasilju, koje pak unitava njihov
moral i ogleda se kao provala
brutalnosti.
YUKI TANAKA, JAPANSKI NAUNIK
manitarnom pravu to je mogue vie. Nije normi. Meunarodno pravo kriminalizuje ne-
dovoljno da se o meunarodnom humanitar-
nom pravu obuavaju samo oruane snage:
veoma je vano da i civilno drutvo i mladi
ljudi budu upueni u humanitarne aspekte
oruanog sukoba. Najneposredniji cilj
meunarodnog humanitarnog prava jeste
zatita ivota i ljudskog dostojanstva u vreme
rata; meutim, meunarodno humanitarno
pravo, takoe, titi te vrednosti u svim okol-
nostima u kojima se moemo nai. Kao takvo,
meunarodno humanitarno pravo, uz obra-
zovanje za ljudska prava, predstavlja jedin-
stven doprinos obrazovanju graana na lokal-
nom, nacionalnom i meunarodnom nivou.
Obrazovanje i usavravanje moraju poeti u koba u Jugoslaviji i Ruandi, Meunarodni kri-
LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU 223
vreme mira da bi autentini humanitarni re-
fleks zaista zaiveo.
Mere za praenje primene
Meunarodni komitet Crvenog krsta
(ICRC) ima veliku ulogu u podseanju drava
da su se obavezale da upoznaju ljude sa od-
redbama humanitarnog prava i da moraju
preduzeti sve potrebne mere kako bi obezbe-
dile da se ono efikasno sprovodi i u potpuno-
sti potuje.
Represivne mere
Meunarodno humanitarno pravo obavezuje
drave na suzbijanje svih krenja njegovih
ka teka krenja ljudskih prava, poznata kao
ratni zloini. Postoji zahtev da drave donesu
nacionalne propise o kanjavanju ratnih
zloina, da trae navodne poinioce ratnih
zloina i da im sude pred vlastitim sudovima,
ili ih izrue drugim dravama radi suenja.
Ove represivne mere mogu posluiti i kao me-
re odvraanja i spreiti ponavljanje krenja
ljudskih prava.
Meunarodna zajednica je nedavno osnovala
stalni Meunarodni krivini sud, u ijoj e
nadlenosti biti suenja za ratne zloine,
zloine protiv ovenosti i genocid. Za razliku
od ad hoc tribunala koji su osnovani zbog su-
vini sud imae optu nadlenost.
224 LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU
DOBRO JE ZNATI
Pokret Meunarodnog Crvenog krsta i Crve-
nog polumeseca sastoji se od Meunarodnog
komiteta Crvenog krsta, oko 180 nacionalnih
drutava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
i Meunarodne federacije Crvenog krsta i Cr-
venog polumeseca. Nacionalna drutva delu-
ju kao tela javne vlasti svojih zemalja na hu-
manitarnom polju, pruaju pomo u irokom
rasponu, ukljuujui pomo u razliitim ne-
sreama, kao i zdravstvene i socijalne progra-
me. Federacija je organizacija koja promovie
saradnju meu nacionalnim drutvima i jaa
njihove kapacitete.
Kao uvar i promoter meunarodnog humani-
tarnog prava, Meunarodni komitet Crvenog
krsta ima vanu ulogu u nastojanjima da se
ouva mera ovenosti u oruanim sukobima.
1. DOBRA PRAKSA
Zatita civila
Humanitarno pravo zasniva se na naelu imu-
niteta civilnog stanovnitva. Ljudi koji ne
uestvuju u neprijateljstvima ne mogu ni u
kakvim okolnostima biti cilj napada; oni mo-
raju biti poteeni i zatieni. Meutim, u da-
nanjim sukobima civili esto trpe strano na-
silje, a ponekad su neposredni cilj tog nasilja.
Masakri, uzimanje talaca, seksualno nasilje,
zlostavljanje, progon, prisilno preseljenje i
pljake, namerno uskraivanje pristupa vodi,
hrani i zdravstvenoj nezi, neke su od praksi
kojima se iri teror i patnja meu civilnim sta-
novnitvom.
Meunarodni komitet Crvenog krsta stalno je
prisutan u podrujima gde postoji izraziti ri-
zik za civilno stanovnitvo. Posebna panja
usmerava se prema enama i deci, jer
meunarodno humanitarno pravo njima po-
sveuje posebnu zatitu.
ene u oruanom sukobu su viestruko iz-
loene od aktivnog uea u borbi do toga
da se izlau napadu kao deo civilnog stanov-
nitva zbog same injenice da su ene. en-
sko iskustvo u ratu ima vie aspekata ono
nosi odvajanje, gubitak lanova porodice i
sredstava za ivot, kao i poveani rizik seksu-
alnog nasilja, ranjavanja i smrti. Odgovor na
to ukljuuje:

obuavanje o pravima ena za one koji nose
oruje;

pruanje pomoi medicinskim objektima i
mestima koja pruaju rtvama ginekoloku
brigu;

podseanje zatvorskih ili logorskih vlasti da
ene zarobljenici moraju biti pod neposred-
nim nadzorom ena i da njihove spavaonice
Dezintegracija porodice u vreme
rata ini ene i devojke posebno
izloenim nasilju. Skoro 80% od
53 miliona ljudi koji su se zbog
rata nali van svog mesta stano-
vanja, ine ene i deca. Kada
oevi, muevi, braa i sinovi odu
u borbu, oni ostavljaju ene,
najmlae i starije da se sami
snalaze. Izbegle porodice navode
strah od silovanja kao kljuni
faktor u njihovoj odluci da
potrae sklonite.
STANJE DECE U SVETU, 1996.
i sanitarne prostorije moraju biti odvojene
od slinih prostorija za mukarce;

rad na ponovnom uspostavljanju kontakta
meu lanovima porodice razdvojenim
zbog oruanog sukoba;

podrku porodicama nestalih.
Deca su preesto neposredni svedoci brutal-
nosti kojima su podvrgnuti njihovi roditelji ili
drugi lanovi porodice. Decu ubijaju, sakate,
zatvaraju, ili na druge naine odvajaju od po-
rodice. Odvojeni od sredine koja im je bliska,
ak i oni koji uspeju da pobegnu, nemaju ni-
kakvu izvesnost u pogledu svoje budunosti i
budunosti svojih voljenih. esto moraju da
bee, preputeni sami sebi i odbaeni bez
identiteta. Osim toga, deca koja ive sa svojim

porodicama, ili deca koja su preputena sama
sebi u zonama sukoba, potencijalni su kandi-
dati za regrutovanje u vojne jedinice. Bez po-
rodice ta deca vojnici vie ne mogu ni zamisli-
ti ivot bez rata. Pristupanje vojsci nain je da
preive. Odgovori na ove situacije ukljuuju:

promovisanje potovanja prava dece meu
nosiocima oruja;

zabranu regrutovanja i uea dece u
oruanim sukobima;

pruanje odgovarajue medicinske, psiho-
loke i socijalne podrke deci koja su rtve
sukoba;

rad na ponovnom uspostavljanju poro-
dinih veza putem zatite naputene dece i
traenja nestalih lica;

nadziranje uslova ivota dece u pritvoru
treba obezbediti da deca budu odvojena od
odraslih, osim ako se radi o lanovima iste
porodice kao i nastojanje na oslobaanju
dece iz zarobljenitva.
Postoje deca koja se pridruuju
na takozvanoj dobrovoljnoj
osnovi, ali mislim da treba biti
veoma oprezan u takvoj oceni jer
tako neto ne postoji, pa velika
veina dece koja su dobrovoljno
pristupila vojsci to ine iz nude,
zato to su rtve, iz straha ili
potrebe za bezbednou.
Naputena deca koja nemaju
roditelja da ih tite, ljudi koji se
boje da e umreti od gladi, ili
imaju neprimerenu zdravstvenu
negu dobrovoljno pristupaju
vojsci.
DR MIKE WESSELLS
Zatita zarobljenika
Jedna od posledica oruanog sukoba je uzi-
manje i dranje zarobljenika. Lieni slobode,
ljudi postaju ranjivi u odnosu prema zatvor-
skim ili logorskim vlastima i u okruenju za-
tvora. Ta ranjivost posebno je naglaena u si-
tuaciji sukoba ili unutranjeg nasilja, kada je
prekomerna i nezakonita upotreba sile uo-
biajena, a strukturni nedostaci jo vie dola-
ze do izraaja. Meunarodno humanitarno
pravo obuhvata mere koje su posebno usme-
rene na zatitu zarobljenika. Naini da se
obezbedi potovanje ivota i dostojanstva za-
robljenika su:

oni koji upravljaju mestima na kojima se za-
robljenici nalaze treba da dobiju obuku o
LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU 225
pravilima i da budu kanjeni ako ih se ne
pridravaju;

vlasti treba da obezbede odgovarajue fon-
dove i sredstva za mesta na kojima se nala-
ze zarobljenici;

doputanje neutralnim humanitarnim orga-
nizacijama, kao to je Meunarodni komitet
Crvenog krsta, da poseuju zarobljenike i
nadziru kako se s njima postupa;

uspostavljanje prekinutih porodinih veza;

podrka organizacijama za ljudska prava,
kao to su Amnesty International, Human
Rights Watch ili lokalne organizacije za
ljudska prava, da objave javnosti ono to su
saznali o zlostavljanju zarobljenika od stra-
ne onih koji su ih zarobili.
Ponovno uspostavljanje
porodinih veza
U skoro svim vanrednim situacijama
oruanim sukobima, masovnim raseljenjima
stanovnitva, ili drugim kriznim situacijama
deca se odvajaju od roditelja, porodice ili dru-
gih osoba koje su za njih odgovorne. Budui
da je njihov status retko kad odmah jasan, oni
se definiu kao odvojena ili deca bez prat-
nje, pre nego siroad. Ostali, kao to su sta-
re i nemone osobe, takoe, mogu biti u
tekoj situaciji tokom sukoba. Mogu biti
226 LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU
ostavljeni, izolovani i odvojeni od porodice, a
nesposobni su da se brinu o sebi. Zbog njiho-
ve naroite ranjivosti, Meunarodni komitet
Crvenog krsta preduzee, tamo gde je to po-
trebno, posebne mere za njihovu zatitu i spa-
janje porodica. Neke od tih mera su:

obavetavanje porodica putem radio emisi-
ja, telefona i Interneta, putem Crvenog krsta
i Crvenog polumeseca;

organizovanje repatrijacija i spajanja poro-
dica;

omoguavanje porodinih poseta zaroblje-
nim roacima ili poseta s druge strane lini-
je borbi;

izdavanje putnih isprava Crvenog krsta
onim licima koja zbog sukoba nemaju ili
vie nemaju identifikaciona dokumenata, a
treba da se vrate u domovinu ili presele u
tree zemlje;

informisanje i podrka porodicama nestalih
lica.
O simbolu
U enevskim konvencijama spominju se tri
simbola: crveni krst, crveni polumesec i crve-
ni lav i sunce, iako su samo prva dva danas u
upotrebi. Meunarodno humanitarno pravo
regulie upotrebu, veliinu, namenu i postav-
ljanje simbola, lica i imovinu koju oni tite, ko
ih moe upotrebljavati i kakve su kazne za
njihovu zloupotrebu.
U situaciji oruanog sukoba simbol mogu ko-
ristiti kao zatitu samo:

medicinske slube oruanih snaga;

nacionalne organizacije Crvenog krsta i Cr-
venog polumeseca koje su regularno pri-
znate i ovlaene od strane svojih vlada da
pruaju pomo medicinskoj slubi
oruanih snaga;

civilne bolnice i drugi medicinski objekti
koji su kao takvi priznati od strane vlade;
Radna naela humanitarnog delovanja
Da bi bila kvalifikovana kao humanitarna,
svaka organizacija mora da potuje odreena
kljuna naela. Najvanija od ovih naela su
neutralnost i nepristrasnost. Neutralnost se
moe shvatiti kao nezauzimanje strana. To
naelo omoguuje humanitarnim radnicima
da pridobiju i ouvaju poverenje svih uesni-

ostale dobrovoljne agencije za pomo koje
podleu istim uslovima kao i nacionalne or-
ganizacije.
Postoje tri vrste zloupotrebe simbola:
1. imitacija: ako humanitarna organizacija
koristi zbunjujue slian simbol za svoju
identifikaciju;
2. uzurpacija: ako apotekar oznaava svoju
firmu koristei zastavu Crvenog krsta;
3. prevara: ako borci koriste bolnika vozila
sa simbolom Crvenog krsta za prevoz
oruja.
Drave moraju preduzeti mere kako bi
spreile i kaznile zloupotrebu simbola. Naj-
tei sluajevi zloupotrebe smatraju se ratnim
zloinom.
ka u sukobu. Nepristrasnost znai odreivan-
je prioriteta na osnovi potreba. Zaista, huma-
nitarni radnici ne prave razliku na osnovu na-
cionalnosti, rase, vere, socijalne pripadnosti
ili politikih uverenja. Njih vode samo potre-
be pojedinca, a prioritet moraju dati najhitni-
jim sluajevima.

Osnovna naela Crvenog krsta i Crvenog
polumeseca
ovenost zatita ivota, zdravlja i poto-
vanje ljudskih bia.
Nepristrasnost ukidanje diskriminacije po
nacionalnosti, rasi, veri, klasi ili politikim
uverenjima; u delovanju vodi se samo potre-
bama.
Neutralnost u neprijateljstvima se ne zauzi-
maju strane.
Nezavisnost puna autonomija od svih vrsta
spoljnih vlasti.
Dobrovoljna sluba neprofitna organizacija.
Jedinstvenost u jednoj zemlji moe postoja-
ti samo jedna organizacija Crvenog krsta ili
Crvenog polumeseca.
Univerzalnost prisustvo u celom svetu.
Zbog politiki osetljive prirode rada Meuna-
rodnog komiteta Crvenog krsta, bilo da se radi
o posetama zarobljenicima ili preuzimanju
uloge neutralnog posrednika meu zaraenim
stranama, a i zbog toga to Komitet eli da bu-
de prisutan i u najmanju ruku tolerisan od
svih strana, poverljivost ima vanu ulogu u ra-
du Komiteta. To naelo, s naelima neutralno-
sti i nepristrasnosti, otvara neke etike dileme
za humanitarne radnike koji ne smeju prijavi-
ti zlostavljanja kad to moe ugroziti ivote
LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU 227
rtava, ili omesti pristup onima kojima je po- nevladinih organizacija neumorno su radili
trebna pomo humanitarnih radnika. na zabrani protivpeadijskih mina i na po-
moi rtvama mina i zajednicama koje su
2. TRENDOVI ugroene minama. Taj rad je kulminirao spo-
razumom iz Otave 1997. godine i usvajanjem
140 GUBICI LJUDSKIH IVOTA
Konvencije o zabrani upotrebe, uvanja, pro-
120 izvodnje i prenosa protivpeadijskih mina i o
njihovom unitenju, koja je stupila na snagu
100
1. marta 1999. godine. To je prva konvencija
Milioni ljudskih ivota
80 kojom se zabranjuje, u skladu s meunarod-
nim humanitarnim pravom, neko oruje u
60
irokoj upotrebi i koja je stupila na snagu bre
40
nego ijedan prethodni multilateralni spora-
20
zum o oruju.
Kao rezultat procesa priprema i usvajanja
0
18. vek 19. vek 20. vek Konvencije iz Otave stvorena je Mrea za
18. vek: 5,5 miliona ljudsku bezbednost. Prioriteti u programu
19. vek: 16 miliona Mree i zalaganje drava lanica odnose se
Prvi svetski rat: 38 miliona na smanjenje broja lakog oruja i zabranu
Drugi svetski rat: > 60 miliona protivpeadijskih mina.
19491995: 124 miliona
Do 23. oktobra 2003. godine 150 drava potpi-
IZVOR:
THE 20TH CENTURY, THE DEADLIEST OF ALL, THE PARLI- salo je Konvenciju o zabrani mina, a dosada
AMENTARIAN HANDBOOK ju je ratifikovala 141 drava. Drave lanice
Mree za ljudsku bezbednost bile su meu
najeim zagovornicima sporazuma, a
Zabrana protivpeadijskih mina Mrea je takoe postala jedna od vodeih
Tokom devedesetih godina dvadesetog veka meunarodnih koalicija za potpunu i blago-
Meunarodni Crveni krst i Crveni polumesec, vremenu primenu sporazuma.
meunarodne organizacije i iroka koalicija
228 LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU
Nekoliko podataka o pomoi
Meunarodnog komiteta Crvenog krsta u
2001. godini
Posete zatvorima
346.807 poseenih zarobljenika;
1.988 mesta na kojima su smeteni zaroblje-
nici u vie od
70 zemalja, ukljuujui
24.479 zarobljenika koji su bili registrovani i
koje do tada niko nije posetio;
70.164 lica su posetila zarobljenog lana po-
rodice uz pomo ICRC;
32.815 izdatih potvrda o zarobljavanju.
Uspostavljanje porodinih veza
447.004 prikupljenih poruka Crvenog krsta;
418.461 poruka Crvenog krsta je distribuirana;
1.897 lica je pronaeno poto su porodice
3. HRONOLOGIJA
Neki oruani sukobi imali su vie ili manje
neposredno dejstvo na razvoj humanitarnog
prava.
Prvi svetski rat doneo je metode ratovanja koje
su primenjene ako ne prvi put, onda u dotada
nevienim razmerama. To se odnosi na otrov-
podnele zahtev za traenje;
1.662 lica su spojena s porodicama;
7.463 lica su dobila putne isprave uz pomo
kojih su se mogli vratiti kuama ili se nastani-
ti na drugom mestu.
Pomo
1.000.000 lica dobilo je neposrednu pomo, a
mesena pomo je obezbeena za
320.000 interno raseljenih lica i oko
260.000 domaih stanovnika.
96.000 lica lienih slobode dobijalo je redov-
no pomo. Ukupno,
135.000 tona hrane, odee, pokrivaa, atora i
drugih potreptina u vrednosti
128 miliona vajcarskih franaka, a i dok je u Prvom svetskom ratu taj odnos bio
29 miliona lekova, vode i sanitetskog i orto- 1:10. Godine 1949. meunarodna zajednica,
pedskog materijala distribuirano je u kao odgovor na ove tragine brojke, a naroito
60 zemalja. na strano dejstvo rata na civilno stanov-
nitvo, revidirala je tada vaee konvencije i
usvojila jedan novi instrument: etvrtu
enevsku konvenciju za zatitu civila.
ni gas, prvo bombardovanje iz vazduha i zaro- Dodatni protokoli doneseni 1977. godine bili
bljavanje desetina hiljada zarobljenika. Spora- su odgovor na nove izazove u zatiti civila u
zum iz 1925. godine, kojim se zabranjuju neki ratovima za osloboenje kolonija, kao i u raz-
naini ratovanja, i sporazumi iz 1929. godine, voju nove vojne tehnologije. Posebno Dodatni
kojima se propisuje postupanje s ratnim zaro- protokol II ukljuuje disidentske oruane sna-
bljenicima, bili su reakcija na ta dogaanja. ge i druge organizovane vojne grupe koje pod
Drugi svetski rat (19391945) doneo je pod- odgovornom komandom dre kontrolu nad
jednak broj rtava meu civilima i vojnicima, nekom teritorijom.

Glavni instrumenti meunarodnog
humanitarnog prava i drugi srodni
instrumenti
1864: enevska konvencija za unapreenje
poloaja ranjenika oruanih snaga
1868: Deklaracija iz Sankt Peterburga (zabra-
na upotrebe u ratu nekih vrsta projekti-
la)
1899: Haka konvencija o zakonima i obiaji-
ma rata na kopnu i prilagoavanju rato-
vanja na moru naelima enevske kon-
vencije iz 1864.
1906: Revizija enevske konvencije iz 1864.
1907: Revizija Hake konvencije iz 1899. go-
dine i usvajanje nove konvencije
1925: enevski protokol o zabrani upotrebe
zaguljivca, otrovnih i drugih gasova i
bakteriolokih metoda ratovanja
1929: Dve enevske konvencije
 Revizija enevske konvencije iz 1906.
 enevska konvencija koja se odnosi na
postupanje prema ratnim zarobljenici-
ma (nova)
1949: enevske konvencije
I Konvencija za unapreenje poloaja
ranjenika i bolesnika u oruanim sna-
gama u ratu
II Konvencija za unapreenje poloaja
ranjenika, bolesnika i brodolomaca
oruanih snaga u ratu
III Konvencija o postupanju s ratnim zaro-
bljenicima
IV Konvencija o zatiti civilnih lica u vre-
me rata
1954: Haka konvencija o zatiti kulturnih
dobara u uslovima ratnog sukoba
1972: Konvencija o zabrani razvoja, proizvod-
nje i skladitenja biolokog oruja i boj-
nih otrova i njihovom unitavanju
1977: Dva dodatna protokola uz etiri enevske
konvencije, koja jaaju zatitu rtava u
meunarodnim (Protokol I) i nemeuna-
rodnim (Protokol II) oruanim sukobima
1980: Konvencija o zabrani ili ogranienju
upotrebe odreenih konvencionalnih
oruja koja se mogu smatrati preterano
razornim ili imaju nediskriminaciona
dejstva, to ukljuuje:
 Protokol (I) o fragmentima koji se ne
mogu detektovati
 Protokol (II) o zabrani ili ogranienju
upotrebe mina i drugih sredstava
 Protokol (III) o zabrani ili ogranienju
upotrebe oruja koje izaziva poar
1993: Konvencija o zabrani razvoja, proizvod-
nje, skladitenja i upotrebe hemijskog
oruja i njegovom unitenju
LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU 229
1995: Protokol koji se odnosi na zaslepljujua
laserska oruja (Protokol IV /novi/ uz
Konvenciju iz 1980)
1996: Revidirani Protokol o zabrani ili ogra-
nienju upotrebe mina i drugih sredsta-
va
1997: Konvencija o zabrani upotrebe, skla-
ditenja, proizvodnje i prenosa protiv-
peadijskih mina i o njihovom uniten-
ju
1998: Rimski statut Meunarodnog kri-
vinnog suda
1999: Protokol uz Konvenciju o kulturnim do-
brima iz 1954.
2000: Fakultativni protokol uz Konvenciju o
pravima deteta, o ukljuivanju dece u
oruani sukob
2001: Amandman na lan 1 Konvencije o kon-
vencionalnom oruju
2002: Stupanje na snagu Rimskog statuta ko-
jim se osniva prvi stalni meunarodni
krivini sud
2002: Stupanje na snagu Fakultativnog proto-
kola uz Konvenciju o pravima deteta, o
ukljuivanju dece u oruani sukob
IZVOR:
EXPLORING HUMANITARIAN LAW, EDUCATION MODULES
FOR YOUNG PEOPLE, ICRC, 2002.
230 LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU
ODABRANE AKTIVNOSTI
AKTIVNOST I:
ZATO TREBA POTOVATI
MEUNARODNO HUMANITARNO
PRAVO?
DEO I: UVOD
Za mnoge ljude izgleda besmisleno da u ratu
mogu postojati pravila, jer smatraju da je sa-
ma ideja rata suprotna pojmu zakona ili ljud-
skih prava. Ali, injenica je da veina zemalja
u svetu prihvata norme meunarodnog hu-
manitarnog prava i pridrava ih se. Zato? U
predloenoj raspravi uesnici e dobiti neko-
liko pitanja koja e im pomoi u razumevanju
razloga zato drave potuju svoje humanitar-
ne obaveze u vreme ratnog sukoba.
Tip aktivnosti: rasprava
Pitanja za raspravu:
1. Ako pobeujem u ratu, zato bih se pokora-
vao pravilima koja ograniavaju moje po-
naanje?
2. Ako se ta pravila stalno kre, zato su nam
uopte potrebna?
3. Da li nam zaista treba meunarodno humani-
tarno pravo s obzirom na to da postoji niz in-
strumenata ljudskih prava? Zato drave jed-
nostavno ne onemogue suspendovanje oba-
veze potovanja ljudskih prava u vreme rata?
4. Kako meunarodno humanitarno pravo
moe imati za cilj unapreenje izgleda za
mir i ljudsku bezbednost ako prihvata
stvarnost rata?
DEO II: OPTE INFORMACIJE
Ciljevi:

razumeti neke od razloga zbog kojih su u
oruanim sukobima potrebna pravila

osvestiti injenicu da meunarodno huma-
nitarno pravo postavlja neka teka pitanja

upoznati se s razlozima zbog kojih se zem-
lje pridravaju meunarodnog humanitar-
sposobnost delotvorne komunikacije
nog prava

razumeti komplementarnost izmeu prava
ljudskih prava i meunarodnog humanitar-
nog prava

upoznati neke od osnovnih normi meuna-
rodnog humanitarnog prava
Ciljna grupa: mladi i odrasli
Veliina grupe/organizacija: izmeu 12 i 20
Vreme: 90 minuta
Priprema i materijal:

Podelite uesnicima primerke osnovnih
normi meunarodnog humanitarnog prava
i grafiki prikaz koji pokazuje komplemen-
tarnost meunarodnog humanitarnog prava
i prava ljudskih prava.

Potrebna je ploa na vidnom mestu, na ko-
ju e se zapisivati neke od kljunih ideja iz
rasprave.

Podelite pitanja za raspravu nedelju dana
pre same aktivnosti, tako da uesnici imaju
priliku da razmisle i raspravljaju o njima
meusobno, s prijateljima ili lanovima po-
rodice.
Potrebne vetine:

sposobnost argumentacije

sposobnost kritikog miljenja

sposobnost suoavanja sa suprotstavljenim
miljenjima
DEO III: POSEBNE INFORMACIJE
Uvod u temu:
Rasprava se bavi nekim sloenim pitanjima
na koja ne postoje laki odgovori. Uesnike tre-
ba podstai na kreativno i kritiko miljenje,
tako da ne gube vreme u traenju pravog od-
govora. Takoe je vano da se ne ignoriu ci-
nini odgovori, jer je cilj aktivnosti da uesni-
ci otkriju kako drave imaju razloga da se pri-
dravaju meunarodnog humanitarnog prava
ne samo zbog toga to im to nalau moralne
ili pravne obaveze. Cinine komentare
moete iskoristiti da se razotkriju ti razlozi i
pokae pragmatini karakter meunarodnog
humanitarnog prava.

Tok rasprave:
Uesnici su podeljeni u etiri manje grupe i
svakoj je dato jedno od pitanja za raspravu.
Svaka manja grupa ima 30 minuta za raspra-
vu, a za to vreme moderator moe obilaziti
pojedine grupe i pomoi im da se rasprava
razvije postavljajui neka od pitanja koja su
navedena u nastavku teksta. Svaka manja gru-
pa treba da imenuje izvestioca koji e posle 30
minuta ostale izvestiti o zakljucima raspra-
ve. U sledeih sat vremena svi mogu rasprav-
ljati o svakom od pitanja u kontekstu onoga
to su izvestioci izloili.
Pitanje 1

Razmislite o dugoronom interesu zemlje.

ta ako vaa strana pone da gubi rat?

Kakvu ulogu ima javno mnjenje?
Pitanje 2

Da li je situacija u kojoj se potuju pravila
predmet vesti u medijima?

Kako znamo da se pravila stalno kre?

Moe li ak i nepotpuno potovanje pravila
ipak da zatiti neke ljude?

ta bi bilo kad bi se sankcije za krenje pra-
vila sprovodile doslednije?
Pitanje 3

Razmislite o valjanim razlozima za suspendo-
vanje nekih prava tokom oruanog sukoba.

Da li meunarodno humanitarno pravo titi
ljudska prava?

Da li se moe od vojnika traiti da potuju
pravo na ivot dok se bore u ratu?

Da li instrumenti za ljudska prava govore
ita o sredstvima i metodama ratovanja?
Pitanje 4

Mislite li da sukobljene strane nakon za-
vretka sukoba zaborave to se dogaalo za
vreme neprijateljstava?

Moe li spreavanje masovnog razaranja
doprineti miru?

Razmislite o represivnim merama koje se
mogu primeniti da bi se obezbedila pravda
posle sukoba. Kako one doprinose miru? Ili,
doprinose li uopte?
Povratna informacija:
Na kraju posvetite desetak minuta ispitivanju
grupe o tome to im se svidelo, a ta nije u ve-
zi s raspravom. Ako su u raspravi neka pitan-
ja ostala otvorena, treba ih zabeleiti na tabli
i moda obraditi u buduim raspravama.
Metodoloki saveti:
Podstaknite uesnike da u istraivanju pou
dalje od ideje o pogrenom i pravilnom, upu-
tite ih na istraivanje zato je u interesu
drava da se pridravaju pravila meunarod-
nog humanitarnog prava.
LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU 231
Predlozi za varijacije:
Posle rasprave u manjim grupama organizuj-
te predstavu u kojoj svaka grupa ima deset
minuta da iskoristi odgovore do kojih se dolo
kako bi uverila svoju vladu da ratifikuje ugo-
vore meunarodnog humanitarnog prava.
Jednog uesnika moete zamoliti da igra ulo-
gu sumnjiavog efa drave koji ne vidi smi-
sao meunarodnog humanitarnog prava.
DEO IV: NASTAVAK
U novinama u rubrici Vesti iz sveta potraite
primere krenja meunarodnog humanitar-
nog prava u razliitim sukobima. Prihvataju li
mediji, vlade ili Ujedinjene nacije takve do-
gaaje kao uobiajeni deo oruanih sukoba,
ili uoavate da se takvo ponaanje osuuje?
Sledee oblasti istraivanja:
Komplementarnost ljudskih prava i meuna-
rodnog humanitarnog prava
IZVOR:
EXPLORING HUMANITARIAN LAW, EDUCATION MODULES
FOR YOUNG PEOPLE, ICRC, 2002, STR. 93.
232 LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU
AKTIVNOST II
ETIKA HUMANITARNOG DELOVANJA
DEO I: UVOD
Etika dilema moe se definisati kao situacija
u kojoj je ostvarivanje jednog vrednog cilja u
suprotnosti s drugim vrednim ciljem, ili pak
proizvodi isto toliko loih uinaka koliko i do-
brih. Humanitarni radnici u svom radu esto
doivljavaju etike dileme. Posledica toga je
da humanitarne akcije uopte postaju pred-
met kritika. Vano je da se razume kakve se
dileme javljaju pri pruanju humanitarne po-
moi i da se raspravi o tome postoje li odrive
alternative. U predloenoj aktivnosti uesnici
treba da analiziraju situacije u kojima postoji
etika dilema i da odlue ta bi oni uinili.
Pri tome treba da razrade argumente kojima
e pobiti kritike.
Tip aktivnosti: studija sluaja
DEO II: OPTE INFORMACIJE
Ciljevi:

znati da su naela kao to su neutralnost i
nepristranost vodilje humanitarnih akcija

razumeti neke dileme s kojima se suoavaju
humanitarni radnici u svom radu

razumeti da ak i u pat situacijama huma-
nitarni radnici ne mogu izbei donoenje
odluke: ne initi nita je odluka jednako kao
i uiniti neto odreeno
Ciljna grupa: mladi i odrasli
Veliina grupe/organizacija: izmeu 12 i 20
Vreme: 60 minuta
Priprema i materijal:
Podeliti primerke etiri sluaja opisana u na-
stavku i postaviti pitanja o svakom od njih na
vidno mesto.
Potrebne vetine:

sposobnost sagledavanja problema s raz-
liitih gledita

sposobnost razvijanja linog miljenja

sposobnost reavanja problema

sposobnost empatije
DEO III: POSEBNE INFORMACIJE
Uvod u temu:
Pitajte poznaje li neko od uesnika neke ko-
dekse koji obavezuju na odreeno ponaanje
u pojedinim profesijama. Odgovori se mogu
odnositi na pravila i obaveze koje mora poto-
vati lekar, ili na novinarski etiki kodeks koji
im spreava da otkriju imena lica koja su im
dala informaciju ako bi time ugrozili privat-
nost tih lica. Pogledajte deo modula pod na-
slovom Radna naela humanitarnog delo-
vanja i nastojte da uesnici shvate ta znae
naela neutralnosti i nepristrasnosti. Ispiite
na tabli ciljeve prema kojima humanitarni
radnici postupaju u svom u delovanju: pomo
i zatita onima kojima su potrebne.
Obrada studije sluaja:
Podelite studije sluajeva, neka ih uesnici
proitaju naglas. Zatim moraju odrediti etike
dileme u njima. Rasprava treba da se koncen-
trie na pitanje treba li nastaviti s humanitar-
nim naporima s obzirom na utvrene etike
dileme.
A. Humanitarne agencije pristigle su u pomo
oajnim civilima na ratom pogoenom
podruju. Budui da su agencije donele
pomo spolja radi preivljavanja civila, za-
raene grupe mogle su da ignoriu potrebe
sopstvenog civilnog stanovnitva. Strana
pomo omoguila im je da svoje nacional-
ne resurse koriste za snabdevanje vojnika,
to je produilo rat.
 Produavamo li rat?

B. Civili su pobegli u zatienu zonu uspo-
stavljenu za rtve etnikog ienja u nji-
hovoj zemlji. Humanitarci su pomagali nji-
hovu evakuaciju iz zone sukoba u izbe-
glike centre van zemlje. Time je humani-
tarni rad podrao etniko ienje tako to
je njegove rtve jo vie udaljio od njihovog
zaviaja.
 Pomaemo li politiku etnikog ienja?
C. Dve zemlje su zaratile, rtve meu civil-
nim stanovnitvom su mnogobrojne. U
drugim zemljama uju se zahtevi za po-
mo rtvama, ali nijedna strana vlada nije
spremna da intervenie kako bi naterala
zaraene strane da obustave sukobe, ili iz-
vrila pritisak na njih da potede civilno
stanovnitvo. ta znai nastojati da se do-
nese humanitarna pomo kada dobro zna-
mo da e to biti samo kap u moru i da bez
spoljnog politikog pritiska ili vojne in-
tervencije mi, humanitarne organizacije,
samo umirujemo savest sveta, lamentira-
ju humanitarci.
 Prua li humanitarni rad politiarima iz-
govor za nedelovanje?
D. Da bi zadobile bolju kontrolu nad jednim
selom u zoni borbi, koje pobunjenici kori-
ste kao sklonite, vlasti su prisilile civile da
odu u logor udaljen 30 km od njihovih
kua. Humanitarne agencije zamoljene su
da odnesu vodu i medicinsku pomo u lo-
gor. Meutim, time bi podrale prisilno ra-
seljavanje stanovnitva.
 Podravamo li prisilno raseljavanje civil-
nog stanovnitva?
Da bi pomogao uesnicima da misle o ovoj si-
tuaciji, moderator treba da pita da li je
neinjenje opravdana alternativa.
Povratna informacija:
Na kraju posvetite desetak minuta ispitivanju
grupe o tome ta im se u raspravi svidelo, a
ta nije. Ako su tokom rasprave bila postavlje-
na pitanja o radu konkretnih organizacija, tre-
ba ih zabeleiti jer mogu biti polazite za ne-
ku buduu aktivnost.
Metodoloki saveti:
Ova aktivnost moe da frustrira uesnike, jer
nee dobiti jasne odgovore. Ali vano je
usmeriti analizu na gledita humanitarnih
radnika, kao i da se uesnici stalno vraaju na
potrebu zatite i pomaganja onima kojima je
to nuno, ali i na naela neutralnosti i nepri-
LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU 233
strasnosti. Ako se razgovor udalji od ovih re-
ferentnih taaka, moderator moe naglasiti
injenicu da u oruanom sukobu postoji
mnogo uesnika ije delatnosti nadopunjuju
delatnosti humanitaraca.
Predlozi za varijacije:
Posle rasprave, zamolite nekoliko uesnika da
odigraju sledeu situaciju:
Jedan humanitarac stoji na ulazu izbeglikog
logora. Ispred njega je porodica koja eli da
ue, ali se boji neprijatelja u logoru. Otac is-
trajava na tome da zadri svoj pitolj kako bi
zatitio enu i bolesno dete. Porodica se ta-
koe boji razdvajanja.
Poto izvedu ovaj scenario, uesnici razgova-
raju o naelima koje humanitarni radnici mo-
raju da uzmu u obzir, kao i da li su u ovoj si-
tuaciji neka naela u sukobu s drugima
naelima.
DEO IV: NASTAVAK
Sledee oblasti istraivanja:
Suoavaju li se aktivisti za ljudska prava sa
etikim dilemama u svom radu?
IZVOR:
EXPLORING HUMANITARIAN LAW, EDUCATION MODULES
FOR YOUNG PEOPLE, ICRC, 2002, STR. 359.
234 LJUDSKA PRAVA U ORUANOM SUKOBU
REFERENCE
Bouvier, Antoine. 2000. International Humanitarian Law
and the Laws of Armed Conflict, Distance Learning Course
Designed for the United Nations Institute for Training and
Research, UNITAR POCI.
Discover the ICRC, ICRC May 2002. Dostupno na adresi:
http://www.icrc.org/web/eng/siteeng0.nsf/iwpList2/About_
the_ICRC:Discover_the_ICRC.
Dunant Henry. 1986. A Memory of Solferino. ICRC.
ICRC. 2001. Human Rights and the ICRC, International
Humanitarian Law, ICRC July 2001.
ICRC. 2002. Exploring Humanitarian Law, Education modules
for young people. ICRC.
ICRC. 2002. International Humanitarian Law: Answers to
your Questions. ICRC.
International Committee of the Red Cross:
http://www.icrc.org
DODATNE INFORMACIJE
Action contre la Faim (ACF): http://www.acf-fr.org
CARE International: http://www.care.org
Caritas Internationalis: http://www.caritas.org
Conference of NGOs in Consultative Relationship with the
United Nations (CONGO):
http://www.ids.ac.uk/eldis/data/d021/e02162.html
Disasters Emergency Committee (DEC):
http://www.dec.org.uk
European Community Humanitarian Office (ECHO):
http://europa.eu.int/comm/echo/index_en.htm.
Fleck, Dieter. 1999. The Handbook of humanitarian law in
armed conflicts.
Handicap International:
http://www.handicap-international.org
Human Rights Watch: http://www.hrw.org
InterAction: http://www.interaction.org
International Council of Voluntary Agencies (CVA):
http://www.icva.ch
Inter-American Development Bank (IDB):
http://www.iadb.org
International Humanitarian Law Research Initiative:
http://www.ihlresearch.org/portal/ihli/portalhome.php
International Save the Children:
http://www.savethechildren.net
Liaison Committee of Development NGOs to the European
Union:
http://www.ids.ac.uk/eldis/data/d021/e02162.html.
Mac Coubrey, Hilaire. 1990. International humanitarian Law.
The regulation of armed conflicts.
Mdecins du Monde:
http://www.medecinsdumonde.org
Mdecins sans Frontires (MSF): http://www.msf.org
NGO Millennium Forum:
http://www.millenniumforum.org
Organization of African Unity (OAU):
http://www.africa-union.org/fr/home.asp
Organization of American States (OAS):
http://www.oas.org
Organization of the Islamic Conference (OIC):
http://www.oic-oci.org
OXFAM: http://www.oxfam.org
Provost, Rene. 2002. International human rights and
humanitarian law.
Save the Children-UK:
http://www.savethechildren.org.uk
The Food and Agriculture Organization (FAO):
http://www.fao.org
The Office of the United Nations High Commissioner
for Refugees (UNHCR): http://www.unhcr.ch
The United Nations Department of Peacekeeping
Operations (UNDPKO):
http://www.un.org/Depts/dpko/dpko/home.shtml
The United Nations High Commissioner for Human Rights
(UNHCHR): http://www.unhchr.ch
The United Nations Office of the Coordinator for
Humanitarian Affairs (OCHA):
http://www.reliefweb.int/ocha_ol
The World Food Program (WFP): http://www.wfp.org
Voluntary Organizations in Cooperation in Emergencies
(VOICE): http://www.ngovoice.org
World Vision International: http://www.wvi.org
 RAD
LJUDSKA PRAVA U SVETU RADA

PRAVO NA RAD I LJUDSKA PRAVA

U VEZI S RADOM

Opti i trajni mir moe

se uspostaviti samo ako je
zasnovan na socijalnoj
pravdi
USTAV MEUNARODNE ORGANIZACIJE
RADA
236 RAD
PRIA ZA ILUSTRACIJU
Zastraujui uslovi rada u zoni slobodne
trgovine
Xiao Shen, mlada devojka koja je ivela u ma-
lom ruralnom naselju po imenu Zonguan u
srednjoj Kini, imala je teak ivot. Imala je tek
malo pirina za jelo i nikakvih izgleda za bu-
dunost. Dan za danom morala je kleati u
dubokoj vodi pomaui ocu u etvi pirina.
Konano, jednog dana odluila je da ode.
ula je da postoji bolje mesto u nekoj drugoj
zemlji, daleko iza zabranjenih planina. Tako
je jednog dana pre izlaska sunca s nekoliko
prijateljica, koje su sanjale o boljem ivotu,
otila od kue. Nakon dve hiljada kilometara i
beskrajnih dana punih napora, napetosti i ne-
brojenih suza, stigle su na odredite grad
enen, zonu slobodne trgovine na jugu Kine,
uz granicu s Hong Kongom. Nadale su se da e
tamo nai posao, zaraditi novac i ispuniti sno-
ve. Xiao Shen namerila se na dvojicu poslov-
nih ljudi, Huanga Guoguanga i Laoa Zhaoqu-
ana, koji su zapoljavali radnike u svojoj fa-
brici igraaka Zhili Handicrafts Factor. Xiao
Shen bila je jedna od 472 radnika i uskoro je
osetila da joj je sada gore nego u njenom seo-
cetu. Od zore do mraka crnila je u fabrici Zhi-
li za bednu crkavicu tek koliko joj je bilo do-
voljno za preivljavanje (26 - 40 evra me-
seno). Vlasnici su se bojali da bi radnici mo-
gli ukrasti robu pa su fabriku uredili poput za-
tvora, u kojem su radnici iveli 24 sata dnev-
no. Svi prozori su bili blindirani. Dravni in-
spektori bili su potplaeni i pravili su se da ne
vide takve uslove.
Dan za danom Xiao Shen ivela je iza reeta-
ka, onemoguena da napusti zgradu i da vo-
di normalan ivot. U poslepodnevnim satima
19. novembra 1993. godine izbila je vatra i
proirila se po celoj zgradi nekontrolisanom
brzinom. Po itavoj zgradi bile su smetene vi-
sokozapaljive hemikalije, to je prouzrokovalo
poar stravinih razmera. Xiao Shen i ostali
oajniki su pokuavali da pobegnu od vatre
ali kako? Svi prozori bili su blindirani, a vrata
zakljuana. Dvesta mukaraca i ena, od ko-
jih je mnogima bilo tek esnaest godina,
vritali su, okrueni plamenom. Xiao Shen
uspela je da probije jedan od blindiranih pro-
zora na drugom spratu i nala se pred izbo-
rom: skoiti ili iva izgoreti. Odluila je da
skoi i slomila je oba nona zgloba - ali je
preivela.
Tog popodneva ivot je izgubilo ukupno 87 lju-
di, a vie od 47 ljudi je teko ranjeno.
IZVOR:
OVAJ DOGAAJ, KOJI SU ISTRAIVALA DVOJICA NOVINA-
RA, KLAUS WERNER I HANS WEISS, PREUZET JE IZ NJIHO-
VE KNJIGE CRNA KNJIGA VELIKIH KOMPANIJA. INJENI-
CA JE DA SU MEUNARODNA TELA ZA LJUDSKA PRAVA I
NEVLADINE ORGANIZACIJE SVE VIE ZABRINUTI ZBOG
LOIH USLOVA RADA U TAKOZVANIM ZONAMA SLOBOD-
NE TRGOVINE.
PITANJA ZA RASPRAVU
1. Koja su ljudska prava prekrena uslovima u
kojima radi Xiao Shen?
2. Koji su glavni problemi u vezi s pravom na
rad?
3. Koje se mere mogu preduzeti na meuna-
rodnom nivou za poboljanje mogunosti,
ili barem uslova rada radnika poput Xiao
Shen?

POTREBNO JE ZNATI
1. SVET RADA U 21. VEKU
Nove tehnologije i globalna razmena podata-
ka imaju potencijal da dovedu do preobraaja
sveta rada jo i vie nego industrijska revolu-
cija.
Zahvaljujui trajnoj industrijalizaciji, u 20. ve-
ku dolo je do daljeg propadanja poljoprivred-
nog sektora i porasta vanosti uslunog sek-
tora. Liberalizacija svetskog trita i kiber-
netska revolucija znae da mogunosti u glo-
balnoj ekonomiji veoma rastu.
Nova globalna ekonomija trai visoko speci-
jalizovane radnike, koji moraju biti dobro
obrazovani, fleksibilni i visoko motivisani,
kao i voljni da se sve bre prilagode trenut-
nim zahtevima trita. Radnici se susreu sa
sve veim stresom i promenjivim uslovima
rada u svetlu ubrzanih tehnolokih i struktu-
ralnih promena. Sve vie ljudi je zaposleno
na pola radnog vremena, imaju status privat-
nika, ili se suoavaju s nesigurnim radnim
uslovima. U tom smislu globalizacija razot-
kriva duboke socijalne razlike izmeu ljudi
sa obrazovanjem, vetinama i pokretljivou
koji im omoguuju uspeh u integrisanoj svet-
skoj ekonomiji i ljudi bez tih preduslova. Te
nove nejednakosti i nesigurnosti vode nape-
tostima izmeu razliitih sektora drutva.
Poveana konkurencija kao posledica liberali-
zacije trgovine i finansijskih reima vri veliki
pritisak na preduzea za smanjenjem troko-
va proizvodnje. Kako bi ostvarile te ciljeve,
preduzea mogu ili da smanje rastue troko-
ve proizvodnog rada putem automatizacije,
kojom se rad ini suvinim, ili da prenesu pro-
izvodnju u zemlje gde radnici imaju niske pri-
hode i gde su socijalni standardi mnogo nii.
Uopte, plata i uslovi rada mogu se sniavati.
Posledice toga veoma esto su iskoriavanje,
prisilni rad i deji rad.
Globalizacija utie na ljude u svim delovima
sveta, ali njeni pozitivni rezultati nejednako
su raspodeljeni. Vlade imaju sve manju mo
ublaivanja negativnih uinaka smanjenja
prepreka trgovini, veinom zbog novih svet-
skih igraa: multinacionalnih korporacija.
Drutvena dimenzija globalizacije treba da
postane glavni predmet interesa meunarod-
ne politike. Vie nego ikad vano je promovi-
sati drutvene standarde i ljudska prava na
meunarodnom nivou kako bi se obezbedila
drutvena stabilnost, mir i razvoj, a globalnoj
ekonomiji dala ljudska dimenzija.
RAD 237
Rad i ljudska bezbednost
Drutvena i ekonomska bezbednost predstav-
lja vaan aspekt ljudske bezbednosti. U tom
smislu pravo na rad i prava radnika igraju od-
luujuu ulogu u ostvarenju ljudske bezbed-
nosti. Ljudi koji nemaju mogunost da rade
su zavisni od socijalne pomoi, ili nemaju ni-
kakvih izgleda. Pravo na rad kao standard
ljudskih prava see mnogo dalje od pukog
preivljavanja, zbog toga to zadovoljenje
osnovnih potreba nije dovoljno za poveanje
ljudske bezbednosti. Prava radnika obez-
beuju pristojne uslove rada, ali i tite od dis-
kriminacije i izrabljivanja na radnom mestu.
Rad ne sme samo obezbediti preivljavanje i
blagostanje, nego je takoe povezan sa odno-
som i ueem oveka u drutvu. Rad je usko
povezan sa samoodreenjem, samopotovan-
jem, samoostvarenjem, a time i s ljudskim do-
stojanstvom. Opasni, nezdravi ili nehumani
uslovi rada, nezaposlenost i zabrana rad-
nikih sindikata, osim to vode linoj nesigur-
nosti, takoe prouzrokuju nemire i tako stva-
raju nesigurnost i nestabilnost u drutvu.
Zbog tih razloga promovisanje standarda do-
stojnog rada bez izrabljivanja predstavlja
preduslov za poveanje ljudske sigurnosti.
238 RAD
Radi razumevanja napredovanja ljudske di-
menzije, potreban je
POGLED UNAZAD U ISTORIJU
Uloga drutvene pravde i pravednih uslova ra-
da u promovisanju mira i razvoja ne sme se
potceniti. Nepravda, teki uslovi rada i oskud-
ne mogunosti za rad mogu prouzrokovati
nerede. injenica da je dostojan rad predu-
slov ljudskog dostojanstva, danas je optepri-
hvaena preteno zahvaljujui borbi radnika
za svoja prava. Efekat te borbe bilo je
ukljuivanje radnih prava u radno zakonodav-
stvo Meunarodne organizacije rada od 1912.
godine i u postavljanje standarda pri UN posle
Drugog svetskog rata.
18. vek: Ideja da je rad osnovno pravo svih
lanova drutva prvobitno je istaknuta u
Francuskoj revoluciji. Charles Fourier, utopi-
stiki socijalni filozof, prvi je iskoristio pojam
pravo na rad i naglasio vanost rada ne sa-
mo za drutveno nego i za psihiko blago-
stanje pojedinca. Smatrao je da drave imaju
obavezu da obezbede jednake mogunosti i
zakljuio da ostvarenje tog prava zahteva pot-
punu reorganizaciju drutva.
Takvi pogledi o pravu na rad susreu se ta-
koe u socijalistikim teorijama; kasnije su
slina stajalita promovisale komunistike
vlade. Stoga moemo rei da pravo na rad ima
prilino socijalistiku tradiciju.
19. vek: Industrijska revolucija dovela je do
pojave radnike klase, drutvene grupe zavi-
sne od plaenog rada zbog neposedovanja
sredstava za proizvodnju. Radnici su bili isko-
riavani i trpeli su opasne radne uslove u fa-
brikama, predionicama i rudnicima. Osiro-
maenje radnika razvilo je oseaj solidarnosti
meu njima i oni su se poeli organizovati Izmeu 1919. i 1933. godine Meunarodna or-
(Karl Marx u Proleteri svih zemalja, ujedini-
te se!).
Postupno je glas radnika postajao jai i o nji-
hovom poloaju sve se vie pisalo. Zahvalju-
jui pritisku prvih radnikih sindikata, u iz-
vesnom broju zemalja izglasani su reformski
zakoni u vezi s radnim vremenom i uslovima
rada. Meutim, stalni radniki neredi naterali
su industrijalce i vlade da razmotre dalje me-
re.
20. vek: Neki industrijalci predloili su uspo-
stavljanje jedinstvenih meunarodnih stan-
darda kako bi se izbegle relativne prednosti
nacija koje ne potuju radne standarde, pa su
tako konano 1905. i 1906. godine usvojene
prve dve meunarodne konvencije o radu.
Inicijative za nacrt i usvajanje daljih konven-
cija prekinuo je Prvi svetski rat.
Versajski ugovor je nakon zavretku rata ko-
nano priznao meuzavisnost uslova rada,
socijalne pravde i opteg mira na meunarod-
nom nivou, oznaavajui osnivanje Meuna-
rodne organizacije rada kao mehanizma za
meunarodno odreivanje standarda u obla-
sti rada i zaposlenja.
U tom kontekstu razvio se i osnaio pojam ra-
da kao ljudske vrednosti, drutvene potrebe i
sredstva samoostvarenja.
ganizacija rada sainila je etrdeset konvenci-
ja koje se odnose na irok obim pitanja u vezi
s radom.
Propast trita akcija 1929. godine, poznata
pod imenom Crni petak, imala je za posle-
dicu ozbiljno nazadovanje, prouzrokujui ve-
liki ekonomski zastoj koji je pratila velika ne-
zaposlenost. Usledile su demonstracije i nere-
di nezaposlenih radnika. U Nemakoj je svet-
sku ekonomsku krizu pratila ozbiljna poli-
tika kriza, koja je doprinela usponu Adolfa
Hitlera i na kraju dovela do Drugog svetskog
rata.

Posle Drugog svetskog rata: Ujedinjene na-
cije su shodno tome ukljuile ekonomske i
socijalne probleme u svoje ciljeve i programe
za novi svetski poredak, kako bi spreile po-
navljanje krize.
Veza izmeu rada i ljudskog dostojanstva is-
taknuta je u Deklaraciji u vezi s ciljevima i svr-
hom Meunarodne organizacije rada, usvoje-
noj u Filadelfiji 1944. godine (poznatoj pod
nazivom Deklaracija iz Filadelfije i
ukljuenoj u Statut Meunarodne organizaci-
je rada 1946. godine), u kojoj se tvrdi da Rad
nije roba i da svi ljudi ... imaju pravo da tra-
gaju za materijalnim blagostanjem i duhov-
nim razvojem u uslovima slobode i dostojan-
stva, ekonomske sigurnosti i jednakih prili-
ka.
To je takoe utvreno i u papskoj enciklici
Laborem exercens iz 1981. godine, gde se
promovie unapreenje poloaja radnika, ko-
ji su s filozofskog i religijskog stajalita vieni
kao subjekti, a ne objekti.
Meunarodna organizacija rada i Ujedinjene
nacije uinili su mnogo na poboljanju sudbi-
ne radnika u celom svetu. Danas, meutim, u
svetlu globalne ekonomije, novi izazovi i no-
ve nesigurnosti zahtevaju nova i sloenija
reenja.
Dostojan rad danas predstavlja
globalni zahtev s kojim se
suoavaju politika i poslovna
vostva u celom svetu. Veliki deo
nae zajednike budunosti
zavisi od toga kako emo na taj
izazov odgovoriti.
MEUNARODNA ORGANIZACIJA RADA, 1999.
2. DEFINICIJA I OPIS PROBLEMA
Primeri krenja ljudskih prava u kontekstu ra-
da kreu se od dece koja rade u rudnicima
uglja, pritvorenih lanova sindikata, do mo-
dernog robovlasnitva, poput odraivanja
obaveze ili komercijalnog seksualnog isko-
riavanja dece. Ljudska prava s tog gledita
takoe se bave loim uslovima rada, poput
nezdravog ili opasnog mesta rada ili nepra-
vednog radnog vremena. Pitanja u vezi s tim
odnose se na zatitu posebno osetljivih grupa
u svetu rada, kao to su ene ili migranti. I na
kraju, ali podjednako vano, treba analizirati
vezu izmeu ljudskog dostojanstva, ljudske
bezbednosti i dostojnih uslova rada.
U sledeem delu izloiemo dva glavna
meunarodna mehanizma za zatitu prava na
rad i prava radnika: sistem Meunarodne or-
ganizacije rada i Meunarodnu povelju o ljud-
skim pravima.
RAD 239
MEUNARODNO RADNO
ZAKONODAVSTVO
Meunarodna organizacija rada (ILO)
Meunarodna organizacija rada osnovana je
1919. godine. Njeno osnivanje odraz je ra-
stueg nastojanja na socijalnim reformama
posle Prvog svetskog rata. Organizacija se za-
sniva na snanom uverenju da siromatvo
ugroava napredovanje i bezbednost svuda, a
cilj joj je poboljanje uslova za radnike u ce-
lom svetu, bez diskriminacije u pogledu rase,
pola ili drutvenog porekla.
Godine 1947. Meunarodna organizacija rada
postala je specijalizovana agencija Ujedinje-
nih nacija, a 1969. godine dodeljena joj je No-
belova nagrada za mir.
Meu agencijama UN Meunarodna organi-
zacija rada jedinstvena je zbog toga to ima
tripartitnu strukturu u kojoj odluke koje nje-
na tela donose predstavljaju stajalita poslo-
davaca i radnika kao i vlada.
Meunarodna organizacija rada

oblikuje politiku i programe za promovisan-
je osnovnih ljudskih prava, poboljanje
uslova rada i ivota, kao i poveanje prilika
za zaposlenje;

utvruje meunarodne standarde (konven-
cije i preporuke) u ovim podrujima i prati
njihovu nacionalnu primenu;
240 RAD

sprovodi obiman program tehnike sarad- ena, migranata i starosedelakih naroda. Kao odgovor na nove izazove stvorene globa-
nje kako bi pomogla zemljama u efikasnoj Samo nekoliko konvencija Meunarodne or- lizacijom, 18. juna 1998. godine Organizacija
primeni relevantnih politika. ganizacije rada naziva se osnovnim konven- je usvojila Deklaraciju o osnovnim naelima
cijama o ljudskim pravima. U nastavku tek- i pravima na rad i njen nastavak. Deklaraci-
Meunarodna organizacija rada izradila je na- sta moete nai popis tih najvanijih konven- ja precizno definie koji su radni standardi ili
crte oko 180 konvencija, postavljajui stan- cija Organizacije i podatke o njihovoj ratifika- prava radnika osnovni, a to su ve pomenute
darde u podrujima uslova rada, bezbednosti ciji. osnovne konvencije Organizacije. Deklaracija
i zdravlja na radu, socijalnog osiguranja, poli- predstavlja vaan prvi korak ka paljivo
tike zapoljavanja, strune obuke i zatite usmerenim meunarodnim naporima na
suoavanju s tim izazovima. To odraava
opredeljenost drava za zajedniki skup vred-
Najvanije konvencije Meunarodne organizacije rada nosti izraenih u odreenom broju pravila ko-
ja ine socijalni minimum.
Ratifikacija osnovnih konvencija Meunarodne organizacije rada Deklaracijom se obavezuju sve lanice
(do 15. marta 2004) Meunarodne organizacije rada, bez obzira
na to da li su ili nisu ratifikovale dotine kon-
Naelo Konvencije Broj drava koje su ratifikovale vencije. Od drava koje nisu ratifikovale
Sloboda udruivanja i zatita Konvencija 87 (1948) 142 osnovne konvencije zahteva se da podnesu iz-
prava na organizovanje i Konvencija 98 (1949) 154 vetaje o napretku postignutom u primeni
kolektivno pregovaranje naela iznesenih u Deklaraciji.
Najmanja doputena starost radnika Konvencija 138 (1973) 132 Meunarodna organizacija rada takoe objav-
ljuje globalni izvetaj svake etiri godine o na-
Zabrana prisilnog rada Konvencija 29 (1930) 163
pretku postignutom na primeni osnovnih
Konvencija 105 (1957) 158 naela svih lanica, to slui kao osnova za
Pravo na jednaku naknadu i Konvencija 100 (1951) 161 ocenu efikasnosti akcija preduzetih u pret-
zabrana diskriminacije pri Konvencija 111 (1958) 159 hodnom periodu.
zapoljavanju i obavljanju posla

IZVOR:
ILO, 2004.

LJUDSKA PRAVA U VEZI S
RADOM U MEUNARODNOJ
POVELJI O LJUDSKIM
PRAVIMA
Univerzalna deklaracija o ljudskim
pravima
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima
sadri iroki obim ljudskih prava u vezi s ra-
dom. Sva ta prava su dalje obraena u ugovo-
rima koji obavezuju drave ugovornice na
potovanje tih prava. U nastavku teksta nave-
den je odlomak iz Univerzalne deklaracije o
ljudskim pravima u kojoj se navode dotina
pitanja, koja e naknadno biti detaljno opisa-
na.
Niko se ne sme drati u ropstvu ili potinjeno-
sti ... Svako ima pravo na slobodu mirnog
okupljanja i udruivanja ... Svako ima pravo
na rad, slobodan izbor zaposlenja, pravedne i
zadovoljavajue uslove rada i na zatitu od ne-
zaposlenosti. Svako bez ikakve razlike ima
pravo na jednaku platu za jednak rad. Svako
ko radi ima pravo na pravednu i zadovoljava-
juu naknadu koja njemu i njegovoj porodici
obezbeuje egzistenciju koja odgovara ljud-
skom dostojanstvu i koja e, ako bude potreb-
no, biti upotpunjena drugim sredstvima soci-
jalne zatite. Svako ima pravo da osniva i da
se ukljui u sindikate radi zatite svojih intere-
sa ... Svako ima pravo na odmor i razonodu,
ukljuujui razumno ogranienje radnog vre-
mena... Svako ima pravo na standard ivota
koji obezbeuje zdravlje i blagostanje, njegovo
i njegove porodice ... i pravo na osiguranje u
sluaju nezaposlenosti, bolesti, onesposo-
bljenja ... ili drugih sluajeva gubljenja sred-
stava za izdravanje usled okolnosti nezavi-
snih od njegove volje.
UNIVERZALNA DEKLARACIJA O LJUDSKIM PRAVIMA
L. 4, 20, 23, 24 i 25
Meunarodni pakt o graanskim i
politikim pravima
Sloboda od ropstva
lanom 8 Meunarodnog pakta o graan- uzimajui, ili su na prevaru navedeni da
skim i politikim pravima utvruje se da se
niko ne sme drati u ropstvu ... Niko se ne
sme prisiljavati na prinudni ili obavezan
rad ...
Ropstvo i prisilni rad, iako su opte osueni,
danas jo uvek postoje u razliitim oblicima.
esto imaju duboke korene u ideologiji ili u
nasleu tradicionalnih kulturnih sredina. Pre-
ma Meunarodnoj organizaciji rada, postoji
oigledna povezanost ropstva i prisilnog rada
s nedemokratskim strukturama. Milioni
mukaraca, ena i dece u svetu prisiljeni su
da ive kao robovi. Iako se to izrabljivanje
RAD 241
esto ne naziva ropstvom, uslovi su jednaki
kao i kod ropstva. Rob je:

prisiljen na rad putem psiholoke ili fi-
zike pretnje;

u vlasnitvu ili pod kontrolom poslodav-
ca, obino putem psiholokog ili fizikog
zlostavljanja;

dehumaniziran, tretiran kao roba, kupljen
ili prodan kao vlasnitvo;

fiziki sputan ili mu je sloboda kretanja
ograniena.
Koje vrste ropstva postoje
danas?
Duniki rad pogaa najmanje 20 miliona
ljudi u svetu. Ljudi postaju duniki radnici
uzmu zajam, ak za tako malu sumu novca
koliko iznosi lek za bolesno dete. Da bi otpla-
tili dug, prisiljeni su da rade prekovremeno,
sedam dana nedeljno, 365 dana godinje. Do-
bijaju najosnovniju hranu i sklonite kao pla-
tu za svoj rad, ali esto nikada ne uspevaju
da otplate zajam, koji moe prei i na nekoli-
ko sledeih generacija.
Prisilni rad pogaa ljude koje vlade, poli-
tike stranke ili privatna lica ilegalno vrbuju i
prisiljavaju na rad obino pod pretnjom na-
silja ili drugih kazni.
242 RAD
Najgori oblici dejeg rada odnose se na de-
cu koja rade u nepravednim ili opasnim uslo-
vima. Desetine miliona dece u celom svetu ra-
di puno radno vreme, lieni su obrazovanja i
razonode koji su kljuni za njihov lini i
drutveni razvoj.
Komercijalno seksualno iskoriavanje de-
ce deca se iskoriavaju radi njihove komer-
cijalne vrednosti putem prostitucije, trgovanja
i pornografije. esto su kidnapovana, kuplje-
na ili prisiljena da uu na seksualno trite.
Trgovina ukljuuje prevoz i/ili trgovinu lju-
dima, obino enama i decom za ekonomsku
dobit, uz upotrebu sile ili prevare. ene mi-
grantkinje esto su uhvaene na prevaru i pri-
siljene na rad u kui ili prostituciju.
Rani brak ili prisilni brak pogaa ene i
devojice koje su udate bez prava na izbor i
prisiljene na ivot proveden u sluenju, esto
uz izloenost fizikom nasilju.
Tradicionalno ili imovinsko ropstvo
ukljuuje kupovinu i prodaju ljudi. Ljudi se
otimaju iz njihovih domova, nasleuju ili po-
klanjaju.
IZVOR:
PROTIV ROPSTVA, 2002.
Meunarodni pakt o ekonomskim,
socijalnim i kulturnim pravima
Pravo na rad
lanom 6 Meunarodnog pakta o ekonom-
skim, socijalnim i kulturnim pravima od-
reuje se pravo na rad, koje ukljuuje pravo
svakog lica na priliku da zarauje za ivot ra-
dom koji je slobodno izabralo i prihvatilo. Me-
re koje treba preduzeti ... za postizanje punog
ostvarenja ovoga prava moraju ukljuiti pro-
grame tehnikog i strunog vostva i obuke.
Rad: pravo ili obaveza?
Zato nam treba ljudsko pravo na neto to je
obaveza, vezana uz mentalni ili fiziki napor?
Zbog tih negativnih implikacija esto se jav-
ljaju nejasnoe u vezi s pojmom prava na rad.
Rad je usko povezan s ljudskim dostojan-
stvom i ueem pojedinca u drutvu, dok ne- minimalna naknada koja garantuje pristojan
zaposlenost moe da dovede do ozbiljne fru-
stracije, pa ak i depresije. Rad moe biti i
sredstvo samoostvarenja i doprinosi razvoju
linosti.
Pravo na rad obezbeuje da niko ne bude
iskljuen iz sveta rada per se, tj. ovo pravo od-
nosi se najveim delom na pristup radu, ali ta-
koe pokriva i zatitu od nepotenog ot-
putanja. Meutim, ono ne ukljuuje jemstvo
na rad. Nezaposlenost postoji u svim drava-
ma, ali vlade treba da preduzmu mere svim
odgovarajuim sredstvima kako bi postigle
postupno puno ostvarenje prava na rad (lan
2 Meunarodnog pakta o ekonomskim, soci-
jalnim i kulturnim pravima).
Pravo na pravedne i povoljne uslove rada
lan 7 Meunarodnog pakta o ekonom-
skim, socijalnim i kulturnim pravima ...
Drave ugovornice ... priznaju pravo svakome
na ... pravedne i povoljne uslove rada kojima
se obezbeuje ... pravedna plata i jednaka na-
knada za rad iste vrednosti bez ikakvog razli-
kovanja ...; pristojan ivot ... bezbedne i zdra-
ve radne uslove, svakome jednaka mogunost
napredovanja u zaposlenju na odgovarajui
vii stepen ...; odmor, slobodno vreme i ra-
zumno smanjenje radnih sati ...
Ovim lanom, izmeu ostalog, predvia se
ivot i pravedne i povoljne uslove rada. Usko
je povezan s velikim brojem konvencija koje
je usvojila Meunarodna organizacija rada, a
koje takoe koristi Komisija za ekonomska,
socijalna i kulturna prava u svrhu konkretizo-
vanja obaveza drava koje proizlaze iz ove od-
redbe.

Pravo na osnivanje sindikata i ukljuivanje u
radnike sindikate
lan 8 Meunarodnog pakta o ekonom-
skim, socijalnim i kulturnim pravima ...
Drave ugovornice priznaju svakome pravo
da osniva sindikate i pristupi sindikatu po
svom izboru ... radi unapreenja i zatite svo-
jih ekonomskih i socijalnih interesa ...; pravo
na trajk ...
Okupljanje u organizacije uvek je bio nain
na koji su ljudi pojaavali svoju sigurnost, bi-
lo na radnom mestu, ili u zajednici ili naciji.
lan 8 Pakta usko je povezan uz pravo na slo-
bodu udruivanja. Pravo na zajedniko prego-
varanje ini slobodu udruivanja efikasnom u
svetu rada. Ova prava smatraju se tako
vanim zato to esto sadre klju za ostva- slinim socijalnim povlasticama bez gubitka
renje ostalih osnovnih prava i prava na radu.
Ipak, ona nisu javno priznata i obavezna kao
to je, na primer, nastojanje na suzbijanju
dejeg rada.
Jednakost postupanja i prava nediskriminacije
Kad raspravljamo o pravima u vezi s radom,
ne moemo izostaviti odredbe o naelima ne-
diskriminacije i jednakosti postupanja. Pravi-
la o nediskriminaciji i jednakom postupanju
prevladavaju u itavom zakonodavstvu o soci-
jalnim pravima. Posebnu panju treba poklo-
niti pravilima koja obezbeuju jednako postu-
panje prema enama na tritu rada.
vinjeta Modul Ljudska prava ena.
Vano dostignue u priznavanju jednakih pra-
va ena u pristupu ekonomskim prilikama bi-
lo je usvajanje Konvencije UN o ukidanju svih
oblika diskriminacije ena (CEDAW),
meunarodnog instrumenta koji se takoe
bavi reproduktivnim pravima ena. Radi
spreavanja diskriminacije ena u pogledu
braka ili majinstva i obezbeenja njihovog
prava na rad, drave ugovornice moraju za-
braniti otputanje zbog trudnoe ili porodiljs-
kog odsustva, kao i diskriminaciju u pogledu
braka. Zatim, one moraju uvesti plaeno po-
rodiljsko odsustvo ili porodiljsko odsustvo sa
 obavezu promovisanja:
zaposlenja.
Nivoi obaveza
Krajnje dejstvo meunarodnih instrumenata
uvek je uslovljeno merama koje vlade predu-
zimaju kako bi sprovele svoje meunarodne
pravne obaveze.
Dunosti drava u vezi s gore navedenim pra-
vima ukljuuju:
 obavezu potovanja:
Najosnovnija obaveza drava je da potuju
slobodu od ropstva i prisilnog rada. Drugi ve-
RAD 243
oma vaan aspekt je potovanje slobode
udruivanja, ukljuivanja i osnivanja rad-
nikih sindikata. Ta prava se esto kre bu-
dui da pomou njih radnici mogu izvriti pri-
tisak na dravu da sprovodi druga vana rad-
nika prava.
 obavezu zatite:
Drave ugovornice obavezne su da odrede mi-
nimalne standarde koji oznaavaju najnie
dopustive uslove rada svakog radnika. Pravo
na rad zahteva i zatitu od nepotenih ot-
putanja, a drave u svakom sluaju moraju
obezbediti zatitu od diskriminacije u pristu-
pu radu.
U vezi s pravom na rad, ova obaveza se moe
shvatiti kao obaveza za olakavanjem pristu-
pa radu, obezbeenjem strunog vostva i
mogunosti obuke.
 obavezu ispunjavanja:
Iako je pravo na rad esto pogreno shvaeno
u tom pogledu, ono ne zahteva da drave
jeme posao svakome, ali poziva drave da iz-
rauju politike za ostvarenje uravnoteenog
ekonomskog, socijalnog i kulturnog razvoja,
kao i punog i produktivnog zaposlenja.
244 RAD
3. INTERKULTURALNA
GLEDITA I
KONTROVERZNA
PITANJA
U ovom meunarodnom pravnom okviru ak-
tivnosti na primeni treba uzeti u obzir razvoj
i institucionalnu raznolikost ljudi koji na raz-
liite naine doivljavaju sve iri zajedniki
svet rada. Poznata parabola o ribaru dobra je
ilustracija za injenicu da rad ima razliitu
vrednost u razliitim kulturnim sredinama i
da mere za promenu obrazaca rada moraju bi-
ti dobro uravnoteene.
Parabola: Ribar
Jednog kasnog popodneva neki ribar leao je
na prekrasnoj plai, uz mree rasute po pesku,
uivajui u toplini sunca, gledajui bljetavo
plavetnilo mora.
Upravo tada plaom je hodao neki turista. Pri-
metio je ribara koji je sedeo na plai i odluio
da sazna zbog ega se ovaj ribar odmara ume-
sto da se baci na posao i zaradi za ivot sebe i
svoje porodice.
Ovako nee uloviti puno ribe, rekao je turi-
sta. Zato se ne da na posao, umesto da se
izleava na plai?
Ribar je podigao glavu, nasmeio se i odgovo-
rio: A ta u time dobiti?
Pa, moe kupiti vee mree i uloviti vie ri-
be!, odgovorio je turista.
A ta u onda dobiti time?, pitao je ribar i
dalje se smeei.
Turista je odgovorio: Zaradie vie novca i
moi e sebi kupiti amac kojim e moi ulo-
viti jo vie ribe!
I ta u onda dobiti time?, opet je upitao ri-
bar.
Turista je ve bio iritiran ribarevim odgovori-
ma. Kupie vei brod, uposliti ljude da rade
za tebe!, rekao je.
I ta u onda dobiti time?
Turista se poeo ljutiti. Pa zar ne razume?
Moe izgraditi itavu flotu ribarskih brodova,
ploviti po svetu, a tvoji radnici neka rade za te-
be!
I opet je ribar upitao: I ta u onda dobiti ti-
me?
Turista je pocrveneo od besa i povikao na riba-
ra. Pa zar ne razume da moe postati tako
bogat da vie nikada ne bude morao raditi u
ivotu! Moe provesti ostatak ivota sedei na
ovoj plai, gledajui zalazak sunca. Nee vie
ni o emu morati da brine!.
Ribar, i dalje se smeei, pogledao ga je i re-
kao: A ta misli da sada radim?
4. PRIMENA I PRAENJE
Konvencije koje su drave potpisale obave-
zujue su. Ipak, efikasnost meunarodnih
instrumenata zavisi od volje drava da ih
sprovode putem nacionalnih zakona i da se
ravnaju prema zakljucima tela za praenje.
Ograniene su mogunosti sankcija prema
dravi koja ne ispunjava svoje obaveze; pri-
mena esto zavisi od mobilizacije srama.
U globalnoj ekonomiji slabi mehanizmi
sprovoenja doveli su do ideje da se pove-
zuju ljudska prava, posebno prava u vezi s
radom, s trgovinom. To bi otvorilo mo-
gunost trgovinskih sankcija prema drava-
ma koje kre meunarodne standarde. To
pitanje je, meutim, veoma kontroverzno.
Trgovinske sankcije prisilile bi drave da
preduzmu mere, npr. zabrane deji rad, ali

obino problemi zahtevaju puno sloenija
reenja.
Za sprovoenje meunarodnih standarda
Meunarodna organizacija rada i UN od-
reuju razliite postupke nadzora i tubi.
Drave ugovornice konvencija Meunarodne
organizacije rada treba povremeno da podno-
se izvetaje koje analizira i tumai Komisija
strunjaka za primenu konvencija i prepo-
ruka. Izvetaji Komisije se potom podnose
godinjoj Meunarodnoj konferenciji o radu.
Iako se ovaj postupak moda ini nedelotvor-
nim instrumentom primene, od 1967. godine
primeeno je oko 2.000 promena u nacional-
nim radnim i socijalnim zakonodavstvima u
vie od 130 zemalja!
Osim tog mehanizma nadzora, Meunarodna
organizacija rada omoguuje dva tubena
postupka za primenu standarda rada. Prvi
postupak doputa organizacijama poslodava-
ca ili radnika da uloe predstavku protiv
drave lanice. Drugi postupak doputa
dravama lanicama da uloe predstavku pro-
tiv drugih drava lanica. Posle toga moe se
osnovati istrana komisija. Zakljuke tih ko-
misija redovno primaju vlade drava na koje
se sluaj odnosi.
RAD 245
Potrebno je spomenuti da osim navedene ko- tifikovao krenja Pakta i shodno tome naloio
misije, postoji i posebna Komisija o slobodi dravama da se suzdre od buduih krenja
udruivanja koja ispituje navodna krenja odnosnog prava.
prava sindikata. Predstavke se mogu uloiti Ipak, jo uvek nije mogue da pojedinci ili
protiv bilo koje vlade, bez obzira na to da li je- grupe podnesu formalne pritube Komitetu
ste ili nije ratifikovala dotinu konvenciju. Od na krenja njihovih prava.
svog osnivanja 1950. godine Komisija je bila
uspena u donoenju zakonskih amandmana,
ponovnom nametanju otputenih radnika i u
putanju na slobodu pritvorenih lanova sin-
dikata.
Telo UN koje prati odgovarajuu primenu
Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijal-
nim i kulturnim pravima je Komisija o eko-
nomskim, socijalnim i kulturnim pravima.
Za razliku od drugih ugovornih tela za ljud-
ska prava, ta komisija nije osnovana samim
instrumentom, nego joj je 1985. godine Eko-
nomski i socijalni savet UN (ECOSOC) pove-
rio praenje sprovoenja Pakta. ini je 18 ne-
zavisnih strunjaka.
Drave potpisnice Pakta moraju podnositi iz-
vetaje svake pete godine, istiui sudske, po-
litike i druge mere koje su preduzele u svrhu
garantovanja ekonomskih, socijalnih i kultur-
nih prava. Nakon to izvetaji budu proueni
u Komitetu i preko diskusija sa delegatima od-
nosne drave, Komitet objavljuje svoje za-
kljuke. U nekoliko sluajeva Komitet je iden-
246 RAD
DOBRO JE ZNATI
1. DOBRA PRAKSA
 Meunarodni program za ukidanje
dejeg rada (IPEC)
Meunarodna organizacija rada razvila je
Meunarodni program za ukidanje dejeg ra-
da (IPEC). Radei zajedno s nacionalnim vla-
dama, kao i s nevladinim organizacijama, Or-
ganizacija razvija posebne programe, vodei
rauna o sloenosti pitanja i neophodnosti
promiljenih i doslednih metoda za isprav-
ljanje problema. IPEC ima za cilj da pronae
alternative dejem radu, na primer, pokretan-
jem programa za povlaenje dece iz rada i
obezbeenje obrazovnih alternativa deci, kao
i obezbeenje drugih izvora zarade i sigurno-
sti njihovim porodicama. Tokom desetogo-
dinjeg postojanja, IPEC je uspeo da povea
operativno delovanje od poetnih 6 do trenut-
no 82 zemlje.
Globalne procene o broju ekonomski
aktivne dece starosti od pet do sedam
godina u 2000. godini
Starosna Udeo broja zaposlenih u
grupa ukupnom stanovnitvu (%)
5-9 12,2
10 - 14 23,0
Ukupno (5 - 14) 17,6
15 - 17 42,4
Ukupno (5 - 17) 23,0
IZVOR:
MEUNARODNA ORGANIZACIJA RADA
U saradnji sa Afrikom fudbalskom konfede-
racijom i organizatorima Afrikog kupa nacija
(COCAN), IPEC je sproveo veliku kampanju
kako bi podigao svest o pitanjima rada dece
povodom fudbalskog prvenstva u Maliju
2002. godine. Jednostavnom i jasnom poru-
kom Crveni karton dejem radu, razumlji-
vom svakome ko poznaje fudbal, kampanja se
sluila raznim medijima videom, popular-
nom muzikom i tampom, distribucijom pu-
tem televizije, radija, dve meunarodne avio-
kompanije i samim fudbalskim utakmicama
kako bi dospela do miliona ljudi u Africi i van
nje. Aktivnosti su se sprovodile u 21 afrikoj
dravi, pa su nacionalni mediji vie drava da-
li veliki publicitet kampanji. Pretpostavlja se
da je 12 miliona ljudi ulo poruku u Keniji i
pet miliona u Zambiji. U nekim afrikim zem-
ljama, poput Egipta i Gane, oduevljenost
kampanjom bila je tako velika da je i dalje pri-
sutna u mnogim nacionalnim i lokalnim fud-
balskim takmienjima i drugim javnim mani-
festacijama.
DA LI STE ZNALI DA...
... oko 250 miliona dece starosti od 5 do 14 go-
dina radi ili puno radno vreme, ili pola radnog
vremena. To znai da od 100 dece na svetu,
njih 16 zarauje za ivot.
... skoro polovina njih, otprilike 120 miliona,
radi puno radno vreme, svaki dan, tokom ce-
le godine.
... 70% te dece radi u poljoprivredi.
... 70% te dece radi u opasnim uslovima.
... od tih 250 miliona dece, oko 50 60 milio-
na starosti od 5 do 11 godina radi, po definici-
ji, u opasnim situacijama, uzimajui u obzir
njihovu starost i osetljivost.
... rad dece est je i u razvijenim zemljama. U
Sjedinjenim Amerikim Dravama, na primer,
vie od 230.000 dece radi u poljoprivredi, a
13.000 u fabrikama koje eksploatiu radnike.
IZVOR:
UJEDINJENE NACIJE

 Kodeks ponaanja velikih kompanija u
vezi s radom i ljudskim pravima
Multinacionalne kompanije ne mogu vie iz-
begavati odgovornost za svoje delovanje. Po-
troai i nevladine organizacije vre veliki pri-
tisak na njih kako bi poboljali uslove rada u
svojim kompanijama. Taj pritisak sve ee
vodi usvajanju kodeksa ponaanja velikih
kompanija, koji ukljuuju ljudska prava, rad-
ne standarde kao i ekoloka pitanja. Za dalje
primere pogledajte
http://ww1.umn.edu/humanrts/links/sicc.html
Najpoznatiji primer verovatno su Uslovi poslo-
vanja i smernice za izbor zemlje kompanije
Levi Strauss & co. namenjeni saradnicima i
dobavljaima. Oni pokrivaju, izmeu ostalog,
profesionalnu sigurnost i zdravlje, slobodu
udruivanja, plate i povlastice, radno vreme,
deji rad, prisilni rad i nediskriminacione po-
stupke pri zapoljavanju.
Ti napori sigurno imaju pozitivan uticaj na
drutvene okolnosti, ali esto ne tee veoma
visokim standardima, kakvi su predvieni
meunarodnim instrumentima za ljudska
prava, nego zadovoljavaju nacionalne stan-
darde. Uprkos tome, predstavljaju korak u
pravom smeru, u susret poveanoj drutvenoj
odgovornosti.
 Etiketiranje proizvoda
Etiketiranje proizvoda proizvedenih u skladu
s dobrom drutvenom praksom sve ee se
istie kao doprinos boljoj drutvenoj praksi i
zatiti ljudskih prava. Na taj nain po-
troaima se omoguuje da svojom kupov-
nom moi utiu na proizvodnu praksu kako
bi je podrali. Inicijative za etiketiranje proiz-
voda danas postoje u 17 zemalja, veinom u
Evropi i Severnoj Americi, a meu proizvodi-
ma koji se tako obeleavaju su kafa, okolad-
ni napici, okolada, sok od pomorande, aj,
med, eer i banane.
Rugmark, na primer, svet-
ska neprofitna organizacija
koja deluje na ukidanju
dejeg rada, prua prilike
c
za obrazovanje deci u Indi-
ji, Nepalu i Pakistanu. Eti-
keta RUGMARK garantuje
da u proizvodnji tepiha ili prostiraa nije ko-
rien nelegalni rad dece.
RAD 247
Zadubina Fairtrade postoji ka-
ko bi obezbedila bolje uslove za
proizvoae Treeg sveta koji su
marginalizovani, ili u loijem
poloaju u odnosu na druge.
Zadubina dodeljuje etiketu
marke FAIRTRADE proizvodima koji ostvaru-
ju meunarodno priznate standarde potenog
poslovanja. Roba s tom etiketom prodaje se u
veini velikih evropskih trgovakih lanaca.
 Globalni sporazum
Neka na izbor bude ujediniti
snagu trita sa autoritetom
sveoptih naela.
KOFI ANNAN, GENERALNI SEKRETAR UN
Globalni sporazum (GC) zasniva se na ideji
koju je predloio generalni sekretar UN Kofi
Annan u obraanju Svetskom ekonomskom
forumu 31. januara 1999. godine, pozivajui
poslovne kompanije da se pridravaju sve-
optih i opteprihvaenih vrednosti. Novom
trendu odgovornosti velikih kompanija nedo-
stajao je meunarodni okvir za pomo kom-
panijama u razvijanju i promovisanju global-
248 RAD
nog upravljanja zasnovanog na vrednostima.
Taj nedostatak ispunio je Globalni sporazum,
odlino prihvaen u poslovnom svetu.
On postavlja devet glavnih vrednosti, obuhva-
tajui pitanja ljudskih prava, rada i okoline. U
vezi s radom ukljuuje obaveze potovanja
najosnovnijih radnih standarda Meunarod-
ne organizacije rada.
 sloboda udruivanja i
stvarno priznavanje
prava na kolektivno
pregovaranje
 ukidanje svih oblika
prisilnog ili prinudnog
rada
 stvarno ukidanje rada dece,
 ukidanje diskriminacije u pogledu za-
poljavanja i zanimanja.
Meunarodna organizacija rada pomae u ob-
likovanju konkretnih mera za promovisanje
tih standarda na efikasan nain.
Webstranica http://www.unglobalcompact.org
prua lak pristup informacijama o naelima te
inicijative, ukljuujui popis kompanija koje
uestvuju u njoj. Otkada je pokrent Globalni
sporazum, pristupilo mu je stotine kompanija
i organizacija.
Globalni sporazum je dobrovoljni skup
naela. Iako je optepriznat kao pozitivan ko-
rak u podsticanju korporacija na odgovorno Zone proizvodnje radi izvoza postoje u naj-
delovanje, neki sumnjaju u njegovu efika- manje 70 zemalja. U svetu postoji 845 zona
snost u praksi. Kritiari tvrde da su izazovi koje zapoljavaju 27 miliona radnika.
efikasnosti inicijative nedostatak pravno oba-
vezujuih standarda, nezavisnog praenja i IZVOR:
UNDP 2000.
mehanizama sprovoenja, kao i nejasnoe u
pogledu znaenja samih standarda.

Propadanje sindikata
U nekim razvijenim
zemljama broj la-
2. TRENDOVI
nova u radnikim
sindikatima mali je

Zone proizvodnje radi izvoza (EPZs):
kao nikad do sada.
Radi privlaenja stranih ulagaa, sve vie ze-
Na primer, u SAD je
malja osniva takozvane zone slobodne trgovi-
samo oko 15% rad-
ne, koje nude izuzea ne samo od fiskalnih
nika ukljueno u
poreza nego i od odgovornosti za pridravan-
radnike sindikate.
je zakona koji tite prava radnika. Iako multi-
Snaga sindikata
nacionalne kompanije imaju koristi od niskih
mnogo je manja ne-
trokova radne snage, radnici hrle u te zone
go u ne tako dale-
zbog toga to su plate ipak vee nego za istu
koj prolosti. U
vrstu posla van tih zona. Meutim, ostali rad-
veini zemalja u
ni uslovi mogu biti manje zadovoljavajui, na
razvoju sloboda
primer, bezbednosni i zdravstveni uslovi. Ne-
udruivanja u sin-
potovanje protivpoarnih pravila, nepristu-
dikate jedva da i postoji; prepreke raznih vrsta
panost stanice za pruanje hitne medicinske
postavljaju se na put organizovanju radnika, a
pomoi, kao i nesigurna postrojenja samo su
u nekim zemljama nasilje, muenje, proizvol-
neki od problema koji se javljaju u zonama
jna ubistva i hapenja rutinski se koriste u
proizvodnje radi izvoza. Uslovi su se svakako
spreavanju radnika da se udrue u traenju
poboljali porastom publiciteta, ali problemi i
svojih prava.
dalje traju.


Poveana meunarodna pokretljivost: mi-
gracije radnika
Siromatvo i nasilje danas prisiljavaju milione
ljudi da napuste svoje domovine u potrazi za
boljom budunou. Taj trend je u porastu
zbog nesrazmere u ekonomskom razvoju.
Radnici migranti esto su izloeni raznim ob-
licima diskriminacije i eksploatacije.
Ukupno postoji 150 miliona migranata, koji
predstavljaju 2% svetskog stanovnitva. Njih
50 miliona ivi u Africi. Prema Meunarodnoj
organizaciji rada vie od 100 miliona migrana-
ta su radnici, ukljuujui veoma veliki udeo
ena (47,5%). Osim toga, raste broj radnika
na crno, tj. bez dozvole (30 do 40 miliona).
Ove brojke e verovatno porasti, osim ako se
nejednakosti u naem globalizovanom svetu
ne budu reavale na odgovarajue naine.
Relevantne konvencije o radnicima migranti-
ma Meunarodne organizacije rada (konven-
cije 97 i 143) ratifikovao je naalost relativno
mali broj zemalja zbog toga to se drave bo-
je daljeg uslovljavanja svoje imigracone politi-
ke. Pozitivan razvoj predstavlja stupanje na
snagu Konvencije UN o zatiti prava svih rad-
nika migranata i lanova njihovih porodica u
januaru 2002. godine (zahvaljujui tome to
ju je ratifikovao Istoni Timor, preena je kri-
tina granica od 20 drava lanica), to otvara mala. (Podaci o zemljama preuzeti su od
bolje izglede migrantima u celom svetu.
Mladi ine vie od 40% svih
nezaposlenih u svetu. Danas u
svetu ima otprilike 66 miliona
nezaposlenih mladih ljudi to
je gotovo 10 miliona vie nego
1965. godine. Nedovoljna
zaposlenost je jo jedan rastui
problem. Veina novih poslova
slabo su plaeni i nestabilni.
Mladi ljudi sve vie se obraaju
neformalnom sektoru za
zaraivanje za ivot, uz malu, ili
nikakvu zatitu posla, povlastice
ili izglede za budunost.
KOFI ANNAN,
GENERALNI SEKRETAR UN, 2001.

Nezaposlenost mladih
Jedan od zastraujuih problema s kojim se
podjednako suoavaju razvijene zemlje i
zemlje u razvoju, predstavlja veliki broj neza-
poslenih mladih ljudi, koji i dalje raste.
Najvie pogoena podruja su juna Evropa
(Grka, Italija i panija), istona Evropa (po-
sebno Bugarska, Letonija, Makedonija i Poljs-
ka) i Karibi (ukljuujui Jamajku i Trinidad,
kao i Tobago). Meutim, nezaposlenost mla-
dih nije velika u svim zemljama. U Austriji,
Japanu, Meksiku, Singapuru, Junoj Koreji i
Tanzaniji nezaposleno je manje od jednog na
12 mladih radnika, pa je razlika izmeu stopa
nezaposlenosti mladih i odraslih relativno
Meunarodne organizacije rada i odnose se
na 1997. godinu ili prethodne godine.)
RAD 249
... prema proceni Ujedinjenih nacija, danas u
svetu ivi vie od 510 miliona devojaka i 540
miliona mladia.
... to znai da otprilike svaka peta osoba u sve-
tu ima izmeu 15 i 24 godine, tj. mladi ine
skoro 18% svetskog stanovnitva.
... u proseku, skoro svuda, na svaku nezapo-
slenu odraslu osobu dolaze dve mlade osobe
bez posla.
... otprilike 70 miliona mladih u svetu je neza-
posleno, prema proceni Meunarodne organi-
zacije rada.
... u zemljama tako razliitim kao to su Ko-
lumbija, Egipat, Italija i Jamajka, od tri mlade
osobe, vie od jedne je nezaposleno - tj.
smatraju da su bez posla, u potrazi za poslom
i/ili su slobodne za posao.
Pojave poput dugotrajne nezaposlenosti pro-
uzrokuju drutvene potekoe, a posledice
nezaposlenosti mladih mogu biti ozbiljne.
Nezaposlenost mladih esto je povezana s
ozbiljnim drutvenim problemima, kao to
su nasilje, kriminal, samoubistvo i zloupotre-
ba droga i alkohola, to ini zatvoreni krug.
Efikasna politika i programi za mlade treba
da se paljivo usmere kako bi uzeli u obzir
posebne mogunosti, potrebe i razlike.
250 RAD
ODABRANE AKTIVNOSTI
AKTIVNOST I:
ENE DECA RAD
DEO I: UVOD
Ova aktivnost ukljuuje igru uloga o pitanji-
ma reproduktivnih prava ena na radnom me-
stu. Reproduktivna prava ukljuuju pravo na
izbor da li se ele da imaju ili nemaju deca.
Tip aktivnosti: igra uloga
DEO II: OPTE INFORMACIJE
O IGRI ULOGA
Ciljevi i zadaci:
Cilj ove igre je da povea znanje o reproduk-
tivnim pravima ena. Uesnicima se eli po-
kazati kako se osea diskriminisano lice i
promovisati jednakost, pravinost i odgovor-
nost.
Ciljna grupa: mladi, odrasli
Veliina grupe/organizacija: 15 - 25
Vreme: oko 1 1/2 sat
Potrebne vetine: kritiko miljenje, izgrad-
nja stavova, jezike vetine i empatija
DEO III: POSEBNE INFORMACIJE
O IGRI ULOGA
Uvod u temu:

Naglas proitajte scenario za igru uloga
Maria je nezaposlena ve skoro godinu dana
i intenzivno trai novi posao. Pre deset dana
bila je na intervjuu za posao koji bi bio idea-
lan za nju. Sve je teklo dobro i posao joj je po-
nuen. Kompanija je zatraila da ode na sa-
stanak s gospodinom W., kadrovskim referen-
tom, kako bi potpisala ugovor. Za vreme inter-
vjua ve su joj bile objanjene dunosti i osta-
la pitanja u vezi s poslom, ali ba kad se Ma-
ria spremala da potpie ugovor, gospodin W.
rekao je da je uslov za posao potpisivanje iz-
jave da nee roditi dete u sledee dve godine.
Odvijanje igre uloga:

Podelite uesnike u manje grupe (4 - 6 oso-
ba u svakoj grupi).

Proitajte naglas scenario i dajte svakoj gru-
pi dvadeset minuta da odlue o zavretku
prie i razrade je u igru uloga. Igra uloga
treba da pone sastankom izmeu Marie i
gospodina W. i ne sme da traje vie od 5 mi-
nuta.

Pozovite svaku grupu da izvedu svoju scenu
moete se takoe koristiti sledeim meto-
dama:

Zamena uloga: bez upozorenja zaustavite
akciju, zamolite glumce da zamene uloge i
nastave akciju od tog trenutka. Sprovedite
temeljno propitivanje o tome.

Ponovno odigravanje: posle igre uloga pro-
menite situaciju (npr. ne moete da zatrud-
nite, ve ste trudni...) i zatraite od uesni-
ka da ponovo odigraju istu scenu s tom pro-
menom.

Komentare ostavite za propitivanje.
Povratna informacija:

Zatraite povratnu informaciju od svake
manje grupe (kako su razvili igru uloga, da
li je bilo teko?), zatim razgovarajte o impli-
kacijama i o tome ta treba uiniti u vezi s
diskriminacijom te vrste.

Da li je koga iznenadila takva situacija?

Na kakav su se zavretak grupe odluile (re-
alistini zavretak?; dobre strane loe stra-
ne?; da li je bolje biti nepopustljiv, agresivan
ili posluan?)

Koja prava imaju ene u vaoj zemlji (poseb-
no kad zatrudne?)

Zato je kompanija reagovala na takav
nain; da li je to bilo poteno?)

Da li je dolo do krenja ljudskih prava? Ako
jeste, kojih prava?

Da je Maria mukarac, da li bi joj se dogodi-
la ista stvar?

Na koji nain mukarci vide ovaj problem;
da li se njihova vienja razlikuju od vienja
ena?


ta se moe uiniti za promovisanje i zati-
tu reproduktivnih prava ena?
Metodoloki saveti:

Objasnite grupi ta su reproduktivna prava.

Moda biste mogli da pokuate da formira-
te grupe po polu, koje bi mogle doi do pro-
vokativnijih zakljuaka.

Imajte na umu da moe doi do rasprave o
pobaaju, to zahteva od uesnika da odba-
ce stereotipe i unapred izgraene stavove.
Predlozi za varijacije:

Ponite s dva dobrovoljca koji e odigrati
igru uloga, dok ostatak grupe posmatra.

Zaustavite izvoenje u odreenim trenuci-
ma i zatraite komentare.

Neka posmatrai zamene uloge s glumcima.

Uvedite druge likove u situaciju (suprug,
predstavnik sindikata).

Neka grupa istrai reproduktivna prava u
vaoj zemlji (intervjui, uee u scenskim
prikazima ljudskih prava na javnim mesti-
ma pozovite posmatrae neka se ukljue).
DEO IV: NASTAVAK
Srodna prava/sledee oblasti istraivanja:
socijalna prava, rodna jednakost, diskrimina-
cija, ksenofobija
Izvori: Preraeno iz: Kompas: Prirunik o
obrazovanju mladih za ljudska prava. 2002.
Strasbourg Cedex: Council of Europe Publis-
hing.
AKTIVNOST II:
EKONOMSKA PRAVDA
DEO I:UVOD
Raspodela bogatstva i moi u drutvu obino
utie na mogunosti pojedinca za potpuno
ostvarenje svojih ljudskih prava i ivot u do-
stojanstvu. U ovom sluaju uesnici ispituju
zamisao pravednosti sa osvrtom na vlastitu
situaciju. Uspostavljaju veze izmeu svoje
odee i ljudi koji je izrauju.
Tip aktivnosti: studija sluaja
RAD 251
DEO II: OPTE INFORMACIJE
O STUDIJI SLUAJA
Ciljevi i zadaci:
Ova aktivnost pomae uesnicima da poveu
svoju odeu i ljude koji je izrauju. Osim to-
ga, postavljaju pitanja o naim odgovornosti-
ma.
Ciljna grupa: mladi i odrasli
Veliina grupe/ organizacija: oko 25
Vreme: oko 1 1/2 sat
Materijal: veliki blok na preklapanje ili ploa,
flomasteri ili kreda, pitanja za raspravu
Umnoeni materijal: tekst matematika majice
Potrebne vetine: analiza, razmiljanje, je-
zike vetine i vetine kritinog miljenja,
vetina pisanja
DEO III: POSEBNE INFORMACIJE
O STUDIJI SLUAJA
Uvod u sluaj:
Matematika majice
(umnoeni materijal):
Majicu koja se prodaje za 20 dolara u Sjedin-
jenim Amerikim Dravama proizvela je
252 RAD
meunarodna kompanija u jednoj od svojih
fabrika u El Salvadoru. Ova fabrika je primer
maquiladore, tj. fabrike u stranom vlasnitvu
koja sastavlja proizvode za izvoz. Salvadorski
radnici su za izradu majice bili plaeni 0,56
dolara po satu. U proseku radnik moe da
saije otprilike 4,7 majica za sat vremena.
Koristei se gornjim podacima, izraunajte
sledee:

Koliko radnik dobije po majici?
Godine 1994. salvadorska vlada izraunala je
da je za izdravanje porodice na granici
preivljavanja potrebno oko etiri plate koje
dobije radnik u maquiladori.

Ako bi se plate radnika poveale za etiri
puta, koliko bi zaraivali po satu?

Koliko bi zaraivali po majici?

Ako bi kompanija uraunala ovo poveanje
trokova u cenu majice, koliko bi majica
kotala?
Sada zamislite da se plate radnika poveaju
deseterostruko:

Kolika bi bila zarada po satu?

Koliko bi zaraivali po majici?

Ako bi kompanija uraunala ovo poveanje
trokova u cenu majice, koliko bi trebalo
platiti za jednu majicu?
Uputstva za studiju sluaja:
Zagrevanje:
Zamolite polovinu lanova grupe da provere
etikete na svoj odei koju nose. Nainite popis
(blok, papir, ploa) i zapiite sve podatke o
etiketama i zemljama u kojima je odea iz-
raena. Kada zavrite s popisom, zamolite
uesnike da analiziraju rezultate. U skoro sva-
kom sluaju pokazuje se da je najvie odee
proizvedeno u siromanim zemljama. Raspra-
vite s itavom grupom o sledeim pitanjima:
KO

mislite da je proizveo vau odeu, sunane
naoare, cipele, dugmad, patentne zatva-
rae, ostale ukrase ... ?

Mislite li da je to bio mukarac, ena, de-
te???
KAKVE

plate mislite da su primili ti radnici?

uslove rada imaju?
Ispiite rezultate na blok/plou.
Ocena sluaja:

Objasnite grupi da na osnovu gore opisanog
sluaja treba da ocene istinitost tvrdnje ko-
ju esto izriu prodavci odee kada se od
njih trae bolje plate za radnike koji proiz-
vode nau odeu. Oni esto tvrde da plate
moraju ostati niske kako bi potroai mogli
dobiti jeftine proizvode.

Dajte studiju sluaja svima, uesnici odgo-
varaju na pitanja u parovima.

Podelite svakoj grupi sledea pitanja:

Da li biste bili spremni platiti vie za maji-
cu? Ako jeste, koliko?

Da li su prekrena ljudska prava iz Univer-
zalne deklaracije o ljudskim pravima? Nave-
dite tane lanove.

Zato proizvoai prodaju robu u zapadnim
zemljama, a proizvode je u El Salvadoru?

Ko treba da snosi odgovornost za obez-
beenje plata salvadorskim radnicima, do-
voljnih za izdravanje sebe i svoje porodice?

Raspravite o tim pitanjima u grupi.
 RAD 253

Povratna informacija: DEO IV: NASTAVAK

Postavite pitanje za zakljuke:

Koje ste informacije danas ovde uli, a koje
ete posebno zapamtiti kao znaajne?

Pokuajte da iskaete svoje oseaje jednom
reju ili reenicom.

Zamolite uesnike da odgovaraju redom.
Srodna prava/sledee oblasti istraivanja:
socijalna, politika i ekonomska prava
IZVORI:
PRERAENO IZ: DAVID A. SHIMAN. 1999. EKONOMSKA I SO-
CIJALNA PRAVDA. GLEDITE LJUDSKIH PRAVA. MINNESOTA:
RESURSNI CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA PRI UNIVERZITETU
U MINESOTI.

Metodoloki saveti:
Opisi pojedinog sluaja esto se koriste za po-
kretanje snanih rasprava. U ovom sluaju
neophodno je stvoriti okolinu poverenja i
potovanja kako bi uesnici uestvovali u ras-
pravi. Stoga itava grupa treba da izloi
naela rasprave za koja smatraju da bi svi tre-
balo da ih slede. Ispiite sve predloge i izloite
ih negde gde svi mogu da ih vide.

Predlozi za varijacije:
Neka cela grupa izvede neku (besmislenu)
vebu. Podelite nalepnice koje oznaavaju
pol, starost i koliko ta osoba zarauje za svoj
rad (npr. 10 slatkia za pet minuta rada; 2 slat-
kia za 10 minuta ...). Kad je zadatak zavren,
platite svakoj osobi prema starosti, polu i ona-
ko kako je oznaeno na njihovim listiima. Iz-
brojte novac (slatkie) naglas tako da svi vide
koliko drugi dobijaju za ISTI posao koji je
SVAKO izvrio. Razgovarajte o tome kako se
oseaju. Podelite matematiku majice.
254 RAD
REFERENCE
Anti-Slavery and ICFTU. 2001. Forced Labour in the 21st Cen-
tury. London: Anti-Slavery International.
Anti-Slavery International: http://www.antislavery.org
Craven, Matthew. [1995] 2002. The International Covenant
on Economic, Social and Cultural Rights, A Perspective on its
Development. Oxford: Clarendon Press.
Deutsche Gesellschaft fr die Vereinten Nationen. 2001.
Menschenrechte und menschliche Entwicklung. Anregungen
zur Arbeit mit dem UNDP-Bericht ber die menschliche Entwic-
klung 2000 in Schulen. Bonn: DGVN.
Drzewicki, Krzystof. 2001. The Right to Work and Rights at
Work. Uredili Eide, Asbjorn, Catarina Krause i Allan Rosas.
Economic, Social and Cultural Rights, A Textbook. Dordrecht:
Martinus Nijhoff Publishers.
Goldewijk, Berma Klein, Adalid Contreras Baspineiro i Pa-
ulo Csar Carbonari. 2002. Dignity and Human Rights, The
Implementation of Economic, Social and Cultural Rights. Ant-
werp: Intersentia.
Human Rights Resource Center. Circle of Rights. Economic,
Social and Cultural Rights Activism: A Training Resource. Do-
stupno na adresi: http://hrusa.org/hrmaterials/IHRIP/cir-
cle/toc.htm
International Labour Office. 1999. Decent Work. Internatio-
nal Labour Conference, 87th Session 1999. Geneva: ILO Publi-
cations.
International Labour Office. 2000. Your voice at Work. Global
Report under the Follow-up to the ILO Declaration on Funda-
mental Principles and Rights at Work. Geneva: ILO Publicati-
ons.
International Labour Office. 2001. Stopping forced labour,
Global Report under the Follow-up to the ILO Declaration on
Fundamental Prinicples and Rights at Work. Geneva: ILO Pu-
blications.
Leary, Virginia A. 1995. A Violations Approach to the Right to DODATNE INFORMACIJE
Work (Labour Rights). Uredili Van Boven, Theo, Cees Flin-
terman i Ingrid Westendorp. The Maastricht Guidelines on Vi- Anti-Slavery International:
olations of Economic, Social and Cultural Rights. SIM Special http://www.antislavery.org
No. 20, Utrecht: The Netherlands Institute for Human Rights.
Bread and Roses:
Leary, Virginia A. 1998. Globalisation and Human Rights. http://www.bread-and-roses.com/
Uredio Symonides, Janusz. Human Rights: New Dimensions
and Challenges. Aldershot: Dartmouth Publishing Company China Labour Bulletin
Limited. http://www.china-labour.org.hk
Levin, Leah. [1981] 1996. Human Rights. Questions and An- Child Workers in Asia
swers. Paris: UNESCO Publishing. http://www.cwa.tnet.co.th
McChesney, Allan. 2000. Economic, Social and Cultural Global March Against Child Labour:
Rights. New York: American Association for the Advancement http://www.globalmarch.org/
of Science.
International Confederation of Free Trade Unions:
Shiman, David A. 1999. Economic and Social Justice. A Hu- http://www.icftu.org
man Rights Perspective. Minneapolis: The Human Rights Reso-
urce Center. International Labour Organisation:
http://www.ilo.org
United Nations Development Programme. 2000. Human De-
velopment Report. Human Rights and Human Development. International Organization for Migration:
New York: Oxford University Press. www.iom.int
United Nations. 1996. The Committee on Economic, Social The Anti-Slavery Portal:
and Cultural Rights, Fact Sheet No. 16. Geneva: United Nati- http://www.iabolish.com
ons.
The Concerned for Working Children (CWC):
United Nations. 1998. The United Nations in our daily lives, A http://www.workingchild.org/htm/cwc.htm
brief description of the UN and its Specialized Agencies. Ge-
neva: United Nations Publishing. The Fairtrade Foundation:
http://www.fairtrade.org.uk/
United Nations. 2001. We the peoples: the Role of the United
Nations in the 21st Century, Briefing Papers for Students. New The Reference Centre on Corporate Social Responsibility:
York: UN Publishing. http://www.csreurope.org/home/default.asp
ILO. What are International Labour Standards? Dostupno na UNICEF:
adresi: http://www.unicef.org/crc/
http://www.ilo.org/public/english/standards/norm/whata-
re/index.htm
 SLOBODA
IZRAAVANJA
I SLOBODA MEDIJA
Svako ima pravo na slobodu izraavanja: pod tim
pravom podrazumeva se sloboda traenja, primanja
i irenja obavetenja i ideja svake vrste, bez obzira
na granice, bilo usmeno, pismeno, putem tampe
ili u umetnikom obliku, ili ma kojim drugim
sredstvom po svom izboru.
LAN 19 UNIVERZALNE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVIMA
256 SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA

PRIA ZA ILUSTRACIJU
Nae prirodno zultat vau smrt u najneoekivanijem trenut- naloga privela novinara na ispitivanje. Protiv
pravo je da se ku Jedino vas utnja moe zatiti. (Jan Ba- njega je takoe podignuta tuba za klevetu i
koristimo perom i uer, Jedino vas utnja moe zatiti; ene, slo- naknadu tete.
jezikom uprkos boda izraavanja i jezik ljudskih prava,
opasnosti, riziku i Meunarodni centar za ljudska prava i demo-
neizvesnosti. kratski razvoj 1996) PITANJA ZA RASPRAVU

SLOBODA MEDIJA U RENIKU FILOZOFIJE (1764)

Kao odgovor na tragine dogaaje u moskov-
skom pozoritu u oktobru 2002. godine, ruski
parlament je po hitnom postupku na zahtev
predsednika Rusije usvojio novi zakon, pre-
ma kome je ruska vlada ovlaena da ogra-
nii izvetavanje o teroristikim napadima u
Rusiji
U novembru 2002. godine Fond za humanitar-
no pravo u Beogradu obavestio je javnost da je
gradonaelnik jednog grada u Srbiji otvoreno
pretio da e ubiti i unititi novinara i njego-
vu porodicu zbog izvetavanja o njegovoj
umeanosti u mutne poslovne transakcije.
Kad je lanak objavljen, policija je bez ikakvog
1. Koja su ljudska prava u navedenim primeri-
ma bila prekrena i ko ih je krio?
2. Zbog kojih razloga je mogue ograniiti
slobodu izraavanja i slobodu medija?
3. ta bi trebalo uiniti da se na efikasniji
nain zatite ove slobode?
4. ta mogu uiniti rtve krenja ljudskih pra-
va?
5. Koje su obaveze odgovornih novinara?

Dr. Manorani Saravanamuttu je majka Ric-

harda de Zoysa, novinara koji je bio otet i ubi-
jen u ri Lanki u februaru 1990. godine. Dr.
Saravanamuttu je pokrenula kampanju da bi
obelodanila istinu o ubistvu svog sina. Priba-
vila je podatke i obavestila nadlene da pokre-
nu istragu o ubistvu, ali jedini odgovor koji je
ikada dobila bilo je pismo u kome se navodi:
Oplakujte smrt svoga sina. Kao majka to mo-
rate uiniti. Bilo koji drugi korak imae za re-

POTREBNO JE ZNATI
1. ODNOS PROLOG I SADANJEG
Sloboda miljenja i izraavanja ukljuujui sloboda medija
slobodu primanja i irenja informacija i ide-
ja putem bilo kojeg sredstva javnog informi-
sanja i bez obzira na granice, (lan 19 Uni-
verzalne deklaracije o ljudskim pravima)
jedno je od osnovnih ljudskih i politikih pra-
va, koje je primereno ugraeno u sve instru-
mente o ljudskim pravima. Koreni tog prava
su u borbi za line slobode u 18. i 19. veku,
to je u to vreme bilo ugraeno u evropskim
ustavima i ustavu SAD. Britanski filozof John
Stuart Mill nazvao je slobodu tampe osigu-
ranjem od korupcije i tiranskih vlada (O slo-
bodi, 1859) To je takoe ustavno pravo za de-
mokratske sisteme u kojima svako, a ne samo
dravljani, ima ljudsko pravo da kae ta mi-
sli i kritikuje vladu. U januaru 1941. godine
predsednik Roosevelt objavio je slobodu go-
vora i izraavanja kao jednu od etiri slobode
na kojima e se zasnivati budui svetski pore-
dak posle Drugog svetskog rata. Pristup i slo-
bodan protok informacija preko granica su
glavni elementi otvorenog i pluralistikog
drutva.
Ljudska bezbednost, sloboda izraavanja i
Pod Slobodom od straha takoe se podrazu-
meva sloboda izraavanja vlastitog miljenja i
sloboda medija. Budui da se koncept ljudske
bezbednosti, takoe, zasniva na pravu poje-
dinca da trai i dobija informacije i ideje bilo
koje vrste, ukljuujui i one koje se tiu kriti-
ke vladajuih snaga, zastraivanja novinara i
nadziranja medija kao glavnih pretnji ljudskoj
bezbednosti. Nove pretnje ljudskoj bezbedno-
sti, ali, isto tako, i nove mogunosti dolaze s
novim tehnologijama.
Nova povezanost moe se koristiti u obra-
zovne svrhe jednako kao za organizovani kri-
minal. Meunarodne kampanje protiv upotre-
be peadijskih mina i za Meunarodni kri-
vini sud se lake sprovode, ali novi rizici se
javljaju u obliku kibernetskog kriminala.
Kako ekonomije postaju zavisnije od novih
tehnologija, tako se razvijaju novi oblici
ukljuenosti i iskljuenosti. Na primer, Orga-
nizacija za medije u jugoistonoj Evropi, sa
seditem u Beu (SEEMO), prigovarala je da
Telekom Srbija ograniava zakup internet-
skih linija kako bi prisilio privatne internet
operatere da se koriste internet uslugama Te-
lekoma Srbija.
SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA 257
Gospodine, ne delim vae
stavove, ali u rizikovati
sopstveni ivot da biste imali
pravo da ih izrazite.
VOLTAIRE (1694-1778)
CNN-faktor koji bilo koji sukob unosi nepo-
sredno u dnevnu sobu, promenio je ulogu
medija. Zbog vanosti javnog mnjenja, mediji
su postali vaan deo ratnog pohoda, kao to
se videlo u sluaju Kosova.Inforatovi i info-
zabava predstavljaju trend po kome su in-
formacije podreene drugim ciljevima.
Stari i novi izazovi
Sloboda informisanja, izraavanja i medija bi-
la je naroito vana tokom hladnog rata, ka-
da ljudi u socijalistikim zemljama istone
Evrope nisu imali pristup stranim ili nezavi-
snim novinama i asopisima. Kasnije je kine-
ska vlada pokuala ograniiti upotrebu satelit-
skih antena kako bi spreila svoje graane da
prate zapadnjake kanale. I danas odreene
zemlje ograniavaju pristup Internetu kako bi
spreile svoje graane da pretrauju web-stra-
nice koje one smatraju nepoeljnima.
Mediji mogu imati dvojaku ulogu onu koja
omoguava i kri slobodu izraavanja. Uloga
258 SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA
medija moe biti obavetavanje o globalnim
problemima, jaajui globalnu solidarnost, ali
isto tako moe biti jedan od instrumenata
dravne propagande ili pojedinanih i drugih
interesa. Prema Uneskovom Predstavnitvu
za kulturu i razvoj, savremene komunikacij-
ske tehnologije sve vie oteavaju kontrolu
dotoka informacija, stvarajui nove mo-
gunosti, ali i nove pretnje, posebno ako me-
diji postanu cilj napada ili politike kontrole.
Raznovrsnost i kvalitet programa kao posledi-
ca komercijalizacije mogu biti redukovani ka-
ko bi se postigla vea gledanost ili doprlo do
veeg broja italaca i istomiljenika koncen-
triui se na prie o seksu i kriminalu.
Glavna pretnja slobodi medija
je koncentracija medija, na lo-
kalnom i na globalnom nivou.
Stoga, u mnogim zemljama i Evropskoj uniji
postoje zakoni protiv koncentracije medija
kako bi se obezbedio medijski pluralizam.
Dalji i ire elaborirani novi izazovi za slobodu
informisanja i medija rezultat su tehnolokog
razvoja, poput irenja satelitskih komunikaci-
ja i pojaanog pristupa Internetu. Veoma
esto drave pokuavaju ograniiti pristup informacionim i komunikacionim tehnologi-
novim medijima zbog suprotnih gledita ili
sadraja za koje se boje da su protiv njihovih
nacionalnih politika, a tiu se temelja religije ru gde ruralna i manje prosperitetna podruja
i morala. Budui da postoji mnotvo web-stra- znaajno zaostaju), zaista je krajnje vreme da
nica koje nude rasistiku i ksenofobinu pro- se pronae globalni pravac delovanja. Za slo-
pagandu ili deju pornografiju, takva zabrinu- bodu izraavanja od presudnog je uticaja ne-
tost zaista nije uvek neopravdana. Ipak, po- dostatak pristupa informacionoj infrastruktu-
stavlja se pitanje kako odrati krhku ravno- ri, jer rastua vanost Interneta omoguava
teu izmeu slobode izraavanja i legitimne da se pronau ili proire ideje, to nije tako la-
zatite interesa demokratskih drava. S obzi- ko mogue u bilo kom drugom mediju.
rom na bezgraninu prirodu Interneta, odgo-
vore je mogue pronai uglavnom na U svakom sluaju, potrebno je istai da nema
meunarodnom nivou. Konvencija o kiber- slobode bez odgovornosti i da neograniene
netskom kriminalu OECD ve je osudila deju slobode mogu voditi u krenja drugih ljud-
pornografiju i pokuala proiriti nacionalnu skih prava, kao to je pravo na privatnost.
odgovornost jednako kao i meunarodnu sa- Ipak, restrikcije iz legitimnih razloga moraju
radnju u podruju krivinog gonjenja; u toku biti opravdane od strane vlada, mora ih po-
je rad na dodatnom protokolu koji se bavi ra- drati javnost i, u krajnjoj nudi, institucije
sistikom i ksenofobinom propagandom. pravosua.
Konvencija jo nije stupila na snagu.
Zasedanja Ujedinjenih nacija o informacio-
nom drutvu, u enevi 2003. godine i u Tu-
nisu 2005. godine bave se jo jednim vanim
pitanjem: ukljuenou i iskljuenou u do-
ba komunikacije, takoe nazvano digitalno
doba. Glavni cilj je da se razvije akcioni plan
kako premostiti digitalni i jaz znanja izmeu
onih koji imaju i onih koji nemaju pristup
jama. Budui da se takozvana digitalna pode-
la na Sever i Jug dramatino iri (ali i na Seve-

2. SADRAJI I KRENJA
Sloboda izraavanja zapravo je okvir koji sa-
dri nekoliko elemenata, kao to je sloboda
informisanja i sloboda tampe i medija
uopte. Zasniva se na slobodi miljenja i istin-
ski je s njom povezana. Njene manifestacije
proteu se od linog izraavanja miljenja do
institucionalne slobode medija. Sloboda
miljenja je apsolutno graansko pravo, dok
je sloboda izraavanja politiko pravo, koje se
moe podvrgnuti odreenim ogranienjima.
Sloboda izraavanja dvostruko je pravo u smi-
slu slobode saoptavanja, tj. izraavanja
miljenja i ideja bilo koje vrste i slobode da se
trae i primaju informacije i ideje, u bilo kom
obliku izgovorene, napisane ili tampane, u
formi umetnikog dela, ili u bilo kom od me-
dija, ukljuujui nove tehnologije. Granice ne
bi trebalo da zaustavljaju to pravo. Dosledno,
sloboda izraavanja je integralni deo prava
na komunikaciju. Deklaracija o ovom pravu
trenutno se izrauje, ali budui da je kompila-
cija ve postojeih ljudskih prava (kao to je
osim slobode izraavanja, pravo na slobodu
misli, savesti i veroispovesti, pravo na uee
u kulturnom ivotu i pravo na privatnost), a
ne novo pravo samo po sebi, koncept jo nije
do kraja jasan.
Glavni elementi slobode izraavanja su:

sloboda da se ima miljenje bez meanja
(sloboda miljenja);

sloboda da se trae, primaju i daju informa-
cije i ideje (sloboda govora, sloboda inform-
isanja)
- govorom, pisanjem ili tampanjem, u
formi umetnikog dela
- putem bilo kog medija (sloboda medija)
- bez obzira na granice (sloboda meuna-
rodnog komuniciranja).
IZVORI:
LAN 19 UNIVERZALNE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVI-
MA (UDHR); LAN 19 MEUNARODNOG PAKTA O
GRAANSKIM I POLITIKIM PRAVIMA (ICCPR);
LAN 10 EVROPSKE KONVENCIJE O LJUDSKIM PRAVIMA
(ECHR); LAN IV AMERIKE DEKLARACIJE O PRAVIMA I
DUNOSTIMA OVEKA (ADRDM) I LAN 13 AMERIKE
KONVENCIJE O LJUDSKIM PRAVIMA (ACHR); LAN 9
AFRIKE POVELJE O LJUDSKIM PRAVIMA I PRAVIMA NA-
RODA (ACHPR).
SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA 259
Odreeni elementi prava na izraavanje ta-
koe su povezani s drugim ljudskim pravi-
ma, kao to je:

pravo na slobodu misli, savesti i veroispove-
sti (lan 18 Meunarodnog pakta o graan-
skim i politikim pravima)
vinjeta Modul Verske slobode;

pravo autora na korist od zatite moralnih i
materijalnih interesa koji proizlaze iz bilo
kog naunog, literarnog ili umetnikog pro-
izvoda, tj. autorsko pravo (lan 15 (2)
Meunarodnog pakta o ekonomskim, soci-
jalnim i kulturnim pravima);

pravo na obrazovanje (lan 13 Meunarod-
nog pakta o ekonomskim, socijalnim i kul-
turnim pravima), pravo na objavljivanje re-
zultata u okviru akademskih sloboda i au-
tonomija institucija visokog obrazovanja da
zatiti te slobode.
Glavna kvalifikacija slobode izraavanja je na-
vedena u lanu 20 Meunarodne konvencije o
graanskim i politikim pravima, kojim se za-
branjuje ratna propaganda i bilo koje zagova-
ranje nacionalne, rasne ili verske mrnje
kojima se podstie diskriminacija, neprija-
teljstvo i nasilje. Drava ima obavezu da naci-
onalnim zakonodavstvom sprovede ove za-
brane.
vinjeta Modul Nediskriminacija.
260 SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA
Krenja prava, pretnje i opasnosti
U praksi smo svedoci iroke rasprostranjeno-
sti krenja osnovnih ljudskih prava kroz ogra-
nienja slobode izraavanja i medija u mno-
gim zemljama sveta kao to se vidi iz go-
dinjih izvetaja Amnesty Internationala ili
Human Rights Watcha. Prema Reporterima
bez granica, 31 novinar je ubijen i 489 novina-
ra je bilo u zatvoru zbog izvravanja svojih
dunosti u 2001. godini. Organizacija Reporte-
ri bez granica je zbog toga predloila posebne
pravne instrumente, kao to je Povelja o bez-
bednosti novinara na radu u ratnim zonama i
opasnim podrujima.
Rat protiv terorizma posle 11. septembra
2001. godine doneo je nove pretnje slobodi in-
formisanja od strane razliitih vlada. Na pri-
mer, udruenje pisaca, PEN, u tom smislu je
pokrenulo pregled amerikog Patriotskog za-
kona. Meutim, sloboda izraavanja i medija
moe se takoe zloupotrebiti za podsticanje
mrnje i sukoba, kao to je organizacija Inter-
national Helsinki Federation dokumentovala
u svojoj publikaciji o Govoru mrnje u balkan-
skim zemljama.
Postoji pretnja cenzurom, koja se javlja u ob-
liku dravne cenzure ili cenzure ekonomskim
ili drugim sredstvima. To moe znaiti da se
lanci mogu objaviti poto ih odobri autoritet,
kao to je bila praksa u veini socijalistikih
zemalja istone Evrope pre kraja hladnog rata
1989. godine. To takoe moe da znai da
ekonomski interesi mogu spreiti objavljivan-
je odreenih miljenja, na primer, ako vojna
industrija zabranjuje lanke koji izraavaju
kritian stav prema ratu.
Takoe, cenzura se moe pojaviti kroz auto-
cenzuru, kada su politiki ili drugi interesi
ve uzeti u obzir od strane novinara ili ured-
nika medija. Konano, odluka o autocenzuri
moe da iskljui informacije za koje se smatra
da nije oportuno da ih objavljuje, stavove
manjina ili neto to se dobro ne prodaje.
Odluka ta objaviti esto e biti sporna. Ko-
deks dobre prakse moe dati smer. S druge
strane, svrha medijskog pluralizma je da se
obezbedi da se razliiti stavovi itaju, uju i
vide.
Legitimna ogranienja prava
Prema lanu 29 Univerzalne deklaracije o
ljudskim pravima, praktikovanje prava i slo-
boda za sve mogu biti ogranieni pod uslovi-
ma odreenim zakonom, posebno ako su
neophodna za potovanje prava i sloboda
drugih. lan 19 (3) Meunarodnog pakta o
graanskim i politikim pravima podsea da
prava koja se navode sadre posebne duno-
sti i odgovornosti. To pokazuje da je sloboda
izraavanja i medija veoma osetljivo pravo,
kojim se mora upravljati sa odgovarajuom
panjom. Dunosti i odgovornosti nisu
utvrene, ali su obino u kodeksima profesio-
nalne etike ili dravnog zakonodavstva, koje
naravno ne sme ograniiti sadraj ljudskih
prava. Tipine dunosti i odgovornosti odno-
se se na dunost objektivnog informisanja, tj.
traenje istine ili barem dozvoljavanje raz-
liitog miljenja itd.
Neke odgovornosti podudaraju se s razlozima
za ograniavanje slobode izraavanja, dok
naprotiv nema legitimnih ogranienja slo-
bode miljenja.
Prema lanu 19 (3), mogua su tri tipa ogra-
nienja, a omoguuju se kroz zakonodavstvo
i smatraju se potrebnim za:

potovanje prava i ugleda drugih lica;

zatitu nacionalne bezbednosti ili javnog
poretka;

zatitu javnog zdravlja i morala.

Ogranienja prava treba tumaiti restriktivno,
tj. glavno pravo ne bi trebalo oslabiti ili ogra-
nienja ne bi trebalo da budu vea nego to je
potrebno da bi se zatitila prava drugih i po-
menuta prava javnih dobara.
U lanu 10 Evropske konvencije o ljudskim
pravima, lista moguih ogranienja je ak
dua i jasnija. Navodi se da korienje slobo-
de izraavanja moe biti predmet uslova,
ogranienja ili kazni propisanih zakonom i u
skladu s potrebama demokratskog drutva.
Takva ogranienja mogu biti opravdana zbog:

interesa nacionalne bezbednosti, teritori-
jalne celovitosti ili javne bezbednosti,

spreavanja nereda ili kriminala, zatite
zdravlja i morala,

zatite ugleda ili prava drugih,

spreavanja otkrivanja tajno prikupljenih
informacija,

odbrane autoriteta i nepristrasnosti sud-
stva.
Nijedno drugo pravo nema toliki popis razlo-
ga za izuzetke. Meutim, dva glavna predu-
slova treba da se ispune da bi se opravdalo
ogranienje prava. Izuzeci moraju biti:

propisani zakonom i
SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA 261

u skladu s potrebama demokratskog ve za navodna krenja. Shodno tome, pravo se
drutva. moe nai regulisano u veini ustava kao sa-
stavni deo osnovnih prava i sloboda. Mini-
Propisano zakonom znai da ogranienje mum standarda proizlazi iz meunarodnih
mora biti utvreno aktom skuptine, a ne iz- obaveza na globalnom i, ako postoji, na regio-
vrnom odlukom vlade. Od posebne vanosti nalnom nivou.
je kvalifikacija u skladu s potrebama demo-
kratskog drutva. To povezuje slobodu iz- Razliiti zakoni i pravila kojima se reguliu
raavanja i medija s konceptom otvorenog i mediji i komunikacije takoe su veoma
pluralistikog drutva voenog demokratskim vani. Njima se dalje ureuje pravo i njegova
sredstvima. Evropski sud za ljudska prava je ogranienja u svakodnevnoj praksi, a u skladu
veoma strog u vezi s tim zahtevima, kao to se s meunarodnim obavezama i nacionalnim
vidi iz tzv. Lingens sluaja. Evropski sud za ustavnim zakonodavstvom. Mogue je uspo-
ljudska prava u Strazburu je 1986. godine od- staviti nacionalno telo za nadzor koje regu-
luio da politiar mora da prihvati vii nivo lie medije - kao to su saveti za tampu ili
kritike nego obino lice i ne moe uutkati medije najee sastavljeno od eksperata
novinara pozivajui se na potrebu zatite svog i/ili predstavnika civilnog drutva. Da bi se
ugleda. Shodno tome, propisi o kleveti, koji regulisao sektor medija, obezbedili standardi
dozvoljavaju gonjenje novinara koji kritikuju kvaliteta i stimulisala konkurencija, drava
lica na javnim funkcijama, moraju se uskladi- moe dodeljivati licence, koje moraju biti do-
ti sa slobodom tampe. stupne bez diskriminacije.
Udovoljavanje standardu nadzora od strane
3. PRIMENA I PRAENJE drave zadatak je nekoliko kontrolnih ili nad-
zornih mehanizama. Na primer, prema
Postoji velika raznolikost instrumenata i po- Meunarodnom paktu o graanskim i poli-
stupaka za primenu ljudskog prava na slobo- tikim pravima iz 1966. godine, drave imaju
du izraavanja i pripadajuih prava. Najpre, obavezu da u redovnim razmacima (svakih
obaveza drava je da ugrade slobode u nacio- pet godina) o sprovoenju svojih obaveza
nalno zakonodavstvo i obezbede pravne leko- podnose dravne izvetaje, koji su predmet
262 SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA
razmatranja Komiteta za ljudska prava UN.
Komitet je dao tumaenje lana 19 u svom
Optem komentaru br. 10 iz 1983. godine. Ko-
mitet, takoe, moe primati predstavke, tj.
prigovore pojedinaca, ako je odreena drava
ratifikovala Prvi fakultativni protokol uz
Meunarodni pakt o graanskim i politikim
pravima (104 od 149 drava do kraja 2002).
Regionalni mehanizmi nadzora, kao to su
interameriki i afriki sistemi, omoguuju ko-
munikaciju pojedinaca s komisijama koje mo-
gu davati zakljuke ili preporuke. U sluaju
evropskog i interamerikog sistema, sud
moe odluiti da obavee drave odreujui odgovorni sistem vlasti, zasnovan na
ujedno i naknadu tete. Osim toga, postoji
procedura praenja od strane Komiteta mini-
stara, koja, izmeu ostalog, takoe pokriva
slobodu izraavanja i informisanja u zemlja-
ma lanicama.
Takoe, svim konvencijama predvia se mo-
gunost prigovora drave, to se retko kori- Strukovna udruenja kao Meunarodna fe-
sti.
Osim postupaka zasnovanih na
konvencijama, postoje, takoe,
tzv. postupci zasnovani na po-
veljama, kao to su izvetaji Posebnog izve-
stioca za irenje i zatitu slobode miljenja
i izraavanja, koji izvetava Visokog pred-
stavnika za ljudska prava UN o stanju slobode
izraavanja irom sveta i omoguuje davanje
preporuka i miljenja o elementima ovog ljud-
skog prava.
Za 55 lanica Organizacije za evropsku bez-
bednost i saradnju (OSCE), Predstavnik za
slobodu medija postavljen je 1997. godine.
Njegov mandat obuhvata praenje razvoja u
podruju medijskog sektora u zemljama la-
nicama radi promovisanja slobodnih, nezavi-
snih i pluralistikih medija, koji su od presud-
ne vanosti za slobodno i otvoreno drutvo i
meunarodnim obavezama i standardima
OSCE usvojenim na nizu konferencija i sasta-
naka eksperata, poevi od Helsinkog za-
vrnog dokumenta iz 1975. godine.
Uloga strukovnih udruenja i drugih
nevladinih organizacija
prava na koja se odnose, preterano nepraved-
deracija novinara, Meunarodni press insti-
tut (IPI), Meunarodni PEN ili Meunarodno
udruenje izdvaa (IPA) imaju sveobuhvatne
informacije o stanju slobode medija u raz-
liitim zemljama ili regionima sveta i po-
dravaju svoje lanove u borbi protiv ogra-
nienja. One upozoravaju na situacije gde su
te slobode zanemarene, objavljuju ogra-
nienja, lansiraju kampanje ili hitne pozive
na delovanje i pripremaju izvetaje o od-
reenim problemima, kao to su koncentra-
cija medija, dravne tajne i transparentnost
u skladu s pravilima slobode informisanja, ili
o korupciji. U njihovom radu podravaju ih
nevladine organizacije specijalizovane za
zatitu slobode tampe i medija, poput la-
na 19 ili Reportera bez granica (videti popis
institucija u Dodatnim izvorima), kao i ne-
vladine organizacije za opta ljudska prava,
kao to je Amnesty International ili Meuna-
rodni savet za politiku ljudskih prava. Sa-
rauju s meunarodnim organizacijama i
njihovim posebnim institucijama, kao to je
Posebni izvestilac UN za slobodu izraavan-
ja i OSCE Predstavnik za slobodu medija.
Meunarodna tela za nadzor ili strukovna
udruenja i nevladine organizacije skoro uvek
imaju za cilj spreavanje krenja ljudskih
nih zakona i prakse kojima se mogu uutkati
kritiki nastrojeni novinari.

4. INTERKULTURALNA
GLEDITA I
KONTROVERZNA PITANJA
Kulturne razlike vode pluralizmu u primeni
prava. U poreenju sa SAD, Evropa i druge
drave imaju razliit stav u sluaju govora
mrnje kojim se napada dostojanstvo od-
reene grupe. Evropa ne tolerie zagovaranje
nacionalne, rasne ili verske mrnje, posebno
antisemitizma, nacistike propagande ili negi-
ranje holokausta, ili drugih oblika desnog
ekstremizma, dok je to barem delomino po-
kriveno slobodom izraavanja (Prvi amand-
man) u ustavu Sjedinjenih Amerikih Drava.
Ponekad se jedva primetne razlike mogu vi-
deti u sluaju Jersild protiv Danske Evrop-
skog suda za ljudska prava, kada je Sud usta-
novio da je kanjavanje novinara, koji je obja-
vio intervju s mladim rasistom, navodei rasi-
stike izjave, bilo krenje slobode informisnja
iz lana 10 Evopske konvencije o ljudskim
pravima, dok prema tom istom lanku nisu
bili zatieni oni koji su davali izjave.
Prema naelu procene uvaavanja razlika
Evropskog suda za ljudska prava, takoe po-
stoji prostor za razlike izmeu evropskih
drava. To je od posebne vanosti za zatitu
morala s obzirom na govor, pisanje ili emito-
vanje koji se smatraju pornografskim. Pitanje
drutvene norme ponaanja ili zatite malo-
letnika, kao i drugih osetljivih sadraja, ostav-
ljeno je dravama, koje za tu svrhu obino
osnivaju nezavisna tela za nadzor medija.
Razliiti standardi, takoe, postoje s obzi-
rom na javnu kritiku politiara ili verskih in-
stitucija. Na primer, ono to neki smatraju
umetnikom slobodom drugi smatraju bo-
gohuljenjem. Shodno tome, sloboda iz-
raavanja i medija je veoma osetljivo pravo
koje mora potovati odreena ogranienja,
ali, takoe, mora biti zatieno od tendenci-
je drave i uticajnih pojedinaca da uutkaju
kritiku na sopstveni raun.
U azijskim zemljama ozbiljna ogranienja
slobode izraavanja i medija dugo su bila
opravdavana uspostavljenom stabilnou
zemlje kojoj preti neodgovorno izvetavanje
tampe ime se podstie politiki sukob.
Meutim, na ASEM seminaru odranom
2000. godine, koji se bavio pitanjem evroazij-
skog dijaloga, zakljueno je da vlade imaju
tendenciju da prekomerno reaguju i na taj
nain ograniavaju slobodu medija vie nego
to je potrebno. Utvreno je da su mnogo
vei od regionalnih razlika uobiajeni proble-
SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA 263
mi koncentracije medija ili nedostatak neza-
visnosti novinara. U sluaju spora, odgovor-
nost je na nezavisnom sudstvu da odredi tan-
ku liniju razgranienja izmeu slobode iz-
raavanja i medija i legitimnih ogranienja za
dobro stabilnosti demokratske drave i mo-
ralnog integriteta pojedinca, koja je postala
predmet neopravdanih optubi u medijima.
U Banjaluci u Bosni i Hercegovini, na primer,
nekoliko godina posle zavretka graanskog
rata, novine su objavile listu lica optuenih da
su poinili ratne zloine. To je bilo zakonski
zabranjeno od strane vlasti zbog opasnosti da
bi ova lica, koja nisu (jo) bila slubeno op-
tuena, mogla postati predmet line osvete.
U sluaju spora Constitutional Rights Project,
Civil Liberties Organisations and Media
Rights Agenda protiv Nigerije, Afrika komi-
sija za ljudska prava i prava naroda morala
se baviti sluajem kada je vojna vlada Nigeri-
je naredbom zabranila novine, to je bilo
usmereno protiv opozicije. Komisija je za-
kljuila:
Naredbe poput ove predstavljaju ozbiljnu
pretnju pravu javnosti da dobije informacije
koje nisu u skladu sa onim to bi vlada volela
da javnost zna. Pravo da se dobiju informaci-
je je vano: lanom 9 (Afrike povelje o ljud-
264 SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA
skim pravima i pravima naroda) ne dozvolja-
va se ukidanje bez obzira na predmet inform-
acije ili miljenja i bez obzira na politiku situ-
aciju u zemlji. Stoga Komisija zakljuuje da je
zabrana novina krenje lana 9 (1).
(Trinaesti izvetaj o radu 19992000, Aneks V,
paragraf 38 Afrike komisije za ljudska prava
i prava naroda)
S obzirom na mere protiv novinara posle
dravnog udara u Gambiji, Afrika komisija je
zakljuila:
Zastraivanje i hapenje ili pritvor novinara
zbog objavljenih lanaka i postavljenih pi-
tanja uskrauje ne samo novinarima njihovo
pravo na slobodno izraavanje i irenje sop-
stvenog miljenja, ve i javnosti pravo na in-
formacije. Ovakva dela su jasno krenje od-
redbe lana 9 Povelje.
(Trinaesti izvetaj o radu 19992000, Aneks V,
paragraf 65 Afrike komisije za ljudska prava
i prava naroda)
Govoriti nije lako, utati je
opasno.
POSLOVICA; IZVOR: CUN CA KI CA, KALILU
TERA, ABIDJAN: IZDANJE EDILS, 2002.
HRONOLOGIJA
1948: Univerzalna deklaracija o ljudskim pra-
vima
1966: Meunarodni pakt o graanskim i poli-
tikim pravima
1978: Deklaracija UNESCO o osnovnim
naelima doprinosa medija jaanju mi-
ra i meunarodnog razumevanja, pro-
movisanju ljudskih prava protiv rasi-
zma, apartheida i izazivanja rata
1983: Opti komentar lana 19 Meunarod-
nog pakta o graanskim i politikim
pravima Komiteta za ljudska prava UN
1993: Posebni izvestilac UN za zatitu i pro-
movisanje prava na slobodu miljenja i
izraavanja
1999: Rezolucija (1999/36) Visokog pred-
stavnika za ljudska prava o slobodi
miljenja i izraavanja
2003: Svetski sastanak o informisanju, prvi
deo, u enevi
2005: Svetski sastanak o informisanju, drugi
deo, u Tunisu

DOBRO JE ZNATI
1. ULOGA SLOBODNIH MEDIJA ZA
DEMOKRATSKO DRUTVO
Informacije su kiseonik za
demokratiju.
LAN 19
(NEVLADINA ORGANIZACIJA SA SEDITEM U
LONDONU)
Medijski pluralizam je preko potreban ele-
ment pluralistike demokratije. Vanost vla-
davine medija kao takozvane etvrte vlasti,
osim zakonodavne, izvrne i sudske, od novi-
nara i vlasnika medija ujedno zahteva poseb-
nu brigu i odgovornost da se zbog slobode
medija ne kre prava drugih.
vinjeta Modul Demokratija.
Sloboda odreenog drutva lako se moe od-
rediti slobodom tampe i medija. Prvi korak
koji autoritarne vlade ili diktature obino
preduzimaju je ogranienje ili ukidanje slobo-
de izraavanja i medija.
Za obnovu i rehabilitaciju demokratskih
drutava posle rata i sukoba, od najvee
vanosti je pluralistiki medijski sistem, koji
radi na osnovama potovanja i tolerancije dru-
Centralna uloga medija u
demokratiji je informisanje
javnosti i istraivanje postupaka
u javnim poslovima bez straha
od gonjenja, tube ili zabrane.
KEVIIN BOYLE, JEDAN OD AUTORA LANA 19
U: OGRANIENJA SLOBODE IZRAAVANJA,
2000.
gih miljenja suzdravajui se od podsticanja
mrnje i nasilja.
To zahteva odgovarajui pravni okvir kojim se
obezbeuje nezavisnost javnih medija i plura-
lizam meu privatnim medijima, prati aktiv-
nosti medija s obzirom na standarde objektiv-
nosti, pravinosti i pristojnosti.
2. MEDIJI I MANJINE
Manjine se esto suoavaju s problemom pri-
stupa medijima i mogunou da raspolau ih demantuju su ograniene.
medijima na svom jeziku. U Evropi postoje po-
sebni obavezujui standardi na osnovu lana
19 Meunarodnog pakta o graanskim i poli-
tikim pravima i lana 10 Evropske konvencije
o ljudskim pravima, odnosno u lanu 9.
SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA 265
Evropske okvirne konvencije za zatitu nacio-
nalnih manjina Saveta Evrope iz 1995. godine.
U skladu s tim, lica koja pripadaju nacional-
nim manjinama, takoe, imaju pravo na slo-
bodu miljenja i izraavanja. Javne vlasti mo-
raju da potuju njihovu slobodu da trae, pri-
maju ili dele informacije ili ideje na manjin-
skim jezicima bez obzira na granice. Vlade
moraju da obezbede da lica koja pripadaju na-
cionalnim manjinama ne budu diskriminisana
u pristupu medijima. Mediji bi trebalo da im
budu pristupani. Ne bi smeli da budu
spreeni da stvaraju sopstvene tampane me-
dije i u skladu sa zakonom, sopstvene elek-
tronske medije. Dalji standardi postoje u okvi-
ru OSCE. Situacija je, meutim, esto proble-
matinija kad su u pitanju nove manjine nasta-
le migracijom. Nasuprot nacionalnim ili sta-
rim manjinama, ove manjine obino nemaju
nikakva pravno zasnovana prava koja im
obezbeuju pristup medijima. To posebno za-
brinjava kad se uzme u obzir ksenofobini
nain na koji se ponekad prikazuju u konven-
cionalnim medijima, a njihove mogunosti da
Evropskom poveljom o regionalnim i manjin-
skim jezicima Saveta Evrope iz 1992. godine,
u lanu 11 obavezuju se drave potpisnice da
primereno omogue ponudu programa koji bi
266 SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA
se emitovali na regionalnim ili manjinskim je-
zicima, ili da obezbede, podstaknu i/ili omo-
gue otvaranje barem jedne radiostanice i
jednog televizijskog kanala na regionalnim ili
manjinskim jezicima.
3. SLOBODA MEDIJA I EKONOMSKI
RAZVOJ
Sloboda medija i ekonomski razvoj su tako
usko povezani kao to su povezani sloboda i
strah ili sloboda i siromatvo. Meuzavisnost
i nedeljivost ukupnih ljudskih prava, to zah-
teva sveobuhvatni pristup ljudskim pravima,
mogue je takoe sagledati kao vanost slo-
bode izraavanja i slobode medija za eko-
nomski razvoj, prevazilaenje siromatva i
omoguavanje ostvarivanja osnovnih socijal-
nih i ekonomskih prava ljudi. Bez medijskog
izvetavanja mogli bi proi neprimeeni ne-
dostaci pristupa resursima ili njihova prera-
spodela i korupcija.
nikada nije postojala istinska
beda u zemlji s demokratskim
oblikom vlasti i relativno
slobodnom tampom.
AMARTYA SEN,
NOBELOVA NAGRADA ZA EKONOMIJU
Kad se objavi rat, istina je prva
rtva.
ARTHUR PONSONBY,
BRITANSKI POLITIAR, 1871-1946.
Rei prve ubijaju, meci naalost
kasnije.
ADAM MIHNIK,
POLJSKI PISAC
4. RATNA PROPAGANDA I
ZAGOVARANJE MRNJE
Prema lanu 20 Meunarodnog pakta o
graanskim i politikim pravima, svaka pro-
paganda rata bie zabranjena zakonom.
Shodno tome, zakljueno je da mediji snose
deo odgovornosti za ratove u bivoj Jugoslavi-
ji propagirajui rat ili podstiui na mrnju i
etniko ienje.
Utvreno je da je emitovanje Radio Mille Col-
linnes imalo glavnu ulogu u nasilju u Ruandi
1994. godine, tokom kog je vie od milion lju-
di bilo ubijeno. Ne ubijaj te bubavabe met-
kom, saseci ih maetom na komadie jedna
je od izjava koje su emitovane na radiju, pozi-
vajui Hutue da zakolju Tutse i one Hutue ko-
jima su bile bliske ideje Tutsa. Samu radio-
stanicu osnovali su 1993. godine lanovi poro-
dice Habyarimana, predsednika Hutua, ija je
smrt bila jedan od glavnih razloga za poetak
genocida. Veina novinara Radio Mille Colli-
nesa odgovornih za ratno hukanje bili su po-
sle krize uhapeni.
Bilo koje zagovaranje nacionalne, rasne ili
verske mrnje kojim se podstie na diskri-
minaciju, neprijateljstvo ili nasilje, bie za-
branjeno zakonom.
LAN 20 (2) MEUNARODNOG PAKTA O GRAANSKIM I
POLITIKIM PRAVIMA
5. DOBRA PRAKSA

UNESCO je inicirao Svetski dan slobode
tampe koji se obeleava 3. maja i Svetsku
nagradu za slobodu tampe.

Projekat o ratnim zloinima okuplja novi-
nare, pravnike i univerzitetske profesore ka-
ko bi se osvetlile zakonitosti rata meu me-
dijima, vladama i nevladinim organizacija-
ma za ljudska prava i humanitarno pravo
(www.crimesofwar.org).


U sluaju Bosne i Hercegovine, uspostavlje-
no je nezavisno telo za medije, kasnije na-
zvano Agencija za regulaciju medija (CRA),
koja putem svog saveta i izvrnog odbora za
primenu nadzire sprovoenje standarda sa-
dranih u njenom Kodeksu emitovanja. Ta-
koe je nadlena za davanje koncesija. Jav-
ni pravobranilac za Bosnu i Hercegovinu je
2001. godine izvestio o zajednikom
praenju tog procesa i u nekoliko sluajeva
je intervenisao s obzirom na transparent-
nost i jednake uslove za sve koji su se prija-
vili na tender za licence. Agencija je prihva-
tila te preporuke koje su imale pozitivan uti-
caj i na javnost i na novinare.

Na inicijativu Republike Austrije, Savet
Evropske unije je 29. maja 2000. godine do-
neo odluku o merama koje treba preduzeti
u borbi protiv deje pornografije na Interne-
tu.
6. SLOBODA MEDIJA I OBRAZOVANJE ZA
LJUDSKA PRAVA
U novinarstvu postoji ozbiljan nedostatak
znanja ta su to ljudska prava. Mnogi novina-
ri kao mnogi politiari i drugi koji rade u jav-
nim slubama nisu upoznati s Univerzal-
nom deklaracijom o ljudskim pravima i
meunarodnim ugovorima i mehanizmima
ljudskih prava. esto ne razumeju razliku
izmeu zakona o ljudskim pravima i zakona
rata. Rezultat toga je da se ljudska prava esto
pogreno smatraju relevantnim jedino kad se
izvetava o sukobu.
IZVOR:
MEUNARODNI ODBOR O POLITICI LJUDSKIH PRAVA, NO-
VINARSTVU, MEDIJIMA, IZAZOVU IZVETAVANJA O LJUD-
SKIM PRAVIMA, 2002.
Meunarodno udruenje izdavaa (IPA), koje
predstavlja 78 institucija u 65 zemalja, u svom
izvetaju o Deceniji obrazovanja za ljudska
prava UN, istaklo je vanost aktivnosti za
osveivanje u vezi sa slobodom izraavanja i
slobodom tampe.
IZVOR:
IZVETAJ VISOKOG PREDSTAVNIKA ZA LJUDSKA PRAVA
UN O SPROVOENJU DECENIJE OBRAZOVANJA ZA LJUD-
SKA PRAVA UN, E/CN.4/2003/100.
7. TRENDOVI
 Mediji i Internet
Prema Izvetaju o ljudskom razvoju UNDP iz
2001. godine, Internet se eksponencijalno raz-
vio tokom poslednjih deset godina, od 16 mi-
liona korisnika 1995. godine do 400 miliona
SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA 267
2000. godine. U 2005. godini vie od jedne mi-
lijarde ljudi e koristiti Internet. Taj porast
World Wide Web-a ima vaan uticaj na medi-
je, nudei raznovrsnost novih mogunosti i
novinarima i izdavaima. Sada ak i manje
medijsko preduzee ima mogunost da do-
segne globalnu javnost. Dravna kontrola i
cenzura mogu se lake izbei.
 Rast medija u zemljama u razvoju
Tokom poslednjih trideset godina tira dnev-
ne tampe u zemljama u razvoju se vie nego
udvostruio; 1996. godine tira je bio 69 pri-
meraka na 1.000 stanovnika u poreenju s
1970. godinom kada je iznosio 29 primeraka.
U poreenju s razvijenim zemljama, gde broj
ljudi koji itaju dnevne novine lagano pada, s
292 na 1.000 stanovnika u 1970. godini, na
226 stanovnika u 1996. godini, taj podatak ni-
je u potpunosti zadovoljavajui, ali je
znaajan. Pojaani pristup stvara novo i efika-
snije trite ideja na kome je dostupna mno-
go ira raznolikost miljenja i pogleda. In-
formacije se mogu lake objaviti i pronai, to
omoguuje stabilne osnove za demokratske
strukture i dobru upravu.
268 SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA
ODABRANE AKTIVNOSTI
AKTIVNOST I:
NASLOVNA STRANA
DEO I: UVOD
Ovo je igra uloga grupe saradnika koji rade
naslovnu stranu novina spremnih za tampu.
Uesnici e raspravljati o pitanjima cenzure,
stereotipa i objektivnosti u medijima.
Tip aktivnosti: igra uloga
DEO II: OPTE INFORMACIJE
O IGRI ULOGA
Ciljevi i zadaci:

razmisliti o medijima i njihovom pristupu
pitanjima ljudskih prava

istraiti i razmisliti o senzacionalizmu, ste-
reotipima i objektivnosti u medijima

prepoznati mehanizme cenzure i problema
slobode izraavanja i medija
Ciljna grupa: mladi i odrasli
Veliina grupe/organizacija: 8 do 25
Vreme: oko 90 minuta
Priprema: odaberite naslovne strane lokalnih
ili meunarodnih novina
Potrebne vetine: komunikacija, analitiko i
kritiko miljenje
DEO III: POSEBNE INFORMACIJE
O IGRI ULOGA
Izvoenje igre uloga:

Objasnite da se radi o oponaanju radne
grupe o slobodi tampe i njenim granicama
i da e to biti emitovano na lokalnoj TV sta-
nici.
Obavestite uesnike da e se rasprava zasniva-
ti na nekim naslovnim stranama koje ste do-
neli za bolju ilustraciju miljenja i pokaite ih.
Odredite grupu od etiri osobe za igru uloga:

Aktivista za ljudska prava: On/a e naglasi-
ti dvostruki karakter medija. S jedne strane,
mediji izvetavaju o krenjima ljudskih pra-
va, a s druge pak strane, i sami kre ljudska
prava, irei neistinine ili podstiui
mrnju. Aktivista e potkrepiti svoju izjavu
na primerima pria prikazanih na naslovnoj
strani.

Novinar: On/a e se zalagati za ljudsko pra-
vo na slobodu izraavanja i slobodu medija.
On/a e govoriti o potrebi slobodnog iz-
vetavanja medija i argumentovae svoje
miljenje priama prikazanim na naslovnim
stranama. ta ako ljudi uopte ne budu ima-
li priliku da proitaju takve prie? Novinari
imaju obavezu da istrae i odre svoju ita-
laku publiku obavetenom.

Dravni predstavnik za regulisanje medija:
On/a e jasno istai ogranienja slobode iz-
raavanja i medija. Ona se javljaju kada su u
sukobu s drugim pravima, kao to je pravo
na privatnost. On/a e podsetiti na odgovor-
nosti drave kao zatitnika i na posebnu
ulogu odreenog autoriteta, kao to su
predsednik drave, verske voe, vladajua
stranka ili policija.

Moderator: On/a e voditi raspravu o slobo-
di tampe i postavljati pitanja uesnicima.
On/a e se osvrnuti na prikazane naslovne
strane da bi se postigli konkretni odgovori.
Sada postavite uesnike zajedno ukrug i pu-
stite moderatora da zapone raspravu. On/a
bi trebalo da zavre raspravu posle 30 minuta.
Povratna informacija:
Neka se svi zajedno okupe. Sada se osvrnite
na igru uloga postavljajui pitanja za raspra-
vu:
- Koji je glavni problem slobode izraavanja i
medija?
- Koje oblike moe poprimiti cenzura u
sluaju javne ili privatne cenzure?
- Da li ste lino iskusili neki oblik cenzure ili
autocenzure u vlastitom ivotu?
- Zato je sloboda miljenja, tampe i medija
tako vana?

- ta se moe uiniti za bolju zatitu tih slo-
boda?
- Postoje li linosti ili institucije koje se ne
smeju kritikovati?
- Da li bi neki oblici cenzure trebalo da budu
dozvoljeni da bi se uvala (demokratska)
stabilnost, verski mir, meuetniko pove-
renje, itd?
Metodoloki saveti:
to paljivije odaberete naslovne strane, ivlja
e biti igra i rasprava. Najpre odluite hoete
li odabrati lokalne ili meunarodne novine.
Neka budu sa ilustracijama i po mogunosti
pisane stilom koje privlai panju.
Predlozi za varijacije:
Koristite novinske lanke s fotografijama.
Odvojite sliku od naslova i pustite uesnike da
pogode koja slika pripada kojem lanku.
Ukljuite ih u raspravu.
DEO IV: NASTAVAK
Mnoge lokalne radio ili TV stanice imaju ko-
munikacione grupe za sopstveni program
emitovanja. Radite na grupnom projektu da
biste istraili i proizveli emisiju o pitanjima
koja ih zanimaju. Koristite se naslovom kao
Misli globalno, deluj lokalno i sl.
Srodna prava/sledee oblasti istraivanja: Priprema: letak, tabla
pravo na slobodu misli, miljenja i iz-
raavanja, pravo na razvoj, ivot i zdravlje,
pravo na privatnost
AKTIVNOST II:
UTICAJ INTERNETA
DEO I: UVOD
Ova aktivnost ukljuuje rad u malim grupama
i plenarne rasprave za analizu pozitivnih i ne-
gativnih aspekata korienja Interneta, njego-
ve implikacije na slobodu izraavanja i izazo-
ve za budunost Interneta.
Tip aktivnosti: rasprava
DEO II: OPTE INFORMACIJE O RASPRAVI
Ciljevi i zadaci:

podii svest o uticaju Interneta na pristup
informacijama irom sveta

prepoznati uticaj Interneta na ljudska prava

istraiti fenomen Interneta
Ciljna grupa: mladi i odrasli
Veliina grupe/organizacija: bilo koja
Vreme: oko 45 minuta
SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA 269
Materijal:
kopije prirunika, flipart
Potrebne vetine: analitike vetine, iz-
raavanje razliitog miljenja, razvijanje veti-
na timskog rada
DEO III: POSEBNE INFORMACIJE
O RASPRAVI
Uvod u temu:
Predstavite aktivnost dajui neka opta
znanja, dajte grupi nekoliko osnovnih poda-
taka o Internetu, tj. kao to je izloeno u mo-
dulu; zamolite ih da razgovaraju u parovima
o sopstvenim iskustvima sa Internetom i o
prednostima i nedostacima korienja/neko-
rienja. Neka to traje oko 10 minuta.
Tok rasprave:
Podelite prethodno pripremljene letke. Na
osnovu toga raspravite o uticaju Interneta,
njegovim nedostacima, ali i prednostima, po-
stavljajui sledea pitanja:

Znaju li uesnici za krenja ljudskih prava
putem Interneta (kao to je deja pornogra-
fija, kibernetski kriminal)?

Zato ta krenja pojaano utiu na drutvo?
270 SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA

ta moe uiniti Internet da bi se spreile
takve stvari?
Neka jedan ili dva uesnika napiu kljune
pojmove na tabli.
Povratna informacija:
Ponite s tim ta su uesnici nauili o Interne-
tu.

Koliko ljudi ve znaju o Internetu? Kako ga
koriste? Zato ga koriste? Pogledajte koje
ste prednosti popisali na tabli.

Preteu li prednosti korienja Interneta
nad nedostacima?

ta bi trebalo uiniti da se otklone nedosta-
ci?
Metodoloki saveti:
Procenite pre nego to ponete aktivnost koli-
ko su uesnici upoznati sa Internetom tako da
moete da podignete nivo aktivnosti i celovito
pristupite problemu. Za povratni uinak treba
se dobro usredsrediti na globalna jednako kao
i na lokalna pitanja pristupa novim informaci-
onim tehnologijama, tako da obezbedite da se
uje glas onih koji nemaju uopte pristup In-
ternetu ili imaju tekoa u pristupu.
Predlozi za varijacije:
Internet za ljudska prava moe biti varijaci-
ja ili sledea aktivnost. Prikupite informacije
o razliitim organizacijama za ljudska prava
na meunarodnom i/ili lokalnom nivou. Ako
imate pristup Internetu, odtampajte njihove
web-stranice i podelite kopije. Pitajte uesni-
ke da li su im poznate te organizacije. Upore-
dite njihove aktivnosti i njihovo promovisanje
putem Interneta. Na osnovu toga raspravite o
najvanijim prednostima ili upotrebama In-
terneta za promovisanje ljudskih prava.
DEO IV: NASTAVAK
Podstaknite uesnike da posete web-stranice
organizacija za ljudska prava. Tada mogu da
nastave razmiljanje o projektu za

upotrebu dostupnih resursa za podizanje
svesti o pitanjima ljudskih prava u svom su-
sedstvu,

stvaranje vlastite web-stranice i povezivanje
s drugim organizacijama za mlade u borbi
za odreeno ljudsko pravo koje je ugroeno
u njihovoj zajednici.
Srodna prava/sledee oblasti istraivanja:
bilo koje ljudsko pravo
IZVOR:
PRILAGOENO IZ KOMPASA - PRIRUNIK O OBRAZOVANJU
MLADIH ZA LJUDSKA PRAVA, IZDANJA SAVETA EVROPE:
STRAZBUR 2002.

Letak: TROVANJE WEBA: MRNJA ONLINE
Internet, a naroito WWW, dramatino su se
razvili od stvaranja Stormfronta, prve ekstre-
mistike stranice iz 1995. godine i njihov rast
ne pokazuje znakove jenjavanja. Budui da
sve vei broj ljudi koristi Internet, vie ih je
potencijalno izloeno rastuoj koliini netole-
rancije koja je lako dostupna. Stavovi i po-
naanje korisnika mogu doi pod uticaj njene
zlokobne prisutnosti i podmuklih apela.
Pojava stranica koje propagiraju mrnju sa sa-
drajima posebno stvorenim od strane ena
ekstremista i za njih, kao to su Her Face (Nje-
no lice), Women for Aryan Unity (ene za ari-
jevsko jedinstvo) i World Church (Svetska cr-
kva) od strane Womens Frontier (Granica
ena), najavljuje novi razvoj mrnje na Inter-
netu. Govorei i radei na definisanju svoje
uloge u belom rasistikom pokretu, ove
ene ekstremisti prisvojile su feministiku
borbu za ene u svrhu propagiranja podlog
irenja netolerancije. Neke omraene ene na
webu oponaaju poziciju koju promoviu nji-
hovi muki pandani: otpor prema nebelcima,
meanju rasa i bes na protivbelaku kontro-
lu medija.
S web-stranice Her Face, koja je smetena na
Stormfront, proizlazi: Gaia: Majka svih.
Kae se: Belci se suoavaju sa izumiranjem
to se vie nebelaca raa i zauzima nau zem-
lju. Tvrdi se da belci imaju pravo da imaju
vie dece nego nearijevci.
Antisemiti i rasisti nisu jedini koji ire mrnju
na Internetu. Web-stranice protiv homoseksu-
alnosti, abortusa, kao i protivvladin nastup
raznih policija i pokreta pridruili su im se,
jednako kao stranice za izradu bombi, koje
promoviu nasilni ekstremizam svih vrsta.
Suzbijanje ekstremizma na Internetu postav-
lja ogromne tehnoloke i pravne tekoe. ak
i kad bi bilo mogue zadrati stranice van In-
terneta, zbog meunarodne prirode ovog me-
dija, potpuno pravno ureenje virtualno je ne-
mogue.
IZVOR:
TROVANJE INTERNETA: MRNJA ONLINE; ADL IZVETAJ O
MRNJI, EKSTREMIZMU I NASILJU NA INTERNETU; ADL
IZDANJE, SAD, 1999.
SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA 271
REFERENCE
Asia-Europe Foundation. 2000. The Third Informal ASEM Se-
minar on Human Rights. Singapore.
Asia Media Information and Communication Centre. 2000.
Media and Human Rights in Asia. Singapore: AMIC.
Boyle, Kevin. 2000. Restrictions on the Freedom of Expression,
in: Asia-Europe Foundation (ASEF), The Third Informal ASEM
Seminar on Human Rights. Singapore, 27-37.
Burnheim, Sally. 1999. The Right to Communicate The Inter-
net in Africa. London: lanak 19.
Carver, Richard. 1995. Who Rules the Airwaves Broadca-
sting in Africa. London: Article 19 and Index on Censorship.
Chrtien, Jean-Pierre, i dr 1995. Rwanda Les Mdias du
Gnocide. Paris: Karthala.
Cohen, Stanley. 1995. Denial and Acknowledgement: The Im-
pact of Information about Human Rights Violations. Jerusa-
lem: Centre for Human Rights, the Hebrew University of Jeru-
salem.
Council of Europe. 2002. Freedom of Expression in Europe,
Case law concerning Article 10 of the European Convention on
Human Rights. Strasbourg.
Council of Europe. 2002. The media in a democratic society:
reconciling freedom of expression with the protection of human
rights, Conference. Luxembourg: 30 September 1 October
2002. Dostupno na adresi: http://www.coe.int/MediaLuxem-
bourgE.
Emirates Centre for Strategic Studies and Research. 1998.
The Information Revolution and the Arab World Its Impact on
State and Society. London: I. B. Tauris.
Fallows, James. 1997. Breaking the News How the Media Un-
dermined American Democracy. New York: Vintage.
272 SLOBODA IZRAAVANJA I SLOBODA MEDIJA
Freire, Antonio. 1999. El Kike, la Checchi, La Elvira, El Gon-
zato y El Malo: La Tevedcada de los Noventa. Santiago de Chi-
le: Ediciones Eace.
Goff, Peter (ur.). 1999. The Kosovo News and Propaganda
War. Vienna: International Press Institute.
Gutman, Roy i David Rieff (ur.). 1999. Crimes of War What
the Public Should Know. New York: W. W. Norton.
Hammond, Philip i Edward Herman (ur.). 2000. Degraded
Capability The Media and the Kosovo Crisis. London: Pluto
Press.
Heyns, Christof. 2002. Civil and political rights in the African
Charter, u: Evans, Malcolm D. i Rachel Murray , The African
Charter on Human and Peoples Rights, The System in Practi-
ce, 1986-2000. Cambridge University Press, 137-177, 164ff.
Human Rights Watch. 1998. Los Limites de la Tolerancia: Li-
bertad de Expresin y Debate Publico en Chile, LOM.
International Council on Human Rights Policy. 2002. Jour-
nalism and the challenge of human rights reporting. Geneva.
Keane, John. 1991. The Media and Democracy. Cambridge:
Polity Press.
Lenkova, Mariana (ur.). 1998. Hate Speech in the Balkans.
Athens: International Helsinki Federation.
McRae, Rob. 2001. Human Security, Connectivity, and the
New Global Civil Society, u: McRae, Rob i Don Hubert (ur.),
Human Security and the New Diplomacy. McGill-Queens Uni-
versity Press, 236-249.
Moeller, Susan D. 1999. Compassion Fatigue How the Media
Sell Disease, Famine, War and Death. New York: Routledge.
Nowak, Manfred. 1993. Commentary on the U.N. Covenant on
Civil and Political Rights. Kehl am Rhein: N. P. Engel.
Pritchard, David (ur.). 2000. Holding the Media Accountable Asia Media Information and Communication Centre:
Citizens, Ethics and the Law. Bloomington: Indiana Univer- http://www.amic.org.sg
sity Press.
Crimes of War Project: http://www.crimesofwar.org
Rothberg, Robert I. i Thomas G. Weiss. 1996. From Massac-
res to Genocide The Media, Public Policy, and Humanitarian International Federation of Journalists: www.ifj.org
Crises, Washington. D. C.: The Brookings Institution Press.
International P.E.N: www.internatpen.org
Said, Edward. 1997. Covering Islam: How the Media and the
Experts Determine How We See the Rest of the World. London: International Publishers Association (IPA):
Vintage. http://www.ipa-uie.org
South African Human Rights Commission. 2000. Faultlines Media Foundation for West Africa:
Inquiry into Racism in the Media. Johannesburg. http://www.mediafoundationwa.org
Todorovi, Mirjana. 2003. Freedom of Expression and the Reporters Without Borders, Annual Report 2002:
Right to Dignity and Reputation, u: Todorovic, M. (ur.), Cultu- http://www.rsf.fr
re of Human Rights. Belgrade Human Rights Centre, 161-175.
South East Europe Media Organization (SEEMO):
United Nations Children Fund. 1999. The Media andChil- http://www.freemedia.at/seemo
drens Rights A Practical Introduction for Media Professio-
nals. London: PressWise, 1999. UNESCO Advisory Group for Press Freedom:
http://www.unesco.org/webworld/fed/temp/communic
Uribe, Hern n. 1999. La Invisible Mordaza: El Mercado Contra ation_democracy/group.htm
la Prensa. Chile: Cuarto Proprio.
Welch, Claude E. 1998. The African Charter and Freedom of
Expression in Africa. Buffalo Human Rights Law Review 4.
White, Aidan. 2002. Journalism, Civil Liberties and the War
on Terrorism, Final Report on The Aftermath of September 11
and the Implications for Journalism and Civil Liberties. Inter-
national Federation of Journalists.
DODATNE INFORMACIJE
Relevant Institutions and Associations/NGOs
African Womens Media Centre:
http://www.awmc.com
DEMOKRATIJA
REPREZENTACIJA I PARTICIPACIJA
PLURALIZAM
DEMOKRATIZACIJA

Svako ima pravo da uestvuje u upravljanju javnim poslovima

svoje zemlje, neposredno ili preko slobodno izabranih
predstavnika.
Svako ima pravo da na ravnopravnoj osnovi stupa u javnu
slubu u svojoj zemlji.
Volja naroda je osnov dravne vlasti: ova volja treba da se
izraava na povremenim i slobodnim izborima, koji e se
sprovoditi optim i jednakim pravom glasa, tajnim glasanjem ili
odgovarajuim postupkom kojim se obezbeuje sloboda glasanja.
LAN 21 UNIVERZALNE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVIMA
274 DEMOKRATIE
PRIA ZA ILUSTRACIJU
Stvaranje demokratije u Istonom Timoru
Godine 1999, posle 450 godina strane vlasti i
25 godina indoneanske okupacije, stanovnici
Istonog Timora glasali su za nezavisnost na
referendumu koji su nadgledale UN. Zahtev za
nezavisnou u Indoneziji je odmah bio pro-
praen lokalnim nasiljem. Potpomognute in-
doneanskim oruanim snagama, proindo-
neanske policijske snage ubile su najmanje
hiljadu i deportovale stotine hiljada ljudi u in-
doneanski Zapadni Timor. Vojnici su razorili
gradove i sela.
Kao odgovor na krizu UN su 20. septembra
1999. godine rasporedile vojnike u Istoni Ti-
mor, a 26. oktobra uvele prelaznu vlast (UN-
TAET).
Uz pomo UN, Demokratska Republika Istoni
Timor zvanino je uspostavljena 20. maja
2002. godine. Na prvim slobodnim demokrat-
skim izborima u Istonom Timoru, 30. avgu-
sta 2001. godine, izabrana je ustavotvorna
skuptina koja ima 88 lanova. Skuptina je
izradila ustav na osnovu koga je uspostavljena
demokratska republika s parlamentom, pre-
mijerom i ceremonijalnim predsednikom.
Prvi presedniki izbori odrani su 14. aprila
2002. godine. Na tim izborima pobedio je Xa-
nana Gusmao, bivi voa gerilaca u borbi za
nezavisnost. Gusmao je postao legenda u
svom narodu, zbog ega se veruje da e njego-
va popularnost doprineti stabilizaciji zemlje.
UNTAET je u maju 2003. godine zamenjen
Misijom podrke Istonom Timoru UN (UNMI-
SET). Sa svojih 5.000 vojnika i 1.250 policaja-
ca, UNMISET pomae vlastima da prue bez-
bednost svojim graanima tokom prve godine
svog postojanja.
Godine 2002, 27. septembra, Istoni Timor je
postao 191. lanica Ujedinjenih nacija.
Pravda i pomirenje
Prelaz Istonog Timora na demokratiju zasen-
jen je injenicom da veina ljudi koji su poini-
li zloine 1999. godine nije optuena.
Veina lica ivi u Indoneziji, ija Vlada odbi-
ja da osumnjiene izrui vlastima Istonog Ti-
mora.
Na inicijativu i preporuku meunarodne za-
jednice indoneanska vlada je osnovala Tribu-
nal za ljudska prava u Dakarti radi gonjenja
zloina protiv ovenosti poinjenih 1999. go-
dine. Sud je uspostavljen kako bi sudio vladi-
nim zvaninicima i lanovima bezbednosnih
snaga.
Mnogi posmatrai kritikovali su Tribunal zbog
toga to nije uspeo da optui glavnog osum-
njienog, generala Wiranta, vrhovnog zapo-
vednika indoneanskih oruanih snaga iz do-
ba pokolja. tavie, zvaninici kojima je
sueno su ili osloboeni ili su dobili blage pre-
sude.
I Komisija za ljudska prava Ujedinjenih nacija
i grupe za ljudska prava, poput Amnesty Inter-
nationala i Human Rights Watcha, tvrdili su
da je od samog poetka suenje imalo puno
propusta.
Zagovornici ljudskih prava smatraju da bi za
Istoni Timor trebalo uspostaviti meunarod-
ni krivini sud pod pokroviteljstvom UN, na
isti nain na koji je to uinjeno za zloine
poinjene u bivoj Jugoslaviji i Ruandi.
Meutim, voe Istonog Timora su podeljene
oko pitanja sudbine pripadnika policijskih
snaga koji su poinili zloine.
Radi promovisanja nacionalnog jedinstva i
pomirenja, predsednik Gusmao je traio am-
nestiju za one koji su bili optueni za nasilje.
 DEMOKRATIJA 275

Ali, premijer Mari Alkatiri tvrdi da pravda PITANJA ZA RASPRAVU

mora biti zadovoljena.
Vie izazova u budunosti
Vlada se, takoe, mora suoiti s pitanjem po-
vratka hiljada izbeglica.
Posle referenduma za nezavisnost 1999. godi-
ne, vie od 250.000 stanovnika Istonog Timo-
ra pobeglo je u Zapadni Timor; mnogi pod
pretnjom sile. Iako su se proteklih meseci i go-
dina mnogi vratili u Istoni Timor, procenjuje
se da oko 30.000 graana Istonog Timora i
dalje ive kao izbeglice u indoneanskim
kampovima.
1. Da li su vam poznate neke druge drave ko-
je se bore za demokratiju? S kojim proble-
mima se one suoavaju?
2. Koje kljune elemente treba imati i koje tre-
ba jaati u procesu demokratizacije?
3. Kako se demokratski moe odgovoriti iza-
zovima s kojima se suoava nova admini-
stracija Istonog Timora?
4. Kako aktivni graani mogu doprineti pro-
cesu demokratizacije u svojim zemljama?
Pokuajte da date konkretne predloge.

Prema izjavama UN, sve izbeglice koje ostanu

u Zapadnom Timoru do kraja 2002. godine
smatrae se graanima Indonezije.

Pred novom nacijom stoje mnogi izazovi,

ukljuujui odnos prema poiniocima zloina,
stotinama hiljada izbeglica i siromatvu, i,
tavie, jaanje novouspostavljenih demokrat-
skih struktura.

IZVOR:
PRILAGOENO IZ: BBC WORLD SERVICE, DOSTUPNO NA:
HTTP://WWW.BBC.CO.UK/WORLDSERVICE/PEOPLE/FEA-
TURES/IHAVERIGHTTO/INDEX.SHTML
276 DEMOKRATIJA
POTREBNO JE ZNATI
1. DEMOKRATIJA U USPONU?
Pravo na uee nalazi se u samoj sri ljud-
skih prava i temelj je naela, vizija i vrednosti
koje odraava Mrea za ljudsku bezbednost.
Poseban politiki program koji slede zemlje
lanice - unapreivanje ljudske bezbednosti
oslanja se i na uee i na demokratiju.
Demokratija se obino shvata kao vladavina
naroda. Meutim, demokratiju je teko odre-
diti ona je oblik vladavine, ali i ideja kojom
se naglaava drutveno-politika i pravna or-
ganizacija drave. Moe se posmatrati i kao
ideologija. Pojavljuje se u velikom broju mo-
dela, kako u stvarnosti tako i u naunoj teori-
ji. Uopte uzevi, demokratija je pojam s ve-
oma mnogo razliitih znaenja.
Demokratija je vrsto povezana s naelima
ljudskih prava i ona ne moe funkcionisati
bez obezbeenja punog potovanja i zatite
ljudskog dostojanstva. Postoji jasna veza
izmeu nedemokratskih struktura i krenja
ljudskih prava. Demokratija je nedvosmisleno
sistem koji do danas najbolje osigurava zati-
tu ljudskih prava i ljudsku bezbednost.
GLOBALNI DEMOKRATSKI NAPREDAK
Od 1980. godine 81 zemlja je napravila zna-
ajne korake prema demokratiji, ukljuujui
33 vojna reima koja su zamenjena civilnim
vladama.
140 od oko 200 zemalja koliko ih je danas u
svetu, sprovodi viestranake izbore, to je
vie nego ikad u istoriji.
125 zemalja (62% svetske populacije) ima
slobodne ili delimino slobodne medije.
Broj zemalja koje su ratifikovale est
najvanijih konvencija o ljudskim pravima
znatno se poveao od 1990. godine. Broj
ratifikacija meunarodnih paktova o ljuds-
kim pravima poveao se sa 90 na skoro 150.
38 zemalja nije ratifikovalo ili potpisalo
ICCPR, a 41 zemlja jo nije ratifikovala ili
potpisala ICESCR.
U parlamentima 10 zemalja vie od 30%
poslanika ine ene.
IZVOR: UNDP, IZVETAJ O LJUDSKOM RAZVOJU, 2002.
GLOBALNA FRAGMENTACIJA
Od 81 nove demokratije svega je 47 potpuno
demokratskih. Mnoge druge, ini se, jo
nisu ule u proces prelaza u demokratiju ili
su ponovo skrenule u autoritarnost ili
sukob.
Samo 82 zemlje (57% svetske populacije) u
potupnosti su demokratske.
61 zemlja (38% svetske populacije) jo nema
slobodne medije.
106 zemalja i danas ograniava bitne gra-
anske i politike slobode. 38 zemalja nije
ratifikovalo ili potpisalo ICCPR, a 41 jo nije
ratifikovala ili potpisala ICESCR.
U svetu je svega 14% ena parlamentarnih
poslanika, a u 10 zemalja nema ih uopte.

Demokratija zavisi od zainteresovanosti i ak-
tivnog uea njenih korisnika. Informisanost
i pristup znanju preduslovi su znaajnijeg
uea u demokratskom sistemu. Samo oni
koji razumeju funkcionisanje sistema i pozna-
ju mehanizame i institucije mogu doprineti i
imati koristi od demokratskog drutva. Sa-
optavanje ove poruke jedna je od najbitnijih
funkcija demokratskog obrazovanja iji je cilj
stvaranje odgovornih graana.
Cilj ovog modula je da predstavi demokratiju
i ljudska prava kao proces koji zahteva nepre-
stani rad i obavezu, a ne kao neto to se stie
jednom i zasvagda.
Demokratija i ljudska bezbednost
Program ljudske bezbednosti usmeren je na
slobodu od sveprisutnih pretnji ljudskom
ivotu ili uslovima ivljenja, kako poli-
tikim, drutvenim tako i ekonomskim pret-
njama, a polazi od ideje da je potovanje
ljudskih prava i demokratskih sloboda, kao i
osnaivanje ljudskog razvoja, nezamenjivo
u ouvanju i promovisanju ljudske bezbed-
nosti. Napredak ljudskih prava, ljudskog
razvoja i ljudske sigurnosti tri koncepta
koja se preklapaju, koja su meusobno po-
vezana i koja ine jezgro vizije jednog novog
svetskog poretka mogu se uistinu ukoreni-
ti samo u drutvima u kojima se demokrat-
ske vrednosti ne samo propagiraju ve i pri-
menjuju.
Samo u demokratiji potovanje ljudskih prava
ukljuuje slobodu od straha i pretnji egzisten-
ciji pojedinca. Ljudska bezbednost istie pra-
vo na sposobnosti i slobode koje pojedinac
mora razviti kako bi u potpunosti razvio svoj
ljudski potencijal. Ljudska bezbednost poziva
na slobodu od gladi, rata, ekolokih katastro-
fa, korumpirane vlasti i ostalih prepreka ivo-
tu u pravdi, solidarnosti i jednakim moguno-
stima za sve.
Uopte uzevi, jedino ravnopravno, slobodno
i demokratsko uee u politikom, drutve-
nom i ekonomskom ivotu drave ili zajedni-
ce moe promovisati ljudsku bezbednost. Sa-
mo potpuno garantovanje ljudskih prava, par-
ticipativna vlast, vladavina prava, odrivi raz-
voj i jednak pristup resursima mogu osigurati
da ljudska bezbednost pree iz nove diplo-
matske paradigme u iroko polazite za de-
mokratsko donoenje odluka i meunarodnu
saradnju.
DEMOKRATIJA 277
2. DEFINICIJA I OPIS PROBLEMA
ta je demokratija i kako se
ona razvila?
Demokratija je oblik vladavine u kom dravna
vlast proizlazi iz naroda. Re demokratija
potie od antikih grkih rei demos to
znai narod, i kratos to znai mo. Naela
moderne demokratije postupno su se razvija-
la iz kalvinistikog verskog pokreta tokom 17.
veka, posebno u kotskoj, Engleskoj i Holan-
diji gde zajednice poinju podravati i deliti
ne samo verske nego i politike ideje. Potom
se pojavljuje filozofija slobode i jednakosti za
sve koja se dalje unapreuje tokom ere Pro-
svetiteljstva, posle ega postaje priznata kao
centralna vrednost demokratije.
Prva moderna demokratska drava bila je us-
postavljena u SAD, dok je Francuska bila prva
evropska drava zasnovana na demokratskim
naelima, posle Francuske revolucije.
Posle 1945. godine liberalna zapadna demo-
kratija iri se u Evropi i svetu zamenjujui au-
toritarne oblike vlasti. Posle poraza
faistikih reima, inilo se da je prevaziena
kriza s kojom se demokratija suoila u 20. ve-
ku. Dug i muan proces dekolonizacije u
kom su zapadne zemlje priznale pravo na sa-
278 DEMOKRATIJA
moopredeljenje, napokon je uveo demokrati-
ju u veinu bivih kolonija. Diktature u pa-
niji, Portugalu, Grkoj, Argentini i Urugvaju
prerasle su u demokratije tokom proteklih
nekoliko decenija. Padom Berlinskog zida
1989. godine i propau staljinistikih siste-
ma u srednjoj i istonoj Evropi inilo se da je
demokratija napokon uistinu uspela.
Meutim, jo uvek mnoge zemlje koje teorij-
ski podravaju demokratiju kao oblik vlasti u
celosti ne potuju demokratska naela ili ne
ostvaruju demokratiju u praksi. Taj skoro pa-
radoksalan razvoj potvruje neophodnost
kritike rasprave o demokratiji i demokrati-
zaciji.
Kljuni elementi moderne
demokratije
Teko je odrediti u kojoj meri je neko drutvo
demokratsko. Ali, postoji nekoliko kljunih
elemenata koji ine osnovu svakog demokrat-
skog drutva. Obrazovanje i uenje na svim
nivoima imaju kljunu ulogu u boljem razu-
mevanju tih elemenata.

Jednakost Princip jednakosti znai da su
sva bia roena jednaka i da treba da uiva-
ju jednake mogunosti i jednako uestvuju
u politikom ivotu zajednice, kao i da ima-
ju pravo na jednak postupak pred zakonom.
Moja predstava demokratije je
ona u kojoj najslabiji treba da
imaju iste mogunosti kao i
najjai.
MAHATMA GANDHI
To, takoe, ukljuuje drutvenu i ekonom-
sku jednakost mukaraca i ena.
vinjeta Modul Ljudska prava ena.

Uee Demokratija je besmislena bez
uea u drutvenom ivotu. Uee u za-
jednici i politikim pitanjima preduslov je
za izgradnju demokratskog sistema. Demo-
kratija je oblik uea, ali je uee iri po-
jam koji nema samo snane politike impli-
kacije nego i drutvene i ekonomske.
Meutim, samo uee ne moe biti jem-
stvo demokratije.

Vladavina veine i prava manjina Iako je
demokratija po definiciji vladavina naroda,
ona je zapravo vladavina veine. Pod njom
se, takoe, podrazumeva obaveza veine da
vodi rauna o pravima i potrebama manjin-
skih grupa. Mera u kojoj se ispunjava ta
obaveza je pokazatelj unapreenja demo-
kratskih vrednosti u drutvu.
vinjeta Modul Nediskriminacija.

Vladavina prava i pravino suenje De-
mokratija bi trebalo da sprei pojedinca ili
grupu da vladaju narodom na arbitraran
nain. Vladavina prava osigurava da drava
ima nezavisan pravni poredak koji osigura-
va jednakost pred zakonom, ograniavan-
jem moi javne vlasti i obezbeivanjem jed-
nakog pristupa nezavisnom i pravinom
pravnom sistemu.
vinjeta Modul Vladavina prava i pravino
suenje.

Potovanje ljudskih prava Prihvatanje da
se sva ljudska bia raaju slobodna i jed-
naka u dostojanstvu i pravima je osnov
funkcionisanja demokratske zajednice. De-
mokratska drava ima obavezu da obezbedi
potovanje, zatitu i ispunjavanje ljudskih
prava kako bi obezbedila da njeni graani
mogu iveti slobodni od straha i nematine.
U demokratiji bi trebalo posvetiti posebnu
panju onim pravima koja su kljuna za
uee graana, kao to su pravo na oku-
pljanje, sloboda govora i sloboda miljenja,
savesti i veroispovesti. Graanska i politika
prava sama po sebi ne mogu jemiti mir i
ljudsku bezbednost. Samo ako se u obzir

uzmu osnovne ekonomske, drutvene i kul-
turne potrebe, mogue je uspostaviti povol-
jno okruenje za demokratiju.

Politiki pluralizam Tradicionalni zada-
tak politikih stranaka je da konsoliduju ra-
znolikost ideja i miljenja i da ih predstave
u javnoj debati. Jedino politiki pluralizam
moe obezbediti strukture koje su dovoljno
fleksibilne da se mogu prilagoditi novim po-
trebama, pri emu, ipak, ostaju vrsto tlo za
demokratsko upravljanje. Ali, politika slo-
boda se, takoe, moe zloupotrebiti za
irenje ideja koje podstrekavaju mrnju,
izazivaju nasilje i na taj nain predstavljaju
pretnju demokratskom drutvu i poretku.
Takve tendencije je teko savladati na de-
mokratski nain, a da se ne ogranii slobo-
da izraavanja i da se pri tom zatiti interes
drutva u celini. Do odreene mere demo-
kratije moraju titi i same sebe, na primer,
protiv terorizma.

Slobodni i poteni izbori Izbori su osnov-
no i jedinstveno obeleje demokratije. Nije-
dan drugi reim ne preputa odluku o poli-
tikom vostvu onima na koje prvenstveno
utie sistem vlasti narodu. Na bilo kojim
izborima oni mogu izraziti svoju elju za
promenom kao i svoje slaganje s trenutnom
DEMOKRATIJA 279
politikom i uestvovati u stalnom procesu Ovde emo spomenuti jednu razliku izmeu
evaluacije. Ali, istorija je pokazala da nije grupa teorija zbog njene tradicionalne uloge,
samo po sebi oigledno ko ima, a ko nema uprkos tome to je ona suvie jednostavna za
mogunost uea. ene su, na primer, veo- savremenu debatu: razliku izmeu teorije
ma dugo bile iskljuene iz tog procesa. U identiteta i teorije demokratske utakmice.
Apenzel-Inerhodenu, delu vajcarske, koji Ukratko, gledanje na demokratiju kao na
je veoma poznat po svojim visoko razvije- utakmicu omoguava nadmetanje razliitih
nim demokratskim strukturama, one su do- legitimnih miljenja (miljenja koje se obino
bile pravo glasa tek poetkom 1990-ih. Od usaglaavaju po pravilu vladavine veine).
najvee vanosti je da se obezbedi da pravo Demokratija kao identitet vidi identitet kao
glasa bude opte, slobodno, jednako, tajno i neto to se nalazi izmeu vladara i onih ko-
neposredno. jima se vlada, osporavajui postojanje legi-
timnih razlika, ali tei da postupno ozakoni

Podela vlasti Podela vlasti, koju je kao ono to Ruso naziva volont gnrale opta
koncept uveo Lok (Dve rasprave o vladi, volja.
1690), a unapredio Monteskje (O duhu za-
kona, 1748) borei se protiv apsolutistike
drave, predstavlja osnovno naelo moder-
nih demokratija. U skladu s tim naelom
dravna vlast podeljena je izmeu zakono-
davnih, izvrnih i sudskih tela koja funkcio-
niu nezavisno, ali su odgovorna jedna dru-
gima i narodu. Takav sistem konica i rav-
notea obezbeuje adekvatne kontrolne
mehanizme i kao takav spreava zloupotre-
bu dravne vlasti.
Teorije demokratije
Zbunjujua sloenost demokratske stvarnosti
proizvela je irok spektar teorija i modela.
280 DEMOKRATIJA
Oblici demokratije Neposredna demokratija je oblik vlasti u
Danas se demokratije umnogome razlikuju kom pravo na donoenje politikih odluka
po obliku i strukturi. Tradicionalno se, u sklo- ostvaruju neposredno svi graani prema po-
pu liberalne demokratije, razlikuju modeli stupku vladavine veine. Takav oblik je mo-
neposredne i predstavnike demokratije. gu samo u malim zajednicama. Nijedan sa-
vremeni demokratski sistem nije potpuna ne-
posredna demokratija, iako skoro svi sadre
elemente neposredne demokratije. Institucije
Tipovi demokratije neposredne demokratije su neposredna iz-
janjavanja naroda, zakonodavne inicijative,
opozivi, referendumi, itd.
Neposredna Predstavnika
demokratija demokratija Drugi osnovni oblik je predstavnika demo-
kratija. To je oblik vlasti u kom graani ostva-
ruju isto pravo, ali ne neposredno nego preko
Parlamentarna Predsednika predstavnika koga su odabrali i koji im je od-
demokratija demokratija govoran. Dva bitna elementa predstavnike
demokratije su razdvajanje onih koji vladaju
od onih nad kojima se vlada i povremeni izbo-
Stvarnost: meoviti oblici demokratije
ri kao sredstvo kontrole nad vladajuima od
strane onih nad kojima se vlada.
IZVOR:
D@DALOS
Predstavnika demokratija se povezuje s dva
osnovna sistema vlasti: parlamentarnom i
predsednikom demokratijom.
Parlamentarna demokratija: U tom obliku
vlasti parlament ima centralnu ulogu. Na
elu izvrnog tela je premijer, a izvrna vlast
zavisi od poverenja parlamenta. ef drave
uglavnom ima malu ili nikakvu izvrnu
vlast. Ona ima samo reprezentativnu funkci-
ju.
Predsednika demokratija: Izvrno telo vodi
sam ef drave koji je neposredno izabran
od naroda i ne zavisi od poverenja parla-
menta.
Kada se ta dva modela uporede, pojavljuju se
sledee razlike:
- U predsednikom sistemu odravaju se po-
sebni izbori za vladu i parlament, dok u par-
lamentarnim demokratijama isti izbori od-
luuju o jednom i drugom (a ef drave
moe se birati posebno).
- U parlamentarnim sistemima parlament
odobrava vladu i moe je opozvati. Ta opcija
je uskraena parlamentima u predsednikim
sistemima, osim kad je re o javnoj optuni-
ci zbog koje se moe opozvati ef drave.
- S druge strane, ef drave u parlamentar-
nim sistemima, po pravilu, moe raspustiti
parlament pod odreenim uslovima.
- lanstvo u parlamentu je uslov za lanstvo u
vladi u mnogim parlamentarnim sistemima,
to nije sluaj u veini predsednikih siste-
ma.
- Parlament i vlada, po pravilu, jae su
meusobno povezani u parlamentarnim de-

mokratijama, dok u predsednikim sistemi-
ma postoji jasnija podela vlasti. Izvrna
vlast, pak, sama je esto podeljena izmeu
efa drave, s jedne strane, i premijera, s
druge strane.
- Zakonodavna inicijativa u parlamentarnim
demokratijama u velikoj meri se zasniva na
inicijativi vlade.
- Stranke, a posebno stranke opozicije, imaju
znantno vaniju ulogu u predstavnikim de-
mokratijama.
Danas je meu brojnim meovitim modelima
uobiajen oblik parlamentarne demokratije s
jaom ulogom efa drave.
Oblici demokratije u stvarnosti
Najvei broj postojeih demokratija je kombi-
nacija tih idealnih tipova, pa oni sadre ele-
mente koji pripadaju svim oblicima.
Primeri: Klasini primeri koji odslikavaju po-
menute modele su: parlamentarna demokra-
tija kao model koji ini podlogu sistema u Ve-
likoj Britaniji i veini zapadnoevropskih
drava i SAD kao najpoznatiji primer predsed-
nike demokratije. ak su i u Zapadnoj Evro-
pi posebni modeli dosta esti: vajcarska,
Francuska (polupredsednika demokratija),
Portugal. Razlike se mogu nai u ostalim de-
mokratijama irom sveta, iako one ne moraju
nuno slediti iste tradicije koje proizlaze iz li-
beralizma.
3. INTERKULTURALNA
GLEDITA I
KONTRAVERZNA
PITANJA
Demokratija poprima mnoge oblike, razliito
se manifestuje i drugaije shvata u razliitim
kulturama. Dok neke demokratije stavljaju
naglasak na podelu vlasti i vladavinu prava,
druge mogu biti preteno organizovane oko
koncepta uea. Razlike koje se pojavljuju
uglavnom se zasnivaju na razlikama u
meudelovanju kljunih elemenata koji ine
demokratiju.
DEMOKRATIJA 281
Glavna linija kritike u ovom kontekstu odnosi
na evrocentrizam koji je u velikoj meri
ukljuen u politiku misao, kao i teoriju i
praksu demokratije.
Takvo neto kao to je savrena demokratija
ne postoji ni na istonoj ni na zapadnoj he-
misferi. Moemo se uopteno sloiti oko ne-
koliko konstitutivnih elemenata demokratije,
ali se vanost koja se pridaje tim elementima
i njihovoj realizaciji esto razlikuje meu kul-
turama. Zapadnjako shvatanje demokratije
najee se zasniva na ideji pojedinca koji u
demokratskom drutvu stie maksimum slo-
bode i prava na izraavanje u odnosu na dru-
ge slobodne pojedince. Preveliki naglasak na
graanskim i politikim pravima, koji ini
podlogu ovoga modela, predstavlja problem
za neke druge zemlje.
Debata o azijskim vrednostima
Neki azijski drutveni modeli zasnivaju se na
konceptu uea, ali oni imaju veoma malo
zajednikog s demokratijom kako je ona
shvaena na Zapadu. Oni se zasnivaju na pri-
vrenosti zajednici i tradicionalnim koncepti-
ma oligarhijskog vostva, a ne na ideji maksi-
malne slobode pojedinca. Taj model nije
nuno nespojiv sa ueem i demokratijom.
On potie od osnovnog konfuijanskog
282 DEMOKRATIJA
uenja i zahteva aktivno uee moralne i
praktine vladajue elite koja deluje u inte-
resu opteg dobra. Takozvani jaz izmeu
azijskih i zapadnih vrednosti i zamisli
demokratije potie od pogrenog shvatanja
demokratije i uea. Zato je kritika singapur-
skog voe/filozofa Lee Kuan Yewa i ostalih,
umesto da napada samu demokratiju, usme-
rena protiv drutvenog i kulturnog poretka
SAD i nekih drugih zapadnih zemalja.
Izazovi demokratije u muslimanskom svetu
Definisanje odnosa izmeu islama i demokra-
tije predstavlja problem i za muslimane i za
nemuslimane. Zapadni posmatrai koji su tvr-
dili da su islam i demokratija nespojivi zasni-
vali su svoje argumente na islamskom shva-
tanju vrhovne vlasti Boga kao jedinog izvora
politikog autoriteta iz ijih boanskih zako-
na proizlaze sva pravila koja vae za vladanje
zajednicom vernika.
Muslimani su, takoe, estoko podeljeni u
svojim shvatanjima i pristupima demokratiji. I
dok voe vodeih struja islamskih pokreta i
mnogi strunjaci smatraju islam i demokrati-
ju spojivima, ekstremisti ili radikalni islamisti
propagiraju suprotno. Ovi poslednji odbacuju
demokratiju tvrdei da koncept narodnog su-
vereniteta negira fundamentalno islamsko ve-
rovanje u suverenitet Boga. Alah je odredio
osnovni zakonodavni okvir i on se ne moe
menjati. Njegove zakone moe primenjivati
samo njegov predstavnik. Takav radikalan
pristup je u suprotnosti sa osnovnim demo-
kratskim vrednostima, kao to su otvorenost,
pluralizam i raspodela vlasti.
Islamska vizija demokratije manifestuje se u
Shuri, islamskom konceptu konsultacije u
reavanju zajednikih pitanja. Konsultacija je
potrebna kod zajednikih pitanja koja utiu
na ivot zajednice, a preko nje narod ima pu-
nu slobodu izraavanja. Meutim, Shura je
ograniena Alahovim zakonima, zbog ega taj
nain islamskog uea, takoe, predstavlja
prepreku demokratiji kako je shvaena na Za-
padu.
vinjeta Modul Verske slobode.
PITANJA ZA RASPRAVU

Zato su neki elementi demokratije bitniji
od drugih u razliitim kulturama?

Da li je prihvatljivo imati razliite pojmove o
demokratiji u razliitim kulturama?

Ako su razliite interpretacije demokratije
neizbene i prihvatljive, gde se nalaze gra-
nice, tj. koji se osnovni elementi moraju za-
drati bez obzira na okolnosti kako bi se po-
jedina drava mogla odrediti kao demo-
kratska?

Koja je uloga medija u oblikovanju pojma
demokratije u razliitim kulturama?
Jo nekoliko pitanja za razmiljanje

Odnos izmeu veine i manjine, a poseb-
no zatita politike manjine, kljuno je pi-
tanje. Demokratsko naelo izbora na osno-
vu glasova veine koja time dobija pravo na
korienje moi znai da se time stvara
manjina koja je esto iskljuena iz poli-
tikog donoenja odluka. Manjina se mora
povinovati odlukama veine. Manjine, sto-
ga, zahtevaju posebnu zatitu kako bi im se
obezbedilo potovanje njihovih prava i od-
govarajui nivo uvaavanja njihove poli-
tike volje.


Civilno drutvo je postalo jedna od
kljunih tema u raspravi o praksi demokra-
tije. Demokratiji su potrebna slobodna i ak-
tivna ljudska bia, a isto tako i odgovoran
narod. Bertolt Brecht je jednom prilikom
ironino sugerisao da bi vlada, kad je ve to-
liko nezadovoljna narodom, trebalo da ras-
pusti narod i izabere novi. Jedino se slobod-
ni i aktivni graani mogu suprotstaviti svo-
joj vladi i drati je odgovornom za ispunja-
vanje predizbornih obeanja.

Slobodni i nezavisni mediji su vana po-
drka svakoj demokratiji. Kontrola nad
sredstvima informisanja je u dananje doba
skoro istovetna kontroli nad donoenjem
odluka u demokratiji. Mediji imaju od-
luujuu ulogu u svakodnevnom ivotu de-
mokratije, bez obzira na to da li je re o no-
vinama, televiziji, radiju, industriji zabave ili
Internetu. Pojedinci, drutva i drave mora-
ju biti sposobni da komuniciraju jedni s dru-
gima. Da bi se birakom telu olakalo do-
noenje odluka, ono mora biti obaveteno o
ciljevima i namerama onih koji ele da bu-
du izabrani. Sloboda izraavanja je, stoga,
jo jedno bitno i veoma osetljivo ljudsko pra-
vo za realizaciju delotvorne demokratije.
vinjeta Modul Sloboda izraavanja i slobo-
da medija.

Demokratija i ljudska prava su neodvojivi
odnos varira od meudelovanja do identi-
teta. U tom smislu, sva su ljudska prava od
odluujue vanosti za demokratiju i u de-
mokratiji. Pravni sistemi nekih zemalja pra-
ve razliku izmeu graanskih prava i ljud-
skih prava, to znai da su neka prava, po-
sebno neka politika prava, zajemena sa-
mo graanima, dok se druga jeme svim
ljudskim biima. Ljudska prava se mogu
jemiti samo u demokratiji i kroz demokra-
tiju koja je delotvorna. Formalna demokra-
tija, sama po sebi, ne moe jemiti ljudska
prava i ljudsku bezbednost. Ostvarivanje
ljudskih prava je, stoga, pokazatelj vitalno-
sti demokratije.
4. PRIMENA I PRAENJE
Ne postoje i nikada nisu postojale savrene
demokratije. Savremene demokratije u od-
reenoj meri integriu sve osnovne elemente
demokratije u javni ivot kao merilo jednako-
sti, nediskriminacije i drutvene pravde. De-
mokratija je neprestani proces interakcije,
usavravanja i usklaivanja osnovnih potreba
drutva s drutvenim strukturama koje posto-
je da bi zadovoljavale te potrebe.
DEMOKRATIJA 283
Na regionalnom nivou postoje razliiti meha-
nizmi ouvanja naela demokratije. Primer
koji to potvruje je Evropska konvencija o
ljudskim pravima, koja prua mogunost da
se tui drava lanica za krenja Konvencije.
Budui da je demokratija jedini oblik uprav-
ljanja koji se spominje u Konvenciji, ona je
ujedno i jedini oblik koji je kompatibilan s
njom. Godine 1967. Danska, Norveka i ved-
ska odluile su da uloe albu protiv Grke,
poto je okrutni vojni reim tamo preuzeo
kontrolu. Grka vlast se, potom, odluila na
ogradu od Konvencije, ali uprkos tome
suenje je nastavljeno, i zavrilo je suspenzi-
jom Grke iz Saveta Evrope. Ponovnim uspo-
stavljanjem demokratske vlasti 1974. godine,
u Grkoj je Konvencija ponovo stupila na sna-
gu, a morala se isplatiti i kompenzacija rtva-
ma vojnog reima.
Nisu svi mehanizmi tako uspeni kao to je
onaj koji je uspostavio Savet Evrope, ali posto-
je i razne druge organizacije koje se bore za
zatitu demokratije. Godine 1990. OSCE je u
Varavi uspostavio Kancelariju za demokrat-
ske institucije i ljudska prava (ODIHR) sa za-
datkom da, izmeu ostalog, pomae drava-
ma lanicama u izgradnji, jaanju i zatiti de-
mokratskih institucija. Organizacija je za-
duena za nadgledanje nacionalnih izbora,
284 DEMOKRATIJA
ime obezbeuje vernost demokratskim
naelima.
Na meunarodnom nivou, vanu ulogu ima
Interparlamentarna unija (IPU). IPU je sastav-
ljena od parlamenata suverenih nacionalnih
drava i cilj joj je negovanje dijaloga i saradnje
meu narodima radi jaanja demokratije u
svetu. Osnovana je jo 1889. godine i do da-
nanjeg dana postoji kao organizacija koja po-
mae u umreavanju nacionalnih parlamena-
ta i promovisanju demokratije.
Program za razvoj Ujedinjenih nacija je
u Izvetaju o ljudskom razvoju iz 2002.
godine predstavio izvestan broj objektiv-
nih pokazatelja za merenje napretka demo-
kratije. Oni ukljuuju:

datum poslednjih izbora

broj biraa na izborima

godinu kada su ene stekle pravo glasa

broj mesta u parlamentu koja zauzimaju
ene

lanstvo u sindikatu

nevladine organizacije

ratifikaciju Meunarodnog pakta o graan-
skim i politikim pravima

ratifikaciju Konvencije ILO o slobodi
udruivanja i kolektivnog pregovaranja
Osim toga, izvestan broj subjektivnih poka- Obezbeenje ljudskih prava je, stoga, kljuni
zatelja, a meu njima su graanske slobode i deo obezbeenja demokratije. Zbog tog razlo-
politika prava, sloboda i odgovornost tam- ga su garanti ljudskih prava, uistinu, garanti
pe, politika stabilnost i izostanak nasilja, demokratije.
vladavina prava i indeks opaanja korupcije,
predstavljaju korisna sredstva za procenu de- Ostvarivanje demokratije irom sveta zavisi
mokratskog upravljanja. Svi ti pokazatelji od svakog pojedinca, drava i meunarodnih
ukazuju do kojeg stepena se isprepliu i kroz institucija koji su potrebni da bi u nju udah-
vreme razvijaju osnovni elementi koji ine nuli ivot i pomogli joj da pretrpi sva autorita-
demokratiju. Oni obezbeuju osnov za upo- rna kretanja. Korienje prava pojedinca da
reivanje demokratija i drugih reima, kao i glasa, da izraava miljenje i da uestvuje u
za procenjivanje napretka prema demokrati- politikom ivotu i donoenju odluka od
ji, a isto tako i kvalitativno i kvantitativno kljune je vanosti. Uee u aktivnom civil-
merenje dostignutog napretka ili pretnji s ko- nom drutvu u potpunosti pogoduje demo-
jima se neka zemlja susree. kratiji. Obrazovanje ima kljunu ulogu u tom
procesu s obzirom na to da stvara znanje koje
U svim pravim demokratijama, nacionalno ili u stvarnosti omoguava uee na prvom me-
lokalno javno glasanje je najjai mehanizam stu. Upravo e na te elemente civilnog sektora
nadzora uz slobodne i nezavisne medije i raz- izgradnje demokratije biti usmerena panja i
vijeno civilno drutvo. Takvo javno glasanje, oni e se i dalje razvijati kako bi omoguili de-
koje nezavisno kontrolie nivo sprovoenja mokratiji procvat koji e dati rezultate za sve,
obaveza preuzetih od strane demokratski iza- jednako i ravnopravno.
branih predstavnika, moe za rezulat imati
promenu vladinog programa ili struktura koje
dre vlast.
Ne postoji univerzalna saglasnost o standardi-
ma koje demokratija mora ispuniti. Meutim,
standardi na osnovu kojih se moe doi do
ireg konsenzusa su standardi ljudskih prava.

DOBRO JE ZNATI
DOBRA PRAKSA
Na putu prema demokratiji
U februaru 1990. godine, u svom istorijskom
govoru, Fredrik Willem de Klerk je govorio u
korist kraja apartheid reima i u korist demo-
kratske June Afrike. Njegova politika bila je
potvrena na referendumu na kojem je 70%
bele populacije podralo njegove reforme. Pr-
vi demokratski izbori u Junoj Africi odrani
su u aprilu 1994. godine, a u maju 1994. godi-
ne Nelson Mandela je postao prvi crni pred-
sednik June Afrike. Time je otvoreno novo
poglavlje u razvoju zemlje.
Srednja i istona Evropa, srednja Azija: Od
1989. godine zemlje biveg komunistikog
bloka su prole talas demokratizacije. Nove
slobodne i demokratske stranke su stvorene u
Poljskoj, Bugarskoj, ekoj Republici,
Istonoj Nemakoj, Maarskoj, Rumuniji, Slo-
vakoj i u izvesnom broju bivih sovjetskih re-
publika, pa je mirna demokratska tranzicija
poela da menja njihove nacionalne politike
pejzae. Od tada se u njima odravaju demo-
kratski parlamentarni i predsedniki izbori u
pravilnim razmacima na osnovu viestra-
nakih ustava.
ile: Za razliku od drugih junoamerikih ze-
malja, ile ima 150 godina dugu istoriju kao
ustavna republika s demokratski izabranim
vladama. Ponovno uspostavljanje demokrati-
je u ileu 1990. godine, posle 17 godina vojne
vladavine pod generalom Augustom Pinoche-
tom, dalo je novi podsticaj demokratskom di-
jalogu i regionalnoj i meunarodnoj saradnji.
Danas je ile demokratija koja se uvruje i
aktivno iri ljudska prava i ljudsku bezbed-
nost u itavom regionu.
Filipini: Diktatura Ferdinanda Marcosa na Fi-
lipinima trajala je od 1965. do 1986. godine.
Godine 1986. predsednik je postala Corazon
Aquino koja je obnovila osnovne graanske
slobode (slobodu govora, slobodu okupljanja
i slobodu tampe) Filipini su krenuli putem
prema uspostavljanju prave demokratije.
DEMOKRATIJA 285
2. TRENDOVI
Politiko uee ena
Ni danas uee ena u politikom ivotu ni-
je srazmerno ueu mukaraca, iako ene
ine vie od polovine svetske populacije. Ta
oigledna nesrazmera ukazuje na niz nedo-
stataka nacionalnih institucija koje se, inae,
smatraju demokratskim.
Uvoenje kvota radi ohrabrivanja i po-
dravanja uea ena u politikom ivotu
upotrebljavalo se kao sredstvo da se unapredi
situacija koja je okarakterisana kao nepropor-
cionalna zastupljenost i nejednak status
mukaraca i ena u nacionalnim parlamenti-
ma. Dosada je u svetu u samo 10 zemalja po-
stignuta zastupljenost ena u parlamentu
vea od 30%, uglavnom, uvoenjem kvota
(utvreni postoci koji su uvedeni u zakon i
koji obezbeuju prisutnost ena u parlamen-
tima). Ako se napredak nastavi sadanjim
tempom bie potrebno vie od 50 godina da
se postigne potpuno proporcionalna i praved-
na zastupljenost ena.
286 DEMOKRATIJA

Pitanje za raspravu: Moete li se setiti ijednog

Godina 1945. 1955. 1965. 1975. 1985. 1995.
drugog podsticaja ili orua kojim je pre-
moen jaz u zastupljenosti izmeu mukara- Broj parlamenata 26 61 94 115 136 176
ca i ena u politikom ivotu?
% ena poslanika 3,0 7,5 8,1 10,9 12,0 11,6

% senatorki 2,2 7,7 9,3 10,5 12,7 9,4

ene u parlamentu: 19451995. IZVOR:
U 50 godina, od 1945. do 1995. INTERPARLAMENTARNA UNIJA, WWW.IPU.ORG, 2003.

broj suverenih drava koje imaju parlamen-
te poveao se sedam puta; Jedini dom ili Gornji dom Oba doma

postotak ena parlamentarnih poslanika se
donji dom ili senat zajedno
u svetu poveao etiri puta;

rekordni proseni nivo postignut je 1988.
Nordijske zemlje 39,7% 39,7%
godine kada je 14,8% od svih poslanika bilo
ena. Evropa zemlje lanice OSCE,
ukljuujui nordijske zemlje 17,7% 15,4% 17,3%
vinjeta Modul Ljudska prava ena.
Severna i Juna Amerika 18,2% 18,2% 18,2%
Online demokr@tija
Kada se sredinom 1990-ih poela iriti upotre- Evropa zemlje lanice OSCE,
ba Interneta neki su gajili snove o boljem sve- iskljuujui nordijske zemlje 15,6% 14,8% 15,5%
tu svetu u kojem bi svako uestvovao u pro-
cesu donoenja politikih odluka zahvaljujui Azija 15,4% 13,0% 15,2%
online komunikaciji, svetu koji bi bio blii ne-
Supsaharska Afrika 15,1% 17,3% 15,3%
go ikada ranije grkom idealu demokratije. Ti
snovi se jo nisu ostvarili. Uistinu, veoma je Pacifik 10,9% 20,5% 12,2%
neizvesno hoe li se ikada ostvariti.
Arapske zemlje 6,0% 7,5% 6,2%
IZVOR:
INTERPARLAMENTARNA UNIJA,
WWW.IPU.ORG, STANJE 29. MARTA 2004.

Dostupnost Interneta nije zamena za demo-
kratske strukture i sama po sebi ne stvara po-
litiku svest, ali uprkos tome ima svoje pred-
nosti. Informacija se moe traiti i dobiti
irom sveta u stvarnom vremenu i, to je
mnogo vanije, moe se razmenjivati i koristi-
ti za stvaranje neformalnih organizacijskih
struktura. To se esto dogaa tokom posled-
njih godina.
Aktivnosti nevladinih organizacija irom sve-
ta znatno su se poveale zahvaljujui online
komunikaciji, pa su uspostavljene veze meu
pokretima sa svih strana sveta. Kampanje mo-
gu stii do veeg broja ljudi bre nego ikada
ranije i mobilisati nove oblike prekogranine
saradnje orijentisane na odreena pitanja. To-
talitarni reimi ili uopte nemaju ili imaju ve-
oma ograniena sredstva kojima bi mogli za-
braniti online razmenu revolucionarnih ide-
ja. Pojedinci mogu lake izraavati svoje
miljenje i uiniti ga iroko dostupnim, nala-
zei tako podrku istomiljenika.
U tome postoje novi potencijali za demokra-
tiju, ali i novi rizici. Nedostatak politike sve-
sti i demokratskih struktura u offline svetu
odraava se i online.
Danas se otprilike 400 miliona ljudi irom sve-
ta zna koristiti Internetom, dok se 5,8 milijar-
di nalazi van toga. Takozvana digitalna pode-
la izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja
(kao i izmeu urbanih i ruralnih podruja u
razvijenim zemaljama) ima ozbiljan uticaj na
svaki demokratski model. Ako je vei deo po-
pulacije kompjuterski nepismen, ona ne
moe lako uestvovati u online aktivnostima.
Demokratski izazovi ne odnose se samo na
obezbeenje pristupa, nego i na sadraje. Na
primer, izuzetno rasistiki ameriki Ku-Klux-
Klan tvrdi da se zahvaljujui onlineu broj nje-
govih lanova bitno poveao, kao i njihov ste-
pen organizovanosti. U Francuskoj je Internet
portal Yahoo! tuen zbog ponude neonaci-
stikih memorabilia na svojim aukcijskim
stranicama. Meutim, ponude postoje i u
SAD, gde takvo ponaanje nije nezakonito. U
meuvremenu je Yahoo! izjavio da e do- slednje vreme antiglobalistiki pokret. Pri-
brovoljno nadgledati i spreavati takve radnje.
Demokratija je sloen proces. Da bi pravilno
funkcionisala, potrebna joj je naa potpuna
predanost. Internet moe biti medij koji
olakava komunikaciju, ali nikada nee biti
zamena za nedostatak predanosti u offline
svetu.
vinjeta Modul Sloboda izraavanja i sloboda
medija.
DEMOKRATIJA 287
Globalizacija i demokratija
Tradicionalno se linija razgranienja poli-
tikog uea odreuje kao nacionalna grani-
ca, a odluke koje utiu na ivote ljudi donose
se uz uvaavanje teritorije.
U doba globalizacije mnoge odluke i njihovi
ishodi proteu se van nacionalnih granica.
Novi snani globalni akteri poput multinacio-
nalnih kompanija i meunarodnih organizaci-
ja odgovorni su za dalekosene socioekonom-
ske promene u svetu. Globalizacija, takoe,
moe olakati irenje demokratije inei do-
stupnijima nove tehnologije i informacije.
Odgovor na propust demokratije u svetu glo-
balizacije, u kome je donoenje odluka esto
u rukama ekonomskih sila ili monih institu-
cija, jedan je od najirih meunarodnih
drutvenih pokreta koji su pokrenuti u po-
stalice antiglobalizma diu glas radi niza raz-
liitih razloga, ukljuujui zatitu okoline, ot-
pis dugova, prava ivotinja, zatitu dece, anti-
kapitalizam, mir i ljudska prava. Ono to im je
zajedniko jeste da globalizovanom svetu ne-
dostaje demokratskog prostora za javnu ras-
pravu.
288 DEMOKRATIJA
Kljuna metoda sprovoenja kampanje u po-
kretu su masovne demonstracije. Prvi put je
privukao panju meunarodnih medija 1999.
godine kada je 100.000 demonstranata
mariralo prilikom otvaranja Treeg ministar-
skog sastanka Svetske trgovinske organizacije
(WTO) u Sijetlu. Posle toga su se pojavili i
drugi protesti na sastanku Svetske banke i
Meunarodnog monetarnog fonda (IMF) u
Vaingtonu i Pragu, pa na Svetskom ekonom-
skom forumu u Davosu (vajcarska), samitu
Evropske unije u Geteburgu (vedska) i sami-
tu Grupe 8 u enovi (Italija).
Za razliku od veine demonstranata koji nisu
nasilni, postoji grupa radikalnih demonstra-
nata koji aktivno raspiruju nasilje bacajui pi-
rotehnika sredstva ili unitavajui imovinu.
Oni odvraaju panju od glavnog programa
pokreta jer privlae previe panje medija na
sebe, to mnogi smatraju nesrenom okol-
nou. Stoga su se u februaru 2002. godine
aktivisti okupili na Svetskom socijalnom foru-
mu u Porto Alegreu u Brazilu, i jo jednom u
Mumbaiju (Indija) 2004. godine, kao alterna-
tiva eksplozivnim masovnim demonstracija-
ma. Oko 60.000 uesnika skupa raspravljalo
je o alternativama globalnom kapitalizmu,
opoziciji militarizmu i podrci miru i drutve-
noj pravdi.
Koristei svoje pravo na okupljanje civilno Demokratski deficit u meunarodnim
drutvo je podstaklo javnu debatu o global- organizacijama, multinacionalnim
nom demokratskom upravljanju, demokrati- korporacijama i nevladinim organizacijama
zaciji meunarodnih ekonomskih odnosa i
ueu civilnog drutva u meunarodnim in- Uloga drave se menja i na regionalnom i na
stitucijama. Pokret upozorava na stalnu opa- globalnom nivou. Na scenu su stupile
snost od ekonomskog liberalizma koji bi mo- meunarodne organizacije, multinacionalne
gao da potkopa svoje vlastite temelje u korporacije i nevladine organizacije kao vani
graanskim i politikim slobodama ignori- protagonisti svetske politike. Njihove odluke i
sanjem vanosti ekonomskih i socijalnih pra- pravila utiu na politike drava i ivote milio-
va. na ljudi. Stoga, jedno od glavnih pitanja na
koje je potrebno odgovoriti jeste: Koliko su
Iako su, kako izgleda, promene scene na kojoj demokratski, odnosno nedemokratski ti ne-
se donose meunarodne odluke i praktikuju dravni protagonisti? Pronalaenje odgovora
novi naini uea nedostini snovi, (novi) na to pitanje trai istraivanje praksi i politi-
globalni akteri sve vie moraju odgovarati o ka, kao i procesa odluivanja svake meuna-
tome ta rade zbog poveanog interesa javno- rodne organizacije, multinacionalne kompa-
sti i primorani su da razmiljaju o novim nije i nevladine organizacije, kao i ostvareno-
nainima demokratskog predstavljanja, tran- sti naela demokratije odgovornosti, zakoni-
sparentnosti i odgovornosti. tosti, uea, zastupanja i transparentnosti.
Modul Sloboda od siromatva i Mo- Nairoko se razmatraju predlozi demokratiza-
dul Rad cije nedravnih protagonista. Primeri
ukljuuju reformu Saveta bezbednosti; stva-
ranje Globalne skuptine naroda i demokrat-
skijeg i efikasnijeg sistema donoenja odluka
u WTO, IMF i Svetskoj banci, kao i uvoenje
Kodeksa ponaanja i Etikih kodeksa za ne-
vladine organizacije i multinacionalne kom-
panije.

ODABRANE AKTIVNOSTI
AKTIVNOST I:
POKRETANJE KAMPANJE
DEO I: UVOD
Ova aktivnost zasniva se na raspravi kojom se
preispituju prava i odgovornosti povezane s
demokratijom i demokratskom debatom
Tip aktivnosti: rasprava
DEO II: OPTE INFORMACIJE O RASPRAVI
Ciljevi i zadaci:

vebati i razvijati vetine koje su potrebne
za sluanje, raspravu i uveravanje

podstaknuti saradnju i timski rad
Ciljna grupa: odrasli i mladi
Veliina grupe/organizacija: bilo koja
Vreme: 60 minuta
Materijal: papir i olovke u boji za pripremu
znakova, lepljiva traka, papir i olovke za be-
leke
Priprema:

Izradite dva znaka, Slaem se i Ne
slaem se i zalepite ih ili na dva suprotna
kraja dugog zida ili na pod.

Postavite dve stolice u sredinu prostorije,
ostavljajui prostor oko njih da bi se ljudi
mogli kretati okolo.
Potrebne vetine:
komunikacija, saradnja, izraavanje razliitih
pogleda o nekom pitanju, potovanje tuih
miljenja
DEO III: POSEBNE INFORMACIJE
O RASPRAVI
Pokaite oba znaka na krajevima zidova/po-
du i objasnite da ete proitati stav s kojim
se uesnici mogu slagati u veoj ili manjoj
meri.
Odaberite jedan stav s donje liste i proitaj-
te ga grupi.
Recite uesnicima da se postave uza zid
izmeu dva znaka prema stepenu slaganja
sa stavom
Kada se uesnici postave u dva reda, pozo-
vite dvoje s krajeva da zauzmu mesta na sto-
licama. Ostali treba da se okupe oko stolica,
tako da stanu iza osobe sa ijim se stavom
slau u veoj meri; ili da ostanu u centru
ako su neodluni.
Dajte uesnicima na stolicama minut vre- osim pomenutih faktora, uticao na njih?
mena da iznesu svoje razloge za slaganje ili
neslaganje sa stavom. Niko ih ne bi smeo
DEMOKRATIJA 289
prekidati ili im pomagati. Svi treba da budu
tihi.
Posle njihovih objanjenja zatraite od
ostalih da se postave iza jednog ili drugog
govornika (nema uzdranih), tako da se na
kraju dobije jedna grupa koja je za i dru-
ga koja je protiv stava. Dajte grupama de-
set minuta da pripreme argumente kojima
e podrati svoju poziciju i da izaberu dru-
ge govornike koji e izneti te argumente.
Dajte govornicima po tri minuta da iznesu
svoje argumente. Posle toga pristalice jedne
ili druge grupe mogu prei u drugu grupu
ako im se argumenti suprotne strane ine
uverljivijim.
Povratna informacija:
Okupite grupu ponovo radi povratne informa-
cije. Sada preite na razmatranje procesa i
svrhe diskusije kao oblika, kao i na razloge
zbog kojih se na pluralistiko drutvo moe
gledati kao na najveu vrednost. Ne vraajte
se na raspravu o temi.

Da li je neko promenio miljenje tokom ras-
prave? Ako jeste, koji su ga argumenti uverili?

Smatraju li uesnici da je neki drugi faktor,
Primeri mogu biti pritisak grupe, emocio-
nalni govor ili oseaj rivalstva.
290 DEMOKRATIJA

Za one koji nisu promenili svoj stav, da li je
postojao neki razlog u pozadini i u vebi?
Da li se mogu setiti nekog dokaza koji bi ih
mogao prisiliti na promenu svojih stavova?

Zato ljudi imaju razliita miljenja? Da li je
to prihvatljivo ili bi neto u vezi s tim treba-
lo u demokratiji?

Da li treba da se sva miljenja toleriu u de-
mokratiji?
Metodoloki saveti:
Prvi deo aktivnosti kada uesnici zauzimaju
mesta ne bi trebalo da traje due od nekoliko
minuta. Cilj aktivnosti zagrevanja je uspo-
stavljanje startnih pozicija. Svrha te aktiv-
nosti je vebanje vetina komuniciranja i
uveravanja, kao i razmatranje pitanja.
Uesnike bi trebalo podsticati da ne raz-
miljaju samo o sadraju i predstavljanju vla-
stitih stavova, nego i o tipu i obliku argumen-
ta koji su najuverljiviji.
Napomena: Bie potrebno oko 30 minuta da
bi se raspravio jedan stav prolazei kroz sve
krugove rasprave. Treba biti fleksibilan u od-
reivanju redosleda dogaaja, zavisno od gru-
pe. Uopte uzevi, nemir u grupi ima pred-
nost pred samom raspravom.
Predlozi za varijacije:
Moete postaviti pitanje da li bi pluralizam
ili slobodu izraavanja trebalo ograniiti u de-
mokratskom drutvu. Da li bi, na primer, rasi-
stike ili nacionalistike demonstracije treba-
lo zabraniti? Gde u demokratiji treba povui
crtu izmeu prihvatljivog i neprihvatljivog? U
tom kontekstu, moe se raspravljati o ideji to-
lerancije i nainu na koji ljudi razumeju taj
pojam.
DEO IV: NASTAVAK
Izaberite iz novina i asopisa slike koje ilu-
struju kontroverzna pitanja iz najnovije de-
bate. Pokuajte da obradite teme diskrimina-
cije pojedinih grupa (dece, ena, stranaca,
verskih grupa, osoba sa invaliditetom itd.),
zagaenja, nezaposlenosti, siromatva,
dravne represije i, uopte, krenja ljudskih
prava. Izreite slike i pokaite ih uesnicima.
Neka svako od njih izabere jednu sliku koju
moe i jednu koju ne moe tolerisati. Uesni-
ci treba da iznesu razloge zbog kojih su oda-
brali odreene slike, ali bez pokretanja ras-
prave. Upozorite ostale da moraju potovati
miljenje svakog uesnika.
IZVOR:
DODATAK JE PRILAGOEN IZ: SUSANNE ULRICH. 2000.
ACHTUNG (+) TOLERANZ WEGE DEMOKRATISCHER
KONFLIKTLOSUNG. VERLAG BERTELSMANN STIFTUNG.
Srodna prava/sledee oblasti istraivanja:
sloboda izraavanja i bilo koje drugo ljudsko
pravo
IZVOR:
AKTIVNOST POSVEENA RASPRAVI PRILAGOENA JE IZ:
COMPASS A MANAL ON HUMAN RIGHTS EDUCATION
WITH YOUNG PEOPLE. 2002. COUNCIL OF EUROPE PU-
BLISHING: STRASBOURG.
Stavovi koji se mogu koristiti u raspravi:
Imamo moralnu obavezu da koristimo na
glas na izborima.
Treba da potujemo sve zakone, ak i one
koji su nepravedni.
U demokratiji jedino politiari imaju mo.
Ljudi dobijaju voe kakve zasluuju.
U demokratiji svako ima pravo da bude za-
stupan, ak i kreteni. (Chris Patten)
51% nacije moe da uspostavi totalitarni
reim, potisne manjinu i jo ostane demo-
kratski.
Posao graanina je da dri svoja usta otvo-
rena. (Gunter Grass, pisac)
Najbolji argument protiv demokratije je pet
minuta razgovora s prosenim glasaem.
(Winston Churchill)
Napomena: Moete pronai druge stavove ve-
zane za bilo koje drugo ljudsko pravo. Stavo-
ve bi trebalo formulisati na takav nain da
podstiu razliita miljenja.

AKTIVNOST II:
MINARET U NAOJ ZAJEDNICI?
DEO I: UVOD
Ova aktivnost simulira otvorenu sednicu lo-
kalnog vea u vaoj zajednici ili zamiljenom
malom selu. To je scena u kojoj se razliiti in-
teresi i briga za razliite drutvene i politike
pokrete sudaraju nad tzv. vruom temom. No-
vinari prate i vode beleke o sastanku.
Tip aktivnosti: simulacija - igra
DEO II: OPTE INFORMACIJE
O SIMULACIJI
Ciljevi i zadaci:

upoznati procese koji se odvijaju kada lju-
di/zajednica nastoje da razumeju ono to se
dogaa

prepoznati i shvatiti politike kontekste i
mehanizme

elaborirati i izneti razliita gledita

prepoznati granice demokratskog i dosto-
janstvenog ponaanja

razviti simpatiju za sve strane koje uestvu-
ju u sukobu
Ciljna grupa: mladi i odrasli
Veliina grupe/organizacija: 15-30
Vreme: 2-3 sata
Priprema:
listii papira za imena, tabla i papir
Potrebne vetine:
komunikacija, saradnja, izraavanje razliitih
gledita o nekom pitanju, potovanje tuih
miljenja
DEO III: POSEBNE INFORMACIJE
O SIMULACIJI
Uvod u temu:
Predstavite aktivnost objanjavajui zamilje-
nu situaciju u kojoj e grupa uestvovati.
Namera da se podigne minaret izaziva nemir
u vaoj zajednici. U kratkom roku saziva se
otvoreno vee zajednice da bi se odluilo o
zahtevu islamske zajednice da sagradi mina-
ret koji bi nadvisio zvonik crkve.
Ispiite na tabli popis razliitih uloga koje e
imati uesnici. Sledee osobe mogu da
uestvuju u otvorenom veu:

gradonaelnik zajednice kao presedavajui
sednice

lanovi gradskog vea (3-5 osoba) koji pred-
stavljaju razliite stranke
DEMOKRATIJA 291

lanovi radne grupe Za jedan svet protiv
ksenofobije (3-6 osoba)

lanovi odbora graanske akcije Dobro-
doli u nau lepu zajednicu (3-5 osoba)

lanovi islamske zajednice (3-5 osoba)

tampa: novinari dveju lokalnih novina su-
protnih politikih pristupa (1-2 osobe za
svake novine)

graani (ako ima dovoljno uesnika)
Imajte na umu da e simulacija biti utoliko
efikasnija ukoliko se bolje opiu razliite ulo-
ge. Ako elite, moete zapisati karakteristike
pojedinih uloga na tabli. Pokuajte uspostavi-
ti niz uloga koje sadre suprotstavljena obe-
leja kako bi podstakli bolju raspravu.
Sada odredite vremenski okvir: Pre poetka
simulacije uesnici odreuju svoje osobine i
piu ih kao kljune rei (oko 15 minuta). Svi
uesnici moraju se drati dobijenih uloga i za-
govarati odgovarajue stavove.
Simulacija:
Elementi koji su potrebni da bi se odredilo
trajanje.
Faza 1: Priprema (20 minuta)
Zamolite uesnike da se razvrstaju u grupu
koju su odabrali. Ako je mogue, oni bi treba-
292 DEMOKRATIJA
lo da mogu da izau iz uionice i da imaju do-
voljno prostora za sebe. Likovi e se moi
meusobno upoznati i odabrati i pripremiti
svoju strategiju za otvoreno vee. tampa
poinje da ureuje novine i vodi prve inter-
vjue. Tokom ove faze vi pripremate prostoriju
za vee: grupe treba da se smeste uz etiri sto-
la. Oznake sa imenima stavljaju se na svaki
sto. Gradonaelnik sedi na uzvienom po-
loaju na kojem se nalazi zvono i sat. Pravila
postupka tokom sednice treba zasebno obja-
sniti osobi koja ima ulogu gradonaelnika.
Faza 2: Sastanak vea (45 minuta)
Gradonaelnik predsedava sednici. On otvara
sednicu kraim govorom u kom predstavlja
temu i izraava dobrodolicu uesnicima.
Njegov/njen glavni zadatak je upravljanje
sednicom. Od grupa se redom trai da iznesu
svoje stavove i ciljeve. Smernice za izlaganje
su pripremljene skice uloga. Potom, grado-
naelnik poziva na glasanje kojim bi se treba-
lo da odlui da li e islamskoj zajednici dopu-
stiti gradnja minareta u punoj veliini.
Faza 3: Povratna informacija (45 minuta)
Postavite uesnike ponovo ukrug za raspravu
i povratnu informaciju pozdravljajui svakoga
pravim imenom. To je posebno vano jer
omoguava uesnicima da izau iz uloga koje
su igrali i da se ponu ponaati shodno sami-
ma sebi.
Na linom nivou, pitajte uesnike:

Odraava li rezultat simulacije zadatak vae
uloge?

Koliko ste vi (u vaoj ulozi) uticali na rezul-
tat?

Da li je interakcija sa ostalima dovela do
promena u vaoj strategiji?
Nastojte da izbegnete nastavak simulacije i
drite se razmatranja.
Kako bi analizirali simulaciju u odnosu na
stvarno otvoreno veanje, pitajte:

Da li ste se lako ili teko identifikovali s
vaom ulogom?

Koliko je simulacija bila slina stvarnoj situ-
aciji?
Metodoloki saveti:
Ako je mogue, ovu aktivnost trebalo bi spro-
voditi s jo jednim trenerom kako biste mogli
istovremeno odgovoriti na pitanja i koordini-
rati svaki korak tokom aktivnosti. Kada do-
deljujete uloge, imajte na umu da je uloga
gradonaelnika veoma zahtevna s obzirom
na to da ona odreuje tok simulacije. Stoga bi
trebalo da, zajedno sa uesnikom koji glumi
gradonaelnika, proete sve korake pre simu-
lacije. Meutim, znajte da vi vodite aktivnost
i da e moda biti potrebna i vaa intervenci-
ja tokom simulacije ako uesnici ponu da
vreaju jedni druge. Prekinite simulaciju ako
je ne moete kontrolisati (izmislite nove in-
jenice, promenite temu). Ako otvoreno vee
ne postigne dogovor, istaknite da do toga
moe doi i u stvarnom ivotu i da to ne
znai da aktivnost nije uspela.
Predlozi za varijacije:
Zavisno od konteksta vae zajednice, temu o
minaretu moete i morate promeniti u temu
Crkva u naoj zajednici ili Budistiki hram
u naoj zajednici.
DEO IV: NASTAVAK
Ako je mogue, neka lica koja predstavljaju
tampu u igri simulacije snime sednicu otvo-
renog vea, a tu dokumentaciju upotrebite
kao polazite za analizu rasprave i njenih pra-
vila u sledeoj aktivnosti.
U pristupu temi lokalne demokratije u raz-
liitim okruenjima, uesnici mogu dobiti
uvid u svoju okolinu pronalaenjem stvarnih
sluajeva koje mogu dokumentovati. Njihovi
rezultati se mogu izloiti na manjoj izlobi.
 DEMOKRATIJA 293

Srodna prava/sledee oblasti istraivanja:

diskriminacija, verske slobode, sloboda iz-
raavanja i sloboda medija

IZVOR:
PRILAGOENO IZ: SUSANNE ULRICH. 2000. ACHTUNG (+)
TOLERANZ WEGE DEMOKRATISCHER KONFLIKTLO-
SUNG. VERLAG BERTELSMANN STIFTUNG.
294 DEMOKRATIJA

REFERENCE
Annan A. Kofi. 2000. We the Peoples: The Role of the United
Nations in the 21st Century. New York: United Nations. Do-
stupno na adresi: http://www.un.org/millennium/sg/report/
Democracy Coalition Project:
http://www.demcoalition.org/html/home.html
Fox, Jonathan. 1999. The World Bank Inspection Panel: Will it
increase the Banks Accountability?. Santa Cruz: University of
California. Dostupno na adresi:
http://hypatia.ss.uci.edu/brysk/Fox.html
IDEA International: www.idea.int
Inter-Parliamentary Union: www.ipu.org
UNDP. 2002. Human Development Report. Oxford:
Oxford University Press.
DODATNE INFORMACIJE
Kovach Hetty, Neligan Caroline i Benall Simon. 2003. The
Global Accountability Report 2003: Power without accountabi-
lity?. London: One World Trust. Dostupno na adresi:
http://www.wto.org/english/news_e/news03_e/gar2003_e.p
df
Nayyar Deepak i Court Julius. 2002. Governing Globalizati-
on: Issues and Institutions. Helsinki: UNU/WIDER.
Nye Joseph S. 2001. Globalizations Democratic Deficit: How
to make International Institutions more accountable. Foreign
Affairs (Volume 80, Issue 4). New York: Coucil on Foreign Re-
lations.
Porter Tony. 2001. The democratic deficit in the institutional
arrangements for regulating global finance. Global Governan-
ce: A Review for Multilaterism (Vol. 7, Issue 2, 2001). Califor-
nia: Lynne Rienner Publishers, ACUNS + UNU.
Reinalter Helmut. 2002. Die Zukunft der Demokratie.
Innsbruck: Studien Verlag.
Bretton Woods Project: www.brettonwoodsproject.org
Charter99: www.charter99.org
Foreign Policy in Focus: www.foreignpolicy-infocus.org
Inspection Panel of the World Bank:
www.inspectionpanel.org
One World Trust: www.oneworldtrust.org
Open Society Foundation: www.soros.org
United Nations: www.un.org
United Nations Development Programme:
www.undp.org
World Bank: www.worldbank.org
World Trade Organization: www.wto.org

Resolution establishing the Inspection Panel: Resolution

Beetham David i Kevin Boyle. 1995. Introducing Democracy:
80 Questions and Answers. Cambridge: Polity Press.
Inoguchi Takashi, Newman Edward i Keane John. 1998.
The changing nature of democracy. United States: United Nati-
ons University Press.
No.IBRD 93-10 = Resolution No.IDA 93-6
Scholte Jan Aart. 2002. Civil Society and Democracy in Global
Governance. Global Governance: A Review for Multilaterism
(Vol. 8, Issue 3, 2002). California: Lynne Rienner Publishers,
ACUNS + UNU.

Held David. 1995. Democracy and the global order: From the
Modern State to Cosmopolitan Governance. Oxford: Polity
Press.
Keohane O. Robert i Nye S. Joseph. 2001. Global Governance
and Democratic Accountability. Paper. Durham: Duke Univer-
sity. Dostupno na adresi:
http://www.poli.duke.edu/people/Faculty/docs/millpa-
per.pdf
UNDP. 2002. Human Development Report 2002: Deepening
Democracy in a fragmented world. New York: Oxford Univer-
sity Press. Dostupno na adresi:
http://hdr.undp.org/reports/global/2002/en/
Woyke Wichard. 2000. Handwrterbuch Internationale Poli-
tik. Opladen: Leske+Budrich.
Bank Information Center: www.bicusa.org
III. DODATNI
IZVORI
LITERATURA
IZVORI
KONTAKTI

Obrazovanje i uenje u oblasti

ljudskih prava moe dati presudni
doprinos ljudskoj bezbednosti
postavljajui ciljeve ljudske
bezbednosti u okvire ljudskih
prava. S obzirom na ovo, razvijae
se saradnja meu lanovima
HSN.
DEKLARACIJA IZ GRACA O PRINCIPIMA OBRAZOVANJA
U OBLASTI LJUDSKIH PRAVA I LJUDSKOJ BEZBEDNOSTI,
2003.
296 DODATNI IZVORI
A. LJUDSKA PRAVA BORBA KOJA TRAJE
HRONOLOGIJA
BORBA I ISTORIJSKI DOGAAJI
Mnogi religijski tekstovi naglaavaju jednakost, dosto-
janstvo i dunost pomaganja drugima
Pre vie od 3.000 godina indijske Vede, Agame i Upa-
niade; jevrejski tekstovi i Tora
Pre 2.500 godina budistika Tripitaka i Aguttara-Ni-
kaya i konfuijski analekti Nepokolebljiva sredina i Ve-
liko uenje
Pre 2.000 godina hrianski Novi zavet; 600 godina
kasnije islamski Kuran
1819. VEK
1789. Francuska revolucija i Deklaracija o pravima
oveka i graanina
1815. Pobune robova u Latinskoj Americi i Francuskoj
1830-te Pokreti za socijalna i ekonomska prava - Ra-
makrishna u Indiji, verski pokreti na Zapadu
1840. Pokret Chartista u Irskoj trai opte pravo glasa
i prava radnika i siromanih
1847. Liberijska revolucija
1861. Ukidanje kmetstva u Rusiji
20. VEK
190029.
190015. Narodi u kolonijama Azije i Afrike ustaju
protiv imperijalizma
1905. Radniki pokreti u Evropi, Indiji, i SAD; u Mo-
skvi 300.000 radnika izlazi na ulice
1910. U Meksiku seljaci se mobiliu radi prava na zem-
lju
191418. Prvi svetski rat
1914. Poinju pokreti za nezavisnost i nemiri u Evropi,
Africi i Aziji
1915. Pokolj Jermena u Turskoj
1917. Ruska revolucija
1919. Opti protesti protiv izostavljanja rasne jednako-
sti iz Konvencije o Drutvu naroda
KONFERENCIJE, DOKUMENTI
I DEKLARACIJE
Etiki kodeksi Menes, Aoka, Hamurabi, Drakon,
Cyrus, Mojsije, Solomon i Manu
1215. Potpisana Magna Carta, po kojoj suveren nije iz-
nad zakona
1625. Holandski pravnik Hugo Grotius stvara poetke
meunarodnog prava
1690. John Locke razvija ideju prirodnih prava u Dru-
goj raspravi o vladi
1792. Mary Wollstonecraft objavljuje Odbranu prava
ena
1860-te Mirza Fath Ali Akhundzade u Iranu i Tan Si-
tong u Kini zalau se za ravnopravnost polova
1860-te asopis La Camelia Rose Guerra zagovara rav-
nopravnost ena u celoj Latinskoj Americi
1860-te U Japanu Toshiko Kishida objavljuje esej Go-
vorim vam, sestre moje
186080. Vie od 50 bilateralnih sporazuma o uki-
danju trgovine robljem u svim podrujima
1900. Prvi sveafriki kongres u Londonu
1906. Meunarodna konvencija o zabrani nonog rada
ena u industriji
1907. Mirovna konferencija u Srednjoj Americi daje
strancima pravo albe pred sudom u mestu boravka
1916. Lenjin se bavi pravom na samoopredeljenje u de-
lu Imperijalizam, najvii stadijum kapitalizma
1918. Wilson govori o samoopredeljenju u tekstu
etrnaest taaka
1919. Versajski ugovor naglaava pravo na samoopre-
deljenje i manjinska prava
1919. Sveafriki kongres trai pravo na samoopre-
deljenje kolonija
INSTITUCIJE
1809. U vedskoj osnovana institucija ombudsmana
1815. Odbor za pitanje meunarodne trgovine robljem
na Bekom kongresu
1839. Udruenje protiv ropstva u Britaniji, posle kog
sledi Confederao Abolicionista u Brazilu tokom
1860-ih
1863. Meunarodni komitet Crvenog krsta
1864. Meunarodno udruenje radnika
1898. Liga za ljudska prava, nevladina organizacija
osnovana zbog afere Dreyfus
1902. Meunarodni savez za pravo glasa i ravnoprav-
no graanstvo
1905. Sindikati osnivaju meunarodne federacije
1910. Meunarodni sindikat radnika u industriji en-
ske odee
1919. Drutvo naroda i Meunarodni sud pravde
1919. Meunarodna organizacija rada (ILO), zastupa
ljudska prava u radnom pravu
1919. Meunarodna liga ena za mir i slobodu
1919. Nevladine organizacije za prava ena poinju se
baviti pravima dece; Save the Children (Velika Britani-
ja)

1920-te Kampanje za prava ena na kontracepciju,
pod vostvom Ellen Key, Margaret Sanger, Shizue Ishi-
moto
1920-te Opti trajk i oruani sukob izmeu radnika i
vlasnika u industrijskim zemljama
1930-49.
1930. U Indiji Gandhi predvodi stotine ljudi u maru
ka Dandiju kao protest protiv poreza na so
193945. Hitlerov nacistiki reim ubija est miliona
Jevreja; u koncentracionim logorima ubija Rome, ko-
muniste, sindikalne voe, Poljake, Ukrajince, Kurde,
Jermene, hendikepirane, Jehovine svedoke i homo-
seksualce
1942. U Francuskoj Ren Cassin zalae se za osnivanje
meunarodnog suda za ratne zloine
1942. Vlada SAD internira oko 120.000 amerikih Ja-
panaca tokom Drugog svetskog rata
194245. Antifaistika borba u mnogim evropskim
zemljama
1949. Kineska revolucija
195059.
1950-te Ratovi za nacionalno osloboenje i pobune u
Aziji; neke afrike zemlje izborile nezavisnost
1955. Pokret za politika i graanska prava u SAD;
Martin Luther King Jr. predvodi bojkot autobusa u
Montgomeriju (381 dan)
1960-69.
1960-te U Africi 17 zemalja ostvaruju pravo na samoo-
predeljenje kao i druge zemlje u svetu
1962. Ujedinjeni poljoprivrednici Amerike organizuju
protest radi zatite radnika migranata u SAD
1960-te70-te Feministiki pokreti trae ravnoprav-
nost
1923. Peta konferencija amerikih republika u Santja-
gu u ileu bavi se pravima ena
1924. enevska deklaracija o pravima deteta
1924. Kongres SAD usvaja Snyderov zakon koji daje
svim amerikim starosedeocima puna graanska pra-
va
1926. enevska konferencija usvaja Konvenciju o rop-
stvu
1930. Konvencija Meunarodne organizacije rada o
prinudnom i prisilnom radu
1933. Meunarodna konvencija o suzbijanju trgovine
punoletnim enama
1941. Predsednik SAD Roosevelt definie etiri osnov-
ne slobode slobodu govora i vere, slobodu od siro-
matva i straha
1945. Povelja UN, u kojoj se naglaavaju ljudska prava
1948. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima
1948. Konvencija Meunarodne organizacije rada o
slobodi udruivanja i zatiti prava na organizovanje
1949. Konvencija Meunarodne organizacije rada o
pravu na organizovanje i kolektivno pregovaranje
1950. Evropska konvencija o ljudskim pravima
1951. Konvencija Meunarodne organizacije rada o
jednakim naknadama
1957. Konvencija Meunarodne organizacije rada o
ukidanju prisilnog rada
1958. Konvencija Meunarodne organizacije rada o
diskriminaciji u zapoljavanju i zanimanju
1965. Meunarodna konvencija UN o ogranienju svih
oblika rasne diskriminacije
1966. Meunarodni pakt o graanskim i politikim
pravima
1966. Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i
kulturnim pravima
1968. Prva svetska konferencija o ljudskim pravima u
Teheranu
DODATNI IZVORI 297
1922. 14 nacionalnih liga za ljudska prava osniva
Meunarodnu federaciju liga za ljudska prava
1920-te Nacionalni kongres Britanske zapadne Afrike
u Akri promovie samoopredeljenje
1925. Predstavnici osam nerazvijenih zemalja osniva-
ju Obojene sveta radi okonanja rasne diskriminacije
1928. Meuamerika komisija o enama osnovana ra-
di borbe za priznavanje graanskih i politikih prava
ena
1933. Organizacija izbeglica
193536. Meunarodno poverenitvo za kazne i ka-
znene zavode s ciljem promovisanja osnovnih prava
zatvorenika
1945. Suenja u Nirnbergu i Tokiju
1945. Ujedinjene nacije
1946. Komisija za ljudska prava UN
1948. Organizacija amerikih drava
1949. Savet Evrope
1950. Komisija Meunarodne organizacije rada za
utvrivanje injenica bavi se povredama sindikalnih
prava
1951. Odbor Meunarodne organizacije rada za slobo-
du udruivanja
1954. Evropska komisija za ljudska prava
1959. Evropski sud za ljudska prava
1960. Interamerika komisija za ljudska prava odrava
prvu sednicu
1961. Amnesty International
1963. Organizacija afrikog jedinstva
1967. Pontifikalna komisija za meunarodnu pravdu i
mir
298 DODATNI IZVORI
197079.
1970-te Ljudska prava izazivaju iru panju aparthe-
id u Junoj Africi, postupanja prema Palestincima na
okupiranim podrujima, muenje politikih protivni-
ka u ileu, prljavi rat u Argentini, genocid u Kam-
bodi
1970-te Protesti protiv arapsko-izraelskog sukoba, vi-
jetnamskog rata, graanskog rata u Nigeriji - Bijafri
1976. Amnesty International dobija Nobelovu nagradu
za mir
198089.
1980-te Kraj junoamerikih diktatura u Argentini,
Boliviji, Paragvaju, Urugvaju
1988. Na Filipinima mirni Pokret Snaga naroda zbacu-
je Markosovu diktaturu
1989. Trg Tiananmen
1989. Pad Berlinskog zida
1990-2003.
1990-te Demokratija se iri Afrikom; Nelson Mandela
osloboen iz zatvora i izabran za predsednika June
Afrike
1990-te Etniko ienje u bivoj Jugoslaviji, genocid i 1998. Rimski statut Meunarodnog krivinog suda
masovna krenja ljudskih prava u Ruandi
1998. panija pokree postupak izruenja ileanskog
generala Pinocheta
1999. Lekari bez granica dobijaju Nobelovu nagradu
za mir
2000. Sud u Senegalu optuuje biveg adskog dikta-
tora H. Habrea za muenje i varvarstvo
2000. Eskalacija nasilja izmeu Izraelaca i Palestinaca
od 2000. (Al-Aqsa Intifada)
2001. UN i Kofi Annan dele Nagradu za mir
2001. Teroristiki napad na Svetski trgovinski centar i
Pentagon; predsednik Bush zapoinje rat protiv tero-
rizma napadajui teroristiku infastrukturu u Avga- 2002. Usvaja se Fakultativni protokol uz Konvenciju
nistanu
2002. Meunarodni krivini sud za bivu Jugoslaviju
(ICTY) poinje suenje Slobodanu Miloeviu
mart 2003. SAD napadaju Irak
1973. Meunarodna konvencija UN o suzbijanju i
kanjavanju zloina apartheida
1973. Konvencija Meunarodne organizacija rada o
minimalnom uzrastu
1974. Svetska konferencija o hrani u Rimu
1979. Meunarodna konvencija UN o ukidanju svih
oblika diskriminacije ena (CEDAW)
1981. Afrika povelja o ljudskim pravima i pravima na-
roda
1984. Konvencija UN protiv muenja i okrutnog, neo-
venog ili poniavajueg postupanja ili kanavanja
1986. Deklaracija UN o pravu na razvoj
1989. Konvencija UN o pravima deteta
199096. Globalne konferencije UN i sastanci na vrhu
o deci, obrazovanju, okolini i razvoju, stanovnitvu,
enama, socijalnom razvoju i ljudskim naseljima
1999. Fakultativni protokol uz CEDAW za pojedinane
tube
1999. Konvencija Meunarodne organizacije rada o
najgorim oblicima dejeg rada
2000. Milenijumski sastanak na vrhu: Uloga UN u 21.
veku (Njujork, 6 8. septembra)
2000. Peking + 5 Konferencija o pravima ena
2000. Fakultativni protokol uz CEDAW za pojedinane
tube stupa na snagu
2001. Svetska konferencija o rasizmu, rasnoj diskrimi-
naciji, ksenofobiji i netoleranciji (Durban, Juna Afri-
ka, od 31. avgusta do 7. septembra)
UN protiv muenja (opti sistem poseta radi praenja
sprovoenja Konvencije)
2002. Maj 2002: Generalna skuptina UN: Posebna
sednica o deci
1970. Prve komisije za pomirenje i pravdu u Paragva-
ju i Brazilu
1978. Helsinki Watch (Human Rights Watch)
1979. Interameriki sud za ljudska prava
1983. Arapska organizacija za ljudska prava
1985. Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna pra-
va
1988. Afrika komisija za ljudska prava i prava naroda
1992. Prvi Visoki predstavnik OSCE (OEBS) za nacio-
nalne manjine
1993. Prvi Visoki predstavnik OSCE (OEBS) za ljudska
prava imenovan na Bekoj konferenciji
199394. Meunarodni krivini tribunal za bivu Ju-
goslaviju i Ruandu
1995. Junoafrika komisija za utvrivanje istine i po-
mirenje
1995-99. Deset zemalja iniciraju nacionalne akcione
planove zatite i irenja ljudskih prava
1999. Osniva se Mrea za ljudsku bezbednost
2002. Rimski statut Meunarodnog krivinog suda
(ICC) stupa na snagu (1. jula 2002)
2003. ICC poinje s radom 1. januara 2003.
IZVOR:
PRILAGOENO IZ
UNDP, IZVETAJ O LJUDSKOM RAZVOJU 2000.

B. PREDLOENA LITERATURA O LJUDSKIM PRAVIMA
Sledee knjige sadre osnovne informacije o
meunarodnom sistemu ljudskih prava i njegovim
izvorima. One predstavljaju korisnu osnovu za sva-
koga koga zanimaju pitanja ljudskih prava, poseb-
no za one koji se bave obrazovanjem za ljudska
prava. One, takoe, daju osnovno znanje i inform-
acije za budua istraivanja.
Naslov: A Guide to Human Rights: Institutions,
Standards, Procedures (Vodi o ljudskim pravima:
Institucije, standardi, postupci)
Autor/urednik: Janusz Simonides, Vladimir Volo-
din
Mesto izdanja: Francuska
Izdava: UNESCO
Godina izdanja: 2001.
Sadraj: Ova publikacija daje saetu informaciju o
najvanijim instrumentima ljudskih prava; postup-
cima i mehanizmima za zatitu ljudskih prava;
glavnim dogaajima i institucijama koje se bave pi-
tanjima ljudskih prava. Namenjena je svima koji se
zanimaju za ljudska prava, naroito nastavnicima,
onima koji ue o ljudskim pravima, aktivistima i
radnicima u masovnim medijima.
Naslov: An Introduction to the International Pro-
tection of Human Rights (Uvod u meunarodnu
zatitu ljudskih prava)
Autor/urednik: Hanski Raija i Suksi Markku (ur.)
Mesto izdanja: Turku/Abo
Izdava: Abo Akademy University; Institute for Hu-
man Rights
Godina izdanja: 1999, drugo izdanje
ISBN: 952-12-047-5
Sadraj: Cilj ove knjige je da se da opta i ujedno is-
crpna slika meunarodne zatite ljudskih prava.
Ona je uvod u glavne sisteme i standarde, a name-
ra joj je da poslui kao dopuna specijalizovanim
studijama. Knjiga e naroito zanimati nediplomi-
rane studente, ali je mogu na teajevima o ljudskim
pravima koristiti i radnici i aktivisti nevladinih or-
ganizacija, kao i svi drugi koje zanima ova oblast.
Naslov: Economic, Social and Cultural Rights: A
Textbook (Second revised edition) (Ekonomska,
socijalna i kulturna prava, udbenik, drugo iz-
menjeno izdanje)
Autor/urednik: Asbjorn Eide, Catarina Krause, Al-
lan Rosas
Mesto izdanja: Dordrecht; Boston; London
Izdava: Martinus Nijhoff
Godina izdanja: 2001.
ISBN: 90-411-1595-1
Sadraj: Ova knjiga je iscrpan udbenik o meuna-
rodno priznatim ekonomskim, socijalnim i kultur-
nim pravima. Takoe analizira u kakvom su odno-
su ove kategorije s graanskim i politikim pravi-
ma. Drugo izmenjeno izdanje sadri poglavlja o
ostvarivanju ekonomskih, socijalnih i kulturnih
prava u pojedinim zemljama.
Naslov: Effective Strategies for Protecting Human
Rights: Economic Sanctions, Use of National Co-
urts and International Fora and Coercive Power
(Efikasne strategije za zatitu ljudskih prava: Eko-
nomske sankcije, obraanje nacionalnim sudovima
i meunarodnim forumima i sredstva prinude)
Autor/urednik: David Barnhizer (ur.)
Mesto izdanja: Dartmouth
Izdava: Ashgate
DODATNI IZVORI 299
Godina izdanja: 2001.
Sadraj: Ovaj tekst objedinjuje iskustva iz razliitih
oblasti vodeih promotera i aktivista za ljudska pra-
va, iz kojih se mogu videti strategije za zatitu ljud-
skih prava. Knjiga utvruje strateke probleme i
pristupe i nudi raspon strategija za sankcionisanje
prekrilaca ljudskih prava i za spreavanje po-
naanja koja bi mogla voditi krenju ljudskih prava.
Autori priloga u knjizi su Noam Chomsky, Richard
Goldstone, sudija Ustavnog suda June Afrike i Da-
vid Rawson, ambasador SAD u Ruandi u vreme tra-
ginog genocida.
Naslov: Human Rights: Concept and Standards
(Ljudska prava: Koncept i standardi)
Autor/urednik: Janusz Simonides (ur.)
Mesto izdanja: Aldershot
Izdava: Dartmouth Publishing Company Limited
Godina izdanja: 2000.
ISBN: 92-3-103589-4
Sadraj: Ova knjiga sadri razmiljanja o istorij-
skim perspektivama i filozofskim osnovama ljud-
skih prava. Knjiga daje iscrpnu analizu graanskih,
politikih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih pra-
va, kao i prava lica koje pripadaju ranjivim grupa-
ma, kao to su ene, deca, manjine, starosedelaki
narodi i radnici migranti. Prikazuje i veze izmeu
humanitarnog prava i ljudskih prava.
Naslov: Human Rights: New Dimensions and
Challenges: Manual on Human Rights (Ljudska
prava: Nove dimenzije i izazovi: Prirunik o ljud-
skim pravima)
Autor/urednik: Janusz Simonides
Mesto izdanja: Brookfield (ao)
300 DODATNI IZVORI
Izdava: UNESCO, Ashgate
Godina izdanja: 1998.
ISBN: 1 84014 426 2
Sadraj: U knjizi je pokazana povezanost i
meuzavisnost ljudskih prava, mira, demokratije,
razvoja i okoline. Analizirane su prepreke i opasno-
sti za ljudska prava, predlaeni naini i sredstva za
njihovo prevazilaenje i razmatrani su pozitivni i
negativni uticaji globalizacije, informatike revolu-
cije i naunog i tehnolokog napretka na ljudska
prava.
Naslov: Human Rights: Questions and Answers
(Ljudska prava: Pitanja i odgovori)
Autor/urednik: Leah Levin
Mesto izdanja: Paris
Izdava: UNESCO
Godina izdanja: 1996.
ISBN: 92- 3-103261-5
Sadraj: Knjiga sadri osnovne informacije o naj-
vanijim instrumentima ljudskih prava, postupci-
ma njihove primene i aktivnostima meunarodnih
organizacija na irenju i zatiti ljudskih prava. Knji-
ga koristi uenicima i nastavnicima, kao i svima ko-
ji uestvuju ili su zainteresovani za irenje i zatitu
ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Naslov: Human Rights Protection: Methods and
Effectiveness (Zatita ljudskih prava: Metode i de-
lotvornost)
Autor/urednik: Frances Butlet
Mesto izdanja: The Hague
Izdava: Kluwer
Godina izdanja: 2002.
ISBN: 90-411-1702-4
Sadraj: U knjizi se istrauju mehanizmi zatite
ljudskih prava i njihova efikasnost u praksi. Sadri
obilje materijala koji pokazuju da je zatita ljudskih
prava danas ne manje vana nego ranije. U knjizi se
istrauje ta je potrebno za efikasno ostvarivanje
ljudskih prava.
Naslov: Human Rights Reference Handbook (Re-
ferentni prirunik o ljudskim pravima)
Autor/urednik: Theo R.G. van Banning, Willem
J.M. van Genugten
Mesto izdanja: Netheralnds
Izdava: Ministarstvo spoljnih poslova Holandije,
Odeljenje za ljudska prava, dobru upravu i demo-
kratizaciju
Godina izdanja: 1999.
Sadraj: Cilj knjige je da pomogne meunarodnoj
zajednici da razvije koherentniju i dosledniju poli-
tiku ljudskih prava, koja bi omoguila unapreenje
potovanja ljudskih prava irom sveta.
Dostupno na Internetu: http://www.minbuza.nl
Naslov: Human Rights Standards and the Re-
sponsibility of Transnational Corporations (Stan-
dardi ljudskih prava i odgovornost transnacional-
nih korporacija)
Autor/urednik: Michael K. Addo
Mesto izdanja: The Hague
Izdava: Kluwer Law International
Godina izdanja: 1999.
Sadraj: U knjizi se razmatraju pitanja prirode i
obima odgovornosti korporacija u pogledu ljudskih
prava. Da li treba korporacije da budu odgovorne
za krenje ljudskih prava u koje su upletene one ili
njihove filijale (zavisna preduzea)? Kojim naeli-
ma treba da se rukovode preduzea koja rade u
zemljama poznatim po krenju ljudskih prava? Da
li je samoregulacija dovoljna, ili je ponaanje kor-
poracija bolje regulisati nacionalnim zakonima ili
meunarodnim kodeksima? Na emu ti kodeksi
treba da se zasnivaju?
Naslov: Human Rights Today. UN Briefing Papers
(Ljudska prava danas. Dokumenti UN)
Autor/urednik: United Nations
Mesto izdanja: New York
Izdava: United Nations Publications
Godina izdanja: 1998.
ISBN: 92- 1-100797-6
Sadraj: U dokumentu se navode konkretne mere
koje su UN preduzele na meunarodnom i nacio-
nalnom nivou na unapreenju svojih programa za
ljudska prava i efikasnijem delovanju u saradnji s
partnerima u vladama i civilnom drutvu radi
jemenja ljudskih prava za sve. Takoe, daje se pri-
kaz rada razliitih meuvladinih tela za ljudska
prava.
Naslov: International Encyclopedia of Human
Rights: Freedoms, Abuses and Remedies
(Meunarodna enciklopedija ljudskih prava: Slobo-
de, zloupotrebe i pravni lekovi)
Autor/urednik: Robert L.Maddex
Mesto izdanja: Washington D.C.
Izdava: CQ Press
Godina izdanja: 2000.
ISBN: 1-56802-490-8
Sadraj: Ilustrovani referentni izvor koji sadri poj-
move i termine, sporazume, lica i organizacije koje
slue jemenju ljudskih prava irom sveta.

Naslov: Manual on Human Rights Reporting (Pri-
runik o izvetavanju o ljudskim pravima)
Autor/urednik: United Nations
Mesto izdanja: Geneva
Izdava: United Nations Publications
Godina izdanja: 1997.
ISBN: 92- 1-100752-6
Sadraj: Glavna svrha Prirunika je da bude prak-
tino sredstvo za vladine slubenike u pripremi i
podnoenju izvetaja koji su njihova obaveza pre-
ma meunarodnim ugovorima o ljudskim pravima
UN.
Naslov: International Human Rights in Context:
Law, Politics, Morals (Meunarodna ljudska prava
u kontekstu: Pravo, politika, moral)
Autor/urednik: Henry J. Steiner, Philipp Alston
Mesto izdanja: Oxford
Izdava: Oxford University Press
Godina izdanja: 2000.
ISBN: 0-19-829849-8
Sadraj: Ovaj prirunik sadri raznovrstan izbor
paljivo ureenih primarnih i sekundarnih materi-
jala sa iscrpnim tekstovima, komentarima urednika
i pitanjima za istraivanje. Pokriva iroki raspon te-
ma o ljudskim pravima: osnovne karakteristike
meunarodnog prava, razvoj pokreta za ljudska
prava; graanska, politika, ekonomska i socijalna
prava; meunarodno humanitarno pravo; globali-
zacija; samoopredeljenje; prava ena; primena i
sprovoenje.
Naslov: International Human Rights Regime
(Meunarodni reim ljudskih prava)
Autor/urednik: Manfred Nowak
DODATNI IZVORI 301
Izdava: Kluwer Law International Mesto izdanja: Ithaca, London
Godina izdanja: 2003. Izdava: Cornell University Press
Sadraj: Ovaj udbenik daje kratak, ali sveobuhva- Godina izdanja: 2003, drugo izdanje
tan uvod u ideju i doktrinu ljudskih prava, kao i u Sadraj: Jack Donnelly razrauje teoriju ljudskih
strukturu, mehanizme i postojee izazove za prava, bavi se argumentima kulturnog relativizma i
meunarodni sistem zatite ljudskih prava. istrauje efikasnost bilateralnih i multilateralnih
meunarodnih aktivnosti. U potpuno novom po-
Naslov: Textbook on International Human Rights glavlju drugog izdanja re je o istaknutim pitanjima
(Udbenik o meunarodnim ljudskim pravima) koja su se pojavila posle hladnog rata, meu kojima
Autor/urednik: Rhona K.M. Smith su humanitarne intervencije, demokratska i ljud-
Izdava: Oxford University Press ska prava, azijske vrednosti, kolektivna prava,
Godina izdanja: 2003. diskriminacija seksualnih manjina.
Sadraj: Ovaj udbenik uvodi nas u istoriju ljud-
skih prava, opte i regionalne standarde i metode
zatite ljudskih prava, kao i u niz konkretnih prava
kao to su jednakost i nediskriminacija, pravo na
ivot i prava manjina.
Naslov: UNDP Report 2000 (UNDP Izvetaj 2000)
Autor/urednik: United Nations
Mesto izdanja: New York, Oxford
Izdava: United Nations Publishing, Oxford Univer-
sity Press
Godina izdanja: 2000.
Sadraj: Izvetaji o ljudskom razvoju UNDP, koji se
objavljuju svake godine, izvrstan su izvor informa-
cija o tome ta se dogaa u oblastima ljudskih pra-
va u irem kontekstu. Izvetaj UNDP za 2000. godi-
nu posmatra ljudska prava kao neodvojivi deo raz-
voja i razvoj kao sredstvo ostvarivanja ljudskih pra-
va.
Naslov: Universal Human Rights in Theory and
Practice (Univerzalna ljudska prava u teoriji i praksi)
Autor/urednik: Jack Donnelly
302 DODATNI IZVORI
C. IZVORI U OBRAZOVANJU ZA LJUDSKA PRAVA
U nastavku teksta navodi se poglavlje koje sadri
informacije o knjigama i materijalima u obrazo-
vanju za ljudska prava, u rasponu od metodolokih
uvoda do sveobuhvatnih prirunika u obrazovanju
za ljudska prava.
OSNOVNE INFORMACIJE
Naslov: Amnesty International Educators Net-
work Human Rights Education Resource Notebo-
oks (Prirunici o izvorima u obrazovanju za ljudska
prava Mree nastavnika Amnesty Internationala)
Autor/urednik: Amnesty International
Mesto izdanja: New York
Izdava: Amnesty International Educators Net-
work
Godina izdanja: 1997.
Jezici: engleski
Sadraj: Zbirka programa obrazovanja za ljudska
prava o specifinim pitanjima, ukljuujui ljudska
prava ena; prava dece; religija, rasa i etnika pi-
tanja; starosedeoci; smrtna kazna; reavanje suko-
ba i mir; obuavanje ljudskih prava putem knjiev-
nosti.
Naslov: Human Rights Education for the Twenty-
First Century (Obrazovanje za ljudska prava za
dvadeset prvi vek)
Autor/urednik: George J. Andreopoulos; Richard
Pierre Claude (urednici)
Mesto izdanja: Philadelphia
Izdava: University of Pennsylvania Press
Godina izdanja: 1997.
Jezici: engleski
Sadraj: Ova knjiga prethodno neobjavljenih eseja
odnosi se na konceptualne i praktine probleme i
na izazove obrazovanja za ljudska prava. Knjiga je
namenjena praktiarima, ne samo kao teorijski vo-
di nego i kao osnovni savetnik u pogledu planiran-
ja i primene programa formalnih i neformalnih ak-
tivnosti obrazovanja za ljudska prava.
Naslov: Human Rights Here and Now: Celebra-
ting the Universal Declaration of Human Rights
(Ljudska prava ovde i sad: Uz proslavu Univerzalne
deklaracije o ljudskim pravima)
Autor/urednik: Nancy Flowers
Mesto izdanja: University of Minnesota
Izdava: Human Rights Resource Center
Godina izdanja: 1997.
Jezici: engleski
Sadraj: Poetni prirunik u obrazovanju za ljud-
ska prava koji sadri osnovne informacije i strategi-
je za obuavanje o ljudskim pravima i aktivnosti za
razliite starosne grupe i situacije.
Dostupna online:
http://www.hrusa.org/hrh-and-n/default.htm
Naslov: Methodologies for Human Rights Educa-
tion (Metodologije obrazovanja za ljudska prava)
Autor/urednik: Richard Pierre Claude
Mesto izdanja: New York
Izdava: NY: People Decade for Human Rights Edu-
cation
Godina izdanja: 1995.
Jezici: engleski
Sadraj: Praktini uvod u pedagogiju obrazovanja
za ljudska prava, koji ukljuuje i esej o pravu na po-
znavanje svojih prava, vodi za planiranje kuriku-
luma, predloge za osnaivanje i rad s posebnim
grupama korisnika, kao i metode vrednovanja.
http://www.pdhre.org
Naslov: Tips for the Classroom (Uputstva za uio-
nice)
Autor/urednik: Felisa Tibbitts
Mesto izdanja: Cambridge, MA, Amsterdam
Izdava: HREA
Godina izdanja: 1996.
Jezici: engleski
Sadraj: Praktine vebe koje se mogu koristiti u
usavravanju nastavnika. Ukljuuje uputstva za
voenje rasprave, utvrivanje pravila rasprave, rad
u parovima i malim grupama, razvijanje nastavnog
asa i njegovo vrednovanje.
Dostupno na:
http://www.hrea.org/pubs/tips.html
PRIRUNICI I NASTAVNI MATERIJALI
Za decu
Naslov: ABC of Teaching Human Rights: Practi-
cal Activities for Primary and Secondary Schools
(Abeceda obuavanja ljudskih prava: Praktine ak-
tivnosti za osnovne i srednje kole)
Autor/urednik: UN Publications
Mesto izdanja: New York, Geneva
Izdava: UN Centre for Human Rights
Godina izdanja: 1989.
Jezici: engleski
Sadraj: Cilj ove knjige je da podstakne osveivan-
je i razumevanje ljudskih prava pruajui osnovne

informacije o pravima i potovanju sebe i drugih, u
kontekstu Univerzalne deklaracije o ljudskim pra-
vima. Predloene su aktivnosti za decu svih staro-
snih grupa; aktivnosti za mlau decu usmerene su
na negovanje oseaja samopotovanja i potovanja
drugih.
Naslov: All Human Beings A Manual for Hu-
man Rights Education (Sva ljudska bia ... Pri-
runik za obrazovanje za ljudska prava)
Autor/urednik: UNESCO
Mesto izdanja: Paris
Izdava: UNESCO Publishing
Godina izdanja: 1998.
Jezici: engleski
Sadraj: tampan povodom pedesete godinjice
Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, ovaj
prirunik ima za cilj da pomogne uenicima i
uiteljima osnovnih i srednjih kola u razumevanju
optih naela ljudskih prava. Sadri osnovnu doku-
mentaciju, posebne nastavne materijale i praktine
vebe.
Naslov: Educating for Human Dignity: Learning
about Rights and Responsibilities (Obrazovanje
za ljudsko dostojanstvo: Uenje o pravima i odgo-
vornostima)
Autor/urednik: Betty A. Reardon
Mesto izdanja: Philadelphia
Izdava: Pennsylvania Studies in Human Rights
Godina izdanja: 1995.
Jezici: engleski
Sadraj: Ovo je jedna od najvanijih knjiga iz obla-
sti obrazovanja za ljudska prava za osnovnokolski
i srednjokolski nivo. Pisana je za nastavnike kao i
za trenere nastavnika. To je izvor koji prua
vostvo i radne materijale za nastavnike u obrazo-
vanju za ljudska prava od dejeg vrtia do srednje
kole. Otvara mogunosti holistikog pristupa
obrazovanju za ljudska prava.
Naslov: First Steps: A Manual for Starting Human
Rights Education (Prvi koraci: Prirunik za poet-
no obrazovanje za ljudska prava)
Autor/urednik: Amnesty International
Mesto izdanja: London
Izdava: Amnesty International
Godina izdanja:1996.
Jezici: engleski
Sadraj: Ovaj prirunik je izradio Amnesty Interna-
tional posebno za korienje u istonoj i srednjoj Jezici: engleski
Evropi. Prirunik se upotrebljava u velikom broju
zemalja regiona. Prvi koraci su zamiljeni kao obra-
zovno sredstvo nastavnika i kao izvor za organizo-
vane aktivnosti u obrazovnom okruenju. Tekst sa-
dri ukupno 27 lekcija za mlau decu (do 12 godi-
na) i 18 lekcija za decu starijeg uzrasta.
Naslov: Human Rights for Children: A Curricu-
lum for Teaching Human Rights to Children
Ages 3 12 (Ljudska prava za decu: Kurikulum za
obuavanje o ljudskim pravima dece od 3 do 12 go-
dina)
Autor/urednik: Virginia Hatch, Patsy Hegstad,
Norman Heimgarten
Mesto izdanja: Alameda, California
Izdava: Hunter House, Inc. Publishers
Godina izdanja: 1992.
Jezici: engleski
Sadraj: Ova knjiga sa izvorima za nastavnike
DODATNI IZVORI 303
usmerena je na deset osnovnih naela koja proizla-
ze iz Konvencije o pravima deteta. Knjiga sadri
strategije i aktivnosti obuavanja za nastavnike.
Naslov: Raising Children with Roots, Rights &
Responsibilities: Celebrating the UN Convention
on the Rights of the Child (Vaspitavati decu o ko-
renima, pravima i odgovornostima: Uz proslavu UN
Konvencije o pravima djeteta)
Autor/urednik: Lori Dupont, Joanne Foley, Annet-
te Gagliardi
Mesto izdanja: University of Minnesota
Izdava: Human Rights Resource Center, Stanley
Foundation
Godina izdanja: 1999.
Sadraj: Knjiga predstavlja odgovor na zahtev
utvren u preambuli Univerzalne deklaracije o
ljudskim pravima, jer podstie svakog pojedinca i
svako drutveno telo da nastoji obuavanjem i
obrazovanjem da promovie potovanje tih prava i
sloboda.
Naslov: Siniko: Towards a Human Rights Culture
in Africa (Siniko: U susret kulturi ljudskih prava u
Africi)
Autor/urednik: Amnesty International Internatio-
nal Secretariat
Mesto izdanja: London
Izdava: Amnesty International
Godina izdanja: 1999.
Jezici: engleski i francuski
Sadraj: Ovaj prirunik za nastavnike i vaspitae u
Africi koji rade s mladim ljudima u formalnom i ne-
formalnom obrazovnom okruenju i ele uvesti
304 DODATNI IZVORI
ljudska prava u svoju vaspitnu praksu, zamiljen je
kao osnovni uvod sa savetima o metodologiji, ak-
tivnostima za stariju i mlau decu, kao i idejama za
aktivnosti.
Naslov: Tolerance the Threshold of Peace: Pri-
mary School Resource Unit (Tolerancija Prag mi-
ra: Izvor za osnovnu kolu)
Autor/urednik: Betty A. Reardon
Mesto izdanja: Paris
Izdava: UNESCO Publishing
Godina izdanja: 1997.
Jezici: engleski
Sadraj: Ova knjiga jedna je od triju knjiga koje je
izdao UNESCO kao doprinos Godini tolerancije
Ujedinjenih nacija, 1995. godine i poetku Deceni-
je obrazovanja za ljudska prava Ujedinjenih nacija
(19952004). To je deo UNESCO Celovitog okvira
delovanja u obrazovanju za mir, ljudska prava i de-
mokratiju.
Naslov: One World, One Earth, Educating Chil-
dren with Social Responsibility (Jedan svet, jedna
Zemlja: Obrazovati decu za drutvenu odgovornost)
Autor/urednik: Rob Collins i Merryl Hammond
Mesto izdanja: Gabriola Island, British Columbia
Izdava: New Society Publishers
Godina izdanja: 1993.
Jezici: engleski
Sadraj: Jedan svet, jedna Zemlja je udbenik za
odrasle koji ele raditi s decom u istraivanju mira,
u pitanjima okoline i socijalne pravde. Sadri ose-
tljive rasprave o tome kako uiti zajedno s mladima
i voditi mlade ljude, kao i detaljne napomene za or-
ganizovanje grupe u okviru postojeih institucija
(kola, izviakih grupa, crkava), stvarajui koope-
rativno okruenje za uenje, to ukljuuje iru za- reenju pitanja kao to su beskunitvo, siro-
jednicu i odravanje entuzijazma.
Mladi
Naslov: Compass A Manual on Human Rights
Education with Young People (Kompas Pri-
runik o obrazovanju za ljudska prava za mlade lju-
de)
Autor/urednik: Savet Evrope
Mesto izdanja: Strasbourg
Izdava: Savet Evrope
Godina izdanja: 2002.
Jezici: engleski, ruski, hrvatski
Sadraj: Ovaj obrazovni vodi predstavlja irok ra-
spon pristupa temama i metodama koje bi trebalo
da nadahnjuju sve koje zanimaju ljudska prava, de-
mokratija i graansko drutvo. Vodi, takoe, sa-
dri 49 radnih listia za celovite praktine aktivno-
sti, nudei detaljni okvir za radne aktivnosti u ko-
li i odgovarajue tekstove i dokumente.
Naslov: Economic and Social Justice: A Human
Rights Perspective (Ekonomska i socijalna pravda:
Perspektive ljudskih prava)
Autor/urednik: David A. Shiman
Mesto izdanja: University of Minnesota
Izdava: Human Rights Resource Center; Stanley
Foundation
Godina izdanja: 1999.
Jezici: engleski
Sadraj: Knjiga nudi informacionu podlogu, ideje
za preduzimanje akcija i interaktivnih aktivnosti
koje ljudima mogu pomoi da o ljudskim pravima
razmiljaju na iri nain. Nastoji da pomogne u od-
matvo, glad i neodgovarajua zdravstvena briga,
ne samo u smislu ekonomskih i socijalnih proble-
ma nego i kao izazova za ljudska prava.
Naslov: Education Pack: Ideas, Resources, Met-
hods and Activities for Informal Intercultural
Education with Young People and Adults (All
Different All Equal Campaign) (Obrazovni paket:
Ideje, izvori, metode i aktivnosti za neformalno in-
terkulturalno obrazovanje mladih ljudi i odraslih:
Kampanja Svi razliiti Svi jednaki)
Autor/urednik: Mark Taylor, Pat Brander, Carmen
Cardenas, Rui Gomes i Juan de Vincente Abad
Mesto izdanja: Strasbourg
Izdava: Savet Evrope
Godina izdanja: 1995.
Jezici: engleski, francuski
Sadraj: Obrazovni paket Svi razliiti Svi jednaki
razvila je Uprava za mlade Saveta Evrope kao deo
Kampanje evropske omladine protiv rasizma, kse-
nofobije, antisemitizma i netolerancije. Obrazovni
paket je knjiga ija je namera da koristi okruenje
neformalnog obrazovanja, ali aktivnosti mogu biti
ukljuene i u okruenje uionica. Knjiga ima dva
glavna dela, prvi deo sadri kljune pojmove inter-
kulturalnog obrazovanja, a u drugom delu pred-
lau se aktivnosti, metode i izvori.
Naslov: Human Rights for All (Ljudska prava za
sve)
Autor/urednik: Edward OBrien, Eleanor Greene i
David McQuoid-Mason
Mesto izdanja: Minneapolis

Izdava: National Institute for Citizenship Educati-
on in the Law (NICEL)
Godina izdanja: 1996.
Jezici: engleski, ruski, rumunski, maarski, pan-
ski
Sadraj: Ljudska prava za sve je udbenik na-
menjen upotrebi u celogodinjem kurikulumu.
To je udbenik za uenike, a ujedno prirunik za
nastavnike. Namenjen je srednjim kolama (uz-
rast od 12 do 18 godina), ali se moe koristiti i za
odrasle. Lekcije se niu logiki od izvora i klasi-
fikacije ljudskih prava do sadraja politikih, so-
cijalnih i ekonomskih prava, kao i postupaka za
suoavanje s krenjima ljudskih prava.
Naslov: Its Only Right! A Practical Guide to Lear-
ning about the Convention on the Rights of the
Child (To je samo pravo! Praktini vodi u uenju o
Konvenciji o pravima deteta)
Autor/urednik: Susan Fountain
Mesto izdanja: New York
Izdava: UNICEF
Godina izdanja: 1993.
Sadraj: Knjigu je izdao UNICEF, a namenjena je
nastavnicima koji rade sa uenicima od trinaest
godina navie. Knjiga je izraena u saradnji sa
strunjacima iz Latinske Amerike, Azije, Afrike,
Zapadne Evrope i Severne Amerike, a namenjena
je razliitim nacionalnim kontekstima. Glavna
snaga ovog vodia je njegov multikulturalni pri-
stup. Navedeni su primeri iz razliitih zemalja,
koji ohrabruju uenike da koriste komparativni
pristup u razumevanju situacija u kojima se nala-
ze deca. Druga znaajna osobina ove knjige je po-
glavlje o preduzimanju akcija, koje vodi uenike
kroz pitanja identifikacije problema i istraivanja
i planiranja projekta.
Naslov: Lesbian, Gay, Bisexual and Transgender
Rights: A Human Rights Perspective (Prava ho-
moseksualaca, biseksualaca i transseksualaca: Gle-
dite ljudskih prava)
Autor: Dave Donahue
Mesto izdanja: Minneapolis
Izdava: University of Minnesota Human Rights
Resource Center
Godina izdanja: 2000.
Jezik: engleski
Sadraj: Program razvija iscrpno istraivanje i od-
govorno delovanje meu srednjokolcima u odno-
su na prava homoseksualaca, biseksualaca i trans-
seksualaca.
Naslov: Our World, Our Rights (Na svet, naa
prava)
Autor: Margot Brown
Mesto izdanja: London
Izdava: Educators in Human Rights Network
Godina izdanja: 1995.
Jezici: engleski
Sadraj: Na svet, naa prava sastavila je Mrea na- Izdava: UNESCO Publishing
stavnika o ljudskim pravima (Educators in Human
Rights Network) i britanski ogranak organizacije
Amnesty International za vie razrede osnovne
kole (uzrast 8 - 12). Namena knjige je da upozna
decu sa Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pra-
vima. Sadri 20 lekcija koje se mogu koristiti u ko-
li, ali i u vankolskom okruenju. Iako je prvenstve-
no osmiljena za korienje u Ujedinjenom Kraljev-
stvu, vaspitai iz drugih zemalja mogu prilagoditi
DODATNI IZVORI 305
nastavne jedinice kako bi odgovarale njihovom lo-
kalnom kontekstu.
Naslov: The Human Rights Education Handbook:
Effective Practices for Learning, Action and
Change (Udbenik za obrazovanje za ljudska pra-
va: Efikasni zadaci za uenje, akciju i promene)
Autor/urednik: Nancy Flowers
Mesto izdanja: University of Minnesota
Izdava: Human Rights Resource Center, Stanley
Foundation
Godina izdanja: 2000.
Jezici: engleski
Sadraj: Namena prirunika je da pomogne vaspi-
taima u oblasti ljudskih prava u njihovom radu.
Radi unapreenja obrazovanja za ljudska prava u
svim oblicima knjiga donosi iskustva mnogih vas-
pitaa i organizacija, ilustrujui njihovu efikasnu
praksu i uvide.
Naslov: Tolerance the Threshold of Peace: Se-
condary School Resource Unit (Tolerancija Prag
mira: Izvor za srednju kolu)
Autor/urednik: Betty A. Reardon
Mesto izdanja: Paris
Godina izdanja: 1997.
Jezici: engleski
Sadraj: Ova knjiga jedna je od triju knjiga koje je
izdao UNESCO kao doprinos Godini tolerancije
Ujedinjenih nacija, 1995. godine i poetku Deceni-
je obrazovanja za ljudska prava Ujedinjenih nacija
(19952004). To je deo UNESCO Celovitog okvira
delovanja u obrazovanju za mir, ljudska prava i de-
mokratiju.
306 DODATNI IZVORI
Odrasli
Naslov: A Call for Justice (Zov pravde)
Autor/urednik: PDHRE
Mesto izdanja: New York
Izdava: PDHRE
Godina izdanja: 2000.
Jezici: engleski
Sadraj: U knjizi je re o obavezama vlada u spro-
voenju ljudskih prava i o okviru ljudskih prava ko-
jim se osnauje delovanje nevladinih organizacija,
zajednice i svih onih koji su posveeni potovanju
ljudskih prava. GRUPE: starije osobe, deca i mladi,
osobe drugaijih sposobnosti, starosedeoci, radnici
migranti, manjinske i etnike grupe, izbeglice,
ene.
PITANJA: razvoj, diskriminacija, obrazovanje za
zdravu okolinu i stanovanje, zaraivanje za ivot i
zemlja, uee; mir i razoruanje, siromatvo, rasa, Sadraj: Prirunik za obuku sa vebama smilje-
vera, seksualna orijentacija, rad.
Naslov: Learning, Reflecting and Acting: 149 Ac-
tivities Used in Learning Human Rights (Uenje,
razmiljanje i delovanje: 149 aktivnosti u uenju
ljudskih prava)
Mesto izdanja: New York
Izdava: PDHRE
Sadraj: Ova knjiga PDHRE je kompilacija progra-
ma obuke iz celog sveta.
Naslov: Passport to Dignity (Paso za dostojan-
stvo)
Autor/urednik: PDHRE
Mesto izdanja: New York
Izdava: PDHRE
Godina izdanja: 2001.
Jezici: engleski
Sadraj: 536 stranica vodia i radne belenice pri-
kazuje holistiku prirodu ljudskih prava kao
monog oruja za akcije u postizanju pune jedna-
kosti, dobrobiti i uea u odluivanju koje od-
reuje ivote ena. Uz ovaj prirunik preporuuje-
mo video-seriju ene dre nebo koja sadri
osam kratkih pria.
Naslov: Popular Education for Human Rights: 24
Participatory Exercises for Facilitators and Teac-
hers (Popularno obrazovanje za ljudska prava: 24
participativne vebe za moderatore i nastavnike)
Autor/urednik: Richard Pierre Claude
Mesto izdanja: Amsterdam
Izdava: Human Rights Education Associates
Godina izdanja: 2000.
thodology/SELFHELP.html
nim za neformalno osnovno obrazovanje koji,
izmeu ostalog, naglaava: ensko pitanje i pitanje
dece, odreene vrednosti, npr. potovanje dosto-
janstva i potena pravila, veze izmeu ljudskih pra-
va i odgovornosti, izgradnju civilnog drutva, su-
protstavljanje predrasudama, informacije za
osnaivanje, itd. Metode koje trae visok stepen
uea iz prirunika mogu se primeniti na razliite Godina izdanja: 1997.
sredine i kulture pa se, iako su osmiljene za popu-
larno obrazovanje, ipak mogu uspeno koristiti i u
programima formalnog obrazovanja.
Engleska verzija celog teksta dostupna je na:
http://www.hrea.org/pubs/claude00.html
Naslov: Self-Help Human Rights Education Hand-
book (Prirunik za samopomo u obrazovanju za
ljudska prava)
Autor/urednik: J. Paul Martin
Mesto izdanja: New York
Izdava: Center for Study of Human Rights, Colum-
bia University
Godina izdanja: 1996.
Jezici: engleski
Sadraj: Ovaj online-prirunik osmiljen je kao po-
mo iskusnim i buduim nastavnicima u oblasti
ljudskih prava. Postavlja jasne obrazovne ciljeve za
programe o ljudskim pravima, nastoji da unapredi
sposobnosti nastavnika u pogledu planiranja i
vrednovanja programa, kao i da ih veba kako da
izvuku najvie to mogu od dostupnih nastavnih
materijala i kreiraju vlastite materijale kad je to
nuno ili mogue.
Dostupan online na:
http://www.hrea.org/erc/Library/curriculum_me-
Naslov: Tolerance the Threshold of Peace: Teac-
her-training Resource Unit (Tolerancija Prag mi-
ra: Izvor za obuku nastavnika)
Autor/urednik: Betty A. Reardon
Mesto izdanja: Paris
Izdava: UNESCO Publishing
Jezici: engleski
Sadraj: Ova knjiga jedna je od triju knjiga koje je
izdao UNESCO kao doprinos Godini tolerancije
Ujedinjenih nacija, 1995. godine i poetku Deceni-
je obrazovanja za ljudska prava Ujedinjenih nacija
(19952004). To je deo UNESCO Celovitog okvira
delovanja u obrazovanju za mir, ljudska prava i de-
mokratiju.

Naslov: We the Peoples: The Role of the United
Nations in the Twenty-first Century: Briefing Pa-
pers for Students (Mi narodi: Uloga Ujedinjenih
nacija u dvadeset prvom veku: Podsetnici za ueni-
ke)
Autor/urednik: Ujedinjene nacije
Mesto izdanja: New York
Izdava: UN
Godina izdanja: 2001.
Jezici: engleski
Sadraj: Publikacija je izvor za nastavnike o izazo-
vima s kojima se danas suoava oveanstvo i o to-
me ta vlade i narodi mogu da uine da se s njima
suoe. Sadri osnovne informacije, statistike po-
datke, prie, izvore i predloge aktivnosti za uenike
u razredu.
OBRAZOVANJE ZA LJUDSKA PRAVA NA
INTERNETU
Nastavni materijali
Baza podataka o obrazovanju za ljudska prava
UNHCHR
http://193.194.138.190/hredu.nsf
Ova baza podataka Visokog predstavnika za ljud-
ska prava Ujedinjenih nacija (UNHCHR) daje in-
formacije o organizacijama, materijalima i progra-
mima za obrazovanje za ljudska prava. Baza poda-
taka je doprinos Deceniji obrazovanja za ljudska
prava Ujedinjenih nacija (19952004) i cilj joj je da
olaka razmenu informacija u oblasti obrazovanja
za ljudska prava i usavravanje svih zainteresova-
nih uesnika.
Vidi takoe:
http://193.194.138.190/education/main.htm
Ovo je glavna UNHCHR stranica o obrazovanju i
obuci za ljudska prava. Sadri, izmeu ostalog, ma-
terijale i aktivnosti UNHCHR i linkove na internet
stranice o obrazovanju za ljudska prava.
Council of Europe Portal
(Portal Saveta Evrope)
http://www.coe.int/portalT.asp
Stranice Saveta Evrope pod rubrikom Odnosi s jav-
nou nude dve stranice s linkovima: injenice o
obrazovanju i injenice o ljudskim pravima. One
nude opte informacije o istoriji Saveta Evrope,
evropskoj istoriji, kulturi i jezicima, ali i informaci-
je o ljudskim pravima i njihovoj zatiti. injenice o
ljudskim pravima sadre zatitu ljudskih prava, da-
ju pojednostavljenu verziju Evropske konvencije o
ljudskim pravima i sadre veliki broj vebi i igara.
UNICEF http://www.unicef.org
UNICEF pod linkom obrazovanje za ljudska pra-
va nudi niz tema u oblasti obrazovanja za ljudska
prava, kao i niz drugih linkova. Na primer, moe se
pronai link na stranicu s crtanim filmovima o pra-
vima dece.
United Nations Cyberschoolbus
(Kiber-kolski autobus Ujedinjenih nacija)
http://www.cyberschoolbus.un.org
DODATNI IZVORI 307
Kiber-kolski autobus Ujedinjenih nacija osnovan
je 1996. godine kao obrazovni online-deo Projekta
o globalnom obuavanju i uenju, ija je misija pro-
movisanje obrazovanja o meunarodnim pitanjima
i Ujedinjenim nacijama. Projekt stvara visokokvali-
tetne nastavne materijale i aktivnosti koji su
osmiljeni za korienje u obrazovanju (na nivou
osnovne i srednje kole) i za usavravanje nastavni-
ka. Na toj internet stranici mogu se pronai brojne
aktivnosti i projekti koji uenike uvode u globalna
pitanja na interaktivni, angaujui i zabavni nain.
Human Rights Education Associates
(Udruenje za obrazovanje za ljudska prava)
http://www.erc.hrea.org
Udruenje za obrazovanje za ljudska prava (HREA)
je meunarodna nevladina organizacija koja prua
podrku uenju o ljudskim pravima; osposobljava
aktiviste i profesionalce; razvija nastavne materija-
le i programe; deluje na razvoju zajednica putem
online-tehologija. Elektronski centar o izvorima
HREA je online-knjiara materijala za obrazovanje
i obuku o ljudskim pravima. Tu je i online-forum,
baza podataka i linkovi na druge organizacije i iz-
vore. To je novi deo internet stranica HREA.
Peoples movement for Human Rights
Education
(Narodni pokret obrazovanja za ljudska prava)
http://www.pdhre.org
Internet stranice ove organizacije u obrazovanju za
ljudska prava posveene su uenju o ljudskim pra-
vima radi socijalnih i ekonomskih promena. Strani-
308 DODATNI IZVORI
ce nude linkove na metodologiju i nastavne materi-
jale u obrazovanju za ljudska prava. Takoe su ko-
ristan izvor za sve koje zanima da doznaju vie o
inicijativi Gradovi za ljudska prava.
Human Rights Internet
(Ljudska prava na Internetu)
http://www.hri.ca
Organizacija Ljudska prava na Internetu (HRI),
osnovana 1976. godine, vodea je organizacija u
razmeni informacija o ljudskim pravima na nivou
svetske zajednice. HRI se posvetio jaanju statusa
aktivista i organizacija za ljudska prava kao i obra-
zovanju vladinih i nevladinih agencija, slubenika i
ostalih uesnika u javnoj i privatnoj sferi. Cilj mu je
da ojaa ulogu civilnog drutva u podizanju svesti
o razliitim pitanjima ljudskih prava.
National Center for Human Rights Education
(Nacionalni centar za obrazovanje za ljudska pra-
va)
http://www.nchre.org
Misija Nacionalnog centra za obrazovanje za ljud-
ska prava (NCHRE) ima zadatak da razvija pokret
za ljudska prava u Sjedinjenim Amerikim Drava-
ma, poduavajui lidere u zajednicama i studente
aktiviste da primenjuju standarde ljudskih prava na
probleme nepravde. Programi NCHRE odraavaju
uverenje da e viestrani pristup socijalnim prome-
nama stvoriti snaan pokret za ljudska prava.
Human Rights Education Programme
(Program obrazovanja za ljudska prava)
http://www.hrep.com.pk
Program je pokrenut u avgustu 1995. godine kao
nezavisna, neprofitna organizacija. Uglavnom je
usmeren na kolsku decu i nastavnike, a koristi ce-
lokupni spektar prava kao osnov svog delovanja.
Krajnji cilj programa je doprinos razvoju civilnog i
humanog drutva obezbeujui deci i mladima
obrazovanje koje karakterie socijalna i osetljivost
na ljudska prava.
The Human Rights Resource Center
(Resursni centar za ljudska prava)
http://www.hrusa.org
Ovaj centar je sastavni deo Centra za ljudska prava
Univerziteta u Minnesoti i deluje sa Univerzitet-
skom bibliotekom za ljudska prava na stvaranju i
distribuciji grae o obrazovanju za ljudska prava
elektronskim putem i u tampanim verzijama, kao
i na obuci aktivista, profesionalaca i studenata, na
irenju mrea za podsticanje efikasnog praktinog
rada u obrazovanju za ljudska prava, a takoe i kao
podrka Deceniji obrazovanja za ljudska prava Uje-
dinjenih nacija (19952004).
D@dalos http://www.dadalos.org
D@dalos ima za cilj da doprinese izgradnji kulture
mira, demokratije i aktivnog graanstva putem
programa obrazovanja za mir i da prua tehniku tures/ihaverightto/index.html
pomo na povezivanju graanske inicijative u BiH i
ostalim zemljama jugoistone Evrope. Deluje u
uskoj saradnji sa kolama, nevladinim organizacija-
ma i organizacijama osnovanim u zajednici i stav-
lja poseban naglasak na osnaivanje organizovanja
mladih ljudi i onih koji rade s mladima i decom za
drutvene akcije koje promoviu vrednosti jedna-
kosti, pravde i graanske odgovornosti u zajednici.
The Amnesty International USA Human Rights
Education Network
(Mrea obrazovanja za ljudska prava organizacije
Amnesty International SAD)
http://www.amnesty-volunteer.org/usa/educati-
on/educate.html
Ova stranica sadri linkove na nastavne materijale i
izvore, primere nastavnih jedinica, nastavne plano-
ve za ljudska prava, informacije o daljim izvorima,
posebno o pravima dece (sa studijama sluaja).
Teaching Human Rights Online
(Online-uenje o ljudskim pravima)
http://www.oz.uc.edu/thro/index.html
Ova stranica nastoji da unapredi etiko razmiljanje
i meukulturnu komunikaciju meu uenicima
srednjih kola i studentima drutvenih smerova. Sa-
dri vebe kritikog miljenja za individualno uen-
je, zbirku studija sluaja i vodi za vaspitae.
BBC World Service / I have right to
(Imam pravo na )
http://www.bbc.co.uk/worldservice/people/fea-
Imam pravo na je globalni obrazovni program
koji je razvio BBC World Service Trust. Cilj mu je
da pomogne ljudima da budu informisani pre nego
to se odlue o stvarima koje se tiu njihovih ivo-

ta i da uestvuju u raspravama i debatama. Obu-
hvata radijske programe na 25 jezika, dogaaje ko-
jima je cilj podizanje meunarodne svesti, debate i
poznatu internet stranicu, a pokrenut je u oktobru
2000. godine. Deluje kao globalni vor za informa-
cije o ljudskim pravima.
Online biblioteke
Stephen A. Hansen, Getting Online for Human
Rights. Frequently Asked Questions and Answers
About Using the Internet in Human Rights Work:
http://shr.aaas.org/online/cover.htm
Concise Guide to Human Rights on the Internet
(Derechos, Septiembre 1998):
http://www.derechos.org/human-rights/manu-
al.htm
Projekt DIANA Online Human Rights Archive:
http://diana.law.yale.edu
University of Minnesota Human Rights Library:
http://www.umn.edu/humanrts
International Law and Human Rights putem po-
sluitelja:
http://doddel.cs.unimaas.nl
Human Rights Education Bibliography:
http://soros.org/fmp2/html/bib_intro.html
Za audiovizuelne materijale pogledajte sledeu
internet stranicu: http://www.hrea.org/pubs/HRE-
sourcebook/2nd/
D. KORISNI KONTAKTI
U nastavku tekstu navedene su informacije o
meunarodnim institucijama i organizacijama koje
se bave oblau ljudskih prava i obrazovanja za
ljudska prava. Mnoge od njih izdaju materijale o
ljudskim pravima, odravaju radionice i pruaju in-
formacije i savete o ljudskim pravima.
ORGANIZACIJE
Meunarodne organizacije
Ujedinjene nacije
United Nation (UN)
UN Headquarters
First Avenue at 46th Street
New York, NY 10017;
USA
Web-stranica: www.un.org
Email adresa: inquiries@un.org
Web-stranica UN sadri sve informacije o specijali-
zovanim organizacijama ili podorganizacijama ko-
je su date u nastavku teksta. Meutim, tim strani-
cama esto nije lako pristupiti, pa zbog toga daje-
mo spisak najvanijih institucija koja se bave
oblau ljudskih prava i obrazovanja za ljudska
prava.
Visoki predstavnik UN za ljudska prava
United Nations High Commissioner
for Human Rights (OHCHR-UNOG)
814 Avenue de la Paix
1211 Geneva 10
Switzerland
Telefon: + 41 22 917 9000
DODATNI IZVORI 309
Web-stranica: http://www.unhchr.ch/
Email adresa: videti na adresi http://www.un-
hchr.ch/html/hchr/contact.htm
Radni jezici: engleski, francuski, panski
Program: razvoj nacionalnih planova delovanja, po-
drka nevladinim organizacijama, obuka razliitih
grupa strunjaka, izvetavanje o primeni meuna-
rodnih ugovora i obaveza, razvoj kurikuluma
Ciljne grupe: zakonodavci, sudije, advokati, policij-
ski slubenici, zatvorski slubenici, nastavnici, vla-
dini slubenici, mediji, pripadnici javnih slubi
Baza podataka prua informacije o organizacijama,
materijalima i programima obrazovanja za ljudska
prava. Baza podataka predstavlja doprinos Deceni-
ji obrazovanja za ljudska prava UN (19952004) i
omoguuje irenje informacija o brojnim resursima
u oblasti obrazovanja i obuke za ljudska prava.
Moe se pretraivati pet odeljaka po geografskom
kriterijumu, ciljnim grupama, temama, zemlji/regi-
onu, vrsti i jeziku. Informacije u bazi podataka do-
stupne su na engleskom, francuskom i panskom
jeziku.
Organizacija UN za obrazovanje, nauku i
kulturu
United Nations Educational, Scientific and
Cultural Organisation (UNESCO)
7 Place de Fontenoy
75352 PARIS 07 SP
France
Telefon: + 33 1 45 68 10 00
Web-stranica: www.unesco.org
Email adresa: geneva@unesco.org
Radni jezici: francuski, engleski
Program: formulisanje politike obrazovanja za ljud-
310 DODATNI IZVORI
ska prava, tampanje publikacija, jaanje
istraivakih mrea za ljudska prava i obrazovanje
za ljudska prava; obrazovanje za ljudska prava u
kolama; obuka razliitih grupa (parlamentarci, lo-
kalni politiari, lanovi nevladinih organizacija);
obrazovanje za ljudska prava na univerzitetskom
nivou.
Ciljne grupe: srednje kole i univerziteti; grupe
strunjaka
UNESCO za glavni cilj ima doprinos miru i bezbed-
nosti u svetu irenjem saradnje meu zemljama
kroz obrazovanje, nauku, kulturu i komunikaciju
radi unapreivanja opteg potovanja pravde, vla-
davine prava, ljudskih prava i osnovnih sloboda ko-
je se u Povelji Ujedinjenih nacija utvruju za sve
ljude sveta, bez razlike na osnovu rase, pola, jezika
ili religije.
Visoki predstavnik UN za izbeglice
United Nations High Commissioner for
Refugees (UNHCR)
P. O. Box 2500,
1211 Geneva 2 Depot 2
Switzerland
Telefon: + 41 22 739 8111
Web-stranica: www.unhcr.ch
Emaila adresa: towle@unhcr.ch
Radni jezici: engleski, francuski
Program: javno obrazovanje; javne kampanje podi-
zanja svesti; izrada tekstova
Ciljne grupe: nastavnici, izbeglice, vladine agencije
Kancelarija Visokog predstavnika UN za izbeglice
ima zadatak da vodi i koordinira meunarodne ak-
cije radi zatite izbeglica i reavanja problema izbe-
glica irom sveta. Njegov osnovni cilj je zatita pra-
va i dobrobiti izbeglica. Nastoji obezbediti da svako
moe uivati pravo na traenje azila i nai sigurno meunarodno priznata ljudska prava i prava radni-
utoite u drugoj dravi, s mogunou da se do-
brovoljno vrati u svoje prebivalite, integrie u lo-
kalnu sredinu ili preseli u drugu zemlju.
Fond za decu UN
United Nations Children Fund (UNICEF)
UNICEF House
3 United Nations Plaza
New York, NY 10017
USA
Telefon: + 1 212 326 7000
Web-stranica: www.unicef.org
Email adresa: info@unicef.org
Radni jezici: engleski, francuski, panski
UNICEF je od Generalne skuptine UN dobio man-
dat da promovie zatitu prava dece, pomae zado-
voljavanje njihovih osnovnih potreba i omoguava
da dostignu svoj puni potencijal. UNICEF se ruko-
vodi Konvencijom o pravima deteta i deluje na
ostvarenju prava dece, istrajui na etikim naeli-
ma i meunarodnim standardima ponaanja prema
deci.
Meunarodna organizacija rada
International Labor Organization (ILO)
4 Route des Morillons
CH-1211 Geneva 22,
Switzerland
Telefon: + 41 22 799 6111
Web-stranica: www.ilo.org
Email adresa: ilo@ilo.org
Radni jezik: engleski
Meunarodna organizacija rada je specijalizovana
agencija UN koja promovie socijalnu pravdu i
ka. ILO formulie meunarodne radne standarde u
obliku konvencija ili preporuka koje postavljaju
minimalne standarde osnovnih radnih prava. Pro-
movie razvoj nezavisnih organizacija poslodavaca
i radnika i prua obuku i savetodavne usluge tim
organizacijama.
Regionalne organizacije
AFRIKA
Afrika komisija za ljudska prava i prava
naroda
African Commission on Human and Peoples
Rights (ACHPR)
90 Kairaba Avenue,
P. O. Box 673 Banjul, The Gambia
Telefon: + 220 392962; 372070
Faks: + 220 390764
Web-stranica: www.achpr.org
Email adresa: achpr@achpr.org, idoc@achpr.org
Radni jezici: engleski, francuski, arapski i panski
Afrika komisija za ljudska prava i prava naroda je
glavno telo u afrikom sistemu zatite ljudskih pra-
va. Njen glavni zadatak je irenje i zatita ljudskih
prava - ona iri informacije o afrikom sistemu ljud-
skih prava i organizuje radionice i konferencije i
prima predstavke od pojedinaca ili grupa o krenji-
ma ljudskih prava. Sedite Komisije je u Bandulu
u Gambiji; Komisija je telo Afrike unije, bive Or-
ganizacije afrikih jedinstva. Nakon stupanja na
snagu Dodatnog protokola uz Afriku povelju bie
osnovan Afriki sud za ljudska prava i prava naro-

da, koji e dopunjavati delatnost Afrike komisije.
Odluke Suda moi e da sadre nalog za naknadu
tete i bie pravno obavezujue.
SEVERNA I JUNA AMERIKA
Interamerika komisija za ljudska prava
Inter-American Commission on Human Rights
(IACHR)
1889 F Street, N. W.
Washington D.C., 20006
USA
Telefon: +1 202 458 6002
Web-stranica: www.cidh.oas.org/DefaultE.htm
Email adresa: cidhoea@oas.org
Radni jezici: engleski, francuski, portugalski, pan-
ski
Program: praenje; teajevi o ljudskim pravima,
postdiplomske stipendije za prouavanje ljudskih
prava
Ciljne grupe: univerziteti, starosedelaki narodi
Interamerika komisija za ljudska prava jedno je od
dva tela u interamerikom sistemu irenja i zatite
ljudskih prava. Komisija ima sedite u Waingtonu,
D.C. Drugo telo je Interameriki sud za ljudska pra-
va u San Hozeu u Kostariki. Komisija je autonom-
no telo Organizacije amerikih drava (OAS). Glav-
na funkcija joj je promovisanje potovanja i odbra-
ne ljudskih prava u optem kontekstu ljudskih pra-
va i na nivou pojedinca. Svaki pojedinac, grupa ili
nevladina organizacija moe predati prijavu Komi-
siji, navodei krenje prava zatienih Amerikom
konvencijom i/ili Amerikom deklaracijom.
Interameriki institut za ljudska prava
Inter-American Institute of Human Rights
(IIDH)
P. O. Box 10081-1000
San Jos, Costa Rica
Telefon: + 506 234 04 04
Web-stranica: www.iidh.ed.cr
Email: cre@iidh.ed.cr
Radni jezici: engleski, panski
Program: praenje; izdavatvo; razliiti teajevi i
obuka o regionalnim i meunarodnim mehanizmi-
ma za zatitu ljudskih prava i meunarodnog pra-
va, obrazovanje za ljudska prava u srednjim kola-
ma
Ciljne grupe: aktivisti nevladinih organizacija, gru-
pe strunjaka, vladini slubenici, nastavnici
Institut radi na irenju i ostvarivanju prava iz Ame-
rike konvencije o ljudskim pravima i doprinosi
konsolidaciji demokratije putem obrazovanja,
istraivanja, politikog posredovanja, programa
obuke, tehnike pomoi vezane za ljudska prava,
kao i irenjem znanja putem specijalizovanih pu-
blikacija. Rad Instituta zasniva se na naelima
predstavnike demokratije, vladavine prava, ideo-
lokog pluralizma i potovanja osnovnih prava i
sloboda. Institut sarauje sa Interamerikim su-
dom i Interamerikom komisijom za ljudska prava,
svim sektorima civilnog drutva i dravnim telima
u zemljama zapadne hemisfere, kao i s meuna-
rodnim organizacijama.
1010 Vienna, Austria
DODATNI IZVORI 311
EVROPA
Savet Evrope
Council of Europe (CoE)
F-67075 Strasbourg Cedex
Strasbourg, France
Telefon: + 33 3 88 412 000
Web-stranica: www.coe.int
Email adresa: dhr@coe.fr
Radni jezici: engleski, francuski
Program: dokumentacioni centri; izdavatvo; obu-
ka nastavnika
Ciljne grupe: osnovna i srednja kola, profesional-
ne grupe
Savet Evrope pokriva sva najvanija pitanja s koji-
ma se suoava evropsko drutvo, osim odbrane.
Njegovi radni programi ukljuuju sledea podruja
delovanja: ljudska prava, mediji, pravna saradnja,
socijalna kohezija, zdravlje, obrazovanje, kultura,
naslee, sport, mladi, lokalna demokratija i preko-
granina saradnja, okolina i regionalno planiranje.
Savet Evrope ne treba meati sa Savetom Evropske
unije. Te dve organizacije su sasvim razliite.
Meutim, sve drave lanice EU lanice su Saveta
Evrope, koji ima 45 drava lanica.
Organizacija za evropsku bezbednost i
saradnju (OEBS)
Organization for Security and Cooperation in
Europe (OSCE)
Kaerntner Ring 57
Telefon: + 43-1 514 36 180
Web-stranica: www.osce.org
Email adresa: info@osce.org
312 DODATNI IZVORI
Radni jezik: engleski
OSCE je najvea regionalna bezbednosna organiza-
cija u svetu, s 55 zemalja lanica iz Evrope, Azije i
Severne Amerike. Deluje na ranom upozoravanju,
spreavanju sukoba, upravljanju krizama i drutve-
noj obnovi posle sukoba. OSCE ima pristup bez-
bednosti koji je sveobuhvatan i ukljuuje iroki ra-
spon bezbednosnih pitanja kao to su nadzor nao-
ruanja, preventivna diplomatija, mere izgradnje
poverenja, ljudska prava, demokratizacija, posma-
tranje izbora i ekonomska i ekoloka bezbednost.
OEBS Kancelarija za demokratske institucije
i ljudska prava
OSCE Office for Democratic Institutions and
Human Rights (ODIHR)
Al. Ujazdowskie 19
00557 Warsaw, Poland
Telefon: + 48 22 520 0600
Web-stranica: www.osce.org/odihr
Email: office@odihr.pl
Radni jezik: engleski
Kancelarija za demokratske institucije i ljudska
prava je glavna institucija OSCE odgovorna za ljud-
sku dimenziju. ODIHR promovie demokratske iz-
bore putem paljivog posmatranja nacionalnih iz-
bora i projekata kojima pomae jaanje demokrati-
je, dobrog upravljanja i stabilnosti. Prua praktinu
podrku osnaenju demokratskih institucija i
potovanja ljudskih prava, kao i razvoju civilnog
drutva. Slui kao mesto kontakta za pitanja Roma.
Takoe, doprinosi ranom upozoravanju i
spreavanju sukoba posmatranjem ispunjenja oba-
veza koje proizlaze iz ljudske dimenzije OSCE.
Nevladine organizacije
Meunarodne nevladine organizacije
Liga za borbu protiv kleveta
Anti-Defamation League (ADL)
823 United Nations Plaza
New York, NY 10017
USA
Telefon: + 1 212 885 7805
Faks: + 1 212 885 5860
Web-stranica: www.adl.org
Email adresa: webmaster@adl.org
Radni jezik: engleski
Program: izvori za kole i zajednice, razliiti inter-
aktivni oblici obuke za izvrna tela vlasti koja spro-
vode zakone (obuka o ekstremizmu, zloinima iz
mrnje, o nepristranosti), uputstva o reagovanju na
zloin mrnje; studentski filmski i video-radovi
Ciljne grupe: predkolska deca, uenici osnovnih i
srednjih kola, studenti, civilno drutvo u celini
Amnesty International (AI)
1 Easton Street
London WC1 8DJ
United KIngdom
Telefon: + 44 20 7413 5500
Web-stranica: www.amnesty.org
Email: jluck@amnesty.org; cthomas@am-
nesty.org
Radni jezici: engleski, arapski, francuski, panski
Program: materijali za obrazovanje za ljudska pra-
va; obuka nastavnika; obuka policajaca, vojnih i
drugih strunjaka
Ciljne grupe: osnovna i srednja kola; profesional-
ne grupe
Amnesty International je pokret za kampanje akti-
van irom sveta radi irenja meunarodno prizna-
tih ljudskih prava. Njegova misija je istraivanje i
delovanje na spreavanju i okonanju tekih kren-
ja prava na telesni i mentalni integritet pojedinca,
prava na slobodu savesti i slobodu izraavanja, kao
i slobodu od diskriminacije, u kontekstu njihovog
rada na irenju svih ljudskih prava. Amnesty Inter-
national ima vie od milion lanova i pobornika u
vie od 140 zemalja.
Udruenje za obrazovanje za ljudska prava
Human Rights Education Associates (HREA)
P. O. Box 382396
Cambridge, MA 02238 2396, USA
Telefon: + 1 617 625 0278
Web-stranica: www.hrea.org
Email: info@hrea.org
Radni jezik: engleski
HREA je meunarodna nevladina organizacija koja
podrava uenje za ljudska prava, obuku aktivista i
strunih radnika; razvoj edukativnih materijala i
programa, kao i izgradnju zajednice putem online
tehnologija. Posveena je kvalitetnom obrazovanju,
stavovima i delovanju na zatiti ljudskih prava i
jaanju razvoja slobodnih i pravednih zajednica po-
sveenih miru.
Human Rights Watch
350 Fifth Avenue, 34th Floor
New York, NY 10118-3299, USA
Telefon: + 1 212 290 4700
Web-stranica: www.hrw.org
Email: hrwnyc@hrw.org

Radni jezici: engleski
Human Rights Watch je najvea organizacija po-
sveena ljudskim pravima u SAD. Istraivai Hu-
man Rights Watcha vode operacije utvrivanja
injenica o krenju ljudskih prava u svim pod-
rujima sveta. Human Rights Watch svake godine
objavljuje svoje nalaze u knjigama i izvetajima,
koje iscrpno prenose nacionalni i meunarodni
mediji, na osnovu kojih Human Rights Watch
trai od vladinih slubenika da izmene politiku i
praksu.
Meunarodni komitet Crvenog krsta
International Committee of the Red Cross
(ICRC)
19 Avenue de la Paix
1202 Geneva, Switzerland
Telefon: + 41 22 734 60 01
Web-stranica: www.icrc.org
Email: webmaster.gva@icrc.org
Radni jezici: engleski, francuski, panski
Meunarodni komitet je nepristrasna, neutralna i
nezavisna organizacija ija je humanitarna misija
iskljuivo zatita ivota i dostojanstva rtava rata i
meunarodnih sukoba i pruanje pomoi. Komitet
usmerava i koordinira akcije meunarodne pomoi
u situacijama sukoba. Takoe nastoji da sprei pat-
nje irenjem i jaanjem naela humanitarnog pra-
va, kao i njihovu primenu.
Decenija naroda za obrazovanje za ljudska prava
Peoples Decade of Human Rights Education
(PDHRE)
526 West 111th Street, Suite 4E
New York, NY 100025, USA
Telefon: + 1 212 749 3156
Web-stranica: http://www.pdhre.org
Email: pdhre@igc.apc.org
Program: resursni centri za istraivanje i razvoj
obrazovnih materijala, obuka odraslih, konferenci-
je i stvaranje saveza
Ciljne grupe: formalni i neformalni sektori obrazo-
vanja
Decenija posmatra ljudska prava kao vrednosni si-
stem koji moe ojaati demokratske zajednice i
drave naglaavanjem odgovornosti, reciprociteta i
ravnopravno i informisano uee u odlukama ko-
je se tiu njihovih ivota. Bilo je presudno pri lobi-
ranju Ujedinjenih nacija da proglase Deceniju obra-
zovanja za ljudska prava i pri formulisanju i lobi-
ranju za razliite rezolucije Svetske konferencije o
ljudskim pravima, Generalne skuptine UN, Viso-
kog predstavnika UN za ljudska prava, ugovorna te-
la u okviru UN i etvrte svetske konferencije o
enama.
Svetsko udruenje za kolu kao
instrument mira
World Association for the School as an
Instrument for Peace (EIP)
5, Rue de Simpion
CH-1207 Geneva,
Switzerland
Telefon: + 41 22 7352422 (fax)
Web-stranica: http://www.eip-cifedhop.org/
Email: cifedhop@mail-box.chT
Program: Meunarodni centar za obuku o ljudskim
pravima i izgradnji mira (International Training
Center on Human Rights and Peace Twining - CI-
FEDHOP);
DODATNI IZVORI 313
sa engleskim, francuskim i panskim sekcijama
Ciljne grupe: edukatori ljudskih prava
EIP obavlja svoje aktivnosti u oblasti obrazovanja
za ljudska prava, mir i graanstvo.
irom sveta doprinosi tome da obrazovni krugovi,
vladina tela i javnost postanu svesni potreba za ta-
kvim obrazovanjem u kolama i u zajednici. Tako,
predlae obuku nastavnika, strategiju i sadraj ku-
rikuluma, kao i konkretne akcije koje doprinose
razvitku gledita, vetina i znanja za jaanje ljud-
skih prava, osnovnih sloboda i nenasilno reavanje
sukoba.
Regionalne nevladine organizacije
Afrika i Bliski istok
Afrika prava
African Rights
Direktor: Rakiya Omaar
P.O. Box 18368
London EC4 A4JE
England/U.K
Telefon: + 44 20 7947 3276
Fax + 44 20 7947 3253
Program: Afrika prava je organizacija posveena
radu na pitanjima tekih krenja ljudskih prava, su-
koba, gladi i graanske obnove u Africi. African
Rights naroito istrauje krenja ljudskih prava u
Ruandi, Somaliji, Sudanu i nastoji da utvrdi struk-
ture i elemente za trajni mir i odrive reime ljud-
skih prava.
Afronet
P. O. Box 31145
314 DODATNI IZVORI
Lusaka, Zambia
Telefon: + 260 1 251813/4
Fax.: + 260 1 251776
Web-stranica: http://afronet.org.za
E-mail: info@afronet.org.zm
Program: Afronet tei omoguavanju umreavan-
ja, saradnje i organizovanja meu nevladinim or-
ganizacijama u Africi. Preduzima programe koji
omoguavaju da afrike drave sprovode Afriku
povelju o ljudskim pravima i pravima naroda kao i
druge regionalne sporazume i instrumente koje
afrike drave usvajaju radi podizanja ivotnog
standarda u Africi. Bori se protiv korupcije po-
mou programa poveanja narodne participacije
radi osiguranja javne odgovornosti na svim nivoi-
ma afrikog drutva.
Arapski institut za ljudska prava
Arab Institute for Human Rights (AIHR)
10, rue Ibn Masoud
El Manzah, 1004 Tunis, Tunisia
Telefon: + 216 1 767 889/767 003
Web-stranica: www.aihr.org.tn
Email: aihr.infocenter@gnet.tn
Radni jezici: engleski, francuski, arapski
Program: razliiti programi obuke za nevladine or-
ganizacija za ljudska prava; teajevi o ljudskim pra-
vima za studente; dokumentacija; istraivanja
Ciljne grupe: nevladine organizacije; grupe
strunjaka; nastavnici; uenici; deca; ene
Osnovan 1989. godine Arapski institut za ljudska
prava je nezavisna arapska nevladina organizacija.
Institut radi na podizanju svesti o graanskim, po-
litikim, kulturnim, socijalnim i ekonomskim ljud-
skim pravima. Takoe, iri informacije i promovie
obrazovanje za ljudska prava putem seminara, ra-
dionica, istraivanja, anketa o pravima ena, pravi-
ma dece itd.
Kairski institut za prouavanje ljudskih prava
Cairo Institute for Human Rights Studies
(CIHRS)
P.O. B o x 11 7
Maglis El Shaab
Cairo, Egypat
Telefon: + 202 354 3715
Web-stranica: http://www.cihrs.org/
Email: cihrs@idsc.gov.eg
Program: istraivanje; obuka nastavnika; obuka o
CEDAW i Konvenciji o pravima deteta; Filmski klub
ljudskih prava; tampanje publikacija; godinji re-
gionalni arapski programi obuke, godinji letnji
obrazovni teaj o ljudskim pravima za studente
Ciljne grupe: nevladine organizacije za ljudska pra-
va, verske zajednice, ene, nastavnici
Radni jezici: engleski, arapski
Kairski institut je istraivaki centar specijalizovan
za ljudska prava. Glavni zadatak mu je da analizira
i objasni tekoe u procesu sprovoenja ljudskih
prava u arapskom svetu. Radi na irenju ljudskih
prava u arapskim zemljama putem razvoja intelek-
tualno snanih i novih pristupa u reavanju proble-
ma implementacije ljudskih prava.
Institut za ljudska prava i razvoj u Africi
Institute for Human Rights and Development in
Africa
P.O. Box 1896
Banjul
The Gambia
Telefon: + 220 496421,
Fax.: + 220 494 178
Web-stranica: www.AfricanInstitute.org
Email: info@AfricanInstitute.org
Cilj Instituta je davanje doprinosa ljudskim pravi-
ma i razvoju Afrike koristei instrumente sporazu-
ma o ljudskim pravima, naroito Povelju o ljudskim
pravima i pravima naroda. Takoe ima savetodavnu
funkciju za pojedince i nevladine organizacije za-
stupajui njihove predmete u sporovima protiv
drava stranaka pred Afrikom komisijom.
Pravnici za ljudska prava
Lawyers for Human Rights (LHR)
National Office, Kutlwanong Democracy Centre
357 Visagie Street (cnr. Prinsloo Street)
Pretoria 0002, South Africa
Telefon: + 27 12 320 2943 (fax)
Web-stranica: http://www.lhr.org.za
Email: lhr@lhr.org.za
Program: edukacija glasaa, pravni saveti, zastu-
panje u parnicama, obuka pomonog pravnog oso-
blja, krivinopravna reforma, pravna reforma; pra-
va izbeglica, prava ena
Ciljne grupe: grupe strunjaka; kole, javni slube-
nici, opta javnost
Zemlje: Juna Afrika, junoafrike zemlje, supsa-
harska Afrika
Pravnici za ljudska prava je nevladina, neprofitna or-
ganizacija ija je vizija da bude vodei i efikasan po-
bornik i zatitnik ljudskih prava i ustavnosti;
meunarodna snaga u razvoju i realizaciji ljudskih
prava, s prvenstvenom panjom ka Africi i prvora-
zredni saradnik u definisanju jasne strateke politike
socijalnih i ekonomskih prava za one kojima je to po-

trebno. Organizacija je ubrzo postigla izvrsne rezul-
tate u borbi protiv represije i krenja ljudskih prava u
reimu apartheida. Kasnije je pomogla u tranziciji ka
demokratiji putem edukacije glasaa i nadzora.
Azija i Pacifik
Azijski regionalni resursni centar za
obrazovanje za ljudska prava
Asian Regional Resource Center for
Human Rights Education (ARRCHR)
2738 Ladprao, 128/3 Klongchan, Bangkapi
Bangkok 10240, Thailand
Telefon: + 66 2 377 5641
Web-stranica: www.arrc-hre.com
Email: arrc@ksc.th.com
Radni jezici: engleski
Program: mesto razmene materijala u vezi sa obra-
zovanjem za ljudska prava u Aziji i pacifikom re-
gionu; obuka nastavnika u obrazovanju za ljudska
prava; popularna edukacija
Ciljne grupe: formalna edukacija; neformalna edu-
kacija; grupe strunjaka
Centar tei popularisanju i institucionalizovanju
obrazovanja za ljudska prava u azijsko-pacifikom
regionu. Radi na mobilisanju ljudi na ueu u
transformisanju drutva ka osetljivosti na ljudska
prava i u razvijanju kulture mira, demokratije i
pravde.
Centar je takoe institucija i mrea za obrazovanje
za ljudska prava u azijsko-pacifikom regionu,
pruajui obuku u pitanjima ljudskih prava,
odravanjem radionica, razvijanjem i razmenom
obrazovnih i drugih materijala, istraivanje i kam-
panje za obrazovanje za ljudska prava.
Azijska komisija za ljudska prava
Asian Human Rights Commission (AHRC)
Unit D, 7th Floor, Mongkok Commercial Centre,
16-16B Argyle Street, Kowloon
Hong Kong, Republic of China
Telefon: + 852 26986339
Web-stranica: http://www.ahrchk.org
Email: ahrchk@ahrchk.org
Radni jezici: engleski, kineski
Program: edukacija na lokalnom nivou radi
irenjem svesti o ljudskim pravima; izvetavanje;
nadzor; obuka kroz praksu
Ciljne grupe: lokalne grupe, nevladine organizaci-
je, struni radnici, uenici
Komisiju je 1986. godine osnovala grupa uglednih
pravnika i aktivista za ljudska prava u Aziji, kao
nezavisno nevladino telo koje radi na irenju sve-
sti i ostvarenju ljudskih prava u Aziji, kao i na mo-
bilizaciji azijskog i meunarodnog javnog mnjenja
u cilju pomoi rtvama krenja ljudskih prava. Ko-
misija promovie graanska i politika, ekonom-
ska, socijalna i kulturna prava i tei ostvarenju cil-
jeva zapisanih u Azijskoj povelji.
Evropa
Danski centar za ljudska prava
Danish Centre for Human Rights
Grundtvigs Hus
Studiestraede 38
DK1455 Copenhagen K, Denmark
Telefon: +45 33 30 88 68,
Fax: +45 33 30 88 00
E-mail: DB@humanrights.dk
Web-stranica: www.humanrights.dk
DODATNI IZVORI 315
Cilj Centra je da okupi i razvije znanja o ljudskim
pravima na nacionalnom, regionalnom i meuna-
rodnom nivou. Rad Centra obuhvata istraivanje,
informisanje i tampanje, obrazovanje, dokumen-
tacione i interdisciplinarne projekte. U njemu rade
strunjaci iz razliitih oblasti, poevi od prava, an-
tropologije, sociologije, ekonomije, istorije do me-
dija.
Od 1999. godina vii savetnik radi na pitanjima pra-
va ena i polnim i reproduktivnim pravima. Centar
sarauje s nevladinim organizacijama i telima vla-
sti na nacionalnom i meunarodnom nivou. Ta-
koe sarauje i s Nordijskim savetom, Savetom
Evrope, OEBS i Ujedinjenim nacijama.
Helsinka fondacija za ljudska prava
Helsinki Foundation for Human Rights (HFHR)
18 Bracka street apt. 62,
00-028 Warsaw, Poland
Telefon: +48 22 828 10 08/828 69 96
Web-stranica: www.hfhrpol.waw.pl/En/in-
dex.html
Email: hfhr@hfhrpol.waw.pl
Radni jezik: engleski
Program: obrazovanje i obuka strunjaka za ljud-
ska prava; kola ljudskih prava; kampanje javne
edukacije; nadzor; zakonodavne inicijative
Ciljne grupe: pravnici, parlamentarci, predstavnici
nevladinih organizacija; sudije, policajci; zatvorsko
osoblje
Helsinka fondacija za ljudska prava je neprofitna
organizacija nezavisna od drave i politikim stran-
kama, deluje u obrazovanju za ljudska prava, o vla-
davini prava i ustavnosti pripadnika nevladinih
oragnizacija, dravnih institucija i medija. Takoe
316 DODATNI IZVORI
ui delotvornim akcijama za zatitu i irenje ljud-
skih prava.
Meunarodna helsinka federacija
International Helsinki Federation (IHF)
Rummelhardtgasse 2/18
A-1090 Vienna, Austria
Telefon: + 43-1408 88 22
Web-stranica: www.ihf-hr.org
Email: office@ihf-hr.org
Radni jezik: engleski
Program: obuka grupa strunjaka; nadzor stanja
ljudskih prava
Ciljne grupe: lanovi organizacija Meunarodne
helsinke federacije; pravosudni radnici, aktivisti
ljudskih prava
Zemlje: drave lanice OSCE
Meunarodna Helsinka federacija za ljudska pra-
va je samostalna grupa nevladinih neprofitnih or-
ganizacija koje rade na zatiti ljudskih prava irom
Evrope, Severne Amerike i srednje Azije. Glavni cilj
joj je nadzor nad primenom odredbi o ljudskim
pravima Zavrnog helsinkog akta i iz njega prois-
teklih dokumenata. Sekretarijat Federacije u Beu
daje podrku i odrava vezu izmeu 41 lanice
Helsinkog komiteta i pridruenih grupa za ljud-
ska prava i predstavlja ih na meunarodnoj poli-
tikoj sceni. Federacija takoe povezuje pojedince i
grupe za ljudska prava u zemljama u kojima nema
Helsinkog komiteta.
Institut za ljudska prava i humanitarno
pravo Raoul Wallenberg
Raoul Wallenberg Institute of Human Rights
and Humanitarian Law
P. O. Box 1155
S-22105 Lund
Sweden
Tel: +46 46 222 12 08,
Fax: +46 46 222 12 22
Web-stranica: http://www.rwi.lu.se
E-mail : secretariat@rwi.lu.se
Institut za ljudska prava i humanitarno pravo Rao-
ul Wallenberg je akademska institucija osnovana
1984. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u
Lundu u vedskoj. Cilj Instituta su istraivanja,
obuka i akademsko obrazovanje u oblasti ljudskih
prava i humanitarnog prava.
Severna i Juna Amerika
Komisija za odbranu ljudskih prava u
Srednjoj Americi
Comisin para Defensa de los Derechos
Humanos en Centroamrica (CODEHUCA)
189-1002, San Jos, Costa Rica
Telefon: + 506 224 5970
Web-stranica: www.codehuca.or.cr/
Email: codehuca@codehuca.or.cr
Radni jezici: panski, engleski
Komisija za odbranu ljudskih prava u Srednjoj
Americi je nezavisna, neprofitna, nevladina, never-
ska regionalna asocijacija. Od svog osnivanja 1978.
godine ona je kao institucija duboko ukorenjena u
graansko drutvo Srednje Amerike. Najvaniji cilj
joj je da osnai potovanje ljudskih prava u Sred-
njoj Americi. U tu svrhu razvija i sprovodi integral-
ni koncept ljudskih prava, produbljuje srednjoame-
riki koncept ljudskih prava, naglaava prevenciju
krenja ljudskih prava i podupire najugroenije de-
love srednjoamerikog drutva.
POSTDIPLOMSKI PROGRAMI O LJUDSKIM
PRAVIMA
Evropski postdiplomski program o ljudskim
pravima i demokratizaciji
European Masters Degree in Human Rights
and Democratisation
European Inter-University Centre (EIUC) for
Human Rights and Democratisation
E.MA Secretariat: Monastery of San Nicol, Riviera
San Nicol, 26, I-30126 Venice The Lido
Tel: + 39 041 2720 923 (direktan)
Tel: + 39 041 2720 911 (secretarijat)
Email: ema-info@venis.it, secretariat@ema-human-
rights.org
http://hrd-euromaster.venis.it
Evropski regonalni postdiplomski program za
demokratizaciju i ljudska prava u jugoistonoj
Evropi
European Regional Master in Democracy and
Human Rights in South-East Europe
Centar za interdisciplinarne postdiplomske studije
Univerzitet u Sarajevu, Obala Kulina bana 7/I,
71 000 Sarajevo, Bosna i Hercegovina
Tel. + 387 33 668 685
Email: coordination@cps.edu.ba, law@cps.edu.ba
http:// www.eurobalk.net
Mediteranski postdiplomski program
u ljudskim pravima i demokratizaciji
Mediterranean Masters Degree in Human
Rights and Democratisation
University of Malta
Old University Building, St, Paul Street, Valletta
 DODATNI IZVORI 317

VLT 07, Malta Postdiplomski program o ljudskim pravima

Tel: (356) 242791, 234121 ext 242
E-mail: hrights@maltanet.net
http://home.um.edu.mt/laws/test/hrd/
Afriki postdiplomski program u
ljudskim pravima i demokratizaciji
African Master on Human Rights and
Democratisation
Centre for Human Rights, University of Pretoria,
Pretoria 0002, South Africa
Tel: + 27 12 420 3228
Email: chheyns@hakuna.up.ac.za
http://www.up.ac.za/chr/newmasters/masters.html
Instituta Raoul Wallenberg
Master Program in Human Rights Law of the
Raoul Wallenberg Institute
Faculty of Law, University of Lund,
Box 207, SE-221 00 LUND, Sweden
Tel: + 46 46 222 1249
E-mail: frida.ericmats@jur.lu.se ili
frida.nilsson@jur.lu.se
http://www.rwi.lu.se

Azijski postdiplomski program u ljudskim

pravima
Asian Master in Human Rights
Centre for Comparative and Public Law, 4th
Floor K. K. Leung Building, Pokfulam Road,
University of Hong Kong
Tel.: (852) 2859 2951
Email. awpgs@hkusua.hku.hk
http://www.hku.hk/ccpl/hr-programs/i

Postdiplomski program studija meunarodnog

prava i ljudskih prava
Graduate Program in International Law and
Human Rights Studies
University for Peace, Apdo. 138 6100, Ciudad
Colon, Costa Rica
Tel: + 506-205-9000
Email: acadmin@upeace.org
http://www.upeace.org/academic/masters/int_law.htm
318 DODATNI IZVORI
E. ODABRANE ORGANIZACIJE ZA LJUDSKA PRAVA U OKVIRU MREE
ZA LJUDSKU BEZBEDNOST
U ovom odeljku nai ete korisne informacije o
svim dravama lanicama Mree za ljudsku bez-
bednost, ukljuujui podatke o njihovim nacional-
nim i meunarodnim inicijativama i programima u
podruju ljudskih prava, obrazovanja za ljudska
prava i ljudske bezbednosti.
AUSTRIJA
Evropski centar za obuku i istraivanje o
ljudskim pravima i demokratiji
European Training and Research Center
for Human Rights and Democracy, (ETC)
Adresa: Schubertstrae 29, A-8010 Graz, Austria
Telefon/faks: + 43 316 322 8881, +43 316 322 888 4
Web-stranica: www.etc-graz.at
Email: office@etc-graz.at
Radni jezici: engleski, nemaki
Programi: obrazovanje za ljudska prava na lokal-
nom, regionalnom i meunarodnom nivou i pro-
grami obuke; godinja letnja kola za ljudska prava;
konceptualizacija i koordinacija programa obrazo-
vanja za ljudska prava u jugoistonoj Evropi po-
sredstvom Mree univerzitetskih centara za ljudska
prava u jugoistonoj Evropi; konferencije i radioni-
ce, istraivaki projekti
Ciljne grupe: uenici i studenti, nastavnici srednjih
kola, mladi istraivai i univerzitetski nastavnici,
nastavnici u obrazovanju za ljudska prava, pred-
stavnici nevladinih organizacija, vladini slubenici,
nezavisne nacionalne institucije za ljudska prava,
policijski slubenici, itd.
Institut za ljudska prava Ludwig Boltzmann
Ludwig Boltzmann Institute for Human
Rights Vienna (BIM)
Adresa: Hegasse 1, A-1010 Wien, Austria
Telefon/faks: + 43 1 4277 27420, +43 1 4277 27429
Web-stranica: www.univie.ac.at/bim
Email: bim.staatsrecht@univie.ac.at
Radni jezici: engleski, nemaki
Programi: istraivaki programi; Institut je do-
main Uslunog centra u obrazovanju za ljudska
prava (Human Rights Education Service Center) i
redovno organizuje obuku, radionice i seminare.
Ciljne grupe: uenici, nastavnici, civilno drutvo,
itd.
Austrijski institut za ljudska prava
The Austrian Human Rights Institute
Adresa: Mnchsberg 2, Edmundsburg, A-5020
Salzburg, Austria
Telefon/faks: + 43 662 84 25 21 181, + 43 662 84 25
21 182
Web-stranica: www.sbg.ac.at/oim/home.htm
Email: human.rights@sbg.ac.at
Radni jezici: engleski, nemaki
Ciljne grupe: pravnici, univerziteti, uprava
Programi: Bilten (Newsletter) o praksi Evropske
konvencije za ljudska prava, seminari, istraivanja
KANADA
Kanadska fondacija za ljudska prava
Canadian Human Rights Foundation
(CHRF)
Adresa: 1425 Ren-Lvesque Blvd. West, Suite
407Montral, Qubec, H3G 1T7, CANADA
Telefon/faks: + 1 514 954-0382, +1 514 954-0659
Web-stranica: www.chrf.ca
Email: chrf@chrf.ca
Radni jezici: engleski, francuski, ruski, indonean-
ski
Programi: Meunarodni program obuke za ljudska
prava: godinji teaj obuke za jaanje sposobnosti
organizacija za ljudska prava u aktivnostima obra-
zovanja za ljudska prava, programi obrazovanja za
ljudska prava u Aziji, Africi i srednjoj i istonoj
Evropi i centralnoj Aziji; konferencije i radionice
Ciljne grupe: civilno drutvo, posebno nevladine
organizacije angaovane u obrazovanju za ljudska
prava, vladini slubenici, nezavisne nacionalne in-
stitucije za ljudska prava
Centar John Humphrey
John Humphrey Centre
Adresa: Box/PC 11661, Edmonton, AB, T5J 3K8,
CANADA
Telefon/faks: + 1 780 4532638, +1 780 4821519
Web-stranica: www.johnhumphreycentre.org
Email: info@johnhumphreycentre.org
Programi: letnji kampovi i programi u ljudskim pra-

vima za mlade, publikacije o ljudskim pravima
Ciljne grupe: posebno deca i mladi
ILE
Interdisciplinarni program istraivanja i eduka-
cije
Programa Inter-disciplinario de Investigaciones
en Educacin (PIIE)
Adresa: Enrique Richard 3344, uoa, Santiago
de Chile, CHILE
Telefon/faks: + 56-2209 66 44, +56-22204 74 60
Web-stranica: www.piie.cl
Email: piie@academia.cl
Programi: teajevi i projekti o ljudskim pravima, se-
minari i publikacije o ljudskim pravima, itd.
GRKA
Centar za odbranu ljudskih prava
Human Rights Defence Centre
Adresa: 3, Lempessi Street, Makrygianni, Athens
117 42, GREECE
Telefon/faks: + 30 210-92 10 977, +30 210-92 46 056
Web-stranica: www.kepad.gr
Email: info@kepad.gr
Radni jezik: engleski
Programi: obrazovanje za ljudska prava
Ciljne grupe: mladi, osobe od 20 do 30 godina
(uenici, studenti, pripadnici nevladinih organiza-
cija, novinari i drugi lanovi drutva) iz zemalja ju-
goistone Evrope (uskoro i s Bliskog istoka i istone
Evrope)
Fondacija za ljudska prava Marangopoulos
Marangopoulos Foundation for Human
Rights
Adresa: 1, Lycavittou Street, Athens 106 72,
GREECE
Telefon/faks: + 30 10 3637455, + 30 10 3613527,
+30 10 3622454
Web-stranica: www.mfhr.gr
Email: info@mfhr.gr
Radni jezici: engleski, francuski, grki, italijanski
Programi: teajevi i seminari u obrazovanju za ljud-
ska prava, stipendije za studente koji se specijalizu-
ju za ljudska prava, publikacije i predavanja iz
oblasti ljudskih prava
IRSKA
Irski centar za ljudska prava
Irish Centre for Human Rights
Adresa: National University of Ireland Galway,
Galway, IRELAND
Telefon/faks: + 353 91 750464, +353 91 750575
Web-stranica: www.nuigalway.ie/human_rights
Email: humanrights@nuigalway.ie
Radni jezik: engleski
Programi: konferencije o ljudskim pravima, letnja
kola, programi obuke, studijski programi, publika-
cije i projekti o pitanjima vezanim za ljudska prava
Ciljne grupe: studenti, istraivai
JORDAN
Amanski Centar za prouavanje ljudskih prava
Amman Center for Human Rights Studies
(ACHRS)
DODATNI IZVORI 319
Adresa: Amman-1121, P. O. box 212524, JORDAN
Telefon/faks: + 962-6-4655043
Web-stranica : www.achrs.org
Email: achrs@joinnet.com.jo
Radni jezik: arapski
Programi: obrazovni teajevi o ljudskim pravima,
pravima ena i dece, radu s mladima i dobrovoljnom
radu, reformi pravosua i krivinopravnog sistema;
programi irenja socijalnih, obrazovnih i ekonom-
skih ljudskih prava
Ciljne grupe: ene, deca, adolescenti, volonteri, no-
vinari, kolski nastavnici, pravnici, sudije, itd.
MALI
Malijsko udruenje za ljudska prava
Association Malienne des Droits de lHomme
(AMDH)
Adresa: Avenue Mamadou KONATE, Porte 400,
Bamako-Coura, Bamako, B. P. 3129, Mali
Telefon/faks: + 223-222-34-62
Web-stranica: www.afrdh.org/amdh
Email: amdh@malinet.ml
Programi: irenje i zatita ljudskih prava (seminari,
konferencije, radionice) dokumentacija, obrazo-
vanje za ljudska prava
Pokret naroda za obrazovanje za ljudska prava i
Afriki institut za obuavanje u obrazovanju za
ljudska prava
Mouvement de People pour lEducation aux Dro-
its Humains, (PDHRE/DPEDH-MALI, and the In-
stitut Africain dApprentissage pour lEducation
aux Droits Humains (INAFAEDH/ALIHRE)
Adresa: B. P. E 5168 Bamako Mali
320 DODATNI IZVORI
Telefon/faks: + 223 220 4173, +223 220 4174
Email: pdhre@afribone.net.ml
Programi: programi obrazovanja za ljudska prava,
Grad ljudskih prava (Kati)
HOLANDIJA
Holandski institut za ljudska prava
Netherlands Institute of Human Rights (SIM)
Adresa: Utrecht University, Janskerkhof 3, 3512
BK Utrecht, The NETHERLANDS
Telefon/faks: + 31 30 2538033, +31 30 2537168
Web-stranica: www2.law.uu.nl
Email: sim@law.uu.nl
Programi: istraivaki projekti, distribucija inform-
acija o ljudskim pravima na nacionalnom i
meunarodnom nivou, teajevi, konferencije, sim-
pozijumi, predavanja
NORVEKA
Norveki centar za ljudska prava (ranije: Norv-
eki institut za ljudska prava)
Norwegian Centre for Human Rights
Adresa: University of Oslo Faculty of Law,
Norwegian Centre for Human Rights (NCHR), P. b.
6706 St. Olavs plass, 0130 Oslo, NORWAY
Telefon/faks: + 47 22842001, +47 22842002
Web-stranica:
http://www.humanrights.uio.no/engleski/
Email: admin@nchr.uio.no
Radni jezici: norveki, engleski
Programi: studijski programi za ljudska prava,
teajevi, druge aktivnosti vezane uz obrazovanje za
ljudska prava, projekti izrade udbenika
Ciljne grupe: studenti, nastavnici u srednjim kola-
ma, nastavnici u osnovnim kolama
Norveki savet za izbeglice
The Norwegian Refugee Council (NRC)
Adresa: P. O. Box 6758 St. Olavs Plass, N-0130
Oslo, NORWAY
Telefon/faks: + 47-23 10 98 00, +47-23 10 98 01
Web-stranica: www.nrc.no
Email: Eldrid.Midttun@nrc.no
Radni jezici: engleski, francuski, portugalski i lo-
kalni slubeni jezici (jermenski, azerski, gruzijski,
burundi)
Programi: podrka drutvima sa akutnim i hro-
ninim potrebama ili drutvima u fazi tranzicije cijalnim tekoama u jugoistonoj Evropi
Glavni ciljevi: obrazovanje za ljudska prava, radio-
nice, proizvodnja nastavnih materijala na nacional-
nim jezicima
Ciljne grupe: nacionalna tela nadlena za obrazo-
vanje, regionalni slubenici u oblasti obrazovanja,
donosioci odluka i kolski direktori, nastavnici i
mentori nastavnika, uenici i roditelji
SLOVENIJA
Centar za istraivanje obrazovanja
Educational Research Institute (ERI)
Adresa: Gerbizceva 62, 1000 Ljubljana,
SLOVENIJA
Telefon/faks: + 386 1 420 12 40, +386 1 420 12 66
Web-stranica: www2.arnes.si/~uljpeins/
Email: pedagoski.institut@guest.arnes.si
Programi: fundamentalni, istraivaki, razvojni i
primenjeni projekti u obrazovanju i srodnim obla-
stima, obuka i postdiplomsko usavravanje
istraivaa, organizacija seminara, struni sastanci
i meunarodne konferencije
Fondacija Zajedno Regionalni centar za
psihocosijalnu dobrobit dece
Foundation Together Regional Centre for
Psychosocial Wellbeing of Children
Adresa: Resljeva 30, 1000 Ljubljana, SLOVENIJA
Telefon/faks: + 386 1 430 12 99, +386 1 430 12 98
Web-stranica: www.together-foundation.si
Email: Eva.Marn@together-foundation.si
Programi: programi jaanja lokalnih struktura u
podruju brige o deci i razvoja modela psihosocijal-
ne zatite i osnaivanja dece pogoene ratom i so-
Ciljne grupe: nastavnici, kolsko osoblje, zdrav-
stveni radnici, nevladine organizacije, itd.
Institut za etnika istraivanja
Institute for Ethnic Studies (IES)
Adresa: Erjavzceva 26, 1000 Ljubljana,
SLOVENIJA
Telefon/faks: + 386 1 200 18 70, +386 1 251 09 64
Web-stranica: www.inv.si
Email: INV@inv.si
Programi: istraivaki programi i projekti u oblasti
etnikih studija, strune studije naroito za drav-
ne institucije koje se bave manjinskim i kulturnim
politikama
Mirovni institut
Peace Institute
Adresa: Metelkova ulica 6, 1000 Ljubljana, SLOVE-
NIJA
Telefon/faks: + 386 1 234 77 20, +386 1 234 77 22

Web-stranica: www.mirovni-institut.si
Email: info@mirovni-institut.si
Programi: konferencije, seminari, istraivanja i pro-
jekti u oblasti ljudskih prava, demokratizacije, mi-
ra i rata, rasizma, rodnih i kulturnih studija itd.
HUMANITAS
Adresa: Gosposka 10, 1000 Ljubljana, SLOVENIJA
Telefon: + 386 1 43 00 343
Web-stranica: www.humanitas-slovenia.org
Email: humanitas@siol.net
Programi: projekti podrke i zatite deprivilegova-
nim lanovima drutva u zemlji i u svetu; zastu-
panje njihovih interesa, posebno interesa dece;
irenje i omoguavanje obrazovanja i saveta na te-
melju ljudskih prava
JUNA AFRIKA
Centar za ljudska prava Univerzitet u Pretoriji
Centre for Human Rights University of Pretoria
Adresa: University of Pretoria, 0002, Pretoria,
SOUTH AFRICA
Telefon/faks: + 27 12 4204111, +27 12 3625168
Web-stranica: www.up.ac.za/chr
Email: scs@up.ac.za
Programi: radionice, seminari, konferencije, speci-
jalizovani programi obuke, obrazovni programi,
projekti o obrazovanju za ljudska prava i zakonima
o ljudskim pravima u Africi
Ciljne grupe: socijalni radnici, nastavnici, pravnici,
policijski radnici, nevladine organizacije
UNESCO katedra za ljudska prava Oliver Tam-
bo
UNESCO Oliver Tambo Chair of Human Rights
Adresa: University of Fort Hare, Private Bag
X1314, Alice 5700, SOUTH AFRICA
Telefon/faks: + 2740 602 2220, +2740 602 2544
Web-stranica: http://www.ufh.ac.za (search un-
der: departments/research)
Email: nrembe@ufh.ac.za
Radni jezik: engleski
Programi: obrazovanje za ljudska prava, struna
obuka, dokumentacija u oblasti ljudskih prava, de-
mokratije, vrednosti, mira i tolerancije
Ciljne grupe: profesionalne grupe, nacionalne insti-
tucije za ljudska prava, nevladine organizacije,
uenici i nastavnici u srednjim kolama i na univer-
zitetu, nosioci drutvenih promena, strukture civil-
nog drutva
VAJCARSKA
Informacioni i dokumentacioni sistemi za ljud-
ska prava
Human Rights Information and Documentation
Systems, International (HURIDOCS)
Adresa: 48, chemin du Grand-Montfleury, CH-
1290 Versoix, SWITZERLAND
Telefon/faks: + 41-22 755 52 52, +41-22 755 52 60
Web-stranica: http://www.huridocs.org
Email: info@huridocs.org
Radni jezici: engleski, francuski, panski (prevodi
publikacija i na arapski, ruski i druge jezike)
Programi: regionalni susreti i obuka o upravljanju
informacijama i dokumentaciji o ljudskim pravima,
teajevi za usavravanje instruktora nastavnika
DODATNI IZVORI 321
Ciljne grupe: radnici na informacionim i dokume-
ntacionim sistemima organizacija koje se bave ljud-
skim pravima
Meunarodni centar za obuavanje o ljudskim
pravima i miru
International Training Centre on Human Rights
and Peace Teaching (CIFEDHOP)
Adresa: 5, rue du Simplon, 1207 Geneva,
Switzerland
Telefon/faks: + 41-22 735 24 22, +41-22 735 06 53
Web-stranica: www.eip-cifedhop.org
Email: cifedhop@mail-box.ch
Radni jezici: francuski, engleski
Programi: meunarodni skupovi u obrazovanju za
ljudska prava, regionalni i nacionalni skupovi u ne-
koliko zemalja; publikovanje i distribucija materija-
la u oblasti obrazovanja za ljudska prava; podrka
istraivanjima i studijama i izrada nastavnih mate-
rijala
Ciljne grupe: nastavnici u osnovnim, srednjim i
strukovnim kolama, na uiteljskim fakultetima ko-
ji se bave ljudskim pravima i mirom
Ljudska prava vajcarska
Menschenrechte Schweiz MERS
Adresa: Gesellschaftsstrae 45, 3012 Bern,
SWITZERLAND
Telefon/faks: + 41-31 302 01 61, +41-31 302 00 62
Web-stranica: www.humanrights.ch
Email: info@humanrights.ch
Radni jezik: nemaki
Programi: online-informacije, obrazovanje odraslih
Ciljne grupe: uprava, socijalni radnici, policija, itd.
322 DODATNI IZVORI

TAJLAND

Azijski regionalni resursni centar u obrazovanju

za ljudska prava
Asian Regional Resource Center for Human
Rights Education (ARRC)
Adresa: 2738 Ladprao, 128/3 Klongchan,
Bangkapi, Bangkok 10240, THAILAND
Telefon/faks: + 66 2 377 5641, +66 1 642 7278
Web-stranica: www.arrc-hre.com
Email: arrc@ksc.th.com
Radni jezik: engleski
Programi: organizacija obuke u obrazovanju za
ljudska prava na regionalnom i nacionalnom nivou,
izvetavanje i izdavanje publikacija u oblasti obra-
zovanja za ljudska prava
Ciljne grupe: nastavnici u organizacijama koje se
bave obrazovanjem za ljudska prava

Kancelarija za studije ljudskih prava i socijalni

razvoj, Univerzitet Mahidol
Office of Human Rights Studies and Social Deve-
lopment, Mahidol University
Adresa: Faculty of Graduate Studies, Mahidol,
University, Salaya Campus, Nakhon Pathom 73170,
THAILAND
Telefon/faks: (66 2) 441-4125 ext. 400, 401
Email: tencs@mahidol.ac.th

UNIVERZALNA DEKLARACIJA O LJUDSKIM PRAVIMA
Uvod
Poto je priznavanje uroenog dostojanstva i
jednakih i neotuivih prava svih lanova ljud-
ske porodice temelj slobode, pravde i mira u
svetu;
poto je nepotovanje i preziranje ljudskih
prava vodilo varvarskim postupcima, koji su
vreali savest oveanstva, i poto je stvaranje
sveta u kojem e ljudska bia uivati slobodu
govora i ubeenja i biti slobodna od straha i
nestaice proglaeno kao najvia tenja sva-
kog oveka;
poto je bitno da ljudska prava budu zatie-
na pravnim poretkom kako ovek ne bi bio
primoran da kao krajnjem izlazu pribegne po-
buni protiv tiranije i ugnjetavanja;
poto je bitno da se podstie razvoj prijateljs-
kih odnosa meu narodima;
poto su narodi Ujedinjenih nacija u Povelji
ponovo proglasili svoju veru u osnovna ljud-
ska prava, u dostojanstvo i vrednost ovekove
linosti i ravnopravnost mukaraca i ena i
poto su odluili da podstiu drutveni napre-
dak i poboljaju uslove ivota u veoj slobodi;
poto su se drave lanice obavezale da u sa-
radnji s Ujedinjenim nacijama obezbede
opte potovanje i primenu ljudskih prava i
osnovnih sloboda;
poto je opte shvatanje ovih prava i sloboda
od najvee vanosti za puno ostvarenje ove
obaveze;
Generalna Skuptina
proglaava ovu univerzalnu deklaraciju o
ljudskim pravima kao zajedniki standard
koji treba da postignu svi narodi i sve nacije
da bi svaki pojedinac i svaki organ drutva,
imajui ovu deklaraciju stalno na umu, teio
da uenjem i vaspitavanjem doprinese poto-
vanju ovih prava i sloboda i da postupnim
unutranjim i meunarodnim merama obez-
bedi njihovo opte i stvarno priznanje i
potovanje kako meu narodima samih
drava lanica, tako i meu narodima onih
teritorija koje su pod njihovom upravom.
lan 1
Sva ljudska bia raaju se slobodna i jednaka
u dostojanstvu i pravima. Ona su obdarena ra-
zumom i sveu i treba jedni prema drugima
da postupaju u duhu bratstva.
lan 2
Svakom pripadaju sva prava i slobode pro-
glaene u ovoj deklaraciji bez ikakvih razlika
u pogledu rase, boje, pola, jezika, veroispove-
sti, politikog ili drugog miljenja, nacional-
nog ili drutvenog porekla, imovine, roenja
ili drugih okolnosti. Dalje, nee se praviti ni-
kakva razlika na osnovu politikog, pravnog
ili meunarodnog statusa zemlje ili teritorije
kojoj neko lice pripada, bilo da je ona nezavi-
UNIVERZALNA DEKLARACIJA O LJUDSKIM PRAVIMA 323
sna, pod starateljstvom, nesamoupravna, ili
da joj je suverenost na ma koji drugi nain
ograniena.
lan 3
Svako ima pravo na ivot, slobodu i bezbed-
nost linosti.
lan 4
Niko se ne sme drati u ropstvu ili potinjeno-
sti: ropstvo i trgovina robljem zabranjeni su u
svim oblicima.
lan 5
Niko se ne sme podvrgnuti muenju ili svire-
pom, neovenom ili poniavajuem postup-
ku ili kanjavanju.
lan 6
Svako ima pravo da svuda bude priznat kao
pravni subjekt.
lan 7
Svi su pred zakonom jednaki i imaju pravo
bez ikakve razlike na podjednaku zatitu za-
kona. Svi imaju pravo na jednaku zatitu pro-
tiv bilo kakve diskriminacije kojom se kri ova
deklaracija i protiv svakog podsticanja na ova-
kvu diskriminaciju.
324 UNIVERZALNA DEKLARACIJA O LJUDSKIM PRAVIMA
lan 8
Svako ima pravo na delotvorni pravni lek pred
nadlenim nacionalnim sudovima protiv dela
kojima se kre osnovna prava koja su mu pri-
znata ustavom ili zakonima.
lan 9
Niko ne sme biti proizvoljno uhapen, pritvo-
ren, niti proteran.
lan 10
Svako ima potpuno jednako pravo na pra-
vino javno suenje pred nezavisnim i nepri-
strasnim sudom koji e odluiti o njegovim
pravima i obavezama, i o osnovanosti svake
krivine optube protiv njega.
lan 11
Svako ko je optuen za krivino delo ima pra-
vo da se smatra nevinim dok se na osnovu za-
kona krivica ne dokae na javnom pretresu na
kojem su mu obezbeena sva jemstva potreb-
na za njegovu odbranu.
Niko se ne sme osuditi za dela ili proputanja
koja nisu predstavljala krivino delo po unu-
tranjem ili meunarodnom pravu u vreme
kada su izvrena. Isto tako, ne sme se izricati
tea kazna od one koja se mogla primeniti u
vreme kada je krivino delo izvreno.
lan 12
Niko se ne sme izloiti proizvoljnom meanju
u privatni ivot, porodicu, stan ili prepisku,
niti napadima na ast i ugled. Svako ima pra-
vo na zatitu zakona protiv ovakvog meanja
ili napada.
lan 13
Svako ima pravo na slobodu kretanja i izbora
stanovanja u granicama pojedine drave.
Svako ima pravo da napusti svaku zemlju,
ukljuujui svoju vlastitu, i da se vrati u svoju
zemlju.
lan 14
Svako ima pravo da trai i uiva u drugim
zemljama azil od proganjanja.
Na ovo pravo se ne moe pozvati u sluaju
gonjenja koje se istinski odnosi na krivina
dela nepolitike prirode ili na postupke pro-
tivne ciljevima i naelima Ujedinjenih nacija.
lan 15
Svako ima pravo na dravljanstvo.
Niko ne sme samovoljno biti lien svog drav-
ljanstva niti prava da promeni dravljanstvo.
lan 16
Punoletni mukarci i ene, bez ikakvih ogra-
nienja u pogledu rase, dravljanstva ili vero-
ispovesti, imaju pravo da sklope brak i da za-
snuju porodicu. Oni su ravnopravni prilikom
sklapanja braka, za vreme njegovog trajanja i
prilikom njegovog razvoda.
Brak se moe sklopiti samo uz slobodan i pot-
pun pristanak lica koja stupaju u brak.
Porodica je prirodna i osnovna elija drutva i
ima pravo na zatitu drave i drutva.
lan 17
Svako ima pravo da poseduje imovinu, sam i
u zajednici s drugima.
Niko ne sme biti samovoljno lien svoje imo-
vine.
lan 18
Svako ima pravo na slobodu misli, savesti i ve-
roispovesti; ovo pravo ukljuuje slobodu pro-
mene veroispovesti ili uverenja i slobodu da
ovek sam ili u zajednici s drugima, javno ili
privatno, manifestuje svoju veru ili uverenje
poduavanjem, obiajima, molitvom i obre-
dom.
lan 19
Svako ima pravo na slobodu miljenja i iz-
raavanja, to obuhvata i pravo da ne bude
uznemiravan zbog svog miljenja, kao i pravo
da trai, prima i iri obavetenja i ideje bilo
kojim sredstvima i bez obzira na granice.

lan 20
Svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja
i udruivanja.
Niko se ne moe primorati da pripada nekom
udruenju.
lan 21
Svako ima pravo da uestvuje u upravljanju
javnim poslovima svoje zemlje, neposredno
ili preko slobodno izabranih predstavnika.
Svako ima pravo da na ravnopravnoj osnovi
stupa u javnu slubu u svojoj zemlji.
Volja naroda je osnova dravne vlasti: ova
volja treba da se izraava na povremenim i
slobodnim izborima, koji e se sprovoditi
optim i jednakim pravom glasa, tajnim gla-
sanjem ili odgovarajuim postupkom kojim
se obezbeuje sloboda glasanja.
lan 22
Svako, kao lan drutva, ima pravo na socijal-
no osiguranje i pravo da ostvaruje privredna,
drutvena i kulturna prava neophodna za svo-
je dostojanstvo i za slobodan razvoj svoje
linosti, uz pomo drave i putem meuna- lekarsku negu i potrebne socijalne slube,
rodne saradnje, a u skladu sa organizacijom i
sredstvima svake drave.
lan 23
Svako ima pravo na rad, na slobodan izbor za-
poslenja, na pravine i zadovoljavajue uslove
rada i na zatitu od nezaposlenosti.
Svako, bez ikakve razlike, ima pravo na jedna-
ku platu za jednaki rad.
Svako ko radi ima pravo na pravednu i zado-
voljavajuu naknadu koja njemu i njegovoj
porodici obezbeuje egzistenciju koja odgo-
vara ljudskom dostojanstvu i koja e, ako bu-
de potrebno, biti upotpunjena drugim sred-
stvima socijalne zatite.
Svako ima pravo da osniva sindikat i ulanju-
je se u njega radi zatite svojih interesa.
lan 24
Svako ima pravo na odmor i razonodu,
ukljuujui razumno ogranienje radnog vre-
mena i povremeno plaeni odmor.
lan 25
Svako ima pravo na standard ivota koji obez-
beuje zdravlje i blagostanje, njegovo i njego-
ve porodice, ukljuujui hranu, odeu, stan i
sti i da uestvuje u naunom napretku i u do-
kao i pravo na osiguranje u sluaju nezaposle-
nosti, bolesti, onesposobljenja, udovitva, sta-
rosti ili drugih sluajeva gubljenja sredstava
za izdravanje usled okolnosti nezavisnih od
njegove volje.
UNIVERZALNA DEKLARACIJA O LJUDSKIM PRAVIMA 325
Majke i deca imaju pravo na naroito staranje
i pomo. Sva deca, roena u braku ili van nje-
ga, uivaju jednaku socijalnu zatitu.
lan 26
Svako ima pravo na obrazovanje. Obrazo-
vanje treba da bude besplatno bar u osnov-
nim i niim kolama. Osnovno obrazovanje
je obavezno. Tehniko i struno obrazovan-
je treba da bude svima podjednako dostup-
no na osnovu njihove sposobnosti.
Obrazovanje treba da bude usmereno ka pu-
nom razvitku ljudske linosti i uvrivanju
potovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Ono treba da unapreuje razumevanje, trpelji-
vost i prijateljstvo meu svim narodima, ra-
snim i verskim grupama, kao i delatnost Uje-
dinjenih nacija za odranje mira.
Roditelji imaju prvenstveno pravo da biraju
vrstu obrazovanja za svoju decu.
lan 27
Svako ima pravo da slobodno uestvuje u kul-
turnom ivotu zajednice, da uiva u umetno-
brobiti koja otuda proistie.
Svako ima pravo na zatitu moralnih i materi-
jalnih interesa koji proistiu iz svakog
naunog, knjievnog ili umetnikog dela iji
je on tvorac.
326 UNIVERZALNA DEKLARACIJA O LJUDSKIM PRAVIMA

lan 28
Svako ima pravo na drutveni i meunarodni
poredak u kojem prava i slobode objavljeni u
ovoj deklaraciji mogu biti potpuno ostvareni.

lan 29
Svako ima obaveze prema zajednici u kojoj je
jedino mogu slobodan i pun razvitak njego-
ve linosti.
U vrenju svojih prava i sloboda svako se
moe podvrgnuti samo onim ogranienjima
koja su predviena zakonom iskljuivo u cilju
obezbeenja potrebnog priznanja i potovanja
prava i sloboda drugih, kao i zadovoljenja pra-
vinih zahteva morala, javnog poretka i opteg
blagostanja u demokratskom drutvu.
Ova prava i slobode se ni u kom sluaju ne
mogu ostvarivati protivno ciljevima i naeli-
ma Ujedinjenih nacija.

lan 30
Nijedna odredba ove deklaracije ne moe se
tumaiti kao pravo za ma koju dravu, grupu
ili lice da obavlja bilo koju delatnost ili da vri
bilo kakvu radnju usmerenu na ruenje prava
i sloboda koji su u njoj sadrani.

OPTE NAPOMENE O METODOLOGIJI
OBRAZOVANJA ZA LJUDSKA PRAVA
Obrazovanje za ljudska prava je uenje koje
razvija znanje, vetine i vrednosti ljudskih
prava. Ono afirmie odgovornost drava i
pojedinaca za potovanje, zatitu i promovi-
sanje ljudskih prava svih ljudi bez obzira na
rasu, pol, starost, etniku i nacionalnu pri-
padnost i uverenja.
Aktivnosti razraene u modulima ovog pri-
runika pomoi e onima koji ue da razume-
ju glavna naela ljudskih prava i razvijaju ko-
munikacione vetine, kreativnost i vetine
uveravanja, koje su od vitalne vanosti za de-
mokratiju. U aktivnostima se opta borba za
pravdu i dostojanstvo stavlja u multikulturni,
socioekonomski i istorijski kontekst. Osim to-
ga, u ponuenim aktivnostima potrebno je
angaovati i srce i razum, budui da su oni
koji ue o ljudskim pravima pozvani da razu-
meju ta ona znae za njih lino, a i ohrabre-
ni da svoje razumevanje pretvore u promilje-
no, nenasilno delovanje. Na kraju, ali ne i ne-
vano, cilj aktivnosti je da se istrae pitanja
ljudskih prava u svoj njihovoj sloenosti, ne-
pristrasno i iz razliitih perspektiva, putem
razliitih obrazovnih praksi. Stoga je krajnji
cilj svih aktivnosti pokazati da svako moe
OPTE NAPOMENE O METODOLOGIJI OBRAZOVANJA ZA LJUDSKA PRAVA
neto da promeni i doprinese ostvarenju ljud-
skih prava, pravde i dostojanstva za sve.
Aktivnosti ukljuene u prirunik obuhvataju
razgovore, studije sluaja, igre uloga i alter-
nativno, slobodne aktivnosti. Glavne odlike
svake metode date su u nastavku teksta za-
jedno s drugim korisnim savetima o metodi,
to bi trebalo da pomogne moderatorima u
razvijanju kreativnog i inovativnog pristupa
kompleksnim problemima predstavljenim u
pojedinanim aktivnostima.
RASPRAVA
OLUJA IDEJA
Oluja ideja podstie kreativnost i brzo
raanje mnogih ideja. Moe se koristiti u na-
laenju alternativnih naina reavanja kon-
kretnih problema, odgovora na pitanja,
uvoenju novih tema, izazivanju zaintereso-
vanosti i ispitivanju nivoa znanja i stavova.
Sesija oluje ideja moe se odvijati u sledeim
oblicima:

postavljanjem pitanja, problema ili teme
(usmenim i/ili pismenim putem);

pozivanjem lanova grupe da odgovore na
to vie ideja ili sugestija, najbolje jednom
327
reju ili kratkim reenicama;

beleenjem odgovora na tabli (imati na
umu da su esto najkreativniji ili najgori
predlozi najkorisniji i najzanimljiviji);

odreivanjem prioriteta, analizom ishoda i
grupisanjem odgovora.
Sesije oluje ideja dobre su za razbijanje leda
i uvoenje u razliite teme, a mogu se prime-
niti i kao podsticaj dijalogu, igri ili aktivnosti.
Rasprave podstiu razmiljanje, analizu i kri-
tiko miljenje, omoguuju nehijerarhijsko,
demokratsko, saradniko uenje i pomau
uesnicima da prihvate i potuju razliita gle-
dita i miljenja. Da bi se razgovor drao te-
me, moete na poetku postaviti nekoliko
kljunih pitanja. to je grupa vea, to je vero-
vatnije da e neki njeni lanovi dominirati, a
drugi utati. Zato grupu moete podeliti na
nekoliko manjih grupa kako bi svako dobio
priliku da govori. Nakon zavretka rasprave
usmeno samite glavne ideje, a zatim ih i za-
piite. Moderatori treba jasno da imaju na
umu cilj rasprave i da postavljaju pitanja koja
podstiu angaman i analizu.
328 OPTE NAPOMENE O METODOLOGIJI OBRAZOVANJA ZA LJUDSKA PRAVA

Hipotetiko: ta bi uinio/la, kad bi ...?

Spekulativno: Kako moemo reiti taj pro-
blem?

Odreujue: Moe li nam rei kako e to
da funkcione?

Ispitivaki: Zato to misli?

Razjanjujue/sumirajue: Jesam li u pra-
vu kad kaem da ti misli ...?
Jedan od naina stvaranja klime poverenja i
uzajamnog potovanja je da uesnici stvore
sopstvena pravila rasprave:

Traite da razmisle o nekim naelima ras-
prave kojih se, po njihovu miljenju, svi tre-
ba da pridravaju.

Zapiite sve predloge tako da svako moe da
ih vidi, spajajui ih i pojednostavljujui gde
je to potrebno. Ako niko ne predloi sledea
pravila, dodajte ona za koja mislite da su ap-
solutno neophodna:

Sluajte onoga ko govori.

Ne mogu istovremeno govoriti dve osobe ili
vie njih.

Dogovorite znak za javljanje kad neko eli
neto da kae.

Izbegavajte da prekidate druge dok govore.

Ako se s nekim ne slaete, pobrinite se da
kritikujui ideju ne kritikujete i osobu.

Ne smejte se dok neko govori osim ako je Igra uloga
ispriao alu.

Ohrabrite svakoga da uestvuje.
razraenu igru uloga, ili da daju tek informa-
Na kraju, ali ne i najmanje vano, umnoite
pravila i istaknite ih tako da ih svi mogu vide-
ti i dopisati ili uneti izmene ako je potrebno.
STUDIJE SLUAJA
Sluajevi mogu podstai analizu, kritiko
miljenje, vetine reavanja problema i plani-
ranja, kao i saradnju i izgradnju tima. Oni se
mogu koristiti i za otvaranje delotvornih ras-
prava (npr. kada grupe imaju zadatak da ras-
prave utvrena gledita o nekom pitanju) i
poreenja (npr. razliite analize ili reavanje
problema u datom sluaju). Sluaj koji ste iza-
brali moe biti:

Stvarni sluaj, izveden iz prolih ili aktuel-
nih zbivanja.

Izmiljeni ili hipotetiki sluaj koji govori o
konkretnom pitanju ili temi radionice. Iz-
miljene situacije mogu esto otvoriti pitanja
koja su osetljiva za neke sredine, a da pri tom
ne izazovu reakcije o konkretnim pojedinci-
ma, organizacijama, drutvenim grupama ili
geografskim podrujima.

Sluaj s terena koji moe navesti uesnike
da deluju i reaguju u svojim zajednicama.
U igri uloga uesnici se stavljaju u izmiljene
okolnosti. Moderatori mogu ili da zadaju ve
ciju o igri i ostave uesnicima da je sami raz-
viju. Uesnici u igri mogu se praviti da su ne-
ko drugi, ili ak glumiti sebe u novoj situaciji.
Meutim, potrebno je na samom poetku ja-
sno rei da igra ne sme da bude suvie duga
ili suvie razraena u detaljima, kako bi je
uesnici i gledaoci mogli pratiti. Meutim,
paljivo ispitivanje na kraju igre neophodno
je da bi uesnici izvukli paralele izmeu svog
iskustva i situacija u stvarnom svetu. Modera-
tori moraju biti veoma osetljivi na injenicu
da se neki ljudi mogu oseati neugodno, uz-
nemireno ili ak bespomono u zadatim situ-
acijama.
UVOD / ZAGREVANJE
Na poetku aktivnosti navedite ljude da se
predstave i uloite napor da se oseaju dobro-
doli. Ako je potrebno, pribegnite razbijanju
leda, to je aktivnost koja pomae uesnici-
ma da saznaju vie jedni o drugima i da se
oseaju slobodno u izraavanju.

RAZBIJANJE LEDA:

Grupna mrtva priroda: Svako donese od
kue neki njemu/njoj znaajan predmet ko-
ji se izloi na poetku aktivnosti kao nain
da predstavi neto vano o sebi.

Vrsta: Uesnici stanu jedni pored drugih
prema visini, godinama, mesecu roenja,
broju cipela itd.

Razgovori: Svako formira par s nekim i po-
stavlja toj osobi nekoliko pitanja. Tada sva-
ki partner predstavlja drugog celog grupi.

I ja, i ja! Jedna osoba kae svoje ime i
poinje govoriti o sebi. im neko uje neto
to mu je zajedniko s govornikom, upada u
razgovor predstavljajui se i poinje priati
o sebi. Nastavlja se dok se svi u grupi ne
predstave na ovaj nain.

Muzike stolice: Postavite stolice ukrug i
zamolite uesnike da sednu. Stanite u sredi-
nu i kaite svoje ime i neto o sebi. Zatim
svako za koga vai to isto moe da promeni
stolicu (npr. ja sam X i imam dvoje dece; ja
sam X i mrzim pacove...) Nastojte da sebi
naete stolicu. Osoba koja ostaje bez stolice
predstavlja se i kae neto to moe biti i za-
jedniko s nekim drugim (kao u navede-
nom sluaju).

vorovi: Recite svima da stanu ukrug
leima okrenuti jedni prema drugima, sa is-
OPTE NAPOMENE O METODOLOGIJI OBRAZOVANJA ZA LJUDSKA PRAVA
pruenim rukama. Zatim treba da hvataju
ruke u krugu. Niko ne sme da uhvati ruku
svog suseda. Tada im recite da razveu vor,
a pri tom ne puste ruke.
Nakon to se uesnici upoznaju, moderatori
treba da naglase nekoliko stvari celoj grupi
kako bi najbolje iskoristili aktivnost:

Odredite vreme za ovu aktivnost i istaknite
da vam je namera da potujete vreme
uesnika pomou brzog poinjanja i za-
vravanja. Moete nekoga zamoliti da pazi
na vreme, naroito pri radu u maloj grupi.

Objasnite svrhu aktivnosti i zamolite
uesnike da iznesu svoja oekivanja: za-
piite ih na tabli, zatim pregledajte popis i
poteno ocenite hoe li sesija ispuniti izne-
sena oekivanja.

Pitajte grupu ta ne ele i to takoe za-
piite. Ovo predstavlja dobru osnovu za de-
finisanje pravila grupe.

Zajedno s grupom uspostavite osnovna pra-
vila, to e doprineti da se stvori klima po-
verenja i da se u grupi komunicira s poto-
vanjem, poverenjem i uspeno.
Povratna informacija
Povratna informacija vaan je deo aktivnosti.
Postoje razliiti naini da se ona dobije od
329
uesnika i uzvrati uesnicima. U tu svrhu mo-
deratori moraju sebi postaviti ova pitanja:

ta uesnici misle o ovoj aktivnosti?

Da li je bila tea, ili laka nego to su u
poetku zamiljali?

Koji su njeni aspekti bili najtei, ili ta je bi-
lo najtee predstaviti?

Jesu li ljudi nauili ita novo o ljudskim pra-
vima?

Koje su bile razlike, ili slinosti meu gru-
pom/grupama?

Da li je bilo ikakvog bitnog neslaganja u po-
gledu ideje ljudskih prava? Zato?
Kod povratne informacije vano je potovati
druge, usredsrediti se na ono to kau, ili ine
i dati obrazloenje za svoj stav.
Nekoliko naina za ostvarenje povratne in-
formacije:

Kutija: Svi uesnici napiu svoje miljenje o
aktivnosti na listu papira koji stave u kutiju.
Tada svako uzme po jedan list i proita ga
naglas, a zatim cela grupa raspravlja o to-
me.

Nastavi, sluam te: Svaki uesnik ima pet
minuta da kae svoje miljenje o aktivnosti.
330 OPTE NAPOMENE O METODOLOGIJI OBRAZOVANJA ZA LJUDSKA PRAVA

Ljudska maina: Uesnici naine krug
drei se za ruke, a jedna osoba pone da
govori ta joj se svia, ili ne svia. Sledea
osoba ponavlja ovo miljenje, da li se
slae ili se ne slae s njom, a zatim daje
miljenje o neem drugom.

Vremenska prognoza: Uesnici opisuju ka-
ko vide aktivnost kao da daju vremensku
prognozu.
ZAVRETAK AKTIVNOSTI
Veoma je vano na odgovarajui nain za-
vriti aktivnost. Uesnici naroito treba da
imaju priliku da rezimiraju ono to su nauili,
pojedinano, ali i zajedno. Uopte, nain za-
kljuivanja aktivnosti zavisi u velikoj meri od
ciljeva i duha. Evo nekoliko ideja:

Dodavanje lopte: Uesnici dodaju loptu
jedni drugima. Svako ko uhvati loptu iznese
jednu stvar koju je nauio/nauila, ili je
moe iskoristiti s te sesije.

Zajedniki saetak: Postavite rezimirajue
pitanje (koje dananje napomene ete pam-
titi kao posebno znaajne?), ili izjavu koja
poziva na razgovor (pokuajte da smislite
re, ili frazu koja saima vae miljenje). Za-
molite uesnike da redom odgovore.

Slajdovi: Moderator fotografie sesiju i sve
uesnike. Kao refleksiju o aktivnosti svaki
uesnik moe dati kratki osvrt na svoj do-
prinos i na svoje miljenje pre, tokom i po-
sle sesije.
ZATO OBRAZOVANJE ZA LJUDSKA
PRAVA? METODIKA OBRAZOVANJA ZA
LJUDSKA PRAVA
Obrazovanje za ljudska prava je od temeljne
vanosti za aktivno graanstvo u demokrat-
skom i pluralistikom drutvu. Graani mora-
ju imati sposobnost kritikog miljenja, mo-
ralnog izbora, zauzimanja naelnih stavova o
nekom pitanju i osmiljavanja demokratskih
akcija. Samo osobe koje razumeju ljudska
prava radie na obezbeenju i odbrani svojih
i tuih ljudskih prava. No, za takav angaman
potrebna je dobra informisanost. Delotvorno
obrazovanje za ljudska prava ima dva osnov-
na cilja: uenje O ljudskim pravima i uenje
ZA ljudska prava. Uenje O ljudskim pravima
je uglavnom kognitivno, obuhvata istoriju
prava, dokumente i primenu mehanizama.
Obrazovanje ZA ljudska prava znai razume-
vanje i prihvatanje naela jednakosti i dosto-
janstva, kao i obaveze potovanja i zatite pra-
va svih ljudi. Ne radi se toliko o tome ta zna-
mo, nego o tome kako se ponaamo.
Ljudska prava su tenja, ali ona se takoe od-
nose na svakodnevni ivot. Ona otelovljuju
nade i ideale veine ljudi, ali im daju i sred-
stva da ih postignu. Obrazovanje za ljudska
prava, takoe, sadri sve te aspekte. Ono po-
stavlja standarde, ali donosi i promene. Tako
obrazovanje za ljudska prava moe:

promeniti vrednosti i stavove;

promeniti ponaanje;

dati sredstva za ostvarenje drutvene prav-
de;

doprineti razvoju solidarnosti u mnogim pi-
tanjima, meu zajednicama i meu drava-
ma;

doprineti razvoju znanja i analitikih veti-
na;

ohrabriti participacitivno obrazovanje.
U toj novoj oblasti pojavili su se mnogi cilje-
vi, a sadraj kojim treba ispuniti te ciljeve
predmet je stalne i kreativne rasprave. Neki
od ciljeva koji najvie motiviu su:

razvoj kritike analize ivotne situacije po-
jedinca;

promena stava;

promena ponaanja;

razjanjenje vrednosti;

razvoj solidarnosti;
 OPTE NAPOMENE O METODOLOGIJI OBRAZOVANJA ZA LJUDSKA PRAVA 331

analiza situacije u kontekstu ljudskih pra-

va;

definisanje strategije i primerena reakcija
na nepravde.

Cilj prirunika Razumevanje ljudskih prava

je da doprinese aktuelnoj raspravi o obrazo-
vanju za ljudska prava ne samo u pogledu sa-
draja nego i forme, kao i da obogati proces
oblikovanja autentine kulture ljudskih prava
irom sveta. Naa namera je da pomognemo
uenicima da steknu znanja i vetine kojima
mogu preuzeti kontrolu nad svojim ivotom.
Verujemo da razumevanje ljudskih prava,
proces u kom obrazovanje za ljudska prava
ima kljunu ulogu, znai osposobljavanje za
bolji ivot za mnoge ljude. Samo potovanje
naela ljudskih prava u neijem ivotu moe
stvoriti temelje za suivot i potovanje prava
drugih.

REFERENCE:

Flowers, Nancy, 2000. Obrazovanje za ljudska prava, Pri-

runik. Postojee prakse uenja, delovanja i promena. Serija
Obrazovanje za ljudska prava. Tematska sveska 4. University
of Minnesota: Human Rights Resource Center i Stanley Foun-
dation.

RENIK
Afirmativna akcija: skup izriitih delovanja
ili programa osmiljenih za poveanje obra-
zovnih ili radnih prilika pojedinaca ili grupa
kojima je uskraena puna participacija ili pri-
stup dotinim oblastima obrazovanja ili za-
poljavanja.
Antisemitizam: mrnja, predrasude, ili re-
presija usmerena ka Jevrejima ili jevrejstvu
odnosno diskriminacija Jevreja. Zapravo, ovo
je pogrena upotreba pojma, jer je izraz se-
mitski izvorno naziv za narode koji potiu od
Shema, meu koje spadaju i Jevreji i Arapi na
Bliskom istoku. Danas se pojam odnosi uglav-
nom na Jevreje.
Apartheid: burska re za sistemsku i legalizo-
vanu diskriminaciju koja je bila na snazi u
Junoj Africi od 1948. do 1994. godine. Zako-
nom o registraciji stanovnitva iz 1950. godi-
ne stanovnici su razvrstani u rasne kategorije,
a obrazovanje, stanovanje i brakovi bili su do-
zvoljeni samo unutar iste kategorije ljudi. Iz-
borom Nelsona Mandele na mesto predsedni-
ka drave 1994. godine taj sistem je ukinut,
iako neke apartheidske prakse na neformal-
nom nivou jo uvek opstaju.
Apsolutistika drava: pojam oznaava da je
jedini legitimni izvor vlasti u takvim drava-
ma monarh. Posebno su vladari u takvim
dravama nastojali da lie plemstvo i crkvu
sposobnosti da se takmii s monarhom. Po-
jam ne oznaava da je monarh imao nepo-
sredni nadzor nad svakodnevnim ivotom.
Arbitraa: (pravno) rasprava i razreenje spo-
ra, naroito ekonomskog, od strane nepristra-
nog sudije koga izaberu i o kom se saglase
stranke u sporu; u meunarodnom pravu
postupak za reavanje meunarodnih sporo-
va.
Bioetika: istraivanje moralnih pitanja koja
proizlaze iz naela i praksi irokog raspona
naunih disciplina. Oblast bioetike obuhvata
istraivanje moralnih pitanja koja se javljaju u
naunim praksama, kao i filozofsko preispiti-
vanje vrednosti i istraivanje o pitanjima jav-
ne politike.
Borac: osoba koja neposredno uestvuje u ne-
prijateljstvima ili je pripadnik oruanih snaga
drave ili organizacije koja uestvuje u
oruanom sukobu.
Civil: osoba koja nije borac.
RENIK 333
Civilni objekt: svaki objekt koji nema vojnu
namenu.
Civilno drutvo: skup institucija, organizaci-
ja i ponaanje koje se odvija u prostoru
izmeu drave, privrednog sveta i porodice.
Konkretno, ono ukljuuje raznovrsne dobro-
voljne i neprofitne organizacije, dobrotvorne
institucije, drutvene i politike pokrete, dru-
ge oblike drutvene participacije i delovanja i
s njima povezane vrednosti i kulturne mode-
le. (izvor: London School of Economics).
ovenost: ljudska priroda svih ljudi, bez ob-
zira na to ko su i bez obzira na njihovu nacio-
nalnost, rasu, verska uverenja, drutvenu kla-
su, politika uverenja ili druge line ili kolek-
tivne osobine.
Deja pornografija: vizuelni prikaz osobe ko-
ja je mlaa od 18 godina ili izgleda mlaa od
18 godina u situaciji oiglednog seksualnog
ponaanja. Vizuelni prikaz takoe moe pred-
stavljati deju pornografiju ako se oglaava,
promovie ili prikazuje tako da odaje utisak
da materijal sadri prikaz maloletnog lica u
oigledno seksualnom kontekstu. Deja por-
nografija moe biti sadrana na video-traka-
ma, fotografijama, nerazvijenim filmovima i
dokumentima kompjuterske grafike.
334 RENIK
Deji rad: rad koji decu liava detinjstva, nji-
hovih potencijala i dostojanstva, i koji je te-
tan za njihov fiziki i mentalni razvoj. U Kon-
venciji UN o pravima deteta iz 1989. godine
propisuje se zatita deteta od ekonomskog iz-
rabljivanja i obavljanja svakog rada koji bi za
njega bio pogibeljan ili ometao njegovo obra-
zovanje, ili bio tetan za njegovo zdravlje ili
njegov telesni, duevni, duhovni, moralni ili
socijalni razvoj (lan 32).
Deklaracija: sveana izjava koju daje ugovor-
no telo, moe sadravati preporuke, ali nije
pravno obavezujua. Deklaracija moe biti i
izjava jedne drave o tumaenju neke obave-
ze.
Deprivacione tehnike: metode psiholokog
muenja koje ukljuuje drutvenu i obrazov-
nu deprivaciju, ogranienje slobode, us-
kraivanje zaposlenja i kulturnih, politikih i
verskih aktivnosti, ulnu deprivaciju, us-
kraivanje fizikog prostora, sna, komunika-
cije, higijene, prehrane, medicinske nege, itd.
Derogacija: ukidanje neke obaveze koja se
odnosi na ljudska prava u odreenim jasno
definisanim okolnostima kao to su krizna
stanja.
Dete: Konvencija UN o pravima deteta iz
1989. godine definie dete kao svako ljudsko
bie mlae od 18 godina, osim ako se prema
zakonu primenjivom na dete punoletnost ne
stie ranije.
Dete izbeglica: dete izbeglica ili prognanik je
svaka osoba mlaa od 18 godina koja trai sta-
tus izbeglice ili drugi oblik meunarodne
zatite, a koja se smatra izbeglicom u smislu
vaeih meunarodnih ili nacionalnih zakona
i postupaka, bilo da dete nema pratnju ili ga
prate roditelji ili druge odrasle osobe, ili je pri-
siljeno da bei preko meunarodne granice
(na primer zbog rata, graanskog rata ili
opteg nasilja).
Diskriminacija: uskraivanje osobama ili
grupama jednakog postupanja, graanskih
sloboda ili prilika za obrazovanje, smetaja,
zdravstvene brige, zapoljavanja, ili pristupa
uslugama, dobrima ili sredstvima. Diskrimi-
nacija se sprovodi na osnovu rase, nacional-
nosti, pola, vere, politike ili etnike pripad-
nosti, branog ili porodinog statusa, tele-
snog, razvojnog ili mentalnog nedostatka.
Dokumenti strategije smanjenja siro-
matva: 1999. godine Svetska banka je, u sa-
radnji s Meunarodnim monetarnim fondom,
uvela koncept Dokumenata za strategiju bor-
be protiv siromatva. Svrha Dokumenata je da
opie makroekonomsku situaciju zemlje,
ukljuujui i strukturalne i socijalne politike.
Pripremaju ih vlade, ali putem novih partici-
pacijativnih procesa kako bi se ukljuili broj-
ni inioci civilnog drutva.
Endemska bolest: stalna prisutnost bolesti ili
uzronika zaraze u datom geografskom pod-
ruju; moe se odnositi i na estu dominaciju
dotine bolesti u nekom podruju.
Epidemijska bolest: bolest koja napada ili po-
gaa istovremeno mnogo ljudi u nekoj zajed-
nici ili podruju.
Etniko ienje: prisilno raseljavanje ili is-
trebljenje jedne etnike populacije iz nekog
podruja da bi se nametnuo identitet i mo
druge etnike grupe.
Evrocentrizam: proces isticanja evropskih (i
uopte zapadnih) teorija i ideja, nautrb dru-
gih kultura. Pod ovom definicijom podrazu-
meva se pretpostavka da se zapadne ideje u
osnovi razlikuju od ideja drugih kultura i civi-
lizacija. Poneto kontradiktorna, ali takoe
vana implikacija tog pojma je pretpostavka o
univerzalnosti evropskih ideja. Drugim

reima, pretpostavlja se da su one postale ne-
ka vrsta univerzalne kulturne monete u koju
se elementi drugih kultura mogu relativno la-
ko konvertovati. Postoji mnotvo takvih
evropskih ideja, uvek u opticaju. Obino se
pod idejama definisanim kao zapadnim pod-
razumevaju individualizam, ljudska prava, se-
kularna vlast i pravo, kao i odvajanje vere od
drave.
Genetska modifikacija: brisanje, izmena ili
uklanjanje gena u organizmu, kao i prenos
gena iz jednog organizma u drugi organizam.
Takoe, moe znaiti preinaenje postojeih (UNDP) formirao je indeks siromatva kako
gena ili konstruisanje novih gena i njihovo
ugraivanje u bilo koji organizam.
Genitalno sakaenje ena: sastoji se od po-
stupaka deliminog ili potpunog uklanjanja
spoljnih genitalija ene i/ili povreivanja en-
skih genitalnih organa, zbog kulturnih ili bilo
kojih drugih razloga koji nisu uslovljeni
leenjem (definicija Svetske zdravstvene or-
ganizacije iz 1995).
Genocid: smiljeno i sistematsko unitenje
neke rasne, etnike, verske ili kulturne grupe,
ubijanjem, ranjavanjem, pogoranjem ivot-
nih uslova spreavanjem raanja ili preseljen-
jem dece.
Ekonomska prava: ljudska prava koja se od-
nose na proizvodnju, razvoj i upravljanje re-
sursima neophodnim za ivot.
Ekonomski i socijalni savet UN: telo Ujedin-
jenih nacija koje se sastoji od 54 lana. Prven-
stveno se bavi stanovnitvom, ekonomskim
razvojem, ljudskim pravima i krivinim pra-
vom. To visoko telo dobija i objavljuje izveta-
je o ljudskim pravima u brojnim prilikama.
Skraeni naziv: ECOSOC.
Indeks siromatva: Program za razvoj UN
svoenje na najmanju moguu meru, pogibi-
bi kvantifikovao siromatvo na nain kojim se
obuhvataju i drugi elementi, osim distribucije
dohotka. Pet realnih elemenata siromatva
koji se obuhvataju jesu nepismenost, pot-
hranjenost dece, prerana smrt, loe zdravlje i
nedovoljan pristup sigurnoj pitkoj vodi.
Individualni rasizam: oblik rasne diskrimi-
nacije iji je uzrok svesna lina predrasuda
pojedinaca.
Internirano lice: civil ili borac koji nije op-
tuen za zloin, ali je zatoen u smislu pre-
ventivne bezbednosne mere tokom oruanog
sukoba.
RENIK 335
Izbaeni iz stroja (hors de combat): borci ko-
ji su zarobljeni ili ranjeni, bolesni ili su
preiveli brodolom pa vie nisu u stanju da
uestvuju u borbi.
Jednakost: nepristrasno, odnosno pravino
postupanje koje trai da se u slinim sluaje-
vima postupa na slian nain.
Kolateralna teta: teta ili gubitak prouzroko-
van sluajno tokom napada, koji se dogodio
uprkos svim potrebnim merama opreza koji-
ma je cilj spreavanje ili, u svakom sluaju,
je i ranjavanja civila i oteenja civilnih obje-
kata.
Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna
prava: osnovao ga je ECOSOC 1985. godine;
primarna funkcija Komiteta je da nadzire ka-
ko drave sprovode Pakt o ekonomskim, soci-
jalnim i kulturnim pravima. Komitet tei raz-
vijanju konstruktivnog dijaloga s dravama i
nastoji, korienjem razliitih sredstava, da
odredi da li se norme sadrane u Paktu (koje
se odnose na osnovne ivotne potrebe rad,
hrana, stanovanje, zdravstvena briga, obrazo-
vanje i kultura) odgovarajue primenjuju u
dravama, kao i kako se primena Pakta moe
unaprediti na nain da osobe kojima ta prava
336 RENIK
pripadaju, uivaju svoja prava u punom obi-
mu.
Konvencija: multilateralni ugovor koji prema
meunarodnom pravu obavezuje sve stranke.
Ksenofobija: mrnja i strah od stranaca. Kada
se ovi oseaji usmere ka vidljivoj manjini,
esto se koristi pojam rasizam. Verovatno je
bolje rasizam posmatrati kao posebni sluaj
ksenofobije, nego ga upotrebljavati u suvie
slobodnom znaenju.
Kulturna prava: prava kojim se uva i ostva-
ruje neiji kulturni identitet ili razvoj.
Legitimitet: stepen do kog su postupci vla-
sti u donoenju ili primeni zakona ljudima
prihvatljivi; legitimni sistem je zakonit i, to
je jo vanije, graani imaju poverenja u
njegovu ispravnost i pridravaju se njegovih
pravila. Legitimnost je takoe tesno vezana
s vladavinom: dobrovoljno pridravanje za-
kona i propisa vodi veoj delotvornosti nego
oslanjanje na prinudu i line lojalnosti.
Maquiladora: fabrika, obino u stranom vla-
snitvu, koja slae proizvode za izvoz. Re
potie iz panskog i obino se upotrebljava u
skraenom obliku maquila (makila).
Medijacija: proces pregovora s ciljem
reavanja problema u kojem trea strana radi
sa stranama u sporu kako bi im pomogla da
dou do zadovoljavajueg sporazuma. Medi-
jatori nemaju ovlaenja da odluuju o sporu
meu strankama (kao arbitri); umesto toga
stranke daju medijatoru punomoje da im po-
mogne da ree spor meu njima.
Meunarodna organizacija rada (ILO):
osnovana 1919. godine na osnovu Versajskog
mirovnog ugovora, radi poboljanja uslova ra-
da i promovisanja socijalne pravde; ILO je
1946. postala specijalizovana agencija UN.
Meuverski dijalog: pokuaj iniciranja dija-
loga, saradnje i razumevanja meu pojedinci-
ma razliitih vera. Meureligijski dijalog ima
isto znaenje.
Muenje: svaka radnja kojom se namerno na-
nosi teki bol ili patnja, bilo telesna ili mental-
na, licu u zatoenitvu ili pod nadzorom u
svojstvu optuenoga; muenje ne ukljuuje
bol ili patnju koji potiu iskljuivo iz zakoni-
tih sankcija, bilo da su im svojstvene ili ih pra-
te.
Nepismenost: nesposobnost osobe da ita i
pie.
Neposredna diskriminacija: pojava kada se
prema jednoj osobi ili grupi ljudi postupa ne-
povoljnije nego to bi se postupalo prema
drugoj osobi ili grupi u istoj situaciji, a zbog
njihove rase, boje, porekla ili nacionalne ili et-
nike pripadnosti.
Nepristrasnost: odluivanje o ljudima
iskljuivo na osnovu njihovih potreba, bez
osvrtanja na njihovu nacionalnost, rasu, ver-
ska uverenja, drutvenu klasu ili politika
uverenja.
Nereligijski: naturalistiki pogledi na svet i
uverenja u sferi ljudske misli koja se odnose
na konana uverenja i naela svesti po kojima
pojedinci ive svoj ivot.
Netolerancija: nespremnost da se prihvate
i/ili potuju uverenja i prakse drugih osoba.
Rasna netolerancija odnosi se na spreavanje
pripadnika drugih rasnih grupa da u jednakoj
meri uestvuju ili u punoj meri koriste prilike
koje postoje u zajednici, a verska netoleranci-
ja odnosi se na odbijanje prihvatanja ili poto-
vanja tuih verskih uverenja.
Neutralnost: nezauzimanje strane u nekom
sukobu.

Nevladina organizacija: svaka neprofitna,
dobrovoljna grupa graana koja je organizo-
vana na lokalnom, nacionalnom ili meuna-
rodnom nivou. Voene ciljem ostvarenja za-
dataka, od strane ljudi koji imaju zajednike
interese, nevladine organizacije obavljaju ra-
znovrsne humanitarne funkcije, iznose pro-
bleme graana pred vlasti, zalau se za i nad-
ziru politike i promoviu politiku participa-
ciju posredstvom informisanja.
Obrazovanje: disciplina koja se, u ovom kon-
tekstu, bavi uglavnom metodama obuavanja
i uenja u kolama i slinim sredinama, koja
se razlikuju od raznih neformalnih oblika so-
cijalizacije (npr. izmeu roditelja i dece).
Odrivi razvoj: razvoj koji zadovoljava sa-
danje potrebe, a ne ugroava sposobnost bu-
duih generacija da zadovolji svoje potrebe.
Ombudsman: instutucija iji je posao da
istrauje i izvetava o pritubama graana na
rad vlade ili organa javne vlasti.
Oruani sukob: situacija u kojoj su dve orga-
nizovane grupe ili vie njih u oruanoj borbi,
bilo meunarodnoj ili unutranjoj. Svako ne-
slaganje izmeu dveju drava koje za ishod
ima intervenciju oruanih snaga jeste oruani
RENIK 337
sukob, ak ako jedna od strana opovrgava po- nog krsta iji je cilj ostvarenje pristupa rtva-
stojanje ratnog stanja. ma i zatite putem delotvornog dijaloga sa or-
ganima vlasti.
Osnovno obrazovanje: prva faza tradicional-
nog formalnog obrazovanja, poinje u uzra- Pravian postupak (due process): propisani
stu od 5 do 7 godina, a zavrava u uzrastu od zakonski postupak pravosudnih organa. Jem-
12 do 15 godina. stvo pravinog postupka zahteva da svako lice
uiva zatitu pravinog suenja.
Posebni izvestilac: osoba koju imenuje telo
na globalnom ili regionalnom nivou, kao npr. Predrasuda: stanje duha koje tei da unapred
Komisija za ljudska prava UN, sa zadatkom iz- prosuuje o osobi ili grupi u negativnom sve-
rade redovnih izvetaja o stanju ljudskih pra- tlu. Takav negativan sud obino se donosi bez
va u nekoj zemlji ili nekom polju ljudskih pra- odgovarajuih dokaza. Ti negativni stavovi
va (tematski izvestilac). Ako ga imenuje ge- esto se ne prepoznaju kao neosnovane pret-
neralni sekretar UN, ta funkcija naziva se po- postavke, jer se uestalo ponavljaju. One po-
sebni predstavnik. Slina funkcija moe se staju iroko prihvaene zdravorazumske
dati i nezavisnom strunjaku. ideje i koriste se kao opravdanje za dela dis-
kriminacije.
Posebni predstavnik: vidi Posebni izvestilac.
Predstavka: pojedinana ili grupna tuba
Posredna diskriminacija: prakse ili politike upuena ugovornom telu o krenju ljudskih
koje izgledaju neutralne ili pravine, ali prava. Takoe se zove tuba ili peticija.
nepovoljno utiu na veliki broj ljudi neke ra-
sne, nacionalne ili etnike grupe. Moe posto- Prisilna prostitucija: prisiljavanje osobe na
jati ak i tamo gde ne postoji namera diskrimi- prostituciju, koje se koristi kao sredstvo
nacije. oruanog sukoba.
Poverljivost: sposobnost da se neto dri u Prisilna trudnoa: bespravno ogranienje
tajnosti. Poverljivost je uzeta kao standardna slobode ene koja je zatrudnela pod prisilom,
radna metoda Meunarodnog komiteta Crve- s namerom da se utie na etniki sastav bilo
338 RENIK
koje populacije ili izvre drugi teki zloini
prema meunarodnom pravu.
Prognanik: lice koje je napustilo svoj dom, ali
nije napustilo svoju zemlju, zbog straha od
progona, da bi izbeglo od posledica oruanog
sukoba ili nasilja, krenja ljudskih prava ili
prirodnim ili tehnolokim katastrofama.
Program strukturnog prilagoavanja:
veina zajmova Meunarodnog monetarnog
fonda je uslovljena, jer MMF postavlja raz-
liite zahteve koje zemlja mora ispuniti da bi
dobila sredstva. Budui da su ti uslovi tzv.
programi strukturnog prilagoavanja usme-
reni ka sniavanju trokova u socijalnom sek-
toru i ka liberalizaciji trita, esto su pred-
met kritika.
Prosvetiteljstvo: intelektualni pokret koji je
poeo u Engleskoj u 17. veku, a karakterie ga
intelektualni skepticizam prema tradicional-
nim uverenjima i dogmama, oznaava pro-
svetljenu suprotnost pretpostavljanom mra-
ku i praznoverju Srednjeg veka. Od svog
poetka prosvetiteljstvo se usredsreuje na
snagu i dobrotu ljudskog razuma.
Rasa: pojam rasa je vetaka konstrukcija
koja se koristi za svrstavanje ljudi na osnovu
pretpostavljenih telesnih i kulturnih slinosti
koje potiu iz njihovog zajednikog porekla.
Moderna nauka je pokazala da je bioloka ka-
tegorija rase beznaajna kada se primenjuje
na ljudsku vrstu. Bioloki, ljudska vrsta ima
isti genetski fundus, a genetske varijacije su
mnogo vee u jednoj tzv. rasnoj grupi nego
izmeu njih. Ponekad je ova ideologija osno-
va za drutvene akcije, vladine politke i
opravdanje za razliito postupanje prema raz-
liitim grupama.
Rasizam: skup pogrenih pretpostavki,
miljenja i akcija koje dolaze iz uverenja da je
jedna grupa, sama po sebi, superiornija od
druge. Rasizam je ne samo drutveni stav pre-
ma etnokulturnim manjinskim grupama, ve
i socijalna struktura koja iskljuuje takve po-
jedince i grupe. Rasizam moe biti prisutan u
organizacionim i institucionalnim struktura-
ma i programima, kao i u stavovima i po-
naanju pojedinaca.
Ratifikacija: postupak u kome se drava, po-
nekad posle saglasnosti parlamenta, pro-
glaava pravno vezanom nekim ugovorom.
Ratni zarobljenik: zarobljeni borac u
meunarodnom oruanom sukobu. Samo slodavca. Savremeno ropstvo nije uvek lako
borci koji ispunjavaju odreene uslove imaju
pravo na taj status (uglavnom pripadnici
oruanih snaga).
Rehabilitacija od muenja: in osposoblja-
vanja rtava muenja da povrate sposobnost,
pouzdanje i snagu kako bi mogle to normal-
nije iveti. Rehabilitacioni centri i programi
usvajaju i primenjuju razliite postupke, vo-
dei rauna o specifinim telesnim i psi-
hikim potrebama pojednih rtava muenja,
kao i kulturnom, socijalnom i politikom
okruenju u kom deluju.
Rezervacija: izjava drave povodom ratifika-
cije nekog ugovora kojom iskljuuje ili menja
pravna dejstva neke odredbe na tu dravu.
Rod: lan 7 stav 3 Rimskog statuta Meuna-
rodnog krivinog suda definie rod kao dva
pola, muki i enski, u kontekstu drutva. Po-
jam rod nema nikakvo znaenje razliito od
navedenog. Liberalnije definicije, takoe, ob-
uhvataju poloaj ena i mukaraca u drutvu.
Ropstvo: prepoznaje se po elementu vla-
snitva ili kontrole nad neijim ivotom, prisi-
lom, ogranienjem kretanja ili injenicom da
lice nije slobodno da napusti ili promeni po-
prepoznati ili iskoreniti jer je esto pri-

hvaeno u nekim kulturama. Duniko rop-
stvo se praktikuje u mnogim podrujima sve-
ta.
Seksualno nasilje: nasilno ponaanje zasno-
vano na polu iji je cilj da se povredi ili ubije
neka osoba.
Sekularan: oznaen sekularizmom; koji se
odnosi na svetovne stvari i razlikuje od stvari
koje su povezane s religijom. Sekularizam je
uverenje da religija i crkveni poslovi ne treba
da se meaju u funkcionisanje drave, npr. u
javno obrazovanje.
Sindikat: organizacija radnika stvorena radi
zatite i unapreenja interesa svojih lanova
putem pregovora s poslodavcima o platama i
uslovima rada. Sindikati takoe pruaju prav-
ne savete, finansijsku pomo, podrku za bo-
lovanje i mogunosti obrazovanja. Nezavisni
sindikat nije podreen niti pod kontrolom po-
slodavca i finansijski je nezavisan od poslo-
davca.
Siromatvo: siromatvo karakteriu nedosta-
tak prihoda/novca i proizvodnih resursa do-
voljnih da obezbede stalna sredstva za ivot;
nedostatak hrane, glad i pothranjenost; loe
zdravstveno stanje; rastua smrtnost; ogra-
nieni ili nepostojei pristup obrazovanju;
beskunitvo i socijalna diskriminacija i
iskljuenje.
Siromatvo radnih slojeva: siromatvo ima i
druga znaenja osim pothranjenosti i iznemo-
glosti. Ono se takoe moe odnositi i na rad-
nike one koje imaju posao, ali ne mogu sa-
staviti kraj s krajem.
Socijalna i ekonomska prava: prava koja da-
ju ljudima socijalnu i ekonomsku sigurnost, a
ponekad se nazivaju i bezbednosna ili prava
druge generacije. Primer su prava na hranu,
stanovanje i zdravstvenu zatitu.
Srazmernost: naelo po kome civilni gubici i
tete na civilnim objektima ne smeju biti ne-
srazmerni vojnoj koristi koja se oekuje od
napada na neki vojni objekt.
Stopa naputanja: postotak osoba koje na-
putaju kolu ili fakultet pre zavretka kolo-
vanja.
Strukturni rasizam: nejednakosti ukorenje-
ne u sistemskom delovanju drutva, koje
iskljuuje veliki broj pripadnika odreenih et-
nikih kategorija iz znaajnijeg uea u drave, kao i drutva uopte, jer upravlja od-
vanijim drutvenim institucijama.
RENIK 339
Sufraetkinja: naziv za britanske i amerike
feministkinje koje su se borile za prava ena,
naroito za njihovo prava glasa.
Trgovina ljudima: nezakonita trgovina ljudi-
ma, naroito enama i decom; nedoputeno,
tajno kretanje ljudi preko nacionalnih i
meunarodnih granica, veinom iz zemalja u
razvoju i nekih tranzicionih zemalja, sa ciljem
prisilnog dovoenja ena, devojaka i dece u
seksualno i ekonomski represivne i izrablji-
vake situacije radi ostvarivanja profita trgo-
vaca, kriminalnih organizacija i radi drugih
nezakonitih aktivnosti vezanih uz takvu trgo-
vinu, kao to je prisilni kuni rad.
Tuba: pojedinana ili grupna predstavka
upuena ugovornom telu zbog krenja ljud-
skih prava. Vidi i pojam predstavka.
Upis: in slubenog ukljuenja u teaj, kolu
itd.
Vera: religija ili svaki oblik priznate zajednice
lica koja dele religiozna uverenja.
Vladavina prava: vladavina prava je iznad
vlade, titi graane od samovoljnog delovanja
nosima privatnih interesa. Obezbeuje da se
340 RENIK
prema svim graanima postupa jednako i da
podleu zakonu, a ne hirovima monika. Vla-
davina prava je bitan preduslov odgovornosti
i predvidivosti i u javnom i privatnom sekto-
ru. Uspostavljanje i odranje vladavine prava
zavise od jasne komunikacije pravila, nedi-
skriminacione primene, delotvornog spro-
voenja zakona, predvidivih i pravno sprovo-
divih metoda izmena zakona, kao i od toga da
li graanstvo vidi zakone kao pravedne,
potene i legitimne i da li je spremno da ih
potuje.
Vojna nuda: pojam po kome je upotreba si-
le u stepenu neophodnom da bi se postigao
cilj rata opravdana, ako je cilj potpuno potin-
javanje neprijatelja to je bre mogue i s mi-
nimumom ljudskih, materijalnih i finansij-
skih gubitaka.
Vojni ciljevi: objekti koji po svojoj prirodi,
mestu, nameni ili upotrebi delotvorno dopri-
nose vojnom delovanju i ije unitenje nedvo-
smisleno predstavlja vojnu korist.
Zatvorska izolacija: odvojeni pritvor zatvore-
nika sa ogranienim ili povremenim pristu-
pom drugih lica, u okruenju koje ima samo
najosnovnije uslove za odranje ivota i u
kom su svetlo, zvuk, ishrana, literatura, fi-
zika veba i ponekad toplota uglavnom
oskudni.
Zloini protiv ovenosti: ubijanje, istre-
bljenje, porobljavanje, deportacija, zatoenje
ili muenje, kada su poinjeni kao deo iroko
rairenog i sistematskog napada usmerenog
protiv civilnog stanovnitva.
Zloini protiv mira: planiranje, priprema, za-
poinjanje ili voenje rata ili agresije ili rat ko-
jim se kre meunarodni sporazumi.
Zona slobodne trgovine: podruje u kom
drava dozvoljava stranim kompanijama da
uvoze materijal za proizvodnju i izvoze final-
ne proizvode bez plaanja visokih poreza ili
carina (davanja dravi). Na taj nain zone slo-
bodne trgovine kompanijama sniavaju
trokove proizvodnje.

INDEKS POJMOVA
Afrika komisija za ljudska prava i prava nar-
oda 310
Afrika povelja o ljudskim pravima i pravima
naroda 36, 37, 43, 44, 81, 150, 158, 174, 178,
182, 259, 263, 272, 298
Afrika unija 36, 138, 310
Afriki sud za ljudska prava i prava naroda 28,
37
Amerika deklaracija o pravima i dunostima
oveka 35, 36, 259
Amerika konvencija o ljudskim pravima 36,
150, 155, 158, 174, 259, 311
Apartheid 13, 22, 26, 89, 93, 100, 102, 106,
264, 285, 298, 314, 333
Apostaza 14, 170
Arapska povelja o ljudskim pravima 38
Azijske vrednosti 15, 43, 281, 301
Deiji rad 208, 242, 334
Dete, definicija 14, 202, 334
Dete, ljudska prava deteta 14, 199, 200
Diskriminacija, zabrana 89, 91, 240, 334
Drutvo naroda 23, 296
Evropski centar za praenje rasizma i
ksenofobije 35
Evropska inicijativa za demokratiju i ljudska
prava 35
Evropski komitet za spreavanje muenja 12,
57, 64
Evropska konvencija o zatiti ljudskih prava
174
Evropska okvirna konvencija za zatitu
nacionalnih manjina 32
Evropska povelja za zatitu ljudskih prava u
gradu 40
Evropska socijalna povelja 31, 44, 81, 111
Evropski sud za ljudska prava 11, 32, 33, 48,
64, 178, 263, 297
Evropska unija 11, 25, 31, 32, 34, 43, 267, 288
Genocid 26, 27, 39, 40, 90, 134, 223, 266, 298,
299, 335
Globalizacija i ljudska prava 21
Globalni sporazum 15, 42, 247, 248
Gradovi ljudskih prava 37
Humanitarno pravo, meunarodno 15, 139,
215, 217, 220-223, 234
Interamerika komisija za ljudska prava 126,
143, 297
Interameriki sud za ljudska prava 298,
Iscrpenost domaih pravnih lekova 33, 56
Istorija i filozofija ljudskih prava 22
Jednaka naknada 240, 242
Jednakost pred zakonom 150, 278,
Jednakost ena 25
Kairska deklaracija o ljudskim pravima u
islamu 23, 174
Kancelarija za demokratske institucije i
ljudska prava (ODIHR) 32, 34, 312
Kancelarija Visokog predstavnika UN za
INDEKS POJMOVA 341
ljudska prava (OHCHR) 64, 309
Komisija UN za ljudska prava 29
Komitet ministara (Savet Evrope) 32, 33, 262
Komitet UN protiv muenja (CAT) 54
Komitet UN za ljudska i graanska prava 27
Komitet UN za prava deteta 205
Komitet UN za rasnu diskriminaciju 92
Konvencija o pravima deteta (CRC) 14, 27, 81,
197, 202, 207, 298
Konvencija o ukidanju svih oblika
diskriminacije ena (CEDAW) 24-26, 81,
112, 243
Konvencija o ukidanju svih oblika rasne
diskriminacije (CERD) 102, 106, 112, 194
Konvencija protiv muenja 27, 54, 60, 298
Ljudska bezbednost 17, 20-21, 28, 42, 49, 50,
69, 90, 110, 128, 149, 165, 181, 199, 200, 217,
227, 237, 257, 276, 277, 278, 283, 285, 298
Ljudska dimenzija (OSCE) 33, 43
Ljudska prava, pojam i priroda 24
Ljudska prava, standardi 26, 300
Ljudska prava ena 25, 37, 43, 71, 125-133,
135-144, 189, 205, 243, 278, 286
Manjine, zatita (manjina) 24, 38, 265, 282
Mediji, sloboda (medija) 30, 34, 255, 256-259,
262-267
Meunarodna organizacija rada (ILO) 42,
238, 239-242, 245, 246, 248, 249, 254, 284,
296-298, 310, 336
342 INDEKS
Meunarodni komitet crvenog krsta (ICRC)
218, 220, 222-229, 234, 313
Meunarodni krivini sud (ICC) 39, 40, 134,
139, 207, 223, 298
Meunarodno krivino sudstvo 39
Meunarodni krivini tribunal za bivu Organizacija afrikog jedinstva (OAU) 36, 37,
Jugoslaviju (ICTY) 39, 40, 139, 298
Meunarodni krivini tribunal za Ruandu
(ICTR) 40, 134, 139, 298
Meunarodni monetarni fond (IMF) 42, 69,
74, 78, 86, 186, 288, 334, 338
Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim
i kulturnim pravima (ICESCR) 24, 26-28,
111, 113, 120, 182, 242, 243, 245, 259, 276,
335
Meunarodni pakt o graanskim i politikim
pravima (ICCPR) 24-28, 111, 148, 150, 152-
155, 158, 178, 183, 184, 259, 260, 264-266,
276, 335
Mehanizam predstavke 155, 204
Metodologija obrazovanja za ljudska prava
330
Milenijumski razvojni ciljevi 191
Mrea za ljudsku bezbednost (HSN) 20, 200,
209, 227, 276, 298, 318
Mrnja, zagovaranje (mrnje) 15, 266, 271
Muenje, zabrana (muenja) 27, 47-51, 52,
54, 56-60, 111, 218, 219
Nevladine organizacije (NVO) 30, 37, 58, 199,
284, 288, 312, 313, 337
Obrazovanje i uenje za ljudska prava 19, 30, Pravini sudski postupak 42, 337
75, 267, 295, 330 Pravino suenje 11, 13, 37, 39, 126, 145-156,
Obrazovanje, pravo na 11, 14, 19, 67, 179-185, 158, 162, 278
187, 188, 196, 259, 325 Prisilna prostitucija/trudnoa 139, 337
Opti komentari 28, 155 Pritvor, uslovi (pritvora) 54, 224
Protivpeadijske mine 227
234, 297 Rasizam 32, 35, 87, 89, 90-102, 105, 106, 124,
Organizacija amerikih drava (OAS) 35, 126, 263, 298, 304, 338
129, 144, 234, 297, 311 Ratna propaganda 15, 259, 266
Organizacija UN za obrazovanje, nauku i Rod 13, 14, 19, 22, 24, 40, 69, 78, 80, 90, 91,
kulturu (UNESCO) 30, 102, 106, 187, 190, 95, 112, 115, 125, 127-129, 131, 132, 137,
192, 258, 266, 272, 299, 300, 303, 305, 306, 142, 185, 186, 190 ,191, 200, 201, 239, 296,
309 338
Organizacija za evropsku bezbednost i Ropstvo ili poloaj slian ropstvu 23, 96, 111,
saradnju, OEBS (OSCE) 31-34, 44, 156, 262, 133, 218, 219, 241-243, 296, 297, 323, 338
283, 286, 298, 311 Savet Evrope 11, 27, 31-33, 43, 57, 101, 105,
Oruani sukob, predgovor 14, 15, 22, 39, 60, 155, 184, 213, 265, 271, 297, 304, 307, 311
134, 156, 157, 181, 185, 189, 198, 203, 207, Sloboda medija 15, 30, 32, 34, 256, 257, 259,
208, 209, 217, 226, 228, 229-234, 297, 337 266-268
Osnovna prava 24, 31, 32, 34, 183, 243, 261, Sloboda misli, savesti i veroispovesti 18, 27,
323 116, 163, 167, 259, 278, 324
Pakt stabilnosti za jugoistonu Evropu 38 Sloboda miljenja i izraavanja 93, 255, 257,
Posebni izvestilac/predstvanik 25, 28, 29, 36, 259, 260, 262, 324
37, 51, 54, 56, 75, 98, 120, 133, 156, 158, Sloboda udruivanja 30, 240, 243, 248, 284,
171, 184, 190, 262, 263, 337 298
Potkomisija UN za irenje i zatitu ljudskih Smrtna kazna 35, 36, 143, 148, 202, 218, 302
prava 29, 86 Sporazum iz Kotonua 12, 80
Povelja osnovnih prava Evropske unije 31, 32, Starosedelaki narodi 25, 40, 70, 115, 119,
34 128, 240, 299, 302, 306
Prava graana 24, 296 Svetska banka 42, 69, 72, 74, 78, 86, 186, 192,
 INDEKS POJMOVA 343

288, 334 ensko dete/devojica 13, 131, 135, 136, 143,

Svetska konferencija o ljudskim pravima 207
(Be) 131, 299
Svetska konferencija protiv rasizma 102.106,
124, 292
Svetska konferencija UN o ljudskim pravima
23, 124, 131, 135, 147, 299
Ujedinjene nacije 24, 26-30, 64, 69, 80, 102,
110, 120, 124, 140, 144, 181, 196, 200, 205,
207, 239, 246, 254, 258, 284, 294, 297, 300,
301, 309, 323, 335
Unapreivanje ena 86, 130, 138, 144
UNICEF 115, 136, 186, 187, 190, 192, 196, 199,
208, 214, 305, 307, 310
UN Program za razvoj (UNDP) 22, 70, 72, 86,
124, 191, 192, 254, 276, 301, 335
Utvrivanje injenica 37, 297, 312
Visoki predstavnik za nacionalne manjine
(OSCE) 32, 34
Vladavina prava 145-147, 150-157, 162, 278,
339
Zavrni akt iz Helsinkija 33
Zdravlje, pravo na 11, 13, 107, 110-116, 118,
123
Zloini protiv ovenosti 39, 44, 139, 223, 340
ene, Svetska konferencija o (enama) 120,
131, 140
enevske konvencije 60, 215, 219, 222, 223,
226, 229
enska prava 71, 296, 297
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd

341.231.14(035)
342.72/.73(035)

RAZUMEVANJE ljudskih prava : priru~nik

o obrazovanju za ljudska prava. - Beograd :
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava
Srbije i Crne Gore : Beogradski centar za
ljudska prava, 2005 (Beograd : ^ugura
print). - 343 str. ; 24 cm

Prevod dela: Understanding human rights

manual on human rights education. - Tira`
1.000. - Re~nik: str. 333-340. - Napomene i
bibliografske reference uz tekst. -
Bibliografija uz svako poglavlje. -
Registar.

ISBN 86-84849-10-8

a) Prava ~oveka - Priru~nici

COBISS.SR-ID 126855692
Mrea za ljudsku bezbednost (HSN) je
meuregionalna grupa zemalja koja
obuhvata trajnu saradnju akademskih
istraivakih institucija. Politika vizija
Mree je humani svet u kom ljudi ive u
bezbednosti i dostojanstvu, slobodni od
pretnji nasiljem, siromatva i oaja. Mrea je
pokrenuta 1999. godine, a proizala je iz
kampanje protiv nagaznih mina.
Drave lanice Mree su: Austrija, Kanada,
ile, Grka, Irska, Jordan, Mali, Holandija,
Norveka, vajcarska, Slovenija, Tajland i
Juna Afrika kao posmatra.
Austrijska ministarka spoljnih poslova,
gospoa Benita Ferrero-Waldner, u svojstvu
predsedavajue Mree, proglasila je
obrazovanje za ljudska prava i decu
zahvaenu oruanim sukobom prioritetnim
temama Mree u periodu 2002/2003.
Ovaj prirunik, kao inventivno sredstvo za
obrazovanje za ljudska prava koji se moe
koristiti u celom svetu na kulturno osetljiv
nain, dostupan je na Internetu na adresi:
http://www.bmaa.gv.at
Prirunik je nastao na inicijativu austrijske
ministarke gospoe Benite Ferrero-Waldner,
u svojstvu predsedavajue Mree za ljudsku
bezbednost, a izradio ga je Evropski centar za
obuku i istraivanje u ljudskim pravima i
demokratiji iz Graca, Austrija, u saradnji s
partnerima iz Mree, odnosno vie od
trideset institucija i strunjaka.
Svrha prirunika je da poslui kao konkretan
doprinos osnaenju ljudske bezbednosti
putem obrazovanja i uenja za ljudska prava.
On odraava kulturno osetljivi pristup koji se
zasniva na univerzalnosti ljudskih prava.
Prirunik je namenjen svima koji se bave
obrazovanjem za ljudska prava i ue o tome
irom sveta i moe posluiti nastavnicima u podrava meunarodni savetodavni odbor.
obrazovanju za ljudska prava u formalnom i
neformalnom obrazovanju. Sadri niz
pedagokih materijala koji se mogu koristiti u
obrazovanju za ljudska prava mladih i
odraslih. Zamiljen je kao otvoreno tivo,
koje treneri i uenici mogu dopunjavati
sopstvenim iskustvima.
Evropski centar za obuku i istraivanja o
ljudskim pravima i demokratiji (ETC) iz
Graca poeo je s radom 2000. kao centar za
obrazovanje, uenje i istraivanje u ljudskim
pravima, uz veliku podrku grada Graca,
prvog Grada ljudskih prava u Evropi.
ETC koordinira uee Univerziteta u Gracu u
Evropskim postdiplomskim programima u
ljudskim pravima i demokratiji u Veneciji i
Sarajevu, a deluje i kao evropski partner
organizacije Narodni pokret obrazovanja za
ljudska prava (PDHRE). ETC je pomogao
stvaranje mree centara za ljudska prava u
jugoistonoj Evropi (HRC-Net).
Obrazovne i istraivake delatnosti ETC
arite obrazovnih i istraivakih programa
ETC je u odnosu izmeu ljudskih prava,
ljudske bezbednosti i ljudskog razvoja,
nediskriminacije, migracije, demokratije i
ljudskih prava na lokalnom nivou.
Za dalje informacije pogledajte:
http://www.etc-graz.at