UDC 821.163.

0914/17"
821.163.41.09:398

Jelka Reep

MOTIV KNEEVE VEERE

Motiv kneeve veere nastajao je vrlo dugo, od kraja H ili poetka H

veka. Zabeleio ga je najpre Dukin talijanski prevodilac, nepoznati Dalmati-
nac, Dubrovanin ili Peratanin, potom Ludvig Tuberon Crijevi u Komen-
tarima, Benedikt Kuripei u Putopisu, Mavro Orbin u Kraqevstvu Slovena,
Andrija Zmajevi, nepoznati Peratanin u drami, sastavqa bugartice iz pe-
rakog zbornika (kr. H veka), nepoznati sastavqa Prie o boju kosovskom
(kr. H ili po. H v.), Sava Vladislavi (Kwiga istoriografija), pisac
Tronokog rodoslova, pa Vuk Karaxi.
Kqune rei: motiv, knez, car, Lazar, Murat, Milo Obili, Ivan, Mi-
lan, bugartica, drama, putopis, izdaja, vera, nevera, boj, Kosovo, legenda, pre-
vodilac, gozba, vino, pehar.

Kosovska legenda se stvarala vrlo dugo i postepeno, tokom niza

vekova i wen razvitak moe se pratiti od kraja H pa do H ve-
ka, kada je u zavrnom i celovitom obliku zabeleena u Prii o boju
kosovskom (kr. H ili po. H veka). Dva glavna motiva kosov-
ske legende jesu motiv izdaje i motiv junatva i oni su spojeni u
logiku celinu u Prii o boju kosovskom. Nastanak svih motiva ko-
sovske legende, motiva izdaje, motiva junatva, motiva svae Laza-
revih keri, motiva uhoewa turske vojske, motiva kneeve veere i
dr. moe se pratiti u istoriografskim i kwievnim spisima, u
kojima su zabeleeni i sauvani elementi legende. U ova dela pi-
sci su unosili i beleili usmeno predawe o Kosovskom boju.
Motiv kneeve veere zabeleen je, najpre, u talijanskom pre-
vodu Jovana Duke. Krajem H ili poetkom H veka nepoznati Dal-
matinac (ili Dubrovanin ili Peratanin) preveo je delo vizan-
tijskog istoriara Jovana Duke, ali je o Kosovskoj bici pisao op-
irnije od vizantijskog istoriara.1 Naime, talijanski Dukin pre-
vodilac u svoj prevod sa grkog unosio je i elemente usmenog pre-
dawa.
Dukin prevodilac pria kako je Murat pokuavao vie puta da
pridobije preko pisama i tajnih glasonoa", velikim obeawima

1 Jelka Reep, Pria o boju kosovskom, Zrewanin 1976, 194. i daqe; ista, Kosov-
ska legenda, Novi Sad 1995, 56 i daqe.
352

Miloa Kobilia, vojvodu Lazareva, oveka duom i telom tako

hrabrog i junakog, da mu tada nije bilo ravna".2 Milo je pisma
pokazivao knezu Lazaru, a ovaj mu je naredio da obea Muratu da e
mu ispuniti equ. U prevodu na talijanski opisana je i Lazareva
gozba uoi bitke, na kojoj knez prekoreva Miloa za izdaju: Vrli
vitee, ovu zdravicu napijam tebi, vino popij, na poklon ti pehar,
ali mi je vrlo ao to sam uo rav glas, da si postao izdajnik
tvome gospodaru". Povreen, Milo odgovara knezu Lazaru: Velika
ti hvala, gospodaru, na zdravici i na poklonu, ali mi je vrlo ao,
to se sumwa u moju vernost. Sutra rano, ako da bog te uinim to
sam naumio, videe se da li sam vera ili nevera svoga gospodara".
Milo sutra dan budui mlad i odvana duha" uzjae kowa, uzme
sabqu za vrh gvoa, a okrene drak neprijatequ" i kao prebeglica
pree Sitnicu koja je delila dve vojske, jasnim i prijateqskim
glasom viui Murata". Komentariui tekst Dukinog prevodioca,
primetili smo3 da Lazarev prekor Milou na veeri nije logian,
jer je Milo ranije pokazivao knezu Lazaru Muratova pisma i ak je
postojao dogovor meu wima o Miloevom ponaawu prema Muratu.
Kneeva veera opisana je i u Komentarima (14901522) Ludvi-
ga Tuberona Crijevia (Ludovicus, Aloysius de Cerva, de Crieva, Cer-
varius, Tubero). Kod Crijevia nalazimo ve razvijeniji oblik ko-
sovske legende, te itav niz bitnih elemenata: veeru uoi boja, La-
zarevu zdravicu i Miloev odgovor, klevetu i prebegavawe Milo-
evo u turski tabor da bi ispunio svoju zakletvu. I Dukin prevodi-
lac pria o Miloevom odlasku u turski tabor, u kome je doekan
kao prijateq, i o ubistvu cara Murata. Tuberon ima nekih novih de-
taqa koje ne poseduje Dukin prevodilac (hvatawe kneza Lazara, pad
Lazarev u jamu i promena kowa). Kosovsku bitku 1389. Tuberon po-
greno stavqa u vreme Bajazita (+1512).
Opisujui kneevu veeru, Tuberon pria da je Lazar ukorio
svoga vlastelina Milona (umesto Miloa) za izdajstvo. Kae da je
Miloa oklevetao jedan wegov takmac iz zavisti, s namerom ili
da se uveri o wegovoj krivici, ili da se oprosti sumwe, ako se on
opravda. Kada su se vinom ugrejali, Lazar uzme srebrni pehar s vi-
nom, okrene se Milou i ree mu: 'Na poklon ti Milou, ovaj pe-
har s vinom, i ako mi je javqeno, da e me izdati'. Milo s vese-
lim licem ispije pehar i, ustavi, ree: 'Kraqu Lazare, po to sa-
da nije vreme svai i prepirawu, jer je neprijateq blizu, sutra u
delom dokazati, da je moj tuilac laa i varalica, a ja da sam mome
kraqu potpuno veran'."4 I kod Tuberona je opisano kako Milo su-

2 Ilarion Ruvarac, O knezu Lazaru, Novi Sad 1887; isti, nav. delo u kwizi Boj
na Kosovu, starija i novija saznawa, Beograd 1992, 180. i daqe; Quba Kovaevi, Vuk
Brankovi, Godiwica N, 1888, H.
3 Jelka Reep, Kosovska legenda, 57.
4 Quba Kovaevi, nav. delo, Boj na Kosovu, 330331.
 353

tra ujutru uzjae kowa, odlazi u turski tabor sa kopqem okrenutim

naopako i ubija Murata.
Meu izvore H veka spada putopis Benedikta Kuripeia,
Putopis kroz Bosnu, Srbiju, Bugarsku i Rumeliju 1530, nastao 1531.
godine. Ovaj putopis, po miqewu Vida Latkovia, predstavqa ne-
sumwivo svedoanstvo da se poetkom H veka na celom hrvatskom
i srpskom terenu pevaju junake pesme".5 Roen u Obernburgu (grad u
junoj tajerskoj, blizu Krawske), Kuripei je znao nemaki, la-
tinski a sigurno i slovenaki". Bio je tuma latinskog jezika u
poslanstvu koje je kraq Ferdinand, 1530, slao u Carigrad Sulejmanu
. Kuripei (Kuripei) je na putovawu vodio beleke, zapisi-
vao datume polaska (22. 1530) i dolaska u Carigrad (17. oktobar
1530), beleio kroz koja su mesta prolazili, pa je tako pisao i o
putovawu kroz Kosovo. Opisuje grob u kome je sahraweno Muratovo
telo (zamenio je Murata sa Muratom ), mesto na kome je Milo
ubio sultana. Kuripei pria da je Milo Kobilovi bio stari
srpski vitez. Murat je udario na despota, koji je tada bio knez ili
markgrof Srbije, Kobilovi je bio vrlo uven i slavni vitez, koji
je na granici svaki dan ini mnoga viteka djela, o kojima se i da-
nas mnogo pjeva kod Hrvata i po onim krajevima, ipak ga je kod we-
govog gospodara despota mnogo oblagae kao da uruje s neprijate-
qem i da s wime potajno paktira. Time su mu, nesumwivo, to i
wegova djela dokazuju, uinili nepravdu Nije doiveo ni poasti
za ona svoja sjajna djela, koja je dugo vremena, sve do svoje starosti,
sa toliko opasnosti inio. Pao je u nemilost kod kneza, koji mu ne
ukazivae qubav i naklonost, kao to je ranije radio, za wegove za-
sluge. Zbog toga je stari vitez mnogo trpio."6
Jedino je u Kuripeievom Putopisu Milo stari, a zasluan
vitez. Kao i u ostalim delima, i ovde je oklevetan za izdaju, no po-
niewa koja doivqava su tea. Opisujui kneevu veeru, Kuripe-
i kae: Mnoge mlade plemie i dvorjane posadio je za svoj sto i
ukazao im poasti, a wega starog viteza pustio da stoji pored stola.
Tada uvidje Milo Kobilovi da knez sasvim otvoreno pokazuje
svoju nemilost prema wemu koji je neduan. I zbog toga se rastui
i bi mu teko, pa naumi da dokae svoju nevinost i da se osveti
svojim klevetnicima."7
Duboko povreen, Milo se posle veere ali knezu Lazaru:
Gospodaru, zar si zaboravio koliko sam puta u tvojoj slubi svoj
ivot viteki zalagao za tebe protiv tvojih neprijateqa? Zar ni-
sam svoje junatvo mnogo ime pokazao? Da li si ti to zaboravio
kad dozvoqava da ja, tvoj stari sluga, stojim pored stola, a mlaim

5 Vido Latkovi, Benedikt Kuripei, Putopis kroz Bosnu, Srbiju, Bugarsku i

Rumeliju 1530, Prilozi za kwievnost, jezik, istoriju i folklor, HH, 1954, 34, 333.
6 Benedikt Kuripei, Putopis, 3334.
7 Isto, 34.
354

(koji jo nisu vidjeli ono to sam ja uinio), meni na sramotu,

ukazuje mnoge poasti? Zato, gospodaru, neka ti je bog na pomoi, a
ja sada idem da dokaem svoju vjernu slubu, da bi ti uvidio koliko
sam ja mnogo dostojniji poasti, nego oni koji sjede za tvojim sto-
lom. Ja u uiniti ono to oni nee uiniti, i ja u tvoj rat zavr-
iti, iako u pri tome morati i svoj ivot izgubiti."8
Knez Lazar poniava Miloa, ne doputa mu ni da sedne za
sto, uopte mu se ne obraa, te nema ni Lazareve zdravice ni Mi-
loevog odgovora. Milo mu se obraa tek posle veere, i mada ima
srxbe u wegovim reima, u sceni veere on deluje jadno i unieno.
I u Kuripeievom Putopisu Milo odlazi u turski tabor, ubija
Murata, ali se kae da Turci pobegoe i da se Srbi ovoga puta
oprostie od Turaka. Takoe nema ni pomena o izdaji na Kosovu.
Povodom Kuripeievog kazivawa o bici na Kosovu, Vido Lat-
kovi pretpostavqa da je putopisac pesme o pomenutim junacima
uo od profesionalnih pevaa, onglera, na granici gdje je sve ve-
selo" i u pograninom pojasu od vojnika Bosanaca", a u pozadini
fronta u vreme kada je poslanstvo dolazilo u dodir i sa seqacima.
Alojz maus misli da Kuripei reprodukuje dosta verno i objek-
tivno tradiciju o Milou", to potvruje i poreewe sa Dukinim
prevodiocem, samo to wegovo kazivawe nije vie refleks pro-
znog predawa, nego izraz pesnike, strogo feudalno-epske stiliza-
cije".9 Po Radetu Mihaqiu, Kuripei je preuzeo kosovsko pre-
dawe iz nekog pisanog, nama nepoznatog dela".10
U Kraqevstvu Slovena (Il regno degli Slavi) Mavra Orbina, tam-
panom u Pezaru 1601. godine, nalaze se skoro svi elementi kosovske
legende, pa i motiv kneeve veere. Opisana je kneeva veera uoi
boja: Poto je tada Lazar imao udariti na Turke, wegov zet Vuk ga
je upozorio da pazi na Miloa, jer treba da zna da on u tajnosti
uruje s Turcima kako bi ga izdao. elei da to proveri, Lazar po-
zva na veeru izvestan broj velikaa i kapetana vojske u nameri da u
toku veere prekori Miloa za tu izdaju kako bi ga, ako se uveri o
zlodelu, mogao kazniti (jer Sloveni imaju obiaj vinom, a ne mue-
wem otkrivati tajne), ili, ako nae da je nevin, da se sam oslobodi
sumwe koja ga je poela muiti. Dakle, za vreme veere knez Lazar se
okrene prema Milou, pa drei u desnoj ruci pun pehar vina, re-
e: 'Vama, Milou, darujem ovo vino zajedno sa peharom, i pored to-
ga to ste kod mene okrivqeni za izdajstvo'. Milo, meutim, ne
pokaza na licu nikakvoga znaka koji bi odavao takav greh i ispi
primqeni pehar. Zatim ustavi poeo ovako besediti: 'Nije sada

8 Isto.
9 Alojz maus, Kuripeiev izvetaj o kosovskom boju, Prilozi za kwiev-
nost, jezik, istoriju i foklor, 1938, H 518.
10 Rade Mihaqi, Lazar Hrebeqanovi, Istorija, kult, predawe, Beograd 1984,
264.
 355

vreme, knee i gospodaru moj Lazare, da se prepiremo, jer je nepri-

jateq ve u bojnom redu. Sutra ujutru pokazau delom da je moj tui-
teq klevetnik i laov i da sam ja uvek bio veran svome gospodaru'.
Lazar mu nita ne odgovori, nego ga pozva da ponovo sedne."11
Orbin kae da Milo nije mogao zaspati itavu no i u osvit
zore, na kowu i sa kopqem okrenutim naopako (to je kod Slovena
znak begunca) otiao u turski tabor i ubio Murata.
Miloev odgovor knezu Lazaru na veeri skoro je identian
wegovom odgovoru kod Tuberona. Priajui o Kosovskoj bici 1389,
Mavro Orbin se najvie oslawao na usmeno predawe. U nauci su
poznati pisani izvori na koje se Orbin oslawao.12 Piui o Or-
binovom delu, ukazali smo13 na slojevitost teksta. Naime, Orbin se
oslawao na pisane izvore, unosio je podatke iz Halkokondila i Le-
unklavija, koristio je Dukinog prevodioca i Tuberona, ali je u svo-
je delo unosio usmeno predawe i direktno. Takoe, i iz Dukinog
prevodioca i Tuberona prenosio je ve zabeleeno usmeno predawe.
Otuda i velika slinost u kazivawu Tuberona i Orbina.
Uticaj Kraqevstva Slovena Mavra Orbina bio je vrlo veliki,
te se i odjek toga dela moe pratiti kod pisaca H veka, a i ka-
snije. Posle Jakete Lukarevia, kae Miroslav Panti,14 prvi
stvarni i veliki Orbinov dunik u naim stranama bio je nadbi-
skup barski i 'primas Kraqevstva Srbije' Andrija Zmajevi (1624
1694)". Ovaj istoriar i ueni Peratanin oslawao se na Orbino-
vo delo pri sastavqawu svoga dela Drava sveta, slavna i kreposna
crkovnoga qetopisa. Po Pantiu, za slovenske stvari Orbin je za
Zmajevia bio vrhunski autoritet, iz Kraqevstva Slovena preuzimao
je mnoge iwenice, opise dogaaja, ocene linosti i zbivawa, pa i
opis Kosovske bitke.15
O veeri kod kneza uoi boja Zmajevi pie: I kada se ae
udriti s Turcima isti knez Lazar, nae prigodu Brankovi i napo-
menu potajno tastu da ima opas vrh Miloa, govorei mu da se s
Turcima dogovorio da ga izda. Tu stvar htei znati je li istina,
knez Lazar dozva na veeru svoje banove i s wima Miloa Kobili-
a, komu knez isti na gozbi napi zdravicu i pokloni zlatan pehar s
vinom, govorei: 'Darivam ti au i vino, zete Milou, moja vjero
i nevjero!'. Zabuen na te rijei, Milo uze au i bez smutwe ika-
kve tastu odgovori: 'Fala ti, knee gospodine, na daru i zdravici, a
sutra vidjeti e ko ti je vjeran, ko li je nevjeran; veeras nije po-
trebno druge stvari govoriti'."16

11 Mavro Orbin, Kraqevstvo Slovena, Beograd 1968, 97.

12 Sima irkovi, Komentari, Mavro Orbin, nav. delo, 330331.
13 Jelka Reep, Kosovska legenda, 75.
14 Miroslav Panti, Knez Lazar i kosovska bitka u staroj kwievnosti Du-
brovnika i Boke Kotorske, poseban otisak iz zbornika radova O knezu Lazaru, Beograd
1975, 352.
15 Isto.
16 Isto, 353.
356

U perakom zborniku s kraja H veka nalaze se drama i bugar-

tica o Kosovskom boju. Drama pisana na narodnom jeziku i u stihu
ima beleku umesto naslova: Ovdi poiwe boj kneza Lazara i zla svr-
ha Miloa Koviqia i izdajnika Vuka Brankovia i 9 brae Jugovia
na Kosovu poqu na 24. uwa godita 1348. Milorad Pavi smatra da
je to delo Andrije Zmajevia17 i da predstavqa jedan oratorio volga-
re", to bi znailo da je izvoena izvan crkve. Miroslav Panti s
razlogom odbacuje ovo miqewe, dokazujui da je nasluivawe Sve-
tislava Vulovia neodrivo i delo pripisuje nepoznatom Perata-
ninu.18 Po Pantiu, delo nije ni pisano kao drama, ni da drama bu-
de, ve je najpre zamiqeno kao spev i kasnije je neko spev pretvo-
rio u dramu, ili mu je prividno dao dramski oblik.19 Objavqujui
tekst drame pod naslovom Boj kneza Lazara,20 Miroslav Panti ana-
lizira dramu, govori o wenoj umetnikoj vrednosti i zakquuje da je
to tvorevina pisca koji je o svetu i istoriji mislio na nain ba-
roknog oveka.21
Knez Lazar na Vidovdan poziva svu gospodu na veeru. Kneeva
veera opisana je i u ovoj perakoj drami:

PISNIK GOVORI

Kad sunce svijetli zrak u zapad obori

a mjesec se javi na istonoj gori,
veeru spra'qahu i dil napravie
i s mnogim uresom lijepo naresie,
tu slavni Lazar knez veqi stol ogradi,
pak se sam gospodar za stolom posadi;
tasta Jugu svoga s desne strane stavi,
a s druge onoga koji sve pod smrt spravi;
starca Jugu, svoga tasta, s desne stavi,
a s druge onoga koji svijema smrt spravi;
Musia hrabrena Stjepana, zato su
krvi i koqena estita na glasu,
a Strainu apru Ogwena s tri vuci,
koji se dobro vlada s orujem u ruci,
Damjana, Radinu Turina, Vukosava,
Bogdana Krilinu, Ugqeu mnogo znan,
Staniu, Radowu, ki malo druine
imaju na kowu, a u svem je vitez
Martini oholi, ki kopje ne dvoji,
to srce ne boli, a smrti ne broji;

17 Milorad Pavi, Istorija srpske kwievnosti baroknog doba (HH),

Beograd 1970, 250253.
18 Miroslav Panti, nav. delo, 367382, s posebnim dodatkom od str. 383
405; o drami v. J. Reep, Pria o boju kosovskom, 211212; ista, Kosovska legenda, 80. i
daqe; ista, Bistru vodu zamutile. Svaa keri kneza Lazara, Novi Sad 2006, 31. i daqe.
19 Miroslav Panti, nav. delo, 371.
20 Isto, 388405.
21 Isto, 373.
 357

Kosania Ivu, Orlinu Marina,

Orqaa, Grifoa, Pera i aina,
hitarca Niklana, bez straha koji ide,
viteza Stojana strahom oi vide,
Jugovi devet brat, ki skupa boj biju,
eta ka vele krat Turkom dodiju,
Jovana, Grujicu, Petra Kosovia,
Matijaa, Vujicu, Pavla, Orlovia,
Kuma svoga Mila, ogwenoga zmaja,
Miloa, svu silu, u zasjedu stavqa,
paka zasjedoe gospoda i bani,
a ki je ponien da ide izvani.
Budui zasjeli knezovi i bani,
mladii veseli cvjetovi izbrani,
veselo blaguju svakojake pie,
junaki se kau i svaki put srie.
Tad Lazar zlat pehar uze u desnu ruku
i Milou napi, suze proli u muku.22

LAZAR

Zdrav mi si, Milou, vino ti i pehar,

i ne bud'nevjeran, a sve primi u dar;
tako to junatva i potewa tvoga,
i zdravja, ivjewa, Suda openoga;
tvoje Mare, qubovce tve mlade,
i desnice tvoje sred lijepe livade;
tako se veselo s perjem ponositi
i svijetlo elo u boju nositi;
tako ti ivota, Milou, sinko moj,
u poqu Kosovu izdati me nemoj;
tako ti prijateq i drube pridrage,
budi mi pomonik u ove livade;
kad budemo s Turkom po poqu se tjerati,
nemoj me, zete moj, Milou, izdati.23

Posle Lazareve zdravice govori u drami pesnik i kae da Mi-

lo prima zlaani pehar pun srxbe i muke, da najpre Duka poe
blagovati, pak za wim sva ruka brana se dohiti". Posle pesniko-
vih meditacija o Milou, Lazaru i ubistvu turskog cara,

LAZAR GOVORI

Od kad je nastala s dravom naa vlast,

vazda vjerna stala u slavi i u ast;
a danas je u nas eto probudila,
gloem se kako pas od kada se ula
nevjera da se je ovdi probudila,
suzice ka mi je do sada ronila,
tri glave od boja vojske moje moi
od mene svi troje hoe caru poi.

22 Isto, 395396.
23 Isto, 395396.
358

Ali se ne udim na vojvodu Ivca,

koga sobom vodim za sokola sifca,
da mi jarebe u jato razbio,
sad mi srce zebe, jer sam to mislio,
zato je i spridje od Cara dvorio,
zato sad liwa da bi tamo bio;
neg se udu udim, vi, gospodo moja,
alost, uzdah, ronim suzice s tugom ja,
na kuma mojega Topliia vjeri,
asti pun je i svega, kako se izvjeri,
u wega estita sva gospocka vrijednost
um, krv plemenita, a soko u kripost;
a tebe ja obrah za sina, Milou,
i keri ti mu podah kako duu moju,
pak ti sva vojvostva skupih pod tobom
i dah ti gospostva, koja vodi sobom,
tap tebi podah, vlast, mo moju u ruke,
da zato gubi ast veliku bez muke;
a sada te kau vjerna i nevjerna
po' muklo to uju moje ui nemirne.

Milo uzima zlatan pehar i odgovara Lazaru:

MILO

Hfala t', gospodaru, na stolu koji sjedi,

ne hfala t' na vinu, gre na besjedi,
ka' si me mislio s peharom darivat,
U Kruevu gradu bjee me darivat;
a od sa' e tata sva pusta ostati
kad misli Miloa nevjerom drati;
tako mi kowica i drube mo' e mile,
bio sam ti vjeran u sve tvoje potribe,
vjeran sam ti bio, tako me ne ubila,
tako me viwa mo prid Bogom shranila,
tako mi potewa i mladosti cvijea,
i tako mi ovoga brana plemenita;
tako mi Mare moje, tvoje erce mile,
i junatva moga i moje sve sile;
tako mi zelene travice i biqa;
tako mi plemena, zelena Koviqa,
tako mi se u boj gizdavo nositi,
i vitetvo moje s orujem braniti,
prije nego sutra u Kosovo ravno
da sunce obide po poqu sve stavno,
vjera koja mi je sva vojska s kojom gre
vidjeti, i turska, i ti prije neg umre,
sutra neeqa je i sutra Vidov-dan
slavni, a tebi je tvoje krsno ime, zna,
sutra rano u tabor carski hou priti
i Caru pod ator istinom dopriti,
i stanuu nogom na grlo pri sagu,
pritisnuti mojom, pak u udriti na tragu,
ve ne znam to e bit, neg to da viwa mo,
ma u to uinit, tako mi zdravo do.24

24 Isto, 396397.
 359

Milo odlazi zajedno sa Ivanom i Milanom a ujutro, kad se

sunani zraci spustie, sedlaju kowe i upuuju se ka Carevom a-
toru. Sledi dugi razgovor Miloev sa auima i ubistvo Murata.
U perakom zborniku s kraja H veka, pored drame, nalazi se
i bugartica. Zapisiva, a moda i tvorac ove bugartice jeste
Nikola Burovi.25 Analizirajui Bugarticu o kosovskom boju, Mi-
roslav Panti je zapisao: Lako moe biti da je Zmajevi, ako je taj
zapisiva bio on, ili Nikola Burovi, to je daleko verovatnije, u
stvari tvorac te bugartice, bilo da je u celini sam ispevao, ili
je pak udesio i priredio prema nekoj bugartici istoga predmeta
koja mu je posluila kao osnova."26 I u bugartici je opisana kne-
eva veera, neuporedivo krae i saetije no u drami. Razmiqaju-
i kako da saopti Milou za klevetu o izdaji, Lazar:

Zdravicu namisli napit kada budu na veeri.

A ta veer bijae a na veer Vidov-danak,
Ta' veseli danak.
Vidov-dana bijae a Lazaru krsno ime.
Kada bjehu sva gospoda na trpezu blagujui,
Krstjanska gospoda
Tad Lazare suzama Milou zdravicu napi:
A zdrav mi si, Milou, moja vjero i nevjero,
Dragi Koviqiu,
Nemo' biti nevjeran i ne prima' u rasrxbu".
Ali otide Milo tada tastu svomu govoriti,
Svomu tastu milu:
Ne fala ti na zdravici, a to gore na besjedi,
Kunem ti se viwim Bogom, stvoriteqem neba i zemqe,
Bogom jedinijem,
Bio sam ti svedni vjeran u svaje potrebe tvoje,
A tako mi kowica, sabqe i drage Mare moje,
Moj knee Lazare,
Vidjet e zautra kada budem caru poi,
Anxarom u ga udriti i na grlo nogom stati,
Cara neistoga.
To ti mislim uiniti, a ve ne znam to e biti.27

Posle toga Milo sa Milanom i Kosaniem odlazi, malo poinu-

e i potom jezdei put tabora careva", susreu se sa vezirima,
Milo ubija Murata.

Pria o boju kosovskom, odnosno itije kneza Lazara, s kraja

H ili poetka H veka, uva zavrni i celovit oblik kosov-
ske legende. Pria je nastala u naim junim krajevima, u Boki Ko-
torskoj i Crnoj Gori, a vremenom se, tokom sto pedeset godina, do

25 Miroslav Panti, Peraka bugartica o kosovskom boju, Raskovnik, Beograd

1989, H, 7378; 7984.
26 Isto, 77.
27 Bugartica o kosovskom boju, J. ReepR. Mihaqi, Boj na Kosovu u bugar-
ticama i epskim pesmama kratkoga stiha, Novi Sad 1995, 85. i daqe.
360

polovine HH veka prenosila i u druge krajeve, do Moskve, Budim-

pete, Sofije, severno od Save i Dunava. Ovo delo predstavqa dru-
gi tematski krug tekstova o Kosovskom boju, dok prvi tematski krug
ine kultni spisi o knezu Lazaru, nastali u periodu od 90-tih go-
dina H veka do 1419. godine. Tim spisima stvara se kult muenika
Lazara, koji e se vremenom pod uticajem usmenog predawa tran-
sformisati u kult junaka Lazara.
U rukopisnoj Prii opisana je, takoe, i kneeva veera. Po-
znato je do danas 36 varijanata Prie o boju kosovskom,28 no razlike
meu wima nisu sutinske ve u detaqima.
Citiraemo opis veere kod kneza iz jednog od najstarijih ru-
kopisa, iz Grujievog rukopisa (G) iz 1727. godine, nastalog u Boki
Kotorskoj:

G: i sam knez Lazar sede na svoe mesto i do sebe posadi

starca yga svoga tasta w desny
s lievu stranu posadi Vuka Brankovia koi sviem smart spravi
edan i neverni
i posadi Musia Sepana w karvi i kolena estitago
na glasu ynaka Damnana ahinovia koi nosae na sebe velike
risovine
i Vukosava hrabrago
stranih i wgneni
3 lava koi s Turci boi biy Rada i Radony i Bogdana Hrelu wmuevia
i ugleu mnogo zvanoga
Staniu i Radivo koi po malo druine imahu kade boi biahu
Marinka wholago koi kopie nosi smarti se ne boi sardce ga
ne boli
wrlina i Marna i uricu
Petra Kostievia
starca Niklana kade boi bie bez straha ide
viteza Stona stranih wiy
ygovia 9 brae koi zaedno boi bihu teko Turkom
dosaevahu
ivana i uricu
Petra wsinanina
Matia yza
Pavla Orlovia
Ivana Kosania
Milana Toplianina
wgnenoga zma Miloa Obilia
Svu silu u tarpezu posadi a nih 3 dole u zasedu.

Iz Rukopisa Davida Kowevia (DK), pisanog u Kekemetu 1792. go-

dine, nastaviemo sa citirawem. Ova varijanta ima iri naslov:
te kneza Lazara voevode Miloa Obilia i ostale Serbske Go-
spode.
Svu gospodu za stol posadi, lalivi Vuk stade potiho bes-
diti knezu, vidi li gospodine one 3 voevode tvoe, Xo si dole po-

28 Jelka Reep, Pria o boju kosovskom, 1976; Kosovska legenda, 85. i daqe.
 361

saidio i zna li da te sutra na smert nastavly a sebe za slast

ostavly, zato Turkom hoy u napredak ostaviti, a tvoy voisku
sa zemljom rastaviti i tebe na Kosovo izdati i caru se turskom
hoey predati, zaxo se turska voiska bie prepala w hrabri vitezo-
va ynaka, to vie serbska zeml roditi nee ali smuti Vuk
nevrni s laom ngovom na toi veeri ostale govorei, Togda
naa knez Lazar sti, i za nim sva gospoda s rukom hleba uze-
e, i paki dadoe knezu zlatan pear, uze ga u ruke, i sve ga suze
oblie i zadugo dera u ruki, i glavu wt alosti na koleno naslo-
ni, i dugo rei progovoriti ne moae svi koi ga vidie i svi se
zaudie, i svakom ao bi, i kada se w alosti razabra die glavu
gore, edva re progovori, i ree, gospodo mo w kako e serbska
zeml nastala u naoi vlasti svagda e bili vrni, u asti, u lybovi
i u slavi i u dobrom poslu, a danas u nas nevra probudila se, i
kako sam uo, svoim umom borim se i zvu veliku na sercu
imam; 3 glave hoe w voiske nae da se iznevere, Ivan Kosan-
i o Milan Toplianin, i moi voevoda Milo Obili, To
mi kau ali ne vruem da e biti istina se udim w voevode
moga Ivana, koga vodim sobom za sokola da mi uvati u tu re-
bicu, ali ovo mislim i pre kod cara dvorio, zato tamo hoe, se
udim za moga kuma Milana, veri i asti kumovske, userdne glase
donose mi za tursku voisku, a sade hoe da mi se iznevri, A tebe
Miloe za sina izabra, i keri ti moy dado, i moy svu voisku pod
ruku tvoy, zaxo gubi vlast svoy bez nevol, a sade mi kazuy da me
hoe iznevriti, i caru poi, i voisku moy na Kosovu izdati, i
to nevruem da e biti istina, i sada ti napiam, Zdrav slugo moi
Miloe i budi vran a nevran, primi vino u dar i naas ti
pear, Milo hitro na noge skoi, i slavnome knezu pokloni se,
i sta misliti to e mu govoriti kada mu aa do ruke doe slavno-
me knezu Lazaru pokloni se i ree, Hvala ti gospodine na zdravici
i hvala ti na daru, kada si me mislio pearom darivati beae mi
stari Kruevac pokloniti, a sade ti svi ostali pusti, a eto ti ne-
vere koi ti uz koleno sedi, i na uvo govori i lau iznosi da ti
svu voisku smuti, a sam ti svemu vran tako me vera mo ne ubila,
i tako mi duu moy isto sohranio, i to e sva voiska oima vidi-
ti, i ti ako pre ne umre, sutra Vidov dan a tebi slavno kerst-
no ime, vidiemo ko li e vra ko li e nevra, sutra idem na ta-
bor carev, hoe biti istina, i caru u poator doi, razporiu
ga i stau mu nogom za vrat29 za istinu moy, pak u poi natrag
ali ne znam xo e biti, nego ou to uiniti.

Milo zajedno sa Ivanom i Milanom odlazi, jedan drugom su se za-

verili da e do smrti biti zajedno, a posle odmora, ujutro, odlaze u
turski tabor, Milo razgovara sa auima, ubija Murata i bore se

29 U nekim varijantama se kae na grlo a u nekim za vrat.

362

sa Turcima. Miloevi pobratimi ginu a Miloa hvataju Turci po

savetu glasa iz oblaka i odvode caru Muratu.
Rukopisna Pria o boju kosovskom predstavqa dobro smiqenu
kompilaciju a nepoznati pisac sastavio je delo na osnovu nekoliko
dela, Orbinovog Kraqevstva Slovena, drame nepoznatog Peratani-
na, itija kneza Lazara s kraja H veka od nepoznatog Ravaniani-
na, Karlovakog rodoslova, letopisa, usmenog predawa, bugartica i
deseterakih pesama.
Kraqevstvo Slovena Mavra Orbina izvrilo je presudan uticaj
u irewu i ustaqewu kosovske legende. Tome je sigurno doprinelo
Orbinovo viewe srpske prolosti i wegove ideje slovenstva. Po
eqi Petra Velikog, koji je eleo da se obavesti o srpskoj prolo-
sti, okretni trgovac i mudri diplomata, roeni Hercegovac, u ru-
skoj slubi,30 Sava Vladislavi, preveo je Orbinovo delo sa tali-
janskog na slovenski. Zapravo, to i nije pravi prevod, ve izvod i
skraena verzija Orbinovog spisa".31
Uporeujui Orbinov original sa Vladislavievim prevodom,
uoili smo32 kolika su odstupawa od originala: Vladislaviev pre-
vod je saetiji i krai ali su svi elementi legende, koji se nalazi
kod Orbina, prisutni i u prevodu. Delo ima naslov Knga storo-
graf poat imene slav i razren naroda slavnskago. I ih Ca-
rei i Vladteli i pod mnogmi imnami, i so mnogmi Carstvmi,
Korolevstvami i Provncami, Sabrana iz mnogh knig istories-
kih rez Gospodina Mavrourbna Arhimandrita Raguskogo. Delo je
objavqeno 20. avgusta 1722. godine. I kod Vladislavia je opisana
kneeva veera. Lazar prua Milou srebrnu au i nazdravqa mu:
daruy ti sy au, obae glagolyt ko predati m hoxeti. Mlo
e im malo smutvs prnluy au otvtstvu, to ponee ne-
prtel i ogovorxik pred licem est i Voski gotov bt s,
sego radi na drugoi den moet on pokazati lo takovago ogo-
voru."
Ujutru Milo odlazi u Muratov ator i ubija ga.
Kneeva veera opisana je i u Tronokom rodoslovu, nastalom
polovinom H veka, pod uticajem Vladislavievog prevoda Orbi-
novog dela, Hronika grofa ora Brankovia i Prie. Sastavqa je
bio Konstantin, postrinik i potowi iguman i arhimandrit Stu-
deniki, koji je u Peti prepisivao Brankovieve Hronike.33 U Tro-
nokom rodoslovu se kae: Veeri e bive u den subotn spr-

30 Nikola Radoji, Slovenski prevod Orbinija u Vojvodini, Iz prolosti Vojvo-

dine, Novi Sad 1965, 24.
31 Miroslav Panti, ivot i rad, predg. kwizi M. Orbin, Kraqevstvo Slove-
na, Beograd 1968, HHH.
32 Opirnije o tome v. J. Reep, Pria, 206. i daqe; ista; Kosovska legenda, 76.
i daqe.
33 Opirnije o tome v. J. Reep, Pria, 210. i daqe; ista, Bistru vodu zamuti-
le, 9397.
 363

mo nedli, vo 14 meseca yna, na trapez velikagw knza Lazara,

sosdxim v' sm knzwm i voevodam, i po mnogwm razgovor,
w izmenikah carstav a napae Baw kotor oukazal tanu
srdca svoegw.34
Slede poznati dogaaji, odlazak u turski tabor i ubistvo cara
Murata.
U Komadima od razlinijeh kosovskijeh pjesama (Vuk, ), u
komadu", opevana je kneeva veera. Knez Lazar slavu slavi u Kru-
evcu, sa desne strane postavqa tasta Jug-Bogdana a sa leve Vuka
Brankovia, u zastavu vojvodu Miloa", a do wega Ivana i Mila-
na. Uzima zlatni pehar vina i pita se kome e ga napiti, ako e na-
piti po stareinstvu, napie Jug-Bogdanu, po gospodstvu Vuku
Brankoviu, po milosti Jugoviima, po lepoti Ivanu Kosaniu a
po visini Toplici Milanu, po junatvu Milou Obiliu. Na-
zdravqajui Milou, knez kae:

Zdrav, Milou, vjero i nevjero!

Prva vjero, potowa nevjero!
Sjutra e me izdat na Kosovu,
i odbjei turskom car Muratu!
Zdrav mi budi, i zdravicu popij,
vino popij, a na ast ti pehar!"
Skoi Milo na noge lagane,
pak se klawa do zemqice crne.
Vala tebe, slavni knez Lazare!
Vala tebe na tvojoj zdravici,
na zdravici i na daru tvome:
al' ne vala na takoj besjedi!
Jer, tako me vjera ne ubila,
ja nevjera nikad bio nisam,
nit' sam bio, niti u kad biti,
nego sjutra mislim u Kosovo,
za riansku vjeru poginuti.
Nevjera ti sjedi uz koqeno,
ispod skuta pije ladno vino:
a prokleti Vue Brankoviu!"35

Milo Obili se zakliwe da e sutra otii u poqe Kosovo i ubiti

turskog cara Murata a Vuka e vezati kao ena kudequ uz preslicu i
vui ga po Kosovu.
Motiv kneeve veere nastajao je vrlo dugo, tokom godina i ve-
kova, od kraja H i poetka H veka pa nadaqe. Predawe o veeri
kod kneza Lazara uoi boja na Kosovu, na kojoj u zdravici Lazar pre-
koreva Miloa Obilia za izdaju turskom caru, a ovaj mu odgovara,
zakliwui se da e na Kosovu pokazati ko je vera, a ko nevera i ubi-
ti cara Murata, zabeleio je, najpre Dukin talijanski prevodilac.

34 Janko afarik, Serbsk letopisac iz poetka H-g stolet. Glasnik

SUD, , Beograd 1853, 8687.
35 Vuk Stefanovi Karaxi, Boj na Kosovu, Novi Sad 1995, 127128.
364

Nepoznati Dalmatinac, Dubrovanin ili Peratanin, u prevod Jo-

vana Duke na talijanski unosio je elemente usmenog predawa o Ko-
sovskoj bici. Ludvig Tuberon Crijevi je u svojim Komentarima
(14991522) takoe opisivao kneevu veeru. Opis veere kod kneza
u Putopisu kroz Bosnu, Srbiju, Bugarsku i Rumeliju 1530 (1531) Bene-
dikta Kuripeia neto je drugaiji od ostalih izvora, jer je Mi-
lo ovde stari a zasluan vitez kog knez Lazar tako poniava da mu
ne doputa ni da sedne za sto. Tu nema zdravice kneza Lazara ni
Miloevog odgovora, ve se Obili posle veere obraa knezu La-
zaru i zakliwe da e ubiti Murata. Veera je opisana i u Kraqev-
stvu Slovena (1601) Mavra Orbina, kao i kod Orbinovog sledbenika
Andrije Zmajevia u delu Drava sveta, slavna i kreposna crkovnoga
qetopisa. U perakom zborniku s kraja H veka nalaze se drama o
Kosovskom boju i Bugartica o Kosovskom boju. Opis veere nalazi
se u oba dela. Nepoznati Peratanin je u drami vrlo opirno opi-
sivao kneevu veeru. U itiju kneza Lazara, odnosno Prii o boju
kosovskom, s kraja H ili poetka H veka, takoe je vrlo detaq-
no pisano o veeri uoi bitke. Samo u perakoj drami i u Prii na
veeri su mnogi junaci za koje ne znaju ostali izvori. Naime, u ova
dela uneto je lokalno crnogorsko predawe o nekim junacima.36
Kwiga istoriografija (1722), Vladislaviev prevod dela Mavra
Orbina, takoe uva priu o kneevoj veeri, a ona se nalazi i u
Tronokom rodoslovu (polovina H veka). Najzad, komad" u
Komadima od razlinijeh kosovskijeh pjesama (Vuk, ) ima sauvan
ovaj motiv.
Motiv kneeve veere stvarao se postepeno i u svim citira-
nim delima sadran je prekor kneza Lazara u zdravici i zakletva u
Miloevom odgovoru. Meutim, kao i kad je re o ostalim motivi-
ma kosovske legende, postoje i izvesne razlike. Milo u veini
tekstova odlazi sam u turski tabor, samo ga u drami i bugartici
iz perakog zbornika, u Prii, Tronokom rodoslovu i kod Vuka,
prate pobratimi, Ivan Kosani i Milan Toplianin (Toplica).
To je i razumqivo, jer se pobratimi Miloa Obilia pojavquju tek
krajem H veka, dok za wih ne znaju raniji izvori (Dukin prevo-
dilac, Tuberon, Orbin, Zmajevi, Kuripei, Sava Vladislavi).
Meusobno su najsliniji peraka drama i Pria o boju kosovskom,
dela koja su nastala gotovo istovremeno i na istom terenu, u Boki
Kotorskoj. Rei koje izgovara Milo Obili o tome ko je vera, a ko
je nevera, vrlo su sline ili ak identine u svim izvorima koji
uvaju ovaj motiv kosovske legende.
Kneeva veera moe da asocira na posledwu veeru Isusa
Hrista.

36 Jelka Reep, Pria, 227.

 365

Elka Redep

MOTIV KNESKO VEERI

Rezyme

V rabote rassmartivaets motiv knesko veeri, kotor sozdavals do-

volno dlitelnoe vrem s konca H, ili naala H vekov. Pervm otmetil ego
italnski perevodik (neizvestn dalmatinec, itel Dubrovnika ili Perasta)
proizvedeni vizantiskogo istorika Duki, zatem Lydvig Tuberon Crievi v Kom-
mentrih, Benedikt Kuripei v Putevh zametkah, Mavro Orbin v Korolevstve
Slavn, Anre Zmaevi, neizvestn itel goroda Perast v drame, sostavitel bu-
gartic (azbuki) iz perastskogo sbornika (v konce H veka), neizvestn sosta-
vitel Rasskaza o Kosovsko bitve (v konce H, ili v naale H vekov), Savva
Vladislavi (Kniga istoriografi), pisatel Tronosko rodoslovno, a take Vuk
Karadi.