You are on page 1of 21

Tekstovi seanja: filmski, medijski i digitalni/Texts of memory: cinema, media, digital

Ana Martinoli1
Fakultet dramskih umetnosti, Univerzitet umetnosti u Beogradu,
Beograd, Srbija

STARO SAJMITE ISTORIJSKO SEANJE


I VIRTUELNO PROMILJANJE BUDUNOSTI

Apstrakt
Politika seanja u jednom drutvu direktno odraava politike i ideoloke
interese, kreira se sa jasnom namerom da se jednom vienju istorije da
legitimitet i da se takvo vienje potom uklopi i postane deo kolektivnog,
nacionalnog seanja i identiteta. Politika seanja se, izmeu ostalog, kreira i
odnosom prema mestima seanja, mestima koja su, simboliki, vezana za
odreene istorijske dogaaje. Staro sajmite predstavlja mesto od znaaja za
seanje na deavanja u Drugom svetskom ratu. Meutim, analiza politike
seanja na dogaaje koji su se odvijali u Starom sajmitu tokom Drugog
svetskog rata, a u periodu posle zavrenog rata, svedoi o zanemarivanju ili
nedovoljno jasnom oznaavanju stradanja pripadnika jevrejske zajednice u
okviru ovog koncentracionog logora. Virtuelni projekat pokrenut na adresi
starosajmiste.info za cilj ima pokretanje otvorene javne debate o problemu
Starog sajmita, njegovoj marginalizaciji, ali i nedefinisanom odnosu prema
stradanju Jevreja u centru grada tokom 1941/42. godine.

Kljune rei
kultura seanja, mesta seanja, memorijalni centri, virtualno seanje,
Staro sajmite

Interpretacijom istorije, izabrane u skladu sa politikim rezonima, dominantnom


ideologijom i politikim ciljevima, i pokuajem ubeivanja velikog dela javnosti
u odabranu interpretaciju kroz sistemski planirane medijske aktivnosti, javne
reprezentacije, edukaciju kreira se politika seanja u jednom
1 ana.martinoli@b92.net
2 Ovaj tekst je nastao u okviru rada na projektu br. 178012 Identitet i seanje: transkulturalni tekstovi
dramskih umetnosti i medija (Srbija 1989-2014) Fakulteta dramskih umetnosti (Univerzitet
umetnosti u Beogradu), koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.

1
drutvu. Politika seanje je, dakle, kreiranje specifinog oficijelnog koncepta
seanja i njegovih karakteristika.

Fundamentalni zakon seanja pokazuje da rekonstrukcija prolosti direktno


zavisi od interesa i interpretativnog okvira sadanjosti. Politike, mo i seanje
su blisko povezane, zbog ega bi ovaj proces uvek morao da bude spojen sa
kritikom refleksijom kako bi se osiguralo da rtve takoe mogu da podele
svoje prie i da, u gledanju u prolost i budunost, vrednosti ljudskih prava
moraju biti potovane.

Protekla decenija belei epohalnu promenu u praksama seanja. Logika


procesa seanja se promenila na nain koji vie ne podrazumeva davanje
znaaja samo herojskim delima, ve individualnim patnjama i stradanjima, kao
i osveivanju zloina koji su ranije prikrivani i potiskivani. Retroaktivno
priznavanje zloina i trauma postalo je znaajan faktor koji je fundamentalno
izmenio kulturu seanja irom sveta, tvrdi profesorka Aleida Asman (Aleida
Assmann).

Svaka nacija, drava, bira nain na koji e se seati svoje prolosti i kako e je
obeleavati. Nemaki model se sastojao u stavljanju nacionalne krivice u
centar kolektivnog seanja. Priznanje nacionalne krivice ne znai, kao to se
mnogi pribojavaju, skrnavljenje kolektivnog self-imida, ve pre kreiranje
mogunosti izmene identiteta u kome nacija izraava distancu od prolih
zloina i otvoreno prihvata vrednosti graanskog drutva.

Aleida i Jan Asman (Aleida i Jan Assmann) postavili su model


komunikacionog i kulturalnog seanja (kommunikative Gedchtnis i kulturelle
Gedchtnis)3 , a u fokusu jednog dela njihovog rada je upravo koncept odnosa
seanja i prostora.

Komunikaciono seanje se odnosi na sadraj koji razmenjujemo u


svakodnevnoj komunikaciji u drutvenim grupama. Oslanjajui se na rad
sociologa Morisa Albvaa (Maurice Halbwachs) i pojam kolektivnog seanja,
Jan Asman (Jan Assmann) smatra da pojedinac oblikuje svoje seanje u
konstantnoj razmeni sa drugim lanovima grupa kojima pripada.

3 The Memories of Space. An Architect Reading Aleida and Jan Assmanns Model of Cultural
Memory in Connection With the National Gallery in Oslo, Mattias Ekman, septembar 2009,
tekst na adresi aho.academia.edu/MattiasEkman/Papers/384066/The_Memories_of_Space._
An_Architect_Reading_Aleida_and_Jan_Assmanns_Model_of_Cultural_Memory_in_Conne
ction_With_the_National_Gallery_in_Oslo, pristupljeno 20. januara 2012. godine

2
Za razliku od kulturalnog seanja, komunikaciono seanje karakteriu
neformalnost i nestabilnost, ono se menja u drutvenoj upotrebi i razmeni. Nje
govo trajanje ne prelazi period od osamdeset do sto godina ili tri generacije i
uvek je utemeljeno u onima koji ga koriste i prenose4.

Kada se formira svakodnevno seanje, ono transcendira granice


komunikacionog seanja i prelazi u kulturalno seanje. Stvaranje memorijalnog
objekta ima trajni oblik i sadraj i samim tim njegov sadraj postaje dostupan
za korienje drugim institucijama drutva. Za razliku od komunikacionog
seanja, kulturalno seanje ima apstraktni, esto sakralni kvalitet, nije
limitirano vremenski na dve ili tri generacije, ono je distancirano od
svakodnevnog ivota. Ipak, i ono zadrava blisku vezu sa odreenom
drutvenom grupom i ima poseban kapacitet u graenju identiteta i
rekonstrukcije prosloti i sadanjosti.

Pisac Karl Markus Mikel (Karl Markus Michel), osamdesetih godina prolog
veka, govorio je o fenomenu topolatrije (topolatrie) ili oboavanju mesta,
fenomenu koji je podrazumevao pretvaranje istorijskih mesta u memorijale.
Topolatrija, u tumaenju Mikela, podrazumeva uitavanje, ubrizgavanje
znaenja u mesta na kojima se desilo neto znaajno, a cilj nije samo
objanjavanje prolosti ve i neka vrsta odavanja poasti, divljenja legendi
prolosti5.

Francuski istoriar, Pjer Nora (Pierre Nora) uvodi u teoriju termin lieux de
memoire, oznaavajui njime mesta istorijske prolosti. Ova mesta se
pojavljuju jer je sve tee, ponekad i nemogue identifikovati spontano seanje
na deavanja vezana za neku lokaciju. Naa zaintresovanost za lieux de
mmoire, mesta gde se seanja kristaliu, vana je jer su upravo to take na
kojima istorijski kontinuitet istrajava u svom postojanju. Lieux de memoire,
mesta seanja, postoje zato to vie ne postoji milieux de memoire, pravo
okruenje seanja6. Zato je presudna aktivnost institucija koje e podsticati
aktivno seanje, potpomagati procese uvanja istorijskih injenica, seanja jer
se to ne moe desiti samo od sebe u jednom drutvu.

Kroz institucije, svaka drava proizvodi mesta koja su materijalna,


simbolika i funkcionalna, sa ciljem da se zaustavi vreme, sprei proces

4 Ibid
5 Die Magie des Ortes, Karl Markus Michel, Die Zeit, 11.septembar 1987, http://www.zeit.
de/1987/38/die-magie-des-ortes, pristupljeno 1. februara 2012.
6 Between Memory and History: Les Lieux de Memoire, Pierre Nora, www.history.ucsb.edu/
faculty/marcuse/classes/201/articles/89NoraLieuxIntroRepresentations.pdf, pristupljeno 1.
februara 2012.

3
zaboravljanja, da se materijalizuje nematerijalno. Ova mesta povezuju prolost
i sadanjost.

Ovaj rad u fokusu e imati odnos prema Starom sajmitu, mestu seanja na
Holokaust u Drugom svetskom ratu na prostoru Srbije. Primeri i analiza
politike seanja na ovaj lokalitet pokazae na koji nain se kreiralo kolektivno
seanje i kakva je veza politike seanja i dominantne ideologije.

Moemo se nasloniti na navode Aleide Asman, koja navodi da istraivanja iz


oblasti kolektivnog seanja poinju sa razvijanjem svesti da nisu samo
pojedinci ti koji imaju sopstvena seanja, ve i grupe, drutva i nacije, pa su
tako seanje i zaboravljanje prepoznati kao vani aspekti drutvenog ivota i
politike. Na osnovu toga moemo zakljuiti da je svaka spomen-ploa,
obeleje, svaka oznaka lokaliteta Staro sajmite zapravo kljuna jer odaje neku
karakteristiku prirode, znaenja, simbolike ovog mesta, ali i politike seanja
posleratnog drutva.

Koliko su ta znaenja i simbolika bili u skladu sa deavanjima u Starom


sajmitu tokom Drugog svetskog rata, pokazae pregled deavanja po
zavretku okupacije do dananjih dana. Ova vrsta seanja bitna je ne samo za
stvaranje kolektivnog seanja na odreeni istorijski proces ili deavanje u
drutvu, za kolektivno uenje, ve i za seanje pojedinca, za njegovo
povezivanje sa prolou, identitetom drutva, njegovo uklapanje u iru celinu.

Moris Albva istie vanost graenja okruenja koje e biti glavni alat
organizovanja naeg prolog iskustva. Tako upotrebljavajui prostor stvaramo
okvir za prizivanje razlicitih pria iz nae prolosti. Svako kolektivno seanje
odmotava se u uokvirenom prostorom . Prostor je realnost koja traje, prolost
je ouvana fizikim okruenjem. Upravo je prostor, prostor koji okupiramo, u
kome se kreemo, u kom imamo stalni pristup i koji moemo rekonstruisati u
svojim mislima i mati ono emu moramo posvetiti panju kako bi seanje
moglo da opstane7.

Prema Aleidi Asman, magiju mesta moemo osetiti na onim istorijskim


lokalitetima koji imaju kapacitet da prolost uine opipljivom8. Ako saznamo,
nauimo da se neto dogodilo, verujemo da e nam poseta tom mestu stvoriti
iskustvo i razumevanje odreene prolosti koju ne bismo mogli spoznati i

7 The Collective Memory, chapter 4, Space and collective memory, Maurice Halbwachs,
1950, web.mit.edu/allanmc/www/hawlbachsspace.pdf, pristupljeno 1. februara 2012. godine.
8 Ibid

4
savladati, nauiti na neki drugi nain, kroz udbenike, predavanja. Aleida
Asman navodi primer nacistikih koncentracionih logora koji su danas
pretvoreni u memorijale i muzeje, a koji ne govore toliko o istoriji, ve
posetilac u ta mesta uitava sve ono to od mesta trai, ono to ve zna i ono sa
ime moe da se povee.

Mesta komemorativnog seanja

Komemoracija rtava je individualno ili kolektivno drutveno prepoznavanje


stradanja odreene grupe i odavanje priznanja rtvama. Interes drave, volja
drave i zvanina dravna odluka su potrebni da bi se komemoracija
sistematski sprovela u jednom drutvu i da bi odreeni dogaaji postali deo
kolektivnog seanja.

Jedan oblik seanja u drutvu se moe sprovoditi i kroz sisteme obrazovanja, u


okviru ega moemo izdvojiti obrazovanje u memorijalnim muzejima, koje je
postalo redovna praksa u Nemakoj osamdesetih godina prolog veka. Fokus je
bio na odgovarajuoj edukaciji posle Auvica i to na tanim lokacijama na
kojima su zloini poinjeni. Sam proces obrazovanja podrazumevao je sticanje
znanja i prikupljanje informacija o istorijskom mestu, rtvama i uoavanje i
analizu istorijskog konteksta u kome su se zloini dogodili. Osim politikog i
istorijskog rada, poseban aspekt obrazovnih programa memorijalnih muzeja
bilo je uoavanje istorijske relevantnosti obraenih dogaaja za sadanjicu. U
Nemakoj memorijalni muzej referira na memorijalno mesto
koncentracionog logora. Od kraja 50-tih godina prolog veka memorijalni
muzeji su se pojavili na mestima Buhenvalda, Ravensbruka i Zaksenhauzena,
da bi se tokom 70-tih godina pojavili tzv. memorijali rtava nacistikog
reima .

Memorijali, spomenici iz vremena, povezani su sa istorijskim mestima i


njihovim ostacima. Memorijali se mogu javiti i u obliku spomenika vremena,
kada nisu vezani za odreenu istorijsku lokaciju i kada su znak seanja na
odreenu grupu rtava i promoviu njihovo prepoznavanje i prihvatanje u
okviru drutva.

Memorijalna kultura, kultura seanja odnosi se na pokuaj ouvanja seanja na


odreene prole dogaaje i aktivno bavljenje njihovim znaajem, funkcijom u
drutvu. Svrha memorijalnih mesta je iroka i raznovrsna. Fokusira na je na
istorijsko mesto i deavanja na njemu

9 www.cultures-of-remembrance.net, pristupljeno 8. januara 2012.

5
dokumentovana su stalnim izlobenim postavkama. Ove inicijative za cilj
imaju obraanje svim rtvama, njihovim porodicama i potomcima. Veoma je
vano da svako od ovih mesta prikupi injenice koje e obezbediti uvid u
istorijski kontekst deavanja. Edukativna uloga memorijalnog mesta lei u
razumevanju njegove uloge kao mesta uenja i promiljanja.

Muzeji ili memorijalna mesta sadre kolekcije, dokumentacije i izlobe.


Kolekcije moraju biti kontinualno proirivane i moraju adresirati stalno rastue
drutvene i istorijske zahteve.

U memorijalnim muzejima posveenim rtvama nacionalsocijalizma, fokus


strukture i sadraja je sve vie orjentisan ka savremenim stavovima. Istorijska
mesta i graevine bivaju ouvani uz pomo arheolokih ili istorijskih
graevinskih metoda. Znanje o istoriji je prikupljeno i kolekcije se proiruju
kako bi bili ukljueni objekti, fotografije, pisani dokumenti i izvetaji i
svedoanstva preivelih. Upravo su ovakve kolekcije osnov za kreiranje stalnih
i privremenih izlobi.

Autentina mesta su najblia konceptu mesta seanja (lieux de mmoire)


Pjera Nora. Ova mesta ne podrazumevaju samo mesta na kojima su zloini
poinjeni, ve i mesta na kojima su rtve i okupator boravili zajedno i
istovremeno. To mogu biti i mesta gde su donosene ideoloke politike odluke,
ali je potrebno imati u vidu da je veliki deo takvih objekata u posleratnom
periodu promenio namenu, te se dovodi u pitanje njihova autentinost danas.
Stoga je vanost ovih mesta manje od istorijskog znaaja, u smislu seanja, ve
ima simboliku ulogu.

Posebno pitanje odnosi se na odgovornost za uspostavljanje sistema seanja,


definisanje vrednosti i matrice kolektivnog seanja. Iskustva razliitih zemalja
pokazuju kompleksnost pitanja i nude razliita reenja. U Izraelu, tako, ne
postoji zvanina institucija osnovana sa ciljem da identifikuje i sauva seanja
vezana za Holokaust. Meutim, regionalna vea i udruenja preivelih,
ukljuujui i njihove porodice, organizuju razliite ceremonije vezane za
seanje. Ceremonije u znak seanja se organizuju masovno na Holocaust
Remembrance Day (Yom HaShoah) svake godine. Nemako iskustvo pokazuje
da je u nadlenosti Ministarstva kulture odreivanje lokacija i zatita istorijskih
spomenika, vezanih za teme Holokausta. Sva odabrana mesta su zatiena, nije
dozvoljena izgradnja alternativnih objekata, niti izmena pejzaa. Posebna
stavka zakonskih akata je tzv. Ruherecht zakon koji garantuje da mesta

6
na kojima su zakopane rtve nacistikog reima ne smeju biti ni na koji nain
oskrnavljena niti izmenjena. Kada je u pitanju Srbija, objekti povezani sa
memorijalnim seanjem su u nadlenosti Zavoda za zatitu spomenika, arhiva,
biblioteka, muzeja i naunih instituta.

Kultura seanja u Srbiji

Jedan od kljunih procesa u zemljama bive Jugoslavije je suoavanje sa


nasilnom, ne tako davnom prolou. Nain na koji se drutva suoavaju sa
zloinima moe biti i indikator naina na koji drutva internalizuju demokratske
vrednosti. U tom smislu, odgovornost kao bazini demokratski princip je jasno
povezan sa suoavanjem sa prolou. Neophodan je sveobuhvatan, inkluzivan i
inovativan pristup suoavanju sa prolou. Novi oblik razmiljanja o istoriji, u
kome graani mogu uestvovati mora biti imperativ. Umetnost moe biti znaajan
i kljuni faktor u ovom procesu jer upravo umetnost moe stvoriti neophodnu
senzibilnost za osetljiva istorijska i drutvena pitanja.

Seanje na Drugi svetski rat je vana instanca u procesu generisanja sadraja


srpskog nacionalnog identiteta. Prostori komemoracije rtava Drugog svetskog
rata su mesta putem kojih su konstruisani i transformisani poeljni oblici seanja,
ali i dominantni sistemi vrednosti unutar srpskog drutva10.
Pitanje Holokausta je zadrano na marginama javnog prostora.

Indikativno je da se podizanje Spomenika jevrejskim rtvama faizma deavalo


doslovno istovremeno sa brisanjem stvarnih tragova ivota nekadanjih 11.000
jevrejskih stanovnika prestonice. Naime, ruenje monumentalne Sefardske
sinagoge na Dorcolu 1950. godine, ija je fizika struktura odolela vatri nemakih
faista u vreme kada je teritorija Srbije vec bila proglaena za judenfrei, i
podizanje Galerije fresaka na njenom mestu dovoljno je i upeatljivo i dramatino
svedoanstvo o vremenu, ali i mehanici secanja koja prevazilazi pitanja odnosa
11
prema Drugom svetskom ratu u socijalistikoj Jugoslaviji .

10 Politics of Space and Memory in Serbia or: How One Learns to Stop Worrying about the Camp
and Love the Mall, Sran Radovi , presentation from The Eleventh Berlin Roundtables on
Transnationality Memory Politics: Education, Memorials and Mass Media, Berlin 21-26
October 2009 starosajmiste.info /files/radovic_essay_sajmiste.pdf, pristupljeno 14. novembra
2011. godine
11 Prostori selektovanih memorija: Staro sajmite u Beogradu i seanje na Drugi svetski rat, Olga
Manojlovi Pintar, Aleksandar Ignjatovi, Kultura Sjeanja: 1924., Disput, Zagreb, 2008, http://
starosajmiste.info/files/manojlovic_pintar_sajmiste.pdf, pristupljeno 14. novembra 2011.

7
Mesto Starog sajmita za Beograane je mesto koje budi razliite asocijacije,
prema kome postoje ambivalentni stavovi, o ijoj se istoriji zna malo, znanje je
selektivno, a specifina politika istorije i seanja ovog mesta je problematina.

Pregled istorijskih injenica i odnosa drutva prema lokalitetu Staro sajmite


pokazuje da jedno mesto moe biti mesto ukrtanja linih, drutvenih i
politikih seanja, da njegovo znaenje i simbolika mogu biti konstruisani tako
da se zanemari ili nedovoljno istakne ceo jedan aspekt istorije mesta, a u
funkciji trenutnih politikih potreba i dominantne ideologije.

Staro sajmite Medijsko seanje i


virtuelno promiljanje budunosti

Staro sajmite je lokalitet na levoj obali Save, neposredno pored centra


Beograda, na kome je bio smeten nacistiki logor tokom Drugog svetskog
rata. Tokom prve dve godine rata u njemu je ubijeno na desetine hiljada
Jevreja, stvorivi od Beograda prvi Juden frei grad u Evropi. Veina
Beograana ne zna za ove podatke, ne zna nita o istoriji Starog sajmita i o
zloinima poinjenim u samom srcu grada, to je direktna posledica izostanka
svake vrste osmiljenog i sistemskog informisanja i edukacije publike kroz
medije u proteklim decenijama i samim time nepostojanja adekvatnog
medijskog seanja o ovom delu istorije Beograda. Najvei broj Beograana ne
zna da je u Starom sajmitu, za svega est nedelja, od kraja marta do prve
nedelje maja 1942. sistematski ubijena veina mukog jevrejskog stanovnitva
sa prostora ue Srbije i Banata u ozloglaenom gasnom kamionu koji je posle
rata prozvan duegupka. Srbija je ubrzo potom proglaena za Judenrein
oienu od Jevreja12.
,,Tokom proteklih est i po decenija, a naroito od kasnih osamdesetih, Staro
sajmite je bilo predmet interesovanja razliitih drutveno-politikih
organizacija, interesnih grupa, pojedinaca i javnih institucija, koji su na
razliite naine, i u skladu sa sopstvenim nahoenjem, svetonazorima i
potrebama konkretnog istorijskog i politikog trenutka, tumaili prolost
Sajmita, i shodno tome razmatrali njegov budui izgled i namenu. Tako je za
jedne Sajmite predstavljalo simbol revolucionarne istorije Beograda, otpora
faizmu i stradanja jugoslovenskih naroda, za druge mesto Holokausta, dok su

12 Holokaust u Srbiji Staro sajmite, Jovan Byford , 12. decembar 2011, http://pescanik.
net/2011/12/holokaust-u-srbiji--starosajmiste/

8
trei u Sajmitu videli idealnu lokaciju za obeleavanje stradanja Srba, Jevreja i
Roma u ustakoj NDH. U najnovije vreme sve ee se pojavljuju oni koji
potenciraju vanost predratne istorije Sajmita, prepoznajui u paviljonima
Beogradskog sajma biser jugoslovenske arhitekture tridesetih godina
dvadesetog veka i simbol preduzetnitva tadanje beogradske privredne elite.
Prema tome, Sajmite je tokom itavog posleratnog perioda predstavljalo
predmet sporenja ne samo po pitanju da li ono treba da bude (iskljuivo) mesto
seanja, ve i u smislu ta je to to je tu uopte vredno priseanja Jedan od
najveih propusta gotovo svih dosadanjih pokuaja memorijalizacije Sajmita,
jeste nain na koji se sistematski prenebregavao status ovog logora kao mesta
Holokausta13.
Na inicijativu Fonda B92, koji je postao lan svetske mree muzeja stratita u
cilju irenja znanja o ovim dogaajima, nastala je ideja o rekonstrukciji ovog
prostora u memorijalnoe-dukativni centar u kojem bi se odvijale razliite
postavke, kulturni i obrazovni dogaaji, a sa ciljem senzibilisanja javnosti na
problem nasilja, pitanja tolerancije, zloina poinjenih u istoriji. Osnovni motiv
za pokretanje inicijative za izgradnju Memorijalnog centra Staro sajmite vezan
je za odnos prema naoj istoriji uopte i saznanje da jako malo znamo o
jevrejskoj zajednici. Izloba koja je skrenula panju na ova pitanja,
Jevreji na Dorolu izmeu dva svetska rata, pria o komijama kojih vie
nema, realizovana je u Kulturnom centru REX jo februara 1997, i, na neki
nain, probila je medijsku tiinu o zanemarenoj istoriji Beograda. Stepen
neznanja o deavanjima na Starom sajmitu otkriva dublje probleme drutva
nepostojanje istorijskog seanja i selektivnost u prihvatanju injenica,
neizbalansiran odnos prema rtvama... a koji e sutinski odrediti i na budui
odnos prema prepoznavanju i sankcionisanju zloina, zatite ljudskih prava,
uspostavljanja tolerancije...

,,Ono to je ovde vano jeste da grad i drava shvate da ceo taj kompleks treba
iskoristiti kao mesto namenjeno nekoj vrsti hodoaa gde e postojati
kulturni sadraji, pored memorijalnih. I, naravno, da to bude mesto koje e
sluiti u edukativne svrhe, kao to ve postoje programi u naim kolama,
programi graanskog vaspitanja, koji vape za dobrim sadrajima i koji bi,
izmeu ostalog, bili vezani za promociju i uenje o nenasilju i toleranciji kae
Veran Mati, jedan od pokretaa Inicijative za izgradnju memorijalnog centra
Staro sajmite14.

13 Ibid.
14 http://starosajmiste.info/sr/#/diskusi
ja/vizije

9
Staro sajmite istorija15

Prva zvanina saoptenja o logoru pojavila su se 11. januara 1946, kada


Dravna komisija za utvrivanje zloina okupatora objavljuje dokument u
kome navodi i broj od stradalih ,,est do sedam hiljada Jevreja, kao i da su
,,podaci o njima (Jevrejima) vrlo oskudni jer nije bilo preivelih.

Tokom 1948. poinje se sa obnovom, oteene zgrade logorskog kompleksa se


rue, ostaju poteeni Centralna kula, Spasiev, italijanski, maarski, eki,
rumunski i nemaki paviljon, a u neke od paviljona Sajmita smetaju se
institucije zaduene za izgradnju Novog Beograda, kao i inenjerski timovi,
tab Omladinski brigada U Centralnoj kuli je bila smetena prva redakcija
asopisa ,,Novi Beograd.

Bivim logorskim zgradama pretilo je ruenje jer se nisu uklapale u predvieni


izgled moderne metropole. Urbanistiki plan iz 1950. godine je prostor
Sajmita oznaio kao ,,zeleni pojas za odmor i rekreaciju. Slino reenje
predviaju i ostali planovi za ureenje leve obale Save, usvojeni izmeu 1950.
i 1987. godine.

U to vreme, mesta na kojima su se nalazili nacistiki ili ustaki koncentracioni


logori u Jugoslaviji nisu, sama za sebe, smatrana posebno vrednim seanja. To
nije bio sluaj samo sa Sajmitem, ve i sa Jasenovcem, Banjicom, Niom i
drugim lokacijama, na kojima su prvi spomenici podignuti tek tokom
ezdesetih. Kao to Heike Karge primeuje u nedavno objavljenom lanku o
Jasenovcu kao mestu seanja tokom socijalizma, razlog za to je bila injenica
da:

victims and survivors of the camps were not ultimately functional in the
overwhelmingly patriotic public memory, given the fact that they did not
fit into the master narrative of either the glorious resistance or the
equally glorious partisan struggle.16 (rtve i preiveli iz logora nisu bili
,,funkcionalni, od koristi preovlaujuem patriotskom seanju, imajui u
vidu da se nisu uklapali u glavni narativ koji je podrazumevao ili slavni
otpor ili jednako slavnu partizansku borbu)

15 Svi podaci koje koristim u odeljku o istoriji Starog sajmita preuzeti su sa veb-sajta
http://www. semlin.info/ Jevrejski logor na Beogradskom sajmitu, autora Jovana Byforda
16 ,,Staro sajmite: mesto seanja, zaborava i sporenja, Jovan Byford, Beogradski centar za
ljudska prava i Heinrich Boll fondacija, 2011.

10
Nakon to su Omladinske brigade napustile Sajmite, prostorije paviljona i
drugih zgrada na prostoru nekadanjeg logora pretvorene su u stanove za
socijalno ugroene delove stanovnitva, ili predate na korienje Udruenju
likovnih umetnika Srbije (ULUS), iji su lanovi tamo dobili ateljeje. Tokom
1950-ih na Sajmitu je postepeno izraslo i romsko ,,kartonsko naselje koje je
pred Prvi samit nesvrstanih 1961. godine iseljeno u Ledine pored Surina.
Tokom 50tih godina prolog veka, prostor Starog sajmita bio je mesto
deavanja povremenih umetnikih projekata tako je u leto 1954. tu izveden
pozorini komad Semjuela Beketa, ,,ekajui Godoa, u reiji Pavla Ugrinova,
a u ateljeu Mie Popovia. Ovaj komad je, inae, bio zabranjen od strane
jugoslovenskih vlasti.

Povodom deset godina od izbijanja ustanka u Srbiji, 7. jula 1941, podignut je


prvi spomenik posveen rtvama Sajmita. Spomenik se nalazio na Beanijskoj
kosi, na mestu gde su u decembru 1944. godine ekshumirani leevi rtava
prolaznog logora na Sajmitu. Na spomeniku, koji nosi naziv ,,Partizansko
groblje, nalazi se sledei natpis: ,,U vreme od 1941. do osloboenja Beograda
faistiki okupator je na ovom mestu, posle zverskog muenja u logoru na
Sajmitu streljao preko 8 000 najboljih sinova i keri naeg naroda. Primetno
je da nema nikakvih etnikih i nacionalnih odrednica rtava, kao i da su sve
rtve okarakterisane kao ,,partizani, iako su u pitanju bili pre svega civili koji
su inili najvei procenat logoraa na Sajmitu.

Istog dana kada je otkriven spomenik na Beaniji, otkrivena je i spomen-ploa


u Jajincima, rad vajara Stevana Bodnarova. Ova ploa je zvanino podignuta u
znak seanja na sve rtve sahranjene u Jajincima, ukljuujui i Jevreje sa
Sajmita. Meutim, glavni objekat seanja bili su partizani i komunisti koji su
u Jajince dovedeni iz logora Banjica. I nadalje, narednih decenija, u
komemorativnim ceremonijama u Jajincima, redovno su privilegovane rtve sa
Banjice, dok specifinost sudbine Jevreja sa Sajmita nikada nije bila
adekvatno prepoznata.

Prva knjiga posveena Holokaustu u Jugoslaviji, koja je donela i prve detaljne


opise dogaaja na Sajmitu izmeu decembra 1941. i maja 1942. pojavljuje se
1952. godine u pitanju je naslov ,,Zloini faistikih okupatora i njihovih
pomagaa protiv Jevreja u Jugoslaviji Zdenka Leventala, a u izdanju Saveza
jevrejskih optina Jugoslavije17.

17 Ibid.

11
U aprilu 1959. godine, na Prvoj republikoj konferenciji Sekcije bivih
politikih zatvorenika, interniraca i deportiraca za NR Srbiju konstatuje se da o
logoru na Sajmitu nema lanaka, ni pisanih radova, osim ve pomenute
Leventalove knjige, kao i da niim nisu obeleene zgrade i mesta gde je bio
ovaj veliki logor.

Iekivalo se ureenje prostora ,,u skladu sa vaeim urbanistikim planom, a


obala Save pored Sajmita je u to vreme postala popularno kupalite
Beograana, koji su deo peane plae izmedju Brankovog i Starog mosta
nazivali i ,,beogradskom Kopakabanom18.
Druga polovina i kraj 60-tih godina belee proglaavanje leve obale Save
ispred biveg logora ,,Spomen-obalom i etalitem od gradskog znaaja, a
paralelna inicijatva da se ovaj prostor obelei ploama, natpisima i bistama
lokalnih narodnih heroja nije realizovana.

Novembra 1968. prostor nekadanjeg logora Sajmite postaje potencijalna


lokacija budue Beogradske opere. Ideja o ,,Spomen-obali je naputena.

Na tridesetu godinjicu osloboenja Beograda, 20. oktobra 1974, na Sajmitu


je konano otkriveno prvo spomen-obeleje posveeno rtvama logora. Na
spomen-ploi, koja je postavljena na ogoljeni zid jedne od zgrada, nadomak
nekadanjeg ulaza u logor, nalazio se sledei natpis:

Na prostoru starog Sajmita, Nemaki Gestapo osnovao je 1941. godine


logor ,,Sajmite u kome je uz pomo domaih izdajnika svirepo mueno
i ubijeno preko etrdeset hiljada ljudi iz svih krajeva nae zemlje.

Nije poznato ko je plou postavio, a injenica da se ona nalazila na relativno


neuglednom mestu, ukazuje da tom inu nije pripisivan naroiti znaaj. Sekcija
bivih zatoenika Sajmita nije stajala iza postavljanja ovog spomenika. Nakon
vie od jedne decenije neprestanih zalaganja, nekadanji zatoenici su bili
potpuno iskljueni iz prve uspene inicijative da se postavi spomenik logoru.
Oni su, sasvim razumljivo, zbog toga bili ogoreni i razoarani, naroito
imajui u vidu da su smatrali da je spomenik potpuno neodgovarajui. Pored
njih, i jevrejska zajednica je bila iskljuena iz ovog projekta. To, meutim, nije
tako iznenaujue. U socijalistikoj Jugoslaviji jevrejska zajednica mogla je
inicirati komemorativne dogaaje vezane za Holokaust samo pored spomenika
smetenih izmeu zidina jevrejskih grobalja ili na mestima koja

18 Ibid.

12
su pripadala jevrejskim organizacijama. U stvari, jedini veliki godinji dogaaj
organizovan iskljuivo od strane jevrejske zajednice, bez uea spoljnih
agencija, bio je Jom haoa (ili ,,godinjica ustanka u Varavskom getu, kako
je oznaavana pre 1959). U glavnom gradu, ove komemorativne aktivnosti
obino su odravane na Jevrejskom groblju u Beogradu, ispred spomenika
jevrejskim rtvama Holokausta (projektovanom od strane Bogdana
Bogdanovia) koji je podignut 1952.19
Poetkom 80-tih godina, Staro sajmite se zvanino identifikuje kao jedno od
mesta koje zahteva dostojnije obeleje i prostor na kome bi se mogle odravati
redovne komemoracije.

Sa tekstom identinim onom sa ploe iz 1974, na prostoru izmeu Centralne


kule i Turskog paviljona, otkrivena je nova spomen-ploa posveena rtvama
Starog sajmita, a u okviru proslave Dana ustanka u Srbiji, 7. jula, 1984. Nije
poznato da li je otkrivanju ovog memorijala prisustvovao bilo ko iz Saveza
jevrejskih optina.

Prva zvanina inicijativa da se deo paviljona Starog sajmita pretvori u muzej


dola je u martu 1986, od strane Sekcije preivelih boraca i zatoenika logora,
u kome je stalnog lana imao i Savez jevrejskih optina. Komemoracija na
Sajmitu odrana je na Dan pobede nad faizmom, 9. maja, 1986. godine.
Odlukom organa Optine Novi Beograd, 9. maj je proglaen za ,,Dan logora
Sajmite povodom kojeg e se svake godine odravati ,,as istorije posveen
rtvama logora i pobedi u Drugom svetskom ratu. Od 1986. godine, na Dan
pobede, komemoracija na Sajmitu tretirana je za najznaajniju manifestaciju
u gradu

Skuptina grada Beograda donela je odluku o proglaenju Starog sajmita za


kulturno dobro. Sajmite je definisano kao ,,logor Gestapoa, u toku Drugog
svetskog rata, u Beogradu, na Starom Beogradskom sajmitu, na levoj obali
Save, u kome je ukupno likvidirano 40 000 rtava. Ispred spomen-ploe iz
1984, pet godina kasnije, odrana je velika komemorativna sveanost na kojoj
je govorio tadanji gradonaelnik, Aleksandar Bakoevi. U govoru su
dominirale teme vezane za narodnooslobodilaku borbu, jugoslovensko
jedinstvo, otpor i stradanja. Sva vizuelna simbolika manifestacije bila je
povezana sa Savezom komunista, partizanima i Josipom Brozom Titom.

19 ,,Staro sajmite: mesto seanja, zaborava i sporenja, Jovan Byford, Beogradski centar za
ljudska prava i Heinrich Boll fondacija, 2011.

13
Tokom februara 1990. pojavljuje se inicijativa za formiranje Muzeja genocida,
zamiljenog kao ,,srpski Jad Vashem, a u ovoj inicijativi uestvuje i Drutvo
srpsko-jevrejskog prijateljstva. Jedan od predloga je bio da budui muzej bude
lociran na ,,memorijalnom podruju nacistikog logora Sajmite u Beogradu.
Muzej je zvanino osnovan 1992, ali mu nisu dodeljene prostorije na Sajmitu.

Na godinjoj komemoraciji povodom Dana pobede na prostoru Sajmita, 1991.


godine, izveden je recital pod nazivom: ,,Prataj, ali ne zaboravljaj. Ovo je
najava nove kulture seanja, kojom je dominirao motiv srpskog stradanja. U
okviru ove sveanosti odrana je i izloba dela likovnih umetnika iji se ateljei
nalaze na Sajmitu.

Detaljni urbanistiki plan spomenikog kompleksa ,,Staro sajmite koji


predvia rekonstrukciju originalnih objekata i izgradnju spomen-obeleja
predstavljen je tokom februara 1992. godine, ali plan do danas nije realizovan.
Iste godine pojavljuje se knjiga ,,Nemaki logor na Beogradskom sajmitu
Milana Koljanina, u izdanju Instituta za savremenu istoriju u Beogradu.

Ova knjiga predstavlja prvu iscrpnu studiju posveenu ratnoj istoriji Starog
sajmita. Jedna od njenih najveih vrednosti je to to je dovela u pitanje
zvaninu procenu broja rtava ovog logora (osamdeset do sto hiljada
zatoenika od kojih je izmedu etrdeset i pedeset hiljada stradalo) koja se
redovno pojavljuje u posleratnoj istoriografiji. Na osnovu Koljaninovih
istraivanja, broj zatoenika koji su proli kroz logor na Sajmitu izmeu 1941.
i 1944, dvostruko je manji, tj. njih oko 40 000, ukljuujui i 7 000 Jevreja koji
su bili internirani u Judenlager. U logoru je, prema Koljaninu, stradalo oko 17
000 ljudi, meu kojima gotovo svi jevrejski zatoenici (svega pedesetak
Jevrejki je puteno), kao i svaki trei zatoenik Anhaltelager-a.

Sa est godina zakanjenja, 1995. godine, otkriven je spomenik rtvama logora


na Sajmitu. Ceremonija nije odrana na Dan pobede, 9. maja, kao to je
prvobitno planirano, ve 22. aprila, na godinjicu proboja logoraa iz
Jasenovca, 1945. godine, koja se od 1992. u Srbiji obeleava kao Dan rtava
genocida.

Na sveanosti, na kojoj je govor odrao tadanji predsednik Jugoslavije Zoran


Lili, Jasenovac je, meutim, spomenut samo jednom, na samom poetku
ceremonije. Objanjenje za ovo treba traiti u injenici da je spomenik otkriven
samo nedelju dana pre Operacije bljesak, u vreme kada je bilo politiki

14
nepoeljno previe podseati javnost na istoriju stradanja Srba u Hrvatskoj.
Umesto toga, ceremonijom je dominirala tema stradanja Srba, ali u Srbiji, pod
nemakom okupacijom.

Jevreji su na ovoj komemoraciji spomenuti samo kao prve rtve logora na


Sajmitu, a specifinost Holokausta ni na koji nain nije osvetljena. Natpis na
spomeniku, takoe, ne pominje injenicu da je Sajmite formirano kao
jevrejski logor niti da su Jevreji bili jedini zatoenici koji su stradali kao rtve
sistematskog ubijanja. Umesto toga, Sajmite je okarakterisano kao mesto na
kome je izvren genocid nad ,,100 000 rodoljuba, uesnika NOB, nad decom,
enama i starcima. Svaki drugi zatoenik ubijen je u logoru, ili na stratitima
Jajinci, Beanijska kosa, Jabuka i Ostrovaka ada. Mnogi su odvedeni u
nemake logore smrti irom okupirane Evrope. Najvie je stradalo Srba,
Jevreja i Roma.

Direktor Muzeja rtava genocida Milan Bulaji predao je Direkciji za


graevinsko zemljite i izgradnju Beograda predlog ureenja Starog sajmita
,,u skladu sa detaljnim urbanistikim planom usvojenim 1992. godine. Prema
ovom predlogu, na Sajmitu bi bio smeten Muzej rtava genocida, po uzoru na
muzeje koje su ,,jevrejske organizacije irom sveta podigle rtvama
Holokausta. Bulajiev predlog nije realizovan.

Zanimljivo je da se u tom predlogu Sajmite opisuje kao ,,Nacistiki logor


smrti za Jevreje, zatim Srbe, na podruju NDH. Kao i u veini Bulajievih
knjiga, potencira se injenica da je Sajmite formalno bilo na teritoriji NDH.
Time se istorija ovog logora povezuje sa stradanjem Srba pod ustakim
reimom i o njemu se razmilja kao simbolu stradanja Srba u okviru NDH.

Tokom 2006. godine upuen je apel da se Staro sajmite obnovi i da mu se


vrati izgled od pre 1941. godine.

Ipak, najvea panja javnosti privuena je u novembru 2007. godine, kada je


planirani koncert britanske grupe Kosheen, zakazan u nekadanjem
Spasievom paviljonu, a gde se od 1998. godine nalazio klub Posejdon, bio
otkazan. Otkazivanje koncerta desilo se nakon to su proteste uputili
predstavnici Optine Novi Beograd, Skuptine optine grada Beograda, ali i
nekih jevrejskih institucija iz inostranstva, meu kojima je bio i Centar Simon
Vizental. Zanimljivo je da ovo nije bio ni prvi, a ni poslednji sluaj da se u
ovom paviljonu, u kome je za vreme okupacije bila logorska bolnica, odrava
manifestacija te vrste.

15
U polemikama koje su potom usledile, uglavnom su navoeni netani podaci kako
o istoriji logora na Sajmitu i njegovom karakteru, tako i o broju rtava koje su u
njemu stradale.

Poetkom 2008. godine pojavljuje se saoptenje na sajtu Optine Novi Beograd


kojim je ozvaniena odluka da e na prostoru nekadanjeg logora Sajmite biti
izgraen ,,Muzej Holokausta Ovo je prva zvanina inicijativa vezana za ureenje
Sajmita koja Holokaust uzima za centralni objekat seanja

Detalji o ovom projektu jo uvek nisu obelodanjeni. Iste godine, u Muzeju


primenjene umetnosti u Beogradu odrana je serija izlobi i radionica posveena
Sajmitu pod nazivom ,,Staro sajmite kao jezgro Novog Beograda. U okviru ove
manifestacije prikazani su predlozi reenja za budue ureenje Sajmita koje su
osmislili studenti arhitekture Beogradskog univerziteta. Veina projekata
podrazumevala je meavinu komercijalnih, memorijalnih i kulturnih sadrzaja.

U trenutku pisanja ovog teksta ne postoji nijedna naznaka da e se na prostoru


Starog sajmita u skorije vreme realizovati ijedna inicijativa vezana za
rekonstrukciju zaputenog prostora i njegovo pretvaranje u komemorativni prostor.

Priblizavanje obeleja tranzicionog konzumeristikog dela grada shopping mola


ponavljanje je istorije nekada je postojao slian plan blizu ulaska u Auvic taj
trni centar nije sagraen 90-tih godina prolog veka, u Beogradu jeste. Kada se
imaju u vidu injenice koje govore o istorijskom i politikom tretmanu prostora
Starog sajmita stie se utisak da je kod nas dolo do zamene pitanja, to je
posledica desenzitizacije drutva na pitanja stradanja i Holokausta koji se deavao u
samom centru grada vie se ne postavlja pitanje da li je pristojno izgraditi
shopping mol u blizini nekadanjeg logora, ve da li je pristojno izgraditi
memorijalni centar posveen rtvama Holokausta u blizini trnog centra?20

Nova mesta seanja virtuelni prostor

Nemaki jezik pravi razliku izmeu seanja (erinnerung) i memorije (gedachtnis).


Dok prvi izraz referira na razmiljanja zasnovana na razmeni personalnih iskustava
o kulturi i istoriji, drugi referira na programe za povezivanje grupe

20 http://starosajmiste.info/files/radovic_essay_sajmiste.pdf.

16
u veu celinu, ,,Mi, u kojoj nacija dri ivom svoju prolost21. Profesorka
Aleida Asman navodi da su 80-te godine prolog veka dovele do digitalizacije i
sutinske medijske revolucije, to se odrazilo i na seanje istorije i kulture
,,kolektivno utanje u Nemakoj je okonano, a komemorativne godinjice i
javne debate, nacistika prolost i Holokaust su ponovo postale teme javne
svesti i javnih debata. Do tada nevidljivo, istisnuto iz zvaninog diskursa i
zvaninog medijskog toka, zahvaljujui novim medijima, otvorenim,
necenzurisanim kanalima, postalo je vidljivo, dostupno, otvoreno za kritiku
analizu kroz aktivnosti u virtuelnom prostoru.

Kreiranje mesta seanja u virtuelnom prostoru predstavljaju novi ritual u cilju


komemoracije. Ovakva vrsta virtuelnih memorijala obezbeuje pristup
zajednicama koje mogu pruiti drutvenu podrku, ujediniti ljude sa slinim
iskustvima, pomoi u razumevanju prolosti i osmisliti i sakupiti razne
informacije, utiske i znanja sa ciljem boljeg razumevanja deavanja u
sadanjosti, ali i konteksta odreenih istorijskih procesa.

Vano je pomenuti da, uprkos svojoj znaajnoj ulozi u procesu seanja,


brojnim mogunostima koje digitalni, virtuelni prostor prua, ova virtuelna
mesta seanja ne mogu zameniti tradicionalne memorijale vezane za odreeni
geografski prostor. Sa druge strane, virtuelni memorijali pruaju mogunosti za
vie sadraja, drugaiju interakciju sa ,,posetiocima, intenzivniju razmenu i
zapravo su stalno otvoren prostor za debatu i razmenu miljenja.

Veb memorijali su virtuelni prostori koji reprezentuju nove mogunosti za


posmrtne rituale22. Veb memorijalizacija zapravo otvara mogunosti za
kreiranje posmrtnih rituala koji imaju znaenje, ne samo za one koji pokreu tu
vrstu aktivnosti na internetu, ve i za zajednice na koje se memorijal odnosi,
preivele i sl.

Inicijativa za izgradnju Memorijalnog centra Staro sajmite za direktne uzore


uzima Muzej Holokausta u Washingtonu, Muzej tolerancije u Los Angelesu i
Yad Washem u Jerusalimu. Kao prethodnica konkretnim potezima na lokaciji
Starog sajmita pokrenuta je intenzivna aktivnost u virtuelnom prostoru,
starosajmiste.info, na kome su pokrenute brojne debate o pitanjima stradanja
Jevreja, Holokaustu, odnosu graana prema ovim ratnim dogaajima ...

21 Ibid.
22 Memorializing loved ones on the World Wide Web, Brian De Vries & Judy Rutherford,
OMEGA, Vol. 49(1) 5-26, 2004.

17
Uspostavljanje i odravanje online memorijala donosi materijale, u sluaju
Starog sajmita, o ivotima izgubljenim u Holokaustu, sa kojim suoavanje
moe biti za zajednicu korisno i terapeustko iskustvo, koje moe doprineti
oslobaanju potisnutih seanja i, sa njima, potisnutih znaenja.

Istovremeno, veb memorijali poput starosajmiste.info omoguavaju da


zajednica ostvari vezu sa jednim delom svoje istorije koji je zanemaren, kao i
da prepozna lanove svoje zajednice koji su ivote izgubili u Holokaustu i time
integrise seanja u izgradnju sadanjosti, izgradnju sadanjeg odnosa ne samo
prema rtvama, ve prema celoj jednoj zajednici koja je deo drutva u celini, u
ovom sluaju jevrejskoj zajednici.

Pokretanje memorijala u vituelnom prostoru se, u sluaju starosajmiste.info,


kree od masovnog ka linom od deljenja informacija o istoriji mesta, o
sudbini cele jevrejske zajednice u Beogradu na poetku Drugog svetskog rata,
pa do pojedinanih, linih pria preivelih, njihovih naslednika, ali i onih koji
su ivot izgubili u logoru, a iza kojih su ostala svedoanstva23.
Imajui na umu karakteristike novih medija i virtuelnog prostora, izvesno je da
e komunikacija koju posetioci sajta starosajmiste.info ostvaruju sa
materijalima i time, posredno, sa istorijom ovog lokaliteta, biti dvosmerna i
interaktivna, to otvara nove mogunosti za uenje.

Iz perspektive nepisanih drutvenih normi u savremenim drutvima, posebna


vrednost veb memorijala je u mogunosti da ponude alternativni ritual grupi
koja je, iz bilo kog razloga, iskljuena iz rituala i procesa seanja, aljenja,
obeleavanja seanja na rtve24.
Otvorenost i nepostojanje cenzure interneta stvara mogunost da se
marginalizovana zajednica ravnopravno predstavi, ali i da se stvori okruenje u
kome e biti pruena podrka, prepoznavanje stradanja, razmena seanja i
identifikovana stradanja. Kada izostane zvanina podrka i prepoznavanje
zvaninih institucija, kao u sluaju Starog sajmita, kreiranje virtuelne
zajednice moe biti dragocen alat ne samo za uenje, ve i pokretanje debate i,
ultimativno, provociranje konkretne akcije u realnom prostoru.

23 Na adresi semlin.info mogu se videti skenirana pisma Hilde Daj, koja je ivot izgubila u
logoru Staro sajmite.
24 Ibid

18
Sajt starosajmiste.info je nastao kao rezultat dokumentaciono-medijskog
istraivanja Poseta Starom sajmitu. Nacistiki koncentracioni logor Sajmite
pokrenutog 2010. godine na inicijativu novinara Dirka Auera i umetnice Rene
Redle, a u saradnji sa Kulturnom centrom Rex.

Studenti iz Nemake i Srbije istraivali su lokaciju Starog sajmita, intervjuisali


istoriare, istraivae, dananje stanovnike Starog sajmita, predstavnike
inicijativa i udruenja rtava koje zahtevaju izgradnju spomenika ili
memorijalnog kompleksa. Mapirane su istorijske injenice o logoru, domen
seanja kao i oekivanja u neposrednoj budunosti i objavljeni na
multimedijalnom veb-sajtu, da bi ira javnost mogla da ima uvid u istorijat,
znaaj i debatu oko tog mesta25.
Pored toga na sajtu se nalaze dokumenti i ira literatura o koncentracionom
logoru Sajmite i o faizmu uopte, kao i linkovi i adrese nadlenih institucija za
dalja istraivanja.

U vidu tekueg projekta sajt ima funkciju arhiva gde se mogu prouavati
materijali koji nastaju tokom aktivnosti kao to su javna voenja, seminari za
svakoga, studijska putovanja. Ove godine e se taj deo sistematizovati i
korisnicima sajta e biti pristupani razni video-vodii (npr. svedoenja prilikom
javnih voenja), transkripti izlaganja i audio snimci. Pored toga, u pripremi je
blog, koji e pruiti prostor za diskusiju i gde e se pratiti aktuelna debata oko
Starog sajmita i seanja na faistike zloine u Beogradu i u svetu, kao i vesti
koje za temu imaju faizam, antifaizam, rasizam, antisemitizam i povezane
teme. Sajt prua informacije i kontekst za prouavanje i analizu istorijskog,
drutvenog i politikog naslea ovog mesta faistikog terora, poveava
vidljivost problematike Starog sajmita, prua materijale (npr. za nastavu, za
istraivanje...), da bi se svim graankama i graanima omoguilo da se ukljue u
debate i prakse vezane za seanje na faistike zloine. Pogotovo mlaim
generacijama odgovora multimedijalni nain informisanja (i uenja) preko
interneta, koji se ne ograniava na jedan izvor, nego stvara sliku o tematici kao
mozaik raznih vienja i nivoa analize.

Projekat cilja i na radnice i radnike u institucijama, kao to su muzejska osoblja,


kulturni radnici, profesori, uitelji. Ekspertkinje i eksperti u institucijama kao to
su Jevrejski istorijski muzej Beograd, Institut za savremenu istoriju (ISI), Institut
za noviju istoriju Srbije (INIS), Muzej rtava genocida,

25 Razgovor sa Renom Raedle, uraen za potrebe ovog teksta

19
Zavod za zatitu spomenika kulture grada Beograda, i drugi redovno prate
aktivnosti ili aktivno uestvuju.

Kada analiziramo postavku virtuelnog projekta starosajmiste.info mogu se


identifikovati njegova memorijalna i edukativna funkcija. Sam virtuelni
prostor, meutim, ne moe da ivi bez konkretnog centra. Virtuelni prostor
moe da bude evolucija mesta, a korienje novih medija za cilj ima da
podstakne oivljavanje konkretnog mesta sa novim identitetom i novim
prostorima za komunikaciju. Upravo virtuelna komunikaciju i promovisanje
interaktivnog naina komuniciranja na veb adresi starosajmiste.info, za cilj ima
i stvaranje osnove za budue postavke u muzeju koji bi trebalo da se pojavi na
mestu Starog sajmita.

Literatura

Byford, Jovan, Holokaust u Srbiji Staro sajmite, 12. decembar 2011,


pescanik.net.
Byford, Jovan (2011), Staro sajmite: mesto seanja, zaborava i sporenja,
Beograd: Beogradski centar za ljudska prava i Heinrich Boll fondacija.
De Vries, Brian i Rutherford, Judy (2004), Memorializing loved ones on
the World Wide Web, OMEGA, Vol. 49(1) 5-26.
Halbwachs, Maurice (1992), On Collective Memory, Chicago: University
Of Chicago Press.
Manojlovi Pintar, Olga i Ignjatovi, Aleksandar (2008), Prostori
selektovanih memorija: Staro sajmite u Beogradu i seanje na Drugi
svetski rat, Kultura Sjeanja: 1924, Zagreb: Disput.
Nora, Pierre (19841992), Les Lieux de mmoire, Paris: Gallimard.
Radovi, Sran, Politics of Space and Memory in Serbia or: How One
Learns to Stop Worrying about the Camp and Love the Mall, presentation
from The Eleventh Berlin Roundtables on Transnationality Memory
Politics: Education, Memorials and Mass Media, Berlin, October, 21-26,
2009.

Vebografija

starosajmiste.info
semlin.info

20
Ana Martinoli
Faculty of Dramatic Arts, University of Arts in Belgrade,
Belgrade, Serbia

STARO SAJMITE REMEMBERING HISTORY


AND THINKING ABOUT THE FUTURE VIRTUALLY

Summary

Places of remembrance are an important part of individual and collective


memory. An example par excellance of such a place for Serbian society is
Staro sajmite, one of the first concentration camps in Europe during the
Second World War. Many citizens of Belgrade have ambivalent feelings
towards this site. Though its history is almost unknown, Staro sajmite has
been the subject of various intersecting political and ideological interests
which have never been fully acknowledged or properly marked.

Analysis of media representations and commemorative activities in Serbia


after the end of the Second World War indicates that, in spite of its importance
as a Holocaust site, Staro sajmite inhabits a marginal place in the
memorialisation of the destruction of Serbian Jews in post-war Yugoslav
society. The memory of the destruction of the Jews has almost been made
invisible by emphasising dominant symbolic and ideological orders. Due to the
lack of an official organised initiative, a multimedia project starosajmiste.info
was established in 2009. The project offers documents on the history and
present site of Staro sajmite, as well as transcripts of public lectures and
audio-visual materials. The primary aim is to facilitate public discussion about
this location and to inform and educate. Though the website is not finished it
should be viewed as an opportunity to expand the available content as well as
a tool for encouraging official institutions to relive activities on the grounds
and to establish a memorial centre with a full understanding of the complex
history of Staro sajmite; and, equally important, it will be an acknowledgment
of the suffering of all victims regardless of their national, ethnic, or religious
background.

Key words: culture of remembrance, places of remembrance, memorials,


virtual remembrance, Staro sajmite, Second World War, Holocaust

21