Anthony de Mello

NOVI DAN
Duhovne vebe

bojana888
 *

Seate li se prie o orlu koji je iveo meu kokoima? Postoji i drugi zavretak.
Kada je ugledao orla u visini, postao je svestan sopstvene vrednosti i konano uspeo
da poleti, da otpone novi ivot, da preobrati svoje postojanje u spokojstvo i radost.
Naa srea je na dohvat ruke: ona ne zavisi od onoga to nam se deava, ve od
naina na koji opaamo svet i suoavamo se sa njim. Ako elimo da budemo sreni,
moemo to biti odmah, jer je klju nae sree skriven u nama. Sve prepreke na putu
do sree sami smo stvorili. Jeste li svesni da ste odgovorni za sopstvenu sreu u svim
godinama koje su prole? Dozvolili ste da vas neko kontrolie, da vam nametne
odreeni nain ivota.
Moemo okusiti ivot tek kada odbacimo strah da emo bilo ta izgubiti, kada
postanemo svesni da nam nita ne moe biti oduzeto. Nesvesne osobe ne mogu da
uzvrate ljubav, mogu samo pokazivati elje, oekivanja i manipulisati njima. Ono to
ljudi nazivaju ljubav, najee je samo autointeres. Nauili su da porede ljubav sa
vrlinom i da je ive na nain koji je prihvatljiv za druge, Proverite svoju ljubav, svoj
nivo svesnosti na sebi, kada se neka vaa elja sukobi sa eljom voljene osobe ili biva
odbaena. ta se tada deava? Da li dolazi do razoaranja?
Jedino zlo na ovom svetu je nesvesnost, dakle neznanje, nesposobnost da
vidimo ivot kakav stvarno jeste, nerazumevanje za druge ljude i njihove postupke,
nemogunost da ih prihvatimo bez straha.
 PRVI DEO

OSTAVITE SVOJ AMAC NA OBALI

Molitva, ljubav, duhovnost, vera znae oslobaanje od iluzija.

Kada jednom odbacimo iluzije, srce je slobodno, ljubav se iri.
Tada ste sreni.
Tada ste prosvetljeni.
Tek tada spoznajete Boga...
 Duevni mir

Bila jednom dva monaha, koji su punih etrdeset godina iveli u istom
manastiru a da se nijednom nisu posvaali. Jednog dana prvi monah rekao je
drugome: Ne misli li da bi trebalo bar jednom da se posvaamo? a ovaj je
uzvratio: Zato da ne? Oko ega emo se svaati? Mogli bismo oko ovog hleba,
predloio je prvi. U redu, svaajmo se oko hleba. Kako se to radi? Ovako, rekao
je prvi monah. Ovaj hleb je moj, ta e sad? Zadri ga, rekao je drugi monah.
Duevni mir ne mora biti pokvaren nekim sporom ili diskusijom. Ono to
unitava taj mir je ja, na ego. Ovo pripada meni i ni sa kim ga neu deliti. Kada
prevagne ovakav egoistiki stav i vezanost za stvari, srce postaje svakim danom sve
tvre. To je najvei neprijatelj unutranjeg mira i spokojstva: tvrdo srce, okorelo od
egoizma i prianjanja za ono to nas okruuje.
Zamislite da u jednoj naciji grupa ljudi koji poseduju velike povrine zemlje i
novca izjavi: Ni sa kim neemo deliti nae bogatstvo. Zamislite da svi narodi na
zemlji zauzmu isti stav: Samo nas nae blagostanje zanima; drugi nas uopte ne
interesuju. Kako ouvati mir u takvoj situaciji? Okamenjena srca, okamenjene
nacije. Ali pre nego to progovorimo o nacijama, govoriemo o vama, o sebi.
Posmatrajte svoje srce. Mogli biste rei: ivot nam je ispunjen svaama i
borbom! Ali nema mrnje, nema ozlojeenosti. ivot nam je ispunjen bolom i
patnjom! Ali nema nikakvog nereda u vaoj svesti. ivot nam je ispunjen stalnom
dinamikom i neprekidnom akcijom! Ali nema duevnog nemira, nema nervoze.
Moete li ovo izjaviti kad je re o vama? Ako moete, biete graditelji mira u ovom
svetu. irenje mira i duevnog spokojstva sama je sutina i svrha molitve. Kako se to
postie? Hoemo li to pokuati? Da pokuamo sada i ovde?
Izvedimo najjednostavniju duhovnu vebu koja traje samo minut-dva.
Zatvorite oi i uspostavite kontakt sa svojim telom. Obratite panju na dodir odee i
ramena, na dodir odee i lea. aka. Osetite svoju aku koja se na neto oslanja ili
dodiruje drugu ruku. Osetite teinu svoga tela, koja pritiska stolicu na kojoj sedite, ili
krevet na kome leite. Stopala dodiruju obuu ili tle. Ponovite jo jednom: ramena,
lea, aka, bokovi, stopala. Jo jednom, polako: ramena, lea, aka, bokovi, stopala.
Sada lagano otvorite oi. Veba je gotova.
ta se dogodilo dok ste izvodili vebu koju sam vam predloio? Da li ste se
opustili ili vam je porasla napetost? Veina ljudi doivljava oputanje, retki osete
nervozu. Ukoliko vam se to desilo, dobro bi bilo da stupite u dodir sa svojom
tenzijom. U kom delu tela ste osetili napetost? Obratite svu svoju panju na to.
Postepeno, doi e do oputanja. Ako se veba ponovi nekoliko puta, mnogi e
moda i zadremati.
Da li ova veba oputanja donosi mir o kome govorim? Ovo nije veba
oputanja, ovo je veba panje. U redu! Ali duevnog mira!? Da, duevnog mira,
ak i ako moda ne verujete. To je kao da ulazite u same sebe. Kao eksperiment, novi
doivljaj, zaudno vienje stvarnosti.
 Tiina koja vodi Bogu

Ova razmiljanja su pomo, uputstva za prosvetljenje. Govoriu vam o molitvi,

meditaciji, o radosti, duevnom miru, ivotu, slobodi i tiini. Poeu od tiine i
odmah u vam rei zato: svaka staza koja vodi Bogu je staza koja vodi tiini. Tiina
je poetak.
ta je tiina?
Na Istoku postoji pria o caru koji je posetio svog uitelja i rekao mu:
Strahovito sam zauzet, po itav dan. Kako da doem do duhovnog sjedinjenja s
Bogom? Ali odgovori mi jednom reenicom! Uitelj mu je rekao: Jedna re bie
dovoljna! Koja? upitao je car. Tiina, odgovorio je uitelj. A kako da doprem
do tiine?, pitao je car. Meditacijom. Na Istoku, meditacija znai nerazmiljanje,
prevazilaenje misli. Onda je car upitao: ta je meditacija? Uitelj je odgovorio:
Tiina! Kako da doprem do Tiine? Meditacijom! ta je meditacija?
Tiina!
Tiina znai prevazilaenje rei i misli, da ih ostavimo iza sebe. ta ne valja kod rei i
misli? To to su ograniene.
Bog nije ono to govorimo o njemu: nije nita od onoga to zamiljamo. To je
ono to ne valja kod rei i misli. Veina ljudi zarobljena je predstavama koje su
stvorili o Bogu. To je glavna prepreka na putu spoznaje. Da li biste voleli da doivite
tiinu o kojoj govorim? Prvi korak je da shvatimo. ta? Da shvatimo kako Bog nema
nieg zajednikog s vaom idejom o njemu.
U Indiji raste puno rua. Pretpostavimo da nikad u ivotu nisam osetio miris
rue. Pitam vas kakav je miris rue. Moete li mi ga opisati? Ako ne moete da
opiete tako jednostavnu stvar kao to je miris rue, kako moete govoriti o Bogu?
Bog prevazilazi sve rei o njemu. To je ono to ne valja kod rei.
 Jedan veliki mistik napisao je knjigu Oblak nespoznaje, u kojoj govori:
Hoete li da spoznate Boga? Postoji samo jedan nain: nespoznaja! Morate izai iz
svoga uma i svojih misli; tada ga moete shvatiti srcem.
 S one strane rei

Ako je sve ovo istina, ta su onda Sveti spisi? Oni nam ne daju sliku Boga, ak
ni opis; nude nam samo indikacije. Sve zato to su rei nemone da ga opiu.
Uzmimo da se nalazim u Indiji i putujem ka Bombaju. Stiem do table na kojoj
pie Bombaj. Kaem: Aha, tu smo. Ovo je Bombaj. Vraam se nazad. Kada
stignem, ljudi me pitaju: Jesi li bio u Bombaju? Bio sam. I kakav je? ta da
vam kaem, uta tabla s nekim slovima, jedno je ini mi se B, drugo... Eto. Tabla
nije Bombaj, niti uopte lii na njega. Nije ni crte Bombaja. Samo znak, putokaz. To
su i Sveti spisi, samo putokazi. Kada Mudrac pokae ka Mesecu, budala vidi samo
prst. Zamislite da uperite prst ka mesecu i kaete: Mesec, a neko vam prie i kae:
To je, znai, Mesec? gledajui u va prst. U tome je opasnost i tragedija rei. Rei
su lepe. Otac, recimo, lepa je re kao simbol za Boga. Crkva o tome govori kao o
tajni. Bog je tajna. Ali ako bukvalno shvatite re otac, nai ete se u orsokaku, jer
e vas pitati: Kakav je to otac kad dozvoljava toliko patnje u svetu? Bog je tajna!
Nepoznat, neshvatljiv, zauman, neizreciv.
Zamislimo da se ovek koji je od roenja slep zainteresuje kakva je ta zelena
boja o kojoj ljudi govore. Kako biste je opisali? Nemogue! Pitae vas: Da li je
hladna ili je topla? Velika ili mala? Gruba ili meka? Nita od toga. Siroti ovek
formulie pitanja na osnovu svojih ogranienih iskustava. Ali pretpostavimo da sam
muziar i da mu kaem: Ja u da ti objasnim kakva je zelena boja - ona je kao
muzika. Jednog dana taj ovek progleda i ja ga pitam: Jesi li video zelenu boju? a
on odgovori: Nisam. Znate li zato? Traio je muziku! Toliko se vezao za ideju
muzike da, ak i kad je video zelenu boju, nije mogao da je prepozna.
Postoji pria o ribici u okeanu. Neko joj kae: O, kako je beskrajan okean!
Velianstven je, udesan! A ribica, plivajui levo-desno, uzvraa: Gde je taj
okean? Pa u njemu si! Ali voda je sve to ona nalazi, jer nije u stanju da shvati ta
je okean. Vezana je za rei. Ne deava li se i nama ista stvar? Moda nas Bog
posmatra, dok mi, zatoenici sopstvenih ideja, uzaludno tapkamo u mraku! Tragino.
Tiina je prvi korak da bi se stiglo do Boga i shvatanja da su sve ideje o Bogu
potpuno deplasirane. Najvei broj ljudi nije spreman da ovo shvati, to pretstavlja
veliku prepreku svakoj molitvi.
Da bismo stigli do tiine, neophodno je da postanemo svesni naih pet ula,
koristei ih. Mnogima se ovo moe uiniti kao neto apsurdno i gotovo neverovatno,
ali sve to treba da uinite je da gledate, sluate, dodirujete, miriete i okusite.
Na Istoku govore: Bog je stvorio svet. Bog igra u svetu. Moete li zamisliti
ples a da ne vidite onoga ko igra? Da li su oni jedno? Ne. Bog je u stvaranju kao glas
pevaa u pesmi. Zamislimo da pevam neku pesmu. Tu je moj glas i ta pesma. Oni su
tesno povezani, ali nisu isto. Razmislite - nije li udno da sluamo pesmu, ali ne i
glas? Da vidimo ples, ali ne i onog ko igra?
 Gledanje srcem

Moda je dovoljno da zatvorimo oi kako bi nam bila ukazana milost da

vidimo i spoznamo Boga? Ne. Nama moe biti ukazana milost da vidimo i spoznamo,
ali to iziskuje poseban nain gledanja.
Lisica je rekla Malom Princu neto udesno: Samo se srcem ispravno vidi.
Sutina ostaje nevidljiva za oi. Treba znai sluati srcem, gledati srcem.
U jednoj japanskoj prii govori se o ueniku koji sumnja u sopstvenog uitelja:
Krije mi najdublju tajnu kontemplacije. Uitelj mu odgovara: Ne, naprotiv.
Uenik ostaje pri svome. Jednog dana hodali su u podnoju planine i uli pticu kako
cvrkue. Uitelj je upitao uenika: Jesi li uo cvrkut ptice? Da, odgovorio je
uenik. Sada zna da nita nisam sakrio od tebe, rekao mu je uitelj. Da, potvrdio
je uenik. Znate li ta se dogodilo? Uenik je osetio srcem, sluao je srcem. To je ta
milost koja nam se moe ukazati, samo ako umemo da gledamo i sluamo.
Zamislite da posmatram zalazak sunca. Neki seljak mi prie i pita me: ta
gleda? Kao da si opinjen. Ja mu odgovorim: Opinjen sam Lepotom! Siroti
ovek onda pone da dolazi svake veeri na to mesto, traei Lepotu, i pita se kud se
sakrila. Vidi sunce, nebo, oblake, drvee. Ali gde je Lepota? On ne shvata da Lepota
nije jedna stvar. Lepota je nain gledanja na stvari. Pogledajte oko sebe. Zaista se
nadam da e vam biti ukazana ova milost, jer e vas obuzeti spokojstvo dok gledate, i
utonuete u tiinu i mir. Tada ete videti. Kako se kae u jevandjelju po Jovanu: On
je bio u svetu, i svet je radi Njega stvoren, ali svet Ga nije prepoznao. Ako pravilno
gledate, moda ga prepoznate. Nadam se da ete, gledajui ples, videti i onog ko igra.
Sveto pismo je prst koji pokazuje Svetlost. Koristimo rei da bismo ih
prevazili i stigli do tiine. Kako? Uzmimo, na primer ovaj deo: A u poslednji veliki
dan praznika, Hristos je ustao i pozvao: 'Ko je edan, neka doe k meni i pije' (Jov.
7;37). Poimo od pretpostavke da je to to ste proitali ostavilo utisak na vas. ta
dalje? Ne itajte dalje, ve izgovarajte tu reenicu: Ko je edan neka doe k meni i
pije, obraajui se svome srcu. Ponavljajte i ponavljajte ove rei, sve dok vam ne
ispune srce. Nije neophodno razmiljati o smislu samih rei: vae srce zna njihov
smisao. Kada stignete do ispunjenosti, reagovaete na rei. Kako? Neki e moda
rei: Svako? Zar to hoe da kae, Gospode? Lopov, grenik? Dobro, evo me, daj
mi da pijem! Neko drugi e rei: Ne verujem. O kom piu je re? Toliko sam ti
puta prilazio i nikad mi nita nisi dao! Tu neko osea razoaranje, srce mu je
ispunjeno gnevom i ozlojeenou, i sasvim je razumljivo to tako govori sa Bogom.
To je velika molitva, jer najpotenije iznosi ono to taj ovek nosi u svom srcu. Neko
trei bi mogao da kae: Sasvim mi je jasno o emu govori, Gospode, jer si mi ve
davao da pijem! Evo me, opet sam oedneo!
Ovo je jedan od naina da se uzvrati na poziv Biblije. Ali moe doi i trenutak
kada ste previe umorni da biste reagovali reima. Kad vas oseanja preplave, s toliko
dubine i snage koje nijedna re ne moe da izrazi, moete samo da ne inite nita, da
ostanete u tiini; odgovor Bogu prevazilazi ma koju re, neizreciv je. Ostanite u toj
tiini sve dok vam panja ne popusti. Tek tada uzmite knjigu i nastavite s itanjem, do
trenutka kada vas uzdrma neka druga reenica.
Eto naina kako da itate rei Svetog pisma da biste ih prevazili, sve do tiine.
itati, izgovarati i odgovoriti. Malo-pomalo, rezultat e biti tiina. A u tiini nalazite
Boga. Postoji jo jedan nain kako da se pristupi Svetom pismu. Ostanite u tiini,
gledajui i sluajui. A kada dostignete ovaj duboki unutranji mir, setiete se neke
reenice iz Biblije.
 um talasa

Znate li ta e se desiti? Rei Svetog pisma kao da e se urezati u vae srce.

Njihovo znaenje postae tako snano da e samo produbiti tiinu u kojoj se nalazite.
Dobie znaenje koje prevazilazi ono koje um moe da shvati. Mogu li ove rei
uznemiriti va unutranji mir? To je kao mir i spokojstvo veeri; oslukujete cvrkut
ptice ili crkvena zvona, i ti zvuci ine vau tiinu jo dubljom.
Razmislite o sledeim reima: Prii, poi sa mnom! Sve je mogue za
onoga koji veruje. Veruje li da ja to mogu uiniti? Mir! Ne strepite, to sam ja!
Voli li me? Zamislite da je Isus tu, da stoji pred vama i upuuje vam ove rei.
Morate odoleti iskuenju da odgovorite. utite, nita ne odgovarajte. Pustite da rei
dopru do vaeg srca, da obuzmu itavo vae bie. I, kad vie ne moete da izdrite,
reagujte, dajte svoj odgovor. Najverovatnije ete ui u tiinu pre svog odgovora. To je
veoma jednostavan i efikasan metod da bi se stiglo do tiine.
Sada u vam ispriati jednu priu, kao najkrai put od ljudskog bia do istine.
Na jednom ostrvu, oko tri milje od kopna, postojao je hram. U tom hramu bilo je
hiljadu srebrnih zvona, velikih i malih. Kad god bi vetar duvao, zvona su zvonila.
Prialo se da svako ko uje ova zvona biva prosvetljen i doivljava duboko jedinstvo
s Bogom.
Proli su vekovi i ostrvo je potonulo u okean. Ostrvo, hram i zvona. Ostala je
samo legenda da ova zvona ponekad zvone i da onaj ko ima dar da ih uje stie pravo
do Boga.
Jedan mladi preao je stotine kilometara da bi stigao do mesta gde su se, kako
se govorilo, nekada mogla uti zvona sa potonulog hrama. Seo je u hlad jednog
drveta kraj okeana i napeto iekivao ne bi li uo zvuk ovih zvona. Koliko god
oslukivao, uo je samo um talasa koji su se razbijali o stene i zapljuskivali obalu.
To je poelo da ga iritira, jer se trudio da ne uje taj zvuk, ne bi li uo zvona.
Pokuavao je nedelju dana, dve, etiri... puna tri meseca. Kada je ve razmiljao da
odustane, uo je jedne noi kako starci iz sela priaju o ljudima koji su doiveli tu
milost. Njegovo srce se ponovo probudilo, ali znao je da ushienje srca ne moe
zameniti zvuk ovih zvona.
Nakon est-sedam meseci reio je da digne ruke od svega i vrati se u svoj kraj.
Moda je ipak samo legenda u pitanju, mislio je, moda milost nije bila namenjena
njemu. Pozdravio se sa ljudima kod kojih je boravio, i zatim otiao do obale, da se
oprosti s drvetom koje mu je tako dugo prualo hlad, sa morem i nebom. Dok je tako
sedeo, udubio se u um talasa, i prvi put otkrio da je taj zvuk veoma prijatan, da
oputa; taj ga je zvuk doveo do tiine. I, dok je tiina postajala sve dublja i dublja,
neto se dogodilo. uo je kao zveckanje nekog zvonia. Uplaio se i pomislio:
Mora da je u pitanju autosugestija. Uobrazio sam ovaj zvuk. Ponovo je poeo da
oslukuje um talasa, opustio se i stupio u tiinu. Tiina se zgusnula i opet je uo tihi
zvuk zvona. Pre nego to je stigao da se uplai, zazvonilo je drugo zvono, pa tree, pa
jo jedno... da bi na kraju zazvonilo svih hiljadu zvona potonulog hrama. Tada je
doiveo milost spajanja s Bogom.
Ako hoete da ujete zvuk zvona, oslukujte um mora. Ako hoete da vidite
onog koji igra, gledajte ples. Gledajte, sluajte, hranite nadu da e vam jednog dana
biti podareno da vidite i spoznate, svojim unutranjim biem.
 Mistika fantazija

Jednog dana Bog se umorio od ljudi. Neprekidno su mu dosaivali, traei od

Njega sve i svata. Zato je reio da se sakrije na neko vreme. Okupio je sve svoje
savetnike i upitao ih: Gde da se sakrijem? Koje je najbolje mesto? Jedan mu je
odgovorio: Na vrh najvie planine na svetu, drugi: Na dno okeana, tamo te niko
nee pronai, trei: Najbolje da se sakrije na tamnu stranu Meseca; to je najbolje
mesto, ko bi te tu pronaao? Na kraju, Bog se obratio svom najpametnijem anelu sa
istim pitanjem: Gde da se sakrijem? Aneo se nasmeio i odgovorio mu: Sakrij se
u ljudsko srce. To je izgleda mesto u koje nikad ne zalaze.
Ova drevna indijska pria sauvala je svoju aktuelnost. Podsetite se
jednostavne vebe panje koju sam vam predloio. Ona vas vodi do vaeg srca. Vodi
vas vaoj kui. To je znaenje onog vraanja sopstvenom srcu. Vratite se svojoj
osnovi, vratite se sebi, i to na jedan veoma jednostavan nain. Sve to treba da uinite
je da stupite u dodir sa sopstvenim telom. Ali to morate sami da uinite. Ako budete
istrajni, vremenom ete otkriti neizrecive stvari, i to e vam doneti duevni mir. Vae
srce bie ispunjeno mirom i svi strahovi e ieznuti. Ali za to je potrebno vreme. Za
unutranji mir ne postoji magina formula. Do njega se stie sporo, uz puno
strpljenja.
Moda ete mi rei da je ba vreme ono to vam nedostaje. Meutim, ako neto
zaista hoete, uvek ete nai vremena za to. Na primer, kada vozite. Osetite volan
koji drite, osetite sedite pod vama, stopala u obui, postanite svesni svoga tela,
stupite u dodir sa itavim svojim telom. Nemojte samo zatvarati oi! To e vas smiriti
i pomoi vam da otkrijete ta sve ove vebe mogu da vam prue.
Dozvolite da nabrojim neke od efekata takvih vebi, iako se gotovo nikada ne
moe umovati o njima. Uini i videe! kae se na Istoku. Ali ta uopte treba da se
dogodi osobi koja izvodi ovu vebu? Ona pre svega vraa vitalnost, ivi sopstvenu
sadanjost. A to je neto izuzetno, kada zaista ivimo sopstvenu sadanjost. esto
vam se desi da ne znate gde ste ostavili neku stvar? Stalno ste napeti, na ivici
iscrpljenosti?
Niste u stanju da se usredsredite? Ne seate se ni onog to vam se jue desilo?
Sve su to simptomi koji ukazuju na vau potrebu da ivite svoju sadanjost. Jedan
veliki indijski guru razgovarao je s grupom menadera, rekavi im: Kao to riba
umire kad je izbaena na suvo, tako ete i vi umreti ako ostanete ulovljeni u svetovna
zbivanja. Riba mora da skoi u vodu, tamo je njen ivot. Vi morate da se vratite
svome srcu!
Jedan od menadera ga je pitao: Hoete li da kaete kako treba da se okanemo
svojih poslova i odemo u manastir? Ne, ne, odgovorio je guru. Nisam vam rekao
da odete u manastir; nastavite i dalje sa svojim poslom, ali vratite se svome srcu.
Shvatate li? Vratiti se srcu ne znai posvetiti se nekom tajanstvenom planu mistike
fantazije. To samo znai povratak kui, sebi samima, da ponovo ivimo sadanjost.
Tek od tog trenutka ete poeti da ivite. Osim toga, ove vebe e vam doneti duevni
mir, spokojstvo, navee vas da razmiljate. Brzina je udesna stvar; nemam
apsolutno nita protiv nje. Ali kada se brzina pretvori u uurbanost, tada postaje
otrov.
Japanci imaju poslovicu o kojoj treba ozbiljno razmisliti: Onog dana kada
prestane da putuje, konano e stii. Ja bih to rekao ovako: Onog dana kad
prestane da tri, konano e stii.
To me podsetilo na priu o ocu koji je sa decom bio u muzeju i neprestano
govorio: Bre, bre, jer ako se tako zadravate pored svake stvari, nita neete
videti! To je ono to je uasno u ivotu. To je ono to svi mi radimo. Provodimo
ivot u napornim pokuajima da utedimo vreme i, u meuvremenu, mi proerdamo
taj isti ivot. To je ono o emu je govorio Isus: Osvojio si svet i usput izgubio duu.
Postoji pria o mladom oveku koji se vozio sa svojom enom. Voleo je da
vozi velikom brzinom. Jednog dana, dok je jurio auto-putem, ena je otvorila auto-
kartu i rekla mu: Dragi, proli smo izlaz sa auto-puta! da bi on, sav ponosan,
uzvratio: Nije bitno, potukao sam sopstveni rekord! Eto uasa modernog ivota.
Svi mi prolazimo kroz to.
Ali znate li ta e vam pomoi da izvedete vebu koju sam vam predloio? Evo
ta: potrebno je samo da usporite. Koliko vam vremena treba da biste stigli na posao?
Dvadeset minuta? Probajte da utroite dvadeset i pet. Znam da e neko pomisliti da
nisam normalan, ali samo me posluajte. Koliko vam treba da dorukujete. Pet
minuta? Dorukujte deset minuta! estitajte sebi za svakih nekoliko trenutaka koje
dodajete svakoj stvari koju inite. Za nedelju dana poeete da ivite u sadanjosti.
 Koncentracija

Jedan poslovni ovek iz Bombaja govorio mi je da se plai meditacije, jer misli

da bi to nakodilo njegovim poslovima. Vebe koje sam vam predloio zgodne su
upravo za ljude s puno obaveza, za hiperaktivne, nikako za monahe zatvorene u
nekom manastiru.
Taj poslovni ovek, bez obzira na svoj strah od meditacije, uvideo je nakon
ovih vebi da mu posao sve bolje ide. Znate li zato? Zato to je bio oputeniji, a
samim tim porasla mu je mo koncentracije. Poeo je da radi stvari jednu po jednu.
To je velika stvar kod molitve: koncentracija. Ako ponete da radite jednu po jednu
stvar, biete bukvalno prisutni u svakom trenutku, u svakoj svojoj radnji.
Lako je shvatiti zato su poslovi tog oveka krenuli nabolje i zato je postao
tako efikasan. Da li su to duhovne vebe? Da li je to meditacija? Svakako. Na Istoku
milioni ljudi rade samo to, nita drugo, i dostiu visok duhovni nivo. U tome je
sutina molitve: Bog i duhovnost bivaju otkriveni u ivotu, ne van njega. Seate li se
ta sam vam govorio o tiini? Isto vai i ovde. A molitva? Sve zavisi od vae
definicije. Ako pod molitvom podrazumevate razgovor sa Bogom, onda to nije
molitva, jer ne razgovarate sa Bogom, kada usredsreujete svoju panju na oseaj
sopstvenog tela, na njegove pokrete dok hodate. Meutim, ako molitvu tretirate kao
sjedinjavanje sa Bogom, to je onda zaista molitva. Do molitve stiete izvoenjem
jednostavne vebe koju sam vam predloio: obratite panju na senzacije sopstvenog
tela.
Ova veba donee vam mnoge druge blagodeti. Pre svega duhovne blagodeti -
na primer, sposobnost da prihvatite stvarnost takvu kakva je. To ete sami otkriti.
Pretpostavimo da neko od vas nema strpljenja i istrajnosti da uporno radi ovu vebu.
U tom sluaju, preporuujem druge dve jednostavne duhovne vebe.
 Prva je veba prihvatanja: Boe, podari mi sposobnost da promenim ono to
moe da se promeni, da prihvatim ono to ne moe, i mudrost da ih meusobno
razlikujem. Postoji mnogo toga u naem ivotu to se ne moe promeniti.
Bespomoni smo i, ako nauimo da kaemo da ovim stvarima, stii emo do
duevnog mira. Mir boravi u tom da. Ne moemo zaustaviti prolazak vremena,
spreiti smrt voljene osobe, prevazii ogranienja sopstvenog tela.
Stanite zato ispred stvari koje ne moete da promenite. I recite svoje da. Tako
ete stupiti u razgovor sa Bogom. Naravno, teko je. Nemojte primoravati sebe. Ali,
ako uspete da u sopstvenom srcu kaete da, rei ete da bojoj volji. Ako istrajete
u ovom stavu, nai ete mir ak i u onim stvarima koje uporno elite da promenite.
 Distanca

Druga dodatna veba je veba distance. Setite se svog detinjstva, kada ste se
tako uporno posveivali neemu, kada ste tvrdoglavo odbijali da se neega odreknete.
Niste mogli da ivite bez toga. Setite se neega to ste tada mrzeli, ili neega to vas
je plailo. Mnogi od tih strahova i dan-danas prisutni su u vama. ta se dogodilo?
Jesu li proli ili nisu?
Veba je sledea: napravite spisak stvari od kojih se oseate zavisnim, stvari
kojima gospodarite, stvari kojih ne biste da se odreknete. Recite svakoj od njih: Sve
e ovo proi. Napravite i spisak onoga to vam se ne dopada, svega to mrzite, to
ne podnosite i svakoj od tih stvari recite: I ovo e proi.
Kada se Hrist rodio, aneli su pevali mir a kada je umro, ostavio nam je
poklon: svoj mir. Dajem vam svoj mir. Mir je poklon, ne moemo ga sami
proizvesti, niti ga izmisliti. Sve to moemo uiniti je da otvorimo svoja srca kako
bismo ga zadobili.
Postoji pria o vojskovoi koji je otiao kod proroka da ga izlei od lepre.
Kada mu je prorok rekao: Idi, okupaj se sedam puta u reci Jordan, vojskovoa se
pobunio. Jedan od njegovih slugu rekao mu je: Da je prorok zahtevao neto veoma
teko od vas, vi biste to uinili. Meutim, on trai neto sasvim lako, sasvim lako.
Izvedite neku od ovih krajnje jednostavnih i lakih vebi. Ni ne sanjate kakvog e to
efekta imati na vas, kakve e promene izazvati u vama!
 Radost

Jednu od najuvenijih reenica u hrianskoj literaturi izgovorio je Sveti

Avgustin: Nainio si nas za sebe, Gospode, i nae srce ne miruje dok se ne odmori u
tebi. Kad god ovo proitam, setim se Kabira, jednog od najveih mistikih pesnika
Indije i stiha koji ga je proslavio: Smejao sam se kad su mi rekli da je i riba u vodi
edna. Razmislite o toj poetskoj slici: edna riba u vodi! Kako je mogue?
Mi, ljudska bia, ne nalazimo sebi odmora ni spokoja. Posmatrajte svet oko
sebe: drvee, ptice, travu, ivotinje... sve to je stvoreno. Rei u vam neto. itav
svet prepun je radosti. Sve to ivi sreno je! Znam, znam: postoji bol, patnja,
prolaznost, starenje i smrt. Da, sve je to deo ovog sveta, ali shvatate li vi ta je
stvarno srea? Samo je ljudsko bie edno, samo je ljudsko srce nemirno. Zar to nije
udno? Zato je ovek nesrean, i ta moe uiniti da pretvori svoju tugu u radost?
Zato su ljudi tuni? Zato to polaze od pogrenih ideja i naopakih stavova, od iluzija
i predrasuda.
Prva pogrena ideja od koje ljudi polaze je da je radost neto srodno euforiji,
uivanju, zabavi. S takvom idejom u glavi, ljudi kreu u potragu za drogama i
stimulansima, i zavravaju u depresiji. Jedina stvar s kojom treba da se drogiramo je
ivot, to spada u tzv. lake droge, ali su efekti dugotrajni. To je, dakle, prva pogrena
ideja koje se treba osloboditi. Radost nije isto to i euforija, koja ponekad prati radost,
ali nije neophodna.
Druga pogrena ideja je u naem stavu da moemo postii sopstvenu sreu, da
moemo uiniti neto kako bismo je zadobili. Ovde gotovo da protivreim sebi, jer se
spremam da vam kaem ta moemo da uinimo da bismo bili sreni. Meutim, srea
ne postoji sama po sebi. Ona je uvek posledica neega.
Trea i moda najpresudnija pogrena ideja o srei lei u verovanju da se ona
nalazi izvan nas, u spoljnom svetu, u drugim ljudima. Promeniu posao, tako u
moda biti sreniji, ili: Promeniu kuu, zasnovau novi brak, moda e mi to
doneti sreu, itd. Srea nema apsolutno nikakve veze sa bilo ime izvan nas. Ljudi
veinom misle da e ih novac, mo, ugled uiniti srenim. Meutim, nikad nije tako.
Pre e najvei bednici ostvariti sreu.
Seam se jedne prie o zatvoreniku. Bio je baen u podzemlje, muili su ga
svakog dana. Jednog dana, prebacili su ga u novu eliju. U toj eliji bio je mali prozor
kroz koji je mogao da vidi komad plavog neba danju i nekoliko zvezda nou. ovek
je bio toliko zadivljen ovim spektaklom da je napisao dugako pismo svojima kod
kue, opisujui svoju bezmernu sreu. Kada sam proitao ovu priu, pogledao sam
kroz prozor. Preda mnom se prostirala priroda u svojoj lepoti. Bio sam slobodan;
nisam bio zatoen, mogao sam da idem kud god mi se prohte! Ipak, ubeen sam da
nisam doiveo ni deli radosti sirotog zatvorenika.
Neto slino itao sam u romanu o oveku koji je bio deportovan u jedan
sovjetski koncentracioni logor u Sibiru. Kao i ostale logorae, budili su ga u etiri
ujutro, kada je dobijao komad hleba kao obrok za itav dan. Dolo mu je da ga
odmah pojede, ali pomislio je: Bolje da sauvam malo, zatrebae mi kad padne no,
esto ne mogu da zaspim od gladi. Ako ove noi budem imao pare hleba, moda u
uspeti da zaspim. Nakon tekog rada koji je potrajao itav dan, konano je legao,
pokrio se bednim ebetom i pomislio: Danas je bio dobar dan. Nisu me terali na rad
po ledenom vetru. A noas, ako ne budem mogao da zaspim, imam pare hleba da
utolim glad. Moete li zamisliti radost i sreu tog oveka?
Jednom sam upoznao paralizovanu enu koju su svi pitali: Otkud ti tolika
radost koja zrai iz tebe? a ona je odgovarala: Imam sve to mi je potrebno za
sreu. Mogu da radim najlepe stvari na svetu. Paralizovana, u bolnikoj postelji, a
ipak prepuna radosti. Kakva izuzetna ena!
Radost i srea ne nalaze se u spoljnom svetu. Oslobodimo se jednom zauvek
ove iluzije i to e nam promeniti ivot.
 S one strane nas

Postoji jo neto ega treba da se oslobodimo, ako elimo sreu i radost.

Moramo promeniti neke nae stavove. Koje? Prvi je stav deteta koje uvek i jedino
vidi samog sebe. Koliko ste puta uli decu kada govore: Ako nee da se igra sa
mnom, idem ja kui?
Ispitajte sebe. Razmislite o onome to u vama izaziva nesreu i potrudite se da
otkrijete ono to sebi gotovo nesvesno govorite: Ako ne uspem da ostvarim ovo ili
ono, odbijam bilo kakvu sreu. Ako ne dobijem ovo ili se ne dogodi ono, srea mi
je nevana. Mnoge osobe nisu srene zato to postavljaju uslove sopstvenoj srei.
Otkrijte da li ovakav unutranji stav postoji u vaem srcu i odstranite ga. Postoji
divna pria o oveku koji je neprestano dosaivao Bogu svojim molbama i
zahtevima. Jednog dana Bog je presekao stvar reima: Dosta! Ima samo tri elje.
Kada se ostvare, nita vie nee dobiti. Da ujem, govori! Zbunjen, ovek je upitao:
Mogu li bilo ta da traim? Da! odgovorio je Bog. Ali samo tri elje i gotovo!
Posle kraeg oklevanja, ovek je progovorio: Zna, Gospode, pomalo se stidim, ali
voleo bih da se oslobodim moje ene; glupa je i stalno me maltretira... Nepodnoljiva
je! Ne mogu vie da ivim s njom. Moe li da me oslobodi nje? U redu, rekao je
Bog, tvoja e elja biti usliena. I ena je umrla.
Kada su prijatelji i rodbina doli na sahranu i poeli da se mole za pokojnicu,
ovek je najednom uzviknuo u sebi: Moj Boe, imao sam izuzetnu enu koju uopte
nisam umeo da cenim dok je bila iva. Osetio je veliku slabost i obratio se Bogu:
Vrati mi je u ivot, Gospode! Bog mu je odgovorio: Dobro. Tvoja druga elja bie
ispunjena. oveku je preostala samo jedna elja. ta da zatraim? mislio je.
Obratio se prijateljima za savet. Neki su mu savetovali: Trai novac. S novcem
moe imati sve to poeli, drugi: ta e ti novac ako nema zdravlje? Trai
zdravlje, dok su trei govorili: ta ti vredi zdravlje kad e jednog dana umreti?
Trai besmrtnost.
Siroti ovek nije vie znao ta da zatrai, jer mu je neko rekao: ta e ti
besmrtnost ako nema nikog koga bi voleo? Trai ljubav. Samo je mislio i mislio...
ali nije doao ni do kakvog zakljuka, nije mogao da odlui ta da zatrai. Prolo je
pet godina... deset godina... Jednog dana Bog ga je upitao: Kada e mi rei svoju
treu elju? a ovek mu odgovorio: Gospode, potpuno sam zbunjen, ne znam ta da
zatraim! Moe li Ti da mi kae ta da traim od Tebe? Bog se nasmejao i rekao
mu: Dobro, ja u ti rei ta treba da zatrai. Trai da bude srean, ta god te
zadesilo. Trai radost, u tome je tajna!
 Pljesak jedne ruke

Drugi pogrean stav je vezivanje. Ako se veemo za negativne emocije, nikad

neemo biti sreni. Ne kaem time da se treba kloniti onoga to se naziva negativnom
emocijom. Ne bismo bili ljudi ukoliko nikad ne bismo doiveli napetost ili
potitenost, ako se nikada ne bismo rastuili zbog nekog gubitka. Negativne emocije
su neto sasvim prirodno. Ono to je neprirodno, to ne valja, jeste vezivanje za ove
emocije. Izvedite sledeu vebu. Moda je pomalo teka, ali je veoma korisna.
Zamislite svoje duevne patnje, ljubomoru, oseanja krivice, razoaranja, itd. i
upitajte sebe: ta e se desiti ako sve to odbacim?
U zen-budizmu postoji izuzetna duhovna veba pod nazivom koan. Najee je
to pitanje koje uitelj postavlja ueniku, pitanje na koje nema racionalnog odgovora.
Na primer: Kako zvui pljesak jedne ruke? ili: Kakav si oblik imao pre svog
zaea?
Dau vam jedan koan kao vebu. Upitajte sami sebe: ta e se dogoditi ako se
odvojim od svojih negativnih emocija, od svog oseanja krivice, svojih razoaranja,
svoje zavisti? Znate li ta se moe desiti nakon ovog pitanja, ovog koana? Moe se
desiti da na povrinu ispliva strah. Nastavite da postavljate sebi ovo pitanje. ta e se
dogoditi? Moda ete doi do velikog otkria.
Predloiu vam etiri jednostavne vebe, koje vam mogu pomoi da pronaete
svoju sreu i radost.
 Najlepe stvari na svetu

Prvu vebu neu izloiti. Otkrijte je u sledeoj prii. uveni uitelj zena po
imenu Rjokan boravio je u podnoju jedne planine i vodio vrlo jednostavan ivot.
Jednog dana u njegovu kolibu uao je lopov, ali nije naao nita vredno krae. Dok je
preturao naokolo, naiao je Rjokan i rekao mu: Ba si se namuio. Ne moe sad
otii praznih ruku, da bi mu zatim dao svoju odeu i pokriva. Zbunjen, lopov je sve
to uzeo i pobegao. Uitelj je seo na prag kolibe, pogledao u sjajni Mesec na nebu i
pomislio: Jadniak! Kad bih samo mogao da mu dam ovaj prekrasni Mesec! Kakvu
vrstu vebe preporuuje ova pria? Pokuajte da to sami otkrijete. Ova veba i koan
koji postavlja izvanredni su za one koji trae postepene, ali dugotrajne rezultate. Vi
moda elite neto to e se odmah pokazati? Moda elite momentalno iskustvo
radosti? Sreu koju ete istog asa doiveti? Onda pokuajte sa sledee tri vebe koje
vam predlaem.
Prva veba. Pokuajte da od srca kaete: Kako sam srena (srean)! Kako sam
zahvalna za sve ovo! Znate li da je nemogue biti istinski zahvalan a ne biti srean.
Jednom rabinu doao je potpuno unezveren ovek i rekao mu: Rabi, pomozi
mi! Moja kua je pakao! ivimo svi u jednoj sobi - ja, moja ena, deca i porodica
moje ene. To je pakao! Nema mesta za sve. Rabin se nasmeio i rekao mu: U redu,
pomoi u ti, ali mora mi obeati da e uiniti sve to ti budem naloio.
Naravno. uzviknuo je ovek. Obeavam ti! Obeavam ti sve to god mi kae da
uinim! Rabin ga je upitao: Koliko ima ivotinja? ovek je odgovorio: Jednu
kravu, kozu i est kokoaka. Rabin mu je naloio: Uvedi sve te ivotinje u sobu i
javi mi se za nedelju dana. ovek nije mogao da poveruje svojim uima, ali
obeanje je obeanje. Potpuno slomljen, vratio se kui. Posle nedelju dana, sav
rastrojen, doao je kod rabina i rekao mu: Ja ludim! Ludim! Dobiu ir! Dobiu
infarkt! Preklinjem te, uini neto! Pomozi mi! Rabin mu je smireno odgovorio: Idi
kui, izvedi ivotinje iz sobe i vrati ih u talu. Doi za nedelju dana. ovek je otrao
kui.
Kada je prolo i tih nedelju dana, pojavio se kod rabina; oi su mu blistale od
radosti kad je uzviknuo: Rabi, mnogo nam je lepo! U kui je pravi raj!
Shvatili ste, zar ne? Veito sam se alio to hodam bos, sve dok nisam upoznao
oveka bez stopala.
Pomislite na onu izuzetnu enu, Helen Keler. Gluva, nema, slepa, a tako puna
ivota. Ako se nauite zahvalnosti, pronai ete tajnu sree. Pokuajte.
Zamislite sebe u situaciji paralizovane ene koju sam vam pomenuo. Stavite se
u njen poloaj! Moete ak lei na pod da biste bolje osetili njenu situaciju. Zamislite
da ste paralizovani i recite: Mogu da uinim najlepe stvari na svetu. Imam sve ono
to je najlepe na ovom svetu!
Otkrijte koje su najlepe stvari na svetu. Tada ete otkriti ta zaista znai voleti,
kuati, mirisati, gledati, sluati, opipati. Desie vam se da ujete cvrkut ptica, um
vetra u kronjama i glasove bliskih osoba, da vidite njihov lik. Otkriete sve ove
stvari i konano okusiti tajnu zahvalnosti.
 Monahov dijamant

Druga veba.
Veoma je jednostavna: mislite na jueranji dan. Setite se ta se deavalo,
jednog dogaaja za drugim, i izrazite svoju zahvalnost za svaki od njih. Recite:
Hvala. Kakva srea da mi se to dogodilo! Veoma je verovatno da ete se setiti i
nekog neprijatnog dogaaja. Zastanite. Razmislite. To to mi se desilo, desilo se za
moje dobro. Ako tako zakljuite, recite Hvala i nastavite.
Trea veba koju vam predlaem povezana je sa verom. Prethodne dve bile su
povezane sa zahvalnou. Ova se tie vere, verovanja da je sve to postoji dato od
Boga za dobrobit svakoga od nas. Tu vebu nazivam blagoslov. Mislite na dogaaje
iz prolosti, prijatne ili neprijatne i recite: Dobro mi je inilo, to su bile dobre stvari
za mene. Mislite na stvari koje vam se sada deavaju i recite: Dobro je, dobro je
ovako... Pomislite na budunost i recite: Sve e biti dobro, dobro e biti... Znate li
ta e se dogoditi? Vera e se pretvoriti u radost. Vera koja se zasniva na ubeenju da
je sve u bojim rukama i da e se sve okrenuti na dobro za nas, za nau sreu.
Jedan ovek pritrao je monahu koji je prolazio selom. Daj mi kamen! Daj mi
dragi kamen! vikao je. Monah ga je upitao: O kakvom kamenu govori? ovek
mu je odgovorio: Bog mi se noas ukazao u snu i rekao mi: 'Sutra e u podne kroz
selo proi monah i dae ti kamen, a ti e tako postati najbogatiji ovek' - zato, daj mi
taj kamen! Monah je zavukao ruku u svoju vreu i izvadio najvei dijamant na
svetu, velik kao kokosov orah! Zatim je rekao: Ovaj kamen trai? Naao sam ga u
umi. Uzmi ga. ovek je doepao kamen i otrao kui. Meutim, itave te noi nije
mogao da zaspi.
U zoru je izaao i potraio monaha. Naao ga je kako blaeno spava pod
jednim drvetom, probudio ga i rekao mu: Vraam ti tvoj dijamant. Ti si najbogatiji
ovek na svetu kad si sposoban da se tako lako odrekne bogatstva. Sada ti se i ja
pridruujem.
To je ono to treba da otkrijemo da bismo doli do radosti.
 ivot

Jednog dana Buda je sedeo okruen svojim uenicima, kada se pojavio neki
starac koji mu je rekao: Koliko dugo eli da ivi? Trai milion godina i bie ti
podarene! Buda mu je bez oklevanja odgovorio: Osam godina. Kada je starac
nestao, uenici su se, razoarani, pobunili: Uitelju, zato nisi traio milion godina?
Zamisli koliko bi dobra uinio, stotinama, hiljadama generacija! Buda je s osmehom
uzvratio: Ako ja poivim milion godina, ljudi e biti mnogo zainteresovaniji da
produe svoj ivot nego da dostignu mudrost.
Da li ste shvatili smisao njegovog odgovora? Ljudi su daleko vie privueni
perspektivom preivljavanja nego kvalitativnim uzdizanjem sopstvenog ivota.
Koliko je to istina! Zaista je malo onih koji ulau vreme i energiju da uzdignu svoje
postojanje na neki vii nivo. Moete i umreti a da uopte niste iveli u pravom smislu
reci. Ljudi misle da su ivi zato to diu, jedu, govore, idu tamo-ovamo. Nisu mrtvi,
jasno je. Ali da li su zaista ivi? U sutini, oni nisu ni ivi ni mrtvi.
ta znai biti zaista iv? Znai tri stvari: biti ono to jesi, biti sada i biti ovde.
Biti iv znai biti ono to jesi. ivi smo u onoj meri u kojoj smo zaista ono to
smo. Moemo se upitati: Zar ja nisam ja? A ko sam onda ako nisam ja? Meutim,
ima mnogo osoba koje nisu ono to su, samo su marionete.
Pretpostavimo da imamo psa. U mozak mu ugradimo ip i poaljemo ga daleko
od nas, a odavde mu aljemo signale. Kaemo mu: Hop! i on skoi. Kaemo:
Lezi! i on legne. Svi su zadivljeni. Kakav izuzetan pas! govore. Ali on je samo
objekat daljinskog upravljanja, to moe biti odgovarajua slika za milione ljudi na
ovom svetu.
Mnogi ljudi dolaze da mi trae savet kako da ree svoje duhovne i emotivne
probleme, i ja se esto pitam: Na ije glasove odgovaraju ovi ljudi? Na ije glasove
iz prolosti? I upoznajem neobine osobe, depresivne, pune predrasuda. Ajntajn je
rekao da je lake razbiti atom nego predrasudu. Ljudi nisu ono to su; na odreeni
nain, gotovo svi su kontrolisani. ta je rezultat?
Postaju marionete: ponaaju se, delaju i oseaju na mehaniki nain. Nemaju
iva oseanja niti ivo ponaanje, a nisu ak ni svesni toga. Odgovaraju na glasove
ljudi, na iskustva koja pripadaju prolosti. Doiveli su odreena iskustva koja su ih
obeleila za ceo ivot, koja ih dre pod kontrolom. Zato nisu slobodni, nisu ivi.
Eto osnovne prepreke duhovnom ivotu. Ako hoete da budete moji uenici, morate
zamrzeti svog oca i majku! Ove Kristove rei izazivaju zgraanje kod ljudi. ta
znae? Naravno, Isus nije hteo da kae kako bi trebalo da mrzimo svoje roditelje.
Siroti oni! Potrebno je da ih volimo kao to volimo sva ljudska bia. Otac i majka o
kojima Isus govori su Otac i Majka koje nosimo ukorenjene u svom umu i koji nas
kontroliu. Tim glasovima se obraam! Od njih treba da se odvojimo, da ih se
otarasimo. Kada prestanemo mehaniki da ivimo, prestaemo da budemo marionete.
Kako da ostvarimo duhovni ivot ako nismo ivi?
Kako da postanemo Isusovi uenici ako se mehaniki ponaamo, gledamo,
sluamo, kao roboti?
 Nedostatak vremena

Ovo je osnovno pitanje: kako prestati da ivimo mehanikim ivotom? Postoji

veba koja e nam pomoi. Izgleda laka, ali nije. Ako budete istrajni, shvatiete o
emu vam govorim.
Veba je sledea: pomislite na neki dogaaj iz bliske prolosti. Na neto to se
dogodilo jue, ili prole nedelje. Ne izbegavajte da se prisetite neprijatnog dogaaja.
Jo bolje ako je neprijatan. Potrebno je da zapazite kako reagujete na seanje, ta
oseate, kakva su vaa ubeenja i stavovi u odnosu na dogaaj o kome razmiljate.
Posmatrajte sve to i upitajte se na iji glas odgovarate. Smognite hrabrosti da upitate
sebe: Da nije ovo reakcija neke druge osobe u meni? Nekoga iz prolosti koga
nosim u sebi?
Ova veba traje desetak sekundi, najdue minut. Ako hoete da postignete
maksimalni uinak, morate se due zadrati i posmatrati razliite dogaaje u toku
jednog dana. Posmatrajte svoje reakcije. Posmatrajte bez prosuivanja o svemu tome,
bez prihvatanja ili odbacivanja; budite nepristrasan posmatra. Gledajte! Ne morate
ak ni da postavljate sebi pitanja koja sam vam predloio. Ako vam to odvlai panju,
zaboravite na pitanja. Ograniite se na posmatranje. Svaka mehanika reakcija e
ieznuti i poeete da ivite. Tada ete zapaziti promenu.
Poznajem jednog oveka u invalidskim kolicima. Jednom mi je rekao: Znate,
oe, stvarno sam poeo da ivim tek kad sam ostao paralizovan. Prvi put u ivotu
imao sam dovoljno vremena da se udubim u samog sebe, u svoj ivot, u svoje
reakcije i misli. ivot mi je od tada postao mnogo dublji, bogatiji i zanimljiviji nego
ranije. Zar nije iznenaujue kada jedan paralizovan ovek otkrije ta znai iveti,
dok mnogi ljudi slobodni da idu kud god hoe ne uspevaju u tome, jer su paralizovani
iznutra?
Velika prepreka proistie iz nedostatka vremena. Svi mi govore kako nemaju
vremena. Gde da naem vremena da bih to radio? Dobro, na ta troite svoje
vreme? Da odrite svoje mehaniko postojanje?
Pretpostavimo da neki lopov kae prolazniku: Pare ili ivot! a ovaj mu
odgovori: Ovaj, bolje uzmi ivot, pare mi trebaju za crne dane! Deluje glupavo, ali
pomislite na ljude koji kao da govore: Bolje neka mi ukradu ivot, jer mi je vreme
potrebno da bih nastavio da ivim od danas do sutra. Bilo bi komino da nije
tragino.
Zapazite svoje reakcije na svaki dogaaj prethodnog dana, uoite svoja
ubeenja. Ispitajte sebe. Da li ste spremni da izloite diskusiji svoje stavove? Ako je
odgovor negativan, puni ste predrasuda i mehanikih reakcija.
Seam se jednog izuzetnog mladog rabina, koji je nastavio rad svoga oca,
takoe rabina. Govorili su mu: Rabi, potpuno si drukiji od svoga oca! a on se
smejao: Potpuno sam isti kao moj otac! On nikoga nije imitirao, kao to ni ja nikog
ne imitiram. On nije bio fotokopija, a nisam ni ja. To znai biti iv, biti unikat,
original. Osloboditi se glasova i daljinske kontrole. A do toga dolazite posmatrajui
sami sebe.
 iveti svaki trenutak

Jo jedna stvar je potrebna da bismo bili ivi: da postojimo sada. ta to znai?

To pre svega znai shvatiti neto to vrlo malo ljudi shvata - da su i prolost i
budunost potpuno nestvarni, i da je ivot u prolosti ili budunosti ravan smrti, da
nema nikakve veze sa stvarnim, ivim ivotom. Dobro mi je poznato da prolost
sadri udesne stvari, da od prolosti moemo mnogo toga da nauimo, da prolost
utie na nas i odreuje nas, itd. Savreno! Ali ona nije stvarna!
Moramo planirati budunost. U sutini, da ne planirate budunost, najverovatnije da
me sada ne biste sluali. Meutim, ni budunost nije stvarna, ona je samo misao u
naoj glavi. U onoj meri u kojoj ivite u budunosti ili u prolosti, ne postojite sada,
ne postojite ovde.
lanovi jedne porodice reili su da odu na tri dana u vajcarsku. Mesecima su
planirali ovaj izlet i, kad je konano doao taj dan, izgubili su vei deo vremena
organizujui putovanje. Kada su stigli u vajcarsku, umesto da uivaju u udesnim
predelima, umesto da udiu ivotvorni planinski vazduh, bacili su se na kljocanje
fotoaparatima, kako bi imali slike koje e pokazati prijateljima. Fotografije mesta na
kojima u sutini nisu ni bili. Telesno su bili, ali u svom duhu nisu bili prisutni, bili su
na drugom mestu. Nestvarni izleti, nestvarni ivoti!
Mi ivimo u kulturi budunosti. U kulturi sutranjice. Sutra u biti srean; sutra
u iveti. iveu kad upiem studije; iveu kad odsluim vojsku; iveu kad se
oenim. Kad se jednom oenimo i dobijemo decu, onda govorimo: iveu kad
odrastu. Kada oni odrastu, mi vie i ne znamo ta znai iveti! Umreemo a da nismo
ni iveli.
 Ulazak u sadanjost

Jeste li spremni da pretrpite ok? Sluajte! Ispitajte sopstveni ivot. Ispitajte

sve svoje misli i videete da su najee okrenute prolosti ili budunosti. Postanite
svesni koliko malo ivite u sadanjosti, koliko ste malo ivi i doiveete ok. Mislite
o svemu na ovaj nain. Ljutite narandu da biste je pojeli. Ako je itav va um
usredsreen na to kako ete pojesti narandu, znate li ta moe da se desi? Vi uopte
ne ljutite narandu, jer niste prisutni, a kada je budete jeli neete toliko uivati u
njoj, jer ete biti na nekom drugom mestu.
Jedan mudri stari amdija prevozio je hodoasnike na sveto mesto. Kada ga je
neko od njih upitao: Jesi li bio na tom svetom mestu? amdija je odgovorio: Ne,
nisam, jer jo nisam otkrio ta sve ova reka moe da mi ponudi. U ovoj reci
pronalazim mudrost, nalazim mir, nalazim Boga. Za razliku od njega, hodoasnici se
uopte nisu interesovali za reku, njihove misli bile su zaokupljene svetim mestom,
nisu ni mogli da vide reku. Moda je ovo pria o naem ivotu. To je kao kad uzme
oljicu kafe da bi je popio, ali je u stvari ne podie, jer nisi tu, i nikada je ne popije,
jer nisi tu, i sve tako. Zaista tragedija. Gubimo sopstveni ivot!
Kako da vam se ukae pomo? Po jednoj legendi, Buda je preao itavu zemlju
u potrazi sa prosvetljenjem; posetio je kljune mudrace svog vremena, praktikovao je
sve mogue duhovne discipline, ali nije dostigao prosvetljenje. Na kraju je odustao.
Oajan, seo je pod smokvu i prosvetlio se. Godinama kasnije, uenici su ga pitali:
Uitelju, reci nam tajnu prosvetljenja. Kako si doao do njega? Ali tajne i tehnike
nisu postojale. Buda je to pokuao da im objasni. Ali uenici su hteli da saznaju
tehniku, kako se to ostvaruje u praksi. Onda je Buda - zamiljam ga kako namiguje -
rekao: U redu, otkriu vam tehniku. Kada udiete, budite svesni injenice da udiete.
A kad izdiete, budite svesni injenice da izdiete.
Zanimljivo, zar ne? Ne izgleda ba kao neki duhovni savet. Znate li ta je bila
njegova namera? eleo je da uenici urone u sadanjost, da postanu svesni onoga to
se deava sada i ovde! On je znao, u svojoj prosvetljenosti, da Bog nije sutra, da je
Bog sada. ivot nije sutra, ivot je sada. Ljubav nije sutra, ljubav je sada.
Prosvetljenje je sada. Ako ivite za to sada, biete prosvetljeni. Zaista.
Ovo je veoma slino onoj vebi kojom se postie duevni mir, zar ne? inite
stvari jednu po jednu i u sebi formuliite recima ono to inite. Izuzetno korisna
veba za iskorak u sadanjost, da bi se ivelo sada, da bi se iveo ivot, va ivot. To
je druga stvar koja vam je potrebna da biste konano poeli da ivite, da biste bili ono
to jeste, da biste postojali sada.
Preimo na treu stvar: biti ovde. To znai da izaemo iz sopstvenog uma i
vratimo se sopstvenim ulima. Ili da bukvalno izaemo iz sfere apstraktnog i
prepustimo se neposrednom iskustvu.
Ispriau vam priu o amerikom vojniku tokom korejskog rata. Na Dan
zahvalnosti, najvei ameriki praznik, osetio je neizmernu nostalgiju za kuom. Jedan
brani par, koji je dugo iveo u Americi, pozvao ga je na ruak. Na svoju veliku
radost i iznenaenje, video je da su ispekli urku, njegovo omiljeno jelo. Ruak je
poeo: dok se obilno sluilo, upustio se u iv razgovor sa ukuanima. Kada se
razgovor zavrio, njegov tanjir je bio prazan. Vojnik je postao svestan da u stvari kao
da nije ni jeo, jer se uopte nije seao ukusa peenja. To je ono to zovem ulaenje u
ovde.
 Jelovnik se ne jede

Argumenti su izuzetni, kao i ideje. Ali oni nisu ivot! Neobino su pogodni da
nas vode kroz ivot. Ali nisu ivot. Apstrakcija nije ivot. ivot je u iskustvu. To je
kao da itate neki udesan jelovnik. Moe vam posluiti kao neka vrsta vodia, ali on
nije jelo. Ako sve vreme ovog sveta posvetite jelovniku, nikad nita neete pojesti.
Moe se desiti i neto gore od toga. Ima ljudi koji jedu jelovnike. ive od ideja i tako
gube sopstveni ivot, ne ive ga.
ta uiniti da bi vam se pomoglo? Krinamurti nas upozorava: Onog dana
kada dete nauimo nazivu neke ptice, dete vie ne vidi pticu. Dete gleda ovu
paperjastu i ivu pojavu, tajanstvenu i potpuno udesnu, a mi mu kaemo: To je
roda. Sada dete ima ideju: roda. Kasnije, svaki put kad vidi rodu, rei e: Ma znam,
to je roda. Isto vai, pretpostavimo, za ideju Amerikanca. Kad god vidim neku osobu
koja dolazi iz Amerike, reu u: To je Amerikanac. Meutim, moda neu zapaziti
onu neponovljivost i jedinstvenost te linosti. Kada vam se dogodilo da ugledate neko
dete koje je potpuno zadivljeno dok gleda neto tako tajanstveno, ivo, skakutavo i
apsolutno udesno, kao to je, recimo, vrabac? Shvatate li? Re, pojam prevazilazi
svako razumevanje, Re, pojam, mogu biti prepreka koja nam ne dozvoljava da
vidimo konkretnu pticu. Termin Amerikanac moe se ukazati kao prepreka koja
nam ne dozvoljava da realno sagledamo oveka koji je pred nama. Re i sama ideja
Bog mogu biti prepreka na putu ka vienju Boga.
Kako da pomognete sebi u takvoj situaciji? To moete uiniti odmah. Oslunite
sve zvuke koji dopiru do vas. Moete li uti sve te zvuke? Visoke, niske, zvuk
glasova? Znate li ta se dogaa kad to radite? Vraate se svojim ulima: to je
iskustvo. Ovde nema nikakve apstrakcije, nikakvih pojmova. Gledate ono to gledate,
sluate ono to sluate, dodirujete ono to dodirujete, itd.
Jednom mudracu kome je podareno prosvetljenje, uenici su postavili sledee
pitanje: Uitelju, ta je tvoje prosvetljenje izazvalo u tebi? ta si time dobio?
Mudrac je odgovorio: Dobro, rei u vam ta sam dobio: kada jedem, jedem; kada
gledam, gledam; kada sluam, sluam. To je ono to sam dobio! Uenici su
protestovali: Ali svi to rade! A on je, smejui se, odgovorio: Svi to rade? Onda bi
svi bili prosvetljeni! Odgovor je da niko to ne radi, gotovo niko nije prisutan, nije
ovde i sada, gotovo niko ne ivi.
Biti iv znai biti ono to jesi, biti iv znai biti sada, biti iv znai biti ovde.
Posmatrajte sebe. U onoj meri u kojoj budete posmatrali sebe, ne samo mentalno, ve
kao nepristrasan, odvojeni posmatra, u istoj meri ete odbaciti svoje mehaniko
ponaanje, odbaciete sve ono to vas ini obinom marionetom i postaete boji
uenici. Ne moete to postati ako ste marionete. Ako ste samo deset posto ivi, biete
samo tih deset posto uenici. Shvatate li? Okusite stvarnost, vratite se svojim ulima.
To e vam pomoi da ivite svoju sadanjost. Pomoi e vam da ivite sopstvena
iskustva. U ovom sada susreemo Boga. Zar je to molitva? Zar je molitva moda
razgovor sa Bogom? Naravno, moliti se znai razgovarati sa Bogom. Ali zamislite
neku majku koja je bolesna, lei u postelji: njena ki isti itavu kuu, priprema
obroke, stara se o bati. Ona ne razgovara sa svojom majkom, ali koliko joj govori!
Stupite konano u ivot i shvatiete mnoge Isusove rei... jer On nas ne zove samo
novoj religiji, On nas zove ivotu.
 Sloboda

Jednog japanskog vojskovou zarobili su neprijatelji i bacili ga u tamnicu.

Znao je da e ga sledeeg dana muiti. Nije mogao da zaspi; koraao je gore-dole
elijom, mislei o smrti. Najednom, doao je do sledeeg zakljuka: Kada e me
muiti? Sutra. Ali sutra nije stvarno: to je ono to su mi govorili uitelji zena! Kada
je to shvatio, umirio se i ubrzo zaspao. Kada je shvatio da je to sada jedino to je
realno, konano je zaspao. Bio je u tamnici, ali je postao slobodan ovek. Neprijatelji
nae slobode nisu napolju, ve su u nama.
U nama su lanci koji nas dre okovanim. Govoriu o ovim lancima, jednom po
jednom, jer ih je mnogo. Prvi lanac koji nas spreava da budemo slobodni su runa
iskustva iz prolosti, neto to je sasvim lako shvatiti. Onaj ko je izgubio majku u,
recimo, osmoj godini, toliko je traumatizovan ovim iskustvom da ne moe vie ni u
koga da se uzda. ena koja je kao mala trpela seksualno nasilje, boji se svih
mukaraca. ovek koji je nepravedno optuen i udaljen s posla, ostaje zatrovan
gnevom itavog ivota.
Prvo to nas dri okovanim i onemoguava nam da budemo ivi i slobodni, kao
to sam ve rekao, jesu negativna iskustva iz prolosti. Kako raskinuti ove lance,
kako postati opet slobodan? Postoji vrlo jednostavna veba koja nam moe pomoi.
Da bismo ostvarili eljeni rezultat, potrebni su nam sledei rekviziti: vera i
zahvalnost. Ako postanete svesni da ste pod uticajem nekog negativnog iskustva iz
prolosti, vratite se tom iskustvu, u nekom asu kada ste smireni i spokojni. Ako niste
u stanju, razgovarajte s Bogom i smirite se. Zamislite da ste pred Bogom i da mu
kaete: Gospode, teko je, ali verujem i od srca prihvatam da je to bila tvoja volja i
da se sve to desilo za moje dobro. ak i ako to dobro moda i ne vidim, ipak znam da
ono postoji za mene. Uinite to neno, bez gorine, bez primoravanja sebe. Ako
osetite da se u vama javlja snaan otpor, odustanite, pokuaete nekog drugog dana.
Ali veoma je vano, kada jednom ponete s ovom vebom, da se potrudite da je
zavrite. Moe se desiti da vas zahvati gnev. U redu, naljutite se. ak se i na taj nain
molite. Gospod e biti zadovoljan vaim potenjem i iskrenou.
Nastavite zatim nekog drugog dana. Ova veba iziskuje dosta vremena, jer se
sloboda ne osvaja preko noi. Kada osetite srcem i kaete da zaista verujete kako je
sve za vae dobro, tada moete i da zahvalite Bogu. Kada ste u stanju da zahvalite za
sve to ste postigli i dobro koje iz toga proistie, osetiete se slobodnim, raskinuete
jedan od mnogih lanaca kojima ste okovani.
 Lanac prolosti

Drugi lanac kojim ste okovani iznutra su pozitivna iskustva iz prolosti. Da,
dobro ste proitali. Tako je lepo vraati se na njih u seanju i hraniti se njima. Ali u
tome se krije opasnost: moete postati rtva bolesti koju nazivamo hronina
nostalgija. Znate li ta se tada dogaa? Prestajete da ivite! Naputate sadanjost.
Ne samo to, veoma je verovatno da ete i unititi sadanjost. Pretpostavimo da ste
doiveli neko lepo iskustvo s nekom dragom osobom. Na primer, zajedno ste gledali
izuzetan zalazak sunca. Drugi put ste izali zajedno na veeru. I tako, uzimate lepo
iskustvo iz prolosti (recimo taj zalazak), zatvarate ga u zlatni kavez i nosite ga sa
sobom, dokle god ste sa tom osobom; jednog dana tajno otvarate svoj zlatni kavez,
pogledate unutra i kaete: Nije vie tako lepo kao nekad! Shvatate li ta inite? S
jednim iskustvom iz prolosti unitavate sadanjost. Postajete manje slobodni, manje
ivi. Vae iskustvo vas sputava u lance!
Kako se osloboditi? Postoji jedan metod koji moe biti veoma bolan. Izneti
novi ivot na svetlost dana moe duboko da povredi. Ali, ako ste spremni na to,
razmislite o osobama koje ste nekad voleli i koje sada nisu vie sa vama, jer su se
udaljile ili su mrtve. Razgovarajte sa svakom od njih, recite im: Ima sree to si
ula (uao) u moj ivot! Zahvalan sam ti! Uvek u te voleti! A sad moram da odem.
Zbogom! Ako se veem za tebe, neu nauiti da volim sadanjost, niti u nauiti da
volim osobe sa kojima sam sada. Zbogom! Sve ovo moe biti veoma bolno. Prisetite
se zatim nekih pozitivnih iskustava iz prolosti; mislite o njima kao da su ivi ljudi i
recite im: Bilo je zaista divno s tobom, oseam veliku zahvalnost! Ali sada
zbogom! To zaista moe da zaboli.
Postoji jo jedna veba koju neki mogu doiveti kao jo teu i bolniju. Mislite
na neke vae kvalitete iz prolosti, neto to vas je inilo ponosnim, kao to su,
recimo, vaa mladost, snaga, lepota. Obratite im se kao da su ivi ljudi. Moda zvui
infantilno, ali ne plaite se da budete kao deca. Moete otkriti potpuno neoekivane
stvari! Razgovarajte s njima i recite im: Velianstveno je bilo imati vas! Oseam
ogromnu zahvalnost zbog toga! Ali sada moram da odem. Zbogom! Mnogi stari
ljudi nikad nisu iveli, i nikad nisu iskusili svu nenost, dubinu i bogatstvo koje
sobom nosi starost, samo zato to u duhu nisu ostavili iza sebe mladost, snagu,
vitalnost. Ono najbolje tek dolazi. Kraj ivota je tek poetak. Najbolje tek dolazi.
Mnogi gube najbolji period svog ivota, poslednje godine, samo zato to su
previe obuzeti onim to je prolo, okovani lepim iskustvima iz prolosti. Eto dva
lanca koji nam onemoguavaju da budemo sreni. Ranjena ptica ne moe da leti, ali
ne moe ni vrabac koji se zakai za granu. Prestanite da se kaite za prolost!
Ponavljajte ovu indijsku izreku: Voda postaje ista tako to tee dalje, ovek tako to
ide napred.
 Drugi nevidljivi lanci

Na redu je trei lanac. Strepnja i strah od budunosti. Seate li se prie o

japanskom vojskovoi? Hrist govori o identinom unutranjem stavu, poetskim
reima: Pogledajte ptice na nebu, pogledajte ito u polju. Oni ne brinu. Za njih
strepnja ne postoji.
Kako je teko to ostvariti! ak se i Isus zbunio pred smru. Osetio je
potitenost, doiveo snaan oseaj strepnje. Ako elimo da raskinemo lanac strepnje,
moramo uiniti ono to je radio Isus - da se suoimo sa strahom i razgovaramo s njim
kao da je ivi ovek. Svojevoljno, bez prisile, jer je strah unutra, u nama, kamufliran
u opreznost, preventivnost. Recite strahu: Shvatam zato si ovde. Ali ja verujem u
Boga. Ako u svom srcu utvrdite da to moete uiniti, zahvalite se unapred na ishodu,
jer e vam to biti od velike pomoi. Zahvalite Bogu za sve ono to moe da vam se
dogodi.
Jo jedan unutranji lanac koji nas ini robovima povezan je sa budunou:
ambicija. Nema niega loeg u ambicioznosti, to ak moe biti velianstveno. Ali
uasno je pasti u ropstvo ambicije! Osobe opsednute ambicijom, koja upravlja svim
njihovim postupcima, u sutini uopte ne ive! Objanjenje nije potrebno. Svi mi
znamo takve osobe. ta da uinite ako ste rtva ambicije? Stanite pred Boga, s
poverenjem da je budunost u njegovim rukama. Recite mu: Gospode, verujem da
upravlja mojom budunou, uiniu sve to je u mojoj moi da ostvarim svoje
snove, ali rezultat preputam tebi. Zatim se zahvalite na ishodu vaeg unutranjeg
stava. Osvojiete mir i slobodu.
Sledei lanac je vezivanje za sadanje stvari. Ljudsko srce je veliki magnet, to
ne treba ni govoriti, jer smo svi mi to iskusili. elimo da posedujemo stvari ili osobe,
i da se nikad od njih ne odvojimo. Postajemo zavisni i gubimo svoju slobodu.
Istovremeno, esto ni drugima ne dozvoljavamo da budu slobodni, krademo njihovu
slobodu, zabranjujemo je. Predlaem vam jednu vebu da biste oslobodili svoje srce
od ove vrste zavisnosti. Mislite na neku osobu za koju ste duboko vezani, toliko
vezani da ne moete bez nje. Razgovarajte u mislima sa tom osobom, zamislite je
kako sedi pred vama; razgovarajte s njom. Obratite joj se spontano, od srca. Recite toj
osobi koliko vam ona znai i zatim dodajte sledeu formulaciju, koja vam se u
poetku moe uiniti bolna. Ali, kao to sam vam rekao, ne smete primoravati sebe.
Ako je previe bolno, prekinite vebu da biste nastavili drugi put, kada budete
sposobni za to. Recite toj osobi: Ti mi neizmerno znai, mnogo te volim, mnogo mi
je stalo do tebe, ali ti nisi moj ivot! Preda mnom je ivot, moram ostvariti svoju
sudbinu, razliitu od tvoje. To su moda okrutne rei, ali ivot i nije uvek lak.
Razmislite jo o mestima, aktivnostima, o stvarima koje su veoma dragocene za vas,
od kojih vam je teko da se odvojite, uputite im otprilike ove rei: Koliko mi znai!
Ali ti nisi moj ivot; preda mnom je ivot, moja sudbina, razliita od tvoje. Recite
isto stvarima s kojima ste najintimnije povezani, neemu to je takorei deo vaeg
bia, vaeg postojanja, kao to su va ugled, zdravlje i slino. Recite to i sopstvenom
ivotu koga e jednog dana progutati smrt: Koliko si mi dragocen i koliko te volim,
ali ti nisi moj ivot. Preda mnom je ivot koji treba da ivim i sudbina koju treba da
ispunim, razliiti od tebe. Postoji nada da ete, ako hrabro ponavljate ove rei,
ostvariti duhovnu slobodu.
 Najvea tiranija

Postoji jo jedan lanac na koji u vam skrenuti panju. Govorili smo o

negativnim i pozitivnim iskustvima iz prolosti, o strahu od budunosti, o ambiciji, o
vezivanju i zavisnosti od sadanjosti. Sada je na redu ono to smatram najjaim
lancem, koji je najtee raskinuti. Ali latimo se jedne vebe. Moda jo niste u stanju
da je izvedete, moda vam je potrebno jo vremena i duevnog mira da biste uspeli.
Veba se sastoji u tome da sebi postavite sledee pitanje: ta je postojalo pre sto
godina ovde gde ja sedim? Upotrebite svoju matu! Zatim jo dalji skok unazad:
ta je postojalo pre tri hiljade godina ovde gde ja sedim? Dakle, hiljadu godina pre
pojave Isusa Hrista, to je relativno skoranji vremenski period, jer naunici tvrde da
ivot na ovoj planeti postoji ve milionima godina A za hiljadu godina, ta e
postojati ovde gde ja sedim? Pustinja moda? uma? Neka druga civilizacija? U
jednu stvar moete biti sigurni: ako bude nekih ljudi, nee govoriti vaim jezikom,
nee imati vae navike, pripadae drugoj civilizaciji. Nijedan jezik nije preiveo kao
ivi jezik tri hiljade godina. Pokuajte da to zamislite: kako dolazite na zemlju nakon
tri hiljade godina i traite ba ovo mesto, neki trag koji bi vam pokazao da ste nekad
bili tu.
Znate li ta e se dogoditi? U vama e se javiti oseanje beskonanosti. Neka
vrsta osloboenosti. Slobode od ega? Od iluzije koju u vama stvara lano uverenje
da neto znaite. Osim u bojim oima, mi zaista ne znaimo mnogo. Mislite na neku
od onih ptica o kojima Isus govori, mislite na cvee u polju, na zrnca peska, na
kapljice vode, na jednu kinu kap. Mislite na same sebe. Na to koliko smo
beznaajni.
Ako uspeno izvedete ovu vebu, oslobodiete se najvee tiranije, tiranije
sopstvenog ja. Doiveete olakanje, veliku slobodu. Niko nije tako slobodan i iv
kao onaj koji je prihvatio smrt, koji je prihvatio sopstvenu beznaajnost. Ova veba
daruje vam perspektivu i irinu. Ali, za nju je potrebno i vremena.
 Tajanstvena veba

Preporuiu vam jo jednu vebu, tajanstvenu vebu, jer ne pokazuje odmah

svoju povezanost sa slobodom. Sastoji se u sledeem: stupite u dodir sa oseajima
svoga tela. Osetite kako odea dodiruje vaa ramena, kako naslon stolice podupire
vaa lea, osetite svoje ruke kako se odmaraju, opruene... Nakon nekoliko trenutaka,
postanite svesni injenice da posmatrate ove senzacije. I recite: Ovo to oseam
nisam ja, ovo telo nisam ja. Posmatrajte zatim misli koje se javljaju u vama. Nakon
kraeg vremena, obratite panju na injenicu da posmatrate svoje misli i recite: Ovo
to mislim nisam ja, moje misli nisu ja. Obratite zatim panju na svoje emocije ili se
prisetite nekih emocija iz bliske prolosti. Neizvesnosti, depresije, oseanja krivice,
ushienja, bilo koje emocije. Nakon nekog vremena, obratite panju na injenicu da
posmatrate svoje emocije, i recite: Ja nisam ova emocija, moje emocije nisu ja.
Ako ste napeti, nemojte se poistovetiti sa svojom napetou. Ako ste depresivni,
nemojte se poistovetiti sa svojom depresijom. Ja nisam ova depresija.
Pred nama je jedna od velikih vebi koju nam nudi Istok. Njeni rezultati ne
mogu se odmah uoiti, ali ona izaziva neopozive efekte. I raskida najdublji lanac,
lanac iluzije i tiranije sopstvenog ja. Ostanite nekoliko minuta u tiini i izvedite
neke od vebi koje sam vam predloio i koje su vam se dopale. Prikazao sam dve
vebe na duge staze: onu pre tri hiljade godina i za tri hiljade godina; dok je
druga: ja nisam ova emocija, ove misli nisu ja, itd. Predloio sam i druge vebe da
se suprotstavimo robovanju, da se oslobodimo lanaca, da izazovemo trenutno
osloboenje.
Na kraju ovog predavanja ispriau vam priu o slobodnoj osobi. Jedna
devojka u malom ribarskom mestu ostala je trudna. Roditelji su je tukli sve dok nije
priznala ko je otac: Bio je to uitelj zena koji ivi u hramu izvan sela. Svi metani
su to saznali. Kad se dete rodilo, poli su do hrama i ostavili dete pred noge uitelja
zena. Licemeru! rekli su mu. Ovo dete je tvoje! Ti brini o njemu! Uitelj zena je
samo rekao: Dobro, dobro i zatim predao dete jednoj eni u selu da ga odgaja,
preuzevi trokove na sebe. Nakon ovog dogaaja, uitelj je izgubio sav ugled,
uenici su ga napustili, niko vie nije odlazio da trai savet od njega. Nakon nekoliko
meseci, kada je devojka videla sve ovo, nije izdrala i konano je rekla da otac deteta
nije uitelj, ve jedan mladi iz susedstva. Kada je selo doznalo pravu istinu, svi su
otili do hrama i bacili se pred noge uitelja zena. Traili su od njega oprotaj i molili
ga da im vrati dete. Uitelj je samo rekao: Dobro, dobro i predao im dete. Eto
slobodnog oveka. oveka sposobnog da pati, koji je dostigao irinu o kojoj sam vam
govorio. elim i vama i sebi, kao rezultat naih slabanih napora, da nam Bog
pokloni ovaj dar!
 Ljubav

Do sada sam vam govorio o miru, radosti, tiini, ivotu i slobodi. Sada u vam
govoriti o ljubavi. Re je o najteoj temi, jer je, u svojoj beskrajnosti i tajanstvenosti,
ljubav neizreciva kao Bog. Tu i tamo, doivljavamo poneki ljubavni zanos i to tek
nejasno shvatamo. Ne verujem da iko stvarno razume ovu tajanstvenu pojavu. S
vama bih hteo da razmislim o dva aspekta ljubavi: ljubavi kao kreaciji i ljubavi kao
poistoveivanju. Poeu da govorim o ljubavi kao kreaciji tako to u vam ispriati
jednu izuzetnu priu amerikih Indijanaca, moju omiljenu priu.
Jedan indijanski ratnik popeo se na vrh planine, tamo naao orlovsko gnezdo i
u njemu jaje. Doneo je jaje u selo i stavio ga pod koko. I tako, zajedno s piliima,
izlegao se orli, i odrastao s njima. Nauio je da kokodae, da eprka po zemlji
traei bube i crve, ograniavao se da se popne na poneku niu granu, sve kao i
kokoi. Jednog dana, ve star, orao je ugledao neto udesno na nebu. Gore, u
beskrajnom plavetnilu, video je velianstvenu pticu, kako leti bez ikakvog napora.
Kada je upitao jednu koko ta je to, ona mu je odgovorila: To je zlatni orao, kralj
neba. Ali ne razmiljaj o tome. Ti i ja smo ovde, na zemlji. Orao je vratio pogled ka
tlu i tako je na kraju i umro, ubeen da je koko. Jer, tako su se svi i ophodili prema
njemu; kako se rodio, tako je i iveo i na kraju umro.
Znate li ta znai ljubav kao kreacija? Gledati orla i postati svesni ko ste, jer
moete rairiti krila i poleteti kao zlatni orao.
Jedan uveni ameriki psiholog sproveo je eksperiment vredan da se pomene.
Znate li ta je uradio? Pred kraj kolske godine podvrgnuo je sve uenike jedne kole
testu inteligencije. Odabrao je zatim desetak imena i rekao svakom od njihovih
profesora: Ovi uenici su natproseno obdareni. Videete da e svi oni biti najbolji
uenici u sledeoj kolskoj godini. Vi samo morate da obeate kako nikome neete
govoriti o tome, jer se to moe negativno odraziti na njih. I profesori su obeali.
Meutim, niko od tih uenika nije bio posebno obdaren, i u tome je i bila poenta ovog
opita. Nakon godinu dana, psiholog je ponovo doao u istu kolu i ta je otkrio? Svim
natprosenim uenicima koeficijent inteligencije poveao se najmanje deset posto.
Nekima od njih i vie. Psiholog je porazgovarao sa profesorima i upitao ih: Kako
vam se ine ovi uenici? a ovi su odgovarali u superlativima, opisujui ih kao
inteligentne, dinamine, ive, interesantne, itd. ta bi bilo sa ovim uenicima da ih
profesori nisu tretirali kao natproseno obdarene? Dakle, profesori su razvili u ovim
uenicima sve njihove potencijale.
Psiholozi su sproveli ovaj opit u drugim kolama, pa ak i sa ivotinjama, uvek
sa uspehom. Na primer, govorili su studentima psihologije koji su izvodili
eksperimente sa mievima: Evo vam jedna nova vrsta mia, koji mnogo bolje
reaguje. I mievi su stvarno bolje reagovali, iako su pripadali istoj vrsti. Zakljuak je
bio da se to dogodilo zato to su ih studenti tretirali s posebnom panjom. Njihova
oekivanja su bila vea i mievi su uzvraali na takva oekivanja, koja su, na ovaj ili
onaj nain, prenoena ivotinjama.
Kad sam prvi put uo za ovaj opit, setio sam se jednog velikog amerikog
oveka, oca Flenegana, oveka koji je uao u legendu. On je u poetku osnovao dom
za naputenu decu, a zatim i za maloletne delikvente. Kada policija nije vie znala ta
da preduzme, slala ih je njemu. Tako sam uo i sledeu priu.
Jedan osmogodinji deak ubio je oca i majku. Moete li zamisliti kroz ta je
sve proao pre toga, da bi u tako nenom dobu bio izvrilac najuasnijeg zloina? Ali
tu nije bio kraj. Hapen je vie put zbog pokuaja pljake. Policija nije znala ta da
uradi s njim, jer po zakonu nije mogao biti smeten u popravni dom. Na kraju su
pitali oca Flenegana hoe li da ga primi. Naravno! Poaljite ga! odgovorio je.
Nakon desetak godina, deak je napisao svoju priu. Seam se tog dana kada sam
putovao u pratnji policajca i mislio: alju me kod nekog svetenika. Ako mi jo kae
da me voli, ubiu ga. A ve je bio ubica! ta se dogodilo? Kada je zakucao na vrata,
otac Flenegan je rekao: Napred! Uao je i onda ga je otac pitao: Kako se zove?
Dejv, odgovorio je, a otac je rekao: Dejv! Dobrodoao u ovu kuu. ekali smo te!
Sada, kad si tu, procunjaj malo naokolo, tek da upozna mesto. Zna li da svi ovde
rade za hranu i smetaj? Pokazae ti. Moda e otkriti neki posao koji ti odgovara.
Ali za sad odmaraj. Razgledaj malo, saberi utiske. Sad moe da ide. Vidimo se
kasnije. Deak je ispriao da se njegov ivot od tog trenutka promenio. Znate li
zato? Prvi put sam video oveka koji se nije razbacivao reima, nije govorio da me
voli, ve: Ti si dobar, nisi rav, ti si dobar! I postao je dobar.
Kao to kau psiholozi, naa je tenja da budemo ono to oseamo da jesmo.
Moete li zamisliti neto uzvienije? Vidimo dobrotu u nekome, to mu pokaemo, i
njegov ivot se menja, on biva preporoen. Onaj koji voli stvara ljubav. Vidimo
lepotu, i u tom trenutku inimo da ona izroni na povrinu.
Oca Flenegana su esto pitali u emu je tajna njegovog uspeha. Nikad nije
odgovarao na takvo pitanje, jer je polazio od principa: Ravo dete ne postoji. On je
video dobrotu, inio je da se ona pojavi kod svakog ko bi doao kod njega. Stvarao je
dobrotu. To je ono na ta mislim kada govorim o ljubavi. Da li biste voleli da vidite
stvari kao otac Flenegan? Siguran sam da bi svima prijalo da budu kao on, jer svi
elimo da volimo.
 kola ljubavi

Ako elite da razvijete ovaj nain opaanja, potrebno je da pohaate kolu

ljubavi. Potrebno je da uradite vebe koje nisu preterano teke, ali nisu ba ni lake.
Koje? Ponite od sledeeg. Mislite na nekog koga duboko volite. Zamislite da sedi
ispred vas, govorite s tom osobom, od sveg srca. Recite joj koliko vam znai sama
injenica da je ona ula u va ivot. Dok ovo inite, postanite svesni onoga to
oseate. Kada osetite svo ushienje i toplinu koje donosi ova veba, preite na
sledeu.
Mislite sada o nekoj osobi koja vam je odbojna. Stanite u mislima pred nju.
Dok je gledate, pokuajte da se setite neeg dobrog. Uinite mali napor da vidite
dobrotu. Ako vam to ne ide, moete da zamislite kako pored vas stoji Isus i gleda istu
osobu. On bi trebalo da bude ekspert umetnosti gledanja, umetnosti ljubavi. ta
vidite? Koliko dobrote, koliko lepote moete otkriti u konkretnoj osobi? Kad bi se
Isus vratio na zemlju, ta mislite da bi prvo primetio kod ljudi? Beskrajnu dobrotu,
poverenje, iskrenost iste ljubavi. U oveanstvu postoje okeani dobrote meu
ljudskim biima. On bi to odmah primetio, jer dobar ovek vidi dobrotu na svakom
koraku. Rava osoba vidi zlo, jer tei da vidi samu sebe u drugima, zar ne? Svoj
odraz, kao u ogledalu. Zamislite da Isus gleda u vas. ta e videti?
Preimo na treu vebu, moda i najteu. Ali ako istinski elite da volite,
morate proi kroz nju. Zamislite Isusa ba tu, ispred sebe. On vam govori o svoj
dobroti, svoj lepoti i svim vrlinama koje vidi u vama. Ako ste kao i veina ljudi,
moda ete poeti da optuujete sebe za raznorazne mane i grehove, i Isus e to
prihvatiti. Jer, za Isusa nijedna promena u oveku nije roman. Kada je video zlo,
nazvao ga je po imenu i osudio ga. Ali nikada nije osudio grenika, iako je osudio
sam greh. Setite se kako je gledao na prostitutku u jevanelju, na lopova, pa ak i na
fariseje i ljude koji su ga raspeli. Evo ga, stoji pred vama! I vi optuujete sebe za sve
mogue grehe a on to prihvata, dozvoljava da imate sve te mane. Ali on razume, on to
prihvata. Te mane nisu u sukobu, ne kvare svo dobro i lepotu koje On vidi u vama. To
nije teko shvatiti. Mislite o sebi. Mislite na nekog koga volite i ko vas voli. Ako ga
paljivo posmatrate, nai ete mane. Meutim, one ne umanjuju vau ljubav prema
toj osobi, i ne spreavaju vas da vidite svo dobro u njoj. Zamislite da Isus to ini. I
otkrijte koje efekte to izaziva u vama. Prihvatite ljubav Isusa i onih koji vas vole.
Kada je Isus prvi put sreo Simona Petra, kako se govori u jevanelju, video je u tom
oveku ono to niko nije video, i nazvao ga je stena, kamen. Tako se Simon
preobrazio. Zamislite, dakle, Isusa pred sobom. Kakvo e vam ime dati?
Pre nego to preemo na drugi vid ljubavi, ispriau vam jednu zapadnu bajku.
Bajke uvek kriju veliku mudrost u sebi. Ovo je pria o princezi i abi krastai. Jednog
dana prelepa princeza etala je umom i naila na abu krastau. aba ju je veoma
ljubazno pozdravila. Princeza se u prvi mah uplaila da jedna krastaa moe da
govori ljudskim glasom. Onda joj je aba objasnila da uopte nije aba, ve princ
koga je vetica pretvorila u abu. Princeza, koja je imala mnogo dobro srce, pitala je
moe li nekako da pomogne. Moe, odgovorila je aba. Ako se nae princeza
koja e sa mnom provesti puna tri dana i tri noi, arolija e nestati i ponovo u
postati princ. Princeza je u toj krastai ve videla princa. Ponela ju je u dvor. Svi su
se zgraali, govorei: Kakvu si to odvratnu abu donela? a ona govorila: To nije
odvratna aba, to je princ! I drala je krastau uz sebe dan i no, za stolom ili na
uzglavlju dok spava. Nakon tri dana i tri noi, kad se probudila, videla je pored sebe
divnog mladog princa, koji je poljubio njenu ruku u znak zahvalnosti to je skinula
maiju koja ga je drala okovanog u telu abe.
Ova bajka je pria o svakom od nas. Na odreeni nain, svi smo mi pretvoreni
u abe krastae, i ivot nam prolazi u traenju nekoga ko e da skine tu aroliju i
preporodi nas! Da li je va Isus takav! Da li je va Bog takav! Da li sreete mnoge
osobe kakav je otac Flenegan?
Bog se ne moe upoznati. Meutim, kada ga zamiljamo, dobar je bar kao
najbolji meu nama. Mogu da se nadam da va Bog ovako govori: Aneli, dunite u
trube! Evo stie princ! Evo stie i princeza! Da li se tako ophodi prema vama? I
pored toga to vidi sve vae mane? Razmislimo, jer je tenja da se preobrazimo u
bie koje oboavamo.
 Ljubav kao poistoveenost

Razmislimo sada o ljubavi kao poistoveenosti. U Indiji, mistici i pesnici esto

su se pitali ko je svetac. I formulisali su lepe odgovore: Svetac je kao rua.
Da li je mogue zamisliti ruu koja govori: Dau svoj miris samo dobrima i onima
koji ga cene, a uskratiu ga ravima? Ne! irenje mirisa je sama priroda rue,
sutina njenog bia. Svetac je kao upaljena lampa u mranoj sobi. Moe li lampa
svetleti samo dobrima, a uskratiti svetlost ravima? Svetac je kao drvo koje daje
svoju senku i dobrima i loima. Drvo nudi svoju senku ak i onome koji ga see. A
ukoliko je re o miriljavoj biljci, ona ostavlja svoj miris na samoj sekiri. Zar Hrist
ne govori isto kada nam kae da budemo milosrdni kao to je Otac na nebeski, koji
alje kiu ravima i dobrima pojednako? Koji ini da sunce sija i ispravnima i
grenicima? Kako da pronaemo tu vrstu ljubavi? Razumevanjem svega ili putem
mistikog iskustva?
Da li ste ikad pomislili da ima na milijarde ljudi, a samo jedan Hrist? Pavle
tvrdi da svi inimo jedno telo. Kao to moje telo i ja nismo dvoje, ve jedinstvena
celina. Ja nisam moje telo, ali nismo dvoje! A koliko volim svoje telo! Kada je neki
deo ili organ moga tela bolestan ili je pak zdrav, ja ga svejedno volim na isti nain. To
je razumevanje koje biva podareno samo nekolicini srenih ljudi. U odnosu na ostale
su razliiti, ali nisu odvojeni, oni su jedno telo.
Evo jedne indijske prie. Sedam luda nalo se u jednom selu na velikoj
proslavi. Kasno nou, vraali su se kui pijani i jo lui. Poela je kia, pa su se
sklonili pod jedno drvo. Ujutro, probudili su jedni druge kuknjavom. Jedan prolaznik
upitao ih je ta se dogaa. Zaspali smo pod ovim drvetom i tokom noi smo izmeali
ruke i noge, tako da sad ne znamo ta je ije! Onda je prolaznik rekao: Lako emo
to reiti! Otkinuo je trnovitu granu i ubo jednu nogu, a njen vlasnik je rekao: Jao!
Dobro je, konstatovao je prolaznik. Ova noga je tvoja! I tako je nastavio, sve dok
se lude nisu razdvojile.
Kada se neko povredi a ja uzviknem: Jao! neto se dogodilo. Poistovetio sam
se s njim; ljubav postaje poistoveenost. Moemo li neto uiniti da bismo zadobili
takvu milost? Ne, to je dar. Sve to moemo uiniti je da se pripremimo. Moda ne
verujete; meutim, kad biste samo sluali i gledali, ili oseali i stupali u dodir sa
samim sobom, stigli biste do tiine i stvari bi vam se otkrile. Sve to moemo da
uinimo je da pripremimo teren.
Ako radite ovu vebu koju sam vam preporuio, biete pripremljeni da primite
ovu milost. Jednog dana - zaista se nadam - bie vam podarena. Svako ko praktikuje
vebe pomenute u ovoj knjizi doi e do dobrih rezultata, ali ljubav kao
poistoveenost samo Bog moe dati. Bog je Nepoznato, Bog je Tajna, Bog je Ljubav.
Zato, kada volite, vi postajete uesnici boanskog i milosti. U ovom svetu tako
naopake i podozrive svesti moete li zamisliti bolju stazu koja vodi Bogu?
 Molitva

Postoje mnoge teme o kojima bih rado govorio, ali postoji jedna povodom koje
mi uvek postavljaju pitanja. Kada doznaju da sam svetenik, pitaju me: Moete li mi
pomoi da se bolje molim? Ja bih formulisao pitanje na ovaj nain: moemo li se
moliti bolje? Smatram da je neophodno ponovo sagledati smisao molitve koju
aljemo i ivimo, poevi od svega onog to nije molitva. Sledea pria moe sve ovo
da razjasni.
Jedan mladi posetio je uvenog sufi mudraca i rekao: Uitelju, moja vera u
Boga tako je velika da nisam ak ni vezao svoju kamilu napolju. Poverio sam Bogu
da se stara o njoj! Mudrac je uzvratio: Izai i odmah vei svoju kamilu, budalo!
Zato optereivati Boga onim to i sam moe da uini? Jasno, zar ne? Veoma je
vano zauzeti ovaj mentalni stav kada se govori o molitvi. Boga ne treba
uznemiravati radi onih stvari koje moete i sami da uinite.
Seam se prie o oveku koji je itavog ivota verno sluio Bogu. Jednog dana
mu se obratio ovim reima: Gospode, verno sam ti sluio, oboavao te i potovao
zakone. Bio sam dobar vernik, ali sada sam ve star i potrebna mi je pomo. Pomozi
mi da dobijem na lutriji, da bih spokojno proiveo poslednje dane. Molio se tako i
molio, mesec dana, dva meseca, godinu, dve godine i na kraju zavapio: Gospode,
uslii moje molbe! Uini neto! A Bog mu je uzvratio: Uini ti! Kupi bar loz! Ova
pria daje neku ideju ta molitva nije. Ali ta je molitva? Evo jo jedne prie.
Jedan ovek otkrio je vetinu paljenja vatre. Nakon ovog otkria otiao je na
sever, kod planinskih plemena ugroenih hladnoom i nauio ih kako da upale vatru.
Pokazao im je mnoge dobre strane ovog otkria: kako da se zagreju tokom zime,
kako da kuvaju i peku hranu, kako da pomou vatre prave cigle i crep, itd. Oni su sve
to uili s puno entuzijazma. Kada su nauili, pronalaza vatre otiao je na drugu
stranu, ne davi im vremena ni da mu zahvale.
 Velikim ljudima nije vano da li ih se iko sea ili im se ukazuje zahvalnost. I
tako je pronalaza stigao do drugih plemena kojima je predao vetinu paljenja vatre.
Postajao je sve slavniji. Meutim, svetenici su se pobojali da njihov ugled ne
opadne, pa su reili da ga se otarase tako to su ga otrovali. Da se narod ne bi
uznemirio, pripremili su sliku ovog oveka, istakli je na glavni oltar hrama i rekli
ljudima da se poklone velikom pronalazau vatre. Na oltar su okaili i sva orua
potrebna da bi se vatra upalila, i proglasili ih za relikvije. Vremenom su razradili i
ritual i liturgiju vezanu za oboavanje pronalazaa i njegovih alatki. Tako je on
oboavan decenijama i stoleima, ali vatre vie nije bilo.
Gde je molitva? U vatri! Gde je vatra? U molitvi! Ba tu. Ono to radite da
biste pronali vatru je molitva. Molite se nedeljama, mesecima, godinama, ali ostajete
bez vatre. Mnogo dobre volje, ali nigde molitve.
Zato me zazivate 'Gospode! Gospode!' a ne radite ono to vam kaem? Doi
ete i govoriti: 'Gospode, uinili smo uda u Tvoje ime', a ja u vam rei: 'Ne znam
vas, ne tiete me se.' udno, Isus je bio manje zainteresovan za Gospode!
Gospode! od nas. Vie ga je zanimalo Zato ne radite ono to vam kaem?. Ali
pripazite. Nemojte misliti da su dobra dela automatski i molitva. Ako bih dao moje
telo da se spali i razdelio sve svoje blago ubogima, a nemao ljubavi, sve bi bilo
uzalud. Dela sama po sebi nemaju svoju unutranju vrednost. Neka dobra dela zaista
su takva, dok se druga ine samo iz line koristi. Majster Ekart, najvei nemaki
mistik, rekao je: Manje brinite o tome ta treba da radite a vie mislite o tome ta
treba da budete. Bie ti sueno ne na osnovu onoga to ini, ve onoga to jesi.
Postojanje biva preobraeno: eto vatre!
 Unutranji preobraaj

Kako promeniti sopstveni ivot? ta treba da uinite? Nita! Da bi se va ivot

preobrazio, potrebno je da vidite. Da vidite neto to e vas promeniti. Niko se ne
menja radei na samom sebi. Vi umete da popravite mnoge stvari i to je veliki dar.
Meutim, kad se trudite da popravite druge ljude, najverovatnije ete imati problema.
Nita ne treba da inite; potrebno je samo videti stvari na nov nain. Promena i
preobraaj dolaze uporedo s vienjem, novim sagledavanjem sveta i vas samih.
Metanoja, pokajanje, jer je carstvo boje ovde i sada! Pokajanje ne znai oplakivanje
sopstvenih grehova; pokajanje znai vienje svega na potpuno nov nain, znai
promenu ideja, preobraaj srca. To je ta promena o kojoj govorim. Kada se to dogodi,
promeniete se vi, ono to inite, itav va ivot. To je vatra! ta vam je potrebno da
biste videli stvari na potpuno nov nain? Nije potrebna nikakva snaga, ne trai se da
budemo korisni; tu ne pomae vera u sebe, niti snaga volje. Potrebna je dobra volja
da bi se mislilo na ono to nije svakodnevno, na ta smo navikli, dobra volja da bismo
videli neto novo. A to je ono poslednje to ljudska bia ele. Ljudi ne ele da vide
bilo ta razliito od onog to su uvek videli. Zato se Hrist suoio sa mnogim
preprekama kada je obznanio svoju Dobru vest. Ne samo zato to je bila dobra.
Ljudima ne prija da uju dobre stvari. Oni ele da pate, da se osete jadnim, samo da
ne bi znali. Nesvesno, ljudi ele da proizvode patnju. Ne dopada im se dobra strana
Dobre vesti. Ne dopada im se nova strana Dobre vesti!
Jeste li spremni da vidite stvari na drukiji nain? Ali pazite: ne prihvatajte sve
to vam kaem samo zato to vam ja to govorim. Ne gutajte ono to ujete od mene.
Volim Budinu izreku: Monasi i uenici ne treba da usvajaju moje rei na osnovu
potovanja prema meni. Treba raditi kao zlatar: topiti zlato, meriti ga, sei. Moramo
ostati otvoreni, nezavisni u svom razmiljanju, uvek spremni da pitamo. U suprotnom
se tone u mentalne predrasude. Patite? Imate probleme? Mrzite svoj ivot? Da li su
vam prijala poslednja tri sata, svaki trenutak poslednja tri sata? Ako je odgovor ne,
ako je odgovor da patite i nemirni ste, onda zaista imate problema. U vama ima neeg
to ne valja. Neeg veoma ozbiljnog. Spavate, mrtvi ste!
 Prosvetljenje

Moda mnogi od vas prvi put uju ovakve stvari. Obino se ponavlja da je
prirodno imati probleme, da je ljudski patiti. U tom sluaju, bolje da vam objasnim
ta je patnja! Pre svega, uoimo sledeu razliku: vi moete imati bolove i patiti, ili
imati bolove i ne patiti. Jedan uenik pitao je uitelja ta za njega znai prosvetljenje.
Uitelj je odgovorio: Pre prosvetljenja, esto sam oseao tugu; nakon prosvetljenja i
dalje oseam tugu. Ali tu postoji bitna razlika. Patiti znai prepustiti se da vas poraz
usisa u sebe. To je patnja. Dobro je to razjasniti odmah na poetku. Patnja znai
preputanje da nas preplave bol, malodunost, strepnja. Dok se uite molitvi, i dalje
ete biti preputeni malodunosti, strahu. Oni su kao oblaci to prolaze nebom, i vi
sebe poistoveujete sa tim oblacima. Ali vi moete biti nebo, umesto to
izjednaavate sebe s oblacima. Oni e odlaziti i dolaziti kao i pre toga: Pre
prosvetljenja esto sam oseao tugu; nakon prosvetljenja i dalje oseam tugu.
Odakle, po vama, dolazi patnja? Po nekima iz samog ivota. ivot je naporan,
ivot je teak! Kinezi imaju divnu izreku: U itavom svetu nema niega tako
okrutnog kao to je priroda. Niko to ne moe izbei. Ali katastrofe ne izaziva priroda,
ve samo ljudsko srce, gde se raa oseanje. ivot nije teak; vi ga inite takvim.
Jednom sam uo za afriko pleme koje ne poznaje nijedan nain pogubljenja. Zato
osuenicima sledi kletva, zatim progonstvo iz plemena. Nakon desetak dana osueni
umiru. Rei ete moda: I to je ubistvo! Ubija ih osuda na progonstvo! Ne, ne.
Znate li zato? Ako bi neko od nas bio prognan, patio bi, ali ne bi umro. Njih je nain
ivota u progonstvu ubijao.
uli ste moda za sluajeve mladih Japanaca koji se ubijaju kad ne poloe
ispit? Mi to ne bismo uradili. ta po vama tera ove mlade ljude na samoubistvo? To
to nisu poloili ispit? Ne, ve njihova reakcija na injenicu da su pali. Kada poete
na piknik i padne kia, ta vas sneveseli? Kia? Ili vaa reakcija? Svest o ovoj
injenici moe zapanjiti osobe koje se ve decenijama mole a da nikad nisu postale
svesne toga. To je jedan od rizika molitve: moe vas spreiti da stignete do vatre.
A sada mislite na neto to vas uznemirava ovih dana. Ili na neto to vas je
brinulo pre nekoliko dana. Razmislite! I pokuajte da shvatite da va nemir nije
prouzrokovan nekom situacijom iz spoljnog sveta, nekim dogaajem, stanjem stvari,
injenicom da je neko umro, da ste neto pogreili, da vam se desio neki incident, da
ste izgubili novac ili posao. Nita od svega toga ne proizvodi vae neraspoloenje.
Ono ima svoj razlog u nainu na koji reagujemo na neki dogaaj, na neku osobu, na
neki predmet diskusije. Kad bi se neka druga osoba nala na naem mestu, moda se
uopte ne bi opirala svemu tome. Vi se, meutim, opirete. Zato? Moramo uiniti
neto za vas! Ali ne ukljuujui stvarnost u ovo, mada bi velika veina ljudi dala
svoju glavu samo da promene stvarnost.
 Promena glave

Jedan svetenik poverio mi je kako njegov prijatelj boluje od side.

Istovremeno, deavalo se neto veoma udno. Taj ovek je govorio: Poeo sam da
ivim tek kada mi je lekar saoptio da sam zaraen i da je smrt neizbena. Moda
neete poverovati, ali svetenik je dodao sledee: Upoznao sam oko trideset osoba u
istoj situaciji, i gotovo polovina njih rekla mi je neto slino tome. Kako to da ljudi
tako razliito reaguju na istu stvar? To zavisi od strukture njihove linosti. Neko nije
odrao re koju vam je dao? Neko vas je odbio, ostavio? Ne. Niko vam nikada nije
nakodio u itavom vaem ivotu. Nikad vas nijedan dogaaj nije poremetio. Uvek
ste vi to uinili. U sutini, niste ba ni vi, jer to niko ne bi uradio svojevoljno. Vaa
uslovljenost, mentalni sklop vae linosti izazvale su takve stvari, sam va duhovni
pristup ivotu. To je ono to treba da se promeni - vaa glava!
Preimo na novu vebu. Mislite na problem koji imate s nekim, o kome god da
se radi. Moete misliti da ta osoba ne zasluuje vae poverenje, da je dosadna, lenja,
sumanuta, vulgarna. Ako imate problema s drugima, pripremite se na neto to vas
moe iznenaditi: neto u vama ne valja. Prepreka nije u odnosu sa drugima. Ako se vi
promenite, sve e se promeniti. Ako vam poe za rukom da se distancirate od samih
sebe, ljudi oko vas e se promeniti. Vi ne vidite ljude onakve kakvi stvarno jesu, ve
onakve kakvi ste vi! Ako me neko nervira i ljuti, neto u meni ne valja. Moram se
promeniti! Kako mogu nekome dati mo da izazove nervozu u meni? Kako dati
nekome mo da odlui o mom raspoloenju, da li u biti tuan ili radostan? Ako
nekome poklonimo takvu mo, ne moemo da se zatitimo od posledica onoga to
inimo. U prirodi ne postoje pohvale ni kazne, samo posledice. Potrebno je samo
odrasti i suoiti se s njima. Neophodna je i hrabrost da ne dozvolimo da budemo
upotrebljeni. Ljudi se boje da kau ne, da odluno kau nekom da se pobrine o svom
ivotu: ivi svoj ivot i pusti mene da ivim svoj! Tada je nemogue izbei
posledice toga to ste dozvolili da budete upotrebljeni.
Naa srea nikada nije posledica neega. Istinska srea nema uzroka, nije niim
uslovljena. Kako vam to izgleda? Ako vas neko uini srenim, ili ste zadovoljni
svojim poslom, to nije prava srea, ve ostvarenje odreene elje: hou neku stvar,
traim je, uzimam, oduevljavam se, idem do kraja, oseam zadovoljstvo, uivam u
tome, posle nekog vremena poinje da me zamara. Ako ne uspevam da dobijem
konkretnu stvar, postajem uznemiren. To nije srea! To je emocija. Zadovoljavanje
elje.
Ponekad mislim da su gotovo svi ljudi predodreeni da budu nesreni. Oni
jednostavno ne mogu da ne budu nesreni. I lutaju ivotom, gore-dole, kao klatno,
patei. Ponavljam: srea nema uzroka. Kada vam nita ne moe nakoditi, nijedna
osoba, nikakav dogaaj, nita, tek tada ste zaista sreni.
 Otkrivanje blaga

ta uiniti da bismo bili sreni? Nita! Nita ne treba initi. Potrebno je samo
odvojiti se od svega, distancirati se. Od iluzija. Od pogrenih ideja. Kako se
osloboditi toga? Tako to emo shvatiti da su pogrene.
Seate li se afrikog plemena o kome sam vam priao? Zato su izgnanici
umirali? Zato to su moda lopovi? Ne, ve zato to su dodavali neto samoj
stvarnosti, neto od svog mentalnog sklopa. Vaa nesrea izazvana je onim to
dodajete stvarnosti. Taj dodatak uzrok je nesree. Kako se izleiti? Distancirajte se od
sopstvene patnje i ozdraviete! Zdravlje nije neto samo po sebi, ono je odsustvo
bolesti. Kada je oko slobodno, vidimo; kada uho nije zapueno, ujemo; kada je
nepce isto, oseamo pravi ukus. Kada je um slobodan od pogrenih ideja, dobijamo
na poklon saznanje i sreu. Ako umete da se oslobodite iluzije, biete sreni.
Video sam osobe teko naruenog zdravlja, koje su trpele uasne bolove, pa ipak
srene! Da, srene! Ne pate, jer patnja znai borbu. Patiti znai zapitati sebe: Koliko
e jo dugo sve ovo trajati?
Da vam otkrijem jo jednu tajnu? Sadanji trenutak nije nepodnoljiv.
Nepodnoljivo je ono to e se dogoditi u sledea etiri sata. Imati sopstveno telo
ovde u osam uvee a duh u pola jedanaest: eto uzroka problema. Kada vam je telo u
jednom gradu, a duh u drugom: eto uzroka vae patnje. Zato veite svoju kamilu!
Boga ne treba uznemiravati sitnicama koje i sami moete da obavite. Molitva je
vatra! Vatra znai promenu koja potie iz svesti o iluziji i nae tenje da se od te
iluzije odvojimo.
Zamislite da sedite u nekoj sali i sluate koncert. U jednom trenutku setite se da
ste zaboravili da zakljuate automobil. Poinjete da se nervirate. Nezgodno vam je da
ustanete i odete do automobila, ali ne moete vie da se usredsredite na muziku;
nalazite se izmeu ekia i nakovnja. Ovo je savren prikaz naina na koji ivi
najvei broj ljudi! Dozvolite mi da zaokruim ovu sliku jednom japanskom priom.
Jednog oveka progonio je tigar. Na samoj ivici provalije se okliznuo, pao i nekako
se uhvatio za granu koja je trcala iz tla. Pogledao je navie i ugledao tigra kako ga
posmatra odozgo: o povratku nije bilo ni govora. Pogledao je nanie i video ponor od
nekoliko stotina metara. Tada je pored svog ramena ugledao bokor zrelih kupina.
Otkinuo je jednu i stavio je u usta! Kakav predivan ukus! U tom trenutku taj ovek je
nauio da ivi u sadanjosti, to je i jedini pravi nain ivota. Meutim, takva tvrdnja
mnogima zvui kao neto nemogue.
Znate li kako su otkriveni rudnici dijamanata u Junoj Africi? Neki putnik
boravio je u jednom selu i video decu poglavice plemena kako igraju klikera. Bio je
okiran kada je otkrio da se igraju dijamantima! Kada je upitao poglavicu moe li da
dobije neki od tih klikera u zamenu za duvan, ovaj mu je odgovorio: Ovde toga ima
koliko god hoe, bila bi prevara da uzmem duvan od tebe, ali prihvatiu ta god mi
bude dao. Poenta ove prie je da su stanovnici tog sela gazili po blagu a da to
uopte nisu znali. Moglo bi se rei da je ivot banket kojeg se najvei broj ljudi
odrie, ne eli da uestvuje u njemu. Oni nikada ne otkrivaju blago.
 Velika, najvea radost

Kad bi molitva bila praktikovana i shvaena na pravi nain, uinila bi nas tako
bogatim da konano otkrijemo kako stvari nemaju vanosti. ivot je ono to nam se
deava dok smo obuzeti drugim stvarima. Spremni smo da ostavimo utisak na druge.
Uvebani smo da osvojimo olimpijadu, za uspeh svake vrste. A ivot nam klizi iz
ruku.
U nama postoji neto dragoceno. Skupoceni biser. Blago. U nama je Carstvo
boje. Kad bismo bar to otkrili! Velika tragedija ivota nije u dimenziji nae patnje,
ve u dimenziji onoga to gubimo. Ljudska bia se raaju uspavana, ive spavajui
i umiru spavajui. Ponekad se ne raaju uspavana, raaju se budna; meutim, kad
razviju mozak, padaju u san... Prave decu u snu, odgajaju ih u snu, u snu se bave
velikim poslovima, penju se na vlast spavajui, umiru uspavani. I nikad se ne bude.
Duhovnost znai buenje. Vi ivite u pijanoj omamljenosti. Kao da ste hipnotisani,
drogirani! A ne znate ta gubite! Kako izai iz tog zaaranog kruga? Kako se
probuditi? Kako znati da li spavamo?
Mistici, kada sagledaju ono to ih okruuje, doivljavaju ogromnu radost, koja
potie iz sutine stvari. Oni tada govore o toj radosti i ljubavi koja sve preplavljuje. A
mogu trpeti i bolove, ono to mi nazivamo patnjom, ali istovremeno oseaju
neizmernu radost, koju, kao i njih, nita ne moe izmeniti. Kako to dostii?
Razumevanjem, oslobaajui se iluzija i pogrenih ideja. Moramo se distancirati od
njih, jer je iluzorno i dalje govoriti Bogu: Daj mi! Daj mi! Daj mi! Veite svoju
kamilu! Ne optereujte Boga onim to i sami moete da uinite. Vi govorite Bogu:
Gospode, uini da progledam! a i dalje murite. Razumevanje, spremnost, irina,
otvorenost za novo gledanje na stvari, to je molitva. Kada govorim o molitvi, ne
pozivam se na Gospode! Gospode! ve na inite ono to vam kaem. To je
molitva o kojoj sam vam govorio.
Postoje dve vrste molitve. Ona Gospode! Gospode! i neto oigledno bolje:
inite ono to vam kaem. Neki rade ono to im govori, i nikad ne pominju:
Gospode! Gospode! a esto nikad nisu ni uli za Gospoda. Drugi se danonono
mole Gospode! Gospode!, ali rizikuju da uju: Ne poznajem vas. inite ono to
vam kaem. To je ljubav prema Bogu. Da nas ljubav preobrazi: to je ljubav prema
Bogu. Tada ete spoznati ta je Bog. Tada ete konano spoznati ta je stvarnost.
 Oslobaanje

Zamislite da je nekom detetu dato da proba drogu. Kako raste, itavo njegovo
telo postaje ovisno o njoj. Kad je bez nje, to u njemu izaziva takav uasan bol da
bukvalno eli da umre. Vi i ja, kao to dete, probali smo tu drogu koja se naziva
dokazivanje, uspeh, prihvaenost, popularnost, ugled. Kada jednom uzmemo tu
drogu, drutvo moe da nas kontrolie i mi postajemo roboti. Hoete li da vidite kako
ljudi postaju roboti? Sluajte: Kako dobro izgleda! i robot se ispuni ponosom.
Pritisnem taster pohvale i robot poraste deset centimetara. Pritisnem taster kritike i on
odmah splasne. Totalna kontrola. Svi postajemo podloni! Lako je manipulisati s
nama. A, kada smo lieni droge, to nas ini uplaenim, bojimo se da ne napravimo
neku greku zbog koje bi nam se drugi narugali.
Jednom prilikom, kad sam bio u poseti kod prijatelja, njihova trogodinja
devojica prila je stolu za kojim smo sedeli. Bila je jako lepo obuena da smo svi
poeli da tapemo, smejui se. Meutim, ona je pomislila da je ismejavamo i pobegla
je. Majka je otila po nju, ali ona nije htela da se vrati. Ima samo tri godine,
pomislio sam, i ve su napravili manekena od nje. Neko je nauio: 'Ako uradi ovo,
hvalie te i bie srena. A kad ti kau bljak treba da se stidi.' Kada jednom probamo
tu drogu, gotovo je. Verujete li da je Isus dozvolio da bude kontrolisan onim to su
drugi mislili ili govorili o njemu? Onaj ko je budan nema potrebe za takvom drogom.
Kada nainite neku greku ili se osetite odbaenim, esto doivljavate uasnu
prazninu. Javlja se oseanje usamljenosti, koju odmah potirete novom dozom droge
koja se zove ohrabrenje, prihvaenost, i tako i dalje ostajete pod kontrolom drugih.
Kako izai iz tog zaaranog kruga? Pod uticajem ove droge izgubili ste sposobnost da
volite. Znate li zato? Zato to ne moete vie slobodno videti nijedno ljudsko bie.
Ograniavate se samo na injenicu da li vas prihvataju ili odbacuju, da li vas
podravaju ili ne. Tretirate ih kao ugroavanje ili podrku vaem narkotiku.
 Razmislite malo o politiarima. Oni esto uopte ne vide druge ljude. Vide
glasove koje im ovi mogu dati. Kada ne biste predstavljali ni podrku ni ugroavanje
njihovom uspehu na izborima, za njih ne biste ni postojali. Poslovni ljudi uglavnom
vide samo novac; ne vide druge ljude kao linosti, ve samo ono u njima to je
povezano s odreenim poslom. Mi nismo bitno drukiji kada smo pod uticajem ove
droge. Kako moete voleti nekoga koga ak i ne vidite? Hoete li da se oslobodite
droge? Morate se odupreti iskuenjima ovog sistema. Do sri ste ogrezli u njih. Kada
uspete u tome, sve e ostati isto, ali vi ete ostvariti slobodu. Ostaete u svetu, ali
neete mu vie pripadati. To je strahovito teko. Kao kada bismo rekli nekom
narkomanu: Zato ne pojede neki dobar i hranljiv obrok, napije se svee vode sa
izvora i nadie se istog jutarnjeg vazduha? Ostavi se droge! On verovatno ne bi
uspeo ni da zamisli tako neto, jer ne moe da ivi bez svog narkotika.
Kako izai? Potrebno je da se suoimo sa strahom. Morate shvatiti zato ne
moete da ivite bez potvrde drugih. Hoete li da volite druge? Umrite za njih. Neka
umre vaa potreba za njima.
 Nauite da budete sami

Budite strpljivi sa sobom. Nazovite drogu njenim pravim imenom. To je samo

veslaki stimulans. elite li zaista da osetite ukus ivljenja? Izotrite svoja ula,
razvijte svoj unutranji svet. Cenite svoj posao, volite prirodu, idite na planinu ili na
more, neka vas osvoji drvee i zvezdano nebo. Izbegavajte guve. Nauite da budete
potpuno sami. Iz samoe e se roditi ljubav. Staza koja vodi ka zemlji ljubavi prolazi
kroz zemlju smrti. I shvatiete da vas je vae srce dovelo u beskrajnu pustinju. U
poetku ete patiti od usamljenosti. Niste navikli da volite druge, da ne zavisite od
njih. Na kraju, videete druge. Odjednom ete opaziti da se pustinja pretvara u ljubav.
U vaem srcu javie se muzika, veno prolee. Nahranite sami sebe odgovarajuom
hranom. Nazovite stvari pravim imenom i budite strpljivi, kao to biste se ponaali sa
totalnim narkomanom. Kako e mona biti ta molitva!
Mislite na nekoga ije vam je prihvatanje neophodno u ivotu, nekoga od koga
traite podrku. Ako postoji takva osoba, analizirajte kako ste u dodiru sa njom
izgubili svoju slobodu. Mislite na nekoga ko vam je potreban da umanji patnju vae
usamljenosti. Pokuajte da shvatite kako ste u dodiru s njim izgubili slobodu. Vi niste
slobodni! Ne usuujete se da budete ono to jeste! Ne morate nikoga okrivljavati,
nikad vie. Potpuno ste slobodni sa svima, ne traite vie nita ni od koga.
Neuzvraenost na vae elje vas ne alosti. Kada vie ne morate da se branite od
nekog, ne postoji ni potreba da se izvinjavate. Niti da dajete objanjenja. Ne morate
vie ni na koga da ostavljate utisak. ta god da se pria ili se misli o vama, uopte vas
ne uznemirava. Ne bavite se time. Tada se raa ljubav. Ali tek nakon svega ovoga.
Ako oseam potrebu za tobom, ne mogu te voleti. Kakva je vaa zasluga ako
pozdravljate samo one koji pozdravljaju vas? I ako volite samo one koji vole vas?
Morate biti totalna ljubav, kao nebeski Otac. On ini da sunce na jednak nain sija na
dobre i rave, na pravednike i grenike.
 Duhovnost

Duhovnost je kada smo budni, kada postanemo svesni iluzija i odbacimo ih.
Duhovnost je kada nikad nismo zavisni od bilo kog dogaaja, stvari ili osobe, kada
otkrijemo rudnik dijamanata u sebi. ta vredi da osvoji svet ako pritom duu svoju
izgubi? Razmislite ta oseate pri pogledu na sunce koje zalazi u more, ili na mesec
koji se uzdie iznad drvea? Kada itate neku knjigu ili radite posao koji volite? Kada
uivate u drutvu vama bliskih ljudi? Uporedite to sa onim to oseate kada vas
hvale, tapu vam, laskaju, kada ste uspeni, kada vam se dive. Prva oseanja su
duhovne prirode a druga svetovne. Svetovna oseanja nisu prirodna, njih je drutvo
izmislilo da bi nas dralo pod kontrolom. Ona nam ne daju sreu, ve samo
uzbuenje, prazninu i napetost.
Mislite o svom ivotu. Postoji li jedan jedini dan u kome se, svesno ili
nesvesno, niste ponaali na osnovu onoga to drugi misle, oseaju i govore o vama?
Vai koraci su kontrolisani: kreete se kao marionete. Pogledajte oko sebe.
Nalazite li nekoga ko je slobodan od ovih svetovnih oseanja? Ili nalazite osobe
okovane takvim oseanjima, koje vode potpuno isprazan ivot, bez due. Osvojile su
svet, ali su izgubile duu.
Jedna grupa turista putuje kroz arobne pejsae. Ali zavese na vagonu su
sputene, tako da niko od njih nema nikakvu predstavu kakva je lepota napolju.
Unutra, svi se meusobno takmie ko je lepi, pametniji, talentovaniji, ko vie zna,
itd, itd. I tako sve do kraja putovanja. Ako ovo shvatite, oslobodiete se. Tada ete
otkriti ta je stvarnost, ta je Bog, jer ete se osloboditi jedne od najopasnijih iluzija.
Iluzije po kojoj nam je neophodno da nas uvaavaju, po kojoj je neophodno da smo
uspeni, popularni, itd. Samo je jedna stvar neophodna: ljubav! Kada to otkrijete,
doivljavate promenu. Kada ivot postane molitva... kada duhovnost zrai iz svega
to inimo.
 Ostavite svoj amac na obali

Jednom sam leteo iz Sjedinjenih Drava prema Kanadi. Dok smo preletali
granicu, pilot je objavio: Prelazimo ameriku granicu! Putnici su pogledali nanie,
ali nije bilo ta da se vidi. Naravno, granica postoji samo u mislima ljudi, priroda ne
poznaje teritorijalne granice. Ne postoji ameriko drvee, amerike planine. To je
samo jezika konvencija. Meutim, ljudi su spremni da umiru za to, toliko im granice
realno deluju.
Jeste li ikad razmislili o injenici da dan Boia postoji samo u vaoj mati.
Priroda ne poznaje nikakav poseban dan. Pa ipak vidimo kako mnoge osobe podleu
boinim emocijama. Isto tako, ne postoji dan Nove godine, kao to ne postoje
nezakonita deca. Rei nekome: Ti si nezakonito dete! moe dovesti do skandala!
Priroda ne poznaje nezakonitu decu. To je samo drutvena konvencija. Rei nekom
detetu da je usvojeno, i da zato... To postoji samo u naoj mati! Postoje drutva u
kojima su svi usvojeni i niko ne mari. Mi reagujemo na rei, na predstave. ivimo od
ideja. Hranimo se reima.
Ljubav nije privlanost. Volim te vie od bilo koga, ili: Vie me privlai
nego bilo ko drugi. Kako vam se to ini? Privlai me vie nego drugi. Bolje se
uklapa u moju mentalnu emu nego neko drugi. To ba i nije laskavo za vas, jer ako
je moja mentalna ema moda drukija... Koliko ste ve puta uli da govore: ta on
nalazi u njoj? Gospode, ta ona vidi u njemu!? Privlanost je slepa. Oseate da vas
privlai neko ili neto? Ako se prepustite privlanosti, usledie nagrada. A zatim
umor ili strepnja. Nadam se da e ostati ovako! Nadam se da nee poeti da pije!
Vezivanje, posesivnost, ljubomora, strah da ne izgubimo osobu koja nas je privukla.
To nije ljubav!
 ta nije ljubav?

Ljubav nije zavisnost. Pozitivno je zavisiti od drugih. Kada ne bismo zavisili

jedni od drugih, drutvo ne bi ni postojalo! ivimo u stanju uzajamne zavisnosti.
Zavisimo od mesara, pekara, elektriara, pilota, taksista, lekara... nabrajanju nikad
kraja. Ali kad zavisimo jedni od drugih da bismo bili sreni, to je loe. esto moemo
videti dve prazne osobe koje zavise jedna od druge, dve nedovrene linosti koje se
uzajamno podupiru. Kao dve domine oslonjene jedna o drugu. Ako se jedna izmakne,
druga pada. Zar je to ljubav? Ne moemo govoriti o ljubavi ako ona slui da
usamljenost uini podnoljivijom. Kada se oseamo prazno, odmah hrlimo da tu
prazninu popunimo nekim. To nije ljubav. Da bismo utekli od usamljenosti i
praznine, uputamo se u bilo kakvu aktivnost, bacamo se na neki posao ili u neiji
zagrljaj. Ali usamljenost ne moe biti izleena kontaktom sa ljudskim biima, ve
samo kontaktom sa stvarnou.
Kada se suoimo sa usamljenou, otkrivamo da ona ne postoji. U stvarnosti ne
postoji nikakva praznina. Upamtite ovo dobro ubudue. Ono to traite ve je u
vama. Ako ozbiljno pristupite svemu to se nalazi u vaoj dui, nestae sve ono od
ega beite a izronie ono to traite. Ne moe se voleti da bi se ponitila
usamljenost. Kada se govori o ljubavi, obino se govori kao o nekoj robi koja je na
prodaju. Jesi li dobar prema meni? Biu onda i ja prema tebi! Jesi li nean prema
meni? Biu onda i ja prema tebi. Nisi utiv prema meni? teta, simpatija koju sam
oseala prema tebi pretvara se u antipatiju! Zar je to ljubav? To je berza emocija
kamufliranih ljubavnim ponaanjem.
Ljubav nije elja. Pre dve i po hiljade godina, Buda je rekao: Svet je pun
patnje. Poreklo, koren patnje je elja. Kada ukinemo elju, ukidamo patnju. Pod
eljom je podrazumevao sve ono od ijeg zadovoljavanja zavisi naa srea. Nae
drutvo, naa kultura, neprekidno podstie u nama nove i nove elje. Sve vie i vie
usmerava nas ka nezadovoljstvu, nesrei i egoizmu. Svet je prepun patnje. Koren
patnje je elja.
Ukidanje patnje poinje ukidanjem elje. Ambicija je odreeno pranje mozga
kojim su nas podvrgli! Nauili su nas da bez ambicije nita neemo uraditi u ivotu.
Zaboravili su na energiju i uivanje koji se mogu pronai u radu. U Kini postoji ova;
izreka: Kada strelac odapne strelu van takmienja, pokazuje svu svoju sposobnost.
Kad je u izgledu medalja, postaje nervozan. Ako se nudi zlatni pehar, postaje slep.
Njegova sposobnost je uvek ista, ali nagrada ini da vie misli o pobedi umesto o
gaanju. Napetost vezana za pobedu ini ga slabim. Ambicija zamagljuje njegov
pogled.
Svet je prepun patnje, koren patnje je elja. Brakovi zasnovani na elji ne traju
dugo: Puno oekujem od tebe. Bolje nemoj da me razoara... I obrnuto: Ti puno
oekuje od mene. Ne elim da te razoaram... Ubeivanja! Potrebna sam ti!
Potreban si mi! Potrebno mi je da naem svoju sreu u tebi! Potrebno je da nae
svoju sreu u meni! I tu izbija sukob. Tu poinje pretenzija za posedovanjem druge
osobe. Tamo gde je prisutna ova vrsta elje, krije se ucena! A tamo gde se krije ucena,
javlja se strah. A tu gde je strah, nema ljubavi, jer uvek mrzimo ono ega se plaimo.
Prava ljubav uvek eliminie strah. Kada je to samo elja kamuflirana ljubavlju, esto
se ispolji strah.
Ljubav nije elja, nije opsesija. Zaljubiti se je neto sasvim suprotno od voleti,
ali zaljubljivanje je u modi. To je bolest kojom bi svi eleli da se zaraze. Vidimo je u
filmovima, sluamo u ljubavnim pesmama. Gledao sam film u kome devojka kae:
Volim te! Ne mogu da ivim bez tebe! Ne mogu da ivim bez tebe? Zar je to
ljubav? To je glad! Kad se zaljubim u tebe, ne vidim te vie. Ako dozvolim da me
snana emocija zaslepi, bez obzira da li je pozitivna ili negativna, gubim sposobnost
raspoznavanja. Emocija se umea i ini da projektujem svoje potrebe na drugoga.
 ta je prava ljubav?

Do sada smo govorili ta nije ljubav, da bismo stigli do zakljuka da se ne

moe rei ta je ljubav. Ne moe se rei. Kada se otarasite svojih strahova, svojih
lanaca, svojih iluzija, znaete. Moemo govoriti poreenjima. Ako nita drugo, ljubav
znai bistrinu pogleda i preciznost odgovora. Videti drugoga jasno, onakvog kakav je.
To je neki minimum koji oekujem od ljubavi. Kako mogu da te volim ako te ne
vidim dobro? Najee, kada se gledamo, nikad se ne vidimo. Samo traimo
odreenu sliku! Da li je neki mu u odnosu sa svojom enom ili sa slikom koju je
stvorio o njoj? Isto vai i za enu. Doiveo sam odreeno iskustvo s tobom. To
iskustvo pamtim i cenim te na osnovu svog iskustva. Nosim te u sebi, kud god poao.
Delam i reagujem polazei od svog iskustva s tobom, a ne od onoga to stvarno jesi.
Ne vidim tebe, ve samo sliku koju sam stvorio o tebi. Kada nakon neke svae prie
i kae mi: ao mi je zbog one rasprave, bilo bi fantastino kad se nieg ne bih
seao. To nalazimo kod mistika, kada govore o proienju memorije! Oni pod tim ne
misle da sve treba zaboraviti, ve da se treba otarasiti svih emocija. Izleite se od
patnje! Vi kaete: Sea li se kako smo bili zaljubljeni pre dve godine? eli li da
reagujem na osnovu onog od pre dve godine, ili na ono to si u ovom trenutku? Kada
se o ljubavi misli kao o investiciji, onda se ne zna ta je ljubav.
Ljubav je kao sluanje neke simfonije, to znai biti osetljiv na sve zvuke. Da
imamo srce koje je osetljivo za sve i prema svima. Moete li zamisliti sluanje
simfonije ako se panja obraa samo na bubnjeve? Pravi poznavalac muzike slua
zvuk svakog instrumenta, bez obzira to postoji i njegov omiljeni instrument. Kada se
zaljubite, kada se vae srce vee, prione uz neto, kada se fiksira na neto, znate li ta
se tada deava? Objekat vae strasti prepotentno raste dok ostali iezavaju.
Ljubav nije odnos. Ona je stanje. Ljubav je postojala i pre pojave ljudskih bia.
Pre nego to ste vi postojali, ljubav je ve bila tu. Rekao sam vam: kad je oko
slobodno, tada vidimo. Nita ne moete uiniti da biste zadobili ljubav. Kada
postanete svesni svojih dunosti, svojih vezanosti, opsesija, predrasuda, naklonosti, i
kada uspete da se svega toga oslobodite, tada e se pojaviti ljubav. Kada je oko
slobodno, vidimo. Kada je srce slobodno, volimo.
 DRUGI DEO

RASKIDANJE OKOVA
 Leenje patnje koju sami sebi nanosimo

Kako razreiti nezadovoljstvo sopstvenim ivotom? Kada osetimo

nezadovoljstvo svojim ivotom, trai se izlaz. Kako pronai sreu, mir i ljubav, ili
kako pomoi nekome da bude srean? Nema potrebe za nekim prirunikom, za
Svetim spisima ili religijom; nema potrebe za duhovnim uiteljem ili primitivnim
ritualima. Dovoljno je pet ula. Telo je svet za sebe: to je ono to nam je potrebno. U
njemu se nalazi sve to je potrebno, zajedno sa sposobnostima koje nam je dao Bog.
Na ivot je tako bedan! Bez mira, bez zadovoljstva, prepun briga i patnje. Kad ne bi
bilo patnje, bilo bi ljubavi. Patnja vas spreava da celovito volite, svim svojim biem.
Kad ne biste patili, voleli biste. iveli biste u miru, okrueni ljubavlju i spokojstvom.
Naa patnja ima razlog. To je najvea Budina intuicija. Njegova genijalnost se
pokazala kada je objavio da patnja ima odreeni uzrok i da, kada izdvojimo ovaj
uzrok, moemo eliminisati patnju. Tako stiemo slobodu.
ta je, dakle, uzrok patnje? Mentalna aktivnost, proizvod misli. Ponekad um
odmara; tada je sve u redu. Meutim, najee radi i stvara ono to Buda naziva
proizvod misli. Poinje da sudi, procenjuje, izvodi zakljuke. Um se kree u
odreenom pravcu tako to sudi o stvarima, ljudima i dogaajima. Patnja je rezultat
tih prosuivanja i mentalnih konstrukcija. Kada um ne prosuuje, tada nema patnje,
nema ni emocija. Postoji samo ista radost. Svi smo mi u odreenim trenucima svog
ivota osetili ovu radost. Moemo je nazvati milou, sluajnou, sreom, kako god
elimo. Najednom bivamo proeti oseanjem spokojstva, um kao da se smiri, i tada
osetimo radost, zadovoljstvo.
Ako ne shvatamo kako funkcionie na um, oslanjaemo se iskljuivo na
sopstvene mentalne konstrukcije, i tako ostati robovi rezona. Neemo vie verovati u
objektivne stvari, ve samo u svoje ideje o njima. Postaemo zatoenici izmiljotina
sopstvenog uma, umesto da vidimo stvarnost onakvu kakva jeste. Dau vam primer.
Jedna osoba hoda ulicom i uje neku lepu muziku. Ostaje zadivljena. I eto mentalne
konstrukcije: Kakva divna muzika, voleo bih da je ponovo ujem; kupicu muziki
stub i CD sa tom muzikom. Morau poprilino da radim za te stvari. Sve sama
konstrukcija. Neko drugi proe istom ulicom, uje istu muziku i oduevi se kao to se
oduevljava i drugim stvarima. Voleo bih da ponovo ujem istu muziku, ali nemam
novca za aparat. Svejedno mogu u sebi da sviram jednako fascinantnu muziku. Od
ove dve, koja mentalna konstrukcija izaziva napetost, nemir? Muzika je magina,
zadivljuje. Vi niste rob muzike koju ste uli, ili aparata; vi ste pod kontrolom
prosuivanja sopstvenoga uma.
 Oseanje dunosti

Koja su uobiajena prosuivanja vaeg uma? Jeste li ve uli u sebi pritiske i

tvrdnje, kao na primer: Ne bi trebalo da to radi; Ne bi trebalo da govori takve
stvari; Ovo ti je potrebno; Ti zasluuje...; Trebalo bi da je malo...? Jeste li
ve osetili mogunosti, slobodne pozive, bez pritiska, to vam ostavlja prostora za
odluku, ili jo uvek oseate trebalo bi na svaku vau elju. Dunosti ine svaku
odluku suvinom, jer drutvo vri takav pritisak i toliko je zakona kojima se moramo
prilagoditi, tako da ne preostaje nita drugo osim da pratimo svoje unutranje potrebe.
Uspevate li da prepoznate ove dunosti kao signale porodinih veza iz davne
prolosti? Ve tada su vas okovale, ali sada nisu ak ni realne. Samo su uspomene iz
vae prolosti, iz mesta u kome ste odrasli, ali one vam vie ne daju ivot. Nemaju u
sebi ni ljubav, ni toplinu, ni brigu. Postale su mentalna droga. Uviate li da potiu iz
nekog drugog vremena i mesta, bez ikakve povezanosti sa vaim sada i ovde? Ne
odnose se vie na vas. Obaveze su nestvarni pojmovi, beivotni. Kako okonati
sklonost racionalistikog upravljanja svetom?
Potrebno je da temeljno analiziramo nae mentalne konstrukcije. ta ulazi u
nas? Zamislite oveka koji niti vidi niti uje. On tada ivi u svetu u kome su i ostali
slepi i gluvi. U kakvom svetu? Da li bi ikad doao dan kad bi on posumnjao da stvari
koje dodiruje, mirie i kua imaju jo neku dimenziju, onu vidljivu? I ta bi se desilo
kada biste odrasli ignoriui svojih pet ula, strogo se drei tumaenja i dunosti
koje vam namee autoritet? Najverovatnije da nikad vie ne biste verovali u svoja
ula, svoj zdrav razum, u svoje ja. itavog ivota traili biste odobrenje autoriteta
svaki put kad mislite, delate, otvarate usta ili sluate. U sutini, neki drutveni sistemi
primoravaju ljude da otvoreno priznaju kada govore, misle, dodiruju ili delaju na
nain koji se razlikuje od onoga koji je autoritet propisao. Neke religije takoe
funkcioniu na ovaj nain. Sve dok postoji red zasnovan na poslunosti autoritetu,
istovremeno, ispod ove tanke povrine sigurnosti, postoji i dubok i nepredvidljiv
rizik. Mo raa strah, konformizam i iskljuivost. Dunosti u takvom sistemu
uskrauju oveku njegovu slobodu, lepotu i ljubav.
Vi niste niti ste bili isto jo od najranijeg detinjstva. Da li biste voleli da
otkrijete ko ste u stvari? Imate li dovoljno hrabrosti da budete ono to jeste? To je
obeshrabrujue. Vi moete voleti oseanja, misli i dela vaeg novog bia. Ali neete
imati nikoga ko bi rasuivao mesto vas i vodio brigu o vama. Taj novi ivot poinje
prihvatanjem i ljubavlju prema samom sebi, verujui u svoja ula, u svih pet, u
svakom pogledu. To je vrlo suptilno prihvatanje sebe. Da li ste spremni? Tigrovi u
dungli, pazite se! Stiem. Na kraju, posle svega to sam bio, bez straha.
 Pet ula i daleko vie

Imamo pet ula. Moda imamo jo pet, i drvo ivota moglo bi da nam pokae
stvari za koje nikad nismo ni pretpostavili da postoje... Kako nemamo vie od tih pet
ula, na um ne moe ak ni da zamisli takvu mogunost. ovek koji je roen slep i
gluv ne moe da pojmi kako cvet koji dodiruje i mirie ima neku boju. Nikada mu se
nee javiti misao da postoji tako neto. Da bismo stvarno iveli i bili ono to jesmo,
potreban nam je poseban dar da naslutimo i mislimo o onom to je nepoznato. Onaj
ko ivi po oseanju dunosti nema sopstvene emocije; on ima samo usaene misli i
zadovoljstva, kao oni koji uspevaju da se nasmeju samo kada se ef smeje. Pre nego
to se nasmeju, moraju imati opravdanje za tako neto. Prihvatanje ini njihov smeh
ispravnim. Veina odraslih osoba ima potrebu za dozvolom pre nego to izvedu i
najmanju akciju, izraze neko miljenje ili doive neko zadovoljstvo u ivotu. Kao
neko dete, uvek trae dozvolu kad se bore da bi mogli slobodno da odluuju, govore,
pa ak i da sluaju.
Prevazilaenje sopstvene uslovljenosti teko je koliko i korienje sopstvenih
pet ula po prvi put. Kada im ukaete poverenje, umesto da aktivirate svoju potrebu
za odobrenjem i prihvatanjem, osetiete se udno i usamljeno, ali e zadovoljstvo
koje ete doiveti biti neizmerno: kao da ste se ponovo rodili.
ta vidite kada razmatrate sopstveni ivot? Ne zna se. Da li vaa ula daju neku
novu boju stvarnosti? Da li ona sadri neto posebno, ili vaa ula kreiraju neto to
joj ne pripada, ili joj samo delimino pripada? Ne znamo. Kako da znam da li zelena
boja koju vidim zaista postoji? Pretpostavimo da, svaki put kad vidim zelenu boju, vi
je vidite kao utu, ali je nazivate zelenom. Verujemo da vidimo isto, ali nije tako. Ne
znamo koliko je naa percepcija odgovorna za ono to vidimo. Kako bi tuno bilo kad
je ne bismo imali da otkrivamo svet. Ako se pokoravamo nekoj vioj instanci, ne
verujemo u same sebe. Kako mogu da znam da li su moja oseanja moja, zasnovana
na mom doivljaju stvarnosti, ili su to oseanja usaena od vie instance? Verujete da
moe postojati ispravan nain percepcije? Ko odreuje kriterijume? Koliko esto
gledate, mislite, oseate, delate na osnovu oseanja dunosti? Ako se ograniavate na
nivo dunosti, neete ak ni zagrebati stvarnost, neete ni posumnjati kakva je u
stvari. Ostaete u okviru pojmova i slika stvarnosti, zasnovanih na zakonu etiketiranja
i prikladnosti. Niste jo osetili pravi ukus, niti ste ikad voleli. Gospode, ja vidim.
Moj Boe, udesno je.
Ako poemo od pretpostavke da su naa ula potpuno slobodna i otvorena,
odmah emo se suoiti sa problemom, jer su ula krajnje selektivna. I naa svest je
selektivna. Mi ne vidimo stvarnost, nismo u stanjuu da je vidimo, vidimo samo ono
to je projektovano, to je um ve ranije izdvojio kao vano. Ja ne vidim vas, ve
ideju koju sam o vama izgradio. Eto razloga zato se vide dve slike iste stvarnosti. U
vama vidim neto to drugi ne vidi, i obrnuto. Drugim reima, da bih vas video,
moram vas postaviti blizu svoga uma, na njegov selektivni nivo, i onda upitati sebe:
koliko stvarnog ima u mojoj slici o vama? Jednaka proporcija kao i u vaem umu. Zar
je to stvarnost?
 Filteri uma

Ono to postoji u naoj svesti, neprekidno se filtrira. Kakvi su to filteri?

Strahovi, elje, odnosi, uverenja, navike i uslovljenosti. Oni vre selekciju onog to
opaamo svojim ulima. Nae senzacije nisu realne, ve reagujemo na slike koje
izgrauje um. Mogu, recimo, da ugledam nekog, prepoznam u njemu Amerikanca, i
reagujem pozitivnim oseanjem; neko drugi, gledajui istu osobu, moe reagovati
krajnje negativno. Da li vidimo ljudsko bie ili samo nau sliku o njemu? Na osnovu
reakcije drugih moe se zakljuiti da li smo motivisani impulsom sada i ovde ili
predubeenjem. Kada elite neto, obraate panju na mnoge stvari koje drugi uopte
ne primeuju. Neka majka u stanju je duboko da spava usred neke gungule, ali budi
se na prvi uzdah svoga deteta. Zato? Njena ula filtriraju druge zvuke. To je neto u
nama, kao neki senzor, koji reaguje na ono to je nama bitno u ivotu. Takva
percepcija zavisi od uslovljenosti koja nam je davno usaena. Ako se neko osea
inferiorno u nekom ambijentu, neprekidno e registrovati signale koji mu potvruju
takvu ideju. Naa ubeenja ne moraju uvek biti potvrena. Ako mislim da
Amerikanci imaju odreene karakteristike, videu u njima ono to e potvrditi moje
predubeenje.
ivimo, dakle, s rezultatima mnogih selektivnih procesa, filtriranja i
predrasuda. ta u stvarnosti postoji u naem umu? Pridruimo predstavama nae
mentalne konstrukcije i prosuivanja. Ovo je dobro, ovo je loe, ispravno, pogreno,
itd. U stvarnosti ne postoji ni dobro ni zlo, kako u ljudima, tako i u prirodi. Postoji
samo mentalno vrednovanje koje se primenjuje na ovu ili onu stvarnost. Takva
vrednovanja mogu biti, recimo, koji je tim bolji, koji je najbolji, kada je pobeda
dobra, kada je loa, itd. U stvarnosti postoji samo igra i igrai koji uestvuju u njoj,
kao i lopta koja se utira i hvata. Lopta i igrai pomeraju se du ogranienog terena za
igru. Takvim akcijama ljudi dodaju posebna vrednovanja; postaju navijai vie radi
nekog dresa ili iz odreene ideje nego zbog postojee stvarnosti. Ljudi zavravaju u
ovakvoj standardnoj konfuziji, jer jure za stvarima kao budale, a da ne znaju ni ta su.
Neprestano proputaju stvarnost kroz svoje filtere, svoja vrednovanja i elje. Uvode
dobro i zlo u stvarnost kao da pumpaju balon. Uporno se dre toga da su odreene
stvari poeljne, dok su druge nepoeljne, neke su ispravne a druge pogrene. Stvari
su, meutim, takve kakve su, shvatali ih mi ili ne.
 Svest

ta je svest? To je sposobnost da posmatramo nain na koji filtriramo stvarnost,

umesto da se ograniimo na sliku koju pravimo od iste stvarnosti. Zato je potrebno
sledee: da budemo svesni postojanja filtera; da spoznamo kako uvek reagujemo na
sliku u svom umu, nikad na stvarnost; da shvatimo kako je sve to postoji u tom
filteru prolazno, neprekidno se menja. ovek se ponaa kao da je taj filter vrst i
statian, dok se on stalno preobraava. Sve tee, kree se, ivi; da postanemo svesni
injenice da je sve to postoji u naem umu, u filteru, neprikladno i
nezadovoljavajue, ba zato to je privremeno; da shvatimo kako to to postoji u
filteru, u naem umu, nismo mi, ve praznina naeg ja, koja iezava tamo gde
postoje samo mentalne projekcije.
Ja je izumelo svest o egu, o mojem. Ako bih seo da pogledam svet, u
svojoj gluposti zalepio bih etiketu moj na zgrade, kompjutere, grad, na itavu
stvarnost.
Dajte mi neku stvarnost i spreman sam da na nju projektujem bar deli svoga ja. To
moj postoji samo u mojoj glavi, jer, kad bih ove noi umro, u toj zgradi se nita ne
bi promenilo. Stvari su ono to su. Nisu ni moje, ni tvoje ni njegove. To je samo
mentalna konvencija. Pretpostavimo da je neka zgrada vaa. injenica da je
posedujete ne izraava ipak stvarno posedovanje tog objekta. Zgrada je zgrada. Patnja
proistie iz prianjanja, iz misli o posedovanju. Prianjanje je samo projektovanje ega,
onog moje na neto. Ono se raa i razvija onoliko koliko projektujete svoje ja na
neto. Kada polako odlepimo etikete ja, moje sa zemljita, zgrada, odee,
preduzea, nacije, religije, s naeg tela, s nae linosti, tada postiemo osloboenje,
slobodu. Kada ja iezne, stvari su ono to jesu. Doputate ivotu da bude ivot.
Potrudite se da shvatite kako je sve prolazno, privremeno i prazno od ja.
Paradoksalno, to je tajna formula za trajnu sreu. Isus je to shvatio kad je rekao: Ko
je moja majka, moj otac, moja sestra? Nemam nikoga. Tu postoji jedna ena, ali je
moja majka samo mentalna konstrukcija. Ljudski odnosi su samo funkcija,
mentalna projekcija. Niko ne eli da to shvati, tako da su svi ludi. Ljudi vie vole da
ive u svetu koji su sami stvorili, izazivajui patnje i emocije, neprekidno traei
olakanje zbog nastale konfuzije. To je kao kad bismo se posekli pa zatim kanjavali
sebe novom posekotinom. Konfuzija bez kraja i konca. Problemi se raaju ne samo
kad kaemo ovo je moje, ve i kada se razmilja ja sam ovo i ono i jo i ono.
Poistoveivanje sa svojim ja moe izazvati probleme. Na primer: Ja sam dobar,
Ja sam lo, Ja sam zavodljiva osoba, Ja sam nestrpljiv, itd. Struktura moje
linosti drukija je od vae. Ne podudaram se s vaim projekcijama o meni. Ne
podudaram se ak ni sa mojim projekcijama o meni. Ja nisam ono to vi kaete da
jesam. ak ni ja ne mogu reima da izrazim ko sam u stvari.
Kad ne bi postojao ego, ne bi postojalo zlo. Kada ne bi imali kolektivni ego,
problem ne bi postojao. Sve to vai za bilo koju naciju ili religiju. Sve konvencije,
etikete, razgranienja, samo su izmiljotine naeg uma. Pre pedeset godina nije
postojao pakistanski ego; pre tri stolea niko nije iveo i umirao za neto to se zove
ameriki ego; pre deset vekova muslimanski ego nije postojao; pre dvadeset vekova
nije postojao hrianski ego. Takve mentalne konvencije nemaju nieg zajednikog sa
stvarnou niti sa ivotom. One nisu stvorene u prirodi, od Boga, ve ih je definisao i
napisao ovek. One su nastale u njegovom umu. Stvari su ono to jesu. Ego je samo
proizvod uma.
Nae misli stvaraju etikete i mi ih lepimo tamo gde elimo i tvrdimo da je od
tog trenutka ova ili ona zajednica odvojena od ostalih. Zatim zahtevamo od drugih da
rtvuju svoj ivot da bi odbranili etikete koje smo izmislili. Ovakve poduhvate
definiemo zvunim terminima, kao, na primer: Umreti za veru. U stvarnosti se
umire zbog konvencije, zbog zamisli koje jednostavno ne postoje. Obeavaju nam se
nevidljive nagrade, kao recimo: Ako umrete za veru, za naciju, za Boga, stiete
veni ivot, iako nita od svega toga nije stvarno.
 Kako nauiti iznova da ivi

Teko je nauiti da ivi stvarnost iznova, da je precizno opaa. Malo je

odabranih. Okamenjeni duh, udnja za uspehom i prihvatanje obeanja koje nudi ego
mnogo su zavodljiviji i esto privlaniji od stvarnog ivota. Neka nam je Bog u
pomoi!
ta onda znai meditirati? Meditacija znai posmatranje svega onog to se
nalazi u filterima sopstvene svesti, znai videti, prepoznati, postati svestan da je sve
privremeno, prolazno i slobodno od naeg ja. Jedan budistiki uitelj govorio je:
Moemo provesti itav svoj ivot u posmatranju tenje naeg uma da na sve to
postoji lepi etikete s natpisom 'dobro' i 'zlo'. Garantujem vam sledee: kad biste
umeli da posmatrate rad svoga uma, nikad vie ne biste imali ni minut dosade u svom
ivotu. Um neprestano proizvodi dobro i zlo, alje poruke kao reakcije na sopstvene
procene i vrednovanja. Ovo je dobro (procena) i zato je poeljno (poruka); Ovo je
loe i zato nepoeljno. Ova aktivnost neprekidno traje. udesno je postati svestan
injenice da su sve ove akcije u stvarnosti proizvodi moga uma.
Dobro i zlo ne postoje u stvarnosti, kao to ne postoji poeljno i nepoeljno.
itav scenario je naa izmiljotina. Fascinantno je, kao kad bismo raspravljali o nekoj
kompjuterskoj igri s najbojim igraima sveta. Zabavljali bismo se do kraja ivota.
Ne bismo upoznali ni jedan jedini trenutak dosade. Nauili biste da uivate u ivotu,
jer ne biste dozvolili da vas zahvati poriv da ispunite sve svoje elje i izbegnete sve
to vam je mrsko. Privlaenje i odbojnost, odbijanje da umrljamo svoj um,
suprotstavljanje svemu onom to kvari, korumpira nae srce. Blaeni su oni istog
srca, jer e pronai Boga.
Kada oistite srce od svih prianjanja i averzija, ugledaete Boga. Religija nije
pitanje rituala i akademskih studija. Ona nije odreeni kult ili injenje dobrih dela.
Religija je iskorenjavanje neistoe srca. To je put kojim treba proi da bi se stiglo do
Boga. Kada prestanete da se hranite antipatijama ili vezivanjima, vaa ljubav e se
ponovo roditi, razvie se. Tada ete spoznati ta je ljubav. U suprotnom, samo ete
ostati zaokupljeni nekim slikama svoga uma. Nikakvo vezivanje, nikakve averzije,
samo ljubav; tada ete shvatiti i prihvatiti od sveg srca ta god vam se dogodi.
U religioznim terminima, Bog sve kotrolie, njegova sveta volja se ispunjava,
nezavisno od naih akcija i misli; to je religija. Proistite svoje srce, uklonite sve to
je neisto, sva prianjanja i averzije. Analizirajte vrednovanja svoga uma u pogledu
dobra i zla. U onoj meri u kojoj se tome suprotstavite, utoliko e novi duh zaiveti u
vama. Kada stignete do praznine, do stadijuma nepodsticaja, odbiete da budete
linost. Kretaete se u ivotu, kroz ivot, prepuni ivota, i nita nee imati mo da vas
uniti. To je kao kad bismo bacili crno mastilo u vazduh: predeo ne postaje crn,
vazduh se ne boji u crno. Nakon jednog trenutka sve je kao i pre. Veliki uitelj
Hakvin nije ostavio za sobom uenike, spise, nita. O njemu se govorilo: Kad je
ulazio u umu, ni list ne bi zadrhtao; kad je ulazio u vodu, ne bi proizveo ni najmanji
talas; on nije naruavao harmoniju sveta.
Buka vas nee uznemiriti. Neete ak ni sami biti u stanju da uznemirite sebe.
Stvari su ono to jesu. Buka postoji u vaoj glavi, ali je nema u stvarnosti. Vaa
vrednovanja prave od te buke neto to vas gnjavi; drugi se ne daju uznemiriti, od
trenutka kad ponu da vrednuju stvari na drukiji nain. Meditacija nije vezivanje,
poistoveivanje ili posedovanje. Sve to proizvodi samo patnju. Meditacija znai
gledanje, posmatranje, irenje svesti, razumevanje. Ona je kritika svega neistog u
nama i, na kraju, vodi ljubavi.
 Dati glas oseanjima

Koren svih psiholokih problema je u inhibiciji, u zabrani. U emu se razlikuje

normalna osoba od zdrave osobe? Normalna osoba ivi po drutveno priznatim
normama. Zdrava osoba je kao divljak: ako je srena, to pokazuje na takav nain da
to svi vide i uju. Zdrava je, ali nije drutveno prilagoena. Kako ouvati svoje
bazino emocionalno zdravlje, a istovremeno se prilagoditi zahtevima drutva?
Osnova ivota je emocija. U dungli preivljavaju one ivotinje i oni oblici ivota
koji znaju da se kreu i ubijaju. Utiva i inhibirana osoba krije se iza drveta i eka
svoju smrt. Ona zatvara u sebe svoje strahove. Ljudski rod nikad ne bi preiveo da je
bio inhibiran. Njegovi preci pripadaju hrabrijoj i dragocenijoj vrsti.
Snana linost ne formira se po parametrima logike i konformizma. Ona ume
da izrazi svoja oseanja i da komunicira s njima. Na drugoj strani, mnoge izuzetne
osobe neprozirne su kao blatnjava voda. Sposobnost da izrazite svoje emocije
odreuje da li ste zdravi ili inhibirani. Deca su autentina, jer ostavljaju slobodan
prolaz svojim emocijama. Iskreno detinjstvo je sreno detinjstvo. Ako su neko dete ili
adolescent onemogueni u tome, posledica je da se u kasnijim godinama, kao ve
odrasli ljudi, ponaaju kao deca. Novoroene dolazi slobodno u svet, ali ga roditelji i
okolina ubrzo vezuju. esto se dete vie nikad ne oslobodi. Da li su vai lanci jako
zategnuti?
Tragedija je to se svi zlikovci prikazuju kao prijatelji. Vlast je izgleda vrlo
zainteresovana i usmerena na to da ui konformizmu i da manipulie sa strukturom
linosti. Oigledno je da mukarci imaju daleko vee psiholoke probleme nego to to
imaju ene. Uzmimo na primer mucanje. Proporcija je deset prema jedan, na tetu
takozvanog jaeg pola. Nivo stresa i tenzija je isti, ali je sposobnost upijanja krajnje
razliita. ene izgleda imaju dozvolu od drutva da mogu slobodnije da ispoljavaju
svoja oseanja. Mogu, recimo, da plau mnogo lake od mukaraca. S veom
suptilnou govore jezikom oseanja. Mukarci su uskraeni, i skupo plaaju
posledice toga. Verovatno ste zapazili da je, kada se pije, emocijama otvoren prolaz i
da se na kratko oseamo rastereeni svojih emocionalnih problema. Inhibicija
iezava. Alkohol je jedna od hemijskih supstanci koje privremeno oslobaaju
emocije. Meutim, kratkotrajno olakanje nije reenje za uklanjanje inhibicija.
 Osnovno pravilo ivota

Oseanje je osnovno pravilo ivota. Kada su neiji prirodni impulsi inhibirani,

potisnuti, dolazi do pojave neuroze. Sve ivotinje imaju potrebu za ulnim
nadraajima. Ne postoji neurotina ivotinja. U laboratoriji, kada se nekoj ivotinji
uskrati svaki ulni nadraaj (dodir, ukus, miris, itd.), ona postaje depresivna ili
hiperaktivna. Oko 85% religioznih ljudi pate od depresije, jer su optereeni
mnogobrojnim dunostima, idealima i nedovoljnim ulnim nadraajima. I oni postaju
depresivni ili hiperaktivni. Odravanje aktivnosti svakako je forma stimulacije, ali
ljudi pre svega imaju potrebu za emotivnom stimulacijom.
Kako se dobija emotivni podstrek? Tako to izraavamo sopstvene emocije.
Kada ste telesno neaktivni, dajete sebi malo stimulansa tako to etate, radite
gimnastiku, itd. Ako se nalazite u stanju depresije, moete sebi dozvoliti da zaete u
sferu emotivnog rizika. Tako e emocije ponovo poeti normalno da teku. Kada su
emotivni i ulni podsticaji blokirani u nama, tada postajemo depresivni. Pokaite
svoja oseanja. Pogledajte s kakvom lakoom to rade deca, jer nisu podlona
strahovima i inhibicijama. Nee vam vie biti potrebno da vas drugi emotivno
stimuliu. Ostaete na sredini scene, neete se kriti iza nekog drveta. Izrazite svoja
oseanja, bez pridavanja velikog znaaja injenici da li e te emocije biti pozitivno
prihvaene ili nee.
Zato bismo bili toliko zavisni od onoga to drugi misle? Zato da dozvolimo
da nas to inhibira? U onoj meri u kojoj se nae emocije ispolje, utoliko emo manje
imati potrebu za drugima, manje emo voditi rauna o njihovim stavovima, izraenim
ili preutnim. Imaete toliko lepote i bogatstva u sebi, u svakom trenutku imaete
toliko ivota i emocija na raspolaganju, da ete se upitati da li su vam stvarno
potrebni drugi ljudi. Kada vaa strepnja u odnosu na odreenu osobu popusti, vi ste
tada slobodni. Moete ispitati da li se ta strepnja preselila u odnos sa nekom drugom
osobom. Ljudi s najveom lakoom zamenjuju elje, zavisnosti, strepnje. Ako je tako,
potrebno je da se ponovo oslobodite. Porok tenje da budemo prihvaeni je dubok i
brzo iri korenje.
Vae inhibicije samo su strahovi. Kako ste mogli da budete toliko besni,
prepuni mrnje, zazirui ak i od osoba koje su vam izjavljivale svoju ljubav? Jer ste
hteli neto to ste smatrali neophodnim da biste emocionalno preiveli, i to ste
zahtevali od tih osoba. Nemogue je voleti kad ste obuzeti strepnjom ili oajanjem.
elite li jo neto od njih? Alternativa je: voleti ili eleti neto; biti slobodni ili eleti
da se drugi promene. Kada se deca ne bi plaila, bilo bi im uvek dobro. Ona su
sposobna da sluaju, ue, opaaju. Zato se onda njihovim iskustvima i grekama
koje ine dodaju strepnje, strahovi, oseanje sramote, nevaljalstva i greha? Gde smo
to nauili? Seate li se ko vam je nametnuo stid i strah kao vrednosti?
Ne ponaa se tako prema gostima!
Oprosti, mama.
Zamoli izvinjenje!
Molim vas, izvinite.
Stidim se tebe; nadam se da i ti osea stid zbog onog to si uinio, itd. itd.
Iskustva i greke su normalni i zdravi; kad ne bi bilo toga, ne bi bilo ni rizika.
Postojao bi samo proraunati konformizam. To nije ivot, tu nema nikakve
kreativnosti, nema iskustva ljubavi, niti poruke jevanelja. Kako formuliete razlog
zato neko ivi konformistikim ivotom? Otelotvoreni strah? Emotivna osakaenost
obino je maskirana zvunim terminima kao to su vaspitanje, porodine veze,
autoritet i poslunost. ta onda ue deca? Brinete se da ne napravite neku greku, da
ne razoarate druge; ili moda strepite da ne budete ukoreni ili kanjeni? Posebni ste i
u munini koju izaziva u vama vaa uslovljenost. Da li ste uopte svesni kada inite
napore da biste ispunili ono to drugi oekuju od vas? Ko vas je nauio da se
izraavate, da ivite slobodno i sreno? S druge strane, ko vas je nauio da se srea
postie kada smo prihvaeni i dokaemo se u drutvu? Prisetite se najsrenijih
trenutaka u svom ivotu: ta ste inili? Moda ete se setiti da ste se smejali irom
otvorenih usta, ne brinui ta drugi misle o tome; da ste se ponaali s oseanjem
potpune slobode i poverenja.
Vaspitani smo da budemo nesreni. Misli pre nego to neto kae, govorili
su nam. Postali smo strunjaci u dokazivanju sebe, samo da bismo bili prihvaeni,
nauili smo da cenzuriemo sve:
Promisli dvaput pre nego to neto kae.
Ne pokazuj svoja oseanja.
Govori ono to drugi oekuju od tebe.
Misli o onome o emu i drugi misle.
I svi poinju da govore ono to bi drugi trebalo da misle. Proizilazi da niko vie ne
uspeva da izrazi sebe i sopstveni ivot.
 udesna sposobnost oslobaanja emocija

Dopustili smo da budemo kontrolisani, podvrgnuli smo se vlasti jednog

nebuloznog i paranoidnog koncepta: koncepta drugih ljudi. Da li biste mogli da
definiete svoju sreu kao napor usmeren na to da budete u punoj meri prihvaeni od
tog irokog pojma drugih ljudi. Neki religiozni ljudi nesreno su proiveli itav svoj
ivot, sve pokuavajui da se izbore za prihvatanje neto drukijeg koncepta, u ijoj
osnovi nisu drugi ljudi ve Bog. Zato su ostali zauvek siromani na emotivnom planu.
Mnogi se pitaju: Kako sam postao tako inhibiran, pun strahova, nesposoban da
izrazim svoja oseanja? U stvari, oni bi da kau: Kako mi je oduzeta emotivna
spontanost u detinjstvu? Kada, od koga i na koji nain je zguvana i iupana ta
emotivna komponenta moje linosti? Ali sada ne znai mnogo to e se utvrditi gde je
sve to poelo.
Ono to znai je izleenje. To to je ova ili ona osoba, ovaj ili onaj dogaaj bio
uzrok tome, nije vie tako vano. Potrebno je izleiti sebe. Prolost je mrtva,
pokopana i vaskrsla. Od nje potiu dobro i zlo. Od nje potie sam ivot. Treba voleti
prolost. Starajmo se i o sadanjosti, ba u aktuelnoj situaciji, odlunoj za dalji
ivotni tok. Inhibirana linost, egoista, neprekidno je obuzeta sobom. Ne dopada se
samoj sebi, smatra da nije privlana, sve zato to ne pokazuje svoja oseanja i krije
svoje sposobnosti; ona ne prihvata svoj udeo u riziku prilikom stupanja u odnose sa
drugima; malo misli o svojim blinjima; ne vidi dalje od svog nosa, nesposobna da
vidi koga ima oko sebe. Nauila je da ivi da bi bila prihvaena, to joj nikada nije
bilo dovoljno. Inhibirana osoba ne voli, mada eli da bude voljena. Ne postoji ljubav
bez uzajamnosti. Ona ostaje zatvorena u sopstvenoj koljki.
Svi imaju probleme, ali ako naue da ih izraze, problemi iezavaju. Jedan
enski pacijent rekao je svom psihoterapeutu: Zaljubila sam se u vas.
Zaista?
Da, oseam veliku ljubav prema vama.
Pa to je divno! I kako se oseate?
esto mislim o vama, zamiljam kako razgovaramo, izlazim srena sa naih seansi.
Oseam se ispunjenom kada mogu da podelim svoja oseanja s vama. Hoemo li
sada nastaviti sa terapijom?
Zar ne elite da ujete ta mislim o tome?
Ne.
udesno! Velianstvena je sposobnost izraavanja svojih oseanja na tako slobodan
nain, bez ograda, nekome ko sve to razume.
Svi nai psiholoki problemi nastaju zato to ne dajemo glas svojim
oseanjima. Uplaeni smo. Ne umemo da izrazimo ni negativna ni pozitivna
oseanja. Potpune smo neznalice u izraavanju naih emocija. Bojimo se. Sposobni
smo da govorimo o svojim problemima, ali ne i o svojim oseanjima. Psiholog Karl
Roders govori o kongruenciji: da ti otkrijem svoj problem i tako rizikujem. To znai
da sam spreman da podelim s tobom svoje oseanje koje se odnosi na tebe ili na
odreenu situaciju. Mogu da kaem: Zaljubljen sam u tebe; Zadivljen sam;
Privlai me seksualno; ali i: Ima neto u tebi to mi smeta; Ponekad me zaista
nervira, itd. Mi gotovo nikad ne govorimo takve stvari koje otkrivaju ko smo, koje
osvetljavaju nau tajnu. Ima neto u tebi to me privlai, prosto me obara. Ne znam
ba tano ta je to. Oseanja otkrivaju moje unutranje ja. ta bi se dogodilo kad bi
ljudi znali ne ono to smo uinili, ve ko smo i ta oseamo?
 Mogue je izleiti oseanja

Inhibirana osoba pati od emotivnog zatvora. Oseanjima je neophodno redovno

pranjenje. U suprotnom, nagomilavanje emocija proizvodi otrove i tako dolazi do
pojave bolesti, kao to je, recimo, ir. S naim lepim manirima, etiketama i
drutvenim statusom svi doprinosimo ovom unutranjem zatvoru, na osnovu kojeg se
umnoava emotivna hipokrizija. Inhibirane osobe nemaju pravih oseanja ni ivotne
radosti. Postoje ljudi kojima je jako teko da ujutro ustanu. Suoiti se sa svetom trai
emocije, da bi se izalo iz sigurnosti i zatite majine utrobe; trai se promena naina
ivota; trai se uputanje u rizik, naputanje statinog ivljenja u polumraku. U
svojim naporima da se skloni od svega toga, da se spase od ivotnih rizika, inhibirana
linost ukida volju, sva energija vraa se natrag i blokira se ivotni tok.
Inhibirana linost je istovremeno veliki egoista, jer je potpuno obuzeta svojim
ja; ali nije dovoljno egoista, jer se ne bori za sebe. ivi u kuli od slonovae, ak i
kad se trudi da bude veoma senzibilna u odnosu na sve to je okruuje. Inhibirani
uvek ele da se dopadnu drugima. Dre se na distanci od svega oko sebe. Mogu da
pokau veliku ekspresivnost u odnosu na mnoge stvari, osim kad je re o njihovim
oseanjima. Teko im je da kau ne, jer im je neophodno da se neprekidno oseaju
prihvaeno i stabilno. Misle da e im njihovo da pomoi da sve to odre. Napeti su.
Ne umeju da se opuste. Neodluni su i puni tajni. Ne bi vam rekli ni ta su jeli za
ruak. Izbegavaju re ja.
Jeste li ikad zapazili da ljudi izuzetno dobrih manira esto deluju veoma
inhibirano? Ovo ne znai da su neinhibirani esto i nevaspitani. Problemi sa
zavisnou od nekog narkotika ili seksa, opsesivna potreba za potvrivanjem sebe, ili
jo oigledniji problemi, kao to su mucanje i stidljivost, seu svojim korenjem u
period detinjstva i tesno su povezani sa inhibicijom. Oslobaanje je mogue. Oni se
mogu izleiti. Dovoljno je samo govoriti, stalno govoriti, s oseanjem. Eto ta deca
rade po ceo dan (sve dok ne pou u kolu). Ona iskazuju svoja oseanja drugima,
nekima na poseban nain - lutkama, medvediima - osim ako su inhibirana. To je
bliskost. To je ljubav. To je ono to je najpotrebnije na ovom svetu.
 TREI DEO

VEBE I KOMENTARI
 Veba I

Otkrijte prikrivene brige i strepnje u svojim vezama. Odaberite jednu.

Iza svake brige krije se neki zahtev, elja ili potreba kojima ste izloeni. Moete li
precizno da formuliete ta je to? Postanite svesni oekivanja koje se krije iza te
potrebe, ili uzroka te potrebe (mora postojati neto to vas je navelo da poverujete u
odreenu ideju; na primer, ubeenost da vaa srea zavisi od drugih, ili da ponaanje
drugih prema vama moe izazvati ili upravljati vaom sreom). Sada uronite u sebe;
pokuajte da shvatite da u vama postoji dareljivo i samodovoljno carstvo sree. Do
sada ga niste otkrili u sebi, jer je vaa panja bila okrenuta stvarima u koje ste
verovali, ili iluzijama koje ste gradili u odnosu na svet. Kada ste sreni, sve brige
nestaju.

Komentar: elja se ne moe poistovetiti s ljubavlju, mada se neprestano brka s

njom. elja, u bezumnom traganju za zahvalnou, bei od kue, neprekidno traei
neto drugo. Ljubav, za razliku od elje, uvek ostaje kod kue, odnosno u vama.
 Veba II

Mislite o stvarima za koje ste se borili, ili ste uloili velike napore da bi ih
ostvarili. Postanite svesni injenice da vam je najvei deo tih stvari nepotreban.
Zamislite na trenutak da ste izgubili strah od mogunosti da ivite bez tih stvari.
Zamislite da ste izgubili strah da ste Niko i Nita. Razvijte ovo hrabro oseanje. Srea
vam je na dohvat ruke. Da li je oseate? Srea nije u onome to posedujemo, ve u
onome to jesmo. Vaa linost je ta koja ima potrebu da postoji. Da li postajete svesni
toga? To je prava vera.

Komentar: ivot je previe znaajan da bi bio straen brigom da se obogatimo i

proslavimo, da budemo lepi, popularni, privlani; ili strepnjom da ne budemo
siromani, nepoznati i neprivlani, osobe koje niko ne primeuje. Sve to gubi bilo
kakav znaaj, kao kamenje oko blistavog dijamanta. Vi, vae pravo ja, uvek je bilo i
uvek e biti dijamant. Vrednost vaeg ivota je neprocenjiva. Da li biste upotrebili
neki dragoceni rukopis da zapalite vatru? Potreba da skrenete panju drugih na sebe
je traenje vaeg neponovljivog ivota. Takvi stavovi uzrok su velikog dela nesree
prisutne u ovom svetu.
Budite realni, ne budite umiljeni.
 Veba III

Mislite na osobe koje vam laskaju. ta govore? Recite sebi: Te pohvale nisu
moje ja; samo su povezane sa mnom. Nemojte poistoveivati stvari, ideje, rei ili
etikete sa svojom linou. Ako je neophodno, ograniite se da prihvatite odreenu
povezanost tih stvari sa vama.
Mislite na osobe koje vas kritikuju. ta govore? Recite sebi: Te kritike nisu
moje ja; samo su povezane sa mnom.
Mislite o sebi kada sebe okrivljujete zbog neke greke koju ste uinili. Recite
sebi: Te optube nisu moje ja; samo su povezane sa mnom. Moje zamisli, moja
vrednovanja nisu moje ja.
Ja nije ni dobro ni loe, nije ni pametno ni glupo. Ja jednostavno postoji.
Neizrecivo kao duh. Sve - vaa oseanja, misli, telesne elije - dolaze i odlaze. Ne
poistoveujte sebe ni sa im. Ja nije nita od svega toga.

Komentar: Ne vredi se truditi. Prosvetljenost se, u stvari, sastoji u tome da budemo

ono to jesmo, da postanemo ono to jesmo, da vidimo ko smo. Bez obzira da li se
ponaamo poteno, sujetno, bezumno, opravdano ili okrutno, spaeni smo
razumevanjem onoga to do sada nismo shvatili. Kada otkrijemo da je nae
postojanje jedinstveno, da je nae ja isto to je i oduvek bilo zahvaljujui milosti
bojoj, postajemo nae duhovno ja. Nije potrebno da tragamo naokolo za
otkrovenjem. U nama je rudnik dijamanata; mi smo Carstvo. Shvatiete u jednom
trenutku da ste konano slobodni, kada odbacite bednu potrebu da budete kako
dolikuje. Neete vie oajavati nad svojim izgledom, nad svojim ivotom, niti ete
traiti pomo od Boga, kada jednom postanete svesni da ve sve imate u sebi.
 Veba IV

Napravite spisak stvari koje vas uglavnom ine nervoznim. Koliko god vam se
to inilo neverovatno, postanite svesni injenice da nita, apsolutno nita, nema mo
da vas uzdrma. Svaka neprijatnost potie iz vezivanja za iluziju poistoveivanja, tako
da imate utisak da je ta iluzija vae ja. Kada postanemo svesni toga, nema te ljudske
nepravde, takvog gubitka, takve patnje koja bi imala mo da nas poremeti.
Uzmite sada taj spisak i recite: Ja nisam ni ovo ni ono. ta god da se desi,
neu izgubiti moje pravo ja. Niko vie nee moi da dominira vaim ja i govori vam:
Pouri, budi posluan, pa u ti dati tvoje ja. Ne verujte vie da neko drugi ima mo
da vam podari vae ja, niti da vam ga uzme. Znate li ta znai ne biti vie besan,
zabrinut, uplaen? To je biser neprocenjive vrednosti. ta biste dali za uzvrat?

Komentar: Nemate nikakvu potrebu za popularnou, da budete voljeni i prihvaeni.

Nemate potrebu da se naete na nekoj visokoj poziciji, da budete vani. To nisu
osnovne ljudske potrebe, ve samo elje ega, uslovljenog ja, opsednutog ja. Ono to
je najdublje u vama, vae pravo ja, nije ni najmanje zainteresovano za takve stvari.
Imate ve sve to je potrebno da biste bili sreni. Ono to je vama potrebno je da
postanete svesni svega za ta ste vezani, da postanete svesni injenice kako su sve to
samo iluzorne stvari. Tada ete se nai na putu osloboenja.
 Veba V

Ako elite da budete sreni, prestanite da zadovoljavate svoje elje, jer one
nisu odgovor za va ivot. Da biste bili sreni, odbacite svoje elje ili ih promenite u
skladu sa sveu o njihovoj ogranienoj vrednosti. Zadovoljavanje elja donosi
olakanje i ugodnost, ali ne i sreu. Mislite na neto to intenzivno elite. Ispitajte
svaku od tih elja ponaosob i upitajte sebe: ta bi se dogodilo kad bih mogla da
budem srena a da pri tom ne zadovoljim nijednu od ovih elja? Zar to ne bi bilo
udesno? Postanite svesni injenice da postoje mnoge osobe zaista srene iako su bez
tih stvari ili osoba koje vi tako strasno elite. Sada recite svakoj od tih poeljnih
stvari ili osoba: Iskreno mi je stalo da budem srena bez vas, jer vi niste moja
srea. Ne moete dozvoliti sebi da ivite s lanim poistoveivanjima; spoznajte da
su one samo sklonosti vaeg uslovljenog ja.

Komentar: U ljudskoj prirodi ne postoji nijedna uroena tenja za veliinom, tenja

da budemo iznad ostalih, da nas smatraju boljim od drugih. Potreba za popularnou,
slavom, uspehom, simpatijama drugih je neto to sami izazivamo. Jedini uroeni
impuls ljudske prirode je potreba da budemo slobodni, slobodni od mune elje da
budemo vani i popularni, da ostvarimo uspeh, da izazivamo simpatiju. Kada se
otarasimo potrebe za nagradom i aplauzom, stiemo slobodu koja nas uzdie kao
boje sinove i keri; to je sloboda dostojna stanja u kome se nalazimo.
 Veba VI

Posmatrajte svoje razoaranje kada se neto ne odvija na nain kako ste

predvideli; kada se neko ne ponaa prema vama kako ste oekivali; kada vas pogodi
neija kritika. Pokuajte da shvatite ta u vama izaziva tako oajnu reakciju, ili zato
ste se toliko naljutili zbog upuene kritike ili dogaaja.
Postanite svesni oseanja stida i krivice zbog greaka koje ste uinili u
prolosti. Razjasnite sebi do koje mere ste sposobni da osudite sebe, da izazovete u
sebi negativna oseanja, da se osetite nesrenim zbog toga. Sagledajte koliko je tu
samooplakivanja nad svojom saveu. Shvatite da ste vi i samo vi osoba koja
optuuje, oslobaa krivice i dozvoljava prosvetljenje. Kakvo otkrie!
Svaki i najmanji deli patnje, svaka negativna emocija mogu vas dovesti do
razumevanja svega, da vam sve postane jasno, sve do sree i slobode, samo ako
umete da ih upotrebite, ako sebi date dovoljno vremena da shvatite, kao da samo vi to
vidite. Gospode, ja mogu da vidim. Razumevanje: to je formula za srean ivot.

Komentar: Prijatna iskustva ine ivot ugodnim; bolna iskustva ine da se on

razvija. Patnja nam ukazuje na nae bolne take, gde moramo jo da rastemo, kao to
je fiziki bol simptom neke bolesti ili znak da je organizam umoran. Iskoristite svaku
svoju patnju; nemojte je straiti.
 Veba VII

Stanite pred neku blisku osobu i recite joj: Slobodna si da bude ono to jesi,
da misli ta god ti je drago, da se ponaa prema svojim sklonostima, da se posveti
onome to eli da radi, da ivi svoj ivot onako kako tebi odgovara. Nita ne
traim od tebe, ne traim da bude onakva kakvu bih ja eleo. Neu gajiti oekivanja
u pogledu toga kakva bi trebalo da bude ili ta bi trebalo da radi ubudue.
Recite i ovo: Od sada, biu slobodan da budem ono to jesam, da mislim ta god mi
je drago... itd., da ivim svoj ivot kako meni odgovara.
Ako niste u stanju da izgovorite sve ovo, ta moe da se misli o vama? O
prirodi vaih odnosa sa ljudima? O kvalitetu vaeg ivota? O vaoj slobodi,
iskrenosti, emocijama, sposobnosti da volite?

Komentar: Ne inite nikada usluge zato da bi vam drugi bili zahvalni. Oni e opaziti
vau tenju za tuom zahvalnou i priznanjem, i tako e se osetiti kao da su vam
neto duni, pa ak i da su upotrebljeni. Neki vai postupci ohrabruju lano ubeenje
po kome je vaa snaga vie u drugima nego u vama. Idolatrija je iluzija koja pridaje
spoljnim okolnostima veu snagu u odnosu na onu koju pridajemo unutranjim
okolnostima. Kada dozvolite drugima da imaju mo nad vama, stvarate idola.
 Veba VIII

Razmislite o osobama koje poznajete, do kojih vam je stalo, koje volite.

Gledajte na njih kao na egoiste i ludake. Mislite na prilike u kojima bi moglo da se
pokae kako su nezrele i uskogrude, zatim plaljive i zbunjene i na kraju nevine, bez
ikakve krivice. Razmislite sada o osobama kojima se divite, o kojima ste neto itali
ili sluali, kojima ste upuivali svoje molitve. Gledajte na njih kao na egoiste, ludake,
nezrele i uskogrude, plaljive i zbunjene, nevine, be krivice.
Mislite na same sebe. Gledajte na sebe kao glupe, egoiste, lude, nezrele,
uskogrude, zbunjene i plaljive, nevine, bez krivice. Postoje li neke osobine koje niste
u stanju da prihvatite, koje niste spremni da pripiete sebi ili drugima? Da li biste se
razoarali kada bi se neto od toga to je pripisano vama ili drugima pokazalo kao
istinito? Da li ih volite jo vie zbog svih njihovih mana i slabosti? Uspevate li da ih
jednostavno prihvatite kao ljudska bia? Prihvatate li ih kao osobe koje se ipak mogu
voleti, ak i kao takve? Moete li shvatiti da Bog moe voleti sve osobine svakog
bia, kako njegove mane i slabosti, tako i vrline?

Komentar: Vi nikada niste zaljubljeni u nekoga. Zaljubljujete se u ideje i oseanja

koja obeavaju, a koje sami kreirate u odnosu na nekoga. Vi nikada nemate poverenja
u nekoga; verujete samo u svoj sud o odreenim osobama. Kada se va sud o jednoj
osobi promeni, menja se i vae poverenje.
 Veba IX

Mislite na sve mogue kontrole kojima ste podvrgnuli sebe, samo zato to
imate potrebu za drutvom i prihvatanjem od strane drugih. Odrekli ste se slobode u
korist komoditeta. Zato ste to uinili? Moete li rei ta ste time dobili?
Pustite da drugi dolaze i odlaze slobodno, kao da vam je to potpuno svejedno.
Rastereenost i najdivnija sloboda doivljavaju se kada druge ostavimo na miru, tako
da mogu da postoje, vole i rastu, bez nametljivosti, meanja, bez uplitanja i
manipulacija njihovim ivotom. Uoite sada kako se uplitanja i spreavanja
smanjuju, u onoj meri u kojoj prestajete da glumite zainteresovanost i brigu. U
stvarnosti sve to ne pravi razliku. Oni se ne oslobaaju? Vi se ne oslobaate? Vidite li
pretenzije, oekivanja i vrline koje ste odbacili? To nije bezoseajnost: to je ljubav.
To je prihvatanje i bliskost na najviem nivou. Ali ne oekujte da e druge osobe to
razumeti. Nemojte da pretpostavite kako drugi imaju oi da sve to vide. Oni su
moda naueni da sude o svemu na osnovu ema iz prolosti, drutvenih konvencija i
religioznih ubeenja.

Komentar: Osnovni razlog za tugu koja caruje u svetu samo je nesposobnost ljudi da
se odupru i ne budu obmanuti dvolinou i licemerstvom kojom ih naue drugi ljudi,
poevi od roditelja, pa redom. Neko se interesuje za vas da bi od vas dobio ono to
eli? Normalna stvar. Neko vri pritisak na vas zato to ivite svoj ivot u neskladu sa
njegovim oekivanjima, zato to ne zadovoljavate njegove elje? Porodica ili
prijatelji? Neko insistira da ivite svoj ivot u skladu sa pravilima koja su drugi
uspostavili? Vai roditelji, vai poslodavci? Kakva vrsta osobe tei da kontrolie
druge ljude? Vi dozvoljavate da neko, licemerno, vri pritisak na vas da pokaete
sebina i nezahvalna oseanja? Kako uspeva u tome? Da li ste odluni da ne
podlegnete zahtevima i tako razoarate osobe koje raunaju na vas, koje ele da se
ponaate kao i one?
 Veba X

Zamislite da ste doli na neki stadion gde ne oseate vie potrebu da drugima
neto objanjavate. Kakvo se oseanje javlja u vama kad ne morate da pravdate svoje
ponaanje, da traite dozvolu ili se izvinjavate? Kako se ponaate? Mislite li da
moete da dostignete takav nivo u budunosti?
Zamislite da je u vama iezla potreba da okrivljavate druge. Kako se oseate?
Kako se ponaate kada se ne trudite da skrenete panju drugih na sebe? ta mislite da
treba uiniti da biste dostigli ovaj nivo?
Najgore robovanje na svetu, ono koje najvie crpi energiju iz nas je
zabrinutost: ta e drugi misliti o meni? To primorava ljude da se prikazuju kao
inteligentni, zanosni, dareljivi, itd. Poznajete li nekog ko je takav? ta oseate u
poreenju sa tom osobom? Moete li da shvatite, kada bi se neki predsednik ili papa
tako ponaali, da bi bili zaista robovi?

Komentar: Parafrazirajui Santajanu, moe se reci da je ovek ivotinja koja je

sklona krdu daleko vie psihiki nego fiziki. On moe svojevoljno etati sam, ali
mrzi da ostane sam u svojim stavovima. Prva stvar koju vaspitanje treba da odgaja u
nekoj osobi je sposobnost da ostane sama i hrabrost da ispovedi sopstvenim oima,
duhu i srcu sva opaanja, misli i oseanja. Slaete li se?
 Veba XI

Mislite na nekoga za koga ste vezani. Recite toj osobi: Ne vidim te kakva si,
ve onako kako te zamiljam da jesi.
Mislite na nekoga ko vam je antipatian. Recite toj osobi: Ne vidim te kakva
si, ve onako kako te zamiljam.
Kada postanete svesni toga i zavolite nekog, neete se mnogo kolebati izmeu
oseanja zadovoljstva i nezadovoljstva, u uobiajenom smislu. Klatno se ne lepi za
naspramne ivice sata.
udesno je kada shvatim da su moje vienje i zamisli ba moje, da pripadaju
meni, kada shvatim da stvarnost koju vidim jednostavno jeste. Da je drugi
jednostavno ono to jeste. Nikada neete moi da ga shvatite do kraja, niti da
posedujete njegovu stvarnost.

Komentar: Nije egoizam iveti onako kako vi smatrate za shodno, kako vama
odgovara. Egoizam je insistiranje da drugi ive na onaj nain kako vi smatrate za
shodno, da ive onako kako vama odgovara. Poznajete li nekog egoistu? Koje mesto
zauzima na drutvenoj lestvici? Zar je to mesto prikladno za egoistu? Mea se u va
ivot na ovaj ili onaj nain? Moete li se setiti da li ste u prolosti oekivali da neko
drugi ivi shodno vaim potrebama, ili ste insistirali da drugi ive na nain koji ste vi
smatrali ispravnim? Osim retkih izuzetaka, autoritet je uvek egoista.
 Veba XII

Mislite na neko neprijatno iskustvo sa drugom osobom. Gledajte na taj dogaaj

kao na zlatnu priliku. Vidite tu odreenu osobu onakvu kakva zaista jeste, ne kako ste
je idealizovali. Oekivati neto isto je to i idealizovanje. Uite da bolje upoznate
sebe. Prihvatate drugoga onakvog kakav je, bez procenjivanja i osude.
U reakciji ili neadekvatnom ponaanju druge osobe vidite poziv u pomo. Ona
je zarobljenik iluzija svoga uma; zarobljenik strukture sopstvene linosti - identino
kao i vi nekada. Nesposobna da utekne od privida.

Komentar: Iluzorno je misliti da neko moe initi dobro za druge, da moe

organizovati efikasne pokrete za bolji svet, ili da ukine zlo. Skinite povez sa oiju.
Samo zahvat pojedinane svesti moe neto da promeni. Socijalne eme usmerene na
velika poboljanja ili na zatitu naroda esto proizvode neizmernu tetu. U emu je
razlika izmeu ruskog i amerikog pijuna, izmeu CIE ili Mosada? Koga oni tite,
koga unitavaju?
Nasilje samo izaziva novo nasilje. Osobe koje su bolesne jer su pile zagaenu
vodu nee ozdraviti ako nastave da piju istu vodu. Medicina je zatrovana nasiljem,
egocentrinou. Pustite ljude da budu ono to jesu. Dozvolite sebi da budete ono to
jeste. ivite svoj ivot i prestanite da se meate u ivote drugih.
 Veba XIII

Evo jednog koraka za novi nain opaanja i razvijanja svesti. Mislite na neto
to je neko rekao ili uinio. Sada zaboravite delo i rei i gledajte iznad povrine
samih injenica. Doite do pravog motiva, do unutranje motivacije. Zar nije udesno
videti srcem i duhom, umesto da se lepimo za rei ili dozvolimo da nas vode
predubeenja?

Komentar: Jedna kineska izreka kae: Ne postoji nita tako okrutno kao priroda.
Niko ne moe pobei od nje. Pa ipak, nije priroda ta koja napada, ve ljudsko srce.
 Veba XIV

Evo nekoliko koraka da biste dostigli vii nivo, gde ete doiveti ljubav i gde
neete dozvoliti da vas opine, da se priklonite negativnim uticajima ili da vas
povrede druge osobe. To e vam pomoi da prvaziete prazninu stvorenu
odbacivanjem apsolutno zaludne i povrne tenje da budemo prihvaeni. Kada
jednom spoznate nebitnost samouzdizanja i samoosuivanja, uspeete i da ih se
otarasite.
Mislite na neku osobu, do ijeg vam je prihvatanja posebno stalo. Postanite
svesni da u prisustvu te osobe gubite slobodu da budete ono to jeste i da je prihvatite
onakvu kakva je, samim tim to vam je potrebna. Kada ste sami, ije vam je prisustvo
potrebno?
Mislite na neku osobu ije vam je prisustvo neophodno da bi vam popravilo
loe raspoloenje. Spoznajte da u prisustvu te osobe niste slobodni, jer mislite na nju
kao na neto neophodno za svoju sreu.
Mislite na osobe kojima ste preneli mo da vas uine srenim ili nesrenim.
Ne dozvolite da vas iluzije obmanu: nikakva emotivna taka nije vam potrebna. U
trenutku kada toga postanete svesni, niko vie nee imati mo nad vama. Vae
emotivne oscilacije e se okonati. Postaete gospodari vaih odnosa sa drugima.
Neete vie biti niiji plen. Sada ste slobodni. Moete da volite. Povratili ste svoju
duhovnost i ljudskost.

Komentar: Brinuti se o sebi je egoistian i samodovoljan stav, ali je hricanski u

svom osnovu i zdrav po svojim rezultatima.
Nauite da ivite svaki dan punim ivotom, na human i srean nain. Istinski human
stav sastoji se u tome da nauite da plivate, a ne da se udavite zajedno sa vama
bliskom osobom.
 Veba XV

Nezadovoljni ste osobama koje su prisutne u vaem ivotu? Smatrate ih

nezahvalnim, nedostojnim poverenja, vulgarnim, sebinim ili umobolnim?
Pokazau vam udesan i nepogreiv put da promenite sve te osobe (bar u odnosu na
vas).
Promenite sebe. Kada se vi promenite, promenie se i oni. Problem nije samo u
drugima, ve u nainu na koji se ponaate u kontaktu s njima. Problem je u vaim
oekivanjima i zahtevima u odnosu na njih. Raistite sve to i videete ta e se
dogoditi. Recite svakoj od tih osoba: Nemam nikakvo pravo da traim ili oekujem
bilo ta od tebe.
Ako neko ima zahteve u odnosu na vas i to vas uznemirava, tada odluno
izrazite svoju elju da se ta osoba promeni ili prestane tako da se ponaa. Moete li
uoiti da li vi samo oekujete da se drugi promeni, ili se u stvari vi sami menjate i
razvijate? Veoma je verovatno da druga osoba oekuje da se vi prvi promenite. Na
ovaj nain otvorie se ambis izmeu vas i druge osobe, i takva veza moe bolno
potrajati godinama, dok svako od vas eka da se drugi promeni ili umre.

Komentar: ta je tanije: Oseam se dobro jer je svet krenuo nabolje, ili Svet je
krenuo nabolje jer se ja dobro oseam?
 Veba XVI

Mislite na neku svoju patnju, razoaranje ili brigu. Sada pokuajte da shvatite
da, kad biste samo imali vie razumevanja, sav taj bol ne bi imao nikakvog smisla.
 ETVRTI DEO

ZAKLJUAK

Sopstvena srea sa tuom se ne moe uporeivati. Moemo biti sreni u onoj

meri u kojoj to jesmo, i nikad ne moemo meriti koliko su drugi sreni. Ljubav se
moe graditi samo izmeu svesnih osoba. Nesvesne osobe ne mogu uzvratiti ljubav,
one mogu razmenjivati samo elje, oekivanja, i manipulisati njima. Proverite svoju
ljubav, svoj nivo svesnosti: kada se neka vaa elja sukobi sa eljom voljene osobe,
ili biva odbaena, ta se tada deava? Kojom brzinom vae oduevljenje prelazi u
razoaranje?
Jedino zlo na ovom svetu je nesvesnost, dakle neznanje, nesposobnost da
vidimo ivot kakav stvarno jeste, nerazumevanje za druge ljude i njihove postupke,
nemogunost da ih prihvatimo bez straha. Kada se ivot posmatra na nivou
ideolokih ema umesto srcem, oima i mislima, eto zla u svetu: to je nesvesnost.
Ljudi gotovo nikad ne znaju ta rade. ive najvei deo svog ivota potpuno uspavani,
s pogrenim identitetom.
Razlika izmeu nas i kriminalaca vie je u onome to radimo nego u onome to
jesmo. U odreenim okolnostima svako ponaanje je mogue.
Ne postoje tekoe u odnosima sa drugima. Jedina tekoa je u vama. Problem
nisu drugi, ve samo va nain reagovanja u odnosu na njih. Otkrijte zato reagujete
na odreen nain. Tako ete postati sposobni da raskinete sa svojim iluzijama.
Jedini uzrok vae patnje su vae ideje kako bi drugi trebalo da se ponaaju u
odnosu na vas, jer verujete da su vae ideje ispravnije od drugih. Vi ne patite zbog
onog to drugi rade, ve zato to oekujete da se drugi ponaaju shodno vaim
eljama. A oni izneveravaju vaa oekivanja. Vaa oekivanja vam u stvari nanose
bol. Ako promenite svoj stav:
a) iveete spokojno;
b) osobe oko vas nastavie da se ponaaju po svom nahoenju a to vas nee ni
najmanje boleti;
c) imaete daleko vie energije da ostvarite ono to elite jer neete zaludno
troiti svoje vreme oekujui da drugi ive po vaim zamislima.
Zato su ljudski odnosi esto tako bolni, neuravnoteeni? Svaka patnja potie
od oekivanja, zahteva, nada i nesvesnih elja. Kada biste se odrekli svega toga,
patnje bi nestalo - osetili biste neizmerno olakanje kao da ste udahnuli sve planinski
vazduh. Ljubav nije odnos. Ona je stanje bia. Da li ste u stanju ljubavi? Da li je
ivite?
Savrena ljubav ponitava strah jer ne postavlja elje, zahteve, ne manipulie,
ne osuuje. Ljubav jednostavno postoji. Ono to ljudi esto nazivaju ljubavlju, u
stvari je samointeres. Nauili su da porede ljubav sa vrlinom i da je ive na nain koji
je prihvatljiv za druge. Meutim, voleti druge znai potpunu sreu i bez njih, bez
straha da emo im naneti bol, bez tenje da ih zadivimo, bez strepnje da e prestati da
nas vole, da e nas napustiti. Nezavisni od onoga to drugi govore i rade, iveete
spokojno. Ne popunjavajte svoju prazninu drugima, ne nazivajte to ljubavlju.
to vie volite druge, utoliko vie moete bez njih. to vie volite druge,
utoliko vie moete s njima. Najbolje ete ispitati same sebe tako to ete sebi
postaviti pitanje: Kako sam proiveo (proivela) poslednjih sat vremena?