ANTHONY DE MELLO

Buenje

bojana888
 Da li ste budni?

Veina ljudi je, i neznajui to, uspavana. Raaju se uspavani, ive uspavani,
ene se i udaju uspavani, podiu decu uspavani, umiru uspavani, da se nikad stvarno
ne probude. Nikada ne uspevaju da shvate lepotu i udesnost onoga to nazivamo
ljudskom egzistencijom.
Svi mistici ovog sveta, koja god da je njihova religija ili filozofija, slau se u
jednom: da je sve dobro, sve je, dobro. ak i ako caruje haos, sve je dobro. To je,
naravno, udan paradoks. Pa ipak, veina ljudi nikada ne uspeva da shvati kako je sve
dobro, jer su utonuli u san. ive u komaru.
Jedan ovek lupa na vrata sobe svoga sina. arli, kae, probudi se!
Neu da ustanem, tata, odgovori mu arli. Otac vie: Ustaj, mora u kolu!
Neu da idem u kolu, kae arli. Otac ga pita: A zato nee?
Iz tri razloga, kae arli. Kao prvo, kola mi je dosadna; drugo, uenici mi se
rugaju; a tree, mrzim kolu. Otac mu onda uzvrati: Dobro, sad u ja tebi rei tri
razloga zbog kojih mora da ode u kolu; kao prvo, to je tvoja dunost; drugo, jer
ima etrdeset pet godina; a tree, jer si direktor.
Probudite se! Probudite se! Odrasli ste. Niste vie mali da samo spavate.
Probudite se! Prestanite da se zabavljate svojim igrakama. Veina ljudi tvrdi kako
hoe da izau iz dejeg vrtia, ali ne treba im verovati. Ne verujte u to! Ljudi samo
ele da povrate svoje polomljene igrake. Vratite mi moju enu. Vratite mi moj
posao. Vratite mi moj novac. Vratite mi moj ugled, moj uspeh. To je ono to ljudi
ele: samo nove igrake. Sve je u tome. ak e vam i najbolji psiholozi rei da ljudi u
sutini ne ele da budu izleeni. Oni samo trae olakanje; izleenje bi bilo previe
bolno.
Buenje nije prijatno. ovek lepo lei u krevetu, buenje ga samo uznemiri.
Zato mudrac ne pokuava da probudi ljude oko sebe. Nadam se da u umeti da
budem mudar u ovoj prilici, i ne uinim ni najmanji pokuaj da vas probudim, ako
spavate. To se mene u stvari ne tie, i pored toga to vam povremeno kaem:
Probudite se! Ja samo treba da produim napred svojim putem, da i dalje igram
svoj ples. Ako prihvatite neto od toga, dobro je; ako ne prihvatite, vaa stvar. Kao to
kau Arabljani: Priroda kie je uvek ista, ali od nje raste trnje u pustinji i cvee u
oazi.
 Oekujete li pomo?

Mislite li da u nekom pomoi? Ne! O, ne, ne, ne, ne i ne! Ne oekujte od

mene da ikome pomognem. Ja ne oekujem ni da ikome nakodim. Ako vam bude
kodilo, za to ste sami odgovorni; ako vam pomogne, i to je samo vaa zasluga.
Zaista je tako!
Verujete li moda da e vam ljudi pomoi? Nije tako. Verujete li da e vam
ljudi pruiti podrku? Uopte nije tako.
Na jednom kursu grupne terapije, ena koja je bila upravnik jednog internata,
rekla mi je: Mislim da me moja direktorka ne podrava.
Zato to mislite?, upitao sam je. Eto, moja direktorka nikada ne dolazi u internat,
odgovorila mi je. Nikada nisam ula ni re pohvale ili kritike od nje. Onda sam joj
rekao: U redu, zamislimo da ja poznajem vau direktoricu. Zamislimo da ak tano
znam ta ona misli o vama. I eto, ja vam kaem (izigravajui pretpostavljenu) -
'ujte, Linda, nikad ne dolazim da vas obiem samo zato to u vaem internatu sve
funkcionie kako valja. Tu nema nikakvih problema. Znam da je to vaa zasluga, tako
da je sve u redu.' I, kako se sada oseate?
Odlino, odgovorila je.
Dobro, rekao sam, da li biste hteli da izaete iz prostorije na nekoliko minuta? To
je deo vebe.
Linda je izala. Dok je bila napolju, rekao sam ostalima u grupi: Ja sam i dalje
direktorica, vai? Linda je najgora upravnica koja je ikad vodila neki od naih
internata. U sutini, ne odlazim u njen internat samo zato to ne mogu da podnesem
to to ona tamo radi. To je zaista uasno. Ali ako joj kaem istinu, te sirote uenice
samo e jo vie stradati. Zameniemo je za godinu ili dve - ve pripremamo jednu
osobu za to. U meuvremennu, smislila sam da joj kaem nekoliko lepih rei da bih
je odobrovoljila. ta mislite o svemu tome?
Moda je to bilo jedino reenje u takvoj situaciji, odgovorili su mi. Uveo sam zatim
Lindu i pitao je da li se i dalje dobro osea. Naravno, rekla je.
injenica je da uglavnom samo konstruiemo svoje misli i oseanja, nezavisno
od objektivne stvarnosti, zajedno sa ubeenjem da nam drugi ljudi pomau.
Mislite li da moda pomaete nekome zato to ste zaljubljeni? Lepo, kazau vam
neto. Nikada niste zaljubljeni u nekoga. Zaljubljeni ste samo u ideju o odreenoj
osobi, unapred stvorenu ideju diktiranu nadom. Razmislite malo: nikada niste ni u
koga zaljubljeni - zaljubljeni ste samo u ideju, u svoju predrasudu o odreenoj osobi.
Tako se i odljubljuje, zar ne? Samo se vaa ideja menja.
Kako si mogao da me razoara kad sam toliko verovala u tebe?, kazaete
nekom. Jeste li zaista toliko verovali u tu osobu? Ne, nikada. Probudite se! Takvo
ubeenje samo je rezultat pranja mozga kojem ste od malena podvrgnuti. Nikada ne
verujemo u druge ljude. Ono u ta verujemo samo je sopstveni sud o odreenoj osobi.
Na ta se onda alite? injenica je da nikome nije prijatno da prizna kako mu je
prosuivanje bilo pogreno. Nije ba laskavo priznati tako neto, i zato ljudi radije
govore: Kako si mogao da me razoara?
Vraam se, dakle, na poentu - ljudi u sutini ne ele da odrastu, ne ele da se
promene, ne ele da budu sreni. Kao to mi je neko jednom rekao: Ne pokuavaj da
ih uini srenim, samo e nastradati. Ne pokuavaj da naui svinju da peva - samo
e straiti vreme, a svinja e samo da se nervira.
Jedan ovek ulazi u kafe, sedne i vidi da tip za susednim stolom ima bananu u
uvetu - bananu u uvetu! ovek pomisli: Moda bi trebalo da mu kaem?... Ma neu
- ta me se to tie. Ali sve to pone da ga proganja. Na kraju, posle dve-tri aice,
obrati se tipu za susednim stolom: Pardon... ovaj... znate, imate bananu u uvetu. A
tip mu kae: Molim? ovek mu ponovi: Imate bananu u uvetu.
Molim, ta ste rekli?, kae mu tip.
IMATE BANANU U UVETU!, prodere se ovek.
Malo glasnije, uzvrati mu ovaj. Imam bananu u uvetu!
Prema tome, uzaludno je. Okani se, okani, govore mi. Reci to to ima i ukloni se.
Ako im pomogne - dobro je; ako ne pomogne - nikom nita!
 Koliko smo iskreni prema sebi?

Prvo to treba da shvatite, ako zaista nameravate da se probudite, je da to ne

elite. Prvi korak ka buenju je da dovoljno iskreno priznamo sami sebi kako to
uopte nije prijatno.
Vi ne elite da budete sreni. Hoete li jedan mali test? Probajmo: treba nam
samo minut. Moete da zamurite dok reavate, ili da to radite otvorenih oiju -
nebitno je. Mislite na nekog koga mnogo volite, nekoga ko vam je blizak, nekoga ko
vam je zaista dragocen, i pokuajte da mu u mislima kaete: Vie mi je stalo do moje
sree nego do tebe. Pazite ta se dogaa. Vie mi je stalo do moje sree, nego do
tebe. Kada bih birao, uvek bih izabrao sreu. Koliki su se od vas osetili kao egoisti
izgovorivi ove rei? Mnogi, ini se. Shvatate li do koje smo mere podvrgnuti pranju
mozga? Jer, mi kao da smo primorani da se upitamo: Kako mogu da budem takav
egoista? Ali razmislite ko je stvarno egoista. Zamislite nekoga ko bi vam rekao:
Kako si mogao da bude takav egoista da ti tvoja srea bude vanija od mene? Zar
vam ne bi dolo da odgovorite: Izvini, ali kako ti moe da bude takav egoista, kad
oekuje da tebe stavim iznad svoje sree?
Jedna ena mi je priala kako je njen ujak, svetenik u lokalnoj crkvi, uvek
poinjao besedu reima: Samo je rtva dokaz ljubavi; mera ljubavi je altruizam.
Savreno! Upitao sam je: Da li biste poeleli da vas volim po cenu svoje sree?
Da, odgovorila je. A vi mene?, upitao sam. Da, rekla je. Zar to nije udesno?
Ona bi volela mene po cenu svoje sree i ja bih voleo nju po cenu moje sree. I tako,
imali bismo dve nesrene osobe, ali ivela ljubav!
Ne elimo, znai, da budemo sreni. elimo druge stvari. Ili, jo bolje - ne
elimo da budemo bezuslovno sreni. Spreman sam da budem srean pod uslovom da
se desi ovo i ovo i ono. Ali to je u osnovi kao kad biste rekli svom prijatelju ili Bogu
ili bilo kome: Ti si moja srea. Da nemam tebe, odrekao bih se sree. Veoma je
vano da shvatite ovaj mehanizam. Mi ne moemo zamisliti da budemo sreni bez
odgovarajuih uslova. Zaista je tako. Naueni smo da svoju sreu povezujemo sa tim
uslovima.
To je, dakle, prvo to bi trebalo uiniti ako hoemo da se probudimo, ako
hoemo da volimo, ako hoemo slobodu, radost, spokojstvo i prosvetljenje. U tom
smislu, duhovni rad je najkorisnija stvar na svetu. Jer, to nije ni samilost, ni
privrenost, ni religioznost, ni oboavanje - samo duhovni rad vodi prosvetljenju, i
buenju, buenju!
Posmatrajte teskobu koja caruje svuda oko nas, posmatrajte usamljenost, strah,
konfuziju, konflikte u srcima ljudi, unutranje i spoljanje sukobe. Zamislite da vam
neko prui mogunost da se svega toga oslobodite. Zamislite da vam neko prui
mogunost da zaustavite to uasno traenje energije, zdravlja, emocija - posledicu
svih tih konflikata i konfuzija. Zamislite da vam neko pokae put kojim moemo
postii da zaista volimo jedni druge, da budemo spokojni, potpuno proeti ljubavlju.
Moete li da zamislite ita korisnije od svega toga? Meutim, ima ljudi koji tvrde da
je veliki biznis korisniji, da je politika korisnija, da je nauka korisnija. Kakva je
uopte korist od slanja oveka na Mesec kada ne uspevamo da ivimo na Zemlji?
 O naem ludilu

Da li je psihologija korisnija od duhovnog rada? Nita nije korisnije od

duhovnog rada. ta moe da uini siroti psiholog? Moe samo da smanji napetost. I
ja se bavim psihoterapijom, ali kada mi se desi da moram izabrati izmeu psihologije
i duhovnog rada, u meni doe do konflikta. Pitam se da li postoji neko ko shvata o
emu govorim. Ja sam to shvatio tek nakon mnogo godina.
Pokuau da objasnim. Godinama nisam shvatao jednu injenicu, sve dok
jednog dana nisam najednom otkrio kako ljudi moraju dovoljno da pate u jednom
odnosu da bi se konano razoarali u pogledu svih odnosa. Zar to nije uasno? Ljudi
moraju mnogo da pate u jednom odnosu pre nego to se probude i kau: Dosta mi
je! Mora da postoji neki bolji ivot, neki ivot koji nije zasnovan na zavisnosti od
drugih ljudskih bia. A ta sam ja radio, kao psihoterapeut? Ljudi su dolazili da mi
izloe svoje probleme u odnosima, u komunikaciji sa drugima i slino, a ja sam im
koliko-toliko pomagao. Ali priznajem da to uglavnom nita nije vredelo, jer je samo
pomagalo ljudima da i dalje spavaju. Moda je trebalo da ti ljudi malo vie pate.
Moda je trebalo da dodirnu dno i kau: Dosta mi je svega. Samo kada nam je
dosta da nam je svega dosta otvara se izlaz.
Veina ljudi odlazi kod psihijatra ili psihologa da bi sebi olakali ivot, a ne da
bi nali izlaz iz situacije u kojoj se nalaze. Siroti psiholozi poteno rade svoj posao.
Postoje sluajevi gde psihoterapija prua stvarno neophodnu pomo, jer kad se neko
nae na ivici ludila, onda moe da ode u psihozu ili u drugu krajnost, misticizam. ta
je mistika - suprotno od ludila.
Znate li koji je znak buenja? Trenutak u kome se pitamo: Jesam li ja lud, ili
su to svi ostali? Zaista je tako. Jer mi smo stvarno ludi. itav svet je lud. Jedini
razlog to nismo zatvoreni u ludnice je to nas ima previe. Dakle, ludi smo. ivimo
potapajui se suludim idejama o ljubavi, odnosima s drugim ljudima, srei, radosti i
svemu ostalom. Stekao sam ubeenje kako smo do te mere ludi da, kad se svi slau u
neemu, onda to mora biti pogreno!
Svaka nova ideja, svaka velika ideja, potekla je od manjine koju je inio jedan
ovek. ovek koji se zvao Isus Hrist - manjina koju ini jedan ovek. Svi su govorili
drukije od onog to je on govorio. Buda - manjina koju ini jedan ovek. Svi su
govorili drukije od onog to je on govorio. Mislim da je Bertrand Rasel rekao:
Svaka velika ideja na poetku je svetogre.
Lepo, ovde ete uti itavu seriju svetogrdnih izjava. On je hulio! Ljudi su
ludi, mahniti, i to pre to shvatite, bolje e biti za vae mentalno i duhovno zdravlje.
Ne uzdajte se. Ne uzdajte se u svoje najbolje prijatelje. Budite skeptini u kontaktu s
najboljim prijateljima. Veoma su veti, kakvi ste i vi u kontaktu s drugima, ak i ako
toga niste svesni. O, kako ste dovitljivi, veti i prepredeni. Veliki ste glumci.
Ne laskam vam previe, nadam se. Ali ponavljam: vi ne elite da se probudite. Samo
glumite, a niste ni svesni toga. Mislite da ste vrlo oseajni. Ah! U poreenju s kim?
ak i rtvovanje samog sebe prija, zar ne? rtvujem se! ivim u skladu sa svojim
idealima. Ali dobijate neto za uzvrat, zar ne? Uvek se dobija neto za uzvrat, sve do
samog trenutka buenja. I tako, eto nas ovde - prvi korak. Priznajte sebi da ne elite
da se probudite. Zaista je teko probuditi se kada je ovek prinuen pod hipnozom, da
od bezvrednog pareta papira misli da je ek na milion dolara. Kako je teko odvojiti
se od tog pareta papira!
 Put odricanja

Ni odricanje nije pravo reenje. Svaki put kada se odreknemo neega,

obmanjujemo sebe. ega se odriemo? Svaki put kad se odreknemo neega, ostajemo
zauvek vezani za predmet odricanja. Jedan indijski svetenik je rekao: Kad god mi
doe neka prostitutka, samo govori o Bogu. Kae mi: Sita sam ivota koji vodim.
Treba mi Bog. Meutim, kad god mi doe neki svetenik, taj pria samo o seksu.
Zaista je tako - kad se odreknete neega, ostajete zauvek vezani za to. Kad se borite
protiv neega, zauvek ste vezani za to. Sve dok se borimo s neim, dajemo mu mo.
Dajemo mu mo jednaku onoj koju troimo u toj borbi. Ovo se odnosi ak i na
komunizam, kapitalizam i sve ostale stvari. Treba, dakle, prihvatiti svoje demone
jer im se, borei se protiv njih, daje mo. Zar vam to jo niko nije rekao? Kad se
odreknemo neega, ostajemo vezani za to. Jedini izlaz je u tome da ne dozvolimo da
budemo prevareni. Nemojte se odricati, ve ne dozvolite da budete prevareni.
Pokuajte da shvatite pravu vrednost neega i nee vam biti potrebno da se odriete -
jednostavno, samo e vam ispasti iz ruku. Naravno, ako ne razumete ovo to vam
govorim, ako ste toliko hipnotizovani da mislite kako ne moete biti sreni bez neke
stvari, ili neke druge, ili tree, onda ste u klopci. To to pokuavam da uinim za vas
nije ono to vam nudi takozvana duhovnost - da vas natera na rtve, na odricanje od
mnogih stvari. To je sasvim uzaludno. I dalje biste ostali uspavani. Ono to treba da
vam pomogne je da shvatite, shvatite, shvatite. Kad biste shvatili, odjednom bi vam
ponestala elja za konkretnim objektom od koga zavisi vaa srea. to znai: ako se
probudite, nestae vam elja za tim objektom.
 Sluanje i oduavanje

Neke od nas probudi opora stvarnost ivota. Toliko patimo da se najzad

probudimo. Ali ljudi se samo sudaraju sa ivotom, uvek nanovo. Samo krue u
somnabulnom stanju. Nikada se ne bude. Osim toga, nikad ne pomisle da je mogu i
drugi nain ivota. Nikada ne pomisle da moda postoji i bolji nain ivota. Sve u
svemu, ako neko jo nije dovoljno izubijan od ivota i ako nije dovoljno patio, postoji
jo jedan metod buenja: sluanje. To ne znai da treba da prihvatite ovo to vam
govorim. Kada kaem sluanje, ne mislim na to.
Verujte mi, bez ikakvog je znaaja da li prihvatate ovo to vam govorim, jer se
prihvatanje ili neprihvatanje odnosi samo na rei, pojmove i teorije, ali sve to nema
nikakve veze sa istinom. Istina se nikada ne izraava reima. Istina se spoznaje
iznenada, i potie iz odreenog stava. Vi, dakle, moete da se ne sloite sa mnom, pa
da ipak, uprkos tome, spoznate istinu. Ali zato je potreban otvoren stav, volja da se
otkrije neto novo. To je ono to je vano, a ne da li se i koliko se uopte slaete sa
mnom. Na kraju krajeva, najvei deo onog to vam govorim je teorija, a nijedna
teorija ne moe adekvatno da obuhvati stvarnost. Ja, znai, ne mogu da vam govorim
o istini, ve samo o preprekama da se spozna istina. Njih mogu da opiem, ali samu
istinu ne mogu. Niko to ne moe. Mogu samo da vam opiem lai kojima
obmanjujete sebe, sve dok ne budete u stanju da ih odbacite. Mogu da diskutujem s
vama o vaim ubeenjima i sistemu ubeenja koji vas ine nesrenim. Mogu samo da
vam pomognem da se oduite od svega toga. Kada izaemo na stazu duhovnog
prosvetljenja, jedina stvar koju treba nauiti je ba to: oduavanje, oduavanje,
oduavanje od svega to ste nauili. Potrebna je volja za oduavanjem, za sluanjem.
Sluate li, moda, kako to veina ljudi ini, da biste na kraju potvrdili u sebi ono to
ste i pre toga mislili? Ili sluate da biste otkrili neto novo? To je veoma vano.
 Uspavanim osobama ni najmanje nije lako da prihvate ili otkriju neto novo.
Isus je doneo dobru vest, pa je ipak odbaen. Ne zato to je bila dobra, ve zato to je
bila nova. Svi mi mrzimo ono to je novo. Zaista ga mrzimo! to se pre suoimo sa
ovom injenicom, bolje e biti. Mi ne elimo nove stvari, pogotovo kad nas
uznemiravaju, pogotovo kad vode promeni. A posebno kada nameu priznanje:
Nisam bio u pravu. Greio sam.
Seam se susreta s jednim svetenikom starim osamdeset sedam godina, u
paniji - on je nekada bio moj uitelj, u Indiji, tridesetak godina ranije. I on je bio
prisutan na jednom ovakvom seminaru. teta to te nisam sluao pre ezdeset
godina, rekao mi je na kraju. Zna, bio sam u zabludi itavog ivota. Neverovatno
je uti tako neto! To je kao da ugleda neko od svetskih uda. To je, prijatelji moji,
vera! Otvorenost prema istini, bez obzira na posledice, kud god nas odvela, ne
znajui ak ni kuda e nas odvesti. To je istinska vera. Ne ubeenje, ve vera.
Ubeenja nam ulivaju veliku sigurnost, vera to nema. ovek ne zna gde e zavriti:
Spreman je da slua, da prati, i otvoren je, otvoren za sve! Meutim, biti otvoren ne
znai naivnost, ne znai da treba progutati sve to vam se govori. Nipoto! Sve to
govorim mora se podvrgnuti diskusiji. Ali takvoj diskusiji treba prii otvorenog stava,
bez predrasuda. Sve treba podvrgnuti diskusiji. Setite se divnih Budinih rei: Monasi
i uenici ne treba da prihvate moje rei iz potovanja, ve treba da ih procene kao to
zlatar ini sa zlatom - see ga, brusi, vaga, topi.
Kad se tako ponaate, to znai da sluate. Uinili ste, dakle, jo jedan veliki
korak ka buenju. Prvi korak, kako sam ve rekao, bio je u spremnosti da priznate
kako ne elite da se probudite, da ne elite da budete sreni. Unutar vas postoje
nebrojeni otpori.
Drugi korak je u spremnosti da razumete, da sluate, da izloite diskusiji itav
svoj unutranji sistem ubeenja. Ne samo religioznih, politikih, socijalnih ili
psiholokih ubeenja, ve svih ubeenja u vama. Da budete spremni na ponovnu
procenu svih ubeenja, kao u Budinoj metafori. Ja u vam pruiti niz mogunosti da
to uinite.
 Koliko smo egoisti?

Milosre je, u sutini, lini interes preruen u ovekoljublje. Vama je moda,

teko prihvatiti da ima sluajeva kada niste istiniti u svom nastojanju da budete
oseajni i puni poverenja prema drugima. Pojednostaviu ovu temu tako to u otii u
krajnost, bar za poetak.
Postoje dva tipa egoizma. Prvi je kada nam je zadovoljstvo da sami sebi
ugaamo. To je ono to obino nazivamo egocentrinost. Drugi je kada nam je
zadovoljstvo da ugaamo drugima. To je rafiniraniji tip egoizma. Prvi tip je
oigledniji, a drugi je skriven, ponekad veoma skriven, i zato je opasniji, jer nam
uliva oseanje da smo izuzetni. Meutim, kad se sve sabere, moda i nismo tako
izuzetni.
Poznajem jednu enu koja ivi sama i posveuje dosta vremena drugima u
parohiji. Ali, ona priznaje kako to u sutini radi iz egoizma - osea potrebu da bude
korisna, tako to daje neki svoj doprinos svetu. U svakom sluaju, ona zna da tada i
drugi imaju potrebu za njom, pa je korist obostrana. Ona je gotovo prosvetljena! Svi
moemo uiti od nje. Ona kae: Ja neto dajem i neto uzimam. U pravu je. Odlazi
da pomogne, daje neto i neto uzima. To nije milosre, ve prosvetljeni lini interes.
Vi sigurno poznajete oseanje zadovoljstva koje u nama budi in milosra. Ali to je
suprotno oveku koji kae: ta je posebno u tome to sam uinio? Dao sam neto,
dobio sam neto. Nisam zamiljao da inim dobro delo. Moja leva ruka ignorisala je
to to radi desna. Zaista, dobrota se najvie istie kada nismo svesni da inimo
dobro. Ili, kako je rekao veliki Sufi: Svetac je takav sve dok to ne sazna.
Pokuavam da zamislim neku akciju u kojoj na egoizam ne ulazi u igru, gde je
osoba budna i gde to to ona ini biva ostvareno zahvaljujui njoj. U tom sluaju,
akcija se pretvara u dogaaj. Ali ipak, gotovo uvek je umean lini interes. ak i kad
se ogranii na misao: Biu upamen kao heroj, ili: Ne bih mogao dalje da ivim
da to nisam uinio; ne bih mogao da ivim sa sveu da sam pobegao. Ali,
ponavljam, ne mogu da iskljuim ni drugu vrstu akcije, jer ne kaem da ne postoji ni
jedna akcija u kojoj na ego ne ulazi u igru. Verovatno da postoji. Meutim, uzmimo
primer vojnika koji gine za svoju zemlju. Mnoge takve smrti me uznemiravaju. Pitam
se da li su rezultat pranja mozga. Mislim da su mnogi muenici, ljudi koji za neku
ideju rtvuju sebe, podvrgnuti indoktrinaciji. Muslimanski muenici, budistiki
muenici, hrianski muenici, komunistiki muenici - mnogi od njih rezultat su
pranja mozga. U njihovim glavama je ideja da treba umreti, da je smrt velika stvar.
Ne kaem da ne postoji ista motivacija, samo kaem da sve to radimo, radimo
uglavnom u sopstvenom interesu. Sve. Kada se neto ini u ime Hrista, da li je to
egoizam? Da. Kada se neto ini za neiju ljubav, da li je to egoizam? Da. Kada se
neto ini za neiju ljubav, uvek je u sopstvenom interesu. Uzmimo da prehranjujete
pet stotina dece dnevno. To vas uzdie u sopstvenim oima? Pa neete se valjda
oseati loe zbog toga?
Neki ljudi rade odreene stvari samo zato da se ne bi oseali loe. I to nazivaju
milosrem. To to ine, ine zbog oseanja krivice. Ali gde je tu ljubav? Meutim,
hvala Bogu, kad vi neto inite za druge, to vam prija. Odlino! Vi ste zdravi ljudi, jer
ne krijete svoj lini interes. A to je zdravo.
Postoje, dakle, dve vrste egoizma; moda je trebalo da kaem tri. Prva, kada
sebi priutimo zadovoljstvo da ugodimo samom sebi. Druga, kada sebi priutimo
zadovoljstvo da ugodimo drugima. Ponavljam, nemojte se preterano ponositi takvim
stvarima, nemojte misliti da ste veliki. Vi ste normalni ljudi, neto rafiniranijeg
ukusa. Va je ukus da budete dobri, to nije kvalitet vaeg duha. Kada ste bili deca,
voleli ste okoladice; sada, kad ste odrasli, moda vie cenite neku simfoniju. Ukus
vam se poboljao, ali i dalje zadovoljavate sebe, samo to to inite tako to ponekad
ugodite drugima.
Postoji i trea vrsta egoizma, ona najgora: kada inite neko dobro delo da se ne
biste oseali krivim. Dobroinstvo vam ne prua zadovoljstvo; naprotiv, od toga vam
je muka. To je neto to mrzite. inite rtve u ime ljubavi, ali patite, alite se. Ah,
koliko malo znate o sebi ako mislite da ne inite takve stvari! Kad bih imao po jedan
dolar za svaki trenutak koji sam proveo radei neto to mi nije prijalo, sada bih bio
milijarder. Znate ve kako to ide.
Mogu li da porazgovaram veeras sa vama, Oe?
Naravno, samo izvolite.
Ne elim da razgovaram s njim, muka mi je od toga. Veeras hou da pogledam neto
na televiziji, ali kako da ga odbijem? Nemam hrabrosti da mu kaem ne. Samo
izvolite, a u sebi mislim: Gospode, sad treba da sluam ovog gnjavatora. Uopte
mi ne prija da razgovaram sa njim, ali mi je vrlo neprijatno da mu kaem ne, i tako
biram manje zlo, rekavi mu: Uite, raskomotite se. Biu zadovoljan kada razgovor
bude gotov i kada budem mogao da skinem osmeh sa lica. Kako ste?, pitam ga.
Odlino, odgovori, a zatim pria i pria koliko mu znai taj seminar, a ja mislim:
Gospode, kad e da pree na stvar?
Na kraju kae ta ima, a ja ga, metaforino, tresnem o zid, rekavi mu: Svako bi
mogao da rei tako banalan problem, i onda mu otvorim vrata.
Uh, najzad sam ga se oslobodio, kaem u sebi.
Sledeeg jutra, za dorukom (jer oseam da sam bio neutiv) priem mu i pitam ga
kako je. Prilino dobro, kae on, i doda: Moram neto da vam kaem. Ono to ste
mi sino rekli bilo mi je od ogromne pomoi. Mogu li da vas vidim danas posle
ruka?
O, ne!
Kada se neto radi samo da se ne bismo osetili krivim, to je najgora vrsta
milosra. Nemamo hrabrosti da kaemo kako elimo da nas ostave na miru. Kada mi
neko kae: Ne volim da ljudima nanosim zlo, ja odgovorim: Ostavi se toga! Ne
verujem ti. Ne verujem onima koji kau da ne vole da nanose zlo drugima. Svi mi
oboavamo da ranjavamo druge. A kad neko drugi nanosi zlo, to nam jo vie godi,
jer e drugi loe misliti o nama, ako mi nanosimo zlo. Nee nas ceniti, govorie
protiv nas, a to nam ni najmanje ne prija!
 Carstvo je ovde

ivot je banket, a tragedija je to veina ljudi umire od gladi. Ba o tome

govorim ovde, u sutini.
Grupa ljudi umirala je od ei na jednom brodiu, nedaleko od brazilske obale.
Pojma nisu imali da je voda po kojoj plove u stvari slatka, jer se reka na tom mestu
ulivala takvom snagom u more da je dopirala nekoliko milja ka puini. Mogli su da je
piju, ali nisu znali.
Na isti nain, okrueni smo radou, sreom, ljubavlju. Veina ljudi kao da
nita ne zna o tome. ta je razlog? Pretrpeli su pranje mozga. Hipnotizovani su,
uspavani. Zamislite maioniara koji hipnotizuje nekoga kako bi ga naveo da vidi
stvari koje ne postoje i da ne vidi stvari koje su tu. Sve je u tome. Pokajte se i primite
dobru vest. Pokajte se! Probudite se! Ne oplakujte svoje grehe. emu plakati nad
gresima koji su poinjeni u snu? Zar biste plakali nad neim to ste uradili pod
hipnozom? Zato biste se poistoveivali sa takvom osobom? Probudite se! Probudite
se! Promenite svoj stav. Pokuajte da gledate na stvari s nove take gledita! Jer
carstvo je ovde!
Rekao sam vam da se prvo treba probuditi, priznati da vam buenje ne prija.
Meutim, problem je to vie volite da zadrite i osvojite sve one stvari za koje,
putem hipnoze, verujete da su toliko vane i dragocene za vas, za va ivot i
opstanak. Posle toga, potrebno je da shvatite. Da shvatite kako se moda drite
pogrenih ideja, i da ba te ideje presudno utiu na va ivot, inei ga haotinim, a
istovremeno vas odravaju u uspavanom stanju. Ideje koje se odnose na ljubav, na
slobodu, na sreu itd. I nije lako sluati nekoga ko izlae diskusiji ideje do kojih vam
je toliko stalo i kojih se tako grevito drite.
Postoje mnoge zanimljive studije o pranju mozga. Pokazalo se da onaj ko je
podvrgnut pranju mozga, introjekcijom prihvata neku njemu stranu ideju, koja
pripada nekom drugom. U trenutku kada neko na ovaj nain prihvata ubeenja i ideje
koje nisu njegove, one vre atak na linost. ovek ostaje zateen i reaguje na
emotivan nain. To je oekivana reakcija, dokaz da je neko indoktriniran. Spremni
smo da umremo za ideju koja nikada nije bila deo nas. Teroristi i takozvani sveci
prihvate neku ideju, progutaju je bez vakanja i onda su spremni da umru za nju.
Nije lako sluati, pogotovo kad postoji emotivna zbrka. ak i kad toga nema, nije
lako sluati; slua se uvek svoj unapred programirani stav na koji smo hipnotiki
uslovljeni. esto se sve to se uje tumai u smeru sopstvenog hipnotizovanog stanja,
sopstvene uslovljenosti i programiranosti. Svi mi imamo svoje stavove, zar ne? I
sluamo polazei od tih stavova.
Henri, kako si se promenio! Bio si tako visok, a sada si tako mali! Bio si tako
krupan, a sada si tako mrav! ta ti se desilo, Henri? A Henri kae: Ja nisam Henri,
ja sam Frenk.
Oh, promenio si ak i ime!
Kako naterati takve ljude da vas sluaju? Najtea stvar na svetu je sluati,
gledati. Mi ne elimo da vidimo. Mislite li da bi neki kapitalista hteo da shvati ta je
dobro u komunistikom svetu? Ili da bi neki komunista zaista hteo da shvati ta je
dobro i zdravo u kapitalistikom svetu? Mislite li da je nekom bogatau stalo da gleda
ivot siromaha?
Ne elimo da gledamo, da vidimo, jer ako to uinimo, moda emo se
promeniti. Ne elimo da gledamo. Ako sagledamo stvari kakve jesu, gubimo kontrolu
nad ivotom koji ionako jedva drimo na okupu. Da biste mogli da se probudite, ono
to vam je potrebno nije energija, nije snaga, nije mladost, pa ak ni neka visoka
inteligencija. Ono to vam je najpotrebnije je spremnost da nauite neto novo.
Mogunost buenja je u direktnoj proporciji sa koliinom istine koju ste spremni da
hrabro prihvatite. Do koje ste take spremni na to? Koliko ste spremni da se voljno
odreknete onoga to vam je u ivotu najdrae? Do koje ste take spremni da mislite
na neto novo, neto to vam nije blisko?
Prva reakcija je strah. Mi se ne plaimo nepoznatog. Ne moemo se bojati
neega to ne poznajemo. Niko se ne boji nepoznatog. Mi se u sutini bojimo da ne
izgubimo ono to nam je poznato. Eto ega se bojimo. Dau vam primer - rekao sam
da je svaka stvar koju inimo zagaena egoizmom. Nije lako uti tako neto. Ali
zamislimo se malo nad tim, pokuajmo da dublje zaemo u to. Ako sve ono to
inimo izvire iz linog interesa - vie ili manje vidljivog - kakvo oseanje budi u
vama misao na vae milosre i vaa dobra dela u tom novom svetu? ta je s vaim
dobrim delima?
Evo vam jedna mala veba. Mislite na neko od dobrih dela koja ste uinili. A
sad, pokuajte da shvatite ta su zaista bile motivacije vaeg linog interesa, kojih ste
bili vie ili manje svesni. ta je s vaim ponosom? ta je s vaom tatinom? ta je s
onim oseanjem superiornosti koje ste oseali prema svom susedu, to vam se inio
kao veliki egoista? Sve se to menja, zar ne? Dobro, moda ete rei, moj sused
ima manje rafiniran ukus od mene. Vi ste onda najopasniji tip linosti. Izgleda da je
Isus imao manje problema sa tipom kao to je va sused nego sa takvima kao to ste
vi, sa ljudima koji su ubeeni da su dobri. Drugi kao da mu nisu predstavljali veliki
problem - bili su otvoreno egoisti, svesni da su takvi.
Zato, probudite se! To je oslobaajue! To je udesno! Oseate li se potiteno?
Moda to i jeste. Zar nije udesno shvatiti da niste bolji od bilo koga drugog na ovoj
zemlji? Zar to nije udesno? Razoarani ste? Pogledajte ta smo izneli na svetlost
dana! ta je ostalo od vae tatine? Prijalo bi vam oseanje da ste bolji od drugih, ali
pogledajte ta je isplivalo - prevara!
 Krah iluzija

ini mi se da egoizam izvire iz neke vrste instinkta za ouvanje linosti, koji je

na primarni i najdublji instinkt. Kako se moemo svesno odrei egoizma? To bi, tako
rei, bilo kao odabrati nepostojanje. Kako god bilo, prestanite da se oseate krivim
zato to ste egoisti - svi smo isti.
Jednom je neko rekao divnu stvar za Isusa, a taj neko nije bio vernik. Rekao je:
Ono to je najlepe kod Isusa je to se oseao lagodno meu grenicima, jer je
shvatao da ni najmanje nije bolji od njih. Mi se razlikujemo od drugih - od
kriminalaca, na primer - samo po onome to radimo ili ne radimo, a ne po onome to
jesmo. Jedina razlika izmeu Isusa i tih grenika je u tome to je on bio budan, a oni
nisu.
Pomislite na ljude koji dobiju na lutriji. Da ne govore moda: Ponosan sam
to prihvatam ovu nagradu, ne zbog sebe, ve zbog svoje nacije i svoje zemlje. Zar
tako govore oni to dobiju ne lutriji? Ne - jer oni su imali sree. I zato su osvojili
premiju. Zar se moe biti ponosan na tako neto? Na isti nain, ako uspete da stignete
do prosvetljenja, uiniete to iz linog interesa i biete sreni. Zar ete da slavite
takvu stvar? ta tu ima da se slavi? Zar ne shvatate koliko je glupo hvaliti se svojim
dobrim delima? Farisej nije bio lo ovek, bio je samo glup. Nikada se nije zaustavio
da razmisli.
Jednom je neko rekao: Nemam hrabrosti da stanem i razmislim, jer ako bih to
uinio, ne bih znao kako ponovo da krenem. Kada biste, dakle, zastali da razmislite,
shvatili biste da u stvari nema niega na ta biste bili posebno ponosni. Kako ta
injenica utie na va odnos sa drugim ljudima? Na ta se alite? Jedan mladi se
alio da ga je njegova devojka razoarala, ponela se licemerno prema njemu. Na ta
se on alio? Zar je oekivao neto bolje? Oekujte ono to je gore - okrueni smo
egoistima. On je bio budala, postavio je na pijedestal, zar ne? Mislio je za nju da je
princeza, mislio je da su ljudi dobri. Nije tako. Ljudi nisu dobri. Loi su koliko i vi -
loi, shvatate li? Uspavani su koliko i vi. ta mislite da oni trae? Svoj lini interes,
isto kao i vi. Nema nikakve razlike meu vama.
Uspevate li da zamislite koliko oslobaa mogunost da nikada vie ne budete
razoarani, nikada vie prevareni? Nikada se vie neete oseati naputeno,
odbaeno. elite li da se probudite? elite li sreu? elite li slobodu? Evo je -
otarasite se svojih lanih ideja, svojih iluzija. Ne dozvolite da vas drugi varaju.
Ako ne budete varali sami sebe, neete varati ni druge ljude. Tada ete ih voleti. U
suprotnom, iveete sve vreme u zabludi o drugima, s vaim iluzijama, neprekidno u
sukobu sa stvarnou.
Moda je, za veinu vas, previe potresno kad ujete da treba oekivati kako su
svi (osim veoma retkih osoba koje su budne) egoisti, ili da slede svoj lini interes, na
sirov ili rafiniran nain. Ali, ako to imate u vidu, shvatiete da nema niega to bi vas
razoaralo i niega to vas ne bi razoaralo. Da ste uvek bili u neposrednom dodiru sa
stvarnou, nikada se ne bi osetili razoarano. Meutim, vie vam odgovara da sebi
predstavljate druge ljude u sjajnim bojama; vie vam odgovara da ne vidite pravi
izgled ljudskih bia, zato to vam ne odgovara da vidite pravi lik samog sebe. I zato
sad plaate cenu.
 ta je prosvetljenje?

Jednom me je neko pitao: Kakvo je prosvetljenje? Kakvo je buenje?

Ispriao sam mu priu o kloaru u Londonu koji se sprema za poinak. Uspeo je da u
smeu pronae komad suvog hleba za veeru i stigao na obalu Temze. Sipi kia, i on
se umota u svoj stari, iscepani kaput. Legne pored reke i samo to nije zaspao, kad se
iznenada pojavi rols rojs sa vozaem. Iz limuzine izae prelepa devojka koja mu
kae: Siroti ovee, neete valjda ovde prenoiti?
Hou, odgovori joj kloar.
Ne mogu to dozvoliti, kae mu devojka.
Poite u moju kuu da se naspavate, posle jedne dobre veere. I tako, na njeno
insistiranje, on ue u automobil, voze se van Londona i stiu do jedne vile okruene
ogromnim parkom. Na ulazu ih doeka majordom, kome devojka kae: Molim te,
Dejms, odvedi ovog oveka u odeljenje za poslugu i neka mu prue sve to mu
treba. Posle toga, devojka ode u svoju sobu, svue se i pripremi za spavanje.
Iznenada, priseti se svog gosta, ode u odeljenje za poslugu i opazi da iz sobe u koju
su smestili kloara dopire svetlost. Ona pokuca, otvori vrata i nae kloara budnog.
ta je, dobri ovee, upita ga, zar niste dobro veerali?
Nikada u ivotu nisam tako dobro jeo, odgovori joj on.
Da li vam je toplo?, upita ga devojka.
Da, hvala, krevet je topao i udoban, odgovori on. Tada mu ona kae: Moda vam
je potrebno malo drutva? Hoete li da se pomerite i napravite mi malo mesta u
krevetu? Ona mu prie, on se pomeri i padne pravo u Temzu.
Ah! Niste oekivali! Prosvetljenje! Probudite se! Kada budete spremni da
zamenite svoje iluzije stvarnou, svoje snove injenicama, tada ete izai na pravi
put. Tek e tada ivot dobiti smisao i postae predivan.
 Postoji jo jedna pria, o nekom Ramirezu. On je starac koji ivi u svom zamku
na vrhu brda. U krevetu je, paralizovan, gleda kroz prozor i u daljini vidi svog
neprijatelja, starca koji se uz pomo tapa penje sve vie uzbrdo. Ramirez nita ne
moe da uini, jer posluga ima slobodan dan. Neprijatelj na kraju otvori vrata, ue u
sobu, zavue ruku ispod mantila, izvadi pitolj i kae: Najzad emo se obraunati,
Ramirez. Ramirez pokua da ga odgovori: Sluaj, Bordija, zato bi to uinio? Ti
dobro zna da ja vie nisam onaj ovek koji te je muio kad si bio mlad.
Ne, ne, uzvrati mu neprijatelj, tvoje slatke rei nee me razuveriti. Ono to ja
elim je osveta, i ti me ne moe spreiti! Tada, Ramirez kae: E ba mogu!
Kako?, upita ga neprijatelj. Mogu da se probudim, kae Ramirez, to i uini -
probudi se. Eto ta je prosvetljenje!
Kada vam neko kae: Nita ne moe da uini, moete mu odgovoriti: Nije
tano, mogu da se probudim! I odjednom, ivot vie nije komar kakav vam se
inio. Probudite se!
Jednom me je neko pitao: Jesi li ti prosvetljen? ta sam mogao da mu
odgovorim? Hoete li neki odgovor? Evo jednog: Odkud ja znam? Kako se to moe
znati? Zar je to vano?
Ako neto previe elite, u nevolji ste. Ako sam ja moda prosvetljen i vi me
sluate samo zato to sam prosvetljen, onda ste u velikoj nevolji. Jeste li spremni da
vam prosvetljen ovek opere mozak? Jer, svako moe da vam tako opere mozak. ta
je vano da li je neko manje ili vie prosvetljen? Ali problem je to svi mi volimo da
se oslonimo ne nekog, zar ne? Potrebno nam je da se oslonimo na nekog za koga
mislimo da je stigao na cilj. On nam uliva nadu, zar ne? A ta e vam nada? Zar nije i
to jedan oblik elje? Nadate se neemu boljem od onoga to sada imate, zar ne? U
suprotnom se ne biste nadali. Ali to znai da zaboravljate kako vam je i sada dobro,
mada toga niste svesni. Zato se ne usredsredite na sadanjost, umesto da se nadate
boljoj budunosti? Zato ne shvatite ovo to je sada, umesto to ga zaboravljate,
nadajui se buduem? A moda je ta budunost samo nova klopka?
 Samoposmatranje

Jedini nain na koji bi neko mogao da vam pomogne je da prodiskutuje vae

ideje. Ako ste spremni da sluate i da se o vama diskutuje, neto ete uiniti, ali niko
vam ne moe pomoi.
ta je najvanije od svega? Samoposmatranje. Tu vam niko ne moe pruiti
ruku. Niko vam ne moe dati odgovarajui metod. Niko vam ne moe pokazati
odreenu tehniku. U trenutku kada prihvatimo neku tehniku, postajemo iznova
programirani, ali Samoposmatranje - gledanje samog sebe - veoma je znaajno. To ne
znai biti uronjen u sopstvene probleme, biti obuzet samim sobom. Ne govorim o
tome - govorim o samaposmatranju. A ta to znai? To znai posmatranje svega to je
u nama i izvan nas, do ekstremne take - posmatranje kao da se to deava nekom
drugom. ta to znai? Znai da ono to nam se deava ne treba doivljavati lino,
znai da treba gledati na stvari kao da nemaju nikakve veze s nama.
Vi patite zbog svoje depresije i svojih strahova samo zato to se poistoveujete
s njima. Govorite: Depresivan sam. Ali to je pogreno, vi niste depresivni. Ako
hoete da budete precizni, mogli biste rei: U ovom trenutku prolazim kroz fazu
depresije. Ali ne moete rei: Depresivan sam. Vi niste vaa depresija. Sve je to
samo varka uma, posebna vrsta iluzije. Nesvesno ste naueni da mislite da ste vi vaa
depresija, da ste vi vai strahovi, da ste vi vaa radost i oseanja koja proivljavate.
Zadovoljan sam! Niste vi zadovoljni. Moda je zadovoljstvo u ovom trenutku
unutar vas, ali stvari e se ubrzo promeniti, nee potrajati - nikada ne traju, sve se
neprestano menja. Oblaci dolaze i odlaze, neki su crni, neki beli; neki veliki, neki
mali. Ako pratimo ovu analogiju, vi biste bili nebo koje posmatra oblake. Bili biste
pasivan posmatra, sa distance. Znam daje ovaj stav za vas moda apsurdan,
pogotovo ako ste odrasli u kulturi Zapada. Jer, ne smete se uplitati, nita ne
zakljuujte. Samo gledajte! Posmatrajte!
Problem je to su ljudi skloni da zakljuuju o stvarima koje ne uspevaju ak ni
da shvate. Stalno utvrujemo neke stvari, zar ne? Nikada ne pomislimo da stvarima
uopte nije potrebno da budu utvrivane. To je veliko prosvetljenje. Stvari se moraju
shvatiti. Ako se shvate, tada se mogu promeniti.
 Menjate li svet ili sebe?

Hoete li da promenite svet? ta kaete da ponete od samog sebe? ta kaete

da budete prvi promenjeni? Ali kako se postie promena? Posmatranjem.
Razumevanjem. Bez uplitanja vaeg prosuivanja, jer to o emu prosuujete ne
moete shvatiti. Kada kaete o nekome: On je komunista, u tom trenutku
razumevanje prestaje. Nalepili ste mu etiketu. On je buruj - razumevanje prestaje.
Nalepili ste etiketu, a ukoliko su na toj etiketi atributi prihvatanja ili odbacivanja,
utoliko gore. Kako moete ikada razumeti to to odbacujete, ili ak i ono to
prihvatate? Rei koje vam govorim ine vam se moda kao da dolaze s neke druge
planete, zar ne?
Nikakav sud, nikakav komentar, nikakav stav - jednostavno posmatrate,
prouavate, gledate, bez ikakve elje da promenite ono to jeste. Jer, ako hoete da
promenite ono to jeste u ono to bi trebalo da bude, gubi se sposobnost razumevanja.
Dreser pasa pokuava da shvati ivotinju, kako bi je nauio da izvede odreene
radnje. Naunik posmatra ponaanje mrava, bez drugog cilja osim prouavanja ivota
mrava, da bi nauio to vie o njima. Samo to i nita vie. On ne pokuava da ih naui
neto, ili da neto dobije za uzvrat. Zanimaju ga mravi i eli da naui to vie o njima.
To je njegov motiv.
Onog dana kada uspete da zauzmete slian stav, prisustvovaete udu.
Promeniete se - bez ikakvog napora. Promena e se pokazati, neete morati da je
traite. I dok ivot svesnosti rasteruje mrak, sve zlo nestaje. Sve ono to je dobro biva
hranjeno. To je iskustvo kroz koje morate sami da proete. Ali sve to trai
disciplinovan um. A kad govorim o disciplini, ne govorim o naporu, govorim o
drugim stvarima. Jeste li ikad paljivo posmatrali nekog atletiara? Sport je itav
njegov ivot, ali kakav je to disciplinovan ivot! Posmatrajte reku koja tee prema
moru. Ona sama formira obale oko sebe. Kada unutar vas postoji neto to se kree u
ispravnom smeru, to stvara svoju disciplinu.
Trenutak kad se budimo, kad nas obasja svesnost, divan je trenutak. To je
najlepe iskustvo na svetu, najvanije, najizuzetnije. Ne postoji na svetu nita vanije
od buenja. Nita! Naravno, i to je disciplina na svoj nain.
Ne postoji nita lepe od injenice da smo svesni. Vi biste moda vie voleli da
ivite u mraku? Moda vie volite da radite, a da niste svesni svojih radnji; da
govorite, a da niste svesni svojih rei? Zar vie volite da sluate druge ljude, a da
niste svesni onoga to ujete; ili da gledate oko sebe, bez svesti o onome to vidite?
Veliki Sokrat je rekao: Nesvestan ivot nije vredan da bude proivljen. To je istina
kojoj nisu potrebna dalja objanjenja. Veina ljudi ne ivi svesnim ivotom. ivi
mehanikim ivotom, s mehanikim mislima - koje obino potiu od nekog drugog -
mehanikih oseanja, mehanikih akcija i reakcija.
Hoete li da vidite koliko ste sami takvi? Ba ti je lepa ta koulja. Prija vam
da ujete tako neto. Sve zbog jedne koulje. Kada ujete tako neto, ponosni ste na
sami sebe. Ljudi dolaze da posete moj centar u Indiji i govore: Kakvo prekrasno
mesto, kakvo divno drvee, kakva prijatna klima, i ja se ve lepo oseam, sve dok ne
iznenadim samog sebe u tome i kaem: Kakve su to gluposti? Kakve ja veze imam
sa tim drveem? Nisam ja taj koji je izabrao ovo mesto. Nisam ja taj koji je naruio
klimu - tog dana je sluajno bilo lepo vreme. Ali, lano ja je ulo u igru i zato se
dobro oseam. Dobro se oseam sa mojom kulturom i mojom nacijom. Ali dokle
se tako moe stii sa sopstvenom glupou? Ne alim se. Govore mi da je moja velika
indijska kultura stvorila veliki broj mistika, ali nisam ih ja stvorio, nisam ja
odgovoran za to. Ili mi kau: Ta tvoja zemlja sa tolikim siromatvom - ba
odvratno. Ja se stidim, ali nisam ja to stvorio. Da li ste ikad razmislili o takvim
stvarima? Ljudi vam kau: Jako lepo izgledate, i ve ste na sedmom nebu. Zato se
kae: Ja sam o.k., ti si o.k. Jednog dana napisau knjigu koja e se zvati Ja sam
magarac, ti si magarac. Priznati da si magarac najvie oslobaa i neto je najdivnije
na svetu. Kada mi ljudi kau: Grei, ja im odgovaram: ta si oekivao od jednog
magarca?
 Razoruani - svi moramo biti razoruani. U konanom osloboenju, ja sam
magarac, ti si magarac. Za sada kako obino biva - ja pritisnem dugme i ti ide gore,
pritisnem drugo dugme i ti ide dole. I to ti prija. Koliko ljudi poznajete koji ostaju
ravnoduni na pohvale ili kritike? To je ljudski, govorimo. Ljudski - to znai kako
treba da budemo pomalo majmuni, tako da svi mogu da nas vuku za rep, i da radimo
sve ono to smatraju da bi trebalo da radimo. Da li je to ljudski? Ako nalazite da lepo
izgledam, to znai da ste u tom trenutku dobro raspoloeni i nita vie od toga. To
takoe znai da odgovoram vaem spisku za nabavku. Svi mi nosimo neki spisak za
nabavku i, na neki nain, ljudi treba da odgovaraju tom spisku - visok... tamna kosa...
lep... zavisno od naeg ukusa. Svia mi se va glas, kae ona, zaljubljena sam.
Nije zaljubljena, pre bih rekao da je glupa. Kad god je neko zaljubljen - oklevam da
kaem - utoliko je pre magarac.
Sedite i posmatrajte ta vam se dogaa. Vi samo beite od samih sebe, hoete
da pobegnete. Neko je jednom rekao: Zahvalimo Bogu za stvarnost, kao i za
mogunost da pobegnemo od nje. To je znai ono to se dogaa. Mi smo
mehanizovani, kontrolisani. Piemo knjige o tome kako biti kontrolisan i kako je
udesno biti kontrolisan i kako je neophodno da vam drugi ljudi govore da ste o.k.
Samo tada se dobro oseate. Kako je divno sedeti u zatvoru, ili, kako mi je neko jue
rekao, biti u sopstvenom kavezu. Dopada vam se u zatvoru? Volite da budete
kontrolisani? Rei u vam jednu stvar: ako priznate sami sebi da se dobro oseate kad
vam kau da ste o.k., pripremate se da se loe oseate kad vam drugi budu rekli da
niste. Sve dok se ivi da bi se zadovoljila oekivanja drugih, potrebno je paziti kako
se oblai, kako se elja, da cipele uvek budu uglancane - sve u svemu, da se uvek
zadovolje njihova prokleta oekivanja. Zar to nazivate ljudskim? To je ono to ete
otkriti kada posmatrate sebe. Biete uasnuti! injenica je da niste ni o.k., ni obrnuto.
Moda odgovarate tuem raspoloenju, ili aktuelnoj modi. Zar to znai da ste postali
o.k.? Zar to, da li ete biti o.k., zavisi od toga? Zar zavisi od onoga to ljudi misle o
vama? Isus oigledno nije bio o.k., prema standardima tog vremena. Vi znai niste
o.k., niti obrnuto, vi ste vi, i gotovo. Nadam se da je ovo veliko otkrie, bar za neke
od vas. Ako samo dvoje-troje otkriju tako neto, to je izuzetan dogaaj! Dosta sa
svim tim priama da li je neko o.k. ili nije. Dosta sa svim prosuivanjima i
zakljuivanjima, treba samo da posmatrate, da gledate. Otkriete velike stvari. Ta
otkria e vas promeniti. Nije potreban nikakav napor za to, verujte mi.
 Veni ivot

ovek sedi u autobusu i na kolenima dri veliki paket - to je neki teak,

duguljast predmet. Voza autobusa ga pita: ta vam je to u krilu? ovek mu
odgovori: To je neaktivirana bomba. Iskopao sam je u bati i sada je nosim u
policiju. Voza mu onda kae: Pa neete je valjda drati u krilu? Stavite je pod
sedite.
Psihologija i druge duhovne nauke premetaju bombu sa krila pod sedite.
Uglavnom ne reavaju probleme. Samo ih zamenjuju drugim problemima. Da li ste
ikad razmiljali o tome? Imali ste jedan problem, sada imate drugi. I uvek e biti
tako, sve dok se ne resi problem koji se zove ja. Sve do tog trenutka nikud se nee
stii. Veliki mistici i uitelji Istoka rekli bi: Ko si ti? Mnogi misle da je najvanije
pitanje na svetu: ko je Isus? Nije tako. Mnogi misle da je to: postoji li Bog? Nije tako.
Mnogi misle da je najvanije pitanje: postoji li ivot posle smrti? Nije tako. Izgleda
kao da se niko ne bavi ovim problemom: postoji li ivot pre smrti? Pa ipak, iskustvo
mi govori da su ba ljudi koji ne znaju ta da uine sa ovim ivotom, preokupirani da
saznaju ta e raditi u drugom ivotu.
Dobar simptom injenice da ste budni je da vas nimalo ne zanima ta e biti u
nekom buduem ivotu. Uopte se ne bavite takvim mislima, to vam je nevano.
Znate li ta je veni ivot? Mislite li da je to ivot koji beskonano traje? Ali ak e
vam i vai teolozi rei da je to suludo, jer je i sama beskonanost obuhvaena
vremenom. Venost je vreme koje zauvek traje. Veno, u stvari, znai bezvremeno.
Ljudski um to nije sposoban da shvati. Ljudski um je sposoban da shvati vreme i da
ga negira. Ono to je bezvremeno iznad je nae moi shvatanja. Pa ipak, mistici kau
da je venost ovde i sada. To je dobra vest, zar ne? Ovde je i sada.
Ljudima ne prija kada im govorim da zaborave prolost - toliko su ponosni na
nju! Ili je se toliko stide. Ali to je ludilo! Odbacite je! Kada vam kau: Pokajte se
zbog svoje prolosti, pokuajte da shvatite kako je to samo religiozni metod koji
slui da vas odri u stanju uspavanosti. Probudite se! Eto ta je pokajanje, a ne
plakanje nad sopstvenim gresima. Probudite se! Shvatite i prestanite da plaete.
Probudite se!
 Kako otkriti svoje ja?

Veliki uitelji kau da je najvanije pitanje na svetu: ko sam ja? Ili jo bolje: ta
je to ja? Da li ete moda rei da ste sve drugo shvatili sem toga? Da li ete moda
rei da ste razumeli astronomiju, crne rupe i kvazare, da ste upueni u informatiku, pa
ipak ne znate ko ste? Pobogu, vi jo spavate. Da li ete moda rei da ste shvatili ko
je Isus, a istovremeno ne znate ko ste vi? Kako onda moete shvatiti Isusa? Ko je taj
koji pokuava da shvati? To je prvo to treba da otkrijete. To je osnova svega, zar ne?
I ba zato to to nije shvaeno, imamo sve te glupe, religiozne narode sukobljene u
tim idiotskim, religioznim ratovima - muslimani koji ratuju protiv Jevreja, protestanti
protiv katolika, i sve ostale gadosti. Ne znaju ko su, jer kad bi znali, ratova ne bi bilo.
Ono to elim opet da podvuem je samoposmatranje. Vi me sluate, ali istovremeno
moete da ujete i druge zvuke pored mog glasa. Da li ste svesni svojih reakcija dok
me sluate? Ako niste, znai da ste pretrpali pranje mozga, ili ete potpasti pod uticaj
svojih unutranjih sila kojih uopte niste svesni. ak i ako ste svesni kako reagujete
na mene, da li ste svesni otkud potiu vae reakcije? Moda, me uopte ne sluate,
moda me slua va tata? ta mislite, da li je to mogue?
esto mi se deava, kad ovako govorim, da otkrijem osobe koje uopte nisu
prisutne. Prisutna je njihova mama, prisutan je njihov tata, ali oni nisu tu. Nikada nisu
prisutni. Ja ivim - ne ja, ali moj otac ivi u meni. Ovo je bukvalno istina, ovo je
apsolutno i bukvalno istina. Mogao bih da vas seciram pare po pare, i pitam vas:
Da vidimo - ova fraza potie od tate, od mame, od babe, od dede, od koga? Ko ivi
u vama? Oseanje koje se javi kada se otkrije ta injenica, zaista je uasno. Vi
umiljate da ste slobodni, ali verovatno ne postoji ni jedan pokret, ni jedna misao,
oseanje, stav ili ubeenje u vama, koji ne potiu od nekog drugog. Zar to nije
uasno? A vi to ak i ne znate. Re je o jednom mehanikom ivotu koji vam je
nametnut. Neke stvari izazivaju u vama snana uzbuenja, i mislite da vi
proivljavate ta uzbuenja. Da li je tako? Potrebna je velika svesnost sa vae strane
da shvatite kako je to to zovete ja samo konglomerat vaih iskustava iz prolosti,
vaih uslovljenosti, vae programiranosti. To je bolno. U sutini, kada pone buenje,
doivljava se veliki bol. Bolno je videti kako se rue sopstvene iluzije.
Sve to ste mislili da ste izgradili pretvara se u prah, i to je bolno. itavo je
pokajanje u tome, itavo je buenje u tome. Kako bi bilo da date sebi minut vremena
da biste postali svesni onoga to oseate u svom telu, onoga to se deava u vaem
umu, da postanete svesni svog emotivnog stanja? Kako bi bilo da postanete svesni
klupe na kojoj sedite, injenice da su vae oi otvorene, boje ovih zavesa i tkanine od
kojih su satkane? Kako bi bilo da postanete svesni moga lica i vae reakcije na moje
lice? Jer, vi ve imate reakciju, bez obzira da li ste je svesni ili ne. I to verovatno nije
vaa reakcija, ve reakcija koja je rezultat vae uslovljenosti. Zato, kako bi bilo da
postanete svesni nekih stvari o kojima sam govorio, bez obzira to je to sada samo
seanje?
Postanite svesni svog prisustva u ovoj sali i kaite: Ja sam u ovoj sali. To je
kao da ste izvan vas i da gledate sami sebe. Zapaziete da je to oseanje neto
drukije od gledanja objekata oko vas. Kasnije emo se upitati: Ko je osoba koja
posmatra? Ja posmatram sebe - ta je to ja, ta je to sebe? Za sada je dovoljno
da ja posmatra sebe, ali ukoliko se desi da sebe osuujete ili hvalite, nemojte da
blokirate pokudu ili pohvalu, ve je posmatrajte. Ja sebe kudim; ja sebe osuujem; ja
sebe hvalim - posmatrajte i nita drugo. Ne pokuavajte da menjate stvari! Nemojte
misliti: oh, reeno nam je da ne radimo tako. Jednostavno posmatrajte sve to se
deava.
Kao to sam vam ve rekao, samoposmatranje znai gledanje - posmatranje
onoga to se deava u vama i oko vas - kao da se deava nekome drugom.
 ta je nae pravo ja?

Predlaem vam drugu vebu. Traim od vas da na paretu papira napiete

najkrai opis sebe - na primer: poslovan ovek, svetenik, ljudsko bie, Jevrej, bilo
ta. Vidim da neki piu rei kao: plodan, hodoasnik u potrazi za neim, merodavan,
iv, nestrpljiv, usredsreen, elastian, ljubavnik, lan ljudskog roda itd. Nadam se da
je to plod posmatranja sebe kao da ste posmatrali neku drugu osobu. Ali, obratite
panju - to je ja koje posmatra sebe. Ovo je zanimljiv fenomen koji nikada nije
prestao da izaziva uenje kod filozofa, mistika, naunika, psihologa - ja moe da
posmatra sebe. ini se da ivotinje to apsolutno ne mogu. ini se da je potrebna
odreena koliina inteligencije za tako neto.
Ono to u vam sada izneti nije neka metafizika, nije filozofija. To je
jednostavno posmatranje, zdrav razum. Veliki istoni mistici obraaju se u stvarnosti
onom ja, a ne sebi. U sutini, neki mistici nam govore kako mi pre svega
polazimo od stvari, od svesti o stvarima oko sebe; zatim se pomeramo ka svesti o
mislima (koje predstavljaju sebe, nae uslovljeno ja) i na kraju dolazimo do
svesti o onom koji misli. Stvari, misli, mislilac.
Ono to traimo je mislilac. Moe li mislilac spoznati samog sebe? Mogu li ja
znati ta je to ja? Neki od ovih mistika odgovaraju: Moe li no posei samog
sebe? Moe li zub ugristi samog sebe? Moe li oko videti samo sebe? Moe li ja
upoznati samo sebe? Ali mene u ovom trenutku interesuje neto mnogo praktinije, a
to je sagledavanje onoga to ja nije.
Sluajte ovo to vam kaem: da li sam ja moje misli, misli koje mislim? Ne.
Misli dolaze i odlaze; ja nisam moje misli. Da li sam moje telo? Kau da se u svakom
trenutku milioni elija naeg tela menjaju i obnavljaju, tako da nakon sedam godina u
telu ne ostane ni jedna iva elija od onih koje smo imali pre toga. elije dolaze i
odlaze, raaju se i umiru, ali ja ostaje. Da li sam ja, dakle, moje telo? Oigledno ne!
Ja je neto drukije, neto vie u odnosu na telo. Moda se moe rei da je telo deo
toga ja, ali deo koji se menja, stalno se kree i menja. Koristimo istu re da ga
definiemo, ali se ono stalno menja. Isto kao to kaemo za Nijagarin vodopad da je
Nijagarin vodopad, i pored toga to se vodene mase neprestano menjaju. Koristimo
isti naziv za stvarnost koja je u stalnoj evoluciji. A moje ime? Da li je ja moda
moje ime? Oigledno da nije, jer mogu da promenim svoje ime, bez menjanja tog
ja. A moja karijera? A moja ubeenja? Kau da sam budista ili hrianin, da li je to
moda sutinski deo moga ja? Kada prelazim iz jedne u drugu veru, da li se to ja
promenilo? Da li imam jedno drugo ja ili se to isto ja promenilo? Drugim reima,
da li su moje ime i moja vera sutinski delovi moga ja? Etikete su stvarno vane
svima nama. Ja sam republikanac, kaemo, ali da li smo zaista to? Ne moe se rei da
se menja nae ja, ako promenimo partiju. Veliki deo svog ivota traimo u
reagovanju na etikete, svoje i etikete drugih ljudi. Poistoveujemo te etikete sa svojim
ja.
Kada je ovek potpuno sputan etiketama, kakvu vrednost imaju te etikete za
nae ja? Moemo li rei da ja ne predstavlja ni jedna od tih etiketa koje mu
pridajemo? Etikete pripadaju naem egu, naem uslovljenom ja, onome koje se
stalno menja. Da li se pravo ja menja? Da li se posmatra menja? injenica je da
svaku etiketu koja vam padne na pamet (izuzimam moda onu ljudsko bie)
moete da prilepite na sebe - vae ja nije nita od svega toga. Kada dakle izaete
iz samog sebe i posmatrate to sebe, svoj ego, ne poistoveujete sa vie sa njime.
Patnja postoji unutar sebe i, kada poistovetite svoje pravo ja i to sebe, poinje
patnja.
Pretpostavimo da strahujete, ili elite neto, ili ste zabrinuti. Kada se ja ne
poistoveuje sa novcem, ili imenom, ili nacionalnou, sa drugim ljudima,
prijateljima, bilo ime, onda vae ja nikada nije ugroeno. Ono moe biti veoma
aktivno, ali nije ugroeno. Setite se neega to vam je izazvalo ili izaziva, bol,
zabrinutost ili strah. Pre svega, uspevate li da razluite elju ispod te patnje? Shvaate
li da postoji neto to arko elite i da vam to izaziva, patnju? ta je to elja? To je
samo elja, ali ona postaje poistoveivanje. Na neki nain, sami ste sebi rekli: Ono
to je dobro za moje ja, tako rei opstanak ja, povezani su sa tom eljom. Patnja
potie iskljuivo iz poistoveivanja sa neim, bilo da je to u nama ili izvan nas.
 Negativna oseanja

Kad god oseate odbojnost u dodiru s nekim, ivite u iluziji. Neto je ozbiljno
pogreno u vama. Ne vidite stvarnost. Neto se u vama mora promeniti. Meutim, ta
uglavnom inimo u odnosu na svoja negativna oseanja? Kaemo: On je kriv. Mora
se promeniti. Ne! Svet je takav kakav treba da bude. Vi ste taj koji treba da se
promeni.
Pretpostavimo da prisustvujete ekstremnoj nepravdi, neemu to je oigledno
za svaku osudu. Odgovarajua reakcija je da kaete kako takve stvari ne bi smele da
se deavaju, zar ne? Na neki nain, morali biste da osetite impuls da ispravite
nepravednu situaciju. Na primer, neko nanosi bol detetu, a vi prisustvujete tom
nasilju. ta kaete za ovaj primer? Nadam se da ne mislite da u vam rei kako ne bi
trebalo da se meate. Ne, ali ako ste lieni negativnih oseanja biete mnogo
pribraniji, mnogo pribraniji. Jer, kada se u igru ukljue negativna oseanja, gubi se
glava. Na scenu ulazi ego, nae uslovljeno ja, i sve se kvari. Tamo gde je bio jedan
problem koji treba da se rei, sada su dva problema. Mnogi ljudi pogreno misle da
odsustvo negativnih oseanja, kao to su bes ili mrnja, znai da se onda nita ne
moe uiniti da bi se reila neka situacija. O, ne, apsolutno nije tako! Nismo
emotivno ukljueni, ali zato odmah stupamo u akciju. Postajemo mnogo osetljiviji u
odnosu na stvari i osobe koje nas okruuju.
Nau senzibilnost ubija ba to uslovljeno, lano ja - kada se do te mere
poistovetimo sa sobom, da viak naeg ega spreava da vidimo stvari objektivno, sa
distance. Kada se stupa u akciju, veoma je vana sposobnost da se stvari vide sa
distance. Meutim, negativna oseanja spreavaju nas da zauzmemo takav stav.
Kako da nazovemo, onda, to to aktivira ili usmerava energiju ka delanju koje se
suprotstavlja objektivnom zlu? ta god da je, to nije reakcija, ve akcija.
 Od ega zavisimo?

Mi nikada ne oseamo patnju kada izgubimo neto emu smo dali slobodu, to
nikada nismo pokuali da posedujemo. Patnja je simptom injenice da sam uslovio
svoju sreu, povezavi je s nekim ili neim, bar do izvesne mere. Toliko smo navikli
da sluamo suprotne stvari, da se ovo to govorim ini neljudskim, zar ne? Ne tvrdim
da nae uslovljeno ja uvek zapada u uobiajene eme. To zavisi od naina na koji
smo uslovljeni. Postavlja se pitanje da li je shvatljivo iveti ivot u kome smo totalno
sami i ne zavisimo ni od koga.
Svi mi zavisimo od drugih, u mnogim stvarima. Zavisimo od mesara, pekara,
fabrikanta svea. Meuzavisnost. Organizovali smo drutvo na ovaj nain i
poveravamo razliite funkcije razliitim ljudima za dobrobit svakoga, da bismo bolje
i efikasnije iveli - ili se bar nadamo da je tako. Meutim, ako govorimo o
psiholokoj zavisnosti od druge osobe - emotivnoj zavisnosti od nekoga - ta to
podrazumeva? To znai zavisiti od drugog ljudskog bia da bi se stiglo do sopstvene
sree. Razmislite o tome. Jer, ako to uinite, sledee to ete uraditi, svesno ili manje
svesno, bie zahtev da druge osobe doprinesu vaoj srei. Zatim se stie na drugu
stranu - suoavamo se sa strahom od gubitka, strahom od otuenja, strahom da
budemo odbaeni, suoavamo se sa meusobnim sputavanjem i kontrolisanjem.
Savrena ljubav iskljuuje strah. Tamo gde postoji ljubav ne postoje zahtevi,
oekivanja, zavisnost. Ja ne traim da me uinite srenim; moja srea ne zavisi od
vas. Ako morate da me napustite, nee mi biti ao samog sebe; izuzetno mi prija vae
drutvo, ali ja se ne vezujem za vas. Ja uivam u vaem drutvu na temelju
nevezanosti - ne uivam ja u vama, to je neto vee i od vas i od mene, neto to sam
otkrio, neka vrsta simfonije, neka vrsta orkestra koji svira u vaem prisustvu. Ali,
kada odete od mene, orkestar ne prestaje da svira. To je orkestar velikog repertoara i
nikada ne prestaje da svira.
itavo je buenje u tome. Ali mi smo hipnotizovani, uspavani, pretrpeli smo
pranje mozga. ini se uasno postaviti takvo pitanje, ali moe li se rei da me volite
ako se zakaite za mene i ne dozvoljavate mi da odem? Ako me ne ostavljate na
miru? Moe li se rei da me volite, ako imate potrebu za mnom, psiholoki ili
emotivno, da biste bili sreni? Jer, takva ljubav je u suprotnosti sa univerzalnim
uenjima svih svetih spisa, svih religija, svih mistika. Kako smo mogli, za tolike
godine, da to ne uvidimo? esto se pitam kako to nisam ranije uvideo?
Kada se prvi put itaju takve radikalne tvrdnje u svetim spisima, pone da se pita:
da li je ovaj ovek lud? Ali, posle nekog vremena pone da veruje da su ostali ljudi
ludi. Ako se ne odreknete svog oca i majke, brae i sestara, ako se zauvek ne
odreknete svega to posedujete, ne moete biti moji uenici.
Sve morate napustiti. To nije fiziko odricanje, razumete - to bi bilo lako. Kada
odbacite sve svoje iluzije, najzad stupate u dodir sa stvarnou i, verujte mi, nikada
vie nee biti sami. Nikada vie. Usamljenost se ne lei druenjem sa drugim ljudima.
Usamljenost se lei kontaktom sa stvarnou. O, toliko toga moe da se kae o
ovome! Dodir sa stvarnou, krah iluzija, neposredan odnos sa onim to je stvarno.
ta god to bilo, nema ime. Moemo ga upoznati, ali samo ako napustimo ono to je
nestvarno. Moe se otkriti ta je to biti sam kada prestanemo da se vezujemo, kada
prestanemo da budemo zavisni. Ali, prvi korak je videti sve to kao neto poeljno.
Ako se ne smatra za poeljno, kako se moe ikada prii blizu?
Razmislite o svojoj usamljenosti. Da li je prisustvo drugih ljudi moe ikad
ukloniti? Ono moe da poslui samo da od nje pobegnete. Unutar vas je praznina, zar
ne? A kada praznina ispliva na povrinu, ta se radi? Bei se, ukljui se televizor,
ukljui se radio, ita se neka knjiga, trai se drutvo drugih ljudi, zabava, zaborav. Svi
to rade. To je veliki biznis danas, itava industrija organizovana da nas zabavi i
odvue nae misli na drugu stranu.
 Kako dostignuti sreu?

Postanite svesni samih sebe. Posmatrajte sebe, zato sam ve rekao da je

samoposmatranje neto udesno i izuzetno. Posle nekog vremena, nije neophodan
nikakav napor, jer kako se iluzije gube, poinju da se upoznaju stvari koje ne mogu
biti opisane. To se zove srea. Sve se menja, i u nama se raa svesnost, spoznaja.
Jedan uenik pitao je svog duhovnog uitelja: Moe li mi rei neku mudru re?
Neto to e me voditi kroz ivot? To je bio dan utanja ovog uitelja, pa je uzeo list
hartije i napisao: Svesnost. Uenik je na to rekao: To je previe saeto. Da li bi
moglo malo opirnije? Uitelj je onda napisao: Svesnost, svesnost, svesnost.
Uenik je uzvratio: U redu, ali ta to znai? Odgovor je bio: Svesnost znai...
svesnost.
Eto ta znai posmatrati samog sebe. Niko vam ne moe pokazati kako se to
ini, jer bi vam dao tehniku, programirao bi vas. Ali posmatrajte sebe. Kada
razgovarate s nekim, da li ste svesni ili se samo poistoveujete s razgovorom? Kada
ste na nekog besni, da li ste svesni ili se samo poistoveujete sa svojim besom?
Kasnije, kada se smirite, da li se udubite u to iskustvo, pokuavate li da ga razumete?
Odakle potie? ta ga je izazvalo? Ne poznajem drugi put koji bi vas priveo
svesnosti. Samo ono to se shvati moe se promeniti. Ono to se ne razume, ili ega
nismo svesni, biva potisnuto. Ne menja se. Ali, kada se shvati, moe se promeniti.
Ponekad me pitaju: Da li je razvoj svesnosti postepen proces ili je to iznenadna
promena? Postoje neki ljudi koji imaju sreu da im se desi neka vrsta naglog
buenja svesti, poput bleska munje. Jednostavno, postaju svesni. Meutim, proces je
najee dug, spor i postepen. Ljudi malo-pomalo shvate odreene stvari. Iluzije se
gube, fantazije se eliminiu, sloj po sloj, i te osobe postepeno stupaju u dodir sa
injenicama, sa stvarnou. Ne postoji apsolutno pravilo. Podsetiu vas na poznatu
priu o lavu koji upadne u stado ovaca i na svoje veliko iznenaenje pronalazi jednog
lava meu njima. Taj lav je od malena rastao u tom stadu. Blejao je kao ovca i kretao
se kao ovca. Lav se uputio pravo ka njemu i, kada se lav-ovca naao pred pravim
lavom, poeo je da drhti kao prut. Lav mu je rekao: ta radi meu tim ovcama?
Lav-ovca mu je odgovorio: Ja sam ovca. A lav mu je rekao: Nije ba da nisi. Ali
poi sa mnom. Odveo je lava-ovcu do jednog jezerceta i rekao mu: Gledaj!
Kada je lav-ovca video svoj odraz u vodi, oglasio se monom rikom. U tom trenutku
se preobrazio i nikada vie nije bio isti.
Ako imate sree i bogovi su vam blagonakloni, moete najednom shvatiti ta je
to ja, i onda nikada vie neete biti isti, nikada vie. Nita vie nee moi da vas
dodirne, i niko nee moi da vas ugrozi. Neete se plaiti niega i nikoga. Zar to nije
izvanredno? iveete kao car, kao carica. Eto ta znai iveti kao vladar. To nema
nieg zajednikog sa mogunou da se pojavite u novinama ili da stvorite pun dak
para. Sve su to gluposti. Ne bojimo se nikoga, jer smo vie nego zadovoljni time to
smo niko i nita. Uspeh ili neuspeh ne znae nam apsolutno nita. Nemaju nikakvo
znaenje. Poast ili sramota nemaju nikakvo znaenje! ak i ako vas izvrgnu ruglu,
ako ispadnete smeni, nita vam ne znai. Ne dotie vas. Zar to nije predivno stanje?
Neki dostiu ovaj cilj, korak po korak, oprezno, nakon nedelja i meseci
samoposmatranja. Ali jedno mogu da vam garantujem: ne poznajem nijednu osobu
koja je posvetila svoje vreme samoposmatranju, a da nije primetila promene ve
posle nekoliko nedelja. Menja se kvalitet ivota, tako da ljudi ne moraju samo da mi
veruju na re. Oni to vide, drukiji su, reaguju na drugi nain. U sutini, manje
reaguju, a vie delaju. Shvataju stvari koje nikada ranije nisu uvideli. ovek tada ima
vie energije, postaje mnogo ivlji. Ljudi misle da smo, ukoliko nemamo elje, kao
beivotne klade. U stvarnosti, gubi se samo napetost. Oslobodite se straha od
neuspeha, od brige za uspehom, i biete ono to jeste. Opustite se. Neete voziti kao
to sada inite, s nogom na konici. Eto ta e se dogoditi.
Postoji jedna divna izreka uang Cea, velikog kineskog mudraca, koja kae:
Kada strelac gaa, nemajui nikakvu nagradu u vidu, ini to svim svojim
sposobnostima; kada gaa da bi osvojio bronzanu kopu, ve je nervozan; kada gaa
za zlatni trofej, postaje slep i gubi glavu. On nije izgubio svoje sposobnosti, ali
nagrada ga ometa. Njemu je to vano! Vie misli na pobedu nego na gaanje, i
potreba za pobedom oduzima mu vetinu. Zar vam ovo ne izgleda kao slika i prilika
veine ljudi? Kada se ne ivi u zavisnosti od neega, ouva se itava sposobnost, sva
energija, i ovek je oputen, jer mu nije vano da li dobija ili gubi. Sav ivot je u
tome. Sve izvire iz svesnosti. I samo tako spoznaete da poast i slava ne znae
apsolutno nita. To je samo drutvena konvencija. Eto zato mistici i proroci nikada
nisu marili za to. Poast i sramota nikada im nita nisu znaili. iveli su u drugom
svetu, u svetu probuenih. Uspeh i neuspeh nita im nisu znaili. Njihova taka
gledita bila je: Ja sam magarac, ti si magarac - u emu je onda problem?
Neko je rekao: Tri najtee stvari za ljudsko bie ne spadaju u fizike atribute
ili intelektualnu sposobnost. Kao prvo, treba zameniti mrnju ljubavlju; drugo,
pridruiti se odbaenima; tree, priznati da si pogreio. Ali to su najlake stvari na
svetu, ako se ne poistovetimo sa sobom, sa ulovljenim ja. Mogu se rei stvari kao:
Pogreio sam! Da me bolje poznajete, uvideli biste koliko esto greim. ta ste
oekivali od jednog magarca? Ali, ako se nisam poistovetio sa tim aspektima sebe,
ne moete mi nakoditi. U poetku, vae postojee stanje uinie da budete
depresivni i napeti. Patiete, plakati i tako dalje. Pre prosvetljenja bio sam potiten;
posle prosvetljenja sam i dalje potiten. Ali postoji razlika - ne poistoveujem se
vie sa svojom depresijom. Shvatate li kolika je to razlika?
Izaite iz samih sebe i gledajte tu potitenost, nemojte se poistoveivati sa
njom. Ne inite nita da je se oslobodite - moete i dalje da ivite dok ona prolazi
kroz vas, da na kraju iezne. Ako ne znate ta to znai, onda zaista imate ta da
poelite. A briga? Evo je stie. Ali vi niste uznemireni. Kako je to udno! Zabrinuti
ste, ali niste uznemireni. Zar to nije paradoksalno? S lakoom putate da u vas ude taj
oblak, jer to se vie bei od njega, daje mu se vea mo. Sada moete da ga
posmatrate dok prolazi. Moete ak da budete sreni u toj zabrinutosti. Zar to nije
suludo? Moete da budete sreni u svojoj potitenosti. Ali, ne treba greiti u tome ta
je srea. Moda mislite da je srea neko oseanje, neka ushienost? Ba to izaziva
depresiju. Zar vam to niko nije rekao? U redu, ushieni ste, ali samo pripremate put
za novu depresiju. Ustreptali ste, ali razaznajte brigu iza svog oseanja: kako da
uinim da potraje? To nije srea, to je ovisnost.
Pitam se koliko ima neovisnika koji itaju ovu knjigu. Ako spadate u grupu
prosenih italaca, svakako vas ima malo. Ne gledajte s visine na ljude koji su
ovisnici od alkohola ili droge - moda ste i vi ovisnik koliko i oni. Kada sam prvi put
uspeo da sagledam jedan deli tog novog sveta, bilo je zastraujue. Shvatio sam ta
znai biti sam kad nigde nema oslonca, kada drugima ne uskrauje slobodu a
istovremeno si i sam slobodan, kada ni za koga nisi poseban i kada sve voli - jer to je
ljubav. Ljubav sija i na dobro i na zlo, ini da kia pada i na svece i na grenike.
Moe li rua da kae: Dau svoj miris dobrima koji mi priu, ali zadrau ga za sebe
ako me pomirie neko ko je zao. Ili da lampa kae: Dau svoju svetlost dobrima u
ovoj prostoriji, ali u je uskratiti zlima. Ili da drvo kae: Dau svoju senku dobrima
koji se sklone ispod mene, ali uskratiu je zlima. Ovo su predstave o tome ta je u
stvari ljubav.
Ljubav je uvek bila tu, gledala nas je pravo u lice iz svetih spisa, ali se mi
nikada nismo potrudili da je vidimo, jer smo bili previe zauzeti onim to naa kultura
naziva ljubavlju, sa svojim pesmama i poezijom - ali to ni u kom sluaju nije ljubav,
to je njena suprotnost. To je elja, kontrola, posesivnost. To je manipulacija, strah,
briga - to nije ljubav.
Govorili su nam da je srea glatka koa, ili neko mesto u koje se putuje. Ali
ona nije nita od svega toga, mada svi imamo udnu naviku da nau sreu
uslovljavamo i inimo zavisnom od drugih stvari, bilo izvan ili unutar nas. Kaemo,
na primer: Odbijam da budem srean dok mi ne proe nervoza. Lepo, imamo dobru
vest za vas: Moete da budete sreni ve sada, s vaom nervozom.
Hoete li jo bolju vest? Postoji samo jedan razlog to niste iskusili ono to u
Indiji zovemo anand - blaenost. Postoji samo jedan razlog zato se ne oseate
blaeno u ovom trenutku, a to je injenica da mislite ili se usmeravate samo na ono
to nemate. Da nije tako, doiveli biste blaenost. Usmeravate se na ono to nemate.
Pa ipak, ba u ovom trenutku, imate sve to vam je potrebno za to iskustvo.
Isus je uio zdravom razumu obine ljude, gladne ljude, siromane ljude. Davao im je
dobru vest: zdrav razum vam stoji na raspolaganju, moete ga uzeti. Ali ko slua?
Nikoga ne interesuje, svima je lake da ostanu uspavani.
 ta je koren nasilja?

Neki tvrde da postoje samo dve stvari na svetu: Bog i strah. Ljubav i strah su
jedine stvari na ovom svetu, postoji samo jedno zlo - strah. Postoji samo jedno dobro
- ljubav. Nekada joj se pridaju druga imena. Ponekad se zove srea ili sloboda, ili mir,
ili radost, ili bog, i ko zna ta jo. Ali etiketa nema veliki znaaj. A ne postoji takvo
zlo na svetu koje ne izvire iz straha. Ni jedno jedino. Neznanje i strah, neznanje koje
je prouzrokovano strahom - odatle potie svako zlo, odatle potie vae nasilje.
Linost koja zaista nije nasilna, koja je nesposobna za nasilje, liena je straha. Mi se
ljutimo i besnimo samo kada se bojimo neega.
Setite se kada ste se poslednji put razgnevili. Hajde, razmislite. Setite se tog
dogaaja i potraite strah koji je skriven iza toga. ta ste se bojali da ete izgubiti?
Zato ste mislili da vam moe biti oduzeto? Odatle izvire gnev. Pomislite na neku
razbesnelu osobu, moda ak na nekoga koga se bojite. Moete li da vidite koliko je
prestravljena? Zaista je prestravljena, inae se ne bi razbesnela. U konanoj analizi
postoje samo dve stvari: ljubav i strah.
Meni odgovara da se vodi ovakav razgovor bez vrste strukture, koji je u stanju
da se premeta sa jedne teme na drugu, i da se s vremena na vreme vraa na razliite
argumente, zato to je na taj nain mogue da se zaista shvati ono to govorim. Ako
neto ne uvidite odmah, moda ete uspeti kasnije, a ono to ne dopire do jedne
osobe, moda e dopreti do druge. Govorim o razliitim temama, ali sve se one vrte
oko iste stvari. Nazovite je svesnost, sloboda, buenje, prosvetljenje ili kako god
hoete, to je zaista jedna ista stvar.
 Kako stupiti u dodir sa stvarnou?

Posmatrajte sve to je u vama i izvan vas i, kada vam se neto desi, gledajte to
kao da se deava nekom drugom, bez komentara, prosuivanja, stavova, meanja, bez
pokuaja da to promenite, samo da shvatite. Kada to uinite, uvideete da se
postepeno distancirate i ne poistoveujete vie sa sobom, sa uslovljenim ja. Sveta
Tereza Avilska kae da joj je pred kraj ivota podarena izuzetna milost. Ona svakako
ne upotrebljava neki moderni izraz, ali u sutini govori ba o distanciranju od same
sebe.
Ako neko boluje od raka, a ja ga ne poznajem, nisam naroito dirnut. Ako sam
nadahnut ljubavlju i osetljivou, moda bih mu pruio ruku, ali sa emotivne take
gledita nisam dirnut. Ako vi treba da poloite neki ispit, to me se ne dotie. Mogu da
kaem sa distance: to vie brinete, tim gore po vas. Zato ne napravite pauzu,
umesto to samo uite? Ali kada ja treba da poloim neki ispit, stvari drukije stoje,
zar ne? To je zato to se poistoveujem sa samim sobom - sa svojom porodicom,
svojom zemljom, svojom imovinom, svojim telom, sa svojim lanim ja.
Kakav bi bio svet kad bi mi bog podario milost da sve te stvari ne nazivam
svojim? Bio bih odvojen od njih, ne bih se vie poistoveivao. Eto ta znai izgubiti
sebe, negirati sebe, umreti u sebi. Samo o tome govorimo ovde. Duhovnost, buenje.
Opet vam ponavljam, izuzetno je vano, ako hoete da se probudite, da se posvetite
samoposmatranju. Budite svesni onoga to govorite, onoga to inite, onoga to
mislite, budite svesni svih svojih akcija, svojih pobuda i motiva. Nesvesni ivot nije
vredan da bude proivljen, nesvesni ivot je mehaniki ivot, on nije ljudski, ve
programiran, uslovljen. U takvom ivotu slini smo kamenu, kladi.
U zemlji iz koje dolazim, stotine hiljade ljudi ivi u straarama, u krajnjem
siromatvu, i jedva preivljavaju radei od jutra do mraka teke fizike poslove,
zatim spavaju, bude se ujutro, pojedu neto i onda sve ponovo. A vi se naslonite u
stolici i mislite: Kakav ivot, zar je to sve to ivot moe da im prui? A onda
iznenada, obasja vas munja spoznaje da 99,999 posto ljudi ovde ne ivi nita bolje.
Svakako, moete da odete u bioskop, da putujete naokolo automobilom, da krstarite
brodom. Zar verujete da ste u mnogo boljem poloaju od onih tamo? Mrtvi ste koliko
i oni. Maine ste koliko i oni - moda malo vee maine, ali ipak maine. Tuno je to.
Tuno je misliti o tome kako ljudi ive svoj ivot na ovom svetu.
Ljudi ive svoje ivot sa fiks-idejama, i nikada se ne menjaju. Jednostavno ne
shvataju ta se deava oko njih. Jednako bi bilo da su komadi drveta ili kamena, ili
maine koje govore, hodaju, misle. Sve to nije nimalo ljudski, svi su samo lutke,
izubijane sa svih strana. Pritisni jedno dugme i dobie reakciju. Moete, takorei,
predskazati kako e neko reagovati. Ako prouavam neku osobu, mogu precizno da
kaem kako e reagovati. Kada radim grupnu terapiju, ponekad napiem na paretu
papira da e Taj i taj poeti razgovor, a Onaj odgovoriti. Zar ne mislite da je to loe?
Pa lepo, nemojte sluati ljudi koji vam govore: Zaboravi samog sebe. Posveti se
drugima, s ljubavlju. Nemojte ih sluati! Oni gree! Najgora stvar koju moete da
uinite je da zaboravite sebe kada se posveujete drugima, sa takozvanim
altruistikim stavom.
 Svesnost

Moete da kontroliete samo one stvari kojih ste svesni; one kojih niste svesni
kontroliu vas. Ljudi su uvek robovi onoga ega nisu svesni. Kada postanemo svesni,
oslobaamo se tih stvari; i dalje su tu, ali vas ne kontroliu, ne uznemiravaju, ne
porobljavaju vas. Eto u emu je razlika. Svesnost, spoznaja, sve to ovde uimo je da
postanemo posmatrai koji uestvuju. Ja vam govorim, istovremeno posmatrajui i
vas i sebe. Kad vas sluam, beskrajno mi je vanije da sluam sebe, a ne vas. Naravno
da je vano da sluam vas, ali jo je vanije da sluam samog sebe, inae neu biti u
stanju da vas ujem, ili u pogreno shvatiti to to govorite. Ja vam pristupam
polazei od svog stanja. Razliito reagujem na vas, polazei od svoje nesigurnosti, od
svoje potrebe da manipuliem vama, od svoje elje za uspehom, od razdraljivosti i
drugih oseanja kojih nisam svestan. Zato je apsolutno neophodno da sluam sebe
dok sluam vas.
Nije potrebno da zamiljamo sebe kako lebdimo u vazduhu. Da biste imali
neku iru predstavu o ovome to govorim, zamislite dobrog vozaa koji vozi
automobil i koncentrie se na ono to mu govorite. ak i ako se svaa sa vama,
savreno je svestan saobraajnih znakova. U istom trenutku kada se desi neto
neuobiajeno, neki udan zvuk i slino, on ga odmah uje. Rei e vam: Jesi li
siguran da si zatvorio gepek? Kako uspeva? Zato to je svestan, na oprezu je.
Njegova panja je koncentrisana na razgovor, ili ak na svau, ali je njegova svesnost
rasprena, prijemiva je na razliite stvari.
Ono na emu insistiramo ovde nije koncentracija, koja nije vana. Mnoge
tehnike meditacije zasnovane su koncentraciji, ali ja nemam dovoljno poverenja u to.
One esto u sebi sadre nasilnost, podravaju programiranost i uslovljenost. Ono to
prizivam je svesnost, koja se ne podudara sa koncentracijom. Koncentracija je kao
far, kao reflektor. Otvoreni smo prema svemu to ulazi u unutranjost polja akcije
sopstvene svesti. Moemo pritom biti ak i odsutni duhom, ali kada je re o svesnosti,
nikada nismo odsutni duhom. Kada je svesnost ukljuena, nema rasejanosti, jer smo
neprekidno svesni svega oko sebe i u nama.
Uzmimo da posmatram drvee napolju i zabrinut sam. Da li sam odsutan
duhom? Odsutan sam samo ako je cilj da se koncentriem na drvee. Ali ako sam
svestan da sam zabrinut, nema odsutnosti duha. Potrebno je samo biti svestan na ta
se koncentrie panja. Kada neto krene nizbrdo, ili se desi neki neprijatan dogaaj,
odmah smo u pripravnosti. Neto je loe krenulo! U trenutku kada do svesti dopru
negativna opaanja, odmah smo u pripravnosti, kao voza automobila.
Rekao sam vam da je sveta Tereza Avilska govorila kako joj je Bog podario
milost da razlui sebe od sebe. Ponekad i deca govore na taj nain. Neko dvogodinje
dete moe rei: Tomi je jutros dorukovao. Ne kae ja, iako je on Tomi, ve kae
Tomi u treem licu. Mistici oseaju stvari na isti nain. Prestali su da se poistoveuju
sa sobom i ive u spokojstvu. To je milost o kojoj je govorila sveta Tereza. To je ono
to nas veliki mistici Istoka podstiu da pronaemo, nae pravo ja, a isto ine i
mistici Zapada, kao Majster Ekhart. Oni podstiu ljude da nau svoje ja.
 to su etikete?

Ono to je vano, nije saznanje ko je ili ta je to ja. Nikada neete uspeti. Ne

postoje rei koje bi ga opisale. Vano je zaboraviti etikete. Kao to kau japanski
uitelji ena: Ne traite istinu; manite se prosuivanja. Odbacite svoje teorije, ne
traite istinu. Istina nije neto to treba traiti. Ako prestanete da budete dogmatini,
vrlo brzo ete shvatiti.
Ovde se deava neto slino. Ako zaboravite svoje etikete, otkriete to to
traite. ta smatram pod etiketama? Svaku etiketu na koju pomislite, osim moda one
ljudsko bie. Istina, ta etiketa ne kae mnogo, ali kada kaete: Ja sam uspena
osoba, to je ludost. Poistoveujemo sebe sa uspehom. Uspeh nije deo naeg ja.
Uspeh je neto to dolazi i prolazi; danas je tu, sutra ga ve moda nee biti. To nije
ja. Isto je kada se kae: Ja sam propao ovek, ja sam advokat, ja sam biznismen.
Znate li ta e vam se desti ako se poistovetite sa tim stvarima? Potpuno ete se
zalepiti za njih, stalno ete se bojati da e ieznuti, i otud potie vaa patnja.
Ba sam na to mislio kada sam vam ranije rekao: Ako patite, vi ste uspavani.
Hoete li jedan oigledan znak injenice da ste uspavani? Evo ga: vi patite. Patnja je
simptom udaljavanja od stvarnosti. Patnja vam se prua da biste otvorili oi prema
stvarnosti, da biste shvatili da u nekom delu vaeg bia vlada lanost. Ba kao to se
fiziki bol oseti zato da biste shvatili kako negde u telu postoji neka bolest ili
povreda. Patnja ukazuje da negde postoji neto lano. Patnja se javlja kada se
sukobimo sa stvarnou, kada se vaa lanost sukobi se istinom - tada se javlja patnja.
U suprotnom, nema patnje.
 O uspehu u ivotu

Ovo to u vam rei uinie vam se moda pompezno, ali istina je. Minuti koji
slede mogli bi biti najvaniji u vaem ivotu. Ako biste uspeli da dokuite ono to e
sada uslediti, mogli biste da dosegnete tajnu buenja. Bili biste zauvek sreni. Nikada
vie ne biste bili nesreni. Nita ne bi vie imalo mo da vam nanese bol. Zaista vam
kaem: nita. To je kao da u vazduh prelijete crnu farbu - vazduh ostaje netaknut.
Nemogue je obojiti vazduh u crno. ta god da se desi, ostajemo netaknuti, ostajemo
spokojni.
Postoje ljudska bia koja su dosegla ovaj cilj, dosegla su ono to definie
ljudsko bie. To je neto sasvim drukije od apsurdnosti postojanja u vidu
marionete koju tegle u svim pravcima, od osobe koja doputa da joj dogaaji ili drugi
ljudi govore ta treba da doivi. I tako neko doivljava ono to mu govore drugi i to
definie kao svoju ranjivost. Ah! On je samo marioneta. Hoete li da budete
marioneta? Pritisne se dugme i idete gore - svia vam se? Ali ako odbijete da se
poistovetite sa ma kojom etiketom, vei deo vaih briga e jednostavno nestati.
Kasnije emo govoriti o strahu od bolesti i smrti, ali ljudi su veinom zabrinuti za
svoju karijeru. Jedan beznaajni poslovni ovek od 55 godina pije pivo u kafani i
kae: Pogledajte moje kolske drugove - oni su stvarno uspeli! Kakav idiot! ta
podrazumeva pod tim uspeli? Vide svoje ime u novinama. Znai li vam to da su
uspeli? Jedan je predsednik nekog drutva; drugi je proizveden za vrhovnog sudiju;
neki trei je postao ovo ili ono. Majmuni, svi su oni majmuni.
Ko odluuje ta znai biti uspean? Ovo idiotsko drutvo! Glavna briga drutva
je da zadri samo sebe u stanju nepokretnosti, da se nita ne menja! to pre ovo
shvatimo, tim bolje po nas. Bolesni su, svi od reda. Poremeeni su, ludi. Neko
postane direktor ludnice i veoma je ponosan, iako to nita ne znai. Biti predsednik
nekog drutva nema nikakve veze sa uspehom u ivotu. ivot moe biti uspean
samo kad se probudimo! Tada ni od koga ne treba traiti izvinjenje, nita nikome ne
treba objanjavati, potpuno vam je nevano ta ljudi misle ili govore o vama. Nemate
vie briga - sreni ste. Eto ta je, po meni, uspeh u ivotu. Imati lep posao, ili biti
slavan, ili imati sjajnu reputaciju, nema ama ba nikakve veze sa sreom ili uspehom.
Nikakve! Potpuno je irelevantno.
Neki takozvani uspean ovek ima u stvari samo jednu brigu - ta o njemu
misle njegova deca, ta o njemu misle njegovi susedi, ta o njemu misli njegova ena.
Trebalo bi da postane slavan. Nae drutvo i naa kultura danononono nam to
svrdlaju u glavu. Ti ljudi su uspeli! ta su uspeli? Uspeli su da naprave budale od
sebe, jer su upotrebili svu svoju snagu i energiju da postignu neto to nema nikakvu
vrednost. Preplaeni su i zbunjeni, lutkice kao i svi ostali. Pogledajte ih dok etaju po
pozornici. Pogledajte kako se uznemire kad opaze neku mrljicu na koulji. Zar to
nazivate uspehom? Kontrolisani su, izmanipulisani. To su nesrena, jadna stvorenja.
ivot im ne priinjava nikakvo zadovoljstvo, jer ne umeju da ive. Neprestano su
napeti i zabrinuti. Zar to nazivate ljudskim? Znate li zato se sve to dogaa? Iz samo
jednog razloga: poistovetili su se s nekom etiketom. Poistovetili su svoje ja sa
novcem, poslom, zanimanjem. U tome je njihova greka.
Jedan advokat dobije raun od vodoinstalatera i kae: Ej, pa ti me kota
dvesta dolara na sat! Toliko ni ja, advokat, ne zaraujem! Vodoinstalater mu
odgovori: Nisam ni ja toliko zaraivao kada sam se bavio advokaturom.
Moete biti vodoinstalater, advokat, poslovni ovek ili svetenik, ali to ne dotie vae
sutinsko ja, ne dotie vas. Ako sutra promenim zanimanje, to je kao da menjam
odeu. Ostajem netaknut. Da li ste vi vaa odea? Da li ste vae ime? Da li ste vae
zanimanje? Prestanite da se poistoveujete sa tim stvarima koje dolaze i odlaze. Kada
to uistinu shvatite, nikakva kritika nee vas dotai, pa ak ni pohvala ili laskanje.
Kada vam neko kae: Ba si sposoban, o emu on govori? Govori o naem egu, o
naem uslovljenom, lanom ja, ne o naem pravom ja. Ovo ja nije ni jako ni
slabo, nije ni uspeno ni neuspeno. Nije ni jedna od tih etiketa. To su stvari koje
dolaze i odlaze, zavisne su od kriterijuma koje odreuje drutvo, od uslova i okolnosti
kojima smo podvrgnuti. Te stvari zavise od raspoloenja osobe koja vam se u
odreenom trenutku obrati. Nemaju nita zajedniko sa naim ja, koje nije nita od
svega toga. Dotle, nae uslovljeno, indoktrinirano ja je, manje-vie, egoista, budala,
infantilno - jednom reci, pravi magarac. Zato, kada kaete sebi: Ba sam magarac!
to ve godinama znate! Ego je uslovljen - ta ste oekivali? I zato se poistoveujete
sa svojim egom? Budale! To nije vae ja.
Hoete li da budete sreni? Trajna srea nema uzroka. Vi me ne moete uiniti
srenim, vi niste moja srea. Ako upitate probuenu osobu: Zato si srena? ona e
odgovoriti: A zato ne bih bila? Srea je nae prirodno stanje. Srea je prirodno
stanje male dece, kojima carstvo pripada sve dok ne budu uprljana i zagaena
glupou drutva i kulture. Da bi se dostigla srea, nita nije potrebno uiniti, jer
srea ne moe biti dostignuta. Zna li neko zato? Zato to je ve imamo. Kako se
moe juriti za neim to je ve u naim rukama? Zato je onda ne okusite? Zato to
morate neeg da se liite, da odbacite neto. Morate da odbacite svoje iluzije. Nita ne
treba da ostvarite ili dobijete da biste bili sreni. Naprotiv, potrebno je da odbacite
neto. ivot j je lak, udesan. Meutim, on traje samo sa vaim iluzijama,
ambicijama, vaom pohlepom i zahtevima. Znate li odakle potiu sve te stvari? Od
poistoveivanja sa svim moguim etiketama!
 etiri koraka do mudrosti

Prvo to treba uiniti je da se suoimo sa svojim negativnim oseanjima kojih

nismo svesni. Mnogi, mnogi ljudi nose u sebi negativna oseanja, potpuno nesvesni
toga. Mnogi su ljudi potiteni, a potpuno nesvesni toga. I samo kada stupi u dodir s
radou, ovek postane svestan koliko je bio potiten. Ne moemo se suoiti sa
rakom koji nije ustanovljen. Ne moemo se osloboditi tetnih insekata koji unitavaju
biljke ako ne znamo za njihovo prisustvo.
Prvo to treba uiniti je da postanemo svesni svojih negativnih oseanja. Kojih
negativnih oseanja? Tuge, na primer. Oseamo tugu, loe smo raspoloeni. Oseamo
odbojnost prema sebi, ili se javlja oseanje krivice. ivot kao da nema nikakvu svrhu,
kao da nema nikakvog smisla. Oseamo se povreeno, nervozno i napeto. Prvi korak
je da postanemo svesni takvih oseanja.
Drugi korak (ili druga faza od ukupno etiri) je da shvatimo kako je negativno
oseanje unutar nas, a ne u stvarnosti. To je tako oigledna stvar, ali znaju li to ljudi?
Ne znaju, verujte mi. Imaju diplome i rektori su fakulteta, ali to ipak nisu shvatili. U
koli me nisu nauili da ivim. Nauili su me svemu ostalom. Kao to je neko rekao:
Dobio sam odlinu obuku. Ali trebale su itave godine da je se otarasim. Sva
duhovnost je u tome, znate li? Oduavanje. Oduavanje od svih budalatina kojima
su nas uili.
Negativna oseanja su u vama, nema ih u stvarnosti. Zato prestanite s
nastojanjem da promenite ljude i stvari oko sebe. Samo rasipamo svoju energiju i
vreme, upinjui se da promenimo spoljni svet, da promenimo svog branog druga, ili
efa, ili prijatelje, neprijatelje i sve ostalo. Nita ne treba da menjamo. Negativna
oseanja su samo u vama. Ne postoji nijedan ovek na svetu koji ima mo da vas
uini nesrenim. Ne postoji nijedan dogaaj koji ima mo da vas uznemiri, ugrozi vas
ili vam nakodi. Nijedan dogaaj, nikakvo stanje, nijedna situacija, nijedan ovek.
Niko vam to nikad nije rekao - uvek su vam govorili suprotno. Eto zato ste sada u
nevolji. Eto zato ste uspavani. Niko vam to jo nije rekao, ali oigledno je.
Pretpostavimo da kia pokvari neki piknik. Ko reaguje na negativan nain?
Kia ili vi? I ta izaziva negativno oseanje? Kia ili vaa reakcija? Kada udarite
kolenom o sto, stolu je savreno dobro. On je samo to to jeste - sto. Bol je u vaem
kolenu, ne u stolu. Mistici neprestano pokuavaju da nam pomognu da shvatimo kako
je stvarnost dobra takva kakva je. Stvarnost nije problematina. Uklonite ljudska bia
sa ove planete i ivot e tei dalje, priroda e nastaviti da se razvija u svoj svojoj
lepoti i divljini. U emu bi bio problem? Ne bi bilo problema. Vi ste stvorili problem.
Vi ste taj problem. Vi ste se poistovetili sa samim sobom, svojim lanim ja, i to je
sav problem. Oseanje je u vama, nema ga u stvarnosti.
Trei korak je da se nikada ne poistovetimo sa tim oseanjem. Ono nema nita
zajedniko sa naim ja. Ne opisujte svoju sutinu terminima tog oseanja. Nemojte
rei: Potiten sam. Ako kaete: Oseam potitenost, to je u redu. Ako kaete da
oseate tugu, to je u redu. Ali nemojte rei: Tuan sam, jer tako definiete sebe u
svetlu tog oseanja. Tu lei vaa iluzija, u tome je vaa greka. U ovom trenutku
postoji potitenost, postoje povreena oseanja, ali tako je, nemojte se baviti njima.
Proi e. Sve proe, sve. Vae depresije i vaa oseanja nemaju nita zajedniko sa
sreom. To su samo oscilacije klatna. Ako traite uzbuenja i ushienja, pripremite se
za depresiju i potitenost. Hoete li svoju drogu? Pripremite se za protivudare. Klatno
oscilira od jedne krajnosti do druge.
Sve to nema nieg zajednikog sa naim ja, niti sa naom sreom. To je samo
uslovljeno, lano ja. Ako to upamtite, ako to ponovite hiljadama puta sebi, ako
hiljadama puta preete ova tri koraka, stii ete. Moda e vam trebati da to ponovite
samo triput, ili ak manje. Ne znam - ne postoje pravila. Ali uinite to hiljadu puta i
dospeete do najveeg otkria u svom ivotu. Neka idu bestraga svi rudnici zlata na
Aljasci. ta biste uinili sa tim zlatom? Ako ovek nije srean, ne moe da ivi.
Pretpostavimo da ste nali zlato. Od kakvog je to znaaja? Vi ste probueni, vi ste
car, carica. Slobodni ste - nije vam vie vano da li ste prihvaeni ili odbaeni, tu sad
nema nikakve razlike. Psiholozi nam objanjavaju znaaj pripadanja nekom.
Budalatine! Zato biste nekom pripadali? To potpuno gubi znaaj.
Najtea kazna u jednom afrikom plemenu je proterivanje, izgon. Kad bi vas
izbacili iz Njujorka ili odakle god ivite, sigurno ne biste umrli zbog toga. Kako to da
ovek iz tog afrikog plemena umire? Zato to je i on rtva uobiajene ljudske
gluposti. Misli da nee moi da preivi ako ne pripada neemu. Ali nije neophodno
pripadati neemu, nekoj grupi ili nekome. Nije ak neophodno ni zaljubiti se. Ko vam
je to uopte rekao? Neophodno je biti slobodan. Neophodno je voleti. Sve je u tome -
to je vaa istinska priroda. Meutim, istina je drukija: vi mi govorite kako hoete da
budete eljeni. Hoete da vam aplaudiraju, da privlaite druge, sa svim
majmuniima koji tre za vama. Traite sopstveni ivot. Probudite se. Nije vam
potrebno sve to. Moete biti sreni i blaeni i bez svega toga.
Vaem drutvu nee biti drago da uje ovo to govorim, jer kada se otvore oi i
shvati se o emu je re, postajemo zastraujui. Kako se moe kontrolisati takva
osoba - neko kome niko nije potreban, ko se ne osea ugroen kritikama, ko ne haje
za ono to ljudi misle i govore o njemu? Presekao je sve te konce - nije vie lutka,
marioneta. Zastraujue je. Moramo ga ukloniti. Govori istinu, lien je straha - to
nije ljudski. Ljudski! Pogledajte. Najzad jedno ljudsko bie! Oslobodilo se
sopstvenog ropstva, sopstvenog zatvora.
Ne postoji situacija na svetu koja bi opravdala negativna oseanja. Eto ta su
pokuali da kau, ta su urlali nai mistici sve dok nisu promukli. Ali niko to ne slua.
Negativno oseanje je samo neto unutar vas. U Bhagavad-Giti, svetoj induskoj
knjizi, Krina kae Arduni: Neustraivo se baci u bitku i stavi svoj srce pod stopala
Gospodnja. To je udesna reenica. Nita ne treba da uinite da biste postali sreni.
Veliki Majster Ekhart rekao je: Bog se ne dostie procesom sabiranja neega u dui,
ve kroz proces oduzimanja. Nita ne morate uiniti da biste bili slobodni. Potrebno
je samo da odbacite neto. Tada ste slobodni.
Tim povodom, pao mi je na pamet jedan irski robija koji je prokopao tunel
ispod zatvorskog zida i uspeo da pobegne. Izaao je usred dvorita osnovne kole,
gde su se igrala deca. Prirodno, kada je izaao iz tunela, nije mogao da se obuzda, pa
je poeo da skae i igra, viui: Slobodan sam! Najzad, posle tri godine! Jedna
devojica, nedaleko od njega, ljubomorno ga je pogledala i rekla: Blago vama! Ja
moram jo pune dve godine da provedem ovde.
etvrti korak - kako se mogu promeniti stvari? Kako ete promeniti sami sebe?
Ovde ima mnogo toga to treba shvatiti, ili, bolje reeno, samo jedna stvar koja se
moe izraziti na vie naina. Zamislite pacijenta koji ode kod lekara da mu objasni od
ega pati. Lekar mu kae: U redu, jasni su mi vai simptomi. Preporuiu vam
apotekara u blizini vae kue. Pacijent mu odgovori: Mnogo vam hvala, doktore.
Ve mi je mnogo bolje. Zar to nije apsurdno? Pa ipak, to je ono to svi mi i radimo.
Uspavana osoba veito misli da e joj biti bolje ako se neto van nje promeni, ili ako
se neko drugi promeni. Ljudi pate zato to su uspavani, pa ipak misle: Kako bi divan
bio ivot kad bi se neko drugi promenio; kako bi divan bio ivot kad bi se moja ena
promenila, kad bi se moj ef promenio, kad bi se moj sused promenio.
Veito elimo da se neko drugi promeni da bismo se bolje oseali. Ali, jeste li
ikad postali svesni da ak i kada bi se va brani drug promenio, to na vas ne bi imali
nikakvog efekta? Ranjivi ste koliko i pre toga; idioti ste koliko i pre toga; uspavani
ste koliko i pre toga. Vama je potrebno da se promenite. Vama je potreban lek. Vi i
dalje insistirate: Dobro se oseam, jer je u svetu oko mene dobro. Nije tako! U
svetu je dobro, jer se ja oseam dobro. To je ono to govore svi mistici sveta.
 O problemu zla

Kada se probudimo, kada shvatimo, kada spoznamo, svet postaje bolji.

Meutim, problem zla nas uvek uznemirava. Ima jedna pria o deaku i krokodilu,
koja to ilustruje. Deak eta pored reka i nailazi na enku krokodila, ulovljenu u
mrei. Krokodil mu se obrati: Molim te, smiluj mi se, oslobodi me. Znam da sam
runa, ali nisam kriva. Takva sam roena. Ali u meni kuca majinsko srce. Dola sam
ovde da naem hranu za moju deicu i tako sam upala u ovu mreu. Deak joj
odgovori: Ako te oslobodim, ti e me dograbiti i ubiti.
Zar bih mogla da uinim tako neto svome spasiocu? kae mu ona. Deak je zatim
oslobodi i ona ga doepa raljama.
Eto zahvalnosti za moje dobro delo! jaukne deak. Nemoj to shvatati suvie lino,
mali moj, kae mu krokodilka, ali takav je svet, to je zakon ivota. Pitaj koga god
hoe. Deak pogleda oko sebe, ugleda vrapca i upita ga da li je krokodil u pravu, a
vrabac mu ispria da je, na njegove oi, zmija pojela njegovu decu, a on nita nije
mogao da uini, te da je krokodil potpuno u pravu. Deak onda ugleda magarca koji
je tuda prolazio i postavi mu isto pitanje, a magarac mu ispria da je itav ivot teglio
za gospodara, sve dok nije ostareo i onemoao, pa su ga sad ostavili u dungli da ga
prodere neka zver, te da je krokodil potpuno u pravu. Na kraju, deak ugleda zeca i
upita ga isto, a zec se obrati krokodilu: Priekaj malo pre nego to pojede deaka, o
tom pitanju treba malo da prodiskutujemo. Reci mi svoje argumente. Krokodil
otvori usta da mu odgovori i deak tada utekne. Poto je rep krokodila i dalje bio
upetljan u mrei, deak dovede lovce da ga ubiju. S njima doe i deakov pas koji
opazi zeca, pojuri ga i ubije. Deak prekasno stigne i, videvi svog spasioca kako
umire, izgovori: Krokodil je bio u pravu - takav je svet, to je zakon ivota.
Ne postoji objanjenje koje bi opravdalo sve patnje, zla, muenja, unitenja i
glad u svetu. To nikada nee moi da se objasni. Moe se hrabro pokuati da se nae
neko objanjenje, vie ili manje reliogioznim formulama, ali nikada nee moi da se
objasni do kraja. To je zato to je ivot tajna - racionalni um nije u stanju da ga shvati.
Zato je potrebno da se probudite, i najednom ete shvatiti da stvarnost nije
problematina - vi ste problematini.
 Somnabulizam

Svete knjige se uvek vraaju ovim injenicama, ali sve dok se ne probudite,
nikada neete shvatiti ni jednu re iz njih. Uspavani ljudi su itali svete knjige i
raspeli Mesiju na osnovu tih svetih knjiga. Treba biti budan da bi se one shvatile. Kad
se najzad probudimo, one konano dobijaju smisao.
Isto se deava sa stvarnou. U svakom sluaju, nikada ne moete reima
izraziti sve u vama i oko vas. Moda biste voleli da uinite neto, ali i u tom sluaju
ovek treba da bude siguran da se ne uputa u akciju samo da bi se oslobodio svojih
negativnih oseanja. Mnogi ljudi stupaju u akciju samo da bi uinili stvari jo gorim.
Njihova akcija ne izvire iz ljubavi, ve iz negativnih oseanja, iz oseanja krivice,
gneva, mrnje, iz oseanja nepravde, i ko zna ega jo. Pre nego to se upustite u
akciju, potrebno je da budete sigurni ta je vae bie. Pre nego to uinite neto,
morate biti sigurni ko ste. Meutim, kada se uspavane osobe upuste u akciju,
jednostavno zamenjuju jednu okrutnost drugom, jednu nepravdu drugom, i tako dalje.
Majster Ekhart kae: Nee vas spasiti (ili probuditi - upotrebite re koja vam
odgovara) vae akcije, ve vae bie. Sudie vam se ne za ono to ste uinili, ve za
ono to jeste. Kakvo vam dobro ini to ete nahraniti gladne, napojiti edne ili
posetiti robijae u zatvoru? Prisetite se ta je rekao Sv. Pavle: Ako bih pustio da
moje telo bude spaljeno i sva moja dobra dao da nahranim gladne, a nemao ljubavi...
Nisu bitne vae akcije, ve vae bie. Samo tada moete da se upustite u akciju.
Moete da uinite ili ne uinite neto. Neete biti sposobni za odluku sve dok se ne
probudite. Pa ipak, sva energija koncentrie se na neophodnost menjanja sveta, a vrlo
malo na to da se probudimo. Kada se jednom probudite, znaete ta da uinite, a ta
da ne uinite.
Neki mistici su veoma udni, kao Isus, koji je jednom rekao neto kao: Ja
nisam pozvan kod tih ljudi. Ograniavam se da u ovom trenutku uinim ono to
moram. Kasnije moda. Neki mistici ne progovaraju. Drugi samo pevaju pesme.
Neki od njih slue nekome. Oni su zakon za same sebe i tano znaju ta treba da rade.
Neustraivo se baci u bitku, a svoje srce poloi pred stopala Gospodnja, to je ono o
emu govorim.
Zamislite da se ne oseate dobro i da ste grozno raspoloeni, a izali ste u
etnju po prirodi. Pejsa je divan, ali vi niste u odgovarajuem raspoloenju da biste
uivali u tome. Nekoliko dana kasnije proete istim predelom i uskliknete: Sveti
boe, gde sam bio onog dana kada nisam primetio sve ovo. Kada se ovek promeni,
sve postaje divno. Deava se, na primer, da gledamo drvee i planine kroz prozore
mokre od kie, i sve nam izgleda maglovito i bezoblino. Doe nam da izaemo da
bismo preobrazili to drvee i planine. Priekajte na trenutak - kad oluja prestane i vi
pogledate kroz prozor, spontano ete rei: sada je sve drukije.
Mi vidimo ljude i stvari oko sebe ne onakve kakvi su, ve kakvi smo mi. Eto
zato, kada dve osobe gledaju neto ili nekoga, dolazi do dve razliite reakcije. Mi
vidimo stvari i druge ljude ne onakve kakvi su, ve onakve kakvi smo mi. Seate li se
one misli iz svetih spisa, po kojoj se sve menja u dobro za one koje vole Boga? Kad
se najzad probudimo, ne trudimo se vie da nam se dese dobre stvari. One se deavaju
i to je sve. Iznenada, ovek shvati da je sve dobro, ta god da mu se desi.
Pomislite na ljude sa kojima ivite i koje biste voleli da promenite. Nalazite da
su tuni, nepromiljeni, nepouzdani, neverni i ta god bilo. Ali kada se vi promenite,
promenie se i oni. To je udesno i nepogreivo izleenje. Tog dana kada se vi
promenite, promenie se i oni. I vi ete ih videti na potpuno drugi nain. Ko vam se
inio zastrauju, sada e vam izgledati zaplaen. Najednom, niko nee vie imati
mo da vam naudi. Niko nee imati mo da izvri pritisak na vas. To je slino kao
kada neko ostavi knjigu na stolu, a ja je uzmem i kaem: Vri pritisak na mene, ja
sad moram da je uzmem ili ne uzmem. Ljudi se toliko trude da optue sve druge oko
sebe, da okrive sve druge, da okrive ivot, drutvo, svoje najblie. Na taj nain, ovek
se nikada nee promeniti - nastavie da ivi u svom komaru i nikada se nee
probuditi.
 Sprovedite ovaj program hiljadu puta: a) postanite svesni negativnih oseanja
koja su u vama; b) shvatite da su ta oseanja u vama, a ne u stvarnosti oko vas; c) ne
smatrajate ih sutinskim delom svoga ja - te stvari dolaze i odlaze; d) shvatite: kada
se vi promenite, sve e se promeniti.
 Kako menjati sebe?

Ostaje jo jedno vano pitanje: ta treba initi da promenimo sebe? Imam

iznenaenje za vas, zaista odlinu vest! Nije potrebno da uinite bilo ta. to vie
inite, gore e biti. Potrebno je samo da shvatite.
Pomislite na nekog sa kim ivite ili radite, a ko vam se ne svia, ko u vama
budi negativna oseanja. Pokuajmo da shvatimo ta se dogaa. Prvo to treba
shvatiti je negativno oseanje u vama. Vi ste odgovorni za to negativno oseanje, a ne
ta osoba. Neko drugi na vaem mestu ostao bi savreno spokojan i dobre volje u
prisustvu te osobe - ne bi bio dodirnut ni na koji nain. Vi ste, meutim, pogoeni.
Sada pokuajte da shvatite i ovo: vi neto oekujete od te osobe. Kaite joj onda:
Nemam nikakvo pravo da oekujem neto od tebe. Kada to budete rekli, odbaciete
svoja oekivanja. Nemam pravo da oekujem neto od tebe. Svakako, zatitiu se od
posledica tvojih akcija, ili tvog raspoloenja, ali ti moe da radi ta god hoe i da
bude ta god si izabrao da bude. Nemam pravo da oekujem bilo ta od tebe.
Posmatrajte ta vam se deava, kada uinite to to sam vam rekao. Ako niste voljni da
to kaete, onda stvarno treba jo mnogo toga da otkrijete o svom egu. Pustite da
diktator koji je u vama, tiranin u vama, ispliva na povrinu. Mislili ste da ste dua od
oveka, ali i ja i vi samo smo tirani, jedna mala varijanta maksime: Ja sam magarac,
ti si magarac. Ja sam diktator, ti si diktator. Ja hou da upravljam tvojim ivotom
umesto tebe; hou tano da ti kaem kakav treba da bude i kako treba da se ponaa,
i bie bolje da se ponaa kako sam ja odluio, jer u inae kazniti sebe, uinivi da iz
mene izbiju negativna oseanja. Prisetite se onog to sam vam rekao: svi smo ludi.
Jedna ena mi je priala da je njen sin dobio nagradu u srednjoj koli; nagrada
mu je data za uspehe u sportu i uenju. ena je bila radosna zbog njega, ali malo joj
je nedostajalo da mu kae: Nemoj previe da se raduje toj nagradi, jer nije reeno
da e uvek biti tako uspean. Bila je zbunjena, nije znala kako da sprei budua
razoaranja svoga sina, a da mu pri tom ne pokvari slavlje. Hvala bogu, deak e
shvatiti, a u meuvremenu e i majka postati mudrija. Nije vano ono to e mu ona
rei ili nee rei. Sve zavisi od toga kakva e ona postati - da li e biti u stanju da
shvati, i da zna ta da kae i kada da kae. Ta nagrada je rezultat takmienja koje
moe biti okrutno, ako je bazirano na mrnji u odnosima sa ostalima. Ljudi postaju
zadovoljni na bazi tueg nezadovoljstva, pobeuje se porazivi nekoga.
Jedan ameriki lekar opisao je efekte takmienja na svoj ivot. Pohaao je
jednu medicinsku kolu u vajcarskoj, u kojoj je bilo i dosta amerikih studenata.
Lekar je ustanovio da su mnogi od tih studenata pretrpeli istinski ok kada su shvatili
da ne postoje ocene, da ne postoje nagrade, nikakve liste najboljih, niti prvih i drugih
u klasi. Ili se prolazilo, ili se padalo na ispitu. Neki od nas nisu to uspeli da
prihvate, govori on. Postali smo gotovo paranoini, ubeeni da se neto krije iza
svega toga. Zato su neki od studenata promenili kolu. Oni koji su izdrali, iznenada
su otkrili neto udno, to nikada nisu primetili na amerikim univerzitetima. Neki
studenti, i to oni najbolji, pomagali su drugima da poloe ispite, dajui im reenja.
Njegov sin, meutim, pohaa medicinsku kolu i govori mu kako u laboratoriji
uenici esto poremete mikroskopi tako da sledeem studentu treba bar tri- etiri
minuti da bi ga podesio. Takmienje. Moraju biti uspeni, moraju biti savreni. Lekar
nam onda pria jednu, po njemu, istinitu anegdotu, koja bi mogla da poslui i kao
parabola.
U jednoj amerikoj varoici, ljudi su se uvee okupljali da sviraju. Postojao je
saksofonista, bubnjar i violinista. To su bili stariji ljudi. Okupljali su se radi druenja i
zbog iste radosti da muziciraju, iako nisu bili posebno daroviti. I tako su uivali u
uzajamnom druenju, lepo se zabavljajui, sve dok jednog dana nisu reili da izaberu
novog direktora, ambicioznog oveka, koji im je rekao: Hej, ljudi, treba da odrimo
koncert, treba da pripremimo koncert za itav grad. Zatim je otpustio nekog ko nije
dobro svirao, angaovao neke profesionalne muziare, napravio itav orkestar i
njihovo ime poelo je da se pojavljuje po novinama. arobno, zar ne? I tako su resili
da odu u veliki grad da bi i tamo svirali. Ali, neki od najstarijih muziara samo to
nisu zaplakali. Govorili su: Bilo je tako lepo, u stara vremena, kada smo ak i loe
svirali, ali smo uivali u tome. I tako je okrutnost ula u njihov ivot, ali niko je nije
prepoznao. Shvatate li dokle see ludilo kod ljudi?
Neki od vas pitali su me ta sam mislio kad sam rekao: Ti moe da uini ta
god eli i ostane ono to jesi, ali ja u se zatiti, biu ono to jesam. Drugim
recima, neu ti dozvoliti da manipulie sa mnom. iveu svoj ivot, ii u svojim
putem, biu slobodan da mislim ono to hou, da idem za svojim sklonostima i
ukusima. Rei u ti ne, ako osetim da ne elim da budem u tvom drutvu. To nee biti
zbog negativnih oseanja koja izaziva u meni, jer to se vie nee desiti - nee vie
imati nikakvu mo nada mnom. Jednostavno, moda e mi vie odgovarati drutvo
nekih drugih ljudi. Dakle, ako me moda upita: ta kae da odemo u bioskop
veeras? odgovoriu: ao mi je, ali vie volim da odem s nekim drugim. Njegovo
drutvo mi je prijatnije od tvog. I to je to. Predivno je umeti da se kae ne drugim
ljudima. To je deo buenja. Deo buenja je iveti sopstveni ivot po svojoj volji. I
upamtite: to nije egoizam. Egoizam je oekivati da neko drugi ivi svoj ivot kako vi
smatrate za shodno, po vaoj volji. To jeste egoizam. Ali iveti svoj ivot kako mi
smatramo za shodno nije egoizam.
Egoizam izvire iz oekivanja da e neko drugi iveti svoj ivot da bi se
prilagodio vaem ukusu, ili vaem ponosu, ili vaoj zaradi ili vaem zadovoljstvu. To
je stvarno egoizam, zato u se zatititi. Neu se oseati dunim da budem sa tobom,
ni da pristajem na ono to trai od mene. Ako mi je tvoje drutvo prijatno, uivau u
njemu, ne postajui ovisnik od toga. Ali neu te vie izbegavati zbog negativnih
oseanja koje si budio u meni. Nema vie tu mo.
 Buenje

Buenje bi trebalo da bude iznenaenje. Kad se ne nadamo da e nam se neto

desiti, a to se desi, ostajemo zapanjeni. Kada je Vebsterova ena zatekla svog mua
kako ljubi sobaricu, rekla mu je da je jako iznenaena. Vebster, kao ovek koji je vrlo
pedantan u upotrebi odgovarajue rei (to je razumljivo, jer je napisao itav renik);
uzvratio je: Ne, draga, ja sam iznenaen, a ti si zapanjena.
Neke osobe gledaju na buenje kao na cilj. Reene su da stignu do njega i
kau: Ne elim da budem srean dok se ne probudim. U tom sluaju, bolje da
ostanete takvi kakvi ste, da biste jednostavno ostali svesni kakvi ste u stvari.
Jednostavna svesnost je srea, nasuprot truda da stalno reagujete. Ljudi reaguju tako
brzo zato to nisu svesni. Shvatiete jednom da postoje prilike kada se mora
reagovati, ak i kad smo svesni, kada shvatamo. Ali, kako svesnost raste, reagujemo
sve manje, a delamo sve vie.
Jedan uenik rekao je svom duhovnom uitelju da odlazi u jedno udaljeno
mesto radi meditacije, i da se nada kako e se vratiti prosvetljen. I tako je, svakih est
meseci, uenik slao uitelju pismo da ga obavesti o svom napretku. U prvom pismu je
pisalo: Sada shvatam ta znai izgubiti sebe. Uitelj ga je pocepao i bacio u korpu
za otpatke. Posle est meseci stiglo je novo pismo u kome je pisalo: Sada oseam
sva iva bia. Uitelj ga je pocepao. U treem pismu je pisalo: Sada shvatam tajnu
jednog i mnoine. I to je pocepano. To je trajalo etiri godine, a onda su pisma
prestala da stiu. Posle nekog vremena, uitelj je postao radoznao i, kako je jedan
putnik iao ka tom udaljenom mestu, uitelj ga je zamolio da vidi ta je sa uenikom.
Na kraju je stiglo pismo od uenika. Pisalo je: Zar je to vano? Kada ga je uitelj
proitao, uskliknuo je: Uspeo je! Uspeo je! Najzad je shvatio! Shvatio je!
Postoji jedna pria o vojniku na bojnom polju koji iznenada odbaci svoju
puku, podie neko pare hartije i gleda u njega. Zatim ga baci i trai novo pare
hartije. Oficiri onda kau: Taj ovek izlae opasnosti svoj ivot. Treba mu pomoi.
Odvode ga u bolnicu i psihijatri se pozabave njime. Ali leenje kao da nema nikakvog
efekta. On samo luta hodnicima, pronalazi papirie, gleda u njih i onda ih odbacuje.
Na kraju ree da ga treba otpustiti iz vojske. Pozovu ga i urue mu otpusnu listu. On
je uzme, pogleda, i uzvikne: To je to! Pronaao sam!
Postanite, dakle sve svesniji svoje aktuelne situacije, kakva god bila. Prestanite
da budete diktatori, prestanite primoravati sebe da idete u odreenom pravcu. Samo
tako, pre ili kasnije, shvatiete jednog dana da ste samo svesnou postigli to to ste
prethodno sa toliko truda traili.
 Kakva je promenjena linost?

U vaoj potrazi za svesnou ne postavljajte zahteve. To je manje-vie kao

pokoravati se saobraajnim znacima. Ako se ne obazirete na ove znake, plaate
kaznu. U Americi se vozi desnom, u Engleskoj i Indiji levom stranom. U suprotnom,
plaa se kazna. Tu nema mesta za povreena oseanja, zahteve ili oekivanja -
pokoravamo se saobraajnim znacima i to je sve.
Pitate me gde je u svemu tome samilost, gde je oseanje krivice i slino.
Saznaete kada se probudite. Ako u ovom trenutku oseate krivicu, kako bih vam to
uopte objasnio? Kako biste uopte znali ta je samilost? Znate, ljudi ponekad vole da
oponaaju Isusa, ali kada majmun uzme da svira saksofon to ga ne pretvara u
muziara. Ne moe se oponaati Isus imitirajui njegovo spoljno ponaanje. Treba
biti Isus, samo biste tada tano znali ta treba uiniti u odreenoj situaciji, sve to u
skladu sa vaim temperamentom i karakterom, kao i temperamentom i karakterom
osobe s kojom imate posla. Ali, da biste to uinili, morate biti ono to je bio Isus.
Oponaanje vas nikud nee odvesti.
Ako mislite da samilost ukljuuje sladunjavost, onda meni apsolutno nije
mogue da vam opiem samilost, jer samilost moe biti veoma opora. Samilost moe
biti veoma gorka, moe da vas okira, moe da zasue rukave i da vas operie.
Samilost se moe javiti u mnogim vidovima. Svakako moe biti veoma blaga i nena,
ali se to nikad ne zna. Tek kada postanete ljubav - drugim recima, kada odbacite
afekte i iluzije - tada ete znati. to se manje budete poistoveivali sa svojim egom,
biete sve vie u skladu sa svima i svime. Znate li zato? Zato to se neete vie
bojati da ete biti povreeni ili odbaeni. Neete vie eleti da bilo koga
impresionirate. Uspevate li da zamislite kakvo je olakanje kada ne moramo vie
nikoga da impresioniramo? Ah, kakvo olakanje! Najzad srea! Ne osea se vie
neodoljiva potreba da objanjavamo stvari. Sve ide kako treba. ta ima da se
objanjava?
Ne osea se vie ni neodoljiva potreba da traimo izvinjenje. Hiljadu bih puta
vie voleo da ujem od vas: Probudio sam se, umesto: ao mi je. Hiljadu bih
puta vie voleo da ujem od vas: Probudio sam se posle naeg poslednjeg susreta;
ono to sam ti uinio nee se vie ponoviti umesto: Strano mi je ao zbog onoga
to sam ti uinio. Zato bi bilo kome trebala vaa izvinjenja? Razmislite o tome. To
je iroko polje istraivanja. ak i ako je neko bio zao prema vama, nema mestu
izvinjenju.
Niko nije bio zao prema vama. Moda je neko bio zao prema onome to je mislio da
ste vi, ali ne prema vama. Niko vas ne odbacuje - ljudi samo odbacuju ono to misle
da ste vi. Ali takvo zakljuivanje moe biti drukije primenjeno - na isti nain niko
vas ne prihvata, Sve dok se ljudi ne probude, oni samo prihvataju ili odbacuju
predstavu koju imaju o vama. Formirali su neku ideju o vama, i odbacuju ili
prihvataju samo nju.
Shvatate li koliko je poraavajue produbljivanje ovog aspekta? Moda je ak
previe oslobaajue. Ali kako postaje lako voleti druge ljude kada se shvati sve ovo!
Kako je lako voleti sve oko sebe, kada se ne poistoveujemo sa predstavom koju
imaju o nama! Postaje zaista lako voleti ih, voleti sve ljude. Ja posmatram sebe, ali
ne mislim na sebe. Zato to je mislei ego prepun loih misli. Meutim, kada
posmatram sebe, svoj ego, neprekidno sam svestan da se radi samo o odrazu. U
stvarnosti, ne misli se na svoje ja, ili svoj ego. To je kao ovek koji vozi automobil
- taj ovek svakako ne eli da se lii svesti samog automobila. U redu je izgubiti se u
fantazijama, ali bez gubljenja svesti o onome to je oko vas. Treba uvek biti na
oprezu. To je kao majka koja spava - ne uje avione koje bruje iznad njene kue, ali
osea i najmanje komeanje svog deteta, i u tom smislu je budna. Ne moe se nita
govoriti o stanju budnosti - moe se govoriti samo o stanju uspavanosti. O stanju
budnosti mogu se dati samo naznake.
Nita se ne moe kazati o srei - srea ne moe biti definisana, ono to moe
biti definisano je nesrea. Odbacite nesreu i saznaete. Ljubav ne moe biti
definisana, odsustvo ljubavi moe. Odbacite odsustvo ljubavi, odbacite strah i
znaete. Voleli bismo da znamo kakav je neko kada se probudi, ali saznaete samo
kad to postignete.
Da li moda govorim kako ne treba nita da oekujemo od svoje dece? Rekao
sam: Nemate pravo da oekujete neto. Pre ili posle, to dete e morati da se
oslobodi od vas, sledei svoj put. Tada neete imati vie nikakvo! pravo nad njim. U
sutini, to nije vae dete, i nikada toj nije bilo. Ono pripada ivotu, a ne vama. Niko i
nita vam ne pripada. Ono o emu govorimo je vaspitanje vaeg deteta. Ako hoe
ruak, bie bolje da doe za sto izmeu dvanaest i jedan, inae nee dobiti ruak. U
ovoj kui je takav red. Ako ne stigne na vreme, nema ruka. Slobodan si, istina, ali
mora da snosi posledice.
 Na kraju je samo hitanje

Svi me pitaju ta se deava kada ovek na kraju stigne do svesnosti. Da li je to

radoznalost? Uvek se pitamo kako bi se neka stvar uklopila u odreeni sistem ili da li
bi neka druga imala smisla u odreenom kontekstu, ili kakvo e biti nae iskustvo
kada stignemo. Krenite, pa ete znati. To se ne moe opisati.
Na Istoku se esto kae: Oni koji znaju, ne govore; oni koji govore, ne znaju.
Ne moe se govoriti. Moe se govoriti samo o suprotnom. Uitelj vam ne moe
podariti istinu; istina se ne moe izraziti reima, nekom formulom. To nije istina. To
nije stvarnost. Stvarnost se ne moe izraziti formulom. Uitelj moe samo da vam
ukae koje su vae greke. Kada odbacite svoje greke, spoznaete istinu. Ali ni tada
neete moi da je izreknete.
Ovo su uobiajena uenja nekih velikih mistika. Toma Akvinski nije pred kraj
svog ivota ni pisao ni govorio - shvatio je. Mislio sam da je njegovo uveno utanje
trajale samo nekoliko meseci, ali su to u stvarnosti bile itave godine. To je kao kada
biste me, nikada ne okusivi zeleni mango, pitali: Kakav mu je ukus? Ja bih vam
moda odgovorio: Opor, ali dajui vam jednu re zaveo bih vas na pogrean put.
Pokuajte da shvatite, veina ljudi nije preterano mudra: lepi se na rei - na rei
svetih spisa, na primer - i sve shvata naopako. Opor, kaem, a vi pitate: Opor kao
limun ili kao dunja? Ne, nije opor kao limun, opor je kao mango, kaem. Ali, ja
ga nikad nisam probao, uzvraate. teta! Meutim, vi nastavljate svojim putem i
piete itavu doktorsku tezu o toj temi. Da ste probali mango, ne biste to uinili,
zaista. Napisali biste doktorsku tezu o neemu drugom, ali ne o mangu. A tog dana,
kada najzad okusite zeleni mango, kazaete: Boe moj, ispao sam smean. Nije
trebalo da napiem tu tezu. Identino kao to je uinio Toma Akvinski.
Jedan veliki nemaki filozof i teolog napisao je itavu knjigu o utanju Tome
Akvinskog. Toma Akvinski je jednostavno utonuo u utanje. Nije govorio. U uvodu
svoje Summa theologiae rekao je: Govorei o Bogu, ne moemo rei ta je, ve
samo ta nije. Na isti nain ne moemo govoriti kakav je, ve kakav nije. Taj koji
govori nije orijentalni uitelj ena, ve katoliki svetenik, vekovima priznat kao
vrhunski teolog. U drugoj prilici, Sveti Toma je rekao: Bog je nespoznatljiv.
Stvarnost, Bog, istina, ljubav su nespoznatljivi - to znai da ne mogu biti obuhvaeni
racionalnim umom. Ovo treba da okona mnoga pitanja koja nam ljudi postavljaju,
jer veito ivimo u iluziji da neto znamo. Nije tako. Nismo sposobni da saznamo.
ta je onda sveti spis? To je samo znak, putokaz, ali nije opis. Fanatizam iskrenog
vernika koji je ubeen da sve zna, ponekad izaziva vee zlo nego to to mogu
udruene snage dve stotine kriminalaca. Zastraujue je videti ono to mogu da uine
iskreni vernici, ba zato to misle da znaju. Zar ne bi bilo divno kada bismo imali svet
u kome bi svi govorili: Ne znamo. Pala bi jedna velika barijera. Zar to ne bi bilo
udesno?
Jedan ovek koji je roen slep doe i upita me: ta je to to nazivate zeleno?
Kako se moe opisati zelena boja nekome ko je od roenja slep? Koriste se analogije.
I tako mu kaem: Zelena boja je slina prijatnoj muzici. A, kae on, kao prijatna
muzika. Da, odgovorim, kao blaga i prijatna muzika. Prilazi mi zatim drugi
slepac i pita me: ta je zelena boja? Kaem mu da je to kao glatki somot, vrlo
mekan i gladak na dodir. Sledeeg dana vidim dvojicu ljudi kako tuku jedan drugog
flaama po glavi. Jedan vie: To je kao prijatna muzika. A drugi: To je kao glatki
somot. Nijedan od njih dvojice ne zna o emu govori, jer bi inae zatvorio usta.
Stvari ba tako stoje. ak i gore - uzmimo da nam jednom bude omogueno da
posetimo nekog od tih slepaca i upitamo ga: Ti sada zna ta je zelena boja, zar ne?
a on odgovori: Istina, jutros sam je dugo sluao!
injenica je da ste okrueni Bogom, i to ne vidite, jer znate neto o Bogu.
Poslednja barijera koja stoji izmeu vas i vizije Boga je vaa predstava o Bogu.
Gubite Boga zato to mislite da neto znate. To je uasan aspekt religije. Eto ta su
govorili jevanelisti - vernici su znali i zato su odbacili Isusa. Najvia spoznaja
Boga je spoznati ga kao nespoznatljivog. Zaista se previe govori o Bogu - svet ne
moe vie da izdri. Premalo je svesnosti, premalo ljubavi, premalo sree, ali nema
svrhe govoriti o tome. Premalo je odbacivanja iluzija, greaka, afekata i okrutnosti.
Premalo je svesnosti. Od toga pati svet, ne od pomanjkanja religije. Religija bi
trebalo da nam prui zatitu od pomanjkanja svesnosti i sposobnosti za buenje.
Pogledajte do kog smo stepena degenerisanosti dospeli. Doite u Indiju i videete
kako se ljudi masovno ubijaju zbog religije. To vidite na sve strane. Onaj koji zna,
ne govori; onaj koji govori, ne zna. Sva otkria, koliko god boanska bila, nisu vie
od prsta uperenog ka Mesecu. Kao to kau na Istoku: Kada mudrac pokazuje ka
Mesecu, idiot vidi samo njegov prst.
Francuski pisac an Giton mnogi je radikalniji svojim uasnim komenatarom:
esto koristimo prst da bismo iskopali oko. Gde je spas? Svesnost, svesnost!
Izleenje je u svesnosti; istina je u svesnosti; spas je u svesnosti; ljubav je u svesnosti;
buenje je u svesnosti. Potrebno je da govorim o reima i pojmovima da bih vam
neto objasnio. Kada gledamo neko drvo, mi ga u stvari ne vidimo. Mislimo da ga
vidimo, ali ga ne vidimo. Kada gledamo neku osobu, u stvari je ne vidimo, samo
mislimo da je vidimo. Ono to vidimo je neto to smo fiksirali u svom umu. Stiemo
odreeni utisak i drimo se tog utiska, i dalje gledajui neto ili nekoga kroz filter
prvobitnog utiska. Mi to inimo sa gotovo svim stvarima.
Ako ovo shvatite, shvatiete velianstvenost i lepotu svesnosti u odnosu na sve
to nas okruuje. Jer stvarnost je tu - Bog, ta god to znailo, je tu. Sve je tu. Sirota
ribica u okeanu kae: Oprosti, traim okean. Moe li mi rei gde se nalazi?
Patetino, zar ne? Kada bismo samo otvorili oi i pogledali oko sebe, shvatili bismo.
 Kako izgubiti sebe?

Vratimo se na onu prekrasnu misao jevaneliste, koji govori o gubljenju i

pronalaenju sebe. To je neto to nalazimo u veem delu religiozne knjievnosti, u
itavoj duhovnoj i mistikoj knjievnosti.
Kako izgubiti sebe? Jeste li ikada nastojali da izgubite neto? Tano - to se
vie nastoji, sve je tee. Stvari se gube onda kad se ovek ne trudi da to uini. Neto
se gubi kada nismo svesni toga. Ali kako se moe umreti u samom sebi? Govorim o
smrti, ne o samoubistvu. Nijj nam reeno da ubijemo sebe, ve da umremo. Ako
izazovemo bol i patnju u sebi, to bi znailo poraziti same sebe. To bi bilo
kontraproduktivno, jer je ovek najvie obuzet sobom kada pati. Najvie smo obuzeti
sobom kada smo depresivni. Meutim, najspremniji smo da zaboravimo sebe kada
smo sreni, kad smo radosni. Srea nas oslobaa samih sebe. Patnja, bol, tuga i
potitenost su i stanja koja nas vezuju za same sebe.
Pokuajte da zamislite koliko ste svesni postojanja svoga zuba kada vas boli.
Kada ne patite od zubobolje, ne znate ak ni da imate zube ili da uopte imate glavu.
Meutim, kada glava hoe da vam prsne od glavobolje, sve se potpuno menja. Prema
tome, oigledna je zabluda misliti kako je pravi nain da negiramo same sebe taj to
emo izazvati bol u sebi, prepustivi se ponitavanju i usmrivanju sebe, kako je to
po tradicionalnom uverenju. Negirati sebe, umreti u sebi, izgubiti sebe, znai shvatiti
svoju pravu prirodu. Kada se to uini, lano ja se gubi, iezava.
Uzmimo da jednog dana neko ue u moju sobu i ja mu kaem: Samo napred.
Predstavite se. Ja sam Napoleon, odgovori on. A ja: Ne onaj Napoleon... Ba
tako, Bonaparta, francuski imperator. Drago mi je! kaem, mislei u sebi: bolje da
pripazim na ovog tipa. Raskomotite se, vae velianstvo.
Eto, rekli su mi da ste izuzetni duhovni uitelj. Ja imam duhovni problem. Zabrinut
sam i teko mi je da verujem u Boga. Vidite, moje trupe su poraene u Rusiji i ve
noima ne spavam, pitajui se kako e se sve to zavriti, kae mi on.
Ja mu odgovorim: U redu, vae velianstvo. Siguran sam da bih mogao da uinim
neto kako bih olakao va problem. Preporuio bih vam da proitate esto poglavlje
Jevanelja po Mateji: 'Pogledajte ptice u polju... ne seju i ne anju.' Kada smo stigli
do ove take, pitam se ko je lui, ja ili on. Bez obzira na to, prihvatam ovog luaka.
To je ono to ini mudri uitelj na poetku - prihvata vas i ozbiljno razmatra vae
probleme. Moda vam ak obrie poneku suzu. Vi ste ludi, ali jo to ne znate. Ali,
ubrzo e doi trenutak kada e vam iznenada istrgnuti tepih ispod nogu i rei vam:
Dosta je! Ti nisi Napoleon.
U uvenim dijalozima Svete Katarine Sijenske pripoveda se da joj je Bog
rekao: Ja sam Onaj koji jeste; ti si ona koja nije. Jeste li ikad doiveli svoje nebie?
Na Istoku, to je predstavljeno slikom igraa i igre. Bog je predstavljen kao igra, a
boije stvaranje kao njegova igra. Jer, Bog nije veliki igra, a vi mali igra. Ne. Vi
uopte niste igra. Vi ste igra. Jeste li ikada iskusili neto slino?
I tako, kada se taj luak vrati u samog sebe i shvati da nije Napoleon, on ne prestaje
da postoji, on i dalje postoji, ali iznenada shvati da je neto drugo od onoga to je
mislio da jeste.
Izgubiti sebe znai iznenada shvatiti da smo neto drugo od onoga to smo
mislili da jesmo. Mislili ste da ste centar sveta - sada se oseate kao satelit. Mislili ste
da ste igra, sada oseate da ste igra. Sve su to samo analogije, slike, tako da ih ne
treba shvatiti bukvalno. One vam daju samo sugestiju, samo su putokaz, ne
zaboravite.
 ta je najvrednije u nama?

Preimo na jednu drugu ideju - o linoj vrednosti. To je vrlo kompleksno

pitanje. Lina vrednost ne znai vrednost sebe, naeg lanog ja. Otkud potie
vrednost sebe? Da li moda potie iz uspeha u poslu? Da li potie iz posedovanja
gomile novca? Da li potie od sposobnosti da se privuku mnogi mukarci (ako ste
ena), ili mnoge ene (ako ste mukarac)? Kako je krhko sve to, kako je prolazno!
Kada govorimo o vrednosti samog sebe, ne govorimo u sutini o nainu na koji smo
odraeni u mentalnom ogledalu drugih ljudi, zar ne? Ali, moramo li da zavisimo od
toga? Ljudi shvate svoju linu vrednost tek kada prestanu da se poistoveuju ili
definiu svoje ja u svetu tih efemernih stvari. Ja nisam lep zato to svi kau da sam
lep. U stvarnosti nisam ni lep ni ruan. To su stvari koje dolaze i prolaze. Sutra se
mogu najednom pretvoriti u groznu kreaturu, ali ja ostaje uvek ja. Uzmimo da se
nakon toga podvrgnem plastinoj operaciji i postanem prelep. Da li moda ja
postaje prelepo?
Potrebno je posvetiti mnogo vremena ovim razmiljanjima. Ja sam ih bacio
pred vas na gomilu, ali ako odvojite dovoljno vremena da shvatite sve to sam vam
rekao, zadravi se na ovim mislima, otkriete zlatni rudnik. Ja to znam, jer kad sam
prvi put stvarno uronio u sve ove ideje, zaista sam otkrio blago.
Prijatna iskustva ine ivot prekrasnim. Bolna iskustva vode sazrevanju.
Prijatna iskustva ine ivot lepim, ali sama po sebi ne vode razvoju. Ono to vodi
razvoju jesu bolna iskustva. Patnja stavlja prst na neki deo vas koji se jo nije razvio,
koji treba da raste, da se menja i preobraava. Kada biste znali kako da upotrebite tu
patnju, koliko biste se razvili!
Zadrimo se prvo na psiholokoj patnji, na svim negativnim oseanjima u
vama. Ne gubite svoje vreme na samo jednom od njih - ve sam vam rekao ta
moete da uinite s takvim oseanjima. Pokuajte da posmatrate razoaranje koje
oseate kada stvari ne idu onako kako ste vi hteli! Ne skreem vam panju na to da
bih vas u bilo kom smislu osudio (tada biste se samo upetljali u mrnju prema sebi).
Posmatrajte sebe i svoje razoaranje kao da posmatrate neku drugu osobu. Gledajte to
razoaranje, tu potitenost koju oseate kad vas kritikuju. ta to govori o vama?
Jeste li ikad uli za oveka koji je tvrdio: Ko je rekao da briga niemu ne slui?
Slui, nego ta. Svaki put kad brinem zbog neega, to se ne desi! Lepo, njemu je
sigurno posluila. Ima i onaj koji kae: Neurotiar je osoba koja brine zbog neega
to se nije dogodilo u prolosti. On nije kao mi, normalni ljudi, koji brinemo zbog
neega to se nee desiti u budunosti. Eto kako stoje stvari. Ta briga, ta napetost,
ta govore o vama?
Negativna oseanja, sva negativna oseanja, korisna su da bi se postigla
svesnost, da bi se shvatilo. Ona vam daju mogunost da ih osetite, da ih posmatrate
spolja. U poetku, potitenost e i dalje biti prisutna, ali presekli ste nit koja vas je
sjedinjavala sa njom. Postepeno, shvatiete potitenost. Uporedo s razumevanjem,
ona e se postepeno gubiti, sve dok ne iezne.
Pre prosvetljenja bio sam depresivan. Posle prosvetljenja i dalje sam
depresivan, ali malo-pomalo ili brzo, ili iznenada, stie se u stanje budnosti, a to je
stanje u kome se potpuno odbacuju elje. Podsetite se ta sam podrazumevao pod
eljama i zahtevima. Smisao je bio ovaj: Sve dok ne osvojim sve ono to elim,
odbijam da budem srean. Podrazumevam, dakle, sluajeve u kojima srea zavisi od
ostvarenja nae elje.
 Treba li potiskivati elje?

Ne pokuavajte da potisnete svoje elje, jer biste rizikovali da postanete

apatini. Bili biste lieni energije i to bi bilo uasno. elja je, u zdravom smislu rei,
energija, a to vie energije imamo, utoliko bolje. Zato ne potiskujte elju - shvatite
je. Shvatite je. Ne trudite se toliko da je ostvarite, koliko da je shvatite. Nemojte se
jednostavno odricati predmeta svojih elja - shvatite ih, sagledajte ih u njihovom
istinskom svetlu. Sagledajte kolika je njihova stvarna vrednost. Jer, ako se zadrimo
na tome da potisnemo svoju elju, nastojei da se odreknemo predmeta elje,
najverovatnije emo ostati vezani za nju. U suprotnom, ako je posmatramo i
sagledamo koliko je ona uopte vredna, ako shvatimo da nam samo utire put ka
nesrei, razoaranju i depresiji, tek tada se elja preobraava u to to nazivam ono
emu dajem prednost.
Kada se ivi sa onim emu dajemo prednost, ne dopustivi da sopstvena srea
zavisi od toga, tek tada smo zaista probueni. Kreemo se ka stanju budnosti.
Budnost, srea - nazovite to kako vam odgovara - je stanje odsustva iluzija, stanje u
kome se stvari ne gledaju kroz prizmu onoga to smo i kako smo, ve kakve one jesu,
u onoj meri u kojoj je to mogue jednom ljudskom biu. Odbacite iluzije, sagledajte
svet oko sebe i konano ete videti stvarnost, iveete.
Svaki put kad smo nesreni, neto je pridodato stvarnosti. Taj prirepak nas ini
nesrenim. Ponavljam: vi ste odgovorni za to, vi ste neto dodali, negativna reakcija
unutar vas. Preko svoje reakcije, vi neto dodajete. I ako razmotrite to to ste dodali,
videete da je to uvek neka iluzija, neka potreba, neko oekivanje, neki zahtev. Uvek.
Iluzije se sve vie umnoavaju. Ali kada jednom krenete u pravom smeru, sami ete
to uoiti.
Uzmimo, na primer, estu iluziju, greku u miljenju, da ete se, ako promenite
svet oko sebe, i vi promeniti. Ne moemo se promeniti ako samo menjamo spoljanji
svet. Ako naete novi posao, ili novog branog druga, ili novu kuu, ili novog
duhovnog uitelja, sve to ne znai da ete se vi promeniti. To je kao kada biste hteli
da promenite svoj rukopis tako to ete promeniti penkalo. Ili da promenite svoj
nain razmiljanja tako to ete promeniti eir.
Oigledno je da se takvim promenama u svetu oko sebe mi u sutini ne
menjamo, pa ipak veina ljudi ulae svu svoju energiju u nastojanja da prilagodi
spoljni svet sopstvenom ukusu, navikama i potrebama. Ponekad uspevamo u tome -
dobije se pet minuta predaha - ali ostajemo napeti ak i u tim trenucima predaha, jer
ivot tee dalje bez zaustavljanja, ivot se neprekidno menja. Prema tome, ako hoete
da ivite, ne moete biti fiksirani u jednoj taki. Ne postoji nikakav oslonac na koji
biste mogli da poloite glavu. Morate da pratite tok samog ivota. Kao to je rekao
Konfuije: Onaj koji eli da bude neprekidno srean mora esto da se menja.
ivot juri mimo nas, prolazi. Ali mi i dalje gledamo unazad, zar ne? Kaimo se za
prole dogaaje i sadanje dogaaje. Meutim, kae se: Kada se ruka poloi na plug,
ne moe se okrenuti unazad.
Hoete li da uivate u nekoj melodiji? Hoete li da uivate u simfoniji?
Nemojte se ograniiti samo na poneki akord muzike. Ne ograniite se samo na
nekoliko nota. Pustite ih da prolaze, pustite da teku. itavo uivanje u nekoj simfoniji
je samo u vaoj spremnosti da pustite note da protiu. U suprotnom, ako bi neki
poseban akord uzburkao vau matu i vi doviknuli orkestru: Produite da svirate taj
akord, nemojte prestati! to ne bi vie bila simfonija.
Znate li za onu priu o Nasradin-hodi? On je svoje mistiko uenje irio
priajui zabavne prie. Glavni lik u ovim priama uvek je on, Nasradin.
Jednog dana, Nasradin je sedeo sa gitarom i svirao stalno istu notu. Posle nekog
vremena, oko njega se skupila gomila sveta (to se deavalo na pijanom trga) i neko
mu je rekao: Lepa je ta nota koju svira, hoda, ali zato ne svira i neto drugo, kao
ostali muziari?
Oni su budale! uskliknuo je Nasradin. Samo trae i trae pravu notu, a ja sam je
naao.
 Kako iveti sada i ovde?

Kada se veemo za neto, ivot je uniten; kada se zakaimo za neto,

prestajemo da ivimo. To pie na svim stranicama Jevanelja. Pokuajte da shvatite.
Shvatite jo jednu iluziju - srea nije adekvatna emociji, ushienju. Verovanje da neka
emocija izvire iz zadovoljenja elje je samo nova iluzija. elja donosi samo brigu i
napetost i, pre ili kasnije, rezultati opijenosti isplivae na povrinu. Kada smo
dovoljno patili, tada smo spremni da shvatimo. Vi se hranite emocijama - to je kao
hraniti trkakog konja tortama i vinom. Trkaki konj se ne hrani tako. To je kao
hraniti ljudska bia drogama. Ali sa drogama se ne moe napuniti stomak. Ono to je
potrebno je dobar obrok, solidan, hranljiv, i neto za pie. To treba sami da shvatite.
Iluzija je da neko drugi moe sve to uiniti umesto vas, da neki mudrac ili
uitelj moe to da obavi za vas. ak ni najvei duhovni uitelj na svetu ne moe
uiniti ni jedan korak umesto vas. Sve morate sami. Sveti Avgustin je to lepo izrazio:
Sam Isus Hrist nije mogao nita da uini za mnoge meu onima koji su ga sluali.
Ili da ponovo citiram onu divnu arapsku izreku, koja kae: Priroda kie je uvek ista,
pa ipak od nje raste trnje u pustinji i cvee u bati. Vi ste taj koji mora neto da
uini. Niko drugi ne moe vam pomoi. Vi ste taj koji treba da svari hranu koju
pojede, vi ste taj koji treba da shvati. Niko drugi ne moe da shvati umesto vas. Vi ste
taj koji treba da trai. Niko drugi ne moe da trai umesto vas. Ne moete se osloniti
ni na koga, u traenju istine, ljubavi, svoga ja.
Postoji jedna velika iluzija, a to je da je veoma vano da budemo potovani, da
budemo voljeni i cenjeni, da budemo vani. Mnogi govore da je u nama usaena
prirodna potreba da budemo voljeni i cenjeni, da pripadamo nekome. To je la,
neistina. Odbacite ovu iluziju i biete sreni. Mi imamo prirodnu potrebu za
slobodom, imamo prirodnu potrebu da volimo, ali ne i da budemo voljeni.
 Ponekad, na mojim psihoterapeutskim seansama, suoavao sam se sa jednim
vrlo estim problemom: Niko me ne voli, kako onda mogu da budem srean? Tada
ja objanjavam toj osobi: Hoete li moda da kaete kako ne postoji ni jedan
trenutak u kome zaboravljate da niste voljeni, kada se opustite i oseate se sreno?
Naravno da postoji. Jedna ena, na primer, sva se unela gledajui neki film. Re je o
nekoj komediji, ena se smeje i raduje, i u tom blagoslovenom trenutku zaboravila je
da se podseti kako je niko ne voli, niko je ne voli, niko je ne voli. Srena je! Zatim
izlazi iz bioskopa i prijateljica sa kojom je gledala film odlazi s nekim momkom,
ostavivi je samu. I tako ona pone da razmilja: Sve moje prijateljice imaju momka,
a ja nemam nikog. Kako sam nesrena. Niko me ne voli.
U Indiji, mnogi siromani ljudi poeli su da nabavljaju sebi tranzistore, koji su
tamo luksuz. Svi imaju radio, kau, ali ja ga nemam. Tako sam nesrean. Dok
ljudi nisu poeli da kupuju radio-aparate, svi su bili savreno sreni bez njih. Isto vai
i za vas - sve dok vam neko nije rekao da ne moete biti sreni ako niste voljeni,
eljeni ili privlani za nekoga.
Kroz dodir sa stvarnou postaje se srean. Eto ta donosi sreu - dodir sa
stvarnou, trenutak po trenutak. Tu ete pronai Boga; tu ete pronai sreu. Ali
veina ljudi nije spremna da uje takve stvari. Iluzija je da spoljanji dogaaji imaju
mo da nas ugroze, da drugi ljudi imaju mo da nam nanesu zlo. Nije tako. Samo im
mi dajemo mo da to uine.
Jo jedna iluzija - da ste vi sve te etikete koje vam drugi ljudi nalepljuju ili koje
ste sami sebi nalepili. Niste, niste! Ne treba, dakle, da se kaite za njih. Jednog dana,
kada mi neko bude rekao da sam genije i kada to budem shvatio ozbiljno, nai u se u
velikoj nevolji. Shvatate li zato? Zato to u od tog trenutka postati napet. Morau
da odrim nivo situacije, da odgovorim na oekivanja. Posle svakog predavanja
morau da proverim: Da li vam se dopalo predavanje? Mislite li i dalje da sam
genije? Dakle, jedina stvar koju treba uiniti je da uklonite svaku etiketu! Izbriite ih
i biete slobodni! Nemojte se poistoveivati sa tim etiketama. One predstavljaju ono
to misli neko drugi, ono to je neko u odreenom trenutku video u vama. Da li ste
zaista genije? Da li ste uvrnuti? Da li ste mistik? Da li ste ludi? ta je to vano, u
sutini? Vano je da nastavimo da budemo svesni, da ivimo ovaj ivot, trenutak po
trenutak. Kako su divne one rei Jevanelja: Pogledajte ptice na nebu - ne seju, ne
anju, ne odlau u ambare... pogledajte ljiljane u polju, ne predu i ne tkaju. To su
zaista mistine rei, rei oveka koji je probuen. Prema tome, zato ste zabrinuti?
Da li ste bar u stanju da dodate, bez obzira na svu vau brigu, jedan jedini trenutak
oputenosti svom ivotu? emu se brinuti za sutra? Postoji li ivot posle smrti? Da li
u iveti posle svoje smrti? emu se brinuti za sutra? Uite u sadanjost. Neko je
rekao: ivot je ono to nam se deava dok smo preokupirani drugim planovima.
Patetino. ivite u sadanjosti. To je neto to ete videti da se deava kada se
probudite. Otkriete da ivite u sadanjosti, istinski proivljavajui svaki trenutak
koji ivite.
 Kada grlimo uspomene

To me vodi jednoj drugoj temi, ali odlino se uklapa u ono to sam do sada
govorio, posebno na predlog da postanemo svesni svega to dodajemo stvarnosti.
Nedavno, jedan svetenik mi je priao da je pre vie godina drao predavanje u
Njujorku, ba kada su Portorikanci bili na veoma loem glasu zbog nekog incidenta
koji se desio. Svi su o njima govorili sve najgore. I tako je u svom predavanju rekao:
Hteo bih da vam proitam neto od onoga to ljudi iz Njujorka govore o nekim
imigrantima. Ono to je proitao bili su u sutini komentari iz novina o Ircima,
Nemcima i raznim drugim nacijama koje su imigrirale u Njujork tokom itavih
decenija! Objasnio je zatim ta je hteo da kae, rekavi: Taj narod ne donosi
kriminal sa sobom - oni postaju zloinci kada se suoe sa nekim situacijama ovde.
Moramo ih shvatiti ako hoemo da pomognemo - uzaludno je reagovati
predrasudama. Potrebno je razumevanje, a ne osuda.
Tako dolazi i do promena u nama - ne kroz osudu, ne kuenjem, ve
razumevanjem svega to nam se dogaa. Ne treba smatrati sebe starim i
nepopravljivim grenikom. Ne, ne, ne! Da bismo dostigli svesnost, potrebno je umeti
da vidimo, a ne moe se videti ako smo ogrezli u predrasudama. Gotovo sve stvari i
osobe koje gledamo, gledamo kroz filter predrasuda. Rekao bih da je to dovoljno da
svakog obeshrabri. To je kao kada sretnemo nekog prijatelja koga dugo nismo videli.
Ej, Tom, kaem, ba lepo to te vidim! i vrsto ga zagrlim. Koga ja grlim, Toma
ili uspomenu koju imam o njemu? Da li je on ivo ljudsko bie ili le? Ja polazim od
ubeenja da je on i dalje onaj mladi kakvog pamtim. Polazim od ubeenja koje se i
dalje uklapa u ideju koju sam imao o njemu, u moje uspomene. I tako, grlim ga. Pet
minuta kasnije, uviam da se promenio i gubim svako interesovanje za njega. Zagrlio
sam pogrenu osobu.
 Ako hoete da shvatite koliko je istina ovo to vam govorim, ujte ovu priu.
Jedna opatica povlai se u osamu. Svi iz njene zajednice kau: Ah, poznata stvar, to
je deo njenog stila - uvek prisustvuje seminarima i zatim odlazi u osamu; nikada se
nee promeniti. Meutim, desi se da opatica doivi promenu u jednom od tih
povlaenja. Ona se menja - svi primete razliku i kau: Pa ti si zaista shvatila neke
stvari, zar ne? Istina je, promena zrai iz njenog ponaanja, iz njenog tela, iz njenog
lica. Uvek tako biva kada se doivi unutranja promena. Odraava se na licu, u
oima, telu. I tako, opatica se vrati u svoju zajednicu, a poto ta zajednica ima o njoj
ve utvrenu ideju, baziranu na predrasudi, i dalje je gleda takvim oima. Samo
lanovi njene zajednice ne vide nikakvu promenu u njoj. Govore: Pa, izgleda malo
ivlja, ali priekajte i videete - ubrzo e ponovo utonuti u depresiju. I, nakon
nekoliko nedelja, ona je ponovo potitena - reaguje na njihovu reakciju. Tada svi
kau: Vidi? Lepo smo rekli - nije se promenila. Meutim, tragino je to se ona
zaista promenila, samo to oni nisu postali svesni toga.
Opaanje ima poraavajue efekte u pogledu ljubavi i ljudskih odnosa. Ono to
predstavlja stvarni odnos, sigurno sadri dve stvari - jasnou vienja (u meri u kojoj
smo sposobni za to; neki bi moda voleli da znaju do koje mere moemo imati
jasnou opaanja, ali verujem da niko nije protiv toga da je to vea) i preciznost
odgovora. Verovatnije je da se preciznije odgovara nego to se jasno opaa. Kada je
opaanje iskrivljeno, verovatno ne moemo precizno da uzvratimo. Kako moe
voleti nekoga koga ak i ne vidi? Da li stvarno vidi onoga za koga si vezan? Da li
stvarno vidi nekoga koga se plai i koji ti je zato odbojan? Uvek mrzimo onoga od
koga se plaimo.
Strah od Gospoda je poetak mudrosti, govore mi ponekad. Ali priekajte
malo. Nadam se da shvataju ono to govore, jer svi mi mrzimo ono od ega se
plaimo. Hteli bismo uvek da unitimo ono od ega zaziremo, da ga se oslobodimo,
da ga izbegnemo. Kada se bojimo nekog, ne podnosimo ga. Ne podnosimo ga u onoj
meri u kojoj ga se bojimo. A ak ga i ne vidimo, jer su upletene emocije. Identina
stvar dogaa se kad nas neko privlai. Kada se uvrsti istinska ljubav, ljudi nisu
zaljubljeni jedno u drugo, niti se mrze u uobiajenom smislu rei. Jasno vide jedan
drugog i precizno uzvraaju. Ali na ovom ljudskom nivou, u igru neprestano ulaze
sopstveni ukusi, elje, sklonosti i tako dalje. Treba znai biti svestan sopstvenih
predrasuda, sopstvenih ukusa, sopstvenih sklonosti. Sve je to u nama i izvire iz
uslovljenosti kojoj smo podvrgnuti. Kako to da se vama sviaju neke stvari koje se
meni ne sviaju? Zato to je vaa kultura razliita od moje. Zato to je vae vaspitanje
razliito od mog. Kada bih vam dao da pojedete neki od mojih omiljenih obroka,
moda biste ga s gaenjem odbacili.
U nekim delovima Indije ima ljudi koji vole psee meso. Neke osobe,
meutim, kada bi znale ta im je na tanjiru, muka bi im pripala. Zato? Druga
uslovljenost, druga programiranost. Indusima bi pripala muka kad bi saznali da su jeli
meso krave, ali Amerikancima to prija. Vi pitate: Ali zato ne jedu govedinu? Iz
istog razloga iz kog vi neete pojesti vae kuence. Iz istog razloga. Krava za
indijskog seljaka predstavlja ono to za vas predstavlja va pas. Ne eli da je jede.
Postoji kulturna predrasuda koja ne dozvoljava takve stvari, a u sutini se tako uva
ivotinja koja je neophodno potrebna.
Zato se onda zaljubljujemo? Zato se zaljubljujemo u odreeni tip osobe, a ne
u neki drugi? Zato to smo uslovljeni. U mojoj podsvesti imam sliku odreenog tipa
osobe koja me privlai, privlai me, i tako, kada sretnem takvu osobu, kao da me
obasja munja. Ali, jesam li je: video, tu osobu? Ne! Videu je moda kad se budem
venao s njom - tada dolazi do buenja. Tada ljubav moe da otpone. Meutim,
zaljubljenost nema nita zajedniko; s ljubavlju, to nije ljubav - to je elja, gorua
elja. Ono to elite svim srcem je da vam to oboavano stvorenje kae da ga
privlaite. Samo vam tako neto prua oseanje sree. U meuvremenu, svi drugi
govore: Ma ta on vidi toliko zanimljivo u njoj? Ali radi se o uslovljenosti - on je
ne vidi.
Kau da je ljubav slepa. Verujte mi, nita nema tako otar vid kao prava ljubav.
Ljubav ima najotriji vid na svetu. Zavisnost je slepa. Vezanost je slepa. Zakaenost
za nekog, neprestani zahtevi i elje su slepi. Ali istinska ljubav nije. Nemojte te stvari
nazivati ljubavlju. Sve u svemu, ova re je oskrnavljena u veini ivih jezika. Ljudi
govore o voenju ljubavi i zaljubljenosti. O emu u stvari govore? Prvo to nam je
potrebno je jasno opaanje. Jedan od motiva zato jasno i oigledno ne vidimo druge
ljude je taj to u igru ulaze nae emocije, naa uslovljenost, nai ukusi. Moramo
raunati sa ovom injenicom. Ali moramo raunati sa neim mnogo vanijim - s
naim idejama, naim zakljucima, naim pojmovima.
 Pojmovi i stvarnost

Verovali ili ne, svaki pojam koji bi trebalo da nam pomogne da stupimo u dodir
sa stvarnou, okonava se stvaranjem nove prepreke tom dodiru, jer pre ili posle
zaboravljamo da rei nisu stvari. Pojam ne odgovara stvarnosti - to su dve razliite
stvari. Zato sam vam ranije rekao da je poslednja barijera koja nas spreava da
dopremo do Boga ba sama re Bog i pojam Boga. Ako ne pazimo, to nam postaje
prepreka, umesto da nam pomogne.
Kada definiem neku osobu kao enu, to je istina. Ali, u toj osobi ima gomila
stvari koje ne obuhvata pojam ena. Ona e uvek biti ta posebna ena, konkretna i
jedinstvena, koja moe biti upoznata samo kroz iskustvo, ne moe biti uoptena.
Konkretnu osobu moram lino da vidim, moram lino da je upoznam, intuitivno
doprem do nje. Pojam uvek isputa ili gubi neto ekstremno vano, neto dragoceno
to se nalazi samo u stvarnosti, a to je konkretna jedinstvenost.
Veliki Krinamurti odlino je izrazio ovu ideju, rekavi: Od onog dana kada
nauimo dete imenu ptice, ono nikada vie nee videti tu pticu. Kako je to istinito! U
poetku, dete vidi to neto pernato i ivo to se kree, a mi mu kaemo: Vrabac.
Sledeeg dana, dete vidi neto drugo pernato to se kree, slino onom prvom i kae:
Ah, to je vrabac. Ve sam video vrapce. Vrapci su mi dosadni.
Ako se ne gleda na stvari kroz filter sopstvenih pojmova, nikada nam ne mogu
dosaditi. Svaka stvar postaje jedinstvena. Svaki vrabac je razliit od drugog, uprkos
slinostima. Dobro je da postoje slinosti, tako da moemo da apstrahujemo i
izgradimo pojam. To je od velike pomoi, sa aspekta komunikacije, uenja, nauke.
Ali zavodi nas da pogreimo i stvara veliku prepreku mogunosti da vidimo ba tu
jedinstvenu stvar, posebnu linost. Ako je ono to vidite samo pojam, vi ne ivite u
stvarnosti, jer je stvarnost konkretna. Pojam je samo poluga koja nas uvodi u
stvarnost, ali kada smo jednom tamo stigli, treba intuitivno dopreti do nje ili je
neposredno iveti.
Jo jedna osobina pojma je statinost, dok u stvarnosti sve tee i menja se.
Postoji re reka, ali ta voda neprestano prolazi. U trenutku kad je zahvatim kofom,
ona prestaje da tee. U trenutku kada se stvari zatvore u pojam, prestaju da se kreu.
Postaju statine, mrtve. Zaleeni talas nije vie talas. Talas je sutinsko kretanje,
akcija. Pojmovi su uvek zamrznuti, stvarnost tee. Na kraju, ako verujemo misticima
(a nije potreban veliki napor da bi se shvatilo, iako to niko ne shvata odmah),
stvarnost je celovita, dok rei i pojmovi razbijaju stvarnost na parie.
Eto zato je toliko teko prevoditi s jednog jezika na drugi - svaki jezik razbija
stvarnost na drugi nain. Engleska re home (dom) nije prevodiva na francuski ili
panski, jer stvara posebne asocijacije u engleskom jeziku. Svaki jezik ima rei i
izraze koji su neprevodivi, jer je ono to radimo razbijanje stvarnosti na parie,
dodajui i oduzimajui tu i tamo, da bismo stvorili pojmove i reima oznaili razne
delove stvarnosti. Ako, na primer, nikada niste videli ivotinju u svom ivotu i jednog
dana naete rep - samo rep, a neko vam kae: To je rep, da li biste mogli da
shvatite ta je to, ako uopte ne znate ta je ivotinja?
Ideje oigledno rasparavaju viziju, intuiciju ili iskustvo stvarnosti u njenoj
celovitosti. Eto ta nam neprestano govore mistici. Rei ne potuju stvarnost - one su
samo indikacije ka stvarnosti. Ali, kada jednom dospemo do nje, svi pojmovi postaju
beskorisni. Jedan svetenik je razgovarao sa filozofom koji je tvrdio da je poslednja
prepreka da bi se stiglo do Boga sama re Bog, pojam Bog. Svetenik je ostao
okiran tom tvrdnjom, ali filozof mu je rekao: Magarac koga jae i na kome putuje
do kue, nije isto sredstvo da bi uao u nju. Da bi stigao, koristi pojam; zatim sjae i
onda ulazi. Nije potrebno biti mistik da bi se shvatilo kako stvarnost ne moe biti
ulovljena u rei i pojmove. Da bismo spoznali stvarnost, treba spoznati iznad
spoznaje.
Pesnici, slikari, mistici i veliki filozofi davno su ukazali na ovu istinu. Uzmimo
da jednog dana posmatram neko drvo; sve do tog trenutka kad god bih video drvo,
rekao bih: Dobro, to je drvo. Ali danas, dok gledam drvo, ne vidim drvo, ili bar ne
vidim ono to sam navikao da vidim. Vidim to neto sveinom deteta. Nemam rei da
to izrazim, vidim neto jedinstveno, celovito, to tee, ne u fragmentima, i potpuno
sam zateen. Da me upitate: ta si video? - ta bih vam odgovorio? Nemam rei da
to izrazim. Ne postoje rei kojima se moe izraziti stvarnost, jer u istom trenutku
kada dam neki naziv onome to sam video, vraam se na pojmove. Ako ne mogu da
izrazim stvarnost koju mogu da opazim svojim ulima, kako moe da se izrazi ono
to nije vidljivo oku ili to uvo ne moe uti? Kako se moe pronai re koja bi
izrazila realnost Boga? Bog je neobjanjiva tajna. Ne moe se spoznati, ne moe se
objasniti.
Rei su samo naznake, nisu opisi adekvatne stvarnosti. Pa ipak, ljudi zapadaju
u idolatriju, jer misle, kad se kae Bog, da ta re odgovara tome. Kako se moe biti
toliko lud? Moe li se biti lui? ak i kad je re o ljudskim biima, ili drveu, liu i
cveu, re ne odgovara svom objektu. Jedan uveni poznavalac svetih spisa rekao mi
je, posle mojih predavanja: Boe, sada sam tek shvatio da sam itav ivot bio
idolopoklonik! Moj idol nije bio od drveta ili metala, ve duhovni idol. To je
najopasnija vrsta idolopoklonstva, jer ljudi koriste krajnje rafinirani materijal za
stvaranje svog idola - um.
Gde hou da stignem? Do pune svesti o stvarnosti koja nas okruuje. Svesnost
znai gledanje, posmatranje onoga to se deava u nama i oko nas. Deava je prava
re - drvee, trava, cvee, ivotinje, kamenje, sva stvarnost se kree. Gledajte je,
posmatrajte. Ljudskom biu je zaista neophodno ne samo da posmatra samog sebe,
ve i svu stvarnost koja ga okruuje.
Da li ste zatoenici svojih pojmova? Hoete li da pobegnete iz svog zatvora?
Onda gledajte, posmatrajte, provodite sate u posmatranju. U gledanju ega? Bilo
ega. Lica drugih ljudi, oblika drvea, ptica u letu, kamenja, trave. Stupite u dodir sa
stvarima. Gledajte ih. Moda ete tako uspeti da izaete iz krutih ema koje smo svi
mi stvorili, iz svega to su nam nametnule nae misli i nae rei. Moda emo,
nadajmo se, uspeti da shvatimo. ta da shvatimo? To to smo reili da nazovemo
stvarnost, sve to prevazilazi rei i pojmove. To je duhovna veba - povezana je sa
oslobaanjem iz vaeg kaveza, iz zatvora rei i pojmova.
 Kakva tuga, proiveti itav ivot ne uspevi da ga ponovo vidimo oima
deteta! To ne znai kako treba da se odreknete svojih pojmova - oni su veoma
dragoceni. Iako poinjemo bez njih, oni imaju vrlo pozitivnu funkciju. Zahvaljujui
njima, razvijamo svoju inteligenciju. Sada smo pozvani ne da postanemo deca, ve da
budemo kao deca. Neophodno je pasti iz stadijuma nevinosti i onda, najzad, biti
ponovo u raju - svi mi moramo razviti svoje ja i svoj ego iznad ovih pojmova.
Zatim moramo doiveti oslobaanje. Moramo ostaviti po strani starog oveka, svoju
staru prirodu, uslovljeno ja, i vratiti se u stanje deteta, ali to ne znai postati dete.
Kada poinjemo u ivotu, gledamo stvarnost oko sebe potpuno zaueno, ali to nije
zauenost mistika - to je nemuta zauenost deteta. Zatim ta zauenost umire i
biva zamenjena dosadom, uporedo sa razvijanjem jezika, rei i pojmova. A onda,
moda, ako imamo sree, vraamo se ponovo zauenosti, na jedan novi nain.
 ta je Bog?

Neko je rekao: Bog ne umire onog dana kad prestanemo da verujemo u

njegovo postojanje. Naprotiv, mi smo ti koji umiremo onog dana kad na ivot
prestane da bude obasjan trajnim sjajem zauenosti koja se svakodnevno obnavlja, a
iji nam je izvor nepojmljiv. Ne moemo se prepirati oko jedne rei, jer Bog je
samo re, pojam. Nikada se ne prepiremo oko stvarnosti - prepiremo se oko
miljenja, pojmova, ideja. Odbacite svoje pojmove, ubeenja, predrasude i shvatiete.
Toma Akvinski je rekao: Evo ta je krajnja taka ljudske spoznaje o Bogu - znamo
da ne znamo ta je Bog. U Indiji postoji sanskritska izreka koja opisuje takav
pristup: Neti, neti, to znai: Nije to, nije to. To je takozvani put negacije.
C.S. Luis je pisao dnevnik dok je njegova ena umirala. Nazvao ga je Dnevnik bola.
Bio se tek oenio tom enom koju je duboko zavoleo. Svojim prijateljima je tada
rekao: Bog mi je podario, u ezdesetoj, ono to mi je uskratio u dvadesetoj. Kada je
ona u velikim patnjama umrla, Luis kae da se njegova vera sruila kao kula od
karata. Tada se upitao: Da li je Bog otac pun ljubavi ili se moda bavi
vivisekcijom? Postoje savreni dokazi za obe ove teze!
Ponekad, najbolje to moe da nam se desi je neka nesrea koja nas budi i
natera nas da se suoimo sa stvarnou. Sam Luis kae da pre svoje tragedije nikad
nije sumnjao da ljudi ive i nakon smrti, ali da posle toga nije vie bio siguran u to.
Zato? Zato to je za njega bilo najvanije da ona ivi. Luis je inae majstor
poreenja i analogija. To je kao konopac, rekao je. Neko vas pita: 'Moe li ovaj
konopac izdrati osamdeset kila?' Kaete mu da moe. 'Dobro, obesiemo onda tvog
najboljeg prijatelja.' A vi uskliknete: 'Priekajte malo, bolje da proverim.' Niste vie
sigurni.
U svom dnevniku, Luis pie da nita ne moemo znati o Bogu, i da su ak i
naa pitanja o tome apsurdna. Zato? To je kao onaj primer oveka koji je od roenja
slep i pita: Da li je uta boja kratka ili dugaka? Neti, neti. Nije to. Da li je gorka
ili slatka? Ne, ne. Da li je glatka ili hrapava? Ne, ne. Slepac nema rei ili pojmove
koji bi predstavili boju o kojoj nema nikakvu ideju, iskustvo ili intuiciju. Moete mu
objanjavati samo putem analogija. ta god vas pita, moete mu samo odgovoriti:
Neti, neti.
Eto dokle dopire ljudska spoznaja o Bogu - do saznanja da ne znamo. Naa
velika tragedija je to mislimo da neto znamo. Mislimo da znamo - to je naa
tragedija. Zato nikada ne otkrivamo. Toma Akvinski je rekao i ovo: Ni sve sile i
napor ljudskog uma ne mogu objasniti sutinu obine muve.
 Rei kojih nema

Ve sam govorio koliko su rei ograniene, ali hou jo neto da dodam.

Postoje rei koje ne odgovaraju niemu. Uzmimo da sam Indus i mene u ratu zarobe
Pakistanci. Jednog dana mi kau: Danas emo te odvesti do granice, da baci pogled
na svoju zemlju. I tako me odvedu do granice, ja pogledam na drugu stranu i sav
ganut pomislim: Ah, moja zemlja, moja predivna zemlja. Vidim sela, drvee i
bregove. To je moja rodna zemlja! Meutim, uvar mi kae: Pogreili smo. Trebalo
je da odemo deset kilometara nie - odatle se vidi Indija. Na ta sam ja reagovao? Ni
na ta. Bio sam obuzet samo jednom rei: Indija. Ali drvee nije Indija, drvee je
drvee. U sutini, ne postoje nikakve granice - to su samo proizvodi ljudskog uma,
najee pohlepnih i glupih politiara. Moja zemlja, Indija, nekada je bila jedna
celina - sada je razbijena na etiri drave. Ako ne pripazimo, uskoro e ih biti est.
Imaemo est zastava, est vojski. Zato me nikada neete videti da pozdravljam
zastavu. Gadim se svih zastava, jer su idoli. Pozdravljam oveanstvo, ali nikad neku
zastavu okruenu vojskom. Zastave su samo u glavama ljudi. U svakom sluaju, u
naem reniku ima na hiljade termina koji nimalo ne odgovaraju stvarnosti. Ali
koliko emocija bude u vama? I tako, malo-pomalo, vidimo stvari koje ne postoje.
Zaista vidimo indijske bregove i Indijce kojih nema. Vaa amerika uslovljenost
postoji kao i ona indijska, ali to nije neka srena okolnost.
Danas se u zemljama Treeg sveta esto govori o kultivisanju. ta je to to se
naziva kulturom? Ta re mi ne govori mnogo. Da li to moda znai da bi neko voleo
da radi neto zato to je uslovljen da to radi? Da bi neko voleo da proba neto zato to
je uslovljen da to proba? Nije li tu moda re o mehanikom ponaanju? Zamislite
kako ruski brani par usvoji jedno ameriko dete i odvede ga u Rusiju. Ono pojma
nema da je roeni Amerikanac. Njegov maternji jezik postaje ruski, on ivi i umire za
veliku majku Rusiju, mrzi Amerikance. Na njemu je peat kulture, odrastao je na
ruskoj knjievnosti. Gleda na svet oima svoje kulture. Ako, pak, hoete da nosite
svoju kulturu kao to nosite odeu, to je druga stvar. Indijka e obui sari,
Amerikanka neto drugo, Japanka kimono. Ali niko se ne poistoveuje sa svojom
odeom. Meutim, vi hoete da to vie istaknete svoju kulturu. Postajete ponosni na
nju. Ue vas da budete ponosni na svoju kulturu.
Jedan prijatelj mi je rekao: Kad god vidim nekog prosjaka ili bednika, ne
mogu da se suzdrim da mu ne udelim. Nasledio sam tu osobinu od majke. Njegova
majka je nudila obrok svakome ko bi proao pored njene kue. Rekao sam mu: Do,
to nije vrlina. To je prinudno ponaanje koje je, s gledita prosjaka, svakako
pozitivno, ali e uvek ostati prinudna radnja. Seam se svetenika koji je jednom
prilikom izjavio: Imam osamdeset godina. Svetenik sam od svoje ezdeset pete.
Nikada nisam preskoio vreme odreeno za meditacije, nikada. U redu, tako neto
moe biti predmet divljenja, ali moe biti i prinudna radnja. Nije velika stvar ako se
radi o mehanikoj aktivnosti.
Lepota neke radnje ne potie iz toga to je prerasla u naviku, ve iz njene
senzibilnosti, svesnosti, jasnoe opaanja i preciznosti u uzvraanju. Ja mogu da
kaem s jednom prosjaku da, a drugom ne. Nisam primoran na predodreeno
ponaanje koje potie od mojih prethodnih iskustava, ili moje kulture. Niko nije
utisnuo svoj peat na mene, ili, ako je to i uinio, ne reagujem vie na osnovu tog
peata.
Ako doivimo neko negativno iskustvo s nekim Francuzom, ili nas ujede pas,
ili nam bude loe od odreenog jela, za ceo ivot ostajemo pod utiskom takvih
iskustava. A to je neto najgore! Treba se osloboditi takvih iskustava. Ne teglite za
sobom sveanj negativnih iskustava iz prolosti. A ni onih pozitivnih!
Nauite ta znai iveti do kraja neko iskustvo, zatim to ostavite iza sebe i
preite na sledei trenutak, bez potpadanja pod uticaj onoga to vam se prethodno
desilo. Putovaete sa tako laganim prtljagom da ete prolaziti kroz iglene ui.
Spoznaete ta znai veni ivot, jer je veni ivot ovde i sada, u sadanjem
bezvremenom trenutku. Samo ete tako pristupiti venom ivotu. Ali koliko stvari
teglimo naokolo! Nikada se ne suoavamo sa zadatkom da ih se oslobodimo, da
odbacimo prtljag, da budemo ono to jesmo, da ponemo da ivimo.
ao mi je to moram da kaem, ali kud god krenem, sreem muslimane koji
koriste svoju religiju, svoj kult i Koran da se udalje od ovog zadatka. Isto vai i za
ostale religije i njihove vernike.
Moete li da zamislite osobu koja nije vie zaraena reima, koja se oslobodila
njihovog uticaja? Mogu joj se baciti u lice kakve god bilo rei, ona e se ponaati kao
i pre toga. Moete joj rei da ste predsednik taj-i-taj, ona e vas i dalje gledati kao i
pre toga - videe vas po onome to jeste. Nee pasti pod uticaj etiketa.
 Filtrirana stvarnost

Osvrnuu se na jo neto povezano s naom percepcijom stvarnosti. Izneu to u

vidu analogije. Predsednik Amerike mora da odrava kontakt sa svojim graanima.
Papa u Rimu mora da odrava odnos sa itavom crkvom. Naravno, njima stiu
milioni poruka, ali oigledno je da oni ne mogu sve da ih prime, a jo manje da lino
na njih odgovore. Okrueni su, dakle, ljudima od poverenja koji rediguju poruke,
kontroliu ih, filtriraju. Na kraju, neto stigne i na pisai sto predsednika ili pape. To
je ba ono to se nama dogaa. Preko svake pore i elije u naem telu, preko svih
naih ula, u dodiru smo sa stvarnou, ali samo filtriramo stvari. Ko izvodi ovu
operaciju? Naa uslovljenost? Naa kultura? Naa programiranost? Nain na koji smo
naueni da gledamo i da ivimo svoja iskustva?
ak i na jezik moe biti filter. Sve se do te mere filtrira da ponekad ne vidimo
stvari koje su nam pred nosom. Dovoljno je pogledati nekog paranoika - neprestano
se osea ugroen neim to ne postoji, stalno tumai stvarnost terminima odreenih
iskustava iz prolosti ili nekih stanja koja je proiveo. Ali, postoji jo jedan demon
koji je odgovoran za ovu autocenzuru. Zove se prianjanje, elja, enja. Koren patnje
je enja. enja iskrivljuje i unitava percepciju. Strahovi i elje nas proganjaju.
Semjuel Donson je rekao: Svest o tome da e biti obeen za nedelju dana udesno
usredsreuje oveji um. Sve ostalo se brie i koncentrie se samo na strah, elju ili
enju.
Kada smo bili mladi, drogirani smo na raznorazne naine. Vaspitavani smo da
oseamo potrebu za drugima. Radi ega? Da bismo bili prihvaeni, uvaeni,
potovani, da bi nam se tapalo - radi onoga to nazivaju uspehom. Meutim, to su
rei koje ne odgovaraju stvarnosti. ta je uspeh? To je ono to je, po miljenju neke
grupe ljudi, pozitivno. Ali neka druga grupa moe odluiti da je to negativno. Ono to
je dobro u Americi moe biti smatrano loim u Avganistanu. Uspeh, u nekom
politikom krugu, moe biti smatran neuspehom u drugim krugovima. Sve su to
obiaji, ali mi ih tretiramo kao da su sama stvarnost, zar ne?
Kada smo bili mladi, programirani smo da ne budemo sreni. Uili su nas da je
za sreu potreban novac, uspeh, partner lepog izgleda, dobar posao, prijateljstvo,
duhovno uzdizanje, Bog, i ko zna ta jo. Ako ne doete do tih stvari, govorili su
nam, ne moete biti sreni. Ovo ubeenje da ne moemo biti sreni bez neega,
definisau kao usmerenost, kao cilj. Kada jednom ubedimo sebe u to - i to prodre u
nau podsvest, uvrstivi se u korene naeg bia - onda smo gotovi. Kako moe da
bude srean bez zdravlja? uzvraate mi. U redu, kazau vam neto. Upoznao sam
ljude koji su umirali od raka i bili sreni. Kako su mogli da budu sreni, kada su znali
da e umreti? Pa ipak su bili. Kako bih mogao da budem srean bez novca? Neko
ima milion dolara u banci i osea se nesigurno; neko drugi bukvalno nema para, ali
uopte ne izgleda nesigurno. Programiran je na drugi nain, to je sve. Uzaludno je
savetovati prvom oveku ta treba da uini - on treba da shvati. Saveti nisu od velike
pomoi. Neophodno je shvatiti da smo programirani, da je re o pogrenom ubeenju.
Potrebno je da ga sagledamo kao lano, kao obinu fantaziju.
ta ljudi rade itav svoj ivot? Bore se; samo se bore. I to se naziva
samoodranje. Kada prosean Amerikanac kae da se bori za goli ivot, to uopte nije
istina! On se bori za mnogo vie nego to mu je potrebno za ivot. Doite u Indiju i
shvatiete. Nisu neophodni svi ti automobili, televizori, minka za lice, tolika odea
itd., ali probajte da ubedite prosenog Amerikanca u ovo o emu govorim. On je
podvrgnut pranju mozga - programiran je. I tako proseni Amerikanci rade i bore se
da bi pribavili predmete svojih elja koji e ih uiniti srenim.
ujte sada jednu patetinu priu - vau priu, moju, svaiju priu. Sve dok ne
budem imao to to elim (novac, prijateljstvo, bilo ta) neu biti srean. Moram da se
borim da to pribavim i, kad ga budem imao, morau da se borim da ga zadrim. Bie
tako uzbudljivo, jedno vreme. Oh, tako sam uzbuen, imam ga! Ali koliko traje?
Nekoliko minuta, moda nekoliko dana. Kada konano kupite va novi auto, koliko
traje emocija? Sve dok vam se ne ukae novi cilj.
 Kada se govori o emocijama, istina je da se posle nekog vremena zamorimo od
neke emocije. Govorili su mi da je molitva najvanija stvar; govorili su mi da je Bog
najvanija stvar; govorili su mi da je prijateljstvo najvanija stvar. Poto nisam znao
ta je u stvari molitva, ta je Bog, ta je prijateljstvo, to je inilo da se dobro oseam.
Ali, posle nekog vremena, javila bi se dosada - dosada od molitve, od Boga, od
prijateljstva. Zar to nije patetino? I tu nema izlaza, jednostavno nema izlaza. To je
jedini model koji nam je ponuen - da budemo sreni. Nije nam usaen drugi model.
Naa kultura, nae drutvo i, ao mi je to moram to kaem, naa religija, nisu nam
dali druge modele. Nekog proglase kardinalom - kakva ast! ast? Jeste li rekli ast?
Ne, to je pogrena re. Sada e i drugi teiti istom poloaju. Zapali ste u ono to se u
Jevanelju opisuje kao svet i izgubiete svoju duu. Svet, mo, presti, pobeda,
uspeh, ast i tako dalje, stvari su koje ne postoje. Osvoji se svet, ali se izgubi dua.
itav va ivot ostaje prazan i bez due. Nema niega.
Postoji samo jedan izlaz - da deprogramiramo sebe! A kako se to radi? Postaje
se svestan injenice da smo programirani. To se ne moe promeniti naporom volje; ne
moe se promeniti kroz ideale; ne moe se promeniti prihvatajui nove navike;
moda e se promeniti ponaanje, ali vi neete. Jedini nain da doivite promenu je
svesnost, shvatanje.
Kada vidite samo kamen u kamenu, i pare papira u paretu papira, neete vie
misliti da je kamen dragoceni dijamant, a pare papira ek na milion dolara. Kada to
shvatite, promeniete se. U vaoj tenji za menjanjem nema vie nasilja. U
suprotnom, ono to nazivate promenom samo je pokuaj da drukije rasporedimo
nametaj. Ponaanje se promenilo, ali se vi niste promenili.
 Robovi ciljeva

Jedini nain da se promenimo je da preobrazimo sopstveni nain shvatanja

stvari oko sebe. Ali ta znai shvatiti? Kako se treba ponaati? Pogledajte koliko smo
robovi raznih ciljeva; oajniki nastojimo da reorganizujemo svet da bismo zadrali
svoje ciljeve, jer ih svet neprestano ugroava.
Pribojavam se da me neka devojka nee vie voleti - mogla bi da izabere nekog
drugog umesto mene. Moram da se trudim da budem to zanimljiviji da bih je drao
vezanu za sebe. Neko me je ubedio, pranjem mozga, da mi je potrebna njena ljubav.
Ali u stvarnosti nije tako, nije mi potrebna niija ljubav - potrebno mi je samo da
stupim u dodir sa stvarnou. Potrebno mi je da izaem iz ovog zatvora u kome se
nalazim, iz ove programiranosti, iz ove uslovljenosti, iz ovih lanih ubeenja, iz ovih
fantazija. Potrebno mi je da se bacim u stvarnost. Stvarnost je divna, prekrasna je.
Veni ivot je sada. Okrueni smo njime kao riba u okeanu, ali toga nismo svesni.
Previe smo obuzeti nekim ciljem. Na kratko, svet se preustroji da bi nas pribliio
naem cilju i onda govorimo: Dobro je, odlino! Pobedio je moj tim! Ali priekajte
- stvari e se promeniti. Sutra e biti potiten. Zato se neprestano ponaamo na taj
nain?
Evo vam ponovo ona mala veba - mislite na neto ili nekoga do koga vam je
stalo; drugim recima na neto ili nekoga bez koga mislite da ne moete biti sreni. To
moe biti va posao, vaa karijera, vae zanimanje, neki prijatelj, novac, osoba koju
volite, deca, bilo ta. Recite tome ili toj osobi: U sutini, niste mi potrebni da bih bio
srean. Samo se zavaravam ubeenjem da bez vas ne mogu da budem srean. U
sutini, niste mi potrebni za moju sreu. Mogu da budem srean i bez vas. Ne
predstavljate vi moju sreu, moju radost.
Ako je objekat vae vezanosti neka osoba, nee joj prijati da uje tako neto, ali
svejedno nastavite. Sve to moete izgovoriti i u samom sebi. U svakom sluaju,
stupiete u dodir sa istinom; razruiete jednu fantaziju. Srea je stanje u kome nema
iluzije.
Mogli biste da probate jednu drugu vebu - mislite na neki sluaj kada vam je
srce bilo slomljeno i kada ste bili ubeeni da nikada vie neete moi da budete sreni
(umro je va mu, vaa ena, napustio vas je najbolji prijatelj, izgubili ste sav svoj
novac). ta se dogodilo? Proteklo je neko vreme i vi ste uspeli da odaberete neto
drugo za ta ste se vezali, ili da pronaete nekog drugog ko vas je privukao. A ta je
bilo sa starom vezom? Nije vam u stvari bila potrebna da biste bili sreni, zar ne?
To je trebalo da vas naui neemu, ali mi nikako da nauimo. Programirani smo,
uslovljeni. Kako je oslobaajue ne zavisiti emotivno ni od ega! Kad biste mogli,
samo na deli sekunde, da osetite to iskustvo, irom biste razjapili svoj zatvor i uspeli
biste da dohvatite komadi neba. Jednog dana, moda, mogli biste ak i da letite.
Toliko smo zaslepljeni mnogim stvarima, da nismo otkrili bazinu istinu - vezanost
ugroava odnose vie nego to ih podupire. Seam se svoje bojazni da kaem bliskoj
osobi: U sutini, nisi mi potrebna. Mogu da budem savreno srean i bez tebe. I kada
ti ovo kaem, postajem svestan da mogu sasvim i do kraja da uivam u tvom drutvu
- nema vie briga, nema vie ljubomore, nema vie posesivnosti, nema vie
zavisnosti. Predivno je biti sa tobom, kada uivam u tvom prisustvu, rastereen
vezanosti. Ti si slobodna kao i ja. Meutim, mnogima od vas, siguran sam, ove rei
zvue kao strani jezik. Ovo je bukvalno suprotno od svega emu su me uili, bila je
moja poetna reakcija na sve ovo. Potrebni su mi bili mnogi, mnogi meseci da bih do
kraja shvatio ove stvari, i upamtite - ja sam svetenik, i sve moje duhovne vebe
posveene su ba ovome, bez obzira to moda nisam bio toga svestan, jer su me
moja kultura i moje drutvo uglavnom uili da gledam na druge ljude kao ciljeve.
Zabavlja me ponekad kada vidim kako osobe, koje su oigledno objektivne kao
terapeuti i duhovni uitelji, govore o nekome: Sjajna je, zaista, mnogo mi se svia.
Neto kasnije, postajem svestan da mi se ta osoba svia zato to se ja njoj sviam.
Zagledam se u sebe i vidim kako se rascvetava uobiajena stvar - zalepili ste se na
uvaavanje i na pohvale, vidite ljude kao one koji ugroavaju ili podravaju vae
ciljeve.
Ako ste politiari i hoete da budete izabrani, ta mislite - kako ete gledati na
ljude, kako e da se usmerava va interes u odnosu na njih? Brinuete se za ljude koji
e vam dati glas. Ako je seks ono to vas interesuje, kako mislite da ete gledati na
ene i mukarce? Ako ste usmereni na mo, ta injenica obojice va nain na koji
gledate druge ljude. Usmerenost unitava nau sposobnost da volimo. ta je ljubav?
Ljubav je senzibilnost, ljubav je svesnost. Dau vam primer - sluam simfoniju, ali
ako sluam samo zvuk bubnja, ne ujem simfoniju.
ta je srce puno ljubavi? Srce puno ljubavi osetljivo je na sav ivot, na sve
ljude; srce puno ljubavi ne zatvara se ni pred im i ni pred kim. Ali, u trenutku u kom
postajete usmereni u onom smislu koji pridajem ovom terminu, izostavljate itav niz
stvari. Imate oi samo za predmet svoje usmerenosti; imate ui samo za bubanj; srce
se zatvorilo. Bolje reeno, ono je slepo, jer ne vidi vie objektivno predmet svoje
usmerenosti. Ljubav podrazumeva bistar pogled, objektivnost. Nita nema tako otar
vid kao ljubav.
 ta je prava ljubav?

Zaljubljeno srce ostaje meko i osetljivo. Ali, kada po svaku cenu hoemo da
pribavimo neku odreenu stvar, postajemo nemilosrdni, tvrdi, bezoseajni. Kako se
mogu voleti drugi ljudi, kada su nam potrebni? Mogu samo biti iskorieni. Ako si mi
potreban da bih bio srean, moram da te koristim, da manipuliem tobom, da
pronaem naine i sisteme da te osvojim. Ne mogu te ostaviti slobodnim. Moemo
stvarno voleti druge tek poto smo se oslobodili zavisnosti od njih. Kada se potreba
za drugima ugasi, ovek se nae usred pustinje. U poetku doivljavate uasno
oseanje naputenosti, ali ako to istrpite neko vreme, iznenada ete otkriti da to u
sutini nije naputenost. To je samo usamljenost. Sami smo, i pustinja poinje da
cveta. I tako, najzad, otkriete ta je ljubav, ta je Bog, ta je stvarnost. Meutim,
odricanje od droge moe u poetku biti teko, osim ukoliko smo obdareni velikom
sposobnou razumevanja, ili ako smo dovoljno patili. Patnja je odlina stvar - samo
u ovom sluaju patnja nam moe pomoi. Patnja se moe upotrebiti da bismo prestali
da patimo. Veina ljudi, meutim, jednostavno nastavlja da pati. To objanjava sukob
koji ponekad proivljavam, izmeu uloge duhovnog uitelja i uloge psihoterapeuta.
Terapeut kae: Pokuaemo da ublaimo patnju. Duhovni uitelj kae: Pustimo da
ova ena pati - u odreenom trenutku dojadie joj takav odnos sa drugim ljudima i na
kraju e reiti da izae iz svog zatvora, iz emotivne zavisnosti od drugih. Da li je
bolje ponuditi palijativ ili odstraniti rak? Nije lako odluiti.
Neko s odvratnou baca knjigu na sto. Neka ga, neka je baca. Nemojte uzeti
knjigu umesto njega, govorei mu da je sve dobro. Duhovno prosvetljenje je samo
svesnost, svesnost, svesnost. Kada se vaa majka ljutila na vas, nije govorila da s
njom neto nije u redu, ve da s vama neto nije u redu, inae se ne bi naljutila. E pa
lepo, otkrio sam neto. Ako si ti besna, mama, neto nije u redu s tobom. Zato je bolje
da se suoi sa svojim besom. Zadri ga i suoi se sa njim. Nije moj. Ako neto nije u
redu sa mnom, ili manje od toga, proceniu to nezavisno do tvog besa. On nee
uticati na mene. Kada mi poe za rukom da postupam na ovaj nain, onda, zaudo,
uspevam da budem prilino objektivan i u sukobima sa samim sobom.
Samo veoma svesna osoba uspeva da odbije preuzimanje oseanja krivice i
gneva, i da kae: Dobio si napad besa. teta. Ne oseam ni najmanju elju da te
ponovo spaavam, i odbijam da se oseam krivim. Ne nameravam da mrzim sebe
zbog neega to sam uinio. Oseanje krivice je ba to. Ne elim da se oseam loe,
niti da se prekorevam za neto to sam uinio, bilo da je ispravno ili pogreno.
Spreman sam da to analiziram, da to posmatram i kaem: Dobro, loe sam postupio,
uradio sam to nesvesno. Eto zato teolozi kau da Isus nikome nije mogao naneti
zlo. To mi se ini sasvim razumljivo, jer prosvetljena osoba ne moe naneti zlo. Ona
je slobodna. Isus je bio slobodan, i samim tim nije mogao da nanese nikakvo zlo. Ali,
poto vi moete da nanesete zlo, niste slobodni.
 Skriveni programi

Mark Tven se odlino izrazio kada je napisao: Bilo je toliko hladno da smo
preiveli samo zahvaljujui tome to termometar nije bio dva santimetra dui. Mi
zaista umiremo zamrznuti zbog rei. Nije vana hladnoa napolju, ve termometar.
Nije vana stvarnost, ve ono to govorimo sami sebi u pogledu stvarnosti.
Jedan duhovni uitelj pokuavao je da objasni grupi ljudi nain na koji ljudska
bia reaguju na rei, da se ljudi hrane reima umesto realnou. Jedan od tih ljudi je
ustao i protestovao, rekavi: Ne slaem se sa miljenjem da rei imaju toliki efekat
na nas. Uitelj mu je odgovorio: Sedi, kurvin sine. ovek je pobesneo i rekao: Ti
sebe smatra prosvetljenim, smatra sebe uiteljem, a trebalo bi da se stidi. Uitelj
je na to odgovorio: Oprosti mi, malo sam se zaneo. Nisam hteo. ovek se smirio, a
onda je uitelj rekao: Dovoljne su bile dve rei da izazovu oluju u tebi, a samo jo
nekoliko rei da te smire. Rei, rei, rei - kako mogu da nas zarobe kada se ne
upotrebljavaju pravilno!
Postoji razlika izmeu saznanja i svesnosti, izmeu informacije i svesnosti.
Rekao sam vam da se ne moe naneti zlo svesnou. Meutim, moe se naneti zlo
saznanjem ili informacijom, kada se zna neto to je zlo. Oe, oprosti im, jer oni ne
znaju ta ine. Ja bih to ovako preveo: Nisu svesni ta ine. Da su ti ljudi bili
svesni injenice da na krst raspinju naeg Spasitelja, nikada to ne bi uinili. Ili: Doi
e dan kada e proganjati vas, mislei da time slue Bogu. Nisu svesni. Potpuno su u
vlasti saznanja i informacije. Toma Akvinski je to dobro objasnio, rekavi: Kad neko
zgrei, to uvek ini zamaskiravi greh dobrim delom. Takvi ljudi oslepljuju sami
sebe - vide neto kao dobro, ak i kada znaju da je zlo, a u stvari samo trae izgovor.
Jedna ena mi je izloila dve situacije za koje je smatrala da je u njima teko biti
svestan. Radila je u jednoj uslunoj agenciji gde su mnogi ljudi stajali u redu i mnogi
telefoni zvonili; bila je sama i oseala se neprekidno uznemirenom od strane gomile
nervoznih i besnih ljudi. Bilo joj je krajnje teko da ostane vedra i spokojna. Druga
situacija je bila kada je vozila kroz saobraajnu guvu, praena bukom sirena i
psovkama vozaa. Pitala me je da li e se, pre ili kasnije, ta njena nervoza smanjiti ili
ieznuti, da bi se najzad malo opustila, nala neki mir. Da li ste uoili ta je njen cilj,
ka emu je usmerena? Spokojstvo. Usmerena je ka miru i spokojstvu. U sutini,
govorila je: Ako nisam spokojna, ne mogu biti srena. Da li vam je ikada palo na
pamet da se moe biti srean ak i kada smo napeti?
Pre prosvetljenja bio sam depresivan, posle prosvetjenja i dalje sam depresivan.
Ne treba praviti cilj od spokojstva, oputenosti, ili pojaane senzibilnosti. Jeste li
ikada uli za osobe koje postanu napete pokuavajui da se opuste? Ako ste napeti,
jednostavno treba da posmatrate sopstvenu napetost. Nikada neete shvatiti sami sebe
ako pokuavate da se promenite. to vie nastojimo da se promenimo, utoliko je gore.
Potrebno je da razvijete svesnost, i zato postanite svesni telefona koji zvoni; postanite
svesni svojih tankih nerava; postanite svesni volana svog automobila. Drugim reima,
suoite se sa stvarnou i pustite da se tenzija ili spokojstvo bave sami sobom. U
sutini, to ete i morati da uinite, jer ete biti suvie zauzeti injenicom da stupate u
dodir sa stvarnou. Korak po korak, pustite da se dogaa ta god se dogaa. Prava
promena pokazae se u trenutku koji ne odreuje va ego, ve stvarnost. Svesnost
dozvoljava stvarnosti da vas promeni.
U svesnosti se menjamo, ali treba proiveti to iskustvo. Za sada, vi mi verujete
na re. Moda ak imate u vidu neki plan da postanete svesni. Va ego, sa svojom
sposobnou, nastoji da vas pogura ka svesnosti. Pripazite! Suoiete se sa otporima,
bie problema. Kada ovek brine da uvek bude svestan, onda se moe uoiti ta lagana
zabrinutost. Hoemo da budemo budni, da otkrijemo da li smo zaista budni ili nismo.
Ali to je deo asketizma, a ne svesnosti. udno zvui, u jednoj kulturi, u kojoj smo
trenirani da postignemo neke ciljeve, ali u stvarnosti nema cilja koji treba postii, jer
smo ve stigli. Japanci su lepo izrazili ovu ideju: Onog dana kada prestane da
putuje, tada si stigao. Ovakav bi trebalo da bude va stav: Hou da budem svestan,
hou da stupim u dodir sa svim to postoji i da dopustim da se desi ta god da se desi;
ako sam budan, dobro je; ako sam uspavan, i to je dobro.
U trenutku kada se svesnost postavi kao cilj i pokuava da se dostigne, re je, u
stvari, u velianju vaeg ega, u unapreivanju vaeg lanog ja. ovek hoe da
doivi onaj lepi oseaj da je uspeo. Kada stvarno budete uspeli, to neete znati.
Vaa leva ruka nee znati ta radi vaa desna ruka. Gospode, kada smo to uinili?
Nismo bili svesni. Milosre nikada nije tako lepo kao kada je ovek nesvestan da
ini milosre. Hoe da kae da sam ti pomogao? Ja sam se u sutini lepo
zabavljao, samo sam igrao svoj ples. Ako sam ti pomogao, odlino. estitam ti, ali ja
nisam nimalo zasluan za to.
Kada se stigne do te take da smo svesni, biemo sve manje obuzeti etiketama
kao to su budan ili uspavan. Jedna od tekoa koje se ovde javljaju je to elim
da izazovem samo vau radoznalost, ali ne i vau duhovnu pohlepu. Probudimo se,
bie udesno. Posle nekog vremena, to nee vie imati nikakvog znaaja - svesni
smo, jer ivimo. Nesvesni ivot nije dostojan da bude proivljen. I pustiete da se bol
i patnja bave sami sobom.
to vie teimo da se promenimo, utoliko se sve moe jo vie pogorati. Da li
to znai da je prihvatljiv odreen nivo pasivnosti? Da - jer to se vie opiremo
neemu, daje mu se vea mo. Mislim da je to znaenje Isusovih rei: Kada te neko
oamari po desnom obrazu, okreni mu levi. to se vie borimo sa demonima,
dajemo im sve veu mo. To je istonjaki nain razmiljanja. Meutim, ako se ide
napred sa neprijateljem, on biva pobeen.
Kako se treba suoiti sa zlom? Ne borei se protiv njega, ve shvatajui ta je.
Kada jednom bude shvaeno, zlo iezava. Kako se pristupa mraku? Ne pesnicama.
Metlom se ne moe izbaciti mrak iz sobe - ukljui se svetio. to se vie borimo protiv
mraka, on postaje sve stvarniji, a mi sve iscrpljeniji. Ali kada se ukljui svetlo
svesnosti, mrak nestaje.
Uzmimo da je ovo pare papira ek na milion dolara. Ah, moram ga se odrei,
kae se u Jevanelju. Moram ga se odrei, ako hou da zasluim veni ivot.
Hoemo, znai, da materijalnu pohlepu zamenimo duhovnom? Prethodno si imao
jedan svetovni ego, a sad ima duhovni ego. Ali to je uvek ego, samo rafiniraniji,
kojima je tee upravljati. Kada se odreknete neega, ostajete vezani za to. Meutim,
umesto da se odreknem, mogu da pogledam ovaj papir i kaem: Ej, pa ovo nije ek
na milion dolara, ovo je samo pare papira! Tada nema niega protiv ega bih se
borio, nita ega bih morao da se odreknem.
 ta je smisao ivota?

U Indiji, mnogi mukarci odrastaju vaspitani da su ene stoka. Oenio sam

se, kau. Ona je moje vlasnitvo. Da li su ti ljudi za osudu? Pripremite se za
iznenaenje - nisu. Na isti nain na koji mnogi Amerikanci nisu za osudu zbog naina
na koji gledaju na Ruse. Jednostavno, njihove naoare, ili njihovo opaanje obojeni
su odreenom bojom, i ta boja je filter kroz koji oni gledaju svet. ta je potrebno da
bi postali realni, da postanu svesni kako gledaju svet kroz obojene naoare? Nema
spasa pre nego to uvide ovu osnovnu predrasudu. Ako gledamo na svet kroz filter
neke ideologije, nema nam spasa. Ne postoji stvarnost koja se moe prilagoditi
ideologiji. ivot je uvek prevazilazi. Eto zato su ljudi uvek u potrazi za smislom
sopstvenog ivota.
Ali ivot nema smisao - ne moe imati smisao, jer je smisao samo formula;
smisao je neto to naem umu izgleda razumno. Svaki put kada se stvarnost
rationalizuje, sudaramo se sa neim to unitava racionalnost koju smo izgradili.
Smisao se pronalazi samo kada se prevazie smisao. ivot ima smisla samo kada se
doivljava kao tajna koja nema smisla za pojmovni um. Ne kaem da kult nema
znaaja, ali tvrdim da je sumnja beskrajno vanija od kulta. Ljudi su na sve strane u
potrazi za objektima koje bi oboavali, ali ne nalazim ljude koji su dovoljno budni u
svom linom stavu i ubeenjima. Kako bismo bili sreni kada bi teroristi manje
oboavali svoju ideologiju i kada bi postavljali vie pitanja! Istovremeno, ne elimo
da primenimo isto rezonovanje na same sebe - mislimo da smo ispravni, da su
teroristi ti koji gree. Ali taj koji je za vas terorista, za nekog drugog je muenik.
Izolovanost je kada oseamo da nam nedostaje drutvo, samoa je stanje u kome se
zabavljamo. Poznati pisac D. B. o nalazio se na jednom od onih uasnih koktela na
kojima se nita ne govori. Neko ga je upitao da li se lepo zabavlja, a on je odgovorio:
Jedino to me zabavlja je ovde u meni.
Prisustvo drugih nikada ne zabavlja kada smo njihovi robovi. Drutvo se ne
sastoji od serije robova, od ljudi koji zahtevaju da ih drugi uine srenim. Drutvo
ine carevi i carice. Vi ste carevi, niste prosjaci; vi ste carice, niste prosjakinje. U
istinskoj zajednici nema prostora za prosjaki eir. Tu ne postoji vezivanje, napetost,
strepnja, opijanje, posesivnost, zahtevi. Slobodni ljudi, a ne robovi ine zajednicu. To
je najjednostavnija istina, ali nju itava jedna kultura, ukljuujui i religioznu kulturu,
brie. Religiozna kultura moe biti veoma manipulativna, ako ne pazimo povoljno.
Neki vide svesnost kao neku visoravan, neto to se nalazi s one strane svakodnevnog
iskustva. Ali to znai da se od svesnosti pravi cilj. Za istinsku svesnost, meutim, ne
postoji cilj koji treba dostii. Kako se stie do te svesnosti? Preko svesnosti. Kada
ljudi kau da zaista hoe da uivaju u svakom trenutku svog ivota, u sutini govore o
svesnosti, samo da nije onog htenja. Ne moemo hteti da doivimo svesnost - ona
se doivi ili se ne doivi. Koliki ljudi prolazi kroz ivot ne jedui neko jelo ve samo
jelovnik? Ali vama je potrebna hrana, a ne rei.
 Smrt sebe

Moemo li biti kompletan ovek, a da ne preivimo neku tragediju? Jedina

tragedija koja postoji na ovom svetu je neznanje - sve zlo izvire odatle. Jedina
tragedija na svetu je nedostatak svesnosti. Iz toga izvire strah, a iz straha sve ostalo,
ali smrt u sutini nije tragedija. udesno je umreti, uasno je samo za osobe koje
nikada nisu shvatile ivot. Samo tada se strahuje od ivota, strahuje se od smrti. Samo
mrtve osobe strahuju od smrti. Oni koji su ivi, meutim, nimalo ne strepe od smrti.
Jedan ameriki autor je dobro izrazio ovu ideju. Napisao je da je buenje smrt vere u
nepravdu i tragediju. Kraj sveta za jednu gusenicu je leptir. Smrt je vaskrsnue. Ne
govorimo o vaskrsnuu koje e se doiveti, ve o onom koje se odvija sada i ovde.
Ako ste umirali u prolosti, ako umirete svakog minuta, tada ste puni ivota, jer samo
je ovek pun ivota istovremeno pun smrti. Neprekidno umiremo u odnosu na razne
stvari. Neprestano svlaimo sve sa sebe da bismo bili u punoj meri ivi, da bismo
vaskrsli u svakom trenutku.
Mistici, sveci i njima slini uloili su velike napore da probude ljude. Jer, ako
se ne probude, nastavie da trpe zanemarljiva zla kao to su glad, ratovi i nasilje.
Najvee zlo predstavljaju uspavani ljudi, ljudi koji nita ne znaju. Nemojte traiti od
sveta da se promeni, promenite se prvo vi. Tada ete biti u stanju da sagledate svet
onakav kakav je, onda ete promeniti ta god vam se ini da bi trebalo promeniti.
Uklonite povez sa oiju. Ako to ne uinite, izgubili ste pravo da promenite bilo koga i
bilo ta. Sve dok ne budete svesni samih sebe, vi nemate pravo da se upliete u svet i
druge ljude.
Opasnost pokuaja da promenimo druge ljude ili stvari oko sebe kada nismo
svesni, u tome je to se se onda stvari mogu menjati kako nama odgovara, kako
odgovara naem ponosu ili dogmatskim ubeenjima ili samo da bi se ublaila
sopstvena negativna oseanja. Ja imam negativna oseanja i zato je bolje da se
promeni, da bih se ja osetio bolje. Ne - prvo se suoite sa svojim negativnim
oseanjima, tako da, kad krenete da promenite druge, ne poete od mrnje, ve od
ljubavi.
Moe nam se uiniti udnim da je mogue biti prilino neumoljiv prema
drugima, pa ipak prepun ljubavi. Hirurg moe biti neumoljiv prema nekom pacijentu,
a da to ipak ini s ljubavlju. Ljubav moe ponekad biti zaista neumoljiva.
 Intuicija i razumevanje

ta podrazumeva promena sebe? Rekao sam to sa mnogo rei, govorio i

ponavljao, ali sada u to ralaniti. Promena sebe, pre svega, podrazumeva intuiciju.
Ne napor, ne nastojanje da se kultiviu svoje navike, ne stvaranje nekog ideala. Ideali
mogu da nanesu ogromne tete. Sve vreme se koncentriemo na to kakve bi stvari
trebalo da budu, umesto na to to one stvarno jesu. Tako se aktuelnoj stvarnosti
namee ono to bi ona trebalo da bude, mada pre toga uopte nismo shvatili ta je ta
ista stvarnost.
Jo jedan zadatak je pred vama - razumevanje. Da li zaista mislite da e vas
neki posao uiniti srenim? Poli ste od pretpostavke da e vas uiniti srenim. Zato
hoete da uradite neto? Zato to hoete da budete sreni. Ako vam to donese neki
status ili presti, biete sreni. Ali da li je tako? Tu je potrebno razumevanje.
Uzmimo da ste poli u neko udaljeno mesto. Automobil se pokvari nasred puta.
Zasuemo rukave i guramo ga itavim putem do mesta kuda smo se uputili. Guramo,
guramo i guramo, sve dok ne stignemo tamo. Odlino! uskliknemo. Uspeli smo.
Stigli smo, zar ne?
Zar to nazivate ivotom? Znate li ta je vama potrebno? Potreban vam je
strunjak, mehaniar koji e da otvori poklopac motora i promeni sveicu.
Okrenuete klju i auto e se pokrenuti. Potreban vam je strunjak - a to znai
razumevanje, intuicija, svesnost. Zato biste gurali? Nepotrebno je initi tolike
napore.
Samo zbog toga su ljudi tako umorni, tako slabi. I vi i ja odgajani smo da
budemo nezadovoljni samim sobom. Odatle potie zlo, na psiholokom nivou. Veito
smo nezadovoljni, veito neraspoloeni, samo guramo i guramo napred, potrebno je
jo napora, jo vie napora. Ali u pozadini svega toga uvek je sukob, a vrlo malo
razumevanja.
Umesto tih napora, razvijte samosvest, intuiciju. Kada postanete strunjaci, nije
potrebno upisivati neki kurs psihologije. Kada ponete da posmatrate sami sebe, da
uoavate negativna oseanja, otkriete svoj sopstveni nain da objasnite stvari, i
promena e postati vidljiva. Meutim, moraete da se suoite i sa velikim zlom, a to
zlo je osuda sebe, mrnja prema sebi, nezadovoljstvo sobom. Jednostavno, ljudima
nedostaje snage da se promene. To bi moglo da se predstavi primerom jedrilice. Kada
duva jak vetar u jedra, ona klizi bez napora, tako da mornar treba samo da upravlja
njom. On ne ulae nikakav napor. Slino se dogaa kada se promena pokae putem
svesnosti, putem razumevanja. Neko je rekao: Ne postoji nita surovije od prirode.
Nigde se ne moe pobei od nje, ali nije priroda ta koja izaziva zlo, ve samo ljudsko
srce.
Kada se presee voda, nita se ne deava. Kada se see neto vrsto, ono se
lomi. Unutar vas usaeni su vrsti stavovi, vrste iluzije - to je ono to se sudara sa
stvarnou, to izaziva zlo i nanosi bol. Jedna druga izreka kae: Ako oi nisu
vezane, rezultat je vid; ako ui nisu zapuene, rezultat je sluh; ako nos nije zaepljen,
rezultat je njuh; ako usta nisu stisnuta, rezultat je ukus; ako um nije zatvoren, rezultat
je mudrost.
Mudrost se javi kad sruimo prepreke izmeu pojmova i uslovljenosti. Mudrost
nije neto to se stie; mudrost nije iskustvo; mudrost nije primena jueranjih iluzija
na dananje probleme. Mudrost znai prijemivost na ovu situaciju, na ovu linost,
bez uticaja koji potiu iz prolosti, bez ostataka iskustava iz prolosti. Sve je to
mnogo drukije od onoga kako je navikla da misli veina ljudi. Dodao bih jo jednu
izreku: Ako srce nije blokirano, rezultat je ljubav. Ovde sam mnogo govorio o
ljubavi, mada se o ljubavi u sutini nita ne moe rei. Moemo samo govoriti o
neljubavi. Moemo samo govoriti o zavisnosti, ali o samoj ljubavi nita se ne moe
neposredno rei.
 Ljubav je neizreciva

Pala mi je na pamet jedna Platonova misao: Od slobodnog oveka ne moe se

napraviti rob, jer je slobodan ovek slobodan ak i u zatvoru. To odgovara izreci iz
Jevanelja: Ako te neko natera da pree jednu milju, ti prei sa njim dve.
Misliete da ste od mene nainili roba ako mi natovarite neki teret na lea, ali nije
tako. Sloboda se ne nalazi u spoljanjim okolnostima. Sloboda se nalazi u srcu. Kada
jednom dostignete mudrost, ko e ikada moi da vas porobi? U Jevanelju se kae:
Oprostivi se sa gomilom, popeo se na planinu sam, da se moli. Spustilo se vee, a
on je i dalje bio gore. Eto ta je prava ljubav. Da li vam je ikada palo na pamet da je
najlake voleti samo kad ste sami?
ta znai voleti? Znai videti neku osobu, neku situaciju, neki predmet, onakve
kakvi su u stvarnosti, a ne kako ih zamiljamo. I dati toj osobi, toj situaciji, tom
predmetu odgovor koji zasluuje. Bukvalno je nemogue tvrditi da neko voli, ako ak
nije u stanju da vidi stvari oko sebe.
ta nas spreava da vidimo? Naa uslovljenost. Nai pojmovi, nae kategorije,
nae predrasude, nae projekcije, etikete koje su nam nametnula naa iskustva i naa
kultura. Jasno vienje je neto najtee to ljudsko bie moe postii, jer iziskuje
disciplinovan i budan um.
Veina ljudi, meutim, vie voli da se preputa svojoj mentalnoj lenjosti,
umesto da se potrudi da u svakom trenutku vidi neku osobu ili stvar u njenom pravom
svetlu i sveini.
 Gubljenje kontrole

Ako hoete da shvatite ta se podrazumeva pod kontrolom, pomislite na neko

dete kome je podmetnuta droga. Kada droga prome organizam deteta, ono postane
zavisno - itavo njegovo bie trai novu drogu. Stanje bez droge je toliko
nepodnoljivo da mu se ini da je bolje umreti. Razmislite o ovome - telo se naviklo
na drogu. Ba takav je tretman kome ste podvrgnuti u svom drutvu od trenutka vaeg
roenja. Nije vam dato da uivate u solidnom i hranljivom obroku ivota - u radu,
igri, zabavi, smehu, drutvu prijatelja, umnim i ulnim zadovoljstvima. Ubrizgana
vam je droga koja se zove odobravanje, potovanje i panja.
Citirau ovde oveka koji se zove A.S. Nil, autora Slobodne dece Samerhila.
Nil tvrdi da je oigledan znak injenice da je dete bolesno kada je neprestano vezano
za roditelje; interesuju ga samo ljudi. Zdravo dete ne interesuju toliko ljudi, ve druge
stvari. Kada je dete sigurno u ljubav svoje majke, zaboravlja svoju majku, izlazi da
istrauje svet, radoznalo je. Pokuava da ulovi neku abu i strpa je u usta. Kada se
dete stalno dri majine suknje, to je lo znak, nesigurno je. Moda je njegova majka
pokuala da izvue ljubav iz njega, umesto da mu podari svu slobodu i sigurnost koje
su mu potrebne. Njegova majka ga je uvek ucenjivala, na vrlo suptilan nain, da e ga
ostaviti.
Navikli smo, dakle, na razliite droge: odobravanje, uspeh, presti, mo,
sposobnost da se istaknemo, da se pojavimo na prvim stranicama novina, da budemo
efovi. Navikli smo na iskustva kao to su kapiten ekipe, voa benda, itd. Izloeni
ovim drogama, postali smo ovisnici, i tako poeli da strahujemo da ih ne izgubimo.
Setite se gubitka kontrole koji ste doiveli, uasa od mogunosti da neete uspeti, ili
da ete pogreiti, ili da e vas drugi podvrgnuti kritici. I tako, postali ste krajnje
zavisni od ostalih, izgubivi time svoju slobodu. Sada su drugi ti koji imaju mo da
vas uine srenim ili nesrenim. Potrebne su vam vae droge, ali poto mrzite patnju
koju vam nanose, postajete totalno nemoni. Nema nijednog trenutka u kome, svesno
ili nesvesno, niste na oprezu od reakcija drugih, marirajui u ritmu njihovih
bubnjeva.
Evo lepe definicije osobe koja je budna - to je osoba koja ne marira vie u
ritmu drutva, to je osoba koja igra po taktovima muzike koja svira unutar nje.
Kada vas ignoriu ili kritikuju, to u vama izaziva oseanje odbaenosti koje je do te
mere nepodnoljivo da se puzei vraate do stopala drugih ljudi, preklinjui da vam
ponovo daju onu drogu koja se zove podrka, ohrabrenje, podsticaj. ivot sa drugim
ljudima u ovom stanju podrazumeva beskrajnu napetost. Pakao su drugi, rekao je
Sartr.
Kada se naemo u stanju zavisnosti, moramo uvek biti na visini - ne smemo se
opustiti, jer treba odgovoriti na oekivanja drugih. iveti sa drugima tada znai iveti
u stalnoj napetosti. iveti bez njih podrazumeva agoniju naputenosti, jer oseamo da
nam nedostaju. Izgubili ste sposobnost da vidite ljude onakve kakvi su, i da im
precizno uzvratite, jer je vae vienje pomueno potrebom za drogom. Tada vidite
druge ljude samo u onoj meri u kojoj vam mogu pomoi da doete do droge, ili kao
prepreku do nje.
Svesno ili nesvesno, veito gledate na druge ljude iz te perspektive. Da li u od
njih dobiti ono to elim? Da li e mi uskratiti ono to elim? A ukoliko ne mogu da
mi pomognu niti da me spree da doem do droge, onda me uopte ne interesuju.
Ovo je uasan zakljuak, ali pitam se da li ovde postoji i jedna jedina osoba na koju
se on ne moe primeniti.
 Sluanje ivota

Vi, dakle, imate potrebu za svesnou i hranom. Potrebna vam je zdrava i

solidna hrana. Nauite da uivate u dobroj hrani. Dobro jelo, dobro vino, dobra voda.
Okusite ih. Ostavite se razmiljanja i vratite se sebi. Vratite se zadovoljstvima ula i
zadovoljstvima uma. Lepo je itati, kada uivamo u dobroj knjizi, ili u nekom
zanimljivom razgovoru, ili razmiljanju. To je udesno. Meutim, ljudi su poludeli i
postaju sve ovisniji, jer ne umeju da uivaju u tolikim divnim stvarima koje im ivot
nudi. Zato trae sve nova i nova vetaka sredstva koja e ih dalje stimulisati.
Sedamdesetih godina, ameriki predsednik Karter apelovao je na svoju naciju da se
uozbilji i postane stroija u odnosu na sebe i druge. Tada sam pomislio: bolje da im je
rekao da naue da uivaju u ivotu. Vei deo amerikog naroda izgubio je tu
sposobnost.
Ubeden sam ak da je veina stanovnika bogatih zemalja izgubila ovu
sposobnost. Opsednuti su potrebom da pribave sve brojnije i skuplje stvari; ne znaju
da uivaju u jednostavnim stvarima ivota. Postoje prodavnice u kojima je
nagomilano na hiljade ploa, ali ko ih slua? Nema se vremena, nema se vremena.
Krivi su - nemaju vremena da uivaju u ivotu. Hiperaktivni su - samo napred,
napred. i napred.
Kada biste stvarno znali da uivate u ivotu i jednostavnim ulnim
zadovoljstvima, razvili biste izuzetnu disciplinu ivotinja. ivotinja nikada ne jede
previe. Kada je preputena svojim prirodnim navikama, nikada se nee preterano
ugojiti. Nikada nee popiti ili pojesti neto to bi joj nakodilo. Nikada nismo videli
neku ivotinju da pui. Ona se uvek kree onoliko koliko joj je to potrebno -
posmatrajte svoju maku posle obroka, pogledajte kako se oputa. Posmatrajte je kad
se sprema za neku akciju, gledajte kako je ivo i sposobno njeno telo.
 Mi smo sve to izgubili. Izgubljeni smo u svom umu, u svojim idejama,
idealima itd., i samo mislimo: napred, napred, napred. U nama se neprekidno odvija
sukob koji kod ivotinja ne postoji. I neprestano osuujemo sami sebe i primoravamo
sebe da se oseamo krivim. Dobro znate o emu govorim.
Jedan moj prijatelj rekao mi je: Skloni taj tanjir sa kolaima, jer u njegovoj
blizini gubim slobodu. To je vailo i za mene - gubio sam slobodu pred gomilom
stvari, ali tome je kraj! Potrebno mi je vrlo malo toga, i u tome intenzivno uivam.
Kada se u neemu intenzivno uiva, ne treba nam mnogo. To je kao kada su ljudi
obuzeti planovima za letovanje - mesecima to rade, zatim stiu tamo, i ve su
nestrpljivi da rezerviu avion za povratak. Sve u svemu, fotografiu razne stvari, i
onda vam pokazuju te slike u albumu, fotografije mesta koja nikad nisu videli, ve
samo fotografisali. To je simbol modernog ivota.
Nikada neu moi dovoljno da vas uputim na oprez od ove vrste nakaradnog
asketizma. Usporite malo, gustirajte, omiriite, sluajte i gledajte, divite se, dajte
svojim ulima ansu da se probude. Ako elite ivot usmeren ka misticizmu, samo
mirno sedite i oslukujte sve umove oko sebe. Nemojte se usredsrediti samo na
jedan zvuk - pokuajte da ujete sve oko sebe. O, videete kakvo e se udo desiti u
vama kada vaa ula ne budu vie blokirana! A to je krajnje vano za proces
promene.
 Kraj analize

Hteo bih da shvatite razliku analize i spoznaje; razliku izmeu informacije s

jedne i razumevanja s druge strane. Informacija nije razumevanje, analiza nije
spoznaja, znanje nije svesnost. Uzmimo da uem u ovu prostoriju sa zmijom oko
ruke i kaem vam: Vidite li zmiju koja mi stee ruku? Ba sam pogledao u
enciklopediji, pre nego to sam poao ovamo, i pronaao sam da je ova zmija poznata
kao Raselova otrovnica. Kad bi me ujela, umro bih nakon pola minuta. Da li biste bili
ljubazni da mi predloite kako da se oslobodim ovog stvora to mi stee ruku? Ko
jo tako govori? Imam informaciju, ali nemam svesnost. Ili uzmimo da se unitavam
alkoholom. Opiite mi, molim vas, kako da se oslobodim ove rune navike. ovek
koji bi izgovorio takvu reenicu pokazuje da nema nikakvu svesnost. Zna da ga to
unitava, ali nije svestan. Da je svestan, da je to zaista shvatio, odvikao bi se istog
trenutka.
Niste vi taj koji se menja - nije to ja koje menja sebe. Promena se deava
kroz vas, u vama. To je moda najadekvatniji nain da izrazim ovu ideju.
Vi vidite promenu koja se deava u vama, kroz vas - ona se potvruje kroz vau
svesnost. Niste vi taj koji to ini. Ako vi menjate neto u sebi, to je rav znak - nee
potrajati. A ukoliko potraje, neka se Bog smiluje osobama s kojima ivite, jer ete biti
krajnje rigidni. Ljudi koji se menjaju na bazi mrnje prema sebi i nezadovoljstva
sobom, postaju nepodnoljivi. Neko je rekao Ako hoe da postane muenica, udaj
se za sveca.
U svesnosti, meutim, zadrava se nenost, ljubaznost, otvorenost, elastinost i
ne vri se nikakav pritisak na sebe ili druge - promena se deava sama od sebe.
Seam se jednog svetenika u ikagu koji nam je, kad sam studirao psihologiju,
priao: Znate, imao sam sve informacije koje su mi potrebne, znao sam da me
alkohol postepeno ubija, i verujte mi - nita ne moe promeniti alkoholiara - ak ni
ljubav njegove ene i dece. On ih zaista voli, ali to ga ne moe promeniti. Ali mene je
neto promenilo. Jednog dana, leao sam na ploniku i padala je kia. Otvorio sam
oi i shvatio da me alkohol ubija. Shvatio sam, i od tada nikada nisam poeleo da se
napijem. Popijem ponekad, ali nikad vie kao pre. Nikada to vie neu moi. Eto o
emu govorim - o svesnosti. Ne o informacijama, ve o svesnosti. Postoji izreka
svetog Ignacija, koji govori o tome da treba okusiti i opipati istinu - ne spoznati je,
ve je okusiti i opipati, iskusiti je ulima. Kada se istina doivi na taj nain, menjamo
se. Kada je spoznamo samo razmiljanjem, ne menjamo se.
 Mrtvi pre vremena

esto sam govorio ljudima da se zaista ivi tek kada se umre. Paso za ivot je
da zamislimo sebe u grobu. Zamislite da leite u kovegu, u bilo kojoj poziciji. U
Indiji se ljudi sahranjuju sa ukrtanim nogama. Tako ih i nose na mesto spaljivanja.
Ponekad lee isprueni. Zamislite, dakle, sebe kako leite mrtvi. A sad, posmatrajte
svoje probleme sa te take gledita. Sve se menja, zar ne?
Kakva divna meditacija. Radite je svaki dan, ako imate vremena. Neverovatno
zvui, ali postaete ivlji. Jedna od mojih knjiga, sadri meditaciju ove vrste. Vidi se
nae telo u raspadanju, zatim kosti, najzad samo prah. Kad god govorim o tome, ljudi
kau: Odvratno! Ali ta je tu odvratno? To je samo stvarnost, pobogu! Uprkos
tome, mnogi od vas ne ele da vide stvarnost. Ne elite da mislite na smrt.
Ljudi ne ive. Veina vas ne ivi, samo odrava ivot u svom telu. To nije
ivot. Vi ne ivite sve dok vam ni najmanje ne bude vano da li ete iveti ili umreti.
Na toj taki poinjete da ivite. Kada ste spremni da izgubite sopstveni ivot, tek tada
ga ivite. Ali, ako neprestano titite svoj ivot, vi ste mrtvi. Na primer, vi sedite na
balkonu i ja vam kaem: Siite! a vi odgovorite: Ne, opasno je silaziti, itao sam o
nekima koji su tako slomili vrat. Ili ne mogu da vas nagovorim da preete ulicu, jer
vi kaete: Zar ne znate koliko je ljudi pregaeno prelazei ulicu?
Ako ne mogu da vas nagovorim da preete ulicu, kako u vas nagovoriti da
preete neki kontinent? I ako ne uspem da vas nateram da gledate iznad vaih malih
ogranienih ubeenja, da bih vam otkrio jedan drugi svet, onda ste mrtvi, potpuno ste
mrtvi. ivot vas je jednostavno pregazio. Vi samo sedite u svom malom zatvoru,
preplaeni. Izgubiete svog Boga, svoju religiju, svoje prijatelje, sve ivo. ivot je
zaista samo za one koji rizikuju. To je ono to je govorio Isus. Da li ste spremni da
sve stavite na kocku? Znate li kada ete biti spremni na to? Kada to otkrijete, tada
ete znati da ono to ljudi definiu kao ivot, nije istinski ivot.
Ljudi pogreno misle da iveti znai odravati ivot u telu. Zato treba da
zavolite misao o smrti, zavolite je. Vraajte se na nju, to ee. Mislite o udesnosti
tog tela, tog kostura, tih kostiju koje se krune sve dok ne ostane samo aica praha.
Od tog trenutka, doiveete takvo olakanje, takvo olakanje! Neki od vas verovatno
ne znaju o emu sada govorim - suvie se plaite da mislite o tome. Ali zaista je
ogromno olakanje kada ovek moe da gleda na ivot iz te perspektive. Da vam
olakam, obiite neko groblje. To je zaista divno iskustvo, koje proiava. Pogledate
neko ime i kaete sebi: Vidi ovoga, iveo je pre mnogo godina; mora da je patio od
istih problema kao i ja, mora da je proiveo mnoge neprospavane noi. Kakva ludost
- mi ivimo tako kratko. Jedan italijanski pesnik je napisao: Svako stoji sam na srcu
zemlje, obasjan zrakom sunca, i odmah je vee. To je samo zrak sunca, a mi ga
traimo. Traimo ga svojim nemirom, svojim brigama, svojim gnevom, svojom
glupou.
Sada, dok se bavite ovom meditacijom, moete samo dospeti do nekih
informacija, ali moete doi i do svesnosti. U trenutku svesnosti, vi postajete novo
bie. Bar za itavo trajanje tog trenutka. Tada ete shvatiti razliku informacije i
svesnosti.
Jedan moj prijatelj astronom objanjavao mi je, pre nekog vremena, osnovne
elemente astronomije. Nisam do tada znao da, kad se gleda u sunce, mi ga vidimo u
taki u kojoj se nalazilo osam i po minuta pre toga, a ne tamo gde se u tom trenutku
nalazi, jer sunevom zraku toliko treba da stigne do nas. Tako nam i zvezde alju
svoju svetlost od pre stotina hiljada godina. Prema tome, kada ih gledamo, one su u
tom trenutku verovatno na sasvim drugom mestu, ili moda ak vie ne postoje.
Takoe mi je rekao da, ako zamislimo itavu jednu galaksiju, ova naa Zemlja
potpuno je nevidljiva, negde u repu Mlenog puta. A takvih galaksija ima na stotine
miliona. Svemir se, po onome to se saznalo, iri brzinom od dva miliona milja u
sekundi. Posle svega to sam uo, kad sam izaao napolje, pogledao sam u nebo na
neki drugi nain. I to je svesnost.
Sva ova iskustva i saznanja mogu se prihvatiti kao informacije ili se, najednom,
moe otvoriti potpuno nov pogled na ivot - ta smo mi, ta je itav svet, ta je ljudski
ivot? Eto na ta mislim kada govorim o svesnosti.
 Zemlja ljubavi

Ako zaista odbacimo svoje iluzije zbog onog to nam one mogu dati ili
uskratiti, biemo budni. Ali ako to ne uinimo, posledice su uasne i neizbene.
Gubimo sposobnost da volimo. Ako hoemo da volimo, treba ponovo nauiti da
vidimo. A ukoliko hoemo da vidimo, treba nauiti da se odreknemo droge.
Jednostavno je. Odbacite svoju zavisnost. Strgnite sa sebe navlake drutva koje su
guile vae bie. Morate ih odbaciti.
Spolja, sve se nastavlja kao i pre, ali vi sada postojite u svetu, neete vie biti
od sveta. U svome srcu biete najzad slobodni. Vaa zavisnost od droge e se ugasiti.
Nije potrebno da odete u pustinju; usred ste ljudi, i neizmerno uivate u njihovom
drutvu. Ali ljudi nemaju vie mo da vas uine srenim ili nesrenim. Eto ta znai
biti sam. U toj samoi, vaa zavisnost iezava, dok se istovremeno raa sposobnost
da volite. Ljude oko sebe ne vidite vie kao objekte koji mogu ili ne mogu zadovoljiti
vau potrebu za drogom.
Samo onaj ko je oprobao ovaj put poznaje strahove sadrane u jednom takvom
procesu. To je kao pozvati sebe na umiranje. Kao zahtevati od bednog narkomana da
se odrekne jedine sree koju je ikad doiveo. Kako je zameniti ukusom hleba, voa,
istom sveinom jutarnjeg zraka, bistrom i hladnom vodom izvora u planini? Dok se
bori sa krizom apstinencije i sa prazninom koju doivljava u sebi, sada kad nema vie
droge, nita osim droge ne moe ispuniti tu prazninu.
Moete li da zamislite ivot u kome odbijate da prihvatite i jednu re pohvale
ili potovanja, ili da poloite glavu na rame nekoga ko bi vas uteio? Zamislite ivot
u kome ne zavisite ni od koga, emotivno, tako da vas niko ne moe uiniti srenim ili
nesrenim. Odbijate da oseate potrebu za odreenom osobom, ili da budete neto
posebno za nekoga, ili da smatrate za nekog da vam pripada.
 Ptice na nebu imaju svoja gnezda, a lisice svoje jazbine, ali vi nemate nikakvog
oslonca na koji moete spustiti glavu u toku vaeg putovanja kroz ivot. Ako ikada
dospete u ovo stanje, znaete najzad ta znai videti jasno, pogledom koji nije
zamagljen strahom ili eljom.
Svaka re, ovde, izmerena je: videti najzad jasno, pogledom koji nije
zamagljen strahom ili eljom. Spoznaete ta znai voleti. Ali, da biste stigli u zemlju
ljubavi, morate proiveti patnje umiranja, jer voleti druge ljude znai umiranje
potrebe za njima, znai da ostajemo potpuno sami.
Kako moete ikad stii? Putem neprestane svesnosti, putem beskrajnog
strpljenja i samilosti u odnosima sa ovisnikom u sebi. Razvijanjem ukusa za dobre
stvari u ivotu, da biste potpuno potisnuli potrebu za drogom. Koje dobre stvari?
Ljubav prema radu, ljubav prema smehu i bliskosti sa drugim ljudima, za koje se ne
zakainjete niti od njih emotivno zavisite, ali neizmerno uivate u njihovom drutvu.
Korisno je baviti se aktivnostima u koje se moete uneti svim svojim biem,
aktivnostima koje toliko volite da, kad se njima bavite, nita vam ne znae uspeh ili
priznanje, niti vas interesuju.
Korisno je i vratiti se prirodi. Izvucite se iz guve, popnite se na planinu i
stupite u nemu komunikaciju sa drveem, cveem, ivotinjama i pticama, sa morem i
oblacima, sa nebom i zvezdama. Ve sam vam ukazao kakva je duhovna veba
posmatranje stvari oko sebe, uz punu svest o svemu to nas okruuje. Tada e, moda,
reci izgubiti korak, pojmovi e izgubiti korak, i vi ete najzad moi da vidite, da
stupite u neposredan dodir sa stvarnou. To je prava kura za usamljenost.
Mi obino pokuavamo da izleimo svoju usamljenost preko emotivne
zavisnosti od drugih osoba, kroz druenje i buku. Ali to nije nain. Vratite se pravim
stvarima, vratite se prirodi, popnite se na planinu. Tada ete znati da vas je vae srce
dovelo u iroku pustinju samoe i da nemate nikoga uz sebe, nikoga. U poetku,
izgledae vam nepodnoljivo. Ali to je samo zato to niste navikli da budete sami.
Ako vam poe za rukom da izdrite neko vreme, pustinja e iznenada procvetati u
ljubav. Vae srce e zapevati, i nastade veno prolee u vama. Droga e nestati -
biete slobodni. Tada ete shvatiti ta je sloboda, ta je ljubav, ta je srea, ta je
stvarnost, ta je istina. Sagledaete sve to, iznad pojmova i uslovljenosti, zavisnosti i
ciljeva.
Zavriu jednom priom. Bio jednom jedan ovek koji je izumeo vetinu
paljenja vatre. Uzeo je svoj pribor i otiao do jednog plemena na severu, gde je bilo
hladno, veoma hladno. Nauio je taj narod da zapali vatru. Pokazao im je za ta sve
moe posluiti vatra: da se ogreju, da skuvaju hranu, itd. Svi su bili veoma zahvalni
oveku, ali pre nego to su uspeli da mu izraze svoju zahvalnost, on je nestao. Nije
mu bila vana njihova zahvalnost i potovanje - vano mu je bilo samo to da njima
bude bolje.
ovek je zatim otiao u drugo pleme, gde je ponovo pokazao svoj izum. I ovde
su se ljudi zainteresovali, ali malo previe za ukus njihovih vraeva, koji su videli da
taj ovek privlai ljude, dok oni gube znaaj i ugled. Zato su reili da ga se otarase.
Otrovali su ga, raspeli, ta god vam drago. Meutim, sada su strepeli da se narod ne
pobuni protiv njih, i zato su uradili neto vrlo otroumno. Nacrtali su lik tog oveka i
podigli ga visoko na glavni oltar hrama. Ispred crtea su postavili pribor kojim se pali
vatra. Narod je pozvan da se pokloni svemu ovome, to je, nakon toga, vekovima
posluno inio. Oboavanje i kult su nastavljeni, ali vatra nikada nije upotrebljena.
Gde je vatra? Gde je ljubav? Gde je droga koju nam namee sistem? Gde je sloboda?
Duhovnost se bavi upravo ovim pitanjima. Ali mi je uglavnom gubimo iz vida.
Gde je vatra? Ako oboavanje ne vodi vatri, ako kult ne vodi vatri, ako liturgija ne
vodi jasnijem vienju stvarnosti, ako nas Bog ne upuuje ka stvarnom ivotu, emu
slui religija osim da stvori jo vie razdvajanja, fanatizma, netrpeljivosti? Svet ne
pati od manjka religije u uobiajenom smislu, ve od manjka ljubavi, manjka
svesnosti, razumevanja. Ljubav izvire samo iz svesnosti. Sagledajte koje vam
prepreke stoje na putu ljubavi, slobode i sree, i one e same pasti. Ukljuite svetlost
svesnosti, i magle e se razii.
Srea nije neto to se kupuje; ljubav nije neto to se proizvodi; ljubav nije
neto to se poseduje: ljubav je neto to poseduje vas. Vi ne posedujete vetar,
zvezde, kiu. Vi ne posedujete te stvari - trpite ih. Preputanje nastupa kada
postanemo svesni svojih iluzija, kada smo svesni svojih navika, svojih strahovanja i
elja.
Kao to sam ve rekao, psiholoka intuicija je od velike pomoi u tome, ali ne i
analiza. Analiza je paraliza. Intuicija ne podrazumeva uvek analizu. Jedan poznati
ameriki psihoterapeut rekao je: Najhitnije iskustvo je -'Ah, to je to! Sama analiza
nije dovoljna - daje vam samo informacije. Ali ako stignemo do iskustva - Ah, to je
to! - intuicija nas vodi promeni. Osim toga, vano je da shvatimo sopstvenu
zavisnost. Potrebno je dosta vremena za to. Avaj, toliko vremena posveenog nekom
kultu, odama i himnama moe biti korisno upotrebljeno za razumevanje samog sebe.
iveti ne znai raditi neki odgovoran posao u vladi, ili biti veliki biznismen, ili initi
velika dobroinstva. To nije ivljenje. iveti znai pustiti da sve prepreke padnu i
postojati u sadanjosti, uvek svee i novo. Ptice na nebu... ne seju i ne anju - to je
ivljenje.
Poeo sam od toga da su svi ljudi uspavani, mrtvi. Mrtvaci koji upravljate
dravama, mrtvaci koji vodite velike kompanije, mrtvaci koji vaspitavate druge -
probudite se! Probudite se u ivot. Svakim danom, sve vie - to znate koliko i ja -
gubimo mlade ljude, na sve strane. Mrze nas - odbijaju da na svoja plea natovare sve
vei teret strahova i krivica. Ne zanimaju ih vie propovedi i obeanja. Ali zanima ih
da naue neto o ljubavi. Kako da budem srean? Kako da ivim? Kako da doem do
tih udesnih stvari o kojima govore mistici? Eto ta je drugo to nam je potrebno -
razumevanje. Tree - da se ne poistoveujemo. Neko me je danas pitao: Da li se ikad
loe oseate? Svakako, imam i ja svoje mrakove. Ali ne traju, zaista ne traju. ta
inim? Prvo - ne poistoveujem se. Evo stie potitenost.
Umesto da me zahvati napetost, umesto da se nerviram zbog toga, shvatim da
se oseam potiteno, razoarano i ta god bilo. Drugi korak - prihvatam da je
negativno oseanje u meni, da nije u nekoj drugoj osobi, na primer u nekome ko mi
nije odgovorio na pismo; da nije, znai, u spoljnom svetu - u meni je. Jer, sve dok
mislim da je van mene, to mi daje opravdanje da se veem za to oseanje. U sutini,
samo glupe osobe to rade, samo uspavane osobe. Trei korak - ne poistoveujem se
sa svojim oseanjem. Ja nije oseanje. Ja nije samo, nije potiteno, nije
razoarano. Razoaranje je tu, i ti ga posmatra. Iznenadie vas kako e brzo nestati.
Sve ono ega ste svesni neprestano se menja - oblaci se neprestano kreu. I, dok se
postupa na ovaj nain, poinjemo da intuitivno shvatamo razlog pojave tih oblaka.
Rekao bih vam jo neto povodom knjige Slobodna deca Samerhila. Moda vam je
poznato da je Nil radio u vaspitako-obrazovnom kampu punih etrdeset godina, i za
to vreme razvio jednu potpuno razliitu kolu od tradicionalne. Deaci i devojice u
toj koli bili su potpuno slobodni. Ako hoete da nauite da itate i piete, dobro; ako
neete, opet dobro. Moete da uinite ta god vam volja s vaim ivotom, pod
uslovom da ne ugrozite slobodu drugih. Ne meajte se u slobodu drugih - u svemu
ostalom ste slobodni.
Nil je govorio da su apsolutno najgori uenici dolazili i iz katolikih kola, i da
im je trebalo po est meseci da prevaziu sav svoj gnev i ponienost koji su se u
njima nakupili. Oslobaali su se buntom, trudei se pobede sistem. Jedna devojica je
stalno uzimala bicikl i odlazila u grad, samo da izbegne asove, kolu i sve ostalo.
Meutim, kada bi jednom prevazili stadijum bunta, svi su eleli da neto naue,
toliko da su ak protestovali kada asova nije bilo. Ali birali su samo one predmete
koji ih interesuju. I tako su se postepeno menjali.
U poetku, roditelji su se bojali da tamo alju svoju decu. Govorili su: Kako ih
mogu vaspitati i bilo emu nauiti, ako ih prethodno ne naue disciplini? Treba ih
usmeravati, oblikovati. ujte ono to je Nil napisao - to su izuzetne rei, svete rei:
Svako dete nosi u sebi Boga. Naa nastojanja da oblikujemo dete samo
preobraavaju tog Boga u demona. Deca stiu u moju kolu kao mali avoli koji mrze
ceo svet, s destruktivnim tendencijama, neotesani, laljivi, lopovi, umobolni. Posle
est meseci, to su srena i zdrava deca koja nikome ne nanose zlo.
Na jednoj konferenciji, u prisustvu direktora drugih kola, rekao je: U ovoj
deci nema vie nasilja, jer niko ne upranjava nasilje nad njima. Postoje mesta na
ovoj planeti gde ive ljudi koji nisu sposobni da lau ili kradu, koji nikada ne
zakljuavaju vrata na svojim kuama kada odu negde. Sve to nestaje kada u takva
mesta kroi dravna vlast, ili misionari.
Postoji jedan film italijanskog reisera Felinija, Osam i po. U jednoj sceni
filma pojavljuje se svetenik koji sa grupom deaka ide na neki izlet. Nalaze se na
plai i nekoliko deaka produi napred, dok ne naiu na jednu stariju enu, koja je
prostitutka. Zdravo, kau joj oni, i pitaju je: Ko si ti? Ona im odgovori: Ja sam
kurva. Oni ne znaju ta to znai, ali se prave da znaju. Jedan od deaka, koji deluje
malo upuenije od ostalih, kae: Kurva je ona to radi neke stvari ako plati. Ostali
je pitaju: Hoe li da radi te stvari ako ti platimo? Zato da ne? uzvrati ona. I
tako, oni skupe neto novca i daju joj, rekavi: Hoe li da sada radi te stvari kad
smo ti dali pare? Ona im odgovori: Kako da ne, deaci, ta hoete da radim?
Jedino to su deaci uspeli da smisle bilo je da trae od nje da se svue. I tako, ona se
svue. Oni je gledaju - nikada ranije nisu videli golu enu. Poto ne mogu da smisle
ta bi jo radila, pitaju je: Da li bi igrala? Svakako, kae im ona. Svi se poredaju
u krug, pevaju i tapu; ena vrti zadnjicom i deaci se ludo zabavljaju. Onda
svetenik ugleda ta se deava i potri plaom, derui se na enu. On je natera da se
obue, a glas pripovedaa kae: U tom trenutku, deaci su izgubili nevinost; sve do
tada bili su isti, divni.
Ovo nije redak sluaj. Ameriki misionari koji su se, sa svojini suprugama,
obreli na ostrvima Polinezije, bili su skandalizovani kada su videli da ene dolaze u
crkvu razgolienih grudi. Njihove supruge su insistirale da se te uroenice pristojnije
obuku. I tako, misionari su im dali svoje koulje. Sledee nedelje, ene su se pojavile
u crkvi nosei na sebi koulje na kojima su isekle dve velike rupe, zbog vruine i
udobnosti.
Vratimo se Nilu. On kae: Ja sam samo ovek koji odbija da usmerava korake
jednog deteta. Ali ta je onda sa uroenim grehom? Nil tvrdi kako nai pokuaji da
oblikujemo decu pretvaraju Boga koji je u njima u demona koji mrzi ceo svet. On
doputa deci da sama izgrauju sopstvene vrednosti, i to su, na kraju, uvek vrednosti
koje drutvo odobrava. Da li je to mogue? Kada se neko dete osea voljenim (osea
da ste na njegovoj strani), onda je dobro. Dete tada ne osea vie nasilje na svojoj
koi. Nema straha, pa nema ni nasilja. Dete tada poinje da se odnosi prema drugima
kao to se drugi odnose prema njemu.
Ta knjiga je u mnogome izmenila moje odnose sa ljudima. Postao sam
oevidac uda. Poeo sam da sagledavam nezadovoljstvo koje mi je nametnuto,
takmiarstvo, poreenja, ono nije dovoljno, itd. Mogli biste da prigovorite kako
nikada ne bih postao ovo to jesam da me te stvari nisu podstakle da ih odbacim. Ali,
jesu li meni uopte bili potrebni svi ti pritisci? A onda, ko bi uopte voleo da bude
ono to sam ja? Ja samo hou da budem srean, da budem prepun ljubavi, da budem
u miru sa samim sobom, da budem slobodan, da budem ljudsko bie.
Znate li odakle potiu ratovi? Potiu iz spoljne projekcije sukoba koji je u
nama. Pokaite mi jednu osobu u kojoj nema unutranjeg sukoba i ja u vam pokazati
osobu u kome nema nasilja. Moda je to bie sposobno ak i za ekstremnu akciju, ali
nikada iz mrnje. Kada ono dela, postupa kao hirurg; kada dela, postupa kao uitelj
pun ljubavi koji radi sa mentalno zaostalom decom. On ih ne grdi, razume ih - ali
dela. S druge strane, ako ovek neto ini polazei od svoje mrnje i nasilja, ne
znajui ni kuda da ih usmeri, upada u greku, jer pokuava benzinom da ugasi vatru.
Ako nema nasilja u nama, ne bojimo se niega, i obrnuto. Ljudi iznenada shvate ovu
istinu: koren zla je u nama. A kada se to shvati, prestaje se sa zahtevima i
oekivanjima u odnosu na sebe, i javlja se svesnost. Vama je zato potreban dobar i
hranljiv obrok. Ne govorim o stvarnoj hrani - govorim o zalascima sunca, o prirodi, o
dobrom filmu, dobroj knjizi, o poslu u kome uivate, o dobrom drutvu; tada ete
moda razbiti svoje navike, stupivi u dodir s nekim novim oseanjima.
Kakva se oseanja dozive kada stupimo u dodir sa stvarnou? Ili kada smo obuzeti
poslom koji volimo? Ili kada punog srca razgovaramo s nekim ije nam drutvo prija,
u odnosu na koga oseamo bliskost i otvorenost, ali bez vezivanja za njega, bez
zavisnosti? Kakva su ta oseanja? Uporedite ih sa onima koja doivljavate kada se
istaknete u nekom razgovoru, kada pobedite u nekom takmienju, ili kada postanete
popularni, ili kada vam svi tapu. Ovakva oseanja nazivam svetovnim, dok ona prva
nazivam oseanja due. Mnogi, mnogi ljudi osvojili su svet, ali su usput izgubili
duu.
Mnogi ljudi ive praznim ivotom koji je lien duevnosti zato to se hrane
popularnou, potovanjem, onim ja sam o.k., ti si o.k., pogledaj me, ostani kraj
mene, podravaj me, pohvali me, ceni me. Njih hrane samo mo i pobede.
Da li se i vi hranite time? Ako je tako, mrtvi ste. Izgubili ste svoju duu. Promenite
ishranu. Potrebno vam je neto zdravije, hranljivije. Tada ete moda doiveti
promenu. Dao sam vam program za ceo ivot, zar ne?