KRATKI SPOJEVI

-UVOD-

1
U cilju zatite
oveka od posledica kratkih spojeva (pojave
opasnih napona dodira, elektrinog luka i dr.) i
Materijalnih dobara od poara i eksplozija od
posledica kratkih spojeva

prouavaju se kratki spojevi

radi utvrivanja njihovih uzroka i
efekata,
u cilju spreavanja njihovog nastanka.
2
 OPASNOSTI OD KRATKIH SPOJEVA

Poveanje potronje elektrine energije i primena

elektrinih ureaja vee snage u industriji dovela je do
poveanja potronje elektrine energije uz zahteve za
obezbeenje:
neprekidnosti u napajanju el. energijom,
zatite od poara i eksplozija od el.energije i
3
 zatite ljudi od opasnog dejstva el.energije.

Materijalni gubici nastali od poara iz godine u

godinu rastu, to se objanjava:

- poveanjem potronje energije,

- koncentracijom tehnoloke opreme,
- poveanjem vrednosti primenjene opreme.

4
 Broj stradalih osoba u nastalim poarima je
takoe na visokom nivou.

Analiza poara, pokazuje da je udeo elektrine

energije u nastajanju poara i eksplozija znaajan i
prema stataistikim podacima iznosi oko 30 %.

5
 Veliki broj poara i eksplozija nastaje usled pojave
kratkih spojeva u elektrinim postrojenjima ili na el.
opremi.

Ovaj oblik kvara povlai za sobom:

- naruavanje tehnolokog procesa,

- kvarove na tehnolokoj opremi,

6
 - gubitke usled zastoja proizvodnje itd.

Struje kratkih spojeva u najkraem toku vremena

oslobaaju u provodnicima veliku koliinu
toplote
to dovodi do povienja temperature
provodnika,
paljenja izolacije i
7
 topljenje provodnika sa nastankom luka i
stvaranjem velikog broja varnica i
kapi rastopljenog metala.

Opasnosti od kratkih spojeva su sledee:

paljenje gorivih materija na mestu kratkog spoja
direktnim kontaktom luka ija temperatura moe da
iznosi 1500 - 4000 C ,
pregrevanje provodnika kroz koje teku struje kratkog
spja iznad kritinih granica,

8
 pregrevanje spojnih mesta ( sa velikim prelaznim
otporom),
zaustavljanje rada motora usled prevelikog pada
napona koje moe da dovede do poara i eksplozija.
Pojave opasnih napona dodira
KRATKI SPOJEVI DEFINICIJE I VRSTE

DEFINICIJA
Pod kratkim spojem se podrazumeva svaki
NEPREDVIENI spoj meu razliitim potencijalima u
9
normalnom reimu rada el. postrojenja, elektriih
instalacija i elektrinih ureaja
a u napojnim sistemima naizmenine struje spoj
faze i nule kao i spoj meu fazama.

VRSTE KRATKIH SPOJEVA:

U TT i TN sistemima razlikuju se sledee vrste
kratkih spojeva
1) Jednofazni kratak spoj
2) Dvofazni kratak spoj
10
 3) Dvofazni zemljospoj spoj (zemljospoj dve faze)
4) Trofazni kratak spoj
Dozemni kratak spoj (zemljospoj jedne faze u TT i
TN sistemima naziva se dozemni kratki spoj.) prerasta
u jednofazni KS.

U IT sistemima:

1) Jednofazni kratak spoj

2) Dvofazni kratak spoj
11
 3) Dvofazni zemljospoj (spoj dve faze sa zemljom)
4) Trofazni kratak spoj
-------------------
5) Zemljospoj (spoj jedne faze sa zemljom)

ZEMLJOSPOJ

U IT - napojnim sistemima naizmenine struje

svaki spoj faze sa zamljom naziva se zamljospoj.
Zemljospoj moe biti :
12
 jednostruki kada je jedna faza u spoju sa zamljom,
dvostruki kada su istovremeno dve faze u spoje sa
zamljom.
Dvostruki zemljospoj prerasta u kratki spoj jer su
tada preko zemlje u spoju dve razliite faze.

13
 a) tropolni kratki spoj
b) dvopolni kratki spoj
c) dvopolni kratki spoj sa zemljom
d) jednopolni kratki spoj
e) dvostruki jednopolni kratki spoj

14
 SLOENIJI KRATKI SPOJEVI

Osim ovigh spojeva u naznaenim mreama

susreu se i sloeniji kratki spojevi istovremeni spojevi
u razliitim takama sistema (dvofazni kratak spoj sa
uzemljenjem tree faze itd).

15
SIMETRINI I NESIMETRINI KRATKI SPOJEVI

Osim toga, razlikuju se i

simetrini i

nesimetrini kratki spojevi.

16
 Pri simetrinom kratkom spoju otpori svih faza ostaju
isti pri direktnom (metalnom ) kratkom spoju u jednoj taki.
Taj reim je analogan normalnom reimu jer se
simetrija sistema ne menja ve samo raste struja i smanjuje
se napon faza.
Pri tome u zavisnosti od odnosa aktivnih i reaktivnih
otpora kola kratkog spoja nastaje vei fazni pomeraj
izmeu napona i struje faze nego pri normalnom reimu.
Od svih kratkih spojeva simetrian je samo trofazni
kratak spoj.

17
 Naruavanje simetrije trofaznog sistema moe da
nastane i bez kratkog spoja npr
pri prekidu jedne faze u prekidau ili
otkaz pri iskljuivanju jedne faze (zbog zavarivanja
kontakata jedne faze)
takva nesimetrija trofaznog sistema naziva se
podunom nesimetrijom, za razliku od poprene koju
stvaraju nesimetrini kratki spojevi.

18
 U PRAKSI

U praksi se najee susreu :

- jednofazni kratki spojevi 65 %
- dvofazni kratki spojevi 30 %
- trofazni kratki spojevi 5 %.

Sa gledita nastanka poara i eksplozija opasni su

svi kratki spojevi.

19
 Iz tog razloga, a u zavisnosti od namene
prorauna (izbor aparata, kontrolni proraun,
ekspertiza poara itd,),
potrebno je razlikovati kako trofazne simetrine
kratke spojeve tako i neke nesimetrine rezime kratkog
spoja.

20
 ELEKTRINI LUK

Na mestu kratkog spoja obino nastaje elektrini

luk.

21
 Prelazni otpor elektrinog luka Rl ima karakter
aktivnog otpora i moe se odrediti po izrazu:

1000 Ll
Rl W (1)
Il

gde je : Il - struja luka u (A),

U ovom izrazu (1), stuja luka i duina luka su
funkcije vremena, pa je i otpor luka funkcija vremena
iji se oblik grafiki moe prikazati dijagramom na sl.1.
22
 Rl (Om)

20

15

10

5
t (s)

10 20 30 40
Slika1. Promena otpora el.luka sa vremenom

23
 DIREKTAN "METALNI" K.S

Promena otpora el. luka sa vremenom praktino se

NE moe odrediti jednoznano. Meutim, pri KS u
postrojenju za izraunavanje struje i napona
interesantne se samo njihove GRANINE veliine, min
i max. Zato se pri izraunavanju struja KS u veini
sluajeva zanemaruje prelazni otpor luka Rl=0.
Kratak spoj pri kome se zanemaruje prelazni otpor
luka naziva se Direktan "metalni" k.s.
24
PRIMER JEDNOFAZNOG KRATKOG SPOJA

25
E- elektromotorna sila, Ui- napon izvora napajanja, U-napon u kolu, Ru-
unutranji otpor izvora Rv-otpor provodnika, Rp-otpor potroaa

U normalnom pogonu tee Ip-struja potroaa

E U
Ip
Ru Rv Rv R p R p

U normalnim uslovima unutranji otpor izvora

napajanja je mali tako da uz zanemarivanje unutranjeg
otpora izvora izvora napajanja Ru~0 sledi E~U
E
ako je Ru 2 R R
v p
sledi I
p
2R R
v p

Pri kratkom spoju javlja se struja kratkog spoja Ik

zbog izuzimanja otpora potroaa Rp i
26
 uz zanemarivanje unutranjeg otpora izvora izvora
napajanja Ru~0 sledi E~U
E U
dobija se struja kratkog spoja I 2R 2R k
v v

s obzirom da 2 Rv 2 Rv R p
sledi I k I p

Kratki spoj PRIMER

Ako je na primer E=220V, Ru=0.02 , Rv=0.2 i P=4kW.
Tada je struja u normalnom pogonu:
E 220
Ip 17,57 A
Ru 2 Rv R p 220
2
0,02 2 0,2
4 1000

27
Ako je dolo do kratkog spoja preko otpora nula na stezaljkama
potroaa onda je struja kratkog spoja:
E 220
I ks 523,8 A
Ru 2 Rv 0,02 2 0,2

28