INSTALACIONI

AUTOMATSKI PREKIDAI
Instalacioni automatski prekidai
namenjeni su za prekostrujnu zatitu
elektrinih instalacija vodova u zgradama
i za sline primene.

Prekidai su namenjeni
1
 za naizmeninu struju frekvencije 50 Hz ili 60 Hz,
naznaenog napona do 440 V (izmeu faza),
naznaene struje do 125 A
i naznaene moi prekidanja do 25 000 A.

Prekidai su izraeni
tako da njima mogu rukovati nestruna lica
i u velikom broju sluajeva ne zahtevaju
odravanje.
2
3
4
Ovi prekidai
mogu biti sa vie naznaenih struja
uz uslov da organ za podeavanje naznaene
struje
nije dostupan u normalnom radu
i da se podeavanje ne moe izvoditi
i bez upotrebe alata.

Instalacioni automatski prekidai dele se

5
 na prekidae koji su namenjeni za zatitu motora
i prekidae sa podesivim strujnim podrujem, ako
je organ za podeavanje dostupan korisniku.

Za prekidae u prostorima sa teim radnim uslovima

(npr. prekomerna vlaga, toplota ili hladnoa ili
taloenje praine)

6
 i na rizinim mestima (npr. gde postoji opasnost
od eksplozije),
potrebno je uzeti u obzir ove uslove,
pa se zahteva da prekidai budu posebne izrade.

Kod ovih prekidaa

postoji mogunost

ugradnje i dodatnih zatitnih ureaja

kao na primer okidaa koji reaguje na

diferencijalnu struju.
7
Kombinacija prekidaa sa osiguraima
deava se da se
prekidai kombinuju sa osiguraima,
pa se mora obratiti panja
na koordinaciju prekidaa sa osiguraima.

8
 Ako su prekidai u skladu sa standardom SRPS
EN 60898 - Instalacioni pribor.
Prekidai za prekostrujnu zatitu instalacija
smatra se da su potpuno primenljivi za
rastavljanje kola,
tj. da su izolacioni razmaci i puzne staze
odgovarajui za upotrebu prekidaa u normalnim
uslovima.

Ponekad se u kombinaciji sa prekidaima

9
 zahtevaju i posebne mere (npr. ugradnja
odvodnika prenapona)
koje mogu biti biti potrebne
ako se oekuje nastanak visokih prenapona
na strani mree koji mogu otetiti drugu opremu.

Prekidai
koji su u skladu sa standardom SRPS EN 60898
mogu se takoe koristiti
10
 za zatitu od elektrinog udara
u sluaju kvara,
u zavisnosti od njihove karakteristike okidanja
i od karakteristika instalacije.

Za te prekidae
standardom SRPS EN 60898 su
dati potrebni zahtevi
na osnovu kojih se
11
 tipskim ispitivanjem
moe utvrditi saobraznost s
a radnim karakteristikama koje se zahtevaju.

Pri izradi i ispitivanju prekidaa vodi se rauna o:

1)Karakteristikama prekidaa;
2)Uslovima kojima moraju odgovarati prekidai s
obzirom na:

12
- njihovo delovanje i ponaanje u normalnoj upotrebi,
- njihovo delovanje i ponaanje u sluaju preopteree

-njihovo delovanje i ponaanje u sluaju kratkog

spoja do njihove naznaene moi prekidanja,
- njihove dielektrike osobine;
- ispitivanjima kojima se utvruje saobraznost;
- podacima koji moraju biti naznaeni na prekidau;
-redosledu ispitivanja koja treba izvriti i broju
uzoraka koje treba ispitati u svrhu certifikovanja.

13
 RASKLOPNI APARAT je aparat namenjen za
ukljuenje ili prekidanje struje u jednom ili vie
strujnih kola.
MEHANIKI RASKLOPNI APARAT je rasklopni
aparat konstruisan za zatvaranje ili otvaranje
jednog ili vie kola pomou kontakata koji se
razdvajaju.

14
 OSIGURA je rasklopni aparat koji topljenjem
jednog ili vie svojih specijalno izraenih i
dimenzionisanih elemenata otvara strujno kolo u
koje je postavljen i prekida struju kada ona
prekorai utvrenu vrednost u dovoljnom
vremenu.

PREKIDA (mehaniki) je mehaniki rasklopni

aparat koji moe da ukljui, provodi i prekine struju u
normalnim radnim uslovima kola, kao i da uspostavi,
odreeno vreme provodi i automatski prekida struju u
15
 odreenim nenormalnim radnim uslovima kola kao to
su oni pri kratkom spoju.
UTINI PREKIDA je prekida sa jednim ili vie
utinih prikljuaka namenjen korienju sa
odgovarajuim sredstvom za utino spajanje.

PREKOMERNA STRUJA je svaka struja vea od

naznaene vrednosti struje.

16
 STRUJA PREOPTEREENJA je prekomerna
struja koja se pojavljuje u elektrino ispravnom
kolu. (Struja preoptereenja moe prouzrokovati
oteenje elektrinog razvoda i opreme ako
protie due vreme nego to je vreme predvieno
za tu opremu.)

STRUJA KRATKOG SPOJA je prekomerna struja,

koja se javlja zbog kvara usled za-nemarljive
impedanse izmeu dve take sa razliitim
17
 potencijalom tokom normalnog rada (struja
kratkog spoja moe biti posledica kvara ili
nepravilnog prikljuenja).

GLAVNO KOLO (PREKIDAA) ine svi provodni

delovi prekidaa u kolu, koje prekida zatvara i otvara.
UPRAVLJAKO KOLO (PREKIDAA) jeste kolo
(koje nije deo glavnog kola) namenjeno upravljanju
operacijama zatvaranja ili operacijama otvaranja
prekidaa, ili obema operacijama.
18
 POMONO KOLO (PREKIDAA) ine svi
provodni delovi prekidaa koji pripadaju nekom kolu
koje nije ni glavno ni upravljako.
POL (PREKIDAA) je deo prekidaa koji pripada
samo jednom elektrino odvojenom provodnom
putu glavnog kola, opremljen kontaktima
namenjenim zatvaranju i otvaranju glavnog kola,
izuzimajui one delove koji omoguavaju
privrivanje i funkcionisanje svih polova.

19
 ZATIENI POL je pol koji je opremljen prekostrujnim
okidaem.

NEZATIENI POL je pol bez prekostrujnog okidaa,

jednakih karakteristika kao zatieni pol istog
prekidaa. Nezatieni pol moe biti iste ili posebne
izvedbe kao zatieni pol (polovi), kada se mo
prekidanja razlikuje od moi prekidanja zatienog
pola (polova)to treba da bude navedeno od strane
proizvoaa.

20
 RASTAVNI NEUTRALNI POL je pol koji je
namenjen samo za rastavljanje neutralnog
provodnika i nije predvieno da ima snagu
ukljuenja ili iskljuenja.

ZATVORENI POLOAJ je poloaj u kome je osiguran

unapred odreen kontinuitet glavnog kola prekidaa.
OTVORENI POLOAJ je poloaj u kome je osiguran
unapred odreen izolacioni razmak izmeu otvorenih
kontakata u glavnom kolu prekidaa.
21
 TEMPERATURA OKOLNOG VAZDUHA je
temperatura vazduha koji okruuje celoku-pan
prekida (za prekida u kuitu to je vazduh izvan
kuita), izmerena pod utvrenim uslovima.

REFERENTNA TEMPERATURA okolnog

vazduha je temperatura okolnog vazduha na kojoj
su zasnovane karakteristike vreme-struja.

22
 DELOVANJE je prelaz pokretnog kontakta (ili
kontakata) iz otvorenog poloaja u zatvoreni
poloaj i obrnuto. Kada je potrebno napraviti
razliku, onda se delovanje u elektrinom smislu
(npr. ukljuenje ili iskljuenje) oznaava kao
elektrino delovanje, dok se delovanje u
mehanikom smislu (npr. zatvaranje ili otvaranje)
oznaava kao mehaniko delovanje.

23
 CIKLUS DELOVANJA je prelaz iz jednog poloaja
u drugi i nazad u prvobitni poloaj.
REDOSLED DELOVANJA je niz odreenih
operacija u odreenim vremenskim intervalima.

NEPREKIDAN POGON je pogon pri kojem glavni

kontakti prekidaa ostaju u zatvorenom poloaju i
kroz njih protie stalna struja bez prekida tokom

24
 dugih perioda (nedeljama, mesecima ili ak
godinama).

GLAVNI KONTAKT je kontakt u glavnom kolu

prekidaa, ija je namena da u zatvorenom
poloaju provodi struju glavnog kola.
KONTAKT ZA GAENJE LUKA je kontakt
namenjen da se na njemu uspostavi elektrini luk.
Kontakt za gaenje luka moe sluiti kao glavni
kontakt. To moe takoe biti poseban kontakt
25
 predvien da se otvara posle i zatvara pre drugog
kontakta koji titi od oteenja.
UPRAVLJAKI KONTAKT je u upravljakom kolu
prekidaa, kojeg mehaniki pokree prekida.
POMONI KONTAKT je kontakt u pomonom
kolu prekidaa, kojeg mehaniki pokree prekida
(npr. za pokazivanje poloaja kontakata).
OKIDA je ureaj mehaniki povezan sa
prekidaem (ili ugraeni deo prekidaa) koji

26
 oslobaa zapinja i omoguuje automatsko
otvaranje prekidaa.
PREKOSTRUJNI OKIDA omoguuje otvaranje
prekidaa sa zadrkom, ili bez nje, ako struja u
okidau prekorai unapred odreenu vrednost. U
nekim sluajevima ta vrednost moe zavisiti od
brzine porasta struje.

27
 PREKOSTRUJNI OKIDA SA INVERZNIM
VREMENOM radi sa odreenom zadrkom koja
je u obrnutoj srazmeri sa vrednou prekomerne
struje. Takav okida moe da bude konstruisan
tako da vremenska zadrka dostigne odreenu
minimalnu vrednost za velike vrednosti
prekomerne struje.

28
 NEPOSREDNI PREKOSTRUJNI OKIDA je
okida koji se napaja neposredno iz glavnog kola
prekidaa.
OKIDA PREOPTEREENJA je namenjen za
zatitu od preoptereenja.

PROVODNI DEO je onaj koji moe provoditi

elektrinu struju iako nije nuno namenjen za
provoenje struje u normalnom radu.

29
 IZLOENI PROVODNI DEO se moe dodirnuti i
normalno nije pod naponom, ali se na njemu
moe pojaviti napon u sluaju kvara. Tipini
izloeni provodni delovi su zidovi metalnih
kuita, metalne drke za rukovanje itd.
PRIKLJUAK je provodni deo ureaja, predvien
za spajanje i rastavljanje elektrine veze sa
spoljnim kolima.

30
 PRIKLJUAK SA VIJKOM slui spajanju i
naknadnom rastavljanju provodnika ili
povezivanju dvaju ili vie provodnika, koji se
moe rastaviti, pri emu se spoj moe izvesti
neposredno ili posredno, pomou vijaka ili navrtki
bilo koje vrste

AURASTI PRIKLJUAK je prikljuak sa vijkom

kod kojeg se provodnik uvlai u otvor ili
udubljenje i uvruje se stablom vijka. Sila
31
 pritiska na provodnik moe biti ostvarena
neposredno stablom vijka ili preko dodatnog
elementa na koji se sila pritiska prenosi preko
stabla vijka.

PRIKLJUAK SA PRITEZANJEM PREKO

GLAVE VIJKA je prikljuak sa vijkom, kod kojeg je
provodnik uvren ispod glave vijka. Pritisak
pritezanja moe se postii

32
 SEDLASTI PRIKLJUAK je prikljuak sa vijkom,
kod kojeg je provodnik stegnut ispod sedlastog
dela za pritezanje sa dva ili vie vijaka ili navrtki.
.
PRIKLJUAK ZA KABLOVSKE STOPLCE je
prikljuak za pritezanje ispod glave vijka ili
prikljuak sa klinom, kod kojeg za pritezanje
kablovskih stopica ili prikljunih kapica slue vijak
ili navrtka.

33
 Za ovu vrstu prikljuka treba predvidideti oprunu
podloku ili sredstvo sa slinim dejstvom za
osiguranje vijka od odvrtanja, a povrina
pritezanja mora biti glatka.
Za odreene vrste opreme dozvoljena je
upotreba prikljuaka za kablovske stopice veliine
manje od zahtevane.
PRIKLJUAK BEZ VIJAKA je prikljuak za
spajanje i naknadno rastavljanje jednog
provodnika ili meusobno spajanje dva ili vie
34
 provodnika. Spoj se moe izvesti neposredno ili
posredno, preko opruga, klinova, ekscentara,
konusa itd., bez posebne pripreme provodnika
osim prethodnog skidanja izolacije.
UTINI PRIKLJUAK je prikljuak za elektrino
spajanje i razdvajanje, koji se moe izvesti bez
pomeranja provodnika pripadajueg kola.
Prikljuenje se izvodi
bez korienja alata i osigurano je elastinou
nepokretnih i/ili pokretnih delova ili oprugom.
35
 Slika 4S. Prikljuci bez pritisne ploice (levo) i sa
pritisnom ploicom (desno)

VIJAK ZA UREZIVANJE NAVOJNICE je vijak sa

isprekidanom navojnicom koji sam urezuje
navojnicu (funkcija ove navojnice je i
odstranjivanje materijala iz otvora).
36
 OPERACIJA ZATVARANJA je operacija kojom se
prekida iz otvorenog poloaja dovodi u zatvoreni
poloaj.
OPERACIJA OTVARANJA je operacija kojom se
prekida iz zatvorenog poloaja dovodi u otvoreni
poloaj.
ZAVISNO RUNO DELOVANJE je operacija koja
se iskljuivo izvodi direktnom pri-menom rune
snage, pri emu brzina i sila delovanja zavise od
rukovaoca.
37
 SAMOUREZUJUI VIJAK je izraen od
materijala koji ima veu otpornost prema
deformacijama od materijala u koji se uvre. Vijak
ima konusnu lozu narezanu na preniku stabla
vijka, na njegovom krajnjem delu. Navoj se
pouzdano formira samo onda ako se izvri vei
broj obrtaja vijka od broja navoja na konusnom
delu.
VIJAK ZA OBLIKOVANJE NAVOJNICE je vijak sa
neprekidnom navojnicom, koji sam urezuje
38
 navojnicu; ova navojnica nema funkciju da iz
otvora odstrani materijal.
NEZAVISNO RUNO DELOVANJE je pokretanje
akumuliranom energijom, pri emu je izvor
energije snaga rukovaoca koja se akumulira i
oslobaa u jednoj neprekidnoj operaciji, tako da
su brzina i sila pokretanja nezavisne od
rukovaoca.
PREKIDA SA SLOBODNIM OKIDANJEM je
prekida iji se pokretni kontakti vraaju i ostaju u
39
 otvorenom poloaju kada posle poetka operacije
zatvaranja doe do impulsa za automatsko
okidanje, ak i ako komanda za zatvaranje jo
traje.

NAZNAENA VREDNOST je data vrednost bilo

koje karakteristine veliine, koja slui da se
odrede radni uslovi za koje je prekida predvien
i izraen (vrednosti za struju i napon su efektivne
vrednosti).
40
 OEKIVANA STRUJA (kola i s obzirom na
prekida) je struja koja bi tekla u kolu kada bi
svaki pol prekidaa bio zamenjen provodnikom
zanemarljive impedanse (vrednosti za struju su
efektivne vrednosti).
TEMENA VREDNOST OEKIVANE STRUJE je
temena vrednost struje u toku prelazne pojave
neposredno posle ukljuenja. Ovde se pretpostavlja
daje struja uspostavljena preko idealnog prekidaa, tj.
sa trenutnim prelazom od beskonane impedanse na
impedansu vrednosti nula. U kolima u kojima struja
41
 ima vie razliitih puteva, npr. viefazna kola, sem
toga se pretpostavlja da se struja istovremeno
uspostavlja u svim polovima ak i kada se razmatra
struja samo jednog pola.

NAJVEA TEMENA VREDNOST OEKIVANE

STRUJE (kola naizmenine struje) jeste temena
vrednost oekivane struje pri ukljuenju u onom
trenutku koji dovodi do njene najvee mogue
vrednosti. Za viepolne prekidae u viefaznim
42
 kolima najvea se temena vrednost struje odnosi
samo na jedan pol.

MO PREKIDANJA (ukljuenja i iskljuenja) pri

kratkom spoju je naizmenina komponenta
oekivane struje, izraena preko svoje efektivne
vrednosti koju prekida po svojoj konstrukciji
moe da uspostavi, provodi za vreme otvaranja i
prekine pod utvrenim uslovima.
43
 GRANINA MO PREKIDANJA KRATKOG
SPOJA je mo prekidanja koja, u skladu sa
propisanim uslovima prema specificiranom
redosledu ispitivanja, ne podrazumeva
sposobnost prekidaa da provodi 0,85 puta
vrednost svoje struje neokidanja u
konvencionalnom vremenu.

44
 POGONSKA MO PREKIDANJA KRATKOG
SPOJA je mo prekidanja koja, u skladu sa
propisanim uslovima prema specificiranom
redosledu ispitivanja, podrazumeva sposobnost
prekidaa da provodi 0,85 puta vrednost svoje
struje neokidanja u konvencionalnom vremenu.

STRUJA PREKIDANJA je struja u jednom polu

prekidaa u trenutku pojave luka za vreme
operacije prekidanja.
45
 PRIKLJUENI NAPON je napon na prikljucima
pola prekidaa neposredno pre uspostavljanja
struje. Definicija se odnosi na jednopolne
prekidae. Za viepolne aparate prikljueni napon
je napon izmeu prikljuaka prekidaa na strani
napajanja (vrednosti za napon su efektivne
vrednosti).
POVRATNI NAPON je napon koji se pojavljuje na
prikljunicama jednog pola prekidaa posle prekidanja
struje.Razmatranje ovog napona moe se razloiti na
46
 dva uzastopna intervala vremena, jedan tokom kojeg
postoji preiazni napon, drugi tokom kojeg postoji samo
napon mrene frekvencije. Ova definicija se odnosi na
jednopolne prekidae. Za viepolne, povratni napon je
napon izmeu prikljuaka prekidaa na strani
napajanja.

PREIAZNI POVRATNI NAPON je povratni napon u

vremenu u kojem on ima znatan preiazni karakter.
Preiazni napon moe biti oscilatomog ili
neoscilatornog karaktera, ili njihova kombinacija,
47
 zavisno od karakteristika strujnog kola i prekidaa. On
podrazumeva i pomeranje potencijala neutralne take
u viefaznom sistemu.
POVRATNI NAPON MRENE FREKVENCIJE je
povratni napon po isteku prelazne pojave.

VREME OTVARANJA je vreme mereno od trenutka

kada je prekida jo u zatvorenom poloaju i struja u
glavnom kolu dostigne vrednost delovanja
prekostrujnog okidaa, do trenutka kada se odvoje
kontakti za gaenje luka u svim polovima. Vreme
48
 otvaranja se obino oznaava kao vreme okidanja,
mada, tano uzeto, vreme okidanja predstavlja vreme
od poetka vremena otvaranja do trenutka kada
komanda za okidanje prekidaa postane nepovratna.
TRAJANJE LUKA JEDNOG POLA je vremenski
interval izmeu trenutka nastanka i trenutka
konanog gaenja luka u tom polu.
TRAJANJE LUKA VIEPOLNOG PREKIDAA je
vremenski interval izmeu trenutka nastanka
prvog luka i trenutka konanog gaenja luka u
svim polovima.
49
 VREME PREKIDANJA je vremenski interval
izmeu poetka trajanja otvaranja prekidaa do
zavretka trajanja luka.
Vrednost I2t-(Dulov integral) je integral kvadrata
struje za odreeni vremenski interval:
I2 t = tot1 i2dt
I2t karakteristika prekidaa je kriva koja daje
najvee vrednosti I2t kao funkciju oekivane struje
pod odreenim uslovima delovanja.
50
 GRANINA STRUJA SELEKTIVNOSTI (Is):
strujna koordinata preseka izmeu maksimalne
krive karakteristike prekidanja vreme-struja
zatitnog ureaja na strani optereenja i
karakteristike topljenja (za osigurae) ili okidanja
(za prekidae) drugog zatitnog ureaja.

GRANINA STRUJA SELEKTIVNOSTI je granina

vrednost struje ispod koje se za dva prekostrujna zatitna
51
 ureaja, koji su povezani na red, zatitni ureaj na strani
optereenja iskljuuje u takvom vremenu da ne doe do
poetka delovanja drugog zatitnog ureaja (obezbedena
selektivnost); odnosno iznad koje za dva prekostrujna
zatitna ureaja, koji su povezani na red, zatitni ureaj na
strani optereenja moe da ne zavri prekidanje pre nego
to ode do okidanja drugog zatitnog ureaja (selektivnost
nije obezbedena).
Karakteristika I2t se moe iskoristiti umesto
karakteristike vreme-struja.

52
 STRUJA PREUZIMANJA (/B) je strujna koordinata
preseka izmeu maksimalne karakteristike
prekidanja vreme-struja dvaju prekostrujnih
zatitnih ureaja.

Struja preuzimanja je granina struja iznad koje,

za dva prekostrujna zatitna ureaja vezana na
red, zatitni ureaj u optem sluaju, ali

53
 neobavezno, na strani napajanja, prua
sekundarnu zatitu za drugi zatitni ureaj.

KONVENCIONALNA STRUJA NEOKIDANJA (Int)

jeste utvrena vrednost struje koju prekida moe
provoditi utvreno vreme (konvencionalno vreme)
bez okidanja.
KONVENCIONALNA STRUJA OKIDANJA (/t)
jeste utvrena vrednost struje koja prouzrokuje

54
 okidanje prekidaa u podruju utvrenog
vremena (konvencionalno vreme).
STRUJA TRENUTNOG OKIDANJA je najmanja
vrednost struje koja prouzrokuje automatsko
delovanje bez nameme zadrke.
IZOLACIONI RAZMAK je najkrai razmak u
vazduhu izmeu dva provodna dela. Za odreivanje
izolacionog razmaka do pristupanih delova, pristupana
povrina kuita od izolacionog materijala mora se smatrati
provodnom kao kad je prekrivena metalnom folijom svuda
55
 gde se moe dodirnuti rokom ili standardnim probnim
prstom.
PUZNA STAZA je najkrai razmak po povrini
izolacionog materijala izmeu dva provodna dela.
Za odreivanje pune staze prema pristupanim
delovima, pristupana povrina kuita od
izolacionog materijala smatra se provodnom kad
je prekrivena metalnom folijom svuda gde se
moe dodirnuti rukom ili standardnim probnim
prstom.

56
 61. KLASIFIKACIJA PREKIDAA
Prema broju polova:
- jednopolni prekidai;
- dvopolni prekidai sa jednim zatienim polom;
- dvopolni prekidai sa dva zatiena pola;
- tropolni prekidai sa tri zatiena pola;
- etvoropolni prekidai sa tri zatiena pola;
- etvoropolni prekidai sa etiri zatiena pola.

Pol koji nije zatien moe biti

57
 nezatien pol", ili
rastavni neutralni pol"

Prema zatiti od spoljnih uticaja:

- zatvoreni tip (ne zahteva odgovarajue kuite);
-

58
- otvoreni tip (za korienje sa odgovarajuim
kuitem).

Prema nainu montiranja:

- povrinski;
- ugradni;
- panelni za montau na razvodne table.
Prekidai mogu biti konstruisani
59
za montau na profilisanu inu za privrivanje.
Prema nainu povezivanja:
prekidai, iji su prikljuci nezavisni od
-

mehanikog privrivanja;
-prekidai, iji su prikljuci povezani sa mehanikim
privrivanjem.

Primeri ovih tipova su:

60
 utini tip prekidaa, natini tip prekidaa i vijani
tip prekidaa.
Neki prekidai mogu biti utinog ili natinog tipa
samo na strani mrenih prikljuaka, dok su
prikljuci potroaa obino prilagoeni za iane
provodnike.

Prema struji trenutnog okidanja:

-tipB,
61
 -tip C,
-tip D.

Izbor tipa i vrste pojedinih prekidaa zavisi od

propisa za izvoenje instalacija,
to jest uslova u kojima e prekida biti izloen,
kao i drugih zahteva koji se postavljaju od strane
elektrinog razvoda.
62
U zavisnosti od karakteristike I2 :
Ako proizvoa daje karakteristiku I2t,
prekidai mogu biti razvrstani
prema njihovim karakteristikama I2t

6.2. KARAKTERISTIKE PREKIDAA

63
Karakteristike prekidaa se izraavaju preko sledeih
podataka:
- broja polova;

- zatite protiv spoljanjih uticaja;

- naina postavljanja;

- naina prikljuivanja;

- naznaenog radnog napona;

- naznaene struje; +++

- naznaene frekvencije;

- podruja struje trenutnog okidanja;

- naznaene moi prekidanja;

64
 - karakteristike I2t
2
- klasifikacije I t

ZA SVAKI PREKIDA, radi pravilne upotrebe i

instalacije proizvoa daje sledee veliine:
NAZNAENI RADNI NAPON (Ue) (u daljem tekstu
naznaeni napon") prekidaa: to je vrednost napona
oznaena od proizvoaa, na koji se odnose njegove
osobine (posebno u kratkom spoju). Isti prekida moe
65
 imati vie naznaenih napona i odgovarajuih moi
prekidanja.

NAZNAENI NAPON ZA IZOLACIJU (Ui): to je

vrednost napona koju daje proizvoa, prema kojoj se
odreuju ispitni naponi i puzne staze. Kada nije
drugaije navedeno, onda je naznaeni napon za
izolaciju jednak vrednosti najveeg naznaenog
napona prekidaa. Ni u kom sluaju ne sme najvei
naznaeni napon prekoraiti naznaeni napon
izolacije.
66
 NAZNAENA STRUJA (/n): to je struja koju proizvoa
naznauje kao struju koju prekida moe trajno provoditi pri
odreenoj referentnoj temperaturi okolnog vazduha.
Standardna referentna temperatura okolnog vazduha je
30C i prema toj temperaturi se daju sve karakteristike. Ako
je za prekida primenjena druga vrednost referentne
temperature okolnog vazduha, mora se uzeti u obzir uticaj
na zatitu provodnika od preoptereenja.

67
 NAZNAENA FREKVENCIJA PREKIDAA je
frekvencija mree za koju je prekida konstruisan
i kojoj odgovaraju njegove druge karakteristike.
Jedan prekida moe da ima vie naznaenih
frekvencija.

NAZNAENA MO PREKIDANJA (Icn): to je

vrednost granine moi prekidanja pri kratkom
spoju prekidaa koju je oznaio proizvoa
prekidaa. Prekida sa oznaenom moi
68
 prekidanja ima odgovarajuu pogonsku mo
prekidanja (Ics) koja je data je u tabeli
U tabeli 17, su date i standardne i preporuene
vrednosti karakteristika prekidaa.
Tabela 17
Icn (A) k
Icn 6 000 A 1
Icn >6 000 0,75
Icn 10 000A Minimalna vrednost Icn: 6000A
Icn > 10 000 A 0,5
69
 Minimalna vrednost Icn: 7500A
Odnos k je odnos izmeu radne (Ics)
i naznaene (Icn) moi prekidanja.
Standardne i preporuene vrednosti. Preporuene
vrednosti naznaenih napona date su u tabeli 18.
Instalacion Kolo napajanja instalacionih Naznaeni napon
i prekidai prekidaa
Jednofazno (faza prema N provodniku) 230 V
Jednopoln Jednofazno (faza prema uzemljenom 120 V
i srednjem provodniku ili faza prema N
provodniku)
Jednofazno (faza prema N provodniku) ili 230/400 V
trofazno (tropolni prekida) (3 ili 4
provodnika)
70
Dvopolni Jednofazno (faza prema N provodniku) 230 V
Jednofazno (faza prema fazi) 400 V
Jednofazno (faza prema fazi, tri provodnika) 120/240 V
Tropolni, Trofazno (3 ili 4 provodnika) 240 V 400 V
etvoropol
ni

Preporuene vrednosti naznaenih struja su:

6 A, 8 A, 10 A, 13 A, 16 A, 20 A,
25 A, 32 A, 40 A, 50 A,
63 A, 80 A, 100 A i 125 A.

71
Standardne vrednosti naznaene frekvencije su 50
Hz i 60 Hz.

Standardne vrednosti naznaene moi prekidanja

do i ukljuujui 10 000 A su:
1 500 A, 3 000 A, 4 500A.6000A, 10 000 A.

72
 Za vrednosti iznad 10 000 A do i ukljuujui
25 000 A preporuena vrednost je 20 000 A.

Standardna podruja trenutnog okidanja data su u

tabeli 19.
Tabela 19
Tip Podruje
B Iznad 3 In do i ukljuujui 5 In
C Iznad 5 In do i ukljuujui 10 In
D Iznad 10 In do i ukljuujui 50 In
73
 6.3. OBELEAVANJE I DRUGI PODACI
Svaki prekida je trajno oznaen sledeim podacima:
ime ili zatitni znak proizvoaa;
tipska oznaka, kataloki ili serijski broj;
naznaeni napon (naponi);
naznaena struja bez simbola ", koja sledi iza
simbola za tip trenutnog okidanja (B, C ili D);
naznaena frekvencija ako je prekida predvien
samo za jednu frekvenciju;
74
 naznaena mo prekidanja u amperima;
ema povezivanja ako pravilno prikljuivanje nije
samo po sebi jasno;
referentna temperatura okolnog vazduha ako se
razlikuje od 30C;
stepen zatite (samo ako je razliit od IP20).

OZNAKA NAZNAENE STRUJE

75
 treba da bude jasno vidljiva na postavljenom
prekidau.
Kada na malim prekidaima nema dovoljno
prostora, sve oznake, sem naznaene struje,
mogu se nalaziti na stranici ili zadnjem delu
prekidaa.

EMA ZA POVEZIVANJE
moe biti pod poklopcem
76
 koji treba skinuti pri prikljuivanju prekidaa.
emu veza ne treba stavljati na etiketu koja je
labavo uvrena na prekidau.
Svi podaci koji nisu na prekidau dati su u
dokumentaciji proizvoaa.

Na zahtev korisnika
proizvoa treba da dostavi karakteristiku I2t,
ili da oznai klasifikaciju I2t
i prema tome obeleiti prekida.
77
Ako se prekidaem ne upravlja tasterima,
otvoren poloaj se oznaava simbolom O(krug) a
zatvoren poloaj se oznaava simbolom I
(kratka vertikalna crta).

Radi pravilne upotrebe,

78
 ove oznake treba da budu lako uoljive na
prekidau koji je postavljen u instalacioni poloaj.
U sluajevima upravljanja prekidaem sa dva
tastera,
samo taster koji slui operaciji otvaranja
treba daje crvene boje i/ili oznaen simbolom "o".
Crvena boja se ne koristiti za ostale tastere
prekidaa.

79
 Pritisnuti poloaj tastera za zatvaranje kontakata
je dovoljan znak zatvorenog poloaja ako je ovaj
poloaj jasno vidljiv.
Kada jedan taster slui za zatvaranje i otvaranje
kontakata i to je samo po sebi vidljivo, onda je
dovoljan znak zatvorenog poloaja pritisnuti
poloaj tastera.
Kada ovo prethodno nije ispunjeno, obavezna je
dodatna indikacija poloaja kontakata ako taster
ne ostane u pritisnutom poloaju.
80
Kod prekidaa sa vie nazivnih struja
mora biti oznaena najvea vrednost, a sem toga
mora biti nedvosmisleno prikazana vrednost na
koju je prekida podeen.
Da bi se razlikovale stezaljke napajanja i
stezaljke optereenja, stezaljke napajanja se
oznaavaju strelicom usmerenom prema
prekidau, a stezaljke potroaa strelicom od
prekidaa.

81
 Prikljuci namenjeni iskljuivo za neutralni
provodnik uvek se oznaavaju slovom "N".
Prikljuci za zatitni provodnik, ako postoje,
moraju biti oznaene simbolom uzemljenje.
Sve oznake treba da budu neizbrisive i lako
itljive i ne smeju biti na vijcima, podlokama ili
drugim odstranjivim delovima.

82
 6.4. STANDARDNI USLOVI ZA DELOVANJE
PREKIDAA
Pod standardnim uslovima kojima su izloeni
prekidai u svome radu podrazumevaju se:
opseg temperatura okolnog vazduha,
nadmorska visina,
atmosferski uslovi i
uslovi postavljanja.
OPSEG TEMPERATURA OKOLNOG VAZDUHA.
83
 Temperatura okolnog vazduha ne treba da pree
40C, njena srednja vrednost merena u 24-
satnom intervalu ne treba da prekoraiti +35C.
Donja granica temperature okolnog vazduha je
-5C.

Prekidai za upotrebu pri temperaturi okolnog

vazduha
iznad +40C (posebno u tropskim zemljama),

ili ispod -5C posebne su izrade,

84
 ili se koriste prema posebnim uputstvima koja
daje proizvoa.

NADMORSKA VISINA.
Nadmorska visina mesta postavljanja prekidaa u
optem sluaju ne prelazi 2000 m.
Pri korienju na veim visinama, treba uzeti u
obzir manju dielektriku vrstou i manji uinak
hlaenja od strane okolnog vazduha.
85
Prekidai za takvu upotrebu moraju biti
ili posebne izrade,
ili se upotrebljavaju po dogovoru izmeu korisnika
i proizvoaa.
Umesto ovog dogovora mogu se koristiti i podaci
iz kataloga proizvoaa.

ATMOSFERSKI USLOVI.
86
 Vazduh treba da bude ist i njegova relativna vlanost
ne treba da prelazi 50% pri najvioj temperaturi od
+40C.
Vea relativna vlanost moe da bude dozvoljena pri
niim temperaturama, npr. 90% pri +20C. Treba uzeti
u obzir umerenu kondenzaciju koja moe nastati zbog
promene temperature i to spreavati odgovrajuim
sredstvima (npr. otvorima za suenje).

USLOVI POSTAVLJANJA.

87
 Prekida treba da bude postavljen u skladu sa
uputstvom proizvoaa.

88
 6.5. KONSTRUKCIJA I DELOVANJE
Prekida je konstruisan i izraen tako
da pouzdano deluje
pri normalnoj upotrebi
i ne ugroava rukovaoca
ili okolinu.

To se proverava izvoenjem odgovarajuih

propisanih ispitivanja.

89
 Pokretni kontakti viepolnih prekidaa su
mehaniki tako spojeni da svi polovi (osim
neutralnog pola ako postoji) zatvaraju i otvaraju
kontakte praktino istovremeno,
kako pri runom opsluivanju, tako i pri
automatskom delovanju, ak i ako preoptereenje
nastupi samo u jednom zatitnom polu.

Neutralni pol se otvara kasnije i zatvara pre

zatienog pola (zatienih polova).
90

U sluajevima kada se neki pol sa
odgovarajuom snagom ukljuenja i iskljuenja
koristi kao neutralni pol i prekida ima nezavisno
runo okidanje, onda mogu svi polovi, ukljuujui
neutralni pol, delovati praktino istovremeno.

ELEKTRINI SPOJEVI su izvedeni tako

da se kontaktni pritisak ne prenosi preko
izolacionog materijala, ako to nije keramika, isti
91
 liskun ili drugi materijal sa najmanje jednakim
osobinama,
osim ako su metalni delovi dovoljno elastini da
kompenzuju svako eventualno skupljanje ili
savijanje izolacionog materijala.
Provodni delovi i spojevi ukljuujui i delove za
zatitni provodnik su
od bakra ili legure sa najmanje 58% bakra za
hladno obraene delove,
ili sa najmanje 50% bakra za ostale delove,
92
 ili drugog metala ili metala sa odgovarajuom
oblogom, koji nije manje otporan prema koroziji
nego bakar i ima odgovarajue mehanike
osobine.

PRIKLJUCI ZA SPOLJNE PROVODNIKE

su takvi
da se provodnik moe tako prikljuiti
da se trajno odrava potreban kontaktni pritisak.
93
 - Prekidai mogu imati prikljuke namenjene za
povezivanje sa sabirnicima pod uslovom da se ne
koriste za prikljuivanje kablova.
- Prikljuci moraju biti lako dostupni u normalnim
uslovima upotrebe.
- Prekidai treba da budu opremljeni prikljucima
koji omoguavaju pouzdano prikljuenje bakarnih
provodnika sa nazivnim presecima, koji su dati u
tabeli 20.
Tabela 20
94
Naznaena struja (A) Opseg nazivnih preseka
prikljuenih provodnika (mm2)
do i ukljuujui 13 1 do 2,5
iznad 13 do i ukljuujui 16 1 do4
iznad 16 do i ukljuujui 25 1,5 do 6
iznad 25 do i ukljuujui 32 2,5 do 10
iznad 32 do i ukljuujui 50 4 do 16
iznad 50 do i ukljuujui 80 10 do 25
iznad 80 do i ukljuujui 100 16 do 35
iznad 100 do i ukljuujui 25 do 50
125
Prikljuci za naznaene struje do i ukljuujui 50 A moraju biti
95
takvi da omoguavaju prikljuenje masivnog i vieilnog
provodnika.
Dozvoljena je i upotreba savitljivog provodnika.
Prikljuci za preseke od 1 mm2 do 6 mm2 zadovoljavaju ako
omoguavaju prikljuenje samo masivnih provodnika.

Prikljuci za naznaene struje do i ukljuujui 32 A

treba da omogue prikljuenje provodnika
bez posebne pripreme provodnika
kao sto je lemljenje ice,
96
 upotreba kablovskih papuica,
oblikovanje uica itd.

Poravnavanje provodnika pre ulaganja u

prikljuak ili upredanje finoilnih savitljivih
provodnika, radi ukruivanja njihovih krajeva jeste
radnja koja je dozvoljena pri prikljuenju.

97
Pri prikljuenju treba voditi rauna
da se provodnik ne oteti pritezanjem i
da je provodnik pouzdano uvren izmeu dveju
metalnih povrina
kao i da u toku pritezanja ne doe do izmicanja
masivnog provodnika ili ica savitljivih
provodnika.

Vijci i navrtke prikljuaka

98
 za pritezanje zatitnih provodnika treba da budu
osigurani od sluajnog odvrtanja.

Prekidai su izvedeni tako

da posle normalnog postavljanja i povezivanja
provodnika delovi pod naponom nisu pristupani.
Pristupanim se smatraju oni delovi koje je
mogue dodirnuti probnim prstom.
99
Za prekidae koji nisu utinog tipa
svi spoljni delovi, osim vijaka ili drugih sredstava
za privrivanje poklopaca ili etiketa,
koji su pristupani posle normalnog postavljanja
i povezivanja provodnika, jesu od izolacionog
materijala

100
 ili potpuno prekriveni izolacionim materijalom,
osim ako se delovi pod naponom nalaze u
unutranjem kuitu od izolacionog materijala.
Izolacione obloge treba da budu privrene
tako da se za vreme postavljanja prekidaa ne
mogu izgubiti.
One su od materijala odgovarajue debljine i
mehanike vrstoe i moraju pruati dovoljnu
zatitu na mestima sa otrim ivicama.

101
Ulazni otvori i uvodnice za kablove
su od izolacionog materijala
i snabdbvene su uvodnicom ili slinim sredstvom
od izolacionog materijala
radi spreavanja oteenja i ostvarenja stepena
mehanike zatite.

Metalni organi za rukovanje

102
 su izolovani od delova pod naponom,
a njihovi pristupani provodni delovi
treba da budu presvueni izolacionim
materijalom.

Metalni delovi mehanizma ne smeju biti pristupani;

osim toga, moraju biti izolovani prema pristupanim
metalnim delovima,

103
 prema metalnim okovima koji nose podnoje
zatopljenog prekidaa,
prema vijcima ili drugim sredstvima za privr-enje
podnoja na njegov nosa i prema metalnoj ploi
koja slui kao nosa u sluajevima kad postoji.

Prekidai imaju dovoljnu dielektriku vrstou

koja se proverava ispitivanjima.

104
Povienje temperature pojedinih delova prekidaa
u normalnom raduje dozvoljeno,
a granine vrednosti date su tabeli 21.
Tabela 21
Delovi Povienje
temperature,
K
Prikljuci za spoljne provodnike 60
Spoljni delovi koji su pristupani dodiru za 40
vreme runog upravljanja prekidaem,
ukljuujui organ za rukovanje od izolacionog
105
materijala i sredstvo od metala za spajanje
izolovanih organa za rukovanje, kod vie
polova
Spoljni metalni delovi organa za komandu 25
Ostali spoljni delovi prekidaa, ukljuujui i 60
povrinu prekidaa koja je u neposrednom
spoju sa povrinom na koju je postavljen

106
Za kontakte vrednost nije odreena, poto je
konstrukcija veine prekidaa takva da
neposredno merenje temperature tih delova
nije mogue bez rizika
Za ostale delove, koji nisu navedeni, vrednosti
nisu odreene, ali treba voditi rauna da ne
sme doi do oteenja susednih delova od
izolacionog materijala i ne sme doi do
pogoranja delovanja prekidaa

Granine vrednosti povienja temperature u

prethodnoj tabeli
107
 vae u sluaju da je temperatura okolnog
vazduha u granicama standardne referentne
vrednosti.

6.6. ISPITIVANJA
Svaki prekida se podvrgava sledeim tipskim
ispitivanjima na:
-neizbrisivost oznaka;

108
-pouzdanost vijaka, delova koji provode struju i
spojeva;
-pouzdanost prikljuaka za spoljne provodnike;
-zatitu od elektrinog udara;
-diektrike osobine;
-povienje temperature;
-28-dnevno ispitivanje;
-karakteristike okidanja;
-mehaniku i elektriku trajnost;
-ponaanje pri kratkim spojevima;
109
 -otpornost prema mehanikim potresima i udarima;
-otpornost prema toploti;
-otpornost prema prekomernoj toploti i vatri;
-otpornost prema ranju.

Karakteristika okidanja prekidaa

mora biti takva da obezbedi dovoljnu zatitu kola
bez prevremenog delovanja.
Podruje karakteristike vreme-struja (karakteristika
okidanja) prekidaa
110
 definisano je uslovima i vrednostima prilikom
ispitivanja datim u tabeli 22.

Tabela 22
Ispitiva Tip Ispitna Poetno stanje Granina vremena Rezultati koji se Napomene
nje struja okidanja i neokidanja mogu dobiti
A , c, 1.13 In hladno t 1 h (In 63 A) ne okida
D t 2 h (In > 63 A)
B , c, 1.45 In neposredno po t<1h(I63 A) okida Struja se ravnomemo
D ispitivanju poda t<2h(ln>63A) poveava u okviru 5 s
C , 2,55 In hladno 1 s < t < 60 s (In32A) okida
c, 1 s<t< 120s
D (In >32A)
D BCD 3 In 5 In 10 hladno t 0,1s ne okida Struja se uspostavlja
In zatvaranjem pomonog
prekidaa
E B C D 5 In hladno t < 0,1 s okida Struja se uspostavlja
111
 10 In zatvaranjem pomonog
50 In prekidaa
Izraz hladno stanje" znai bez prethodnog optereenja, pri referentnoj temperaturi okoline.

112
Vrednosti vae za prekida
postavljen u skladu sa referentnim uslovima
koji radi pri referentnoj temperaturi okoline od
30C sa odstupanjem (+5/0)C.
U sluaju odstupanja uslova ugradnje u odnosu na
standardne uslove o promeni karakteristike podatke
daje proizvoa.
Konvencionalno vreme je
113
 1 h za prekidae sa nazivnom strujom do i
ukljuujui 63 A i
2 h za prekidae sa nazivnom strujom 63 A.
Konvencionalna struja neokidanja je
1,13 puta naznaena struja prekidaa.
Konvencionalna struja okidanja je
1,45 puta naznaena struja prekidaa.
Karakteristika okidanja prekidaa mora biti u
podruju koje je dato u tabeli 22.
114
Ispitivanje karakteristike okidanja.
Ispitivanjem se proverava da li prekida ispunjava
zahteve iz tabele 22.

Ispitivanje karakteristike vreme-struja.

Struja vrednosti 1,13 In (konvencionalna struja
neokidanja)
proputa se u konvencionalnom vremenu kroz
sve polove
115
 polazei iz hladnog stanja prema prethodnoj
tabeli. Prekida ne sme okinuti.

Posle toga se tokom 5 s

struja povisi na vrednost 1,45 In (konvencionalna
struja okidanja).
Prekida mora okinuti u konvencionalnom
vremenu.
Kroz sve polove proputa se struja koja je
jednaka 2,55 In, polazei iz hladnog stanja.
116
Vreme otvaranja kontakata
ne sme biti manje od 1 s ili vie od:
- 60 s naznaene struje do i ukljuujui 32 A;
- 120 s za naznaene struje iznad 32 A.

Ispitivanje trenutnog okidanja

Prekidai tipa B.
117
 Kroz sve polove proputa se struja koja je
jednaka 3 In, polazei od hladnog stanja.
Vreme otvaranja ne sme biti krae od 0,1 s.

Kroz sve polove

proputa se struja koja je jednaka 5 In, polazei
ponovo iz hladnog stanja.
Prekida mora okinuti za manje od 0,1 s.

118
Prekidai tipa C.
Kroz sve polove propusti se struja koja je jednaka
5 In, polazei iz hladnog stanja.
Vreme otvaranja ne sme biti krae od 0,1 s.
Kroz sve polove proputa se struja koja je
jednaka 10 In, polazei ponovo iz hladnog stanja.
Prekida mora okinuti za manje od 0,1 s.

119
Prekidai tipa D.
Kroz sve polove propusti se struja koja je jednaka
10 In, polazei iz hladnog stanja.
Vreme otvaranja ne sme biti krae od 0,1 s.
Kroz sve polove proputa se struja koja je
jednaka 50 In, polazei ponovo iz hladnog stanja.
Prekida mora okinuti za manje od 0,1 s.
ISPITIVANJE UTICAJA TEMPERATURE OKOLINE
na karakteristiku okidanja

120
Usaglaenost se proverava sledeim ispitivanjem:
Prekida se montira u ambijent temperature koja
je za (35 2) K nia od referentne temperature
toliko dugo dok sam prekida ne dostigne
konstantnu temperaturu.

Kroz sve polove se proputa za konvencionalno

vreme
struja jednaka 1,13 In (konvencionalna struja
neokidanja).
121
 Posle toga se struja, u trajanju od 5 s, postepeno
poveava na vrednost 1,9 In.
Prekida mora okinuti u konvencionalnom
vremenu.
Prekida se postavi u ambijent ija je temperatura
za (10 2) K
via od referentne temperature dok ne dostigne
konstantnu temperaturu.

Kroz sve polove se proputa struja koja je

122
 jednaka In.
Prekida u konvencionalnom vremenu ne sme
okinuti.

Ponaanje prekidaa i OTPORNOST PREMA toploti

kao i otpornost prema prekomemoj TOPLOTI I VATRI
Prekidai moraju biti dovoljno otporni prema
toploti.

123
Ispitivanje OTPORNOSTI PREMA TOPLOTI se
sprovodi tako to se
uzorci bez odstranjivih poklopaca (ako postoje),
dre 1 h u komori za zagrevanje
na temperaturi (100 2)C.
Odstranjivi poklopci (ako postoje)
dre se tokom 1 h u komori za zagrevanje pri
temperaturi (70 2)C.

Za vreme ispitivanja na uzorcima

124
 ne sme doi do promene koja bi ograniavala
njihovu dalju upotrebu,
a zalivna masa, ako postoji,
ne sme istei do takve mere
da bi delove pod naponom bilo mogue
dodirnuti.

Posle ispitivanja i posle hlaenja uzorka na sobnu

temperaturu,
125
 delovi pod naponom koji normalno nisu
pristupani
ne smeju ni sada biti dostupni
ako su ispitni uzorci normalno postavljeni,
ak i ako se dejstvuje sa standardnim probnim
prstom silom koja ne prekorauje 5 N.
Posle ispitivanja oznake moraju biti itljive.
Promene
boje,

mehurovi
126
 ili neznatna pomeranja zalivne mase
ne uzimaju se u obzir

ukoliko ne utiu na bezbednost.

Ispitivanje kuglicom

Spoljanji delovi prekidaa od izolacionog materijala

koji osiguravaju stalan poloaj delova pod naponom i
delova zatitnog kola, ispituju se kuglicom.

127
Ispitivani deo se
postavi horizontalno na elinu podlogu
odgovarajue povrine
i elina kuglica prenika 5 mm
utiskuje se na povrinu silom 20 N. I
spitivanje se vri u komori za zagrevanje na
temperaturi (125 2)eC

128
 Posle 1 h kuglica se odstrani sa ispitnog uzorka
koji se onda tokom 10 s ohladi na priblino sobnu
temperaturu potapanjem u hladnu vodu.
Izmoreni prenik otiska kuglice
ne sme prekoraiti 2 mm.

Ispitivanje uarenomom icom

Otpornost prema prekomemoj toploti i vatri
izvodi se kod prekidaa
129
 i naziva se ispitivanjem uarenomom icom.

Ispitivanje uarenom icom izvodi se pod sledeim

uslovima:
- spoljanji delovi prekidaa od izolacionog
materijala, koji su potrebni za uvrenje delova pod
naponom ili delova zatitnog kola ispituju se pri
temperaturi (960 15)C;

130
 - svi ostali spoljanji delovi od izolacionog materijala
ispituju se pri temperaturi (650 10)C.

Ispitivanje uarenom icom izvodi se

da bi se dokazalo da ispitna ica,
zagrejana elektrinim putem,
pri odreenim uslovima ispitivanja
ne prouzrokuje paljenje delova od izolacionog
materijala,
ili da se dokae da deo od izolacionog materijala,
131
 koji se zbog zagrejane ice pod odreenim
uslovima moe zapaliti,
gori ogranieno vreme,
ne irei pri tome vatru plamenom ili padanjem
uarenih delova ili kapljica sa ispitivanog dela.

132
U smislu ovog ispitivanja, podnoja tipova prekidaa
namenjenih za postavljanje na plou smatraju se
spoljnim delovima.
Ispitivanje se
ne vri na delovima od keramikog materijala.

Ako su izolacioni delovi od istog materijala,

ispitivanje se izvodi samo najednom od delova
133
 pri odgovarajuoj temperaturi uarene ice.
Ispitivanje se izvodi samo na jednom uzorku.
U sluaju sumnje ispitivanje se ponavlja na
sledea dva uzorka.

Ispitivanje se izvodi primenom uarene ice

samo jedanput.
Ispitni uzorak

134
 mora za vreme ispitivanja da bude postavljen u
najnepovoljniji poloaj
s obzirom na predvienu upotrebu (pri tome
ispitna povrina mora biti u vertikalnom poloaju).

Vrh uarene ice

pritisne se na odreenu povrinu ispitivanog
uzorka,
uzimajui u obzir uslove predviene upotrebe,
135
 pri kojima moe zagrejani ili uareni deo
doi u dodir sauzorkom.

Smatra se daje uzorak uspeno izdrao ispitivanje

ako nema vidljivog plamena
ili trajnog tinjanja
i ako plameni ili tinjanje na ispitnom uzorku
nestanu u vremenu 30 s posle odstranjivanja
uarene ice.
136
 6.7. Koordinacija izmeu prekidaa i posebnih
osiguraa zdruenih u istom kolu
Za postizanje koordinacije izmeu instalacionih
prekidaa i osiguraa potrebno je razmotriti
karakteristike prekidaa i osiguraa (slika 53).

137
Slika 53. Karakteristika vreme-struja i karakteristika
I2t (

138
139
I - oekivana struja kratkog spoja,
ICB - naznaena mo prekidanja,
Is - granitna struja selektivnosti,
IB - struja preuzimanja,
A - minimalna karakteristika topljenja osiguraa,
B - maksimalna karakteristika delovanja osiguraa,
C maksimalna karakteristika vreme-struja
i karakteristika I2t struja instalacionog prekidaa)

Ako je instalacioni prekida

140
 izraen sa podesivim prekostrujnim okidaem,
onda je potrebno proveriti vreme prekidanja
u odnosu na datu podeenu vrednost.

Zbrajanje karakteristika delovanja

jednog ureaja sa oekivanom strujom kao apscisom
i karakteristika delovanja drugog ureaja koji ima isto
tako oekivanu struju kao apscisu,
141
 nije tano kada se razmatra ponaanje
ta dva ureaja vezana na red,
jer impedansa tih ureaja nije uvek zanemarljiva, pa
se preporuuje da se o tome vodi rauna.

Za velike prekostrujne vrednosti

preporuuje se da se za osnovu uzima I2t
umesto vremena.

142
Instalacioni prekidai su esto povezani na red
sa odvojenim osiguraima
(npr. kad snaga prekidanja pri kratkom spoju
samog prekidaa nije dovoljna za predvienu
primenu rasklopnog aparata).
Osigurai mogu biti postavljeni na mestu
udaljenom od instalacionog prekidaa.

143
Osigura ili osigurai
mogu tititi glavno napojno kolo vie instalacionih
prekidaa,
ili samo jednog instalacionog prekidaa.
Osigurai su uglavnom postavljeni u kombinaciji sa
instalacionim prekidaima na njihovoj napojnoj strani.

Meutim,
posebna pravila za instalacije
144
 mogu zahtevati njihovo postavljanje
na odvodnoj strani prekidaa.

U pogledu koordinacije,
- problemi su jednaki u oba primera.
- Na osnovu razmatranja problema
- treba odluiti kako je mogue postii
- najbolji nivo koordinacije.
145
U ovakvim sluajevima
uputstva za odluivanje mora dati proizvoa
instalacionih prekidaa.
Izraz koordinacija" ukljuuje
razmatranje selektivnosti (tj. selektivno
delovanje),
kao i razmatranje sekundarne zatite.

146
Za veinu sluajeva primene
kombinacije prekidaa i osiguraa
nisu uvek potrebna komplikovana i skupa
ispitivanja,
mada se u nekim sluajevima mogu sprovesti.

To moe biti sluaj u razliitim primerima upotrebe,

147
 kao npr, tamo gde je oekivana struja kratkog
spoja manja ili neznatno vea
od nazivne moi prekidanja samog prekidaa.

Principi ove koordinacije

se mogu koristiti i za koordinaciju
instalacionog prekidaa
sa drugim zatitnim ureajima (ne samo
osiguraa).
148
Prilikom razmatranja uslova koordinacije, treba
obratiti panju na sledee zahteve:
- opte zahteve za koordinaciju instalacionih
prekidaa u sklopu sa osiguraem ili osiguraima;
- postupke i ispitivanja (ako se smatraju potrebnim)
namenjene za proveru ispunjenja uslova
koordinacije.

149
Koordinacija bi bila idealna
kada bi instalacioni prekida delovao sam
u sluajevima svih vrednosti prekostrujnih
optereenja
do granice njegove moi prekidanja.

U praksi je potrebno razmotriti i sledee:

- Ako je vrednost oekivane struje kvara
150
- u datoj taki instalacije
- manja od nazivne moi prekidanja prekidaa,
- moe se zakljuiti daje osigura (ili osigurai)
ukljuen u kolo za druge namene,
- a ne kao sekundarna zatita.

Ako je vrednost struje preuzimanja IB premala,

onda postoji opasnost od nepotrebnog gubitka
selektivnosti (tj. selektivnog delovanja).

151
 Ako je vrednost oekivane struje kvara
- u datoj taki instalacije
- vea od nazivne moi prekidanja,
- osigura (ili osigurai) mora biti izabran tako da
obezbedi usaglaenost sa sledeim zahtevima:

152
- struja preuzimanja IB ne sme biti vea od naznaene
moi prekidanja samog prekidaa;
- za sve vrednosti prekostrujnog optereenja do i
ukljuujui mo prekidanja naznaenu za sklop pri
operaciji ukljuenja instalacionog prekidaa,
- kao i operaciji iskljuenja, ne sme doi do spoljnih
pojava (kao emisija plamena) izvan granica datih od
strane proizvoaa i ne sme biti preskoka izmeu polova
ili izmeu polova i oklopa, niti zavarivanja kontakata.

153
Po zahtevu,
proizvoa instalacionih prekidaa
mora navesti tip i karakteristike osiguraa za
upotrebu uz instalacioni prekida
i najveu oekivanu struju kratkog spoja
za koju je sklop pogodan
pri utvrenom naznaenom pogonskom naponu.

Treba voditi rauna da se kad je god to mogue

osigura postavi na strani napajanja prekidaa.
154
 Ako je osigura postavljen na odvodnoj strani
prekidaa,
onda je vrlo vano da su veze izmeu prekidaa i
osiguraa
takve konstrukcije daje opasnost od kratkog spoja
minimalna.

Proveravanje koordinacije
Odreivanje struje preuzimanja.
Usaglaenost sa zahtevima za koordinaciju
155
 proverava se poreenjem
karakteristika delovanja
instalacionog prekidaa
i osiguraa.

Ako je instalacioni prekida

opremljen podesivim prekostrujnim okidaem,
onda se mora uzeti ona karakteristika delovanja
koja odgovara najnioj vrednosti podeene struje.
156
 Ocena ponaanja sklopa instalacionih
prekidaa/osiguraa
pod uslovima kratkog spoja.
Usaglaenost sa zahtevima
koji se postavljaju u pogledu
prekostrujnog optereenja
do i ukljuujui mo prekidanja moe se proveriti
samo ispitivanjima.

157
 Struja za proveravanje koordinacije
pod uslovima kratkog spoja
dobija se ispitivanjem na kratak spoj
sa najveom oekivanom strujom z
a predvienu upotrebu.

Ona ne sme biti vea

od najvee oekivane struje kratkog spoja
koju je naznaio proizvoa za taj sklop.
158
Sem toga,
ako je IB blizu vrednosti nazivne moi prekidanja
(Icn) instalacionog prekidaa,
na primer vie od 80% od Icn,
mora se izvesti dodatni niz ispitivanja
pri vrednosti oekivane struje jednakoj 120% Icn.
U tom sluaju mora delovati najmanje jedan
osigura.
159
U nekim praktinim sluajevima to se moe oceniti i
uporedivanjem karakteristika delovanja
instalacionog prekidaa i osiguraa nacrtanih na istoj skali,
pri emu posebnu panju treba obratiti
na vrednost I2t instalacionog prekidaa i osiguraa za
vreme trajanja prekidanja,
kao i na uticaje na instalacioni prekida (npr. uticaj energije
luka, temene vrednosti struje itd.) pri temenoj vrednosti
proputene struje osiguraa.

160
Primenljivost sklopa
moe se proceniti
razmatranjem najvee karakteristike I2t
delovanja osiguraa
u podruju od nazivne moi prekidanja prekidaa
do oekivane struje kratkog spoja za dati sluaj,
ali koja ne prelazi mo prekidanja sklopa.

Ta vrednost
ne sme biti vea
161
 od najvee vrednosti I2t instalacionog prekidaa
pri njegovoj naznaenoj moi prekidanja
ili druge granine vrednosti
utvrene od strane proizvoaa.

162