RELEJNA ZATITA U POSTROJENJIMA

Zatita transformatora

Zatita vodova

Zatita sabirnica

Zatita generatora

Zatita elektromotora

ZATITA TRANSFORMATORA
- OPTE -
Kvarovi transformatora
1
U transformatoru mogu nastupiti sledei unutranji kvarovi:
kratki spoj,
zemljospoj i
meuzavojni spoj.
Mada nije kvar, dugotrajno preoptereenje transformatora
predstavlja opasnost za transformator.
Zatita transformatora

Transformatori predstavljaju spojne elemente izmeu

generatora i mrea, ili izmeu pojedinih mrea, te zbog toga
zatita transformatora mora biti selektivna.
2
 Kada govorimo zatiti transformatora, uvek mislimo na
zatitu uljnih transformatora.

Zatita transformatora

Zatita od unutranjih kvarova

Zatita od spoljnih kratkih spojeva

Zatita od unutranjih kvarova

3
 Diferencijalna zatita
Buholcov relej
Zatita transformatorskog suda (kotla) i
Kontrolnici toplote (temperaturna zatita)
Za zatitu od spoljnih kratkih spojeva upotrebljava se
prekostrujna vremenski nezavisna zatita s proradnom strujom
(1,2 - 2) In,
uz napomenu, da ona ipak najvie slui kao rezervna zatita,
ako iz bilo kog razloga zataje ostali zatitni ureaji.

DIFERENCIJALNA ZATITA TRANSFORMATORA

4
Za zatitu od kratkih spojeva u transformatoru
Uvek se izvodi kao stabilizovana, a
prikljuuje se izmeu strujnih transformatora na strani gornjeg i
donjeg napona energetskog transformatora.
Sekundarne struje strujnih transformatora moraju, bez obzira
na spoj energetskog transformatora, biti vektorski jednake
(jednakih vrednosti i istog smera),
jer je samo pod tim uslovom mogua upotreba diferencijalnog
releja.

5
Slika (5.8.1.)
Stabilizovana diferencijalna
zatita za transformator spoja
zvezda-trougao (Dy5).

6
 Struja na strani vieg napona energetskog transformatora
iznosi
P 40 10 6
I1 210( A)
3U 1 3 110000

dok struja na strani nieg napona iznosi

P 40 10 6
I2 660( A)
3U 2 3 35000

Na osnovu ovih struja

odabrani su strujni transformatori prenosnih odnosa 300/5 i

800/5 A.
Na sekundarnim stranama strujnih transformatora teku struje:

7
 210
3,5( A)
300 / 5

660
4,12( A)
800 / 5

Kad bi transformator bio spoja Yy0,

tekla bi u normalnom pogonu kroz diferencijalni relej razlika
struja,
odnosno 4,12 3,5 = 0,62 A.
Meutim, kako je transformator spoja Dy5,
razlika struja bie znatno vea zbog faznog pomaka od
5 x 30 = 150
izmeu struja 210 i 660 A,
pa prema tome i struja 3,5 i 4,12 A.
8
 Na slici (5.8.2.) moemo iz vektorskog dijagrama izraunati tu
struju pomou kosinusnog obrasca
Slika 5.8.2. Vektorski
dijagram sekundarnih struja
transformatora Dy5

.
Diferencijalna struja i, odnosno struja koja protie kroz
diferencijalni relej iznosi
i 4,122 3,52 2 4,12 3,5 cos150 7,36( A)

9
 Kako je proradna struja diferencijalnog releja obino podeena
na 1,5 do 2,5 A,
diferencijalni relej bi proradio ak i u normalnom pogonu,
zbog spoja transformatora,
koji je prouzrokovao fazni pomeraj struja,
a i zbog toga to smo morali upotrebiti strujne transformatore
standardnih prenosnih odnosa.

USLOV ZA PRIKLJUENJE DIFERENCIJALNOG RELEJA

10
Da bismo diferencijalni relej na slici (5.8.1.) ipak mogli prikljuiti
na te strujne transformatore,
ukljuiemo redno sa strujnim transformatorima
jedan novi strujni transformator (meutransformator)
prenosnog odnosa 3,51/4,12 A,
spoja Dy 5,
dakle istog spoja kao i energetski transformator.

Zahvaljujui meutransformatoru,
sekundarne struje transformatora e biti

11
 iste vrednosti i u fazi u normalnom pogonu,
tako da diferencijalni relej nee okidati u normalnom pogonu.

Struja magnetiziranja transformatora

tee samo u primarnom namotu,
tako da je diferencijalni relej registruje kao struju
greke(kvara),
jer e sva struja tei kroz relej
(sluaj je potpuno isti kao i onaj na slici (5.7.1.) pod b).
12
 Kako struja magnetiziranja iznosi
najvie 10% od nazivne primarne struje,
diferencijalni relej nee okinuti,
jer je njegova proradna vrednost barem 30% od nazivne struje
primara.
Meutim, ako transformator ukljuimo upravo u trenutku kada
napon prolazi kroz nulu, diferencijalni relej e sigurno okinuti.

Maksimalna vrednost fluksa prilikom ukljuivanja

13
 dostie vrednost koja je oko 2,5 puta vea od nominalnog
fluksa.
Da bi fluks dostigao tako veliku vrednost
mora struja magnetiziranja biti i 2000 puta vea od nominalne

struje magnetiziranja.

Ako se pri tome ima na umu da

nominalna struja magnetiziranja iznosi oko 5% od nominalne

primarne struje,
onda e struja megnetiziranja prilikom ukljuivanja
transformatora
14
 u najnepovoljnijem trenutku iznositi ..... 2000 0,05 In = 100 In.
Kako ovako velika struja
tee samo kroz primarni namot,
diferencijalni relej e registrovati kao struju greke
i sigurno okinuti.

Postoji vie naina da se izbegne okidanje diferencijalne zatite

zbog struje ukljuivanja.
Tako se, na primer,
moe u krug diferencijalne zatite ukljuiti vremenski relej ije
vremensko zatezanje iznosi 0,3 do 2 sekunde, tj.
upravo toliko da struja ukljuivanja spadne na vrednosti kada
15
 diferencijalni relej nee delovati.

Sasvim je jasno da bi
takav vremenski relej zatezao delovanje diferencijalnog releja i
kod stvarnih kvarova kada on mora to bre delovati.
Ako, meutim, vremenski relej veemo tako da su mu kontakti
otvoreni za vreme ukljuivanja transformatora (na primer 1,5
sekundi nakon ukljuivanja),
onda diferencijalni relej djeluje sa vremenskim zatezanjem u
momentu ukljuivanja i trenutno u sluaju kvara na
transformatoru.
16
 BUHOLCOV RELEJ
Buholcov relej je veoma robusne izvedbe.
Ugrauje se u spojnu cev izmeu kotla transformatora i
konzervatora i
u normalnom pogonu je ispunjen uljem,

17
 Slika 5.8.3. Smjetaj Buholcovog
releja:
1 - energetski transformator
2 - konzervator
3 - Buholc relej

kao to je prikazano na slici (5.8.3.).

Buholcov relej nalazi na pravcu i smeru strujanja ulja,
Poklopac transformatora je nagnut za oko 2%, tako da gasovi
18
 idu lake prema Buholcovom releju.

Svako oteenje izolacije namota i izolacije meu limovima

ima za posledicu raspadanje ulja i
razvijanje gasova
koji na putu prema konzervatoru
najpre dolaze u Buholcov relej,
postepeno istiskujui ulje,
usled ega gornji plovak u releju,
sledei nivo ulja pada dok ne
zatvori kontakt signalnog strujnog kruga.
19
Time se pogonsko osoblje upozorava da u transformatoru postoji
manji kvar.

Ako, meutim, u transformatoru nastupi vei kvar-(kratki spoj)

nastae veoma brzo strujanje ulja prema konzervatoru,
tako da e donji plovak,
naglo pasti i
zatvoriti svoj kontakt,
a time i okidni strujni krug,
to e dovesti do okidanja sklopki transformatora.

20
 Naelni prikaz
Buholcovog releja
dat je na slici
(5.8.4.).

Jasno je da e Buholcov relej reagovati

21
 i prilikom isticanja ulja iz transformatorskog suda (kotla),
ili ako se zbog veoma niskih temperatura okoline ulje sasvim
spusti u kotao.
Zbog toga je, kod niskih temperatura, poeljno ostaviti
transformator u praznom hodu (na primer preko noi)

Pravilno delovanje Buholcovog releja ispitujemo na sledei nain.

Na ventil, koji je smeten na dnu releja, prikljuimo vazdunu
pumpu (na primer, pumpu za automobilske gume) i
njom ubacujemo vazduh u posudu releja.
Kako je posuda opremljena staklom, moemo kroz njega
22
 kontrolisati pravilno delovanje gornjeg plovka.
Ako posudu brzo punimo vazduhom, ispunie se gornji dio
posude vazduhom pa e delovati i donji plovak.

23
Na slici (5.8.5.) prikazan je spoj
Buholcovog releja
sa pomonim relejima i
signalizacijom.

24
 Kontakt 1 Buholcovog releja je, u stvari, donji plovak.
Njegovim zatvaranjem uzbuuje se pobudni namotaj u
pomonom releju PR 1
To dovodi do zatvaranja kontakta za okidanje sklopki na
obema stranama energetskog transformatora.

Zatvaranjem kontakta 2 (gornji plovak A)

uzbuuje se pobudni namotaj u pomonom releju PR 2

u kome se zatvori radni kontakt,

a nakon toga ukljui truba.

Zatvaranjem kontakta 2
25
 zatvori se kolo u kome se nalazi signalna svetiljka b.
Pogonsko osoblje moe okrenuti preklopku s i tako ukljuiti
signalnu sijalicu, tako da ona svetli sve dok je ukljuen kontakt
Ovakva ema spoja Buholcovog releja primjenjuje se samo u
manjim transformatorskim stanicama, dok se u veim
postrojenjima signalizacija Buholcovog releja kombinuje s
ostalom signalizacijom.
ZATITA TRANSFORMATORSKOG SUDA (KOTLA)

Transfotrmatorski sud je sa svim delovima postavljen na

elezniki kolosek.
On je zahvaljujui debelom sloju ljunka i peska praktino
26
 izolovan od zemlje,
te se zbog toga kotao mora posebnim vodom dobro uzemljiti.
Ako se kod tako uzemljenog kotla transformatora
pojavi preskok izmeu namota i kotla,
protei e kroz vod za uzemljenje struja zemljospoja.
Ovu pojavu koristimo za otkrivanje kvara u transformatoru, kao
to je prikazano na slici (5.8.6.).

27
 Slika 5.8.6.
Zatita
transformatorskog
suda (kotla)

U vod za uzemljenje redno je ukljuen naponski transformator,

28
 na ije je sekundarne stezaljke prikljuen prenaponski relej,
koji okida bez ikakvog usporenja kada kroz vod za uzemljenje
protie struja zemljospoja u transformatoru.
Umesto veze naponski transformator - prenaponski relej
upotrebljava se
ee, veza strujni transformator - prekostrujni relej.

Nazivna primarna struja strujnog transformatora odabire se

prema vrednosti struje zemljospoja galvanski povezane mree.
Prekostrujni relej ima pri tome opseg podeavanja od 0,25 do
29
 1,0 In.
Relej ne sme da reaguje kada se u mrei pojavi zemljospoj.

30
 KONTROLNICI TOPLOTE
Primjenjuje se
u uljnim transformatorima,
u cilju signalizacije nedozvoljeno velikog zagrevanja

31
Slika 5.8.7. ontrolnik toplote
a - bimetalna traka,
b - regulacioni ureaj
principijelno izvoenje toplotnog
kontrolnika toplote

32
 Kontrolnik toplote se ugrauje neposredno ispod poklopca
transformatora, kako bi merio najviu temperaturu ulja.
Pri temperaturama veim od normalne, bimetalna traka se
savije u desnu stranu zatvarajui strujni krug signalizacije.
U zaposednutim postrojenjima toplotni kontrolnici obino
omoguavaju samo zatvaranje signalnog strujnog kruga, dok
u nezaposjednutim postrojenjima zatvaraju okidne strujne
krugove sklopki transformatora.

Merenje i kontrola temperature ulja moe se ostvariti i

pomou termoelemenata i kontaktnih termometara.
33
Kontaktni termometar ima skalu badarenu u stepenima Celzijusa
Na skali se nalaze dva kontakta.

Kada kazaljka doe do prvog kontakta, zatvara se strujni krug

signalizacije (takozvana temperatura-alarm),

a kada doe do drugog kontakta zatvara se strujni krug

iskljuenja sklopki transformatora.

U nezaposjednutim transformatorskim stanicama aktivan je

samo kontakt za iskljuenje transformatora.

Termoelement je najee termopar gvoe-konstantan,

IZBOR TRANSFORMATORSKE ZATITE

Nema nikakvog pravila na osnovu koga bi mogli odrediti koje od
zatita transformatora treba upotrebiti, jer to zavisi od veliine,
mesta i uloge transformatora.
34
Ipak na osnovu iskustva mogue je dati neke preporuke
Prekostrujnu zatitu emo uvek upotrebiti kao zatitu od
spoljnih kratkih spojeva.
Za transformatore do 250 kVA prekostrujnu zatitu ine
osigurai, dok se za vee transformatore upotrebljavaju releji.
Buholcov relej se primjenjuje kod transformatora iznad 400
kVA
a kod transformatora iznad 2500 kVA i diferencijalna zatita.

35
 HLAENJE TRANSFORMATORA
Mada ne spada u relejnu zatitu,
hlaenje transformatora je, takoe,
zatitna mera od ijeg ispravnog delovanja zavisi i
normalan rad transformatora.
Razlikujemo sledee naine hlaenja transformatora :
prirodno hlaenje

prisilna ventilacija i

prisilna cirkulacija ulja kroz hladionik,

gde ulje moe biti hlaeno prirodnom cirkulacijom vazduha

prisilnom ventilacijom ili vodom

36
Kod prirodnog hlaenja transformatora
transformatorski sud se hladi prirodnom cirkulacijom vazduha.
Pri tome kotao moe biti izveden od ravnog ili talasastog lima.
Rashladna povrina se poveava dodavanjem rebara ili
radijatora, ime se postie bolje hlaenje, jer je koliina
odvedene toplote direktno zavisna od veliine rashladne
povrine.

Kod prisilne ventilacije vazduhom

rashladni vazduh se potiskuje ventilatorima, koji pripadaju
hladnjaku transformatora.
37
Kod prisilne cirkulacije ulja
ulje se kroz hladnjak potiskuje pumpom.

Ako je ulje hlaeno prirodnom cirkulacijom vazduha, onda se ovaj nain hlaenja upotrebljava za transformatore, snage do 8000
kV A.
Za hlaenje transformatora, snage 10000 kV A i vie upotrebljavamo hlaenje prisilnom cirkulacijom ulja kroz hladnjak, gde se
ulje hladi prisilnom ventilacijom koju stvaraju ventilatori.
Takvih ventilatora ima 12 i vie.
Kod vrlo velikih transformatora ulje se hladi vodom.
Na 1 kW gubitaka u transformatoru mora kroz hladnjak u jednoj minuti protei 4 do 5 kg ulja pri srednjem padu temperature u
hladioniku za 10 .
Kod transformatora s prisilnom cirkulacijom ulja mora se stalno kontrolisati da li postoji cirkulacija ulja, to se postie pomou
zaklopke koja lebdi u tlanom vodu ili pomou kontaktnog manometra, preko koga osoblje dobija zvuni ili svjetlosni signal

poremeajima u sistemu hlaenja transformatora .

38
 ZATITA VODOVA
Glavni kvarovi koji mogu nastupiti na nadzemnim vodovima su
kratki spojevi,
dvostruki zemljospojevi i
zemljospojevi
Kvalitetna, selektivna i brza zatita nadzemnih vodova i kablova je
neophodna jer je bez nje nemogue odrati normalan prenos
elektrine energije.
ZATITA OD KRATKOG SPOJA

39
Za zatitu od kratkog spoja
upotrebljavaju se prekostrujni nezavisni vremenski releji sa
usmernim lanovima i
distantni releji.
Pored ovih zatita, postoji mogunost upotrebe diferencijalnih
zatitnih ureaja.

UZDUNA DIFERENCIJALNA ZATITA

Za zatitu kablova moe se upotrebiti uzduna diferencijalna
zatita, koja se prikljuuje izmeu strujnih transformatora, ije
sekundarne struje iznose 1 A.
40
Naelni spoj takve diferencijalne zatite za kabal koji spaja
transformatorske stanice A i prikazan je na slici (5.9.1.).

41
Slika 5.9.1. Zatita kabla uzdunom diferencijalnom zatitom:
1 naponski relej, 2 otpori,
A i transformatorske stanice

U normalnom pogonu
na redno povezanim otporima
naponi su isti po vrednosti i smeru
tako da kroz diferencijalne releje u stanicama A i ne tee
nikakva struja jer je razlika napona jednaka nuli.

Za kratak spoj, kao to je onaj u taki K,

naponi na redno vezanim otporima su u protivfazi.
zahvaljujui razlici napona protei e struja,
42
 to e dovesti do okidanja oba releja.

Diferencijalna zatita kablova

ima veliki nedostatak u tome
to zahteva upotrebu spojnih vodova,
iste duine kao to je duina kabla.
Zbog toga se upotrebljava samo kod kratkih i veoma vanih
visokonaponskih kablova.

43
 POPRENA DIFERENCIJALNA ZATITA
Kod kablovskih i nadzemnih mrea postoji mogunost upotrebe
poprene diferencijalne zatite i to
osmiaste za dva paralelna voda i
poligonske za tri ili vie paralelnih vodova.

44
Na slici (5.9.2.) dat je u jednopolnom izvoenju naelni prikaz
osmiaste zatite.
45
Princip rada poprene diferencijalne zatite se sastoji u
uporeivanju struja u istoimenim vodovima.
Strujni trnsformatori dva paralelna dalekovoda redno su
spojeni na sekundarnoj strani,
a u mostu sa njima prikljuen je diferencijalni relej.

U normalnlom pogonu
Ako kroz vodove 1 i 2 protie u istom smeru ista struja, onda kroz
diferencijalne releje nee proticati nikakva struja.
U sluaju kvara
Kada nastane kvar na jednom od paralelnih vodova, kroz
diferencijalni relej e protei struja i on e okinuti.
Ovakvi diferencijalni releji moraju imati usmerne lanove kako
46
 bi se iskljuio samo onaj paralelni vod koji je u kvaru
Popreni diferencijalni releji releji nemaju spojnih vodova kao
uzduni diferencijalni releji,
ali moraju biti veoma osetljivi pri iskljuenju paralelnog voda u
kvaru
budui da kod napona na samo jednom vodu kroz njih protie
sva struja, koja za njih predstavlja struju greke

47
 NASTAVAK.............
ZATITA VODOVA OD ZEMLJOSPOJA
ZEMLJOSPOJ
predstavlja neeljenu pojavu zbog tetnih posljedica Najopasnija
zagrevanje vodova i izolatora usled elektrinog luka na mjestu
kvara
Osim toga elektrini luk se moe, na primer zbog delovanja
48
 vetra, proiriti i na zdrave faze,
tako da se zemljospoj pretvori u kratki spoj.
Elektrini luk se u svakoj poluperiodi gasi i pali, to dovodi do
stvaranja opasnih prenapona.

Struja zemljospoja
obino ne dostie vrednosti koje bi bile opasne po delove
postrojenja kroz koje tee,
ali moe stvoriti po ivot opasne potencijalne razlike na mestu
gde odlazi u zemlju.

49
Poremeaj naponskih odnosa
usled zemljospoja na jednoj fazi
naponi zdravih faza dostiu vrednosti linijskih napona.
poveanje napona zdravih faza predstavlja opasno naprezanje
izolacije svih delova u postrojenjima i na mreama koji su
galvanski povezani.

Zbog poveanja napona zdravih faza veoma lako mogu i

zdrave faze doi u zemljospoj,
tako da dobijemo dvostruki zemljospoj, odnosno dvopolni
50
 kratki spoj (preko zemlje).
Poveani naponi zdravih faza mogu, takoe, dovesti i do
pojave korone na vodovima sa svim njenim tetnim posljedica-
ma.
Kod veih duina vodova i razgranatijih mrea dolazi usled
proticanja kapacitivnih struja zemljospoja do znatnih poveanja
napona, a time i do poveenja kapacitivnih struja na vodovima.

Struju zemljospoja moemo odrediti:

merenjem struja u mrei,
tanim proraunom i
51
 priblinim proraunom.

ZATITA OD ZEMLJOSPOJA se moe izvesti na sledee naine:

Odvajanjem mrea kako bismo smanjili duinu galvanski
povezane mree, a time i struju zemljospoja i smanjili podruje
na kome e usljed zemljospoja nastati poremeaji napona.
Kompenzacija struje zemljospoja se sastoji u tome da se
kapacitivnoj struji zemljospoja doda induktivna struja, tako da
se struja na mjestu kvara svede na minimum, kao to je ve
objanjeno kod primjene Petersenove prigunice.
Uzemljenjem zvezdita transformatora zemljospoj se pretvara
52
u jednopolni kratki spoj, koji je obuhvaen zatitom od kratkog
spoja.

53
 U mreama sa direktno uzemljenim zvezditem svaki
zemljospoj (spoj jednog faznog voda sa zemljom) predstavlja
jednopolni kratki spoj
Tamo je ve primenjena zatita od kratkog spoja kao i svaki
dvopolni ili tropolni kratki spoj.

KOMPENZACIJA STRUJE ZEMLJOSPOJA

Jedna od najee korienih zatita zemljospoja je
kompenzacija struje zemljospoja.
54
 Sastoji se u tome da se kapacitivnoj struji zemljospoja doda
induktivna struja, koja je kompenzira (smanjuje)
tako da se struja zemljospoja svede na minimum.
Naelni prikaz kompenzacije struje zemljospoja dat je na slici
(5.9.3.).

55
IRC ISC - kapacitivne struje u vodovim, IC - kapacitivne struja na mestu zemljospoja
IL - kapacitivne struja na mestu zemljospoja I struja zemljospoja UEM napon zemljospoja
Slika 5.9.3. Kompenzacija struje zemljospoja

56
Pretpostavimo da je fazni vod T doao u direktni dodir sa
zemljom, odnosno u zemljospoj.
Na slici se vidi da
kroz zdrave faze teku kapacitivne struje IRC ISC,
dok kroz vod u zemljospoju tee struja I koja je jednaka vektor-
skom zbiru struja IRC i Isc,

kao to je prikazano na slici (5.9.4.).

57
Slika 5.9.4. Raspodela struja pri direktnom zemljospoju faze T
58
Pri zemljospoju
zvezdite dobija fazni napon oznaen sa UEM
kroz prigunicu tee induktivna struja oznaena sa IL koja se
zatvara kroz mesto zemljospoja.
Tako na mestu kvara teku kapacitivna i induktivna struja istih
vrednosti, pa se ponitavaju.

Prigunica se mora tako odabrati

da je njen induktivni otpor
jednak kapacitivnom otporu
59
 tri paralelno spojena fazna voda prema zemlji.
Na mestu zemljospoja tee tako samo jo takozvana
preostala struja IM
koja je neuporedivo manja i manje tetna od struje zemljospoja.
Prigunica preko koje je uzemljeno zvezdite transformatora
naziva se Petersenova prigunica ili kratko petersenka.

60
 1- kuite
2- hlaenje
3- ulje
4- jezgro
5- vazduni prostor
6- namotaji
7- naponski signal za
merenje
8- strujni signal za
meranje

Na slici (5.9.5.) prikazana je izvoenje Petersenove prigunice

61
 Ona je u principu izvedena kao uljni transformator.
U kuitu sa rebrima za hlaenje nalazi se u ulju
jezgro od transformatorskih limova,
na kojoj je smjeten namot.
Namot ima odvojke za regulaciju.

namotaj za merenje napona ili davanje naponskog signala i

strujni transformator za merenje struje ili za davanje strujnog
signala.

ZATITA SABIRNICA
Kratki spojevi na sabirnicama
62
 spadaju meu najneugodnije kvarove u elektrinim
postrojenjima i mada nastupaju veoma retko,
zatita sabirnica mora brzo i selektivno delovati, kako bi se na
najmanju meru ograniila razaranja na sabirnicama,
izolatorima i susednim delovima postrojenja i tako omoguilo
brzo vraanje sabirnica u pogon.

Za ZATITU SABIRNICA od kratkih spojeva postoje dve metode.

1. Prva metoda-uzduna diferencijalna zatita. se zasniva na
usporeivanju dolaznih i odlaznih struja u sabirnikom
sistemu. Zbir tih struja u normalnom pogonu je jednak nuli, a
63
 ako nastane kratak spoj na sabirnicama razlikuje se od nule, te
je za zatitu potrebna posebno izvedena uzduna
diferencijalna zatita. Ovakva zatita, koja je inae veoma
komplikovana, primjenjuje se uglavnom u SSSR-u i SAD.

2. Druga metoda ne zahteva nikakve posebne zatitne

ureaje, jer su sabirnice tiene postojeim prekostrujnim
zatitama vodova, generatora i transformatora i distantnim
zatitama vodova, ali
zahteva da se celo postrojenje zajedno sa sabirnicama
izvede to kvalitetne, kako bi se do krajnjih granica
smanjila mogunost nastanka kratkog spoja na
64
sabirnicama. Ova metoda je primenjena u svim naim
elektrinim postrojenjima.

65
 ZATITA GENERATORA
OPTE
Generatori su najvredniji i najvaniji delovi postrojenja, a
istovremeno najtee nadoknadivi.
Posledice kvara na generatoru mogu biti tako teke i opsene
da popravak traje danima, sedmicama pa i mjesecima.
Dugotrajni popravak nije, medutim, jedina posljedica kvara na
generatoru, jer kvar istovremeno onemogucava normainu
proizvodnju elektricne energije u generatoru kao izvoru.
GENERATORI moraju imati
66
 brze i selektivne zatitne ureaje
dok kod vodova zatitni ureaji dovode do iskljuenja sklopke,
a kod transformatora do iskljuenja sklopki na strani vieg i na
strani nieg napona, dotle
kod generatora zatita najcee ukljuuje okidac sklopke uz
istovremeno davanje impulsa za brzu demagnetizaciju
(razbudivanje, razbudu), jer se samo na taj nain moze
onemoguiti da prema mestu kvara teku veoma velike struje

KVAROVI NA GENERATORU NASTAJU

mehanikim dejstvom,
67
 elektrinim dejstvom,
hemijskim dejstvom i
toplotnim dejstvom.

MEHANIKA OTEENJA nastaju najee od metalnih delova,

bilo da su to predmeti ubaeni izvana, bilo polomljeni metalni
delovi rotora.
ELEKTRINA OTEENJA imaju razliite uzroke. Nastaju, na
primer, zbog upanja ili kidanja provodnika usled
elektrodinamikih sila struje kratkog spoja, kao i zbog probijanja
izolacije usljed naponskih preoptereenja.
TOPLOTNA OTEENJA. velika i dugotrajna preoptereenja
68
generatora samo ubrzavaju svojim toplotnim delovanjem
zamaranje materijala, sto dovodi do osteenja izolacije odnosno
do kvarova.
HEMIJSKA OTEENJA namota nastaju od gasova, prasine i
ulja, koji nagrizaju i osteuju izolaciju.

69
NA STATORU GENERATORA mogu nastupiti sledeci kvarovi:
kratki spoj,
zemljospoj i
meduzavojni spoj.
NA ROTORU GENERATORA mogu nastupiti sljedeci kvarovi:
zemljospoj i
meuzavojni spoj.

Osim ovih kvarova generatori mogu biti ugrozeni od:

preoptereenja,
70
 porasta napona,
poara,
povratne snage i
nesimetrinog optereenja.

71
 STATORSKA ZATITA OD KRATKOG SPOJA
Kratki spojevi koji ugrozavaju stator generatora mogu biti:
SPOLJNI, odnosno oni kratki spojevi koji nastaju izvan statora,
na primer, negde na mrezi i
UNUTRASNJI, odnosno oni kratki spojevi koji nastaju na
samom statorskom namotu.
Radi toga e jedan zatitni ureaj okidati samo kod spoljnih, a
drugi samo kod unutranjih kratkih spojeva

ZATITA GENERATORA OD SPOLJNIH KRATKIH SPOJEVA

slue prekostrujni nezavisni vremenski releji
72
 kod kojih se proradna struja podeava na 1,4 do 1,8 nazivne
struje generatora,
sto za sekundarnu stranu strujnih transformatora iznosi
1,4 5 = 7A do 1,8 5 = 9 A.

Okidno vreme ovih releja

mora biti jednu sekundu due od okidnog vremena sledeeg
prekostrujnog vremenski nezavisnog releja (na daleko-
vodima).
Kod veoma razgranatih mreza mogu okidna vremena
prekostrujnih releja na generatorskom odvodu biti veoma
73
 velika (i do 10 sekundi),
zbog ega se upotrebljavaju prekostrujni stepenovani
vremenski nezavisni releji

Pri tome je vazno naglasiti da prekostrujni releji ne stite

generator od preoptereenja, nego samo od kratkog spoja.
Prekostrujni vremenski nezavisni releji NE MOGU
ZADOVOLJITI kao zatita od unutrasnjih kratkih spojeva
generatora, jer je njihovo okidno vreme, VEOMA VELIKO,
Takva zatita bi, naime, dopustila da kroz namote generatora
teku dugo vremena najvee mogue struje kratkog spoja.
74
ZATITA OD UNUTRASNJIH KRATKIH SPOJEVA
upotrebljavaju se uzduzni diferencijalni releji i to redovno
stabilizovani.
Postoji vise mogucnosti za prikljuak diferencijalnih releja, vec
prema tome da li je generator neposredno vezan na sabirnice
ili radi u blok spoju s transformatorom.
Na slici (5.11.1.) prikazana je stabilizovana diferencijalna
zatita generatora, koji je prikljuen direktno na sabirnice.

75
Slika 5.11.1.,
Stabilizovana uzduzna
diferencijalna zatita generatora
koji je prikljuen neposredno na
sabirnice:
1 - stabilizovani uzduzni
diferencijalni relej
2 - strujni transformatori

76
Uporeujui
diferencijalnu zatitu ovog generatora
sa diferencijalnom zatitom transformatora na slici (5.8.1.)
uoavamo da kod generatora diferencijalna zatita nije
prikljuena preko medutransformatora,
to je i logino, jer su strujni transformatori 2 i 2' potpuno istih
karakteristika, a kroz njihove primarne namote protice jedna te
ista struja.
Na slici se, takode, vidi da se zatvaranjem radnog kontakta
diferencijalnog releja istovremeno zatvara i strujni krug
ureaja za demagnetizaciju.
RAZNE KOMBINACIJE DIFERENCIJALNE ZATITE
77
Na slici (5.11.2.) prikazan je spoj stabilizovane diferencijalne zatite, kojom se od unutrasnjih kratkih spojeva stite generator i transformator u blok spoju, sto
znaci da ce zatita delovati ako se dogodi kratak spoj ili na generatoru ili na transformatoru. Jasno je da diferencijalna zatita, zbog toga sto je stabilizovana,
nece niukom slucaju delovati kod kratkih spojeva
izvan stienog dela, tj. spoljnih kratkih spojeva. Ovdje je potrebno postaviti i medutransformatore da se izjednace razliciti prenosni odnosi strujnih
transformatora u zvezdistu generatora i na visokonaponskoj strani transformatora i da se struje u zvezdistu generatora i visokonaponskoj strani transformatora
dovedu u fazu.
U ovom slucaju su struje u odvodu prema sabirnicama vece od struja u namotu statora za v'i puta i istovremeno zakrenute za 30. Da diferencijalna zatita
transformatora i generatora ne bi proradila i u normalnom pogonu, moraju struje u odvodu prema sabirnicama i u namotima statora biti iste po vrednosti i u fazi.
Vektorsko izjednacavanje struja postize se spajanjem sekundarnih stezaljki strujnih transformatora u fazama generatora u trogaoni spoj.
Takode je veoma interesantna izvoenje diferencijalne zatite koja se prikljucuje samo na jedan slog strujnih transformatora, a ne na dva sloga kao sto je
uobicajeno. To je omogueno zahvaljujuci diferentnim strujnim transformatorima, kao sto je prikazano na slici (5.11.4.). Kao sto se na slici vidi, diferentni strujni
transformator ima dva primarna namota kroz koje protice jedna te ista struja, ali u suprotnim smerovima, tako da je primarna struja, pa prema tome i struja
magnetiziranja, jednaka nuli. Ako se na namotu statora dogodi kratak spoj, proteci ce kroz primare diferentnih strujnih transformatora struje razlicite po
vrednosti, te ce se i na sekundarnim namotima pojaviti struje, usljed cega ce diferencijalni relej okinuti. Spoj je veoma jednostavan i ekonomican, jer
ustedujemo tri strujna Slika i 5.11.4. Uzduzna diferencijalna zatita sa primjenom diferentnihstrujnih, tzarisfofrnaiora: 1 nestabilizovani uzduzni diferencijalni
relej,2\Jdiferentni strujni transformatortransformatora, ali je nepodesan za izvodenje, jer se zvjez-diste generatora mora izvesti u samom rasklopnom postro-
jenju, neposredno ispred ucinske sklopke, odnosno tamo gde ima malo tlocrtne povrsine.

78
 STATORSKA ZATITA OD ZEMLJOSPOJA

Namoti statora generatora su smesteni u lebovima,

koji su sa itavim kuitem veoma dobro uzemljeni,
te zbog toga proboj izolacije statora
dovodi do spoja kuista sa zemljom, odnosno do zemljospoja.

U normalnom pogonu
zmeu zvezdita generatora i zemlje napon je jednak nuli,
79
 dok e pri zemljospoju jedne od statorskih faza
zvezdite doi na neki potencijal prema zemlji.

Struja zemljospoja
zavisie u prvom redu od toga
da li je generator neposredno prikljuen na sabirnice ili
pak radi u blok spoju s transformatorom.

80
Kod statora generatora spojenog u zvijezdu
ako se zemljospoj dogodi u zvezdistu napon take
zemljospoja prema zemlji jednak je nuli
Ako se, zemljospoj dogodi na stezaljkama napon tacke
zemljospoja jednak je faznom naponu.

Ako je stator generatora spojen u trougao

napon tacke zemljospoja prema zemlji jednak je faznom
naponu za zemljospoj na krajevima namota,
81
 a jednak je polovini faznog napona za zemljospoj u sredini
namota.
Ove vrednosti napona odreduju i vrednost struje zemljospoja.

Ako generator radi neposredno na mrezu,

tada je struja zemljospoja, koji se dogodio na namotima
statora,
veoma velika i to utoliko vea ukoliko je mreza
rasprostranjenija.

82
Meutim, ako generator radi na mrei preko blok transfor-matora,
struje zemljospoja su male,
jer struje zemljospoja koje dolaze iz mree ne mogu prodreti u
generator zbog transformatora, koji predstavlja prekid
galvanski vezane mree (izmeu primarnog i sekundarnog
namota transformatora postoje sasvim mali kapaciteti).

Moemo, prema tome reci, da izvoenje statorske zatite od

zemljospoja zavisi najvie od toga da li je generator vezan
direktno na mreu ili preko blok transformatora.

zahteva se od statorske zatite od zemljospoja da djeluje

83
 potpuno selektivno,
sme delovati samo onda ako se zemljospoj desi na statorskim
namotima,
ali ne sme delovati ako se zemljospoj dogodi bilo gde izvan
generatora.

Statorska zatita od zemljospoja za generator u blok spoju sa

transformatorom izvodi se veoma jednostavno.
Takva zatita je prikazana na slici (5.11.5.).

84
Slika 5.11.5. Statorska zatita od
zemljospoja za generator koji radi u
blokspoju sa transformatorom

85
 Selektivno delovanje ove zatite je omogueno samim tim, sto
zbog prekida galvanske veze izmeu primara i sekundara,
zemljospojne(kapacitivne)struje iz mreze ne mogu ui u generator
U vod za uzemljenje izmeu zvezdista generatora i zemlje
ukljuen je primar naponskog transformatora, na ije je
sekundarne stezaljke prikljuen prenaponski relej.
U normalnom pogonu na primarnim stezaljkama naponskog
transformatora napon je jednak nuli, a ako se bilo gde na
statorskim fazama pojavi zemljospoj doi e primarne stezaljke
naponskog transformatora pod napon.
On je utoliko vei, ukoliko je taka zemljospoja bliza stezaljkama
generatora, a jednak je faznom naponu ako se zemljospoj dogodi
na jednoj od stezaljki generatora.
86
 Zbog pojave napona na primarnim stezaljkama indukovae se
napon i na sekundarnim stezaljkama naponskog
transformatora
usled ega e prenaponski relej ukljuciti okidni strujni krug
generatorske sklopke.
Kao sto je ve reeno, izmeu visokonaponskih namota i
niskonaponskih namota blok transformatora postoji sasvim
mali kapacitet, te usljed te kapacitivne veze mogu, iako veoma
male, prodirati kapacitivne zemljospojne struje u generator i
preko uzemljenog zvezdista odlaziti u zemlju.

Proradna vrednost prenaponskog releja je veoma mala, kako

bi se mogli obuhvatiti i zemljospojevi u neposrednoj blizini
87
 zvezdista, ali bi zbog toga i relativno male kapacitivne struje iz
mreze mogle dovesti do okidanja prenaponskog releja.
Da bi se sprecilo okidanje prenaponskog releja kod
zemljospojeva u mrezi (zbog selektivnosti) prikljucuje se,
paralelno prenaponskom releju, otpor znatno manji od otpora
namotaja prenaponskog releja, tako da sekundarna struja
najvecim delom tece kroz otpor.
Sa ovako izvedenom statorskom zatitom od zemljospoja
zastieno je oko 90% navoja jedne faze, racunajuci od
stezaljki prema zvezdistu.
Ako je generator prikljuen neposredno na mrezu ili na
sabirnice na koje su prikljueni dalekovodi, mnogo je tee
ostvariti statorsku zatitu od zemljospoja koja bi radila
88
 potpuno selektivno.
Ovde, naime, sama zatita mora da selektivno razlikuje struje
zemljospoja na mrezi od struja zemljospoja koji se dogodio na
namotima statora generatora.
Zbog toga ce, za razliku od statorske zatite od zemljospoja
kod generatora u blok spoju sa transformatorom, ova zatita
biti znatno komplikovanija.

Tako cemo umesto jednostavnog prenaponskog releja upotrebiti

usmerene releje i citav niz strujnih i naponskih transformatora.
Potrebno je ipak napomenuti da danas generatori gotovo
89
iskljucivo rade u blok spoju sa transformatorom, to nam znatno
olakava izvoenje statorske zatite od zemljospoja

ZATITA OD MEUZAVOJNOG SPOJA

Meuzavojni spoj,
predstavlja naroiti oblik kratkog spoja,
kod koga su gotovo svi ili svi navoji jedne faze kratko spojeni
usled proboja izolacije izmeu dve tacke na namotu koje se
nalaze na razlicitim potencijalima.

90
 Meuzavojni spoj u postrojenju se prepoznaje po tome sto se
smanjuje fazni napon faze u kojoj se dogodio kvar.
To se lepo vidi na slici (5.11.6.) gde je predstavljena zvezda
napona pre i posle pojave meduzavojnog spoja.
Kao sto se ne slici vidi naponi zdravih faza ostali su nakon
nastanka meduzavojnog spoja neizmenjeni.

91
Slika 5.11.6 Meuzavojni kratki spoj

92
Slika 5.11.7. Zatita od
meuzavojnog spoja za.
generatore spojene u zvezdu:
1 - namot otvorenog trougla,
2 - zvezdisni spojni vod,
3 - naponski relej,
4 - filter
Ovim zatitnim ureajem
obuhvaen je i prekid faznih
vodova u statoru.

93
 Zvezdite primarnog namota naponskog transformatora
povezano je sa zvezditem generatora preko neuzemljenog
voda.
Ako se dogodi meuzavojni spoj na jednoj od statorskih faza,
snizice se fazni napon te faze,
tako da vektorski zbir faznih napona nee vie biti jednak nuli,
te e zvezdite generatora doi pod izvesni napon.
Zbog pojave napona u zvezdistu generatora, protei e struja
kroz neuzemljeni vod,
pa e se na krajevima otvorenog trougla pojaviti napon, to e
dovesti do delovanja prenaponskog releja.

94
 Na stezaljke otvorenog trougla prikljuuje se i filter (prigunice
i kondenzatori),
koji ne dozvoljava prolazak treim harmonicima napona,
kojih inae ima u faznom naponu, i prenaponski relej,
tako da on nee okinuti u normalnom

ROTORSKA ZATITA OD ZEMLJOSPOJA I MEDUZAVOJNOG

SPOJA
Zemljospoj u rotorskom namotu nastaje probojem izmedu
rotorskih navoja i zeljeza (zemlje).
95
 Zemljospoj u samo jednoj taki rotorskog namota ne znai
gotovo nista za sam pogon generatora.
Meutim, ako u jos jednoj taki rotorskog namota nastane
zemljospoj, onda e deo uzbudnog namota biti kratko spojen.
Time je u stvari ostvaren meduzavojni spoj, koji dovodi do
veoma opasnih titranja rotora generatora.
Prema tome, iako jednostavni zemljospoj rotorskog namota nije
opasan, mora se bar signalizirati njegov nastanak, kako bi se
spreilo eventualno nastajanje opasnog meuzavojnog spoja.

96
 Na slici (5.11.8.) data je
principijelna izvoenje zatite
od zemljospoja rotora
generatora.

Pobudni krug generatora prikljuen je na jednu stezaljku

97
 naponskog transformatora, cija je druga stezaljka uzemljena.
Da bi se sprecilo oticanje jednosmerne struje u zemlju,
izmedu naponskog transformatora i uzbudnog kruga
sinhronog generatora redno je ukljuen kondenzator.
Ako rotorski namot doe u zemljospoj poteci ce struja iz
sekundara naponskog transformatora kroz pobudni namotaj
releja, koja se
zatvara preko tacke zemljospoja i uzemljene stezaljke
naponskog transformatora.
Radni kontakt releja ce se zatvoriti i osoblje ce preko trube biti
upozoreno da se na rotorskom namotu pojavio zemljospoj,
kako bi se popravak izvrsio u prvom pogodnom trenutku.
DEMAGNETIZACIJA GENERATORA
98
Da bi se to vise ograniile posledice kratkog spoja, zemljospoja i
meuzavojnog spoja na generatoru,
nije dovoljno samo brzo iskljuivanje generatorske sklopke,
odnosno odvajanje generatora od mreze.
Istovremeno s iskljuivanjem generatorske sklopke, mora se, i
to to je mogue bre, struju pobude kroz namot rotora svesti
na nulu,
Jer bi inae ako se to ne bi uradilo, kroz taku kvara sve do
zaustavljanja (veoma dugo) proricala velika struja, to bi moglo
dovesti do znatnih razaranja u generatoru.
Brzo svodenje pobudne struje na nulu naziva se razbuda ili
demagnetizacija generatora.
99
 Princip demagnetizacije zasniva se na ukljuivanju velikih
radnih otpora u pobudni krug,
koji veoma brzo smanjuju struju u pobudnom krugu maine
budilice (eksitatorke) i u pobudnom krugu sinhronog
generatora.
Principijelna ema jednostavnog ureaja za demagnetizaciju
prikazana je na slici (5.11.9.).

100
i
U normalnom pogonu radni, otpori 1 i 2 su kratko premosteni,
101
 tako da kroz njih praktino ne prorie struja.
Kada okida 3 dobije impuls od pojedinih zatitnih ureaja
generatora, delovae i otvoriti kontakte 1' i 2',
ime e se otpor 1 ukljuiti u pobudni krug sinhronog
generatora, a otpor 2 u pobudni krug budilice.
Smanjivanje struje u pobudnim krugovima obavlja se naglo i
moe se opisati odgovarajuom relacijom

ZATITA OD PREOPTEREENJA
Sinhgoni generator ne moe biti preoptereen aktivnom
snagom, jer je njegova aktivna snaga ograniena snagom
102
 pogonske maine
Prema tome sva preoptereenja generatora nastaju zbog
preoptereenja reaktivnom snagom.
Generator moe izdrati izvjesno preoptereenje u zavisnosti
od vrednosti preoptereenja, njegovog trajanja i ranijeg reima
rada generatora.
Propisi tano reguliu mogunosti preoptereenja generatora,
polazei uvek od cinjenice da temperatura statorskog namota
ne sme prei dozvoljenu graninu vrednost.

Zbog toga se u stator ugrauju posebni otpornici iju promenu

otpora sa temperaturom koristimo za delovanje releja.

103
 esto se upotrebljavaju i termiki releji koje ugraujemo samo
u jednu fazu, dok u druge dve faze ugraujemo prekostrujne
releje.
Termiki relej kod znatnijeg preoptereenja djeluje kao obini
prekostrujni relej. Pri tome treba naglasiti da se nastoji da
termicki relej bude verna termika slika samog generatora, to
je veoma teko postici, jer generator nije homogeno telo.

5.11.7. ZATITA OD PORASTA NAPONA

Porast napona na generatoru prouzrokuju prenaponi
(atmosferski ili pogonski) ili sam generator
104
 Prenaponi koji na namote statora dolaze iz mree naroito su
opasni za generatore koji su direktno prikljueni na mreu, tj.
sa njom su galvanski povezani.
Takve generatore stitimo prenaponskim odvodnicima od
prenapona koji dolaze iz mreze.
Medutim, za generatore nema bolje zatite od prenapona iz
mreze, nego to je transformator s kojim generator radi u blok-
spoju.
Generatore, treba posebno tititi od porasta napona kojeg
proizvodi sam generator.
Prilikom naglog rastereenja generatora moe napon na
stezaljkama statora generatora dostii vrednost do 1,5 Un uz
105
 konstantan broj okretaja.
Naglim rastereenjem generatora porae privremeno broj
okretaja rotora, jer turbinski regulatori ne mogu momentalno
smanjiti ili potpuno "ukinuti dotok radnog fluida (vode ili pare)
turbini, to prouzrokuje dalji porast napona.
Na parnoj turbini osim automatskog regulatora broja okretaja
'postoji i brzi zaporni ventil koji djeluje im broj okretaja turbine
poraste za 10% iznad nazivnog broja okretaja.

Kao zatita od porasta napona slui prenaponski relej sa

vremenskim lanom koji mu onemoguava delovanje kod
kratkotrajnih porasta napona.
Prenaponski relej se prikljuuje na naponski transformator u
106
 generatorskom odvodu, ali ne na isti linijski napon na koji je
prikljuen regulator napona, radi sigurnijeg delovanja.

5.11.8. ZATITA OD POARA

Kratki spoj, zemljospoj i meuzavojni spoj na generatoru mogu
u generatoru izazvati opasne poare.
U elektranama, a naroito u podzemnim elektranama,
upotrebljavaju se posebni ureaji za zatitu od poara.
Kao sredstvo za gasenje slui iskljuivo ugljen dioksid C02.
Ugljen dioksid se uva u elinim bocama, koje se pune
107
 odredenom tezinom ugljicnog dioksida u zavisnosti od pritiska.
Delovanje zatitnih releja ili pogonskog osoblja dovodi do
otvaranja ventila, usled ega kroz brizgaljke izlazi ugljen
dioksid u generator i gasi poar.
CO2 u generatoru naglo ekspandira usljed ega se generator
naglo hladi, to moe dovesti do pucanja izolacije namota.
5.11.9.ZATITA OD NESIMETRINOG OPTEREENJA
Nesimetricnim optereenjem generatora nazivamo ono optere-
enje kod koga struje u trima fazama nisu po iznosu jednake ili
kad meusobno ne zaklapaju uglove po 120.
Nesimetricna optereenja mogu izazvati neki potroai (na
primer, elektrolune pei).
108
 Meutim, najvazniji i najopasniji uzrocnici nesimetrinih
optereenja su greke, kao to su nesimetrini kratki spojevi,
prekidi vodova, jednopolno iskljuenje sklopki i dvopolno
ukljucivanje sklopki.
U emu se sastoji opasnost po generator od nesimetrinog
optereenja?
Nesimetrino optereenje stvara u statoru takozvano inverzno
magnetno polje, koje se obre u suprotnom smeru od obrtanja
rotora,
zbog ega se u rotoru indukuju naponi i struje, frekvencije
100Hz.
Zbog tih struja rotor generatora se mnogo zagreva, to moe
dovesti do novih kvarova.
109
 Zatita od nesimetrinog optereenja zasniva se na
obuhvatanju ovih struja, nastalih usled nesimetrinog
optereenja, koje dovode do stvaranja inverznog magnetnog
polja.
5.11.10. ZATITA OD POVRATNE SNAGE
Zatitom od povratne snage titi se, u stvari, pogonska turbina
i to naroito parna turbina.
Usled kvara na dovodu pare ili vode nema pogonske snage a.
Generator je normalno ostao u pogonu,
Generato sada radi kao sinhroni motor, uzimajuci snagu iz
mree, obrcuci pri tome rotor pogonske maine (parne ili
110
 vodne turbine).
Tada se pogonska maina (parna ili vodna turbina) okree na
prazno, i moe se znatno zagrejati i otetiti.
Da bi se spreio ovakav nenormalan rad turbine, postavlja se
u generatorski odvod zatita od povratne snage, koja e sa
vremenskim zatezanjem od 3 do 4 sekunde delovati, kada
generator pone da radi kao sinhroni motor.
Ova zatita se izvodi kao vatmetarski relej koji u sutini
ustanovljava da li energija ide prema generatoru ili od
generatora.
Kada zatita ustanovi da energija ide ka generatoru (povratna
snaga) vatmetarski relej daje impuls za iskljuenje sklopke
111
 preko vremenskog releja.
Time e, naravno, biti iskljuena i turbina.

112
ZATITA SINHRONIH ELEKTROMOTORA
Veliki sinhroni elektromotori se tite na isti nain kao i sinhroni
generatori,
samo to je osjetljivost zatite u neto umerenijim i
ekonominijim granicama.

ZATITA
ASINHRONIH ELEKTROMOTORA
113
 Kako se sinhroni motori neuporedivo manje upotrebljavaju od
asinhronih,
Za zatitu asinhronih motora od KRATKOG SPOJA
upotrebljavamo osigurae ili sklopke sa elektromagnetnim
okidaima.
Iz tablice (5.12.1.) moe se odabrati osigura niskonaponskog
asinhronog motora

Tablica (5.12.1.) Nazivne struje osiguraca za zatitu niskonaponskih asinhronih motora <

Nazivna snaga Nazivna struja motora Nazivna struja osiguraca u pokretanju A pri
motora A motora
direktno sa upustacem Y/.ZJ ili
(kavez ni) rotorskim otpornicima
6/ ta> 5s 2 In ta > 15 5
114
 kod napona V kod napona V kod napon V
a
kW 220 380 220 380 220 380
0,18 0,95 0,55 2 2
0,25 1,28 0,74 2 2

0,37 1,82 1,05 4 2

0,55 2,60 1,48 4 4 4 2

0,80 3,60 2,10 6 4 4 4
1,1 4,7 2,7 10 6 6 4
1,5 6,2 3,6 10 6 10 4
2,2 8,7 5,0 15 10 10 6
3,0 11,6 6,7 20 10 15 10
4,0 15,1 8,7 25 15 20 10
5,5 21 12 35 20 25 15
7,5 28 16 50 25 35 20
11 40 23 60 35 50 35
15 53 31 80 50 60 35
22 76 44 100 60 80 50
30 100 59 125 80 .100 60
38 130 74 160 > 100 160 80
50 165 95 200 125 200 100
63 255 150 260 200 260 160
100 325 190 350 225 350 200
160 515 300 500 300
Ip (A) struja ukljucivanja, *a (s) ~ vreme pokretanja.

Nazivne vrednosti osiguraca iz gornje tablice vrede za trome osi-gurace, dok je kod brzih osiguraca potrebno odabrati prvu narednu vecu vrednost. Zu motore sa kliznim prstenovima iznad 7,5 kW ovo
povecanje nije potrebno.

115
 ZATITA ASINHRONIH ELEKTROMOTORA
OD PREOPREREENJA

Za potpunu zatitu od
preoptereenja i
dvofaznog delovanja usled prekida jednog faznog voda
koristi se
BIMETALNI ZATITNI RELEJ
116
 BIMETALNI ZATITNI RELEJ

Za delovanje bimetalnih releja koristi se toplota koju stvara

elektrina struja.
Bimetal sainjavaju dve meusobno vrsto spojene trake sa
razlicitim koeficijentima istezanja.
Zbog zagrevanja bimetalna traka se iskrivi i kod odreenog
elektrinog optereenja pokrene sklopku, koja e iskljuiti
motor.

Ako je bimetalni zatitni relej pravilno odabran on nee

117
 prouzrokovati iskljuenje motora kod pokretanja motora i
kratkotrajnih preoptereenja, koja su veoma esta kod alatnih
maina.
Trajna preoptereenja, meutim, bez obzira na uzrok njihovog
nastanka (prekid jednog faznog voda, mehaniko osteenje
itd.) dovode do iskljuenja motora u vremenu koje zavisi od
veliine preoptereenja.

Na slici (5.12.1.) prikazana je karakteristika iskljuenja bimetalnog

releja RB-2 5, proizvodnje Iskra.

118
Karakteristika iskljuenja bimetalnog releja RB proizvodnje Iskra

25

119
Iz dijagrama sa ove slike vidimo da ce se kod struje 1,5 In bimetalni relej iskljuciti za 240 sekundi, a kod pokretanja motora, kada struja pokretanja moze da iznosi i 6I, bimetalni relej ce se iskljuciti za 9
sekundi, sto prakticno znaci da motor nece biti iskljuen prilikom pokretanja, iako iz mreze uzima sest puta vecu struju od nazivne.
Visokonaponsk i asinhroni i sinhroni motori, a ponekad i niskonaponski motori, stite se i podnaponskim relejima, koji iskljucuju motor u dva slucaja:
kod potpunog nestanka napona i
kod dugotrajnog (vise sekundi) snizenja napona.
Podnaponska zatita- je vremenski uvek usporena i ona, prema tome, sme okinuti samo onda kad napon mreze kroz vise sekundi jako opadne ili sasvim nestane. Proradna vrednost podnaponskog
releja zavisi od velicine prekretnog momenta asinhronog motora, koji mora iznositi barem 1,6 nazivnog momenta motora. Prekretni moment asinhronog motora opada sa kvadratom smanjenja napona
i kod smanjenja napona ne sme nikad toliko opasti da bude manji od nominalnog momenta.

Primer: Ako je odnOs izmedu prekretnog i nazivnog momenta asinhronog motora MjMn = 1,6 odrediti proradnu vrednost podnaponske zatite motora. Nazivni napon motora je U= 380 V.

Prekretni moment ne sme biti manji od nazivnog momenta. Da bi on opao za 7,6 puta, potrebno je da se napon smanji za g/1,6 puta. Prema tome proradna vrednost pod-naponske zatite iznosi
380
Wc = 301 (V)
Ako, napon spadne od 380 na 301 V, podnaponska zatita ce iskljuciti motor u vremenu, koje je odredeno njenim vremenskim usporenjem.

5.1". PREGLED ZATITE ELEKTROENERGETSKIH POSTROJENJA I MASINA

120
Na kraju ovog poglavlja dacemo i pregled upotrebe zatitnih ureaja prema delu elektroenergetskog postrojenja i vrsti kvara.

Vrsta kvara Vrsta zatite i nacin prikljucka Preporucuje se za Delo-vanje

snage ili napone
Generatori: a) zatita od unutrasnjih kvarova
kratak spoj diferencijalna iznad 5 0MVA do i + d + s
izmedu odvojeno za generator i za citav 50MVA uvek
namota blok
zajedno za blok
prekostrujna
zemljospoj statorska uvek uvek i+d+s
statorskog namota generator u bloku
generator direktno na sabirnice
meduzavojni zatita od meduzavojnog spoja iznad 10MVA i+d+s
spoj
statorskog namota
zemljospoj rotorska zatita uvek s
rotorskog namota
b) zatita od spoljnih kvarova
spoljni prekostrujna uvek i+si+s
kratki iznad 10MVA
spojevi
preoptere-en je termicka iznad 10MVA i+s
nesimetricno zatita od nesimetricnog optereenja iznad 10MVA i+s
optereenje
nestanak zatita od povratne snage iznad 5 0MVA i-fs
mehanicke
snage
nestanak uzbude zatita od prekida uzbude iznad 50 MVA i+s
porast napona prenaponska uvek i + d-fs
atmosferski odvodnici prenapona
prenaponi
Vrsta kvara Vrsta zatite i nacin prikljucka Preporucuje se za Delo-vanje
snage ili napone
Transformatori: a) zatita od unutrasnjih kvarova
121
kratki spoj izmedu Buholc diferencijalna prekostrujna osiguraci iznad 0,5 MVA s + i + i i + i
namota i iznad 2,5 MVA + s i + i + s
meduzavojni uvek
spoj
zemljospoj namota: Buholc uvek uvek s+i+i
zvezdiste Buholc zatita kotla diferencijalna iznad 20 MVA s+i+ii+i
uzemljeno preko +si+i+s
pri-gusnice ili
izolovano
zvezdiste
direktno uzemljeno
iznad 2,5 iviv A
b) zatita od spoljnih kvarova
spoljni prekostrujna osiguraci iznad 1 MVA i+s
kratki spojevi
preoptere-enje termicka prekostrujna kontaktni termometar iznad 2,5 MVA i + s i + s
iznad 1 MVA s ili s + i
vodovi visokog napona
kratki spojevi osiguraci do 35 kV uvek i
prekostrujna primarna prekostrujna iznad 35 kV i + si + si
sekundarna distantna zamkasti +i+si+i
usmerena prekostrujna vodovi +s
zemljospoj zemljospojna zatita uvek s
preoptere-eni e termicka uvek i+s
(samo za kabl)
atmosferski odvodnici prenapona
prenaponi
Elektromotori: a) visokonaponski elektromotori
kratki prekostrujna i
spoj
preoptere-enje osiguraci termicka i+si+s
podnaponska i podnaponska zatita za vece snage s
prekid faze
b) niskonaponski elektromotori
kratki osiguraci ii
spoj sklopke sa elektromagnetnim okidacima
preoptere-enje sklopke sa bimetalnim okidacima i
napon dodira sklopke sa bimetalnim relejima i

122
U ovom tabelarnom pregledu znaci: i .... iskljuenje sklopke
demagnetizacija generatora s .... signalizacija.
sve potrebne podatke o zatitnim relej ima i ureajima dobivamo iz prospekta i kataloga Iskre.

123