FAKULTET ZA PRAVO,BEZBEDNOST I MENADMENT NI

KONSTANTIN VELIKI

PREDMET : RIMSKO PRIVATNO PRAVO

SEMINARSKI RAD : GAJ JULIJE CEZAR I USPON RIMA

MENTOR : PROF. DR SLOBODAN BOKI STUDENT : OGNJEN SOKOLOVI PR 23-4/15

SADRAJ

UVOD 3

BIOGRAFIJA 3

USPON 3

OSVAJANJA I RATOVI 4

GALIJA 4

GRAANSKI RAT 5

KONZUL,VOJSKOVOA I DRAVNIK 5

NAJVEI RIMLJANIN 6

POLITIKI PRIJATELJI 6

POLITIKI NEPRIJATELJI 6

VELIKI PROTIVNIK 6

KOCKA JE BAENA 6

NAJZNAAJNIJA DELA 7

ZNAAJ ZA RIM 7

ATENTAT 8

ZAKLJUAK 8
UVOD

Kada je ovaj mladi ovek stupio na istorijsku scenu dolo je do sudbonosne promene u Rimskoj republici.
S njim je dolo jedno novo vreme i nov nain shvatanja vlasti u optem smislu. U modernoj istoriografji
se dosta raspravlja o Avgustovoj vlasti, kao i o postanku principata. Ovaj ovek je sa sobom ostavio dosta
svedoanstava na osnovu kojih moemo da rekonstruiemo njegovu vladavinu. I dan danas e svaki
istoriar koji dobro poznaje istoriju starog Rima rei da se period Oktavijanove vladavine moe nazvati
zlatnim dobom Rima uopte.

BiografIja

U periodu uspostavljanja Republike, iveo je najveci vojskovodja, politicar, dravnik, najveca licnost u
istoriji rimskog naroda, Gaj Julije Cezar. Rodjen je 101. pne. od oca Eneja, pripadnika najstarije I
najplemenitije dinastije u Italiji. Bio je covek visokog rasta, bele koe, bolovao je od glavobolje
i epilepticnih napada. Bio je uredan i pedantan. Voleo je politiku i ene. enio se 4 puta..Ucio je latinski,
grcki i retoriku. Bio je poznat besednik, a prvo odlikovanje bilo mu je Gradjanski venac.Najpre je izabran
za vojnog tribuna, a zatim je postao kvestor. Posle toga postaje poglavar rimskog svestenistva.
Osvojio je Galiju, vodio gradjanski rat i postao diktator na neograniceno vreme. Pristalice republikanaca
u Rimu bile suprotiv njega, pa su skovale zaveru u kojoj je on ubijen 44. godine pne. Bio je i odlican
knjievnik. Najobimnije delo je Beleke o galskom ratu 8 knjiga gde je opisao svoje ratovanje u Galiji.

Uspon

Po povratku u Rim Cezar poinje raditi kao advokat. Na toj funkciji istaknuo se kao estok kritiar i
protivnik korupcije kod politiara. Cezar je putovao na otok Rodos kako bi usavrio retoriku kod slavnog
govornika Apolonija Moloa. Na putu su ga zarobili gusari. Kada su namjeravali zatraiti otkupninu od 20
talenata, Cezar im se nasmejao i rekao da oito ne znaju koga su oteli. Na njegov nagovor ovi su zatraili
i dobili 20 talenata za Cezarovo putanje. im je puten Cezar je organizovao poteru na moru, zarobio
gusare koji su ga oteli i osudio ih na smrt.69.pne umrla je Cezarova prva ena Kornelija. Umrla je u toku
poroaja.Iste godine je umrla i Julija, Cezarova tetka. Cezarovi protivnici su ga kritikovali da je Julijin
povod bio politiki proraunljiv i da tu Cezar napada proskripcijske zakone iz Sulinog vremena i time
skuplja politike bodove. Cezar je iste godine izabran za kvestora i odlazi u paniju. Po povratku u Rim
nastavlja se baviti pravom sve dok ne postaje kurulski edil.Ta funkcija je ukljuivala regulisanje prometa,
trgovine i ostalih svakodnevnih dogaaja u Rimu. Posebno je zanimljivo da je to ukljuivalo I organizaciju
igara u rimskom cirkusu. Proraun za zabavljanje najirih slojeva ljudi bio je ogranien. Cezar nije tedeo
na novcu i organizovao jedotad najspektakularniju zabavu za narod. Godina se zavrila tako da je Cezar
bio slavan kod naroda i poznat, ali je lino bio prezaduen za ono vreme ogromnom svotom od nekoliko
stotina zlatnih talenata.
Osvajanja i ratovi

Najznacajniji Cezarovi pohodi bili su osvajanje Galije i gradjanski rat,ali on je ratovao i u Egiptu i u maloj
Aziji. Cezar je objavio rat Helvecanima i Arijovistu u kojem je pobedio da bi mu cela Galija bila zahvalna
nakon toga. Sa Germanima se sukobio kod Osthajma, pobio ih i zarobio. Cezar je kao gotovu cinjenicu
uzeo da je njegovo oslobodjenje Galije ujedno i njegovo osvajanje. Delio je da Galiju preuredi pod
rimskom vlascu.55. godine pne. poveo je mornaricu i preplovio Atlansko more, napao je Britaniju zbog
zlata i bisera i zbog pomoci koju su Briti slali ostalima. Porazio je Brite i vratio se u Galiju,a onda i u Italiju,
medjutim u Galiji je ponovo izbio opsti ustanak, pa se Cezar sa svojom vojskom vratio da pomogne
Ciceronu. Cezarov napad na Gergoviju u kojoj je vodja bio Vercingetoriks, zavrsen je velikim neuspehom,
i to je prvi cezarov licni neuspeh. Zatim je opseo i osvojio Aleziju. U gradjanskom ratu Cezar se borio
protiv Pompeja, 49. godine proveo je legiju preko Rubikona i tom prilikom je izgovorio Alea iacta est i
krenuo hrabro na Rim. Imao je nekoliko neuspeha, ali su u bitci kod Farsale pompejci savladani.

Galija

Trijumviri su podelili vlast na nain da je Cezar dobio na upravu Galiju. Cezar je zapoeo Galski rat .
Rezultat rata je bila potpuna pobeda Rimljana i pokoravanje srednje Evrope. Pompej i Kras su izabrani
ponovo za konzule, a 'Cezar za prokonzulana rok od jo pet godina. Cezarova ker Julija je umrla
tokom poroaja. Kras je poginuo u ratu sa Partima u bitci kod Karhe.N akon Krasove smrti Pompej i
Cezar se poinju meusobno udaljavati ustajalitima, to konano dovodi i do graanskog rata izmeu
njih.Dok je Cezar jo uvijek bio u Galiji, Pompej je u Rimu zadobio veinu u senatu. Kada je Cezaru
istekao petogodinji rok prokonzula , pozvan je u Rim od senata. Senat mu je naredio da se pojavi sam u
Rimu,a da prije toga raspusti svoju vojsku. Cezar je znao da e u Rimu biti bespomoan ukoliko nema
imunitet kao konzul, ili ukoliko nema zale ekoje mu donosi zapovednitvo nad legijama. Cezar je odbio
naredbu senata i preao sa vojskom reku Rubikon.

Graanski rat

Mnogi senatori su pobegli iz Rima jer nisu znali da Cezar ima svega jednu legiju sa sobom. Pompej je
imao mnogo veu vojsku i Cezar mu je nudio pregovore i mogunost da obnove saveznitvo. Pompej je
odbio.Prekretnicu u graanskom ratu donosi bitka kod Farsala, Cezar je tu pobedio dvostruko veu
vojsku od Pompeja. Pompej je pobegao u Egipat , a Cezar krenuo u poteru za njim.U Egiptu Cezar je
pobedio Ptolomeja. u bitci kod Nila i prepustio upravu Egipta Kleopatri. Zatim je pobedio
i pontskog kralja Farnaka bitci kod Zele. Nakon te bitke poslao je senatu uvenu porukuveni vidi
vici,odnosno dooh,videh,pobedih, mislei na brzinu kojom je pobedio neprijatelja. U meuvremenu
Pompej je ubijen u Egiptu.Cezar je pobedio protivnike i u bitci kod Dapsusa.

Konzul, vojskovoa i dravnik

Cezar ranije sklopio trojni savez, tkz. prvi trijumvirat sa Pompejom i Krasom, a vec sledee godine postao
je konzul. Po zavrenomkonzulatu dobija mandat prokonzula u Galiji. Nakon osam godina, po osvajanju
Galije, doao je u Rim, gde je poeo gradjanski rat. Tu se istakao kao vojnik i vojskovoa, a kasnije. je
imenovan za diktatora.Hranio se obinim vojnikim sledovanjem, spavao na zemlji, plivao preko reke,
predvodio vojsku. Nije tolerisao nedisciplinu, a za dezertere je smiljao surove kazne. Uprkos tome, bio
je omiljen kod svojih vojnika, jer je bio astoljubiv i trosio je rasko i bogatstvo koje je osvojio na poklone
I nagrade zaslunim vojnicima i junacima. Bio je odlian taktiar. Senat mu je produio desetogodinji
mandat diktatora, jer je sredio stanj eu Italiji i proglasilo ga diktatorom do kraja ivota. Ukinuo je
korupciju i zabranio kupovinu glasova. Imao je pravo veta i pravo da sudi unajznacajnijim parnicama.
Mnoge robove je proglasio slobodnim. Ostao je veran ulozi branioca populara, podravao je agrarnu i
fiskalnu reformu,obnovio je gradove, umanjio dugove, povratio stabilnost valute, popisao stanovnitvo
Italije, obnovio hramove, titio Rim.

Najvei Rimljanin

Mnogi ga s razlogom zovu najvem Rimljaninom, a pouzdano se zna da je vie cenio svoje politiko
delovanje od onog knjievnog, premda je imao iroka knjievna interesovanja, a bavio se i naunim
radom. Cezarov ivot vaan je za optu istoriju Rimskog carstva u njegovom najsudbonosnijem dobu
posle smrti Suline kada je stara senatorska Republika bila na izdisaju. Voa populara Marije bio je
Cezarov tea, pa mnogi smatraju da je upravo zbog toga Cezar i otiao u Marijev demokratski tabor u
kojem je Senat s pravom video smrtnog neprijatelja. Sula ga je stoga i osudio na smrt, ali ga je
kasnije pomilovao. Cezar je brzo napredovao ka svomglavnom cilju da nasledi umiruu Republiku i
preuzme svu vlast. Zadobio je neogranienu diktatorsku i doivotnu tribunsku vlast, a umesto carske
krune lovorov venac. Vojnik koji je dvaput prelazio Rajnu i dvaput se iskrcavao na maglovitoj Britaniji
hteo je da, kao potomak legendarnog Dardanca Eneje, rodonaelnika u rimskoj istoriji nenaroito
istaknutog julijskog roda, preseli Rim, glavu sveta, na mesto gde je bila 0rijamova i Enejina Troja, dakle
ne na Bosfor kao Konstantin Veliki, nego pred Dardanele. Rimskoj gospodi nije bila po volji ta
kombinacija i prinudna seoba, a jo manje Cezarova gotovo boanska sila i slava, pa ga je na
petomartovske ide stara grupa zaverenika izbola noevima. Tek je Cezarov mladi posinak i naslednik
Oktavijan, prozvan Avgust, dovrio njegovo delo i postao, kao prvak I princeps, stvarni vladar Rimskog
carstva. Deifkovani Cezar trudio se da u tu najveu organizaciju antikog sveta unese ne samo politiko-
ekonomske nego i drutveno-etike sadraje. To su : ovenost I blagost, ali u rimskoj redakciji, kakva
je bila nepoznata grkom oveku.
Politiki prijatelji
Marko Antonije , vojskovoa. Kasnije Kleopatrin ljubavnik.bio je Cezarov roak i s njim vladao kao konzul
Klodije Pulher konzul , narodni tribun. Bio je patricij buntovnike prirode i umean u mnoge
skandale,izmeu ostalih i sa Cezarovom enom Pompejom. Da bi postao narodni tribun, dao je da ga
usvoji plebejac.
Gaj Salustije ,istoriar i upravitelj provincija u Africi. Borio se kasnije zajedno sa Cezarom protiv
Pompeja I Cicerona.
Gaj Skribonije Kurion , narodni tribun i sin istoimenog konzula Kuriona. U poetku je
bio protivnik Prvog trijumvirata. zbog prezaduenosti, kasnije se povezao sa Cezarom, koji mu je pruio
finansijsku pomo.
Marko Emilije Lepid, konzul I pontifeks maksimus. Bio je Cezarov pristalica i njegov magister .

Politiki neprijatelji
Kvint Cecilije Metel Pije Scipion , glavnokomandujui trupa. Cezar ga je pobedio u odluujuoj bici kod Dapsa
Marko Klaudije Marcel, senator, i konzul.Pokuavao je da ometa Cezarovu politiku karijeru.
Oucije Kalpurnije Pizon Celonin, konzul .Kasnije Cezarov tast. Napustio je Rim iz protesta zbog Cezarovog
mara na grad u graanskom ratu.
Gaj Skribonije Kurion za razliku od svoga sina, zakleti Cezarov neprijatelj.
Marko Kalpurnije Fibul, senator I pretor, a kasnije konzul istovremeno sa Cezarom. Bili su ustalnoj svai
Marko Torcije Katon Utiki.Pokuao je da sprei Cezara da postane konzul. Posle Cezarove pobede u
graanskom ratu izvrio je samoubistvo.

Veliki protivnik

Cezarov najpoznatiji protivnik svakako je politiar, filozof i istoriar Marko Tulije Ciceron.Veoma je
uticao na zapadnoevropsku literaturu. I dan danas izuavaoci latinskog jezika i studenti istorije prevode i
komentariu njegove tekstove.Ciceron je pripadao optimatima, senatorskoj partiji, u vreme kada
je Cezar, prividno, kao politiar blizak narodu, podravao narodnu partiju populare.Ciceron je od poetka
bio sumnjiav prema Cezaru. -zato bi se plemi zalagao za interese naroda. Pretpostavljao je da Cezar
takvim angaovanjem zapravo kri put ka svom cilju I suprotstavljanju senatu, a za to mu je trebala
podrka narodne skuptine. Ciceron je upravo zbog toga koristio svaku priliku da javno kritikuje
Cezara.Cezaru nije sve ilo glatko. Bio je osumnjien za uee u zaveri , koju je smislio Oucije Sergije
Katilina .Cezaru je u toj situaciji pomogao ak sam Ciceron. Katilina je vie puta pokuavao da postane
konzul, ali bezuspeno. Zbog toga je okupio trupe i planirao da silom preu!me vlast u Rimu i ubije
Cicerona, tadanjeg konzula. Ali ljubavnica jednog zaverenika odala je tajnu. Katilina je izveden pred
sud.Cezar je osumnjien da stoji iza zavere, ali ga je Ciceron oslobodio optube.

Kocka je baena
Prekrivi pravila, Julije Cezar na elu svoje armije marira ka Rimu. Prelazi reku Rubikon i izjavljuje Kocka
je baena!Pompej kree u bekstvo. Cezar presree Pompeja u Grkoj i pobeuje njegovu vojsku u
Farsalu. Senat imenuje Julija Cezara za konzula. On uspostavlja autoritativni reim u Rimu. Ne uiva
u raskoi, ve odlazi u Egipat kako bi ustanovio red izmeu Faraona Ptolomeja I njegove sestre
Kleopatre. Rimski general pada na ari lepe Kleopatre. Rimske trupe pobeuju trupe faraona i Cezar daje
egipatski tron Kleopatri. Cezar dri ceo mediteranski svet u aci. Prekriva se slavom i pojavljuje se ak
i na rimskim noviima.

Najznaajnija dela

SlavnoC'z!arovo delo jesu istoriografski zapisi o galskom u 8 knjiga, pisani verovatno ve tokom
njegovih galskih pohoda, ali doterani.Naizgled objektivistiki opisujui politike prilike, dramatine ratne
dogaaje i etnografsko-geografske injenice, zapisi zapravo imaju politiku tendenciju I njima Cezar
hteo je i da pokae, prvo, da su njegove ratne operacije preduzete izopravdanih razloga i da nisu
predstavljale besmislene akte nasilja, kako su mu prebacivali protivnici, i drugo, da rimskoj publici skrene
panju na svoje ratne uspehe. Tenja da se dogaaji opisani u zapisima predstave objektivnim stilom
ogleda se i u tome to Cezar o sebi uvek govori u treem licu. Jeziki stil je jasan i proziran, sintaksa
jednostavna i kratka ali privlana, leksika sasvim u skladu s Cezarovim puristikim stavovima, pa se zapisi
ubrajaju meu vrhunska ostvarenja rimske proze. I pored tendencioznosti ovog dela i
izvesnih protivrenosti u njemu, ono predstavlja izvanredan istorijski izvor. Osmu knjigu zapisa nije
napisao Cezar ve njegov ofcir Aul Eircije.Zapisi o graanskom ratu pravi su nastavak prethodnog
dela. I ovaj je spis tendenciozan, i ima za cilj da odbrani Cezara i s njega skine krivicu za izbijanje
graanskog rata. Delo je objavljeno posthumno, stilski i uopte knjievno zaostaje za prethodnim,te
ostavlja utisak nedovrenosti.Cezar se bavio i gramatikim pitanjima te napisao tri, danas izgubljene
knjige. Nita nam se nije sauvalo ni od Cezarovih pesnikih dela, meu kojima je bila tragedija Edip i
neke druge pesme. Cezar je za sobom ostavio bogatu prepisku, od koje je posthumno prireeno
nekoliko zbirki. 1Neka su pisma bila napisana ifrovano ali od te korespondencije nita nije sauvano.
Nisu nam se ouvali niti njegovi govori, o kojima Ciceron izrie najvee pohvale.Cezar je osnovao i prve
novine, koje antiki pisci razliito nazivaju. Sadrina im je bila zvanina I opta, vesti o aktivnostima
Cezara i njegovog neposrednog okruenja,naredbe, senatske sednice, znamenja od opte vanosti, ratne
druge novosti, a takoe i privatna roenja, venanja, smrti itd.

Znaaj za Rim

Cezar je bio jedan od najobrazovanijih ljudi svoga vremena. Govorio je nekoliko jezika i bio veliki
retoricar. Bavio se literaturom, napisao filozofsko delo. Bavio se astronomijom,izdao je prve novine, bio
je veliki politicar I diplomata u antickom Rimu. Vodio bi rimsku vojsku samo da bi vodio Rim.Njegovo
osvajanje Galije, a zatim rimske drave, promenilo je sudbinu zapadne civilizacije. Utemeljio je rimske
kolonije u Galiji, paniji, Makedoniji, Aziji,Grckoj i Africi. Kao doivotni diktator, potinio je senat i vladao
svetenstvom. Otpoeo je dravne reforme. Uveo je novi kalendar sa 7 dana koji se i danas koristi.
Cezaru se pripisuju izreke koje su postale poslovice - Alea iacta est - Kocka je bacena ,Veni, vidi, vici -
dodjoh, videh, pobedih, et tu mi fili Brute -zar i ti sine Brute. Angaovao se svojim sposobnostima
nastvaranju poretka i reima koji je trebao da mu donese carsku krunu, ali je u casu svoje najvece
popularnosti na svirep nacin ubijen

Atentat

Cezarovu unutranju politiku nakon graanskog rata karakterisala tenja da pridobije razliite drutvene
grupe. Do kraja ivota uivao je podrku rimskog plebsa, a znaajan broj pristalica imao i meu
stanovnitvom italskih gradova. Takoe je teio privui na svoju stranu vladajue grupe provincijskoga
stanovnitva, pa je dodeljivao prava rimskog graanstva i pojedincima i itavim gradovima, posebno u
galskim provincijama.Istovremeno je vodio politiku i!mirenja sa nobilitetom, jo uvek vladajuom
grupom u dravi.Iistaknuti aristokrati, bive Pompejeve pristalice, biraju se na najvie dravne poloaje,
alju u provincije kao deo upravnog aparata, dobijaju posede na poklon.Meutim, Cezar je otiao
previe daleko u naruavanju republikanskog ustava.Na martovske Ide Cezara je na poetku jedne
senatske sednice ubila grupa zaverenika meu kojima su glavni bili Kasije Tongin, Marko Junije I Brut..
Senatori su se razbeali u panici, a u gradu je zavladala veoma napeta situacija. Nekoliko dana nakon
Cezarove smrti poloaj konzulaMarka Antonija i predstavnika starog patricijskog rodaTepida, koji su bili
na elu cezarovaca, nije bio vrst. U toj pomalo haotinoj situaciji odrana je sednica senata. Tu
je odbaen predlog da se Cezar proglasi za tiranina te da se izjavi zahvalnost njegovim ubicama, a
prihvaen je Ciceronov kompromisni predlog da se sva Cezarova akta i naredbe priznaju za vaee, a da
njegove ubice ostanu nekanjene.

Zakljuak
Iako su mir i sigurnost povoljniji ka stvaranju knjievnosti i umetnosti, ipak rat i duboki drutveni
poremeaji prekopavaju zemlju oko ideja i pothranjuju seme koje sazreva kada nastupi mir. Miran ivot
nestvara velike ideje ili velike ljude. Rimljani su bili zahvalni Cezaru to je uklonio haos i okonao
graanske ratove i bili zapanjeni injenicom da su se u kratkom vremenskom roku potpuno ekonomski
oporavili. Vei deo rimske imperije je bio carstvo helenistike kulture. To duhovno bogatstvo se slivalo u
Rim, podstiui istraivanje i nadmetanje. Grke rei su ule u upotrebu, a grki kipovi krasili ulice,
hramove i domove. Cezar je umnogome zaduio Rim, ali ga i na neki nain gurnuo u propast koja e
nastupiti mnogo kasnije. Ipak njegova vladavina bila je vesnik mira i prosperiteta u svakom smislu,
stabilnost je uspostavljena u svim delovima carstva, umetnost i kultura su cvetale. U tome i jeste najvei
znaaj ovog oveka.