Mostovi su ruke koje spajaju ljude...

Mostovi nisu samo obine graevine od kamena, betona ili eljeza kojim se
premouje neka reka. Oni su ruke koje spajaju obale i ljude i predstavljaju simbol
ivota, ljubavi i prijateljstva.

Svi mostovi na svetu su razliiti. Neki su dugaki i visoki, sa irokim stubovima i

prelepim lukovima, a neki su mali, ravni i ne tako lepi. Svima im je zajedniko to da
spajaju dve suprotne obale i ljude koji na njima ive. Izgraditi most znai pruiti ruku
prijateljstva i spojiti ono to priroda sama nije mogla da spoji. Mostovi rue sve
prepreke, briu sve granice i otklanjaju nesuglasice meu ljudima. Leva i desna obala
reke, jedna nasuprot druge, bez mosta koji ih povevezuje su tako daleke i strane.
Njihovim spajanjem stvara se zlatna nit koja vrsto povezuje ljude sa suprotnih strana.
Neki mostovi kao ptice rairenih krila ve vekovima ponosno stoje iznad reka i jo uvek
preko svojih snanih lea, prebaciju ljude s jedne obale na drugu. Neki nisu izdrali zub
vremena, rasklimali su se i poruili, a neke su sruili ljudi sa eljom da odvoje i udalje od
drugih ljudi. Bez bez obzira da li su itavi ili porueni, mostovi svedoe o nekim prolim
vremenima, ljudima i njihovim sudbinama i dogaajima koji se ne smeju zaboraviti.

Od svega to je ovek do sada izgradio nita nije vrednije od mostova. Osim to

spajaju obale i ljude, oni stvaraju trajna prijateljstva i ljubav meu ljudima, poverenje i
elju da se ivi zajedno. Mostovi nisu iva bia i ne govore, ali ipak imaju svoju duu.
Njihova dua ivi sve dok se preko njih moe prei.

U Andrievu stvaralatvu stvorena je viestruka metaforika veza izmeu prie i mosta.

Jer, i pria i most slue dijalogu: spajanju, komunikaciji, prijelazu. Oboje tee prema
drugoj obali i tek na njoj dobivaju svoj pravi, izmirujui, katarzini smisao. I pria i
most olienje su nekoga vieg smisla jer svladavaju nered, provaliju, prazninu, smrt i
nesmisao. I na kraju: i most i pria simbolino povezuju prolost i suvremenost,
povijesno pamenje i aktualni govor dananjice.

U kratkom meditativnom eseju Mostovi (Politika, 1933), svojevrsnoj himni mostovima,

Andri nije izrazio samo svoju fascinaciju mostom kao graevinom kamenom,
eljeznom ili drvenom nego jo vie njegovom ulogom u humanom svijetu:

Od svega to ovek u ivotnom nagonu podie i gradi, nita nije u mojim oima bolje i
vrednije od mostova. Oni su vaniji od kua, svetiji, jer optiji, od hramova. Svaiji i
prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kom se ukrtava
najvei broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih graevina i ne slue niem to je
tajno ili zlo. (Andri, 1981b: 13)

Mostovi uvijek nastaju na mjestu na kojem je ovjek naiao na zapreku, ali nije pred
njom stao nego ju je svladao, premostio. Oni svjedoe o vjeno nezasitnoj ljudskoj
elji da se poveemo, izmirimo i spojimo, da ne bude deljenja, protivnosti ni rastanka.
Most se gradi prema Drugom i/ili Drukijem. U udesnoj metafizikoj dimenziji mosta
kao boje spojnice sadrana je i simbolika dimenzija itavoga naeg postojanja i
tenje za trajanjem. Jer i sma naa egzistencija tek je prijelaz u nepoznato, eshatoloki
most iji se krajevi gube u beskonanosti. A sva je naa nada pie Andri s one
strane.

. .
,
.

, , ,
, .
, , ,
, , .
, ,
,
, , ,
. [1]

,
. ,
. , .
, , , .
:

,
,
. [2]

,
, .
. . ,
: !

, ,
, ,
, , ;
, , ,
, . ,
, , ,
;
, ., ,
, ,
, , ,
 , ,
. [3]

, ,

, , , ,
. [4]

,
.
,
, . ,
:

, , , , , ,
,
, , ,
[5]

,
, .
, ,
, , .

.
, ,
, .

Umetnici tee da se svojim delom suprotstave zlu. Jedino tako mogu da budu uspeni u
tome. I Andri eli da se suprotstavi zlu svog vremena. Kao ovek to moe uiniti po
cenu fizikog opstanka, a smrt bi bila samo jo jedan nestanak bez velikog odjeka u
vremenu zla; kao pisac moe mnogo vie i glasnije da stvori delo trajnije od svake
vladavine zla i terora.

Za Anria je spasonosna samo lepota od koje svi imaju koristi, koju svi mogu podeliti i
koja je nainjena za sve. On smatra da takvu svevremenu lepotu i korisnost poseduju
samo mostovi, skladna i lepa dela koja premouju daljine i zbliavaju ljude. Tako
njegova pria o mostovima, jedinim umetnikim delima koje ovek stvara bez
predumiljaja, samo sa namerom da olakaju ivot i poveu rastavljene, postaje
najvea negacija zla i prolaznosti i najpouzdanija potvrda trajnosti i stalnosti ovekove.
Zato je zauzdao jezik i zapisao najjau i najtrajniju odrednicu oveanstva- most:
Od svega to ovek u ivotnom nagonu podie i gradi, nita nije u mojim oima bolje i
vrednije od mostova. Oni su vaniji od kua, svetiji, jer optiji, od hramova. Svaiji i
prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kom se ukrtava
najvei broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih graevina i ne slue niem to je
tajno ili zlo. [11]
MOSTOVI / IVO ANDRIC

Mostovi su svedoci prolih vremena, oni vie govore o svojim graditeljima nego ijedno
drugo ovekovo delo. Tajnu njihovog postanka moi e da odgonetaju generacije
roene decenijama posle izgradnje mosta, jer e most pobediti vreme i zaploviti u
venost. Zato su mostovi pobednici vremena, jedinstven nain koji je ovek otkrio da se
izbori sa vremenom i prolaznou.
Mostovi stameno odolevaju vremenu i svedoe postojanje jedne davne generacije koja
je naila na prepreku i nije posustala:
Svi su oni u sutini jedno i podjednako vredni nae panje, jer pokazuju mesto na
kome je ovek naiao na zapreku i nije zastao pred njom, nego je savladao i premostio
kako je mogao, prema svom shvatanju, ukusu, i prilikama kojima je bio okruen.[12]
Osnovna svrha mosta da spaja i uspostavlja vezu, postavlja ljudima ivotni moto da kad
na prepreku naiu, svoju elju za pobedom spoje s uverenjem da je pobeda mogua i
cilj e se ostvariti. Mostovi sami svojom konstrukcijom svedoe da jsu ljudi upueni jedni
na druge, ba kao to se lukovi spajaju inei most. Jedina putanja luka, koji tei celini,
jeste u susret drugom luku, i tek spojeni lukovi ine most, ba kao to se ljudi povezuju
reima, osmesima, pogledima, uzdasima, razumevanjem:
a izlomljene strane prekinutog luka bolno tee jedna drugoj, i poslednjim naporom
pokazuju jedinu mogunu liniju luka koji je nestao. To je vernost i uzviena
nepomirljivost lepote, koja pored sebe doputa jednu jedinu mogunost: nepostojanje.
[13]

U eseju Mostovi Andri je istakao osnovna simbolika znaenja mostova od

postojanosti i trajnosti, preko premoavanja i povezivanja, lepote i sklada do pobede
dobra nad zlim. Istovremeno, pisac je zapoeo bogati album opisa mostova slikovito
doaravajui izgled eleznih mostova, koji nalikuju zategnutoj ici, ili drvenih mostova
ije daice zvee pod kopitama seoskih konja kao ksilofon, pa mostova na Miljacki koji
su kimeni prljenovi Sarajeva, pa onih u drugim zemljama ije postojanje i opstajanje
svedoi mnogo o njihovim tvorcima i korisnicima.

I gde god da je krenuo, Andri je primeivao mostove, zato to su oni nerazdvojivi od

ljudi, zato to simboliu ljudskost oveijeg lika olienu eljom ljudi da se poveu, izmire
i spoje da vie nema deljenja, protivnosti ni rastanaka.

.
. .
,
;
.

,
.
 ,
. ,
,
,
.
- :

,
. , , ,
. , , ,
,
. [11]

,
.
,
. ,
.

,
,
, , ,
.[12]

,
,
.
,
. , , ,
, , ,
, , :

,
.
,
: . [13]

, ,
. ,
,
,
,
,
.

, ,
,
, ,
.