,

.
, .
-1, 4. 1957.
.

3000 12000
( ,
). ,
,
.
, , . , .

.
,
. Astronomski sateliti (od lat. satelles,
genitiv satellitis: pratilac, pomonik) su svemirske letjelice u orbiti oko Zemlje ili drugih nebeskih
tijela koje slue za astronomska opaanja, najee biljeenjem elektromagnetskih valova.
Gibanjem izvan Zemljine atmosfere izbjegavaju njezine ometajue uinke (apsorpciju i
scintilaciju), pa kutno razluivanje moe dostii teorijsku granicu zadanu valnom prirodom
svjetlosti. Opremljeni su kamerama za snimanje s filtrima koji izdvajaju dijelove spektra,
radiometrima, spektrometrima, detektorima estica visokih energija, detektorima plazme,
magnetometrima i drugim.

Sateliti za opaanje Sunca

Sateliti za opaanje Sunca omoguili su nove spoznaje o procesima na Suncu i njegovu utjecaju
na meuplanetarni prostor i samoga planeta. Ustanovljena je dubina i zonalna rotacija
konvektivne zone, raspored temperature kroz dubinu Sunca i stanje na suprotnoj strani Sunca.
Zajedno s geofizikim satelitima oni nadziru Sunevo kratkovalno i estino zraenje, koje
utjee na Zemljin okoli. Opservatorij SOHO (engl. Solar and Heliospheric Observatory, 1995.)
postavljen je na udaljenosti od 1,5 106 km od Zemlje u smjeru Sunca (Lagrangeova toka L1).
Sline su namjene opservatoriji ACE (engl. Advanced Composition Explorer, 1997.), HESSI
(engl. High Energy Solar Spectroscopic Imager, 2002.) i drugi. Umjetni satelit Ulysses (1992.) s
periodom od 6,2 godine obilazi oko Sunevih polova, istraujui meuplanetarno podruje do
Jupitera.

Sateliti za optiko opaanje svemira

Sateliti za optiko opaanje svemira snimaju vidljivo, blisko ultraljubiasto i infracrveno

zraenje. Najpoznatiji je Svemirski teleskop Hubble (1990.) s objektivom promjera 2.4 m.
Satelit Hipparcos (1989. 1993.) izmjerio je poloaj 120 000 zvijezda s tonou od 0,002
kutnih sekundi, Svemirski teleskop Kepler (2009.) i drugi.
Sateliti za opaanje rendgenskog i gama zraenja

Sateliti za opaanje rendgenskog i gama zraenja biljee slabo rendgensko zraenje obinih
zvijezda npr. LEGRI (engl. Low Energy Gamma-Ray Imager, 1997. 2002.), pulsara,
galaktikih jezgri, i slino FGST (engl. Fermi Gamma-ray Space Telescope, 2008.), crnih rupa
NuSTAR (engl. Nuclear Spectroscopic Telescope Array, 2012.), snana zraenja aktivnih
galaktika i kvazara, INTEGRAL (engl. International Gamma-Ray Astrophysics Laboratory,
2002.), snane gama bljeskove Swift (engl. Swift Gamma Ray Burst Explorer, 2004.), te zraenje
koje pristie iz meugalaktikoga visokotemperaturnoga plina. [13]

.
,
,
, . Globalni pozicioni sistem
,

GPS satelit

Globalni pozicioni sistem (engl. Global Positioning System - GPS) je trenutno jedini potpuno
funkcionalan globalni satelitski navigacioni sistem (engl. Global Navigation Satellite System -
GNSS). GPS se sastoji od 24 satelita rasporeenih u orbiti Zemlje, koji alju radio signal na
povrinu Zemlje. GPS prijemnici na osnovu ovih radio signala mogu da odrede svoju tanu
poziciju - nadmorsku visinu, geografsku irinu i geografsku duinu - na bilo kom mestu na
planeti danju i nou, pri svim vremenskim uslovima.

GPS ima veliku primenu kao globalni servis u raznim oblastima, u komercijalne i naune svrhe:
navigacija na moru, zemlji i u vazduhu, mapiranju zemljita, pravljenju karata, odreivanju
tanog vremena, otkrivanju zemljotresa i slino.

GPS je razvijen od strane Ministarstva odbrane SAD pod imenom NAVSTAR GPS u agenciji
DARPA (neki izvori navode da je NAVSTAR skraenica od Navigation Signal Timing and
Ranging GPS, dok drugi navode da je to sluajno izabrano zvuno ime dato od strane John
Walsh-a, osobe koja je imala ulogu o odluivanju o sudbini projekta [1]). U poetku je korien
iskljuivo u vojne svrhe da bi kasnije bio besplatno stavljen na raspolaganje svima kao javno
dobro. Godinji trokovi odravanja sistema su oko 750 miliona amerikih dolara , [2].

.
: (500-100
), ( 100 ) ( 10 ).
, ,
, , ,
.
, ,
.
- . ,
, .
, ,
.

. ,
, , .

.
, .

.

( ) ,
: , ,
, , , , , ,
.

-1 ( -
1) 4. 1957.
20 005 MHz 40 002 MHz.
. 22 ,
.
.
, .
, 2050- .

, Project SCORE (eng. Signal Communications

Orbit Relay Equipment ), 1958. .
.

NASA (The National Aeronautics and Space Administration) 1960-

, 30
 . 1 (Courier 1B),
.

,
. .
1, 1962. , 2,
1963. . ,
.

.327 : 165 ],
6 , 104 58

.
, .
,
(. ) (. moonlet), .

67

62

27
 (
14 3000 km) , (,
, ),

( ) ,
.
( ) 19 .

(
) . ,
( ,
, ) ,
. [2] [3] .
( ).
.
, .
, ,
.

, .
, , .
, ,
, .
, .
.

, .
.

,
. ,
,
.

. ,
.

, [4]
, .
, ,[5]
- (. shepherd moon,
).

L4 L5 , 60
.
. (
, ), ( ).

, 243
. , 87 2 . ,
.

. 7 39,2
, 24 39 35,244
. , ,
( 11 6 ).
2,138 km/s. .
5.989 km.
. ,
1,8 cm (2 100 ),
 . , 30
50 ,
.[1][2]

10 km.
.
. (90 m)
700 m, 10 - 20 m 100 - 200 m.
.

( 22 )
( 12 ), .
,
.[466]
, 1877. . (/) (/)
, , , , .
.[467][468] ,
(. ).[469]

,
. , ,
11 . ,
,
. 30 ,
2,7 , ,
.[470]

( ).

,
. 50
,
.[471][470]

.
, ,
.
 ( ) . ,
, , ,
.
,
.

.[472]
[473],
[474],

[475], .


,
.[474]

100 50 ,
.[13]

33 30 .
.

, .
, .
.
: - (1:2), - (1:2) -
(3:4).

, : , , ,
, , , , , , , , , , ,
, , , , , , , , , ,
, , , , , S/2003S1.

,
:

: , , , , , , ,
(Siarnaq): , , , , ,
: , , S/2003S1, , ,

. , ,
.
( )
 1.5 .

.

40 500 .[3]
2007. 150
126,750 132,000 .
.
250
.[16] .[3]

. , ,
, .[17][18]

( ) ,
, .
.

( )

,
.
, . 22 37
 , 0,942 .
.
.

.
; ,
.
130
. .
.
400
.
.
.
, .[19]
, ,
.[20] 250
. ,
.

,
.[21] .

.
, .
, . ( ), (
).[17]

.[19]
. ,
,
.[22][23]
.[23]

5,150
. 15,9 ,
.
.[24]
. .[24]
,
.[25]
.[26]
270 ,
, . ,
.[27]
,
.[27]
.[19] 3,5
,
15.47 .[28]
 .[15] 20
.
.[29]

, .[11][30] , ,
, .[30]

, .[11][30] ,
, .[30]

29 .[11][30]
, , , , , , , .[30]

220
. 9,3 .
, 2004.
. .[10]
Zbog svoje ogromne mase, Jupiter ima veoma jaku gravitaciju sto ga ini ,,magnetom za
satelite. Naunici se ne slau oko broja Jupiterovih satelita, ali je najprihvaeniji broj 65.
Prvi otkriveni meu njima su 4 Galilejeva satelita. Otkrio ih je Galileo Galilej 1610.
godine kada je uperio svoj teleskop prema Jupiteru. Prvo je video tri svetlea objekta
pored Jupitera. To su bili Ganimed, Kalisto i udruen sjaj Evrope i Io-a. Posmatrao ih je
iz noi u no i primetio da ih zapravo ima 4 i da se kreu oko Jupitera! Sve do tada,
verovalo se da se sva nebeska tela kreu oko Zemlje i upravo zahvaljujui ovom otkriu
geocentrini sistem zamenjen je heliocentrinim sistemom.
Jupiter je ime dobio po vrhovnom bogu u rimskoj mitologiji, a njegovi sateliti po
ljubavnicama boga Jupitera. Meutim, najvei meu svim Jupiterovim satelitima, najvei
meu svim satelitima SS-a, satelit vei ak i od Merkura Ganimed, jedini je meu
satelitima Jupitera koji je ime dobio po osobi mukog pola po ljubavniku boga Jupitera.
Naime, Ganimed je bio deak, toliko lep da se i sam Jupiter u njega zaljubio i zbog toga
ga je doveo na Olimp, gde je ovaj sluio bogove vodom i vinom. Jupiterova ljubomorna
ena, naredila je svom muu da se otarasi Ganimeda, a on je, poto ga je mnogo voleo,
pretvorio u sazvee Aquarius ili ti Vodolija.
Jo jedno sazvee nosi ime po istoj osobi po kojoj i jedan od 4 Galilejeva satelita. To je
Veliki medved i nosi ime po Kalisti. Kalistu je boginja Dijana pretvorila u medveda kad
je ova rodila Jupiterovog sina Arkada. Arkad nije to znao i jedom je otiao u lov i taman
kad je eleo da odstreli sopstvenu majku, ne znajui da je to ona, Jupiter se umeao i da
 bi uinio da njih dvoje budu zajedno i sreni, pretvorio je i Arkada u medveda, a zatim ih
je oboje pretvorio u sazvea Velikog i Malog medveda.

Najvei Jupiterovi sateliti

Io je satelit koji je najblii Jupiteru meu Galilejevim satelitima i on je najaktivniji
objekat u SS-u iako je, otprilike, veliine naeg Meseca. Ima na stotine aktivnih vulkana
os kojh neki dostiu visinu od ak 17 km i koji uglavnom eruptiraju gasove poput
sumpor-dioksida i sumpora. U svakoj sekundi, ovaj satelit izbacije itavu tonu materijala
u svemir. Io je premali da bi odrao rastopljeno jezgro otkad je nastao, ali ga ipak ima. To
je posledica prejake Jupiterove gravitacije koja izaziva trenje u jezgru ovog satelita. Taj
proces se naziva plimsko zagrevanje. Da bi on mogao da se odvija, potrebno je da satelit
ima ovalnu orbitu. To Io-u, pored Jupitera, omoguavaju Ganimed i Evropa. Naime,
Jupiter, Ganimed i Evropa ,,se otimaju oko Io i pri tome se on rastee i sabija, to
odrava njegovu unutranjost rastopljenom i zato je Io najaktivniji objekat u SS-u.
Plimsko zagrevanje deava se po istom principu po kom vajar omekava i oblikuje glinu,
tako da na Jupiter moemo da gledamo kao na umetnika koji stvara sopstveno umetniko

delo.
Evropa je moda najinteresantniji Jupiterov satelit. Vrlo je sline veliine kao na Mesec,
neto je manja od njega. Od Jupitera je udaljena 420 000 km. Interesantna je zbog toga
to naunici veruju da na njoj postoji ivot. Ima vrstu koru koja potsea na zaleenu
povrinu jezera Vostok na Antarktiku, a ispod nje tenu vodu, veruje se. Naunik Bil
Stoun dizajnirao je Deep Phreatic Thermal Ehplorer ili krae Depth X. To je robotska
maina, koje e, ako sve bude teklo po planu, biti lansirana sa Zemlje i poslata na Evropu
2016. godine da potrai oblike ivota na njoj. Trebalo bi da tamo stigne 2018. godine, a
do 1019. godine bi trebalo da se zna da li tamo zaista postoji ivot.
Triton krui oko Neptuna u krunoj retrogradnoj orbiti. Dok je taj tip orbita uobiajen za
udaljene netipine satelite, Triton je jedinstven sluaj satelita sa retrogradnim kretanjem
tako blizu matinoj planeti.
Trei satelit po veliini Nereida ima regularni pravac kretanja, ali sa najekscentrinijom
orbitom od svih satelita u Sunevom sistemu, tako da je afela vei od perihela za sedam
puta.
Sateliti Psamathe i Neso imaju orbite vee od orbita bilo kojeg drugog poznatog satelita u
Sunevom sistemu. Potrebno im je 25 godina da za jedan obilazak oko planete, i to na
udaljenosti koja je za 125 puta vea od udaljenosti Mjeseca od Zemlje.
Neptun ima 13 poznatih prirodnih satelita: jedan veliki - Triton i 12 malih. Triton je otkrio
William Lassell nekoliko sedmica nakon otkria samog Neptuna, Nereida (Nereid) je otkrivena
1949. (Gerard Kuiper), a slijedeih 6 - Najadu (Naiad), Talasu (Thalassa), Despinu, Galateju
(Galatea), Larisu (Larissa) koji su unutarnji sateliti te Protej (Proteus) - je pronaao Voyager 2
1989. godine. Voyager je detaljno istraio jedino Triton. Unutarnji sateliti su relativno blizu
Neptunu, a Nereida je oko 16 puta dalje od susjednog Tritona. Vanjski Neptunovi sateliti su
viestruko dalji od samog Nereida. Pored toga Nereida ima vrlo ekscentrinu (eliptinu) stazu,
to ukazuje da je on moda zarobljeni asteroid iz Kuiperovog pojasa.