You are on page 1of 42

dr arko Jankovi, Miljan Cvetkovi

MATERIJAL ZA PISANI
DEO ISPITA IZ PREDMETA
ZATITA NA MAINAMA I
UREAJIMA
1. ZATITA PRI OBRADI
BRUENJEM
UVODNE NAPOMENE

Bruenje predstavlja proces obrade metala rezanjem i primenjuje se, uglavnom, pri zavrnoj
obradi. Meutim, proces bruenja se primenjuje i kod nekih operacija grube obrade kao to je
seenje materijala, ravnanje povrina posle livenja, zavarivanja i slino.
Pri obradi bruenjem, glavno kretanje je obrtno i izvodi ga alat - tocilo, dok pomono kretanje koje
moe biti pravolinijsko i obrtno izvodi obradak.
Bruenje, za razliku od ostalih naina obrade metala rezanjem, karakterie relativno velika
obimna brzina rezanja i specifinost prirode materijala alata - tocila.
Brzina rezanja je jedna od bitnih razlika u odnosu na ostale naine obrade materijala rezanjem.
Dok su kod ostalih naina obrade rezanjem brzine u granicama od 20 - 200 m/min, dotle brzina
bruenja moe biti i do 2000 m/min. Zbog ovako relativno velike vrednosti, obino se brzina
bruenje izraava metrima u sekundi, (m/s).
Druga bitna razlika obrade bruenjem je specifinost materijala alata - tocila. Dok su svi rezni
alati, uglavnom, izraeni od homogenih materijala (brzoreznog elika), dotle je alat za bruenje -
tocilo izraeno od abrazivnih estica i vezivnog materijala, koji zajedno ine strukturu tocila u
veoj ili manjoj meri poroznom. Zbog ovih specifinosti; relativno velike brzine rezanja i
nehomogene strukture alata za bruenje-tocila. dolazi do mehanikih i temperaturnih naprezanja
u njegovoj unutranjosti, tako da je ono podlono raspadanju. Ukoliko se ovome doda i injenica
da je tocilo vrlo krto, tako da i najmanji udari mogu da budu uzrok loma i njegovog razletanja,
moe se pretpostaviti kakva opasnost preti radniku koji vri bruenje.
Kinematika procesa rezanja pri bruenju je slina procesu glodanja. Svako abrazivno zrnce u
procesu bruenja ima ulogu reznog klina, pa s obzirom na njihov broj, tocilo predstavlja
"mnogosean alat".
U procesu bruenja nastaje relativno visoka temperatura u zoni rezanja (do 1500 C) te strugotina
sagoreva. Zbog ovog procesa, pri bruenju metalnih obradaka, vri se hlaenje zone rezanja.
Zadatak rashladnog sredstva je da vri hlaenje i odvodi strugotinu iz zone rezanja.

1.1. OSNOVNE OPERACIJE PRI OBRADI BRUENJEM

Rezanje materijala pri obradi bruenjem obavljaju veoma sitna abrazivna zrna sredstva za
bruenje, relativno velike tvrdoe, tako da je strugotina malog preseka, a obraena povi visokog
kvaliteta.
Jedna od klasifikacija operacija pri obradi bruenjem prikazana je na slici 1.1.
U zavisnosti od oblika povrine koja se brusi, oblika tocila i radnih karakteristika brus razlikuje se:
spoljanje i unutranje kruno bruenje,
ravno i uzduno bruenje,
specijalne operacije bruenja (otrenje alata, izrada zavojnica i zupanika i slino).

3
Sl. 1.1. Osnovne operacije bruenjem
Spoljanje kruno bruenje obuhvata nekoliko specijalnih oblika bruenja, kao to su: uzduno
bruenje izmeu iljaka, popreno izmeu iljaka, uzduno bez iljaka, popreno bez iljaka i
bruenje vie profilnim ili jedno profilnim tocilima.
Proces spoljanjeg krunog bruenja izmeu iljaka i uzdunim pomonim kretanjem tocila
prikazan je na slici 1.2.

Sl. 1.2. Spoljanje kruno bruenje


Kod spoljanjeg krunog bruenja, alat - tocilo (2) izvodi glavno obrtno kretanje, a obradak (1)
izvodi dva pomona kretanja: obrtno i uzduno - pravolinijsko koje je paralelno osi tocila.
Ovakvom kombinacijom pomonog kretanja obezbeuje se kontakt svih delova cilindrine
povrine obratka i tocila u toku bruenja.
1.2 OSNOVNE KARAKTERISTIKE ALATA ZA BRUENJE

Pri obradi bruenjem koriste se tocila iju strukturu ine dve osnovne komponente:
SREDSTVO ZA BRUENJE (abrazivni materijali) i
VEZIVNI MATERIJAL (vezivo).
1. SREDSTVA ZA BRUENJE - (abrazivni materijali) imaju oblik sitnih zrna koja su tvrda i
nepravilnog oblika, a prema nainu dobijanja mogu biti prirodna i vetaka. Prvi korieni alati za
obradu bruenjem imali su abrazivna zrna od prirodnih materijala kao to su: korund, kvarc i
prirodni dijamant.
Korund u svom sastavu ima veliki sadraj aluminijum oksida i nalazi se u prirodi u vidu
blokova a uglavnom se koristi za poliranje stakla.
Kvarc se koristi za bruenje stakla i drveta.
Prirodni dijamant ima znatno veu tvrdou od korunda i predstavlja najtvri materijal koji se
nalazi u prirodi. Koristi se za bruenje i rezanje tvrdih metala.
Osim prirodnog dijamanta, druga prirodna sredstva za bruenje se danas praktino i ne
koriste za izradu kvalitetnih tocila, jer ova sredstva u prirodnom stanju sadre razne primese koje
tetno utiu na kvalitet ovih alata. Prirodna sredstva za bruenje imaju sve manju primenu, dok
je industrijska proizvodnja vetakih materijala dobila primat.
Najvanija vetaka sredstva za bruenje su: karborundum - silicijum karbid (SiC),
elektrokorund (Al2O3), borkarbid (B4C), kubini nitrid bora, i vetaki dijamant.
Karborundum - silicijum karbid (SiC) je prvi vetaki abrazivni materijal za bruenje.
Silicijum karbid se dobija topljenjem kvarcnog peska i mlevenog koksa, a u zavisnosti od sadraja
razlikuje se cmi i zeleni . Ovo sredstvo ima romboidne kristale velike tvrdoe od 3300 do 3600
daN/mm2 i toplotnu izdrljivost od 1300 1400 C.
Elektrokorund je oksid aluminijuma (Al2O3) i dobija se topljenjem boksita u elektro
peima. U zavisnosti od sadraja aluminijum oksida razlikuje se normalni (oznaka A), beli iii
plemeniti (oznaka B), monokorund i legirani elektrokorund. Postoje razliiti kvaliteti ovog sredstva
za bruenje i uglavnom se koristi za bruenje tvrdih materijala.
Borkarbid (B4C) se dobija sinterovanjem (topljenjem borne kiseline i naftnog koksa). Ovo
sredstvo je veoma tvrdo (4000 - 5000 daN/mm2) i primenjuje se za bruenje i glaanje prirodnog
rubina i seiva alata izraenih od tvrdih metala.
Kubini nitrid bora (sintetiki dijamant) dobija se sintezom od grafita, odnosno nitrida
bora pri visokim temperaturama i nalazi primenu kod obrade vrlo tvrdih i krtih materijala. Ovo
sredstvo po tvrdoi je priblino dijamantu i ubraja se u najtvra vetaka sredstva za bruenje.
Prirodni i vetaki dijamant predstavljaju najtvra sredstva za bruenje, ija se tvrdoa
uzima kao etalon za najveu tvrdou. Prema Mosovoj skali dijamant ima tvrdou 10, a ostali
materijali, koji se koriste kao sredstva za bruenje imaju tvrdou 9. Odnos izmeu tvrdoe 9 i 10
oznaava da dijamant ima priblino 100 puta veu tvrdou od ostalih sredstava za bruenje.
Najvanija uloga seiva od dijamanta je da se koristi za otrenje, odnosno popravku tocila.
2. VEZIVNI MATERIJAL je drugi vaan sastavni element alata za bruenje. Ovaj materijal moe
biti organskog i neorganskog porekla. Vezivni materijali na bazi prirodne i vetake smole, gume,
kauuka i dr. ubrajaju se u organska vezivna sredstva, a neorganska vezivna sredstva su od
gline, stakla, metala, porcelana ili slinog keramikog materijala.
Organski vezivni materijali poseduju veliku vrstou i ilavost, otporni su na udare i nose
oznaku "O".
Grupu vezivnih materijala organskog porekla (elak, kalofonijum, guma, smole
proizvedene sintetikim putem) odlikuje velika vrstoa i ilavost. Tocila izraena na bazi ovog
vezivnog materijala otporna su na udare. Meutim, njihova zbijena struktura dovodi do brzog
zaepljenja otvora u tocilu. Tocila iji je vezivni materijal organskog porekla pogodna su za
otrenje seiva alata i odsecanje materijala. S obzirom da su ova tocila neosetljiva prema vlazi
upotrebljavaju se za bruenje uz upotrebu tenosti za hlaenje.
Neorganski vezivni materijali imaju veliku vrstou i neporoznost, a neosetljivi su na
hemijske reakcije. U primeni je vie vrsta ovih veziva, i to: keramiko, magnezitno, silikatno i
metalno vezivo.
Keramiko vezivo (oznaka V) je najpogodnije vezivno sredstvo zbog velike vrstoe, i
poroznosti i neosetljivosti prema hemijskim uticajima. Dobija se iz raznih vrsta gline - peenjem i
do belog usijanja. Glavni sastojci ovakve veze su: glina, kaolin feld-spat, i kvarc. Nedostatak ovog
vezivnog materijala je velika krutost i osetljivost na udare.
Magnezitno vezivo (oznaka Mg) je osetljivo na vlagu, a slui za bruenje pri manjim
brzinama (do 20 m/s) bez hlaenja.
5
Silikatno vezivo (oznaka S) je na bazi tenog stakla. Ovaj vezivni materijal je pogodan
za izradu tocila velikih prenika, preko 900 mm.
Metalno vezivo (oznaka M) predstavlja leguru bakra, kalaja, gvoa, aluminijuma, nikla i
drugih metala. Ovo vezivo najee se upotrebljava kod dijamantskih tocila.
Keramiko vezivo se koristi uglavnom za sve abrazivne materijale, dok se magnezitno i
silikatno primenjuje sa silicijum karbidom.
Osim osnovnog materijala veziva sadre i punioce, koji poboljavaju fiziko-mehanike
osobine veziva, a i samog tocila.
Zavisno od sredstva za bruenje i vezivnog materijala, tocila se razlikuju prema: finoi,
tvrdoi i strukturi.
FINOA TOCILA predstavlja merilo za veliinu zrna sredstva za bruenje. Finoa,
odnosno veliina abrazivnih zrna meri se brojem petlji na duini od jednog cola sita kroz koje
zrnca jo propadaju, a zaustavljaju se na prvom sledeem situ koje ima vie otvora.
Standardne vrednosti za finou tocila su:
- vrlo gruba 8, 10, 12
- gruba 14, 16, 20, 24
- srednja 30, 36, 46, 54, 60
- fina 70, 80, 90, 100, 120
- vrlo fina 150, 180, 220, 240, 260
- posebno fina 280, 320, 400, 500, 600
Abrazivna zrna sredstva za bruenje krupnoe od 280 do 600 predstavljaju prah koji se ne meri
prosejavanjem kroz sito, ve taloenjem praha u vodi do odreene visine.
TVRDOA TOCILA podrazumeva vrstou vezivnog materijala, a ne sredstva za
bruenje kako bi na prvi pogled moglo da se zakljui. Tvrdoa tocila je karakteristika koja
oznaava sposobnost vezivnog materijala da zadri zrnca u masi tocila i suprotstavi se ispadanju
ovih zrnaca pod dejstvom spoljanjih sila. Ukoliko je otpor prema ispadanju zrnaca vei utoliko je
vea tvrdoa tocila. Obeleavanje tocila odreene tvrdoe vri se velikim slovima od E do Z.
- vrlo meka E, F, G
- meka H, I, J, K
- srednja L, M, N, O
- tvrda P, R, S,
- vrlo tvrda T, U, W,
U procesu bruenja abrazivna zrnca se habaju, lome i potpuno ispadaju iz sastava tocila
stvarajui mogunost da novo zrnce zapone dejstvo. Na ovaj nain spontano dolazi do otrenja
tocila, to se u praksi naziva "samootrenje" alata za bruenje.
Dabi se postigli povoljni rezultati u procesu bruenja, pri izboru tocila, njegova tvrdoa treba da
bude prilagoena tvrdoi obratka koji se brusi. Pri bruenju obratka vee tvrdoe habanje zrnaca
je intenzivnije u odnosu na bruenje mekih materijala. Zbog intenzivnog habanja zrnaca
potrebno je efektom samootrenja" omoguiti bre ispadanje zatupljenih zrnaca, kako bi u
dejstvo mogla da stupe nova otrija zrnca. Ovo se postie upotrebom mekeg vezivnog sredstva
za izradu tocila.
Svaki alat za bruenje ima jasno naznaene osnovne karakteristike, kojima je definisan njegov
kvalitet. Osnovne podatke o kvalitetu tocila proizvoai obino oznaavaju na tocilu. Svaki
proizvoa ima svoje oznake, zbog ega je otean pravilan izbor i zamena tocila. Prilikom izbora
tocila treba voditi rauna o njegovim osnovnim oznakama kojima je definisana: struktura
(poroznost), finoa, tvrdoa, vrsta vezivnog materijala i sredstvo za bruenje.
Uopte uzev pri bruenju vai pravilo da se tvri materijali obrauju tocilom manje tvrdoe, a
meki materijali tocilom vee tvrdoe.
STRUKTURU TOCILA ili poroznost karakterie odnos zapremine abrazivnih zrnaca i
zapremine upljina izmeu njih. Odnos ovih zapremina u zavisnosti od strukture tocila moe biti
od 1 do 9. Tako je na osnovu ovih brojanih vrednosti izvreno razvrstavanje tocila na razliite
poroznosti:
mala poroznost -"zatvorena" (1 - 3)
srednja poroznost - "srednja" (4 - 6)
velika poroznost - "otvorena" (7 - 9)
Struktura tocila odreene poroznosti prikazana je na slici 1.3.

a) zatvorena b) srednja c) otvorena


Sl. 1.3. Struktura tocila
Zatvorena tocila imaju malu poroznost, struktura im je zbijena, to znai da su manje upljikava -
(vidi sl. 1.3a).
Srednje porozna tocila imaju neto vee upljine od zatvorenih, to se moe videti na sl. 1.3b.
Otvorena tocila se odlikuju velikom poroznou, kod kojih su upljine izrazito velike (vidi sl.2.36c).
Ova tocila su izraena od vrlo finih zrnaca, tako da se umesto sekuih ivica zrnca formiraju sekui
zidovi. upljine u tocilu slue kao komore za prijem strugotine, tako da se spreava njeno lepljenje
za tocilo, a kasnije sredstvom za hlaenje i dejstvom centrifugalne sile strugotina biva izbaena
iz upljina.
Tocilima velike poroznosti bruse se meki metali jer su skloni lepljenju na radne povrine tocila.
S druge strane primena ovih tocila pokazuje poboljane efekte i pri bruenju materijala velike
tvrdoe u toku kojeg se oslobaa relativno velika koliina toplote.
Osnovne oznake tocila, jednog od proizvoaa ovih alata prikazane su na slici 1.4.

Sl. 1.4. Osnovne oznake tocila


U praksi se koriste vrlo razliiti oblici i dimenzije tocila. Na ovu raznolikost utie, pre svega: nain
obrade, karakter obrade - gruba ili fina obrada, vrsta brusilice, oblik i dimenzije obratka i slino.
Oblici tocila prikazani su na slici 1.5.

7
1 koturasto,
2 obruno,
3 konusno,
4 koturasto sa jednostranim
upustom,
5 lonasto,
6 koturasto sa dvostranim
upustom,
7 konino lonasto,
8 tanjirasto,
9 tanjirasto profilno

Sl. 1.5. Osnovni oblici tocila


Od svih oblika tocila najrasprostranjenija su kolutasta tocila koja se primenjuju za razne operacije
bruenja. Ovaj oblik tocila ima iroku primenu, ne samo na brusilicama razliite konstrukcije, ve
i kao alat za runo bruenje.
Ostali oblici tocila imaju ue podruje upotrebe i obino je njihova primena namenjena za
specijalne vrste brusilica.
Pri ravnom bruenju, oblici lonastih tocila sve vie se zamenjuju jeftinijim i u eksploataciji
ekonominijim tocilima koja imaju umetnute segmente. Prednost ovih tocila je u tome to se
prilikom udara ne lomi celo tocilo, koje je posle toga neupotrebljivo, ve se lome samo pojedini
segmenti koji se lako zamenjuju novim. Poseban problem u smislu bezbednog rada pri bruenju
predstavlja nain uvrivanja tocila. O ovom problemu bie posebno rei u delu opasnosti i mere
zatite pri radu maina za bruenje.
1.3. OPASNOSTI I MERE ZATITE KOD OBRADE BRUENJEM

1.3.1 Opasnosti kod bruenja

Obradu bruenjem prate brojne opasnosti u toku rada, kao to su: buka, praina, lom i razletanje
tocila. Od svih opasnosti za problematiku koja se ovde analizira, najkarakteristinije su one koje
prouzrokuju mehanike povrede. Iz tih razloga ovde e o njima posebno biti rei. Opasnosti od
mehanikih povreda pri obradi bruenjem uglavnom nastaju usled:
loma tocila i razletanja njegovih delova,
zaglavljivanja obratka i povlaenja ruku radnika u prostor izmeu tocila i titnika, odnosno radnog
oslonca,
odbacivanja obratka van zone rezanja zbog naglog poveanja brzine rezanja,
nestrunog rukovanja runom brusilicom pri promeni broja obrtaja i otpora rezanja,
nepravilno obavljanih pomonih radnih operacija, kao to su: manipulacija tekim tocilima,
rukovanje elektrinom instalacijom, rad bez propisanih linih zatitnih sredstava i sl.
razletanja strugotine (iskri) i rasprivanja sredstva za hlaenje.
Od svih opasnosti koje se dogaaju pri obradi bruenjem najtee su one koje nastaju lomu i
razletanju tocila. Lom i razletanje tocila, uglavnom, prouzrokuju unutranja naprezanja. koja su
uslovljena centrifugalnom silom, obimnom brzinom tocila, temperaturnim promena, otporima
rezanja i neuravnoteenou tocila.
Neuravnoteenost tocila je, uglavnom, posledica razliito rasporeene mase u odnosu na osu
tocila. Meutim, neuravnoteenost moe nastati i tokom upotrebe tocila, zbog nejednakog
troenja po obodu, oteenja povrine tocila i upijanja vlage pri hlaenju. Iz tih razloga dolazi do
dopunskog naprezanja u strukturi tocila, koje je utoliko vee ukoliko je obimna brzina i veliina
ekscentrinosti mase tocila vea.
Osim unutranjih promena u tocilu, njegov lom mogu prouzrokovati i drugi uticaji, kao to su:
prekomeran pritisak ili udar o telo tocila,
nepravilno montiranje tocila na pogonsko vratilo,
pogrean izbor veliine i oblika prirubnice za uvrivanje tocila,
nepravilno manipulisanje i uskladitenje tocila,
neizbalansiranost tocila (prouzrokuje nastajanje ekscentrinih sila i vibracija),
nepravilan tehnoloki izbor tocila, koji podrazumeva pogrenu primenu za odreenu vrstu
materijala obratka, dati kvalitet obrade, reim obrade, prekoraenje dozvoljene brzine i
slino.
Pri obradi bruenjem, najee nastaju povrede oiju ili udar od razletanja delova tocila usled
loma. Ako se ovome dodaju i druge navedene opasnosti koje su karakteristine za obradu
bruenjem moe se zakljuiti da se o zatiti na brusilicama mora posebno voditi rauna.
1.3.2 Mere zatite kod bruenja

U smislu zatite radnika koji rukuju brusilicama u procesu rada koriste se razliiti zatitni ureaji.
Ovi ureaji se meusobno razlikuju u zavisnosti od vrste brusilica, i to: da li je stabilna ili prenosna
brusilica, brusilica za otrenje alata, brusilica za ravno bruenje, brusilica za unutranje ili
spoljanje kruno bruenje, itd.
Zajednike karakteristike svih zatitnih ureaja i mera koje se preduzimaju pri obradi bruenjem
sastoje se u:
odreivanju dozvoljene obimne brzine tocila,
izboru i uvrivanju tocila na pogonsko vratilo,
zatitnom ograivanju alata - tocila,
uklanjanju strugotine i praine iz zone rezanja,
manipulaciji i uskladitenju
alata - tocila.
Pored navedenih posebnih zatitnih mera, u cilju bezbednog rada, treba voditi rauna i optim
merama zatite kao to su: obuka radnika iz oblasti zatite pri obradi bruenjem, korienje linih
zatitnih sredstava, pravilna organizacija radnog mesta i sl. Da bi se shvatila uloga primene
odreenih zatitnih mera ovde e biti rei o onim merama o kojima treba posebno voditi rauna
da bi se opasnosti pri korienju brusilica svele na najmanji mogui nivo.
Dozvoljena obimna brzina tocila
Obimna brzina tocila je jedan od najvanijih faktora koji utie na veliinu unutranjih naprezanja
u tocilu. Tako da je osnovni kriterijum za odreivanje dozvoljene brzine napon raspadanja tocila.
Meutim, na veliinu dozvoljenih obimnih. brzina utiu i tehniko-tehnoloki faktori kao to su:
materijal obratka, postupak obrade bruenjem (unutranje, spoljanje i ravno bruenje),
karakteristike alata - tocila, itd.
Dozvoljene obimne brzine tocila definisane su standardom i mogu biti u rasponu od 8 do 80 m/s.
U tom smislu obaveza je proizvoaa da na svakom tocilu jasno naznai dozvoljenu obimnu
brzinu.
Sa stanovita zatite na radu veoma je vano odrediti maksimalnu dozvoljenu obimnu brzinu
tocila koja mora biti znatno manja nego ona na granici raspadanja. Iz tih razloga potrebno je voditi
rauna o obimnoj brzini pri svakoj promeni tocila i uvaavati preporuke proizvoaa za dozvoljene
brojeve obrtaja pogonskog vratila u odnosu na prenik tocila.
Orijentacione vrednosti obimskih brzina tocila pri bruenju date su u tabeli 1.1.
Postoje razliiti sistemi za kontrolisanje, regulisanje i ograniavanje obimne brzine tocila. Na
primer, promena brzine tocila moe da se vri pomou elektronskih ureaja za regulisanje broja
obrtaja. Meutim, da bi se onemoguilo postavljanje tocila veeg prenika od dozvoljenog neke
brusilice imaju mehaniki ureaj koji to regulie.

9
Tabela 1.1. Orijentacione vrednosti obimnih brzina pri bruenju
DOZVOLJENA OBIMNA
VRSTA BRUENJA MATERIJAL OBRATKA
BRZINA TOCILA, [m/s]
- elik (25 - 30)
- sivi liv 25
Spoljanje i unutranje
- tvrdi metali 8
- legure cinka (20 - 35)
- elik 25
- sivi liv 20
Ravno - tvrdi metali 8
- legure cinka 25
- elik 25
Otrenje alata
- tvrdi metali (12 - 22)
- obojeni metali,
Seenje elik, sivi liv i si. (45 - 80)
ematski prikaz mehanikog ureaja za ogranienje obimne brzine tocila prikazan je na slici 1.6.

tocilo

kai
poluga
Sl. 1.6. Ureaj za ogranienje brzine tocila
Prilikom promene prenosnog odnosa, premetanjem kaia (1) poluga (2) vri koenje tocila (3),
ako je prenik vei od dozvoljenog.
Mere koje treba preduzeti pre montiranja tocila
Pre nego to se tocilo montira na pogonsko vratilo brusilice potrebno je proveriti da li ono
ispravno. Za ispitivanje ispravnosti tocila najee se koristi audio - vizuelna metoda.
Vizuelan pregled tocila podrazumeva registrovanje odreenog stanja i to: grubih oteenja,
naprslina, deformacija, zaprljanosti, vlanosti tocila i drugih karakteristika koje proizvoa u
deklaraciji (etiketi koja je nalepljena na tocilu).
Akustiko utvrivanje ispravnosti vri se laganim udaranjem po tocilu, drvenim ekiem mase
od 200 - 300 g. Ovo ispitivanje se vri tako to se tocilo okai o kanap i pusti slobodno visi, zatim
se blago udara sa bone strane drvenim ekiem. Ispravno je ono to koje odaje jasan zvuk, a
neispravno ono koje odaje priguen - mukao odjek.
Audio - vizuelna metoda ispitivanja ispravnosti tocila vri se veoma jednostavno. Ova metoda
se uglavnom vri samo na novim neupotrebljavanim tocilima. Meutim, za razliku ovog naina
ispitivanja tocila proizvoai primenjuju znatno pouzdanije metode ispitivanja. Ova ispitivanja su
standardizovana (SRPS K. F0. 010, tehniki propisi za izradu i isporuku vetakih tocila) i vre
se u posebnim uslovima i specijalnim ureajima. Prema ovom standardu tocila manjeg prenika
od 150 mm se ispituju samo na zahtev naruioca, a ispitivanje veeg prenika je obavezno.
Ispitivanje obuhvata proveru otpornosti tocila na raspadanje pod dejstvom centrifugalne sile pri
brzinama veim za 40% do 50% od maksimalno dozvoljenih. Ako za vreme ispitivanja u trajanju
od tri minuta nema nikakvih oteenja tocila onda se ono smatra ispravnim. Meutim, ovo vreme
ispitivanja moe biti i due, a zavisno od prenika tocila. Prema GOST standardu vreme
ispitivanja je; za tocila prenika od 30 do 150 mm - tri minuta, za tocila prenika od 150 do 475
mm - pet minuta, za tocila veeg prenika od 475 mm -vreme ispitivanja je sedam minuta. Ako
tocila nemaju naznaenu dozvoljenu obimnu brzinu preporuuje se da njihovo ispitivanje traje 10
minuta pri brzini od 64 m/s.
Postupak ispitivanja tocila se sprovodi tako to se postepeno poveava brzina do dozvoljene
vrednosti, a zatim smanjuje sve do nule. Prilikom ovog ispitivanja obavezno se vodi dnevnik u
kome se registruje brzina pri ispitivanju i zapaene primedbe.
Ispitivanje ispravnosti tocila obavezno se vri i posle due upotrebe, jer dolazi do troenja tocila i
nastaju neravnine po obodu. Postupak ravnanja tocila vri se specijalnim alatom koji na vrhu ima
dijamant ili neki drugi tvrdi materijal.
Naini uravnoteenja tocila
Nakon ustanovljene greke, vizuelnim pregledom tocila, potrebno je izvriti njegovo
uravnoteenje montiranjem odgovarajuih protivtegova na prirubnicu. U praksi postoje dva
osnovna naina uravnoteenja tocila, i to: statiko i dinamiko, prikazana na slici 1.67.

Sl. 1.7. Naini uravnoteenja tocila


Statiko uravnoteenje tocila
Nain ovog uravnoteenja, prikazanog na sl.1.7a, vri se tako to se tocilo zajedno sa vratilom
postavlja na posebne diskove (3). Uravnoteavanje se vri posredstvom tri pokretne ploice (2)
koje se nalaze u lebu prirubnice (1) i pomeraju se u eljeni poloaj ravnotee. Ploice koje slue
za uravnoteenje imaju hiljaditi deo mase tocila.
Statiko uravnoteenje tocila vie je zastupljeno u odnosu na dinamiko, sl. 1.7b. Dinamiko
uravnoteenje se obino vri kod tocila ija je irina (B) vea od 1/6 spoljanjeg prenika (D), tj.
B > D/6.
Dinamiko uravnoteenje tocila
Ovo uravnoteenje, prikazano na sl.1.7b, obavlja se krunim pomeranjem, tegova (1) i (2)
pomou ruica (3) i (4). Ravnoteni poloaj tocila odreuje se pomou instrumenta za merenje
vibracija. Ukoliko su izmerene vibracije u granicama izvreno je dobro uravnoteenje sklopa
tocila.
Montiranje tocila
Pravilno montirano tocilo na pogonsko vratilo brusilice predstavlja veoma vaan preduslov kako
za bezbedan rad tako i za tanost procesa obrade.
Montiranje tocila na pogonsko vratilo brusilice vri se pomou prirubnica. Prirubnica predstavlja
poseban mainski element koji je konstruisan tako da efikasno prenese obrtni moment sa
pogonskog vratila na tocilo. Meutim, pored prenoenja obrtnog momenta prirubnicom se vri
uvrenje tocila u radijalnom i aksijalnom pravcu. Kod ravnih povrina tocila prirubnica, obino,
nema neku veu zatitnu ulogu, dok kod konusnih tocila, pogotovo ako nema zatitnog oklopa
prirubnice predstavljaju jedinu zatitu u smislu ogranienog troenja i razletanja u sluaju loma
tocila.
Naini montiranja i uvrivanja razliitih oblika tocila prikazani su na slici 1.8.

11
Sl. 1.8. Karakteristini naini montiranja tocila
Konstrukcija prirubnice zavisi od oblika tocila i naina montiranja na pogonsko vratilo brusilice.
Svaka prirubnica ima tri osnovna dela: obod, elastini podmeta i navrtku za pritezanje. Obod
prirubnice zavisi od oblika tocila i sistema koji se koristi za privrivanje. U praksi, kod ravnih
tocila prirubnice, obino, imaju obod iji prenik mora da bude najmanje jednu treinu spoljanjeg
prenika tocila (tj. D/3), a kod konusnih jednu polovinu prenika (tj. D/2).
Elastini podmeta koji se postavlja izmeu prirubnice i tocila ima vanu ulogu u smislu zatite.
Ovaj podmeta obino se izrauje od gume, koe, kartona i slinog elastinog materijala debljine
od 0,5 do 2 mm i prenika za 1 do 2 mm veeg od oboda prirubnice. Osnovna uloga podmetaa
je da ravnomerno prenese pritisak prirubnice, pri njenom zatezanju, na povrinu tocila.
Navrtka slui za privrivanje prirubnice, a zavre se, radi osiguranja od sopstvenog odvrtanja,
u istom smeru u kome se obre tocilo pri radu.
Prilikom montiranja i uravnoteavanja tocila na bilo koji nain potrebno je voditi rauna i o nekim
optim zahtevima, koji se ogledaju u sledeem:
Montiranje tocila sme vriti samo struno osposobljeno lice za ovu vrstu poslova,
Mogu se montirati samo ispravna i uravnoteena tocila i to u stanju mirovanja vratila,
Pritezanje navrtke ili zavrtnja mora se obavljati odgovarajuim kljuem i to paljivo da se
ne oteti tocilo ili prirubnica,
Nakon postavljanja tocila treba izvriti vizuelnu kontrolu rada, stanje tocila i prirubnice, a
zatim izvriti statiko uravnoteenje (ako je mogue) i brusilicu ukljuiti u probni rad u
trajanju najmanje jedan minut.
Pri ukljuivanju tocila u rad radnik obavezno mora da stoji sa bone strane maine - brusilice u
odnosu na obrtanja alata - tocila.
1.3.2.1 Naini zatitnog ograivanja tocila
Da bi se ostvarili bezbedni uslovi rada i postigla efikasna zatita radnika koji vre bruenje
potrebno je na brusilicu montirati: zatitni oklop, ureaj za odvoenje praine i strugotine iz zone
rezanja, radni oslonac, titnik za oi i lice, slika 1.9.
Sl. 1.9. Prikaz radionike brusilice sa zatitnim elementima
Uloga zatitnih elemenata montiranih na jednoj radionikoj brusilici, prikazanoj na slici 1.8, sastoji
se u sledeem:
da spree nekontrolisano razletanje polomljenih delova tocila,
da onemogui dodir tocila rukama dok se jo obre,
da onemogue montiranje tocila veih dimenzija od predvienih i
da vre usmeravanje i odvoenje strugotine i praine nastale pri bruenju
Zatitni oklopi treba da budu neto vei od dimenzija samog tocila, kako bi se ostvarili potrebni
zazori izmeu tocila i oklopa. Dozvoljeni zazori izmeu neupotrebljavanog tocila i zatitnog oklopa
zavise od dimenzija tocila. Tako da su veliine ovih zazora sledee: za tocila prenika do 100 mm
- zazor je 9 mm; za tocila do 300 mm - zazor je 10 mm; za tocila do 600 mm - zazor je 15 mm; za
tocila do 1.400 mm - zazor je 20 mm.
Boni zazori izmeu tocila i zidova oklopa, prema preporukama, treba da budu u granicama od
10 do 15 mm. Zatitni oklop se, obino, izrauje od elinog lima razliite debljine. Ova debljina
zavisi od veliine centrifugalne sile kojom raspolae polomljeni komad tocila i dozvoljenog
naprezanja materijala na smicanje.
Ugao otvora zatitnog oklopa oko tocila moe konstruktivno biti reen tako da bude konstantan
ili promenljiv podeavanjem oklopa u zavisnosti od radne operacije i veliine tocila, jer se njegov
prenik smanjuje usled troenja. Promenljiva veliina ugla otvora oko tocila regulie se pomou
pokretnog titnika, iji je prikaz dat na slici 1.10.

Sl. 1.10. Zatitni oklopi koji se mogu podeavati


Oblici standardnih zatitnih oklopa oko tocila, koji su nepromenljivi, prikazani su na slici 1.11.

13
Sl. 1.11. Standardni oblici zatitnih oklopa oko tocila

1.4 ODSISAVANJE METALNE I ABRAZIVNE PRAINE

Prilikom suvog bruenja nastaje velika koliina metalne i abrazivne praine koja se razlee u
razliitim pravcima zavisno od smera obrtanja tocila. Nastala strugotina i praina smanjuju
vidljivost u zoni obrade i tetno deluje na disajne organe. Meutim, pored ovih posledica ugroene
su oi i lice radnika. Zbog toga je potrebno da se na brusilici ugradi pneumatska instalacija za
uklanjanje strugotine i praine iz zone rezanja.
Pneumatska instalacija za uklanjanje strugotine i praine iz zone rezanja konstruie se u sklopu
zatitnog oklopa, iji oblik treba da bude takav da usmerava tok i spreava izlazak vazdune
struje van oklopa, slika 1.12.

Sl. 1.12. ematski prikaz uklanjanja praine i strugotine pri obradi bruenjem
1 - deo oklopa za taloenje teih estica praine i strugotine, 2 - odvodna cev
Brzina strujanja vazduha pri pneumatskom uklanjanju strugotine i abrazivne praine obino se
usvaja od 14 - 18 m/s za prenik cevovoda od 80 do 100 mm, to zavisi od specifine teine
praine i veliine estica strugotine.
Kod pneumatskog naina uklanjanja praine i strugotine od vie brusilica vazduh se razvodi iz
jednog centra preko magistralnog voda veeg prenika. Da bi se izbeglo zadravanje praine na
mestima spajanja lokalnih i magistralnih cevi, obino se prema preporuci usvaja da brzina
strujanja vazduha iznosi 16 m/s.
Koliina vazduha potrebna za uklanjanja strugotine i praine koja nastaje pri bruenju moe da
se odredi prema izrazu:
3
= [ ] (1.1)

gde su:
D prenik tocila, u [mm]
q specifini protok vazduha, u [m 3/h], usvaja se q = (1,6 2,4) kod tocila za otrenje alata, q =
(4 - 6) za tocila koja se koriste pri poliranju.

Prema istraivanjima M. F. Bromleja, koliina vazduha se izraunava prema izrazu:


3
= 1,2 3600 [ ] (1.2)

gde su:
brzina usisavanja vazduha, u [m/s], i
A povrina otvora usisavanja, u [m 2].
Brzina usisavanja vazduha se usvaja i zavisi od obodne brzine tocila, tako da obino iznosi 30 %
ove brzine, ( = 1,3 0 ).
Vano je napomenuti da se vazduh iz pneumatske instalacije pre izbacivanja u atmosferu mora
grubo preistiti pomou filtera u obliku sita iji su otvori (okanca) od 1 do 2 mm.
U nedostatku efikasnog sistema za uklanjanje praine i strugotine iz zone rezanja radnici
obavezno moraju koristiti lina zatitna sredstva, i to: zatitne naoare, titnik za oi i lice, kone
rukavice, kecelju i zatitno radno odelo.

15
1.5 MANIPULACIJA I USKLADITENJE TOCILA

Pored kontrole ispravnosti tocila koju obavezno vri proizvoa, korisnik je duan da se pridrava
svih pravila u pogledu manipulacije i uskladitenja ovog alata. Tocila su zbog specifine grae
veoma osetljiva na spoljne uticaje (mehanike udare, temperaturne promene, vlagu, pritisak i sl.)
i vrlo lako menjaju svoje mehanike karakteristike (pucaju, postaju neuravnoteena i sl.). Zbog
osetljivosti tocila na razne spoljne uticaje i promene koje se na njima deavaju potrebno je vriti
uskladitenje tocila u suve prostorije u kojima je temperatura iznad 5C, a relativna vlanost manja
od 65 %.
Neka tocila, kao to su ona od keramikog vezivnog materijala, veoma su osetljiva na promene
temperature, pa ih je u zimskom periodu, pre upotrebe, potrebno zagrejati ili uvati u toplijim
prostorijama gde je temperatura iznad 18C. Tocila koja imaju magnezitni vezivni materijal vrlo
brzo gube svoje dobre osobine vrstoe pod uticajem vlage, zbog ega je potrebno vriti njihovo
skladitenje na suvim mestima u prostoriji.
Uskladitenje razliitih oblika i dimenzija tocila se obino vri na posebnim stalaama i policama,
slika 1.13.
1

14

10 11
15

3
12 16
4

13

17

7
6

Sl.1.13. Polica za uskladitenje tocila


1 - mala koturasta tocila 2 - lonasta tocila, 3 - obruna tocila, 4 - kartonski podmeta, 5 - elina
podloga, 6 - velika tocila, 7 - konusna tocila, 8 - lonasta tocila, 9 - specijalan profil, 10 - tanjirasta
tocila, 11 - podloga za tocila, 12 - obruna tocila, 13 - ploasta tocila, 14 - kosa polica za tocila malog
prenika, 15 - polica za tanka tocila 16 - tocilo ne sme da tri van police, 17 - postolje za tocilo
Za uskladitenje tocila postoje i odreena pravila kojih se treba pridravati da se tocila ne bi
otetila.
Prvo o emu treba voditi rauna pri uskladitenju tocila je visina stalaa. Tocila ija je masa vea
od 16 kg treba postavljati do visine 1,6 m, a manja tocila najvie do 2 m. Ukoliko su police na koje
se postavljaju tocila izraene od metala, mesta gde se tocila postavljaju treba da budu obloena
gumom, drvetom ili drugim elastinim materijalom koji e spreiti oteenje tocila. Posebno treba
voditi rauna o skladitenju ploastih tocila male debljine. Ova tocila se ostavljaju u posebne
stalae izmeu metalnih ravnih diskova, iji prenici odgovaraju preniku tocila. U cilju
spreavanja deformisanja oblika tocila potrebno je da ovako postavljena tocila budu jo i
optereena teretom mase od 2 do 3 kg.
Prenoenje i montiranje tocila obino se vri runo pomou prirunih sredstava, ako su u pitanju
laka tocila. Meutim, prilikom prenoenja tekih i velikih tocila neophodno je koristiti runa kolica
na gumenim tokovima, ije su strane i dno obloeni elastinim materijalom. Pri ovakvom
prenoenju tocila naroitu panju treba obratiti da ne doe do mehanikih oteenja usled udara
i sl. Tocila koja u toku manipulacije budu izloena jaem mehanikom udaru obavezno se moraju,
bez obzira da li su oteenja vidljiva okom ili ne, pre upotrebe, ponovo ispitati na nain kako je to
ve ranije opisano (audiovizuelno).
1.6 ANALIZA STEPENA BEZBEDNOSTI I OPASNOSTI NA MAINAMA I
UREAJIMA

Da bi maina bila ispravna u pogledu bezbednog opsluivanja potrebno je da ima ugraene


odgovarajue zatitne ureaje. Za svaku mainu i ureaj proizvoa je obavezan da izda atest,
kojim se potvruje da ovi proizvodi zadovoljavaju propise u pogledu zatite na radu. Meutim,
iako su na maini ugraeni potrebni zatitni ureaji, to apsolutno ne znai da u toku njenog
opsluivanja radnik nije ugroen. Ispravnost maine o primenjenim merama zatite, kod korisnika,
dokazuje se posebnim uverenjem koje izdaje nadlena struna ustanova iz oblasti zatite na radu.
Procenu valjanosti maina i ureaja u pogledu zatite na radu nije jednostavno definisati. U ovom
smislu, meutim, ne postoje objektivna merila za procenu ispravnosti maina i ureaja u pogledu
bezbednosti pri radu. Iz tih razloga ovde se daje predlog odreivanja stepena opasnosti, odnosno
procene primenjenih mera zatite na mainama i ureajima. Za analizu ovog stepena polo se
od parametara koji pozitivno ili negativno mogu da utiu na bezbednost ljudi koji opsluuju. U
svakom sluaju ti parametri zavise od namene maine i potrebno ih je posebno analizirati.
1.6.1 Stepen bezbednosti

Opti pokazatelj bezbednosti pri opsluivanju maina i ureaja moe se definisati kao funkcija:
= ( , , ) (1.3)
gde su:
Sa - stepen angaovanosti radnika kod maine,
Sp - stepen pouzdanosti rada maine, i
So - stepen opasnosti.

Stepen vremenskog i prostornog angaovanja (Sa) radnika kraj maine neposredno utie na
ukupan stepen bezbednosti. Vremensko i prostorno angaovanje radnika kraj pojedinih maina
je razliito, to uglavnom zavisi od naina proizvodnje.
Na primer univerzalni strug se najee koristi za pojedinanu proizvodnju, pri emu je radnik
aktivno angaovan u zoni rezanja tokom celog procesa obrade. Iz tih razloga moe se usvojiti da
je stepen angaovanja (Sa) radnika kraj univerzalnih maina priblino (0.8 - 1.0).
Kod maina za serijsku proizvodnju stepen angaovanja radnika u zoni obrade je manji u odnosu
na univerzalnu mainu. U ovom sluaju, zavisno od automatizovanosti maine, stepen
vremenskog i prostornog angaovanja radnika u procesu obrade je; Sa = (0.2 - 0.8).
Automatske maine, za masovnu proizvodnju, zahtevaju minimalno angaovanje radnika u zoni
obrade. Kod ovih maina stepen vremenskog i prostornog angaovanja je; Sa = (0.1 -i- 0.2).
Na osnovu iznetih injenica moe se konstatovati da je pri istim optim uslovima rada stepen
bezbednosti vei ukoliko je vremensko i prostorno angaovanje radnika kraj maine u procesu
rada manje i obrnuto.
Stepen pouzdanosti, (Sp) predstavlja funkcionalnu sposobnost rada maine pri emu e ona
odreeni period vremena raditi bez otkaza - kvara. Ovaj stepen ima uticaja i na ukupan stepen

17
bezbednosti opsluilaca maine. Vei stepen pouzdanosti rada mehanizama maine, kao to su:
spojnica, konica, ureaji za osiguranje od preoptereenja i dr. znaie manju ugroenost za
opsluioce i obrnuto. Za ovu injenicu uzima se u obzir konstatacija, da mehanizmi i ureaji vrei
pouzdano svoju osnovnu funkciju imaju uticaja i na stvaranje bezbednih uslova rada, jer rad
maine bez otkaza znai i eliminisanje potencijalnih opasnosti za radnike.
1.6.2 Stepen opasnosti

Stepen opasnosti, (So) u optem izrazu stepena bezbednosti (3), uzima u objektivne - tehnike
faktore, dok su zanemareni subjektivni - Ijudski faktori, koji imaju uticaja na poveanje ili
smanjenje opasnosti u radnom sistemu "ovek - maina".
Za optu analizu, stepen opasnosti (So) moe se definisati u obliku:
= ( , , , , , ) (1.4)
gde su:
Mo opasnosti od mehanikih povreda,
F opasnosti od fizikih tetnosti,
H opasnosti od hemijskih tetnosti
Eo opasnosti od energetskih izvora,
Ko kombinovane opasnosti, i sl.
Od svih navedenih opasnosti i tetnosti, za predmet ovog prouavanja, najznaajnije su opasnosti
od mehanikih povreda. O ostalim opasnostima i tetnostima ovde nee biti rei, iz razloga to
su one predmet prouavanja drugih oblasti zatite na radu.
Uzimajui u obzir samo opasnosti od mehanikih povreda, stepen opasnosti u ovom sluaju, ima
sledeu funkcionalnu zavisnost:
= ( ) (1.5)
Opasnosti od mehanikih povreda proistiu od pokretnih delova maina koji su nezatieni i
dostupni pri opsluivanju, ienju, podmazivanju ili neke druge aktivnosti radnika. Sem ovih
sluajeva do mehanikog povreivanja radnika moe da doe i pri razletanju delova materijala i
alata. Ovo je najee izraeno pri radu na mainama za obradu metala i drveta rezanjem. Delovi
koji se razliu imaju relativno veliku kinetiku energiju i mogu da nanesu tee povrede radnicima
i drugim licima ako se nau u zoni njihovog dometa.
Bezbednost pri opsluivanju maine i ugroenost opsluilaca su dva razliita dogaaja. Prema
verovatnoi nastajanja ovi dogaaji su suprotni, tako da nastajanje jednog iskljuuje nastajanje
drugog. Na osnovu ove iskljuivosti moe se usvojiti da stepen opasnosti (So) i stepen zatite (Sz)
predstavljaju dva razliita dogaaja iji je zbir jednak jedinici, (So+Sz=1).
Na osnovu ovih dogaaja, za procenu ispravnosti maine u pogledu bezbednog opsluivanja,
moe se odrediti stepen opasnosti prema sledeem matematikom modelu:
1
= 1 1+2 (1.6)
gde su:
a parametar koji izraava osnovno obeleje opasnosti,
i intenzitet opasnosti, i
k opseg dejstva opasnosti.
Stepen opasnosti (So) se, zavisno od navedenih parametara (a, i, k), menja se u granicama od
nule do jedan, So= f(0,1).
Ako granina vrednost tei jedinici, odnosno:
1
lim 1+2 1, (1.7)
0

tada, prema izrazu (1.6), stepen opasnosti tei nuli, odnosno; So0. U ovom sluaju stepen
opasnosti je minimalan, (S0 = min.) jer je sistem zatite efikasan.
U drugom sluaju, ako granina vrednost tei nuli, odnosno:
1
lim 0, (1.8)
1+ 2

tada, prema izrazu (1.6) stepen opasnosti ima maksimalnu vrednost, tei jedinici (So1), to
znai da je stepen zatite minimalan, odnosno tei nuli (Sz0). Drugim reima, na maini ne
postoji odgovarajui zatitni ureaj koji bi spreio povreivanje radnika.
U praktinoj primeni maina, mnoge opasnosti koje nastaju zavise od vie parametara. Iz tih
razloga predloeni metod za odreivanje stepena opasnosti, izraz (1.6), upravo prua iroke
mogunosti za objektivno odreivanje i uporeivanje razliitih opasnosti na mainama i
ureajima.
Prema datom matematikom modelu, izraz (1.6), na veliinu stepena opasnosti utiu tri
parametra, i to: (a), (i), (k). Svaki od ovih parametara za odreenu mainu i ureaj ima posebna
obeleja koja je potrebno analizirati.
Parametar (a) izraava osnovno obeleje opasnosti odgovarajuih fizikih veliina, pri emu se
usvaja da su njegove realne vrednosti, a = (0 - 1). Za relativno male vrednosti parametra (a), na
primer a = 0.1, zakon promene stepena opasnosti odgovara nekoj eksponencijalnoj funkciji.
Meutim, ukoliko vrednost parametra (a) tei jedinici, odnosno a1, zakon promene stepena
opasnosti ima linearnu zavisnost.
Parametar (i) izraava uticaj promene intenziteta opasnosti u funkciji odgovarajue primenjene
zatite. Ovaj parametar, u teoretskom sluaju, ima vrednosti od nule do beskonanosti, tj. i = (0 -
). Ukoliko intenzitet opasnosti tei nuli, tj. i = 0, stepen opasnosti se poveava do odreene
granine vrednosti, odnosno opasnost za opsluioce maina je najvea. Meutim, ako intenzitet
opasnosti tei beskonanosti, tj. i = , stepen opasnosti (So) je manji. U ovom sluaju radnik je
manje ugroen, jer maina ima ugraene odgovarajue zatitne ureaje i ostvaren je maksimalan
stepen zatite (Sz).
Parametar (k) definie opseg dejstva opasnosti. Zavisno od odreenih fizikih parametara i
uslova rada opasnost moe imati manji ili vei opseg dejstva. Obino ovaj parametar ima vee
vrednosti od nule, tako da se moe usvojiti u granicama, k =(1 - 5). Za vee vrednosti ovog
parametra stepen opasnosti (So) je vei.
Tabela 1.2. Vrednosti stepena opasnosti (So) za, i = 1
Opseg OSNOVNO OBELEJE OPASNOSTI (a)
opasnosti
(k) 0.5 0.6 0.7 0.8 0.9 0.10
0.0 0.33 0.37 0.41 0.44 0.47 0.50
0.5 0.41 0.46 0.50 0.53 0.56 0.59
1.0 0.50 0.54 0.58 0.61 0.64 0.67
1.5 0.59 0.63 0.66 0.69 0.72 0.74
2.0 0.67 0.71 0.74 0.76 0.78 0.80
2.5 0.74 0.77 0.80 0.82 0.84 0.85
3.0 0.80 0.83 0.85 0.86 0.88 0.89
3.5 0.85 0.87 0.89 0.90 0.91 0.92
4.0 0.89 0.91 0.92 0.93 0.94 0.94
4.5 0.91 0.93 0.94 0.95 0.95 0.96
5.0 0.94 0.95 0.96 0.96 0.97 0.97
Izraunate vrednosti stepena opasnosti za odreeni opseg dejstva (k) i intenzitet (i) date su u
tabelama 1.2 i 1.3.

19
Tabela 1.3.Vrednosti stepena opasnosti(So), za i = 5
Opseg OSNOVNO OBELEJE OPASNOSTI (a)
opasnosti
(k) 0.5 0.6 0.7 0.8 0.9 0.10
0.0 0.03 0.07 0.14 0.25 0.37 0.50
0.5 0.04 0.10 0.19 0.32 0.45 0.59
1.0 0.06 0.13 0.25 0.40 0.54 0.67
1.5 0.08 0.18 0.32 0.48 0.62 0.74
2.0 0.11 0.24 0.40 0.57 0.70 0.80
2.5 0.15 0.30 0.49 0.65 0.77 0.85
3.0 0.20 0.38 0.57 0.72 0.82 0.89
3.5 0.26 0.47 0.65 0.79 0.87 0.92
4.0 0.33 0.55 0.73 0.84 0.90 0.94
4.5 0.41 0.64 0.79 0.88 0.93 0.96
5.0 0.50 0.71 0.84 0.91 0.95 0.97

1.6.3 Odreivanje stepena opasnosti pri lomu tocila

Pri obradi bruenjem osnovna opasnost za radnika je mogunost iznenadnog loma i razletanja
polomljenih delova tocila u zoni opsluivanja maine - brusilice. Do loma i razletanja tocila dolazi
relativno retko. Meutim, treba naglasiti da su posledice u sluaju loma tocila vrlo nepovoljne
kako u smislu bezbednosti opsluilaca tako i oteenja maine - brusilice. Usled relativno velike
obimske brzine i znatne teine odlomljenog komada tocila nastaje centrifugalna sila koja u znatnoj
meri poveava kinetiku energiju udara koja ima razorno dejstvo. Razletanja delova tocila moe
da prouzrokuje oteenje maine brusilice i nanese teke povrede radnicima koji se nau u
pravcu njegovog razletanja.
Tocilo je nehomogenog sastava i veoma je krto, tako da njegov lom, uglavnom, moe nastati
usled:
prekomernog pritiska ili udara,
prevelike obimske brzine,
nepravilnog montiranja ,
pogrenog tehnolokog izbora i sl.
Pogrean tehnoloki izbor tocila podrazumeva da se za bruenje obratka velike tvrdoe koristi
takoe veoma "tvrdo" tocilo (to je pogreno). Ova konstatacija se objanjava time to se pri
bruenju materijala relativno velike tvrdoe, zbog breg habanja raznih ivica, "tvrdo tocilo uglaa
i tako smanji efekat bruenja. Iz tih razloga, da bi se poveao efekat bruenja, potrebno je ostvariti
vei pritisak izmeu tocila i obratka. Pri ostvarenom veem pritisku tocila na obradak dolazi do
poveanja mehanikog optereenja, koje je jedan od razloga za nastajanje loma tocila.
U postupku pravilnog bruenja za obratke od tvrdog metala treba koristiti "meko" tocilo, a za
meke metale "tvrdo" tocilo.

Za procenu stepena opasnosti, pri eventualnom lomljenju tocila, kao najvaniji faktori, usvajaju
se:
centrifugalna sila, i
ugao otvora zatitnog oklopa.
Centrifugalna sila, koja nastaje u trenutku loma tocila, definisana je izrazom:
2
= 103 [] (1.9)

gde su:
Gl teina polomljenog komada, u [daN],
vc obimna brzina tocila redukovana u teitu polomljenog komada, u [m/s],
Xc teite polomljenog komada u odnosu na osu obrtanja, u [mm] i
g ubrzanje zemljine tee (g = 9,81 m/s2).
Da bi se spreilo nekontrolisano razletanja komada polomljenog tocila, propisom iz oblasti zatite
na radu je predvieno da brusilice moraju imati ugraen zatitni oklop oko tocila. Meutim,
tehnoloki i eksploatacijski razlozi u najveoj meri diktiraju kolika e biti veliina ugla otvora
zatitnog oklopa. Ove veliine su, uglavnom, standardizovane i obino iznose 60; 90; 120;
180 (vidi sliku 1.10).
Ukoliko nastupi lom tocila i kada je ugraen zatitni oklop, nisu potpuno eliminisane opasnosti za
opsluioce. Najvei polomljeni komad tocila, koji moe ugroziti radnika, priblino je jednak uglu
otvora zatitnog oklopa, jer samo kroz ovaj otvor moe proi polomljeni komad.
U sluaju da nema zatitnog oklopa oko tocila, moe se pretpostaviti da e se ono polomiti na
dva dela, tako da se veliina centrifugalne sile svodi na sluaj kada je ugao otvora, = 180. Ovo
je najnepovoljniji sluaj za opsluioce, jer je tada opasnost najvea, s obzirom da se poveava
kinetika energija udara usled vee mase odlomljenog komada tocila.
Najvei oblici polomljenih komada tocila koji mogu proi kroz otvor zatitnog oklopa prikazani su
na slici 1.14.

Sl.1.14. Oblici odlomljenog komada tocila

Teite odlomljenog komada kolutastog tocila priblino se moe odrediti na osnovu teita iseka
krunog prstena.
Prema slici 1.14 teite odlomljenog komada tocila je:

2 sin 3 1
2
= 3 (2 1) [] (1.10)
2

gde su:
r unutranji poluprenik tocila (r=d/2), u [mm],
odnos spoljanjeg i unutranjeg prenika tocila, (=D/d)
ugao otvora zatitnog oklopa,
Teina odlomljenog komada tocila koji proe kroz otvor zatitnog oklopa je:
2 1
= 2 ( ) 106 [] (1.11)
2

gde su:
B irina kolutastog tocila, u [mm],
specifina teina tocila, u [daN/dm 3]
2 konstanta koja predstavlja broj polomljenih komada tocila i zavisi od ugla otvora zatitne
ograde, gde je 2 = 360/.
Brzina u teitu odlomljenog komada tocila moe se odrediti na osnovu poznate obimske brzine
u trenutku loma tocila, pomou izraza:

21

=
[/] (1.12)
gde su:
Xc teite odlomljenog komada tocila, u [mm],
R spoljanji prenik tocila (R=D/2), u [mm],
obimna brzina u trenutku loma tocila, [m/s].
Zamenom izraza (1.10), (1.11) i (1.12) u osnovni izraz (1.9) dobija se izvedeni obrazac za
centrifugalnu silu:
3 1
= ( ) [] (1.13)
2 1

gde su:
= 3 4 5 konstanta,
3 = 1 /2 konstanta zavisna od ugla otvora zatitnog oklopa tocila (vidi tabelu 1.5)

2 sin
1 =
2
konstanta za odreeni ugao zatitnog oklopa,
3
2

2 = 360/ broj polomljenih komada tocila


4 = / konstanta zavisna od specifine teine tocila (vidi tabelu 1.6)
5 = 2 103 konstanta zavisna od obimne brzine u trenutku loma tocila

Tabela 1.4. Vrednosti konstanti (1 , 2 , 3 ) u zavisnosti od ugla otvora zatitnog oklopa oko tocila (),

UGAO OTVORA ZATITNOG OKLOPA ()


KONSTANTA
60 90 120 180

2 sin 2
1 = 0,637 0,600 0,551 0,424
3
2
2 = 360/ 6 4 3 2

3 = 1 /2 0,106 0,150 0,184 0,212

Na osnovu napred navedenih injenica moe se konstatovati da je zao odreivanje stepena


opasnosti na brusilici merodavna centrifugalna sila, kojom raspolae odlomljeni komad tocila, i
ugao otvora zatitnog oklopa. U zavisnosti od obimne brzine tocila, ugla otvora zatitnog oklopa i
centrifugalne sile mogu se odrediti parametri stepena zatite, tj. (a), (i), (k).
Tabela 1.5. Vrednost konstante (4 ) u zavisnosti od abrazivnog i vezivnog materijala

ABRAZIVNI VEZIVNI Spec. teina [daN Konstanta


MATERIJAL MATERIJAL /dm 3 ] 4 = /

Silic. korund Keramiki 2.250 0.72

Korund Keramiki 2.500 0.80

Korund Smola 2.875 0.92

Parametar (a) izraava osnovno obeleje opasnosti, i u ovom sluaju predstavlja odnos izmeu
obimske brzine u trenutku loma i dozvoljene brzine tocila, tj. = / 1.
Parametar (i) definie intenzitet opasnosti, za navedeni primer, predstavlja odnos zatiene (Az)
i nezatiene (An) povrine oko tocila, tj. = / , (i = 1) - za ugao, = 180, odnosno; (i = 5) -
za ugao, = 60.
Parametar (k) definie opseg opasnosti i zavisan je od veliine centrifugalne sile, tj. k= f(Fc), gde
je: k = (0 - 5), za Fc = (0 - 5000 daN).
Konano stepen zatite, pri lomu i razletanju tocila, moe da se odredi na osnovu napred
definisanih parametara (a), (i) (k), za svaki konkretan sluaj, pomou izraza:
1
= 1+2 (1.14)
Veliina dobijena izrazom (1.14) ukazuje na stepen primenjene zatite od mehanikih povreda
na radionikoj brusilici.
Iz prikazane analize stepena opasnosti moe se konstatovati sledee:
1. Primenjeni nain odreivanja stepena opasnosti odnosi se samo na one opasnosti koje
nastaju kao rezultat nedovoljne mehanike zatite onih delova maine koji mogu biti
uzronici povreivanja radnika
2. Povoljnost ovakve procene maina i ureaja u pogledu bezbednog opsluivanja ogleda
se u tome to se na osnovu datog matematikog modela odreuje stepen opasnosti i
dobija objektivna procena o primenjenim merama mehanike zatite na njima. Ovakvim
nainom procene izbegnuta je subjektivnost lica koja vre pregled maina i ureaja u
pogledu primenjenih mera mehanike zatite. Na osnovu teoretskih razmatranja
predloeni model odreivanja stepena opasnosti proveren je na primeru loma i razletanja
tocila radionike brusilice. U ovom sluaju veliina stepena opasnosti najvie zavisi od
obimne brzine pri kojoj se tocilo lomi, veliine ugla otvora zatitnog oklopa i centrifugalne
sile kojom raspolae komad koji se razlee.

23
Slika .Izgled ureaja za odsisavanje praine, izraen u kombinaciji sa zatitnim oklopom

1.15
Naini zatitnog oblaganja tocila
Da bi se ostvarili bezbedni uslovi rada i postigla zatita radnika koji vre bruenje potrebno je na brusilicu
montirati: zatitni oklop, ureaj za odvoenje praine i strugotine iz zone rezanja, radni oslonac, titnik za
oi i lice.

ematski prikaz radionike brusilice

1.16

25
Slika 1.17. ematski prikaz osnovnih razloga nastanka nesrenih sluajeva na brusilicama usled
zaglavljivanja i povlaenja predmeta obrade. Na slici a) je prikazan nepravilan nain postavljanja radnog
oslonca u odnosu na tocilo (suvie veliko udaljenje) i nepravilno dranje radnog predmeta u horizontalnoj i
vertikalnoj ravni (zakoen). Na slici b) je prikazana posledica bruenja na radnom osloncu montiranom i sa
strane tocila prilikom pokuaja obrade na bonim stranama tocila. Na slici c) je prikazan pravilan nain
montiranja radnih oslonaca i rada na njima: mogua iskoenja radnog predmeta u horizontalnoj i vertikalnoj
ravni su neznatna. U svim slikama oznake znae: 1 tocilo, 2 radni oslonac, 3 predmet obrade, F
silu povlaenja radnog predmeta od strane tocila.
2. SISTEMI ZA
UKLANJANJE PRAINE
I STRUGOTINE

27
2.1. Znaaj mehanizovanog uklanjanja strugotine i praine

Nekontrolisano rezletanje i nagomilavanje strugotine i praine u radnom prostoru predstavlja


direktnu opasnost od mehanikih povreda i zdravlje radnika. Iako je, u ovom sluaju, bezbednost
radnika od primarnog znaaja, treba ukazati i na injenicu da dobro projektovan i tehniki
realizovan mehanizam za uklanjanje strugotine i praine prua viestruke praktine koristi. Zbog
toga e se neke od prednosti ovde posebno naglasiti.
Proizvodne prednosti se ogledaju u tome da se gubi manje vremena na uklanjanje strugotine koja
se nagomilava kraj maine, a vie se vodi rauna na praenje procesa obrade. Strugotina ima
negativno dejstvo jer prouzrokuju smetnje za normalno odvijanje procesa obrade. Pri stvaranju
trakaste strugotine radnik je prinuen da stalno pomonim priborom (kukom ili etkom) otklanja
strugotinu ime se izlae opasnosti da mu otre ivice trakaste strugotine nanesu ogrebotine i
posekotine po rukama. Neki put je zbog zaglavljivanja strugotine izmeu alata i obratka, radi
njenog uklanjanja, neophodno zaustavljanje maine. Treba napomenuti da je trakasta strugotina
vrlo nepovoljna za runo uklanjanje uz upotrebu etke, metlice i drugih prirunih sredstava, a nije
pogodna ni za transportovanje do njenog mesta skladitenja.
Kako bi se obezbedilo da se proizvodni proces u pogonima obrade materijala rezanjem odvija
nesmetano, potrebno je da se za vreme obrade vri i lomljenje, odnosno usitnjavanje strugotine.
Drugim reima, da bi sistem za uklanjanje strugotine bio efikasan, potrebno je da na samom alatu
postoji naprava koja e omoguiti lomljenje i usitnjavanje strugotine u fazi njenog nastajanja.
Usitnjavanje trakaste strugotine neposredno u procesu njenog nastajanja omoguuje znatne
utede u proizvodnom smislu. Pre svega, nema estog zaustavljanja maine radi uklanjanja
strugotine, dok ienje, sakupljanje i transportovanje usitnjene strugotine moe da se vri sa
znatnom utedom u radnoj snazi i radnom vremenu. Posebno znaajni efekti u smislu
proizvodnog iskorienja maine nastaju pri gruboj obradi u uslovima serijske proizvodnje, kada
je koliina nastale strugotine u jedinici vremena relativno velika.
Tehnike prednosti kod kontinualnog uklanjanja strugotine na mehanizovan nain su znaajne.
Nije potrebno da se projektuju i ugrauju specijalni elementi za zatitu kliznih povrina od upada
strugotine izmeu njih. Produava se radni vek maine i ista je preciznija, jer se ne oteuju klizne
povrine i tako ne naruava paralelnost voenja nosaa alata.
U uslovima nekontrolisanog razletanja i nagomilavanja strugotine, evidentno je da e se maina
ee kvariti. Ukoliko strugotina dospe na osetljive sklopove maine, kao to su klizne povrine,
doi e do njihovog mehanikog oteenja. Tehnika neispravnost, nastala na ovaj nain,
rezultuje brojne negativne efekte.
Pre svega, maina se iskljuuje iz proizvodnje radi neplaniranog remonta, koji zbog toga traje vrlo
dugo, jer treba organizovati nabavku ili izradu oteenih delova maine. Prema tome ekonomski
gubici u ovom sluaju su znaajni. Meutim, ne treba ispustiti iz vida i injenicu da svaki remont
maine ostavlja negativne posledice u pogledu tanosti njenog rada.
Ekonomske prednosti ogledaju se u utedi na vremenu pri sakupljanju strugotine i njenog
uklanjanja od maine. Materijalna ulaganja za projektovanje, izradu i ugraivanje mehanizovanog
sistema za uklanjanje strugotine, kada je u pitanju serijska proizvodnja, neuporedivo su manja u
odnosu na materijalne gubitke koji nastaju zbog proizvodnih i tehnikih problema o kojima je ve
bilo rei. Konano, mehanizovano uklanjanje strugotine omoguuje i izdvajanje strugotine prema
vrstama materijala koji se obrauju, tako da se ne dozvoljava meanje strugotine od sivog liva,
bronze ili drugih materijala, koji se kasnije kao sekundarne sirovine prerauju.
Meutim, treba posebno napomenuti da veoma vaan znaaj u pogledu bezbednosti ima
ugradnja ureaja za mehanizovan nain uklanjanja strugotine i praine. Ovaj ureaj ima ulogu da
sprei nastajanje povreda koje moe prouzrokovati.
Osnovni ciljevi primene mehanizovanog uklanjanja strugotine su:
Eliminisanje izvora opasnosti koje nastaju kao rezultat razletanja strugotine i praine ili runog
uklanjanja strugotine za vreme rada maine,
Poveavanje radne sposobnosti maina kao rezultat spreavanja zadravanja strugotine od
materijala koji se obrauje na kliznim ili drugim delovima maine, i
Poveanje proizvodnje na mainama, jel nema vremenskih gubitaka koji nastaju pri zaustavljanju
maine radi njenog ienja zbog nagomilavanja strugotine u zoni obrade.
Za mehanizovano uklanjanje strugotine koriste se mehaniki transporteri i pneumatske
instalacije.
2.2 Mehaniki transporteri za uklanjanje strugotine
Pomou mehanikih transportera mogu da se od maine uklone razliiti oblici strugotine. Efikasno
uklanjanje strugotine, posredstvom ovih transportera, ne zavisi samo od njihovog kapaciteta ve
i od delovanja nekih dodatnih ureaja. Ti dodatni ureaji su naprave za pogodno oblikovanje
strugotine (lomljenje ili spiralno savijanje) i hvatai koji usmeravaju strugotinu ka transporteru.
Pri projektovanju mehanikih transportera konstruktor mora voditi rauna da isti bude
funkcionalno povezan u odnosu na vrstu maine. Konstruktor mora da predvidi pogodno mesto
ugradnje mehanikog transportera na maini kako bi ispunili svoju funkcionalnu namenu.
Mehaniki transporteri imaju svoju opravdanost na mainama kod kojih je organizovana serijska
proizvodnja, a to su poluautomatske i automatske maine. Najvee efekte mehaniki transporteri
imaju ako se ugrade na automatskim linijama, specijalnim agregatnim mainama i na
vievretenim automatima. Za efikasno uklanjanje strugotine nastale obradom materijala na
razliitim mainama najpogodniji su puni i vibracioni transporteri.
2.2.1. Puni transporteri

Ovi transporteri se najee primenjuju na strugovima kod koji pri obradi nastaje trakasta i
spiralna strugotina.
Na slici 2.1 prikazana je jedna od konstrukcija punog transportera.

Sl. 2.1. Izgled punog transportera


Obrtno kretanje pu dobija od reduktora posredstvom spojnice. Korisni prostor korita za
sakupljanje strugotine povean je tako to su sa obe strane dograeni limovi koji slue za
usmeravanje strugotine.
Nedostatak punih transportera je u tome to u toku rada nastaje intenzivno trenje i habanje
izmeu delova punog mehanizma i zidova korita za sakupljanje strugotine. Zazor izmeu korita
i pua iznosi od 5 do 10 mm, zavisno od veliine transportera. Negativni efekat u radu ovih
transportera je mogunost zaglavljivanja strugotine. Da bi se ovo spreilo vri se ekscentrino
postavljanje pua.

29
2.2.2. Vibracioni transporteri

Ovi transporteri se koriste za uklanjanje strugotine na relativno malom rastojanju, do 25 m u


horizontalnom pravcu i pod nagibom 10 do 15. Princip rada ovih transportera je impulsnog
karaktera, zasnovan na kretanju sabirnog korita koristei silu inercije. Inercijalna sila se ostvaruje
kretanjem transportera unapred, malom a unazad relativno velikom brzinom. Podloga po kojoj se
strugotina kree izvodi oscilatorno kretanje napred - nazad, pri emu strugotina dobija inercijalnu
silu i postepeno se pomera, napred u eljenom smeru. Pogonski mehanizam transportera ima
zadatak da posredstvom krivajnog mehanizma ili elektromagnetnih vibratora prouzrokuje vibracije
male amplitude od 0.001 mm, koje omoguuju da se strugotina du sabirnog korita pomera kao
rezultanta brzine kretanja napred - nazad.
Na slici 2.2 prikazana je jedna od konstrukcija vibracionog transportera.

Sl. 2.2. ematski prikaz vibracionog transportera


Kod vibracionog transportera korito dobija impulsno kretanje od elektromotora posredstvom
krivajnog mehanizma. Negativna osobina primene vibracionih transportera je u tome to stvaraju
prekomernu buku i vibracije.
2.2.3. Osnovni parametri pri projektovanju mehanikih transportera

Za izbor i proraun osnovnih parametara mehanikih transportera ne postoji odreena


metodologija. Problemi proistiu iz injenice da je mehanizam nastajanja strugotine vrlo sloen i
da zavisi od niza faktora. Neki kljuni parametri, kao to su: oblik strugotine, zapreminski
koeficijent nagomilavanja strugotine, pravac rasipanja strugotine u zoni obrade, koliina nastale
strugotine u jedinici vremena, mogu se tano utvrditi ako se izvri eksperimentalno merenje
odreenih parametara direktno na maini za konkretne uslove obrade.
Projektovanje i izbor mehanikih transportera zasniva se na utvrivanju dva osnovna parametra,
i to:
Maksimalnoj koliini strugotine koja nastaje u jedinici vremena, i
Veliini prostora za sakupljanje strugotine u sluaju da nastane zastoj u radu transportera, a
automatski strug nastavlja rad bez prekida.
Polazni parametri za projektovanje mehanikih transportera kod uklanjanja nastale koliine
strugotine su: snaga maine i koliina strugotine.
Snaga maine definisana je izrazom:

= [] (2.1)
10060

Koliina strugotine koja nastane za jedan as neprekidnog rada definisana je izrazom:



= 1000 60 [/] (2.2)
gde su:
= [] glavni otpor pri rezanju,
v brzina rezanja, u [m/min],
= presek strugotine. [mm 2],
t dubina rezanja, [mmm]
s korak rezanja, [mm/o]
Ck jedinini specifini otpor rezanja zavisan od materijala obratka,
specifina teina materijala obratka, [daN/dm 3],
stepen korisnog dejstva maine.
Na osnovu izraza (2.1) i (2.2) odgovarajuim transformacijama dobija se koliina strugotine, koja
nastane za jedan as neprekidnog rada, u funkciji snage maine i karakteristika obraivanog
materijala:
= 360 / [/] (2.3)
Navedeni izrazi odnose se za sluaj nastale koliine strugotine pri obradi na strugu.
Za projektovanje mehanikih transportera vano je da se zna i koliina strugotine izraena u
zapreminskim jedinicama, definisana izrazom:

= 103 [3/] (2.4)

Koliina strugotine dobijena pomou izraza (2.3) i (2.4) bazira na pretpostavci da je vreme
efektivnog rezanja maine neprekidno i da se nagomilavanje strugotine vri kompaktno bez
uzimanja u obzir zapreminskog koeficijenta.
Ukoliko se koliina strugotine izrazi u zapreminskim jedinicama, a u obzir uzme i zapreminski
koeficijent nagomilavanja strugotine (Kv) dobija se:
= 0,36 / [3 /] (2.5)
gde su:
Kv- zapreminski koeficijent nagomilavanja strugotine,
Pm - snaga maine,
Ck - jedinini specifini otpor rezanja zavisan od materijala obratka,
- eksploatacijski stepen iskorienja maine, koji je jednak proizvodu koeficijenta:
( = )
- stepen korisnog dejstva maine, (ima vrednosti 0.60 - 0.85, pri emu se vee vrednosti odnose
na nove maine).
- stepen neprekidnosti procesa efektivnog rezanja (ovaj koeficijent obuhvata ciklusne

gubitke: = ):

tr - vreme efektivnog rezanja, u minutima,
tc - ciklusno vreme obrade, (tc = tr + tp), u minutima,
tp- vreme praznih i povratnih hodova alata, u minutima.
stepen stvarnog vremenskog iskorienja maine, obuhvata van ciklusne gubitke, kao to su
zamena alata i zavisi od sloenosti obratka.
Preporuke za usvajanje stepena neprekidnosti su:
31
= (0,30 - 0,45) - jednovreteni automatski strugovi,
= (0,50-0,60) - revolverski automatski strugovi,
= (0,65 - 0,85) - vievreteni automatski strugovi.

Za univerzalne maine stepen neprekidnosti se utvruje neposredno iz odnosa, = / , za


konkretne uslove obrade.
Preporuke za usvajanje stepena stvarnog vremenskog iskorienja maine odnose se,
uglavnom, na sloenost obratka i usvajaju se:
= 0,90 - za obratke jednostvnog oblika,
= 0,85 - za obratke srednje sloenih oblika,
= 0,80 - za obratke sloene konfiguracije,

Minimalna zapremina prostora za nagomilavanje strugotine ispod zone obrade, zajedno sa delom
zapremine transportera, definisana je izrazom:
= 0,36 / [3] (2.6)
gde je,
Tz - vreme planiranog zastoja rada transportera, u [h].

2.3. Pneumatska instalacija za uklanjanje strugotine

Pri koncepcijskom reavanju i konstruisanju novih alatnih maina za obradu materijala


struganjem ne poklanja se dovoljna panja nainu uklanjanju strugotine od njih. Kao posledica
nepostojanja ovog sistema zatite dogaaju se povrede: oiju, lica i ruku radnika. Da bi se ove
povrede spreile potrebno je da se na mainama ugrade pneumatske instalacije za uklanjanje
strugotine i praine.
Pneumatske instalacije mogu da se koriste na svim mainama pri obradi krtih metala (sivi liv,
mesing, bronza i slino) i nemetala (grafit, tekstolit, azbest i razni plastini materijali) od kojih se
formiraju razliiti oblici kidane strugotine i praine.
Osnovni elementi pneumatske instalacije su:
delovi za prihvatanje i usmeravanje strugotine, (specijalni hvatai strugotine i praine)
transporti cevovodi,
pogonski agregat, koji sainjavaju: elektromotor, ventilator i odvajai strugotine i praine.
Najvaniji deo pneumatske instalacije je hvata, jer od njega zavisi ukupna efikasnost instalacije
za uklanjanje strugotine i praine. U tom pogledu mesto sa koga se vri prihvatanje strugotine i
praine ima poseban znaaj za bezbednost radnika i neometan rad maine.
Pre nego to se pristupi projektovanju pneumatskih instalacija neophodno je sagledati sledee
uslove:
Da se izvri analiza optih tehniko - tehnolokih uslova koji opravdavaju ugradnju pneumatske
instalacije.
Da se izvri proraun osnovnih parametara za svaki element pneumatske instalacije, na bazi
stvarnih uslova obrade.
Da bi primena pneumatske instalacije na mainama za obradu rezanjem opravdala svoje
postojanje potrebno je da zadovolji sledee opte uslove:
da eliminie povrede iji je uzrok strugotina,
da se povea radna sposobnost maine, produi njen vek trajanja i tanost rada,
da odstrani vremenske gubitke koji su do tada bili zbog runog uklanjanja strugotine,
da pobolja opte uslove rada i slino.
Pneumatske instalacije mogu da se koriste samo na mainama koje rade bez primene sredstava
za hlaenje u procesu obrade rezanjem. To se, pre svega, odnosi na: specijalne alatne maine,
obradne centre, automatske maine, brusilice, glodalice, univerzalne alatne maine, koje se
upotrebljavaju u sastavu automatskih linija ili posebno u serijskoj i masovnoj proizvodnji.
Pneumatske instalacije treba, po mogunosti, da predstavljaju organsku povezanost s
konstrukcijom maine, da ine nerazdvojnu celinu u procesu obrade. Za ostvarivanje ovih
zahteva, projektant treba da predvidi odgovarajua mesta i konstruktivne elemente za razmetaj
i privrivanje hvataa, transportnih cevovoda i drugih elemenata pneumatske instalacije.
Zavisno od toga kako su maine rasporeene u radionici sagledava se mogunost ugradnje
individualne - pojedinane instalacije ili sloene - centralne pneumatske instalacije.
Individualna pneumatska instalacija opravdava svoju primenu u sledeim sluajevima:
ako se na mainama vri obrada predmeta od razliitog materijala a eli se sakupiti svaka vrsta
strugotine posebno (sivi liv, bronza, mesing, i slino),
kada u radionici, iz bilo kojih razloga, ne postoje uslovi za izvoenje sloene pneumatske instalacije.
Osim ovih uslova, individualne - pojedinane pneumatske instalacije, da bi opravdale primenu,
treba da zadovolje i zahteve u konstruktivnom smislu:
da je konstrukcija kompaktna i laka za montau kako ne bi ometala normalno odvijanje procesa
obrade,
da rad agregata, posebno ventilatora, ne izaziva prekomernu buku i vibracije,
da je odravanje i ienje ureaja jednostavno.
Izbor tipa sloene - centralne pneumatske instalacije treba da se zasniva na analizi svih moguih
reenja na bazi tehniko - ekonomske opravdanosti. Izbor razvodne mree, tip ventilatora,
odvajaa strugotine i praine, zavisi od konkretnih uslova eksploatacije maina za koje se
projektuje sloena pneumatska instalacija.
2.4. Preporuke za proraun transportnih cevovoda

Mrea transportnih cevovoda pneumatske instalacije za uklanjanje strugotine i praine od


maina, uglavnom, se projektuje na jedan od sledeih naina:
a) jednostavna razvodna mrea,
b) sloena razvodna mrea i
c) kombinovana razvodna mrea.
Na slici 2.3 prikazane su eme navedenih pneumatskih instalacija za uklanjanja strugotine i
praine od maina

Sl. 2.3. ematski prikaz sistema za uklanjanje strugotina i praine iz radne zone
Pneumatski ureaj za uklanjanje strugotine i praine tako je reen da moe raditi s promenljivim
reimom u zavisnosti od koliine strugotine i praine. U sluaju da sistem radi tako da ne usisava
strugotinu i prainu isti se moe porediti sa reimom rada ventilacionog sistema u prostoriji (u
pitanju je ventilacioni reim rada radnog prostora).
Reim rada ventilacionog sistema karakterie:

33
koliina vazduha i
snaga ventilatora

2.4.1. Odreivanje koliine vazduha

Koliina vazduha (Gv) koja je neophodna za uklanjanje praine, strugotine ili nekog drugog
rastresitog materijala, odreuje se na osnovu izraza:

=
[daN/h] (2.7)

gde su:
Gs teina strugotine ili prakastog materijala, [daN/h],
teinska koncentracija materijala i vazduha.
Koliina vazduh (Qv) izraena u jedinici zapremine je:

= [3 /] (2.8)

gde je; 1,2 [/3 ] specifina teina vazduha pri normalnim uslovima, (temperature
meavine tm=+20C, i pritisak p=1 bar ).
U sluaju usisavanja zagrejanog i hladnog materijala temperatura meavine odreuje se prema
izrazu:
+
= +
(2.9)

gde su:
cv specifina toplota vazduha,
cs specifina toplota strugotine
tv temperatura vazduha,
ts srednja temperatura strugotine.
Protok koliine vazduha definisan je izrazom:
= 3600 [3/] (2.10)
Na osnovu izraza (2.10) moe se odrediti presek cevi:

= [2 ] (2.11)
3600

gde je, vt- transportna brzina u cevovodu, u [m/s].


Najmanja transportna brzina, koja se usvaja pri projektovanju pneumatske instalacije, mora da
bude vea od brzine lebdenja (vl) estica strugotine, i to:
Pri obradi metala (sivi liv, mesing, bronza i dr.) transportna brzina je vea od brzine lebdenja za
dva puta, vt > (2 - 2,5)vl odnosno, vt > 26 [m/s],
Pri obradi nemetala (grafit, tekstolit, bakelit i slino) transportna brzina je vt > (2 - 2,5)vl , odnosno
vt > 22 [m/s].
2.4.2. Odreivanje gubitaka pritiska u instalaciji

Pad pritiska u pravolinijskom delu cevovoda definisan je izrazom:


= [] (2.12)
ge su:
R - jedinini pad pritiska, u [Pa/m]
L - duina cevovoda, u [m].
Jedinini pad pritiska, na duini od jednog metra, moe da se odredi prema izrazu:

=
[/] (2.13)
gde su:
- koeficijent trenja koji zavisi od hrapavosti unutranjih zidova cevi,
d - prenik cevi [m],
Pd- dinamiki pritisak [daN/m2].
Veliina /d predstavlja redukovani koeficijent trenja ije su vrednosti date u tabeli B (videti prilog).
Ovaj koeficijent zavisi od prenika cevi (d) i transportne brzine (vt).
Dinamiki pritisak u pneumatskoj instalaciji, uglavnom, zavisi od transportne brzine u cevovodu i
definisan je izrazom:

= 10 2
[] (2.14)

gde su:
vt transportna brzina [m/s],
- specifina teina vazduha, 1,2 [daN/m 3],
g- ubrzanje zemljine tee, 9,81 [m/s2].
Preporuke za izbor transportne brzine (vt), u zavisnosti od vrste materijala i poloaja cevovoda,
date su u tabeli 2.1.
Tabela 2.1. Transportna brzina u cevovodu zavisna od vrste rastresitog materijala koji se transportuje
TRANSPORTNA BRZINA vt [m/s]
MATERIJAL Vertikalno postavljena Horizontalno postavljena
cev cev
Abrazivne estice od tocila i materijalni opiljci
15 19
nastali bruenjem
Strugotina od plastinih materijala (bakelit,
18 22
pertineks, tekstolit)
Strugotina od: aluminijuma, sivog liva, bronze,
22 16
mesinga; te.<200 mg
Strugotina od: aluminijuma, sivog liva, bronze,
16 32
mesinga; te.>200 mg
Ukupan gubitak pritiska usled lokalnih otpora jednak je proizvodu dinamikog pritiska i zbira
koeficijenata lokalnih otpora:
= =1 [/2] (2.15)
gde je =1 - suma koeficijenata lokalnih otpora.
Veliine koeficijenata lokalnih otpora za neke konstrukcije hvataa strugotine i praine odreene
su eksperimentalno, a njihove vrednosti su date u tabelama C, D, E, F (videti prilog).
Ukupan pad pritiska u pneumatskoj instalaciji, bez usisavanja strugotine i praine, tj. istog
vazduha, definisan je izrazom:
0 = =1 + [/2 ] (2.16)
Ukupan pad pritiska meavine strugotine i vazduha se znatno poveava usled savlaivanja sile
trenja i lokalnih otpora, a definisan je izrazom:
= 0 (1 + 0 ) + 10 [] (2.17)
gde su:
K0 - koeficijent proporcionalnosti,
- teinska koncentracija strugotine u vazduha,
Luc- ukupna duina cevovoda, u [m],
- zapreminska koncentracija strugotine u vazduhu,
P0 - gubitak pritiska istog vazduha, u [daN/m 2].
35
Koeficijent proporcionalnosti definisan je izrazom:

=1
0 =
(2.18)
=1

gde su:
Pi - parcijalni gubici pritiska istog vazduha u delovima instalacije [daN/m 2],
Ki - koeficijenti za pojedine delove instalacije, ije su vrednosti date u tabeli 2.2.
Tabela 2.2. Vrednosti koeficijenta za pojedine delove instalacije
KOEFICIJENT Ki
DELOVI CEVOVODA nemetali, plastika, Metali, sivi liv, mesing i
grafit i slino slino
Hvatai strugotine i praine 1 0,7
Krivine prenika R=(4 - 5)d 1,6 1,6
Vertikalne cevi (odvod na gore) 1 0,85
Horizontalne cevi 1 0,85
Ciklon odvaja strugotine 1 1
2.4.3. Preporuke za izbor ventilatora

Za pneumatsko uklanjanje strugotine i praine koriste se centrifugalni ventilatori srednjeg ili


visokog pritiska.
Izbor ventilatora vri se na osnovu ukupnih gubitaka pritiska u instalaciji i mesta ugradnje. Koliina
vazduha, koju isisava ventilator, odreuje se prema izrazu:

0 = 1 + 0 [3 /] (2.19)
0

Na osnovu koliine vazduha (Qv) i ukupnog gubitka pritiska (P) meavine vazduha i strugotine
moe se odrediti potrebna snaga za pokretanje ventilatora, prema izrazu:
0
= 10003600 [](20)

gde je;
- stepen korisnog dejstva ventilatora koji se usvaja u granicama ( = 0,90 -0,98).
Izbor ventilatora se vri iz kataloga proizvoaa, pri emu treba voditi rauna o ukupnom gubitku
pritiska u instalaciji.
Preporuka je da se na osnovi ukupnog gubitka pritiska u instalaciji biraju sledei ventilatori:
pri ukupnom gubitku pritiska, P>12000 [Pa], bira se centrifugalni ventilator visokog pritiska,
pri ukupnom gubitku pritiska, P>(4000-12000) [Pa], bira se centrifugalni ventilator srednjeg pritiska,
pri ukupnom gubitku pritiska, P>(2500-4000) [Pa], bira se centrifugalni ventilator niskog
pritiska.
Qv KOLIINA ODSISANOG VAZDUHA u m3/h

Tabela A.
Prenik Presek v brzina strujanja vazduha u cevovodu, m/s
cevi cevi

d mm A cm2 16 18 20 22 24 26 28 30 32 34 36
30 7,07 51 56 61 66 71 76 81 86 92
34 9,08 65 72 78 85 91 98 105 111 117
36 10,18 73 80 88 95 102 110 117 124 132
40 12,57 91 100 109 118 127 136 145 154 163
45 15,90 114 126 137 149 160 172 183 195 206
50 19,63 141 155 170 184 198 212 226 240 254
55 23,76 171 188 205 222 239 256 274 290 308
60 28,27 203 224 244 265 285 305 326 346 366
65 33,18 239 263 287 311 334 358 382 406 430
70 38,48 277 305 332 360 388 415 443 471 499
75 44,18 318 350 382 414 445 477 509 541 573
80 50,26 362 398 434 470 507 543 579 615 651
85 56,75 408 449 489 530 571 612 653 693 734
90 63,62 458 504 550 595 641 687 733 779 825
95 70,88 510 561 612 663 714 765 816 867 918
100 78,54 565 622 679 735 792 848 905 961 1018
110 95,03 684 752 829 889 958 1026 1094 1163 1231
120 113,1 814 895 976 1058 1139 1221 1302 1384 1465
125 122,7 884 972 1060 1149 1237 1325 1414 1502 1590
130 132,7 955 1051 1147 1240 1338 1433 1529 1624 1720
140 153,9 1108 1219 1330 1441 1552 1663 1773 1884 1995
150 176,7 1272 1400 1527 1654 1781 1908 2036 2163 2290

37
VREDNOSTI REDUKOVANOG KOEFICIJENTA TRENJA (/ d)
u zavisnosti od brzine u cevovodu i dinamikog pritiska
Tabela B.
Prenik cevi

Presek cevi

BRZINA STRUJANJA VAZDUHA U CEVOVODU, v = m/s


cm2
mm

20 22 24 26 28 30 32 34 36 38 40

Dinamiki pritisak, Pd = Pa
d
A
mm 245 294 352 413 479 548 626 706 794 883 978
cm2

30 7,07 0,73 0,72 0,71 069 0,68 0,67 0,66 0,5 0,64 0,63 0.62

34 9,08 0,65 0,64 0,63 0,62 0,61 0,60 0,59 0,58 0,57 0,56 0,55
36 10,18 0,57 0,56 0,55 0,54 0,53 0,52 0,51 0,50 0,49 0,48 0,47
40 12,57 0,50 0,49 0,48 0,47 0,46 0,45 0,44 0,43 0,42 0,41 0,40
45 15,90 0,44 0,43 0,42 0,41 0,40 0,39 0,38 0,37 0,36 0,35 0,34
50 19,63 0,37 0,36 0,35 0,34 0,33 0,32 0,31 0,30 0,29 0,28 0,27
55 23,76 0,36 0,35 0,34 0,33 0,32 0,31 0,30 0,29 0,28 0,27 0,26
60 28,27 0,35 0,34 0,33 0,32 0,31 0,30 0,29 0,28 0,27 0,26 0,25
65 33,18 0,30 0,29 0,28 0,27 0,26 0,25 0,24 0,23 0,22 0,21 0,20
70 38,48 0,28 0,27 0,26 0,25 0,24 0,23 0,22 0,21 0,20 0,19 0,18
75 44,18 0,25 0,24 0,23 0,22 0,21 0,20 0,19 0,18 0,17 0,16 0,15
80 50,26 0,23 0,22 0,21 0,20 0,19 0,18 0,17 0,16 0,15 0,14 0,13
85 56,75 0,22 0,21 0,20 0,19 0,18 0,17 0,16 0,15 0,14 0,13 0,12
95 70,88 0,20 0,19 0,18 0,17 0,16 0,15 0,14 0,13 0,12 0,11 0,10
100 78,54 0,18 0,17 0,16 0,15 0,14 0,13 0,12 0,11 0,10 0,09 0,08
110 95,03 0,17 0,16 0,15 0,14 0,13 0,12 0,11 0,10 0,09 0,08 0,07
125 122,7 0,16 0,15 0,14 0,13 0,12 0,11 0,10 0,09 0,08 0,07 0,06
KOEFICIJENTI LOKALNIH OTPORA HVATAA STRUGOTINE I PRAINE
Koeficijenti
Vrsta
eme hvataa otpora
hvataa
u hvataima

tr= 0,4
brzina: v = 30
m/s
1a
presek: A= 20
x 20
hvatai strugotine i praine kod strugova

A = 400 mm2

tr= 1,0
brzina: v = 35
1b m/s
presek:
A=1130 mm2

= 1,0
brzina: v = 35
1c m/s
presek:
A=1130 mm2
hvatai strugotine i praine kod

= 2,1
brzina: v = 30
glodalice

m/s
2a
presek: A =
40 x 20
A = 800 mm2

ematski prikazi hvataa strugotine i praine tabela C.

39
Vrsta Koeficijenti otpora u
eme hvataa strugotine i praine
hvataa hvataima

tr= 3,1
brzina: v = 30 m/s i
2b
presek: A = 45 x 20
A = 900 mm2
hvatai strugotine i praine kod glodalice

= 1.6
brzina: v = 20 m/s i
2c
presek: A = 40 x 20
A = 800 mm2

= 0,6
2d brzina: v = 20 m/s i
presek: A = 180 mm2
hvatai strugotine i praine
kod builica

= 3,0
brzina: v = 20 m/s i
3a
presek: A = 20 x 150
A = 3000 mm2

ematski prikazi hvataa strugotine i praine tabela D.


KOEFICIJENTI LOKALNIH OTPORA U CEVNOJ INSTALACIJI

proirenje
a
naglo
4 6 k 1
A

a
suenje
naglo

5 5 0.5 1
A
postepeno
proirenje


6 = (1 ) k = 0,12 0,20
6 proporcionalno uglu
ulaz i

ulaz u = 0,3
izlaz

prava cev sa
7
prirubnicom izlaz i = 1,0
ulaz i izlaz

ulaz u = 1,0
8 cev sa kapom
izlaz i = 2,1
zavarena
kolena

9 = 90o = 0,5
zavarena
kolena

10 = 90o = 0,6
zavarena
kolena

22.5 30 45 60 90
11
0.1 0.2 0.3 0.7 1.3
kvadratni
okrugli i

12 R/d 1 2 3 4 5
90 0.29 0.15 0.12 0.10 0.08
odvodi

pravougaoni

b/h 0.5 0.5 0.8 1.0 1.2 1.5 1.7


7 5 5
13
k1 1.4 1.2 1.1 1.0 0.8 0.6 0.5
5 8 7 0 0 8 6

ematski prikazi moguih konstrukcija povezivanja cevne instalacije Tabela E.

41
A0 o

postepeno proirenje
A1 6 8 10 12 14 16 20 24

(difuzor)
0.1 0.12 0.13 0.15 0.17 0.20 0.24 0.30 0.38
14 0.2 0.10 0.10 0.12 0.14 0.16 0.19 0.24 0.30
0.3 0.08 0.08 0.10 0.11 0.13 0.15 0.19 0.23
0.4 0.07 0.07 0.08 0.09 0.10 0.12 0.14 0.17
0.5 0.06 0.06 0.06 0.07 0.08 0.09 0.10 0.12
0.6 0.04 0.04 0.05 0.05 0.06 0.07 0.07 0.08
p (prohodni protok)

Ab Qb/Qc

Ac 0.05 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6


kosi sastav pod uglom: = 15o

0.1 0.00 0.00 -0.01 -0.02 -0.06 -0.16 -0.38


0.2 0.01 0.01 0.00 -0.02 -0.10 -0.27 -0.66
0.3 0.05 0.06 0.07 0.05 -0.03 -0.23 -0.87
0.5 0.39 0.42 0.48 0.52 0.54 -0.43 -0.70
15 p (boni protok)

Ab Qb/Qc

Ap + Ab = Ac Ac 0.05 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6


0.1 -2.9 0.01 0.70 0.75 0.82 0.82 0.82
0.2 -19.5 -3.4 0.02 0.53 0.65 0.67 0.68
0.3 -76.0 -15.6 -1.86 -0.20 0.29 0.47 0.51
-
0.5 200. -56.0 -9.70 -2.80 -0.62 0.02 0.28
0
p (prohodni protok)
Ab Qb/Qc

Ac 0.05 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6


kosi sastav pod uglom: = 30o

0.1 0.00 0.00 0.0 -0.02 -0.06 -0.14 -0.34


0.2 0.00 0.01 0.0 -0.02 -0.08 -0.22 -0.57
0.3 0.06 0.07 0.10 0.07 0.02 -0.14 -0.57
0.5 0.39 0.42 0.49 0.55 0.60 0.53 0.23
p (boni protok)
16
Ab Qb/Qc

Ac 0.05 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6


Ap + Ab = Ac 0.1 -3.04 0.02 0.71 0.81 0.84 0.85 0.83
0.2 -19.5 -3.36 0.01 0.62 0.68 0.71 0.72
0.3 -76.0 -15.6 -2.00 -0.15 0.36 0.53 0.58
-
0.5 260. -56.0 -9.00 -2.53 -0.56 0.14 0.39
0
KOEFICIJENTI LOKALNIH OTPORA Tabela F.