PREDNOSTI I NEDOSTACI

KOMPOZICIJE TIMA 4:2 U ODBOJCI

Prof.dr Predrag Nemec

Fakultet za menadment u sportu
ALFA UNIVERZITET
PRINCIPI I KOMPOZICIJE TIMA

Kompozicija tima, ili sastav jedne ekipe, je i najtei deo

posla prilikom stvaranja tima. I veoma iskusni treneri, kada
dou u situaciju da moraju izabrati najkompaktniju
celinu, mogu da padnu na ovom ispitu.

U kompoziciji se ne sastavlja ekipa od najboljih igraa, nego

se pronalazi najhomogenija celina. Da bi se ostvario ovaj
zadatak ekipu moramo STVARATI, A NE SASTAVLJATI
OSNOVNE PREDNOSTI 4:2 KOD DECE
Smanjena koliina tranja dizaa da bi se stigla lopta;

Ne naruava se tehnika kada se vri dodavanje;

Broj dodira sa loptom podeljen je na dva dizaa, to

omoguava da ne doe brzo do zamora;stiti od zamora;
preteranog

Podela obaveza dizaa omoguava veu stabilnost u

psiholokoj sferi, zbog smanjenog broja greaka; zbog rotacije
dizaa tokom igre

Stvaranje dizake opcije NE MOE BEZ MENE i njihove

tvrdoglavosti (neposlunosti) u ispoljavanju tehniko -
taktikih zadataka - namee im vei motiv za dokazivanje;
 Raznovrsnost dizanja moguih varijanti je laka zbog samo
dva smeera kod jednog dizaa, to znai da e lake
odreene akcije uigrati sa dva smeera nego sa pet u
kompoziciji 5:1;

Smeerima je, kada se naviknu na ovu kompoziciju (4:2),

lake prilagoavanje na druge dizae u sluaju iznenadne
potrebe za zamenom dizaa ili taktike varijante;

U sluaju povrede prvog dizaa nije veliki hendikep kod

4:2, ako doe do njegove zamene, kao u kompoziciji 5:1,
zato to tada drugi diza postaje nosilac igre a zamena
povreenog dizaa preuzima ulogu drugog dizaa;

Igra u odbrani dizaa u kompoziciji tima 4:2 je preciznija i

izraenija zbog suptilnije odbojkake tehnike;

Ekipa (tim) koja stalno razmilja o napadu i smeiranju

malo misli o odbrani
 Promena, ritma, naina dizanja i vrste napada prouzrokovana

je igrom dva dizaa a oni su ti koji stvaraju preduslove za tee

prilagoavanje protivnika na njihovu igru i mogue taktike
varijante;

Potreba za stvaranjem kreativnosti dizaa je vea jer su izbori

akcija premali, to omoguava veu uigranost i preciznost

koja dovodi do vee efikasnosti;

Edukacija drugog trenera, koji preuzima obavezu treniranja

drugog dizau, toliko je neophodna koliko i usvajanje znanja

dizake tehnike;
 Kada se u kompoziciji tima nalaze dva dizaa
podjednaka odgovornost, za efikasnost u napadu,
pripada i dizau i smeeru. Za razliku od kompozicije
tima 5:1 gde diza ima opravdanje za sve to je uradio za
izvoenje napada.

Povremeno na treningu i smeera staviti u ulogu dizaa,

da bi osetili zahtevnost i kompleksnost takve timske
uloge tako da ne bi imali suvie primedbi na dizanje;
 Kompozicija tima po principu 4:2 nije se primenjivala
u tolikoj meri kao 5:1.
Vei zahtevi odbojkakog nadigravanja u poslednje
vreme iziskuju da i ostali igrai preuzimaju uloge koje
im ne pripadaju u njihovoj stratekoj koncepciji.
Zbog toga mogunosti u usvajanju tehnike i princip
univerzalnosti igraa dolazi vie do izraaja u
kompoziciji 4:2.
Ona prima znatno vei broj kombinacija i varijanti u
napadu i odbrani i reava jedan od osnovnih problema
savremene odbojke, a to je nedostatak dizaa.
U kompoziciji tima 5:1 u novije vreme, kod
kreativnijih trenera, ulogu dizaa iz zone odbrane
preuzima libero.
SLOENOST NAPADA
Sloenost organizovanja napada, uvebavanje velikog
broja varijanti i finesa, namee potrebu komponovanja
tima po principu 4:2, odnosno igru sa dva dizaa.
Ovako sastavljen tim ima i neke slabosti, ali i
mnogostruke prednosti nad nekim drugim principima
komponovanja tima, a pre svega u odnosu na princip
5:1.
Sloenost organizovanja napada, uvebavanje
velikog broja varijanti i finesa
namee potrebu komponovanja tima po principu
4:2, odnosno igru sa dva dizaa.
RAZLIKE U KOMPOZICIJI 5:1 i 4:2
JEDAN DIZA
Ekipe, koje igraju iskljuivo sa kompozicijom tima 5:1,
opredeljuju se za negovanje jednog dizaa, super -
specijaliste.
On je najee dua tima, njen voa i motorni pokreta.

Svaki igra, pa i diza, ne moe igrati izuzetno na veem

broju utakmica, pogotovo ne na jednom veem turniru.
Nije naviknut na takvu vrstu optereenja i kontinuiteta
efikasne tehnike u nadigravanju.
Usled tog nedostatka biva zamenjen.

ta biva sa timom iji diza igra proseno?

Taj tim igra ispod proseka!
 U takvim situacijama treneri najee pribegavaju
zameni dizaa.
Poto je diza, koji izlazi iz igre, "super - specijalista",
a time i favorizovan kao igra, njegov zamenik se
nalazi u veoma nepovoljnoj situaciji.
On ulazi u igru kada je njena organizacija popustila i
kada je treba podii na vii nivo, za ta je potreban
veoma visok nivo aspiracije i tehnikih mogunosti, a
to drugi diza (njegova zamena) najee nema.
Stoga se preuzimanje prvog dizaa najee ispoljava
nesigurnou smeera, a i samog dizaa.
On obino uspeva da odri zateeno stanje.
 U kompoziciji tima po principu 5:1, diza se u tolikoj
meri usredsreuje na svoju ulogu dizaa, da u velikoj
meri zanemaruje ostale uloge u nadigravanju, koje
su takoe veoma znaajne (blok retko efikasan,
polovina zatita polja...).

Tako se dogaa da se dizai, koji imaju izuzetne

telesne predispozicije, u nespecifinim elementima
esto ispoljavaju ispod proseka.

Tome doprinosi neprekidno usredsreenje na

osnovnu ulogu i neprekidno iekivanje situacije, u
kojoj e ispoljiti tu svoju osnovnu, specijalistiku
ulogu.
 Stoga je igra u bloku retko efikasna.
Zatita polja je esto polovina.
Diza, koji je najbolji tehniar (najbolje vlada tehnikom) u
ekipi, neretko sa lakoom dolazi u kontakt sa loptom u
odbrani, ali je zato usled brzopletosti najee, veoma
neprecizno, upuuje na oekivano mesto.
U ovakvim situacijama i podsvesne reakcije imaju svoj
udeo.
Ako lopta u odbrani ne doe do dizaa, on ima priliku da
ostvari svoju specijalistiku ulogu. Da bi to bilo mogue,
on mora biti pripravan da reaguje kao diza.
To namee usredsreenje na dve mogunosti, ali
najee umanjuje u odreenoj meri efikasnost obe.
Zato se veina dizaa-specijalista, najee znatno slabije,
ispoljava u organizovanju napada u situacijama iz igre,
odnosno posle sopstvene odbrane.
 Poseban nedostatak, koji se teko moe otkloniti u
kompoziciji tima 5:1, su odreene situacije u odbrani od
smeovanja i plasiranja.
Ako se pretpostavi da ekipa, koja je komponovana po
principu 5:1, igra u odbrani sistem uglom napred. U
sluajevima kada lopta proe kroz blok, izmeu dva
blokera, pored bloka, preko njega (dizaa) ili je upuena sa
prostora dalje od mree i ne dotakne ga, u zoni odbrane
ostaju samo dva igraa.
Ako je jedan od dvojice igraa u odbrani diza, on je u
velikoj meri usredsreen na svoju specifinu ulogu, kao
organizator napada i spreman je da loptu prihvati u toj
ulozi, zanemarujui injenicu da odbrana jo nije ostvarena.
Stoga se esto dogaa da se, u ovakvim situacijama, dizai
kreu prema mrei kako bi zauzeli to povoljniji poloaj za
dizanje.
 Ako je lopta upuena na dizaa on je najee, u
takvim situacijama, prihvata nedovoljno
usredsreen ili u fazi kretanja unapred, tako da su
odbrambene akcije dizaa veoma neprecizne.
Ovome se moe dodati da se deo taktiziranja u cilju
slabljenja napada protivnika moe ostvariti
upuivanjem lopte na dizaa, koji je u odbrani.
Naravno, to dolazi u obzir u situacijama kada se lopta,
usled nemogunosti efikasnijeg napada, prebacuje
odbijanjem prstima.
Bez obzira na koji nain je lopta upuena, ako se u
zoni odbrane nalazi samo jedan igra, zbog okolnosti
koje smo opisali, odbrana e biti veoma oteana.
 I pored toga to je diza na svom mestu, napad ne moe
biti organizovan na viem nivou, jer je prvo odbijanje
lopte izvedeno najee krajnjim naporom i veoma
neprecizno.

Slina situacija je ako se diza zadri u odbrani i

uspeno prihvati loptu. Ulogu dizaa e preuzeti jedan
od smeera, to opet, u velikoj meri, predstavlja samo
improvizovanje napada i umanjuje mogunost
odigravanja sloenijih varijanti napada.
RAZLIKE U KOMPOZICIJI 5:1 i 4:2
DVA DIZAA
Ako su u postavi dva dizaa, ree se dogaa da istovremeno
oba igraju slabo. Obino je jedan neto manje uspean, pa
se veina organizovanja napada, kao i voenja cele igre,
prebacuje na onog drugog.
To praktino znai da e "loiji diza" svoju ulogu ostvariti
samo u zoni napada, ili e iz zone odbrane ulaziti samo u
odreenim situacijama, ili e ulaziti samo iz jedne zone.
U toku utakmice, njegov udeo u igri moe se menjati, to
zavisi od njegove uspenosti, odnosno njegovog oporavka i
pokazivanja sve vee uspenosti u igri.
Uspenost u igri zapaaju sami igrai, dizai jo i vie, a o
njoj vode rauna i treneri, odnosno ekipa koja snima igru.
 Ekipe, koje igraju sa kompozicijom tima 4:2, esto
prave sline greke. One nastaju iz elje da se iz igre,
odnosno posle odbrane, u svakoj prilici organizuje
napad preko tri smeera.
Tada se ekipa moe nai u slinoj situaciji, kao kada
igra sa jednim dizaem.
Zato se preporuuje da diza, koji je u odbrani, u njoj i
ostane do njenog kraja, nastojei da loptu, ako je
primi, doda kao diza dizau, kako bi bilo mogue
organizovati uspean napad i preko dva smeera.
To je, u velikoj meri, olakano, jer se na mrei nalazi
jedan od dvojice dizaa.
 Ukoliko se diza nalazi iza bloka, preuzimajui ulogu
njegovog zatitnika, onda je situacija jo povoljnija. U
sluajevima uspene odbrane, taj igra je u situaciji da
preuzme ulogu dizaa, to znai mogunost organizovanja
napada sa tri smeera.
Moe se staviti zamerka da, zadravanje jednog dizaa u
odbrani, u znatnoj meri slabi napad, jer ga svodi na
uestvovanje dva smeera. Pojedini strunjaci misle da je to
rezonovanje onih, koji su zaokupljeni napadom kao
najatraktivnijim delom odbojkakog nadigravanja.

Mislimo da je to rezonovanje onih koji su zaokupljeni

napadom kao najatraktivnijim delom
odbojkakog nadigravanja.
 Treba se podsetiti da je za dobru odbranu neophodna
sigurnost, samokritika, podnoenje osujeenja u naglaenoj
meri i esto izuzetno portvovanje.

U napadu, u velikoj meri dolazi do izraaja suptilnost

izvoenja pojedinih delova tehnike napada.

Sigurno je da je mnogo tee negovati osobine, koje dolaze do

izraaja u odbrani. Takav je sluaj kod naih odbojkaa. U
odbojci, kao i u ahu, nije preporuljivo razmiljati o dva
poteza unapred. Najbolja reenja i pun uinak treba dati u
potezu, koji se odvija ili je na radu.

U odbojci, kao u ahu, nije preporuljivo razmiljati o

dva poteza unapred. Najbolja reenja i pun uinak treba
dati u potezu koji se odvija ili je na radu.
 Posebna prednost napada u kompoziciji tima po
principu 4:2, je mogunost napada sa dva ili tri
smeera. To znai da dizai, svakog trenutka, mogu
postati napadai, a to u znatnoj meri oteava
organizovanje odbrane protivnika, posebno blokiranje.
Ova prednost moe se realizovati u timu koji ima dva
dizaa nie telesne visine, a prosena kao napadai.
Njihova prosenost u napadu je dovoljna da privue
panju blokera.
U situacijama kada je barem jedan od dizaa visokog
telesnog rasta i uspeniji smeer, mogunosti su
mnogo vee. Ako je nii diza, odlian skaka i
odlian smeer, to je onda varijanta koja je slina onoj
najpogodnijoj i koju nije lako ostvariti: da su u timu
dva visoka dizaa, koji su i odlini smeeri.
TAKTIKI PODUHVATI ZA TRENERE KOJI
NISU SPREMNI DA STVARAJU DIZAE
Stavljanje srednjem blokeru markere (diza uvek iz
prednje zone);

HVALA NA PANJI