POESIA SINE NATURA Tihi smisao poezije Stevana Raitkoviéa Odluku da pie o poeziji, Stevan Raitkovié tumaci na neobiéan nacin. Rai¢kovi¢eva uvodna napomena za Beleske 0 poeziji pleni nekom lakom i otmenom skromno8éu. U najmanju ruku to je zapis koji je pri- jatno proCitati jer deluje iskreno i opusteno, ali u njemu se krije i je- dan hermeneuticki izazov kome je tesko odoleti. O poeziji sam, veli Raickovi¢, pisao ne zato Sto je postojala odredena namera da se ,,pored poezije, bavim i ovom vrstom posla: komentarima poezije“ Potrebu da sebe ulozi u komentare pesnik zapravo nije imao, ali je postojala potreba koja je dolazila sa strane, od drugih, potreba da se napi8e predgovor za neku knjigu, izbor ili prepev koji je Rai¢kovi¢ satinio. Tako je, medutim, kaze Raickovi¢, ,.pisanje o poeziji pocinjalo da biva i jedna moja navika ~ tezak, ali dragi rad. Kao i sama, sopstvena poezija: i pisanje o tudoj po- eziji kao i glasno (pismeno) razmiljanje o raznim poetskim temama, iz oblasti potreba — koje su i dalje dolazile sa strane (obeleZavanje jubilarnih godina pesnika, ankete o poeziji, obavezni predgovori za moje knjige poetskih prepeva i dr.) - postali su deo mojih liénih namera‘. Pesnikova intimna sklonost izolaciji, dodaje on, ukrstila se sa potrebom okoline za komunikacijom. Mesto ukr&tanja su tekstovi 0 poeziji, a ono Sto se zapravo razmenjivalo nije ono Sto je napisano, vec neSto vi8e od toga. Uspostavljena komunikacija izmedu pesnikove intime i okoline zeljne teci i komentara postala je vazna. Poéela je da se ispoljava sama intimna namera pesnikova, ne neki apsolutni kriti¢ki duh. Pesnik je stekao, da kazemo to njegovim recima, potrebu da u komentarima poezije otkriva svoje intimne namere. Zato su Rai¢kovicevi zapisi o poeziji izrazito litni.Samo/osporavanje Oni, uistinu, govore o poeziji drugih autora, i to pronicljivo i nad ali je sam Rai¢kovié njihova osnovna tema. Moglo bi se re¢i, bez be da je to preterano, kako su Raickovicevi tekstovi 0 poeziji zapravo ' istog pesni¢kog duha koji su otkrivali njegovi stihovi. Ima medu Raickovicevim tekstovima o poeziji, naravno, razlika; premda oni bez izuzetka pokazuju dubinu pesn zumevanja poezije i naklonost prema onome o ¢emu pife, naprosto ne govori o stvarima koje su mu daleke i do kojh mu timno nije stalo, njega ne privlaci toliko da odredi razlike koliko ¢ udivi u ono o éemu pie. O dvojici pesnika je, uprkos tome, Raitk pisao sa posebnim zanosom - o Draincu i, razume se, Crnjani Raickovicevo razmisljanje i duboka odanost Crnjanskom, medu dobro su poznati. Ono sto moze da iznenadi jeste Rai¢kovicev prema Draincu, i naro¢ito neki zakljuéci do kojih u analizi Dr poezije dolazi, koji, za¢udo, kao da vaze i za same stihove S Rai¢koviéa. Beleska o Draincu pored niza izvanrednih zapazZanja, i to nap sa neodoljivom lakocom, dragocena je i po opisu klime koja je viada la u knjizevnom Zivotu posle Drugog svetskog rata, po opisu ke upe¢atljivo predstavlja polozaj i o¢ekivanja sa kojima je Raitkovié generacija ulazila u srpsku knjizevnost. 1 U toj neuhvatljivoj atmosferi u kojoj na stenama knjizevnog nat uzburkano knjiZevno more ne prestaje da peni, a vetrovi prom podizu talase i stvaraju nove knjizevne nemire, u tom raskolu i izvesnosti i potrebe da se ne ostane isti, Raickovicu se nameéu i dva pesnicka lika. Dvojica su, veli on, ipak bila najprisutnija: Crnjanski i Rade Drainac. ,Po mnogo ¢emu nespojivi i obavijeni velove sasvim razli¢itih poetskih i Zivotnih sudbina, imali su za nas U- tom trenutku i jedan iznenadni, zajednicki koeficijenat: na neki na¢in, svojim sugestivnim stihovima, uspostavljali su ravnotezu u na’em jos: uvek nestabilnom senzibilitetu, koji se opipavao u nekoliko pravaca’, kaze Rai¢kovic. ,CeZnja za nekim lirskim mirom'‘; nastavlja on, ,koja_ se kao u ogledalu prepoznavala u sumatraizmu Miloga Crnjanskog, — kao i potajni, pustolovni zov, nalik na poetski banditizam Drainca, © 8 a aPoesia sine natura U toj novoj generaciji Raitkovié vidi ocionalnih pesnika‘ Raitkovi¢, u to vreme mosferi u koju je sve vi pojavu jednog broja ,,novih, Poetska vizija emocionalnih pesnika je, kaze polako prelazila u lakéi otpor prema onoj at- iSe tonula nova literatura. A upravo je za ove emocionalne pesnike Drainac bio Ppoput jedne od ,,odskoénih dasaka“ Za izlet iz te skucene poratne naslednice NOV(e) i POJ(ene) literature, da se naalimo sa ovim donedayno op8te poznatim skra¢enicama. U prici o Drain¢evom Zivotu, pak, nalazili su pesnici inspiraciju za novu boemiju. Zato se Drainac, kaze Rai¢kovié, ,u jednom trenutku javio kao potreba, kao hrana jednoj novoj poetskoj generaciji, koja je iz rata izaSla gladna poezije, isto toliko koliko i hleba, ako ne i vise“ Za Raitkoviéa je Drainac poceo i zavrSio kao ,,pesnik trenutka“ Vise od bilo kog drugog pesnika izmedu dva rata Drainac je bio »zatocenik trenutka‘ ~ zbog éega je ostajao katkad kontradiktoran i nbez nekog uodljivijeg misaonog kontinuiteta® Ali kroz Zivot i poeziju je Drainac iSao ,,otvorenih ¢ula* Ovde, medutim, Raickovié s razlogom zastaje da obelezi u kojoj meri je taj éulni Drainéev svet bio zapravo plod pesnickog nagona. U Drainéevoj poeziji je, kaze Raickovié, ,,isto tako prisutna jedna doza o¢iglednih fikcija, izmiéljenih situacija i fantasti¢nih podataka, zaodenutih u realno, ali prozirno ruho, s be- zazlenom i drskom namerom da se sve to stavi pred ¢itaoce kao goli Zivot i istinska biografija pesnika". To navodi na pomisao, nastavlja Raickovié, kako je Drainac ,,pokuSavao da i u Zivotu prosledi koju imaginarnu stazu iz stihova koje je ve¢ bio napisao’. U Drainéevoj poeziji i Zivotu je, prema tome, doélo do jednog obrta koji je u drugoj polovini devetnaestog veka obelezio osnovni smisao es- tetizma: da umetnost prethodi stvarnosti. U sirokom rasponu od Getea do Dostojevskog, i jo8 Sirem od logosa Geneze do Niéea, sazrevala je ovakva misao o odnosu literature i Zivota da bi se naposletku oblikovala kroz dva vaina obrta koje istorija ideja i kulturna istorija Covecanstva posebno pamte. Umetnost stvara predstave preko ‘kojih se kultivigu sama ose¢ajnost i percepcija, pa tako svet do nas dopire u duhu estetskesamo/osporavanje spoznaje da bi tek onda, zapravo, naknadno bio shvaéen kao re Estetsko i umetnicko utoliko je predsvetsko i predrealno. Raickovicev zapis o Draincu je pronicljivo i produhovljeno vetljavanje Drain¢evog pesnickog identiteta. Rai¢kovi¢ na ovaj n Citaoca uvodi u tajnu, u svetu misteriju modernisti¢ke po sam osnovni izvor njene snage. ,,Pokusaj za identifikacijom Ziy poezijom’, pise Raickovi¢, ,,kod Drainca je ocigledan, ali ka igao obrnutim redosledom: od poezije ka zivotu®. Taj Drain medutim, ne propusta Raickovic¢ to da primeti, nije bio svakad u: poetska transakcija. Na berzi poetskog i zivotnog kapitala D uzdizao i padao kao ,,kakav lakomisleni bankar“. Njegova je p »neujednacena i nesamokriticka, kao u malo kog naseg zna pesnika’, pa Raickovi¢ bez ustezanja kaze da je to ,,velika m poezije“. Uzrok te mane Rai¢kovi¢ vidi pre svega u mentalitetu pesnika, a jedan od glavnih njenih izvora je ,,pretarana lirska opsirn kao i izuzetna sklonost ka poetskim varijacijama na iste mo jednu jedinu temu koja se tove: Drainac* Cini se da je Drainae, Raickovi¢, ,,celoga Zivota bukvalno pisao jednu jedinu pesmu‘ je »po svom tonu i po svom sadrZaju isto tako jedinstvena* Uk dodaje Raickovié, ,2a nju bi moZda bilo najbolje re¢i da je ispov jednom Zivotu“ $ Prethodno je veé receno kako je Drainac Zivot oblikovao spr svojih pesnickih nastojanja i vie ziveo svoju poeziju no pretakao. zivot u stihove. Drainéeva ispovest je jedna i jedinstvena pesma ke je nastojao da stvori, no to nije pesma njegovog ,,stvarnog“ Zivota plod Drainéevog pesnickog postojanja i energije poeticke vit Gde se, onda, izgubio stvarni Zivot, realnost, empirija? Kao da pesnickim obrtima i&¢ezao sav Zivot, a ostala Sva poezija. Kao di na putu od pesnitkog bica do zivota u kome je nastajalo pesni oe u kojoj Je to odzivijeno pesnistvo ispovedano, kreé ie: Za takav pesnicki krug bi se, u ondj istoj tradiciji koja je u oo a nicteoiiaas a site na stvarno, moglo talnog pesnistva. © Pocaife lh Slegelovim retima, transce 10 ™