__________________Avangardni pokreti Dadaizam i nadrealizam___________________

1.Pojam avangarde i pojam pokreta

Mrzim rutinu, klie i retoriku.
Mrzim mumije i muzejske suterene.
Mrzim knjievne fosile.
Mrzim zveku lanaca.
Mrzim sve one koje sanjaju o antici i misle
da nita ne moe da nadmai prolost. 1

Pojam modernog u knjievnosti veoma se dugo upotrebljava, a svako

negiranje i opovrgavanje uspostavljenih umetnikih naela njegov je trijumf. U
XIX veku, upotrebna vrednost ovog termina u naglom je porastu, proporcionalno
sve ubrzanijoj smeni knjievno - umetnikih stilskih formacija i njihovih
programskih ideja. Te nove tendencije sve su nerazlunije od politike stvarnosti
i nastoje poboljanju drutvenog i duhovnog stanja putem umetnosti. Moderno
u knjievnosti prati nove zahteve u socijalno-politikom ivotu. 2 U Francuskoj
se, tokom XIX veka, umesto pojma moderno, poinje da koristi pojam
avangardno. Naziv avangardna umetnost pripada gotovo iskljuivo neolatinskim
jezicima i kulturama. injenica je, meutim, da se najbolje prilagodio i najdublje
ukorenio na tlu Francuske i Italije. Upravo to latinsko naslee pojma izazvalo je
otpor i spreavalo njegovo odomaenje u Nemakoj, gde su preovladala imena
kao to su modernizam, dekadencija, secesija, Neu-Romantik. U Rusiji, gde je od
poetka veka avangardna umetnost postala prva umetnost, izvorni pojam prodire
brzo i potpuno.
Avangarda, u znaenju koje danas nosi, uzima se kao periodizacijski termin
primenjen na istorijski period i duhovni sklop umetnikih pokreta koji su redom
nastajali i smenjivali se u prvim decenijama XX veka. Vodea elja litterature
d`avant - garde bila je oslobaanje i ovaploenje kreativnog duha na
eksperimentalan nain. Ovako razumevanje, predstavlja zavrnu fazu u sloenoj
evoluciji3 pojma o kojem je re, i koji, 1794. godine, u Francuskoj, biva
upotrebljen prvi put, kao naslov vojnog asopisa. Sa politikim konotacijama
koristi se od 1830. u krugovima republikanaca, a u drugoj polovini veka, est je
u naslovima asopisa i publikacija, oznaavajui leviarske, kadkad anarhistike
pokrete. Neto kasnije, termin postaje toliko fleksibilan da biva korien u
direktno suprotnom znaenju desniarskom, antiliberalnom, nacionalistikom.
Na samon kraju XIX i poetkom XX veka, ovom reju, poinju da se postepeno
oznaavaju ekstravagantne tendencije u umetnosti i ivotu.
Nema idealno definisane avangarde, ona je pojava koja jednako evoluira sa
promenom drutvenih struktura i njeno teorijsko odreenje pratilac je njenih
izmena. Shvaena kao epoha obnove i nunog preoblikovanja, avangarda e
izmestiti tradicionalne zahteve i funkcije umetnosti, da bi namesto njih, a u ime
nove svrhovitosti, postavila vlastite vrednosti. Avangarda svih epoha jeste
univerzalna negacija klasinog osnova. Poetni se impuls nahodi u apsolutnoj
1
Marino, Adrijan: Poetika avangarde; Narodna knjiga, Beograd 1998, str.36.
2
Marino, Adrijan: Moderno, modernizam, modernost; Narodna knjiga, Beograd 1997, str.10.
3
Evolucija pojma izloena je na osnovu: Saboli, Miklo: Avangarda i Neoavangarda; Narodna knjiga, Beograd 1997, str. 5-6.
1
__________________Avangardni pokreti Dadaizam i nadrealizam___________________

ubeenosti u svemogunost stvaranja, sutinski razliitog od preavangardnog

nadahnua. Naelo podraavanja zamenjeno je naelom pune originalnosti, koje
se sprovodi potpunim poricanjem pozicije autoriteta. Stvaralaki proces postaje
improvizacija, ista spontanost, aktivnost za sebe. Umetnik se vie ne
zadovoljava prividom povrinskog i uobiajenom slikom stvarnosti, jer eli da
zahvati sutinu ispod pojavnog. U teorijskom pogledu, karakteristino i
prepoznatljivo obeleje pokreta istorijske avangarde, sastoji se u injenici da nisu
razvili nikakav stil. Ovi su pokreti pre ukinuli svaku mogunost zasnivanja jednog
epohalnog stila i uzdigli, na nivo opte koristi, umetnika sredstva prolih epoha.
Tako biva, makar naelno, uvedena poetika slobode i oneobiavanje kao
dominantan postupak.
Na osnovu izloenih postavki, Peter Birger 4, zakljuuje interesantnu i
pomalo neobinu tezu kojom tvrdi da tek avangarda odreene opte kategorije
umetnikog dela ini prepoznatljivim, i da, sledstveno, prethodni stadijumi
razvoja fenomena umetnosti, mogu biti shvaeni hodom unazad, tj. polazei od
razumevanja avangarde, a ne prvobitne knjievnosti,kako se obiava da ini. To
bi znailo da tek ona umetnika dela prepoznaje u njihovoj optosti, jer ih vie
ne bira prema nekom stilskom principu, ve se njima slui kao raspoloivim
umetnikim sredstvima. Sve prethodno, postalo je nuno kako bi nastupilo
avangardno, kao to je prolost predistorija sadanjosti. 5 Ova ideja
fragmentarno predoena, radikalno se suprotstavlja neto tradicionalnijim
pogledima na problem razvoja knjievnih pravaca, sklonih da avangardi otpiu
svako pravo da se smatra pravcem istorije knjievnosti, ve samo duhom,
klimom, strujom, modom. Postoje i oni teoretiari za koje je avangardno zapravo
princip smene knjievnih epoha po modelu: staro - novo ili klasino - romantino.
Tako postavljajui stvar, ona nipoto nije karakteristina pojava ranog XX veka,
ve opte naelo istorije knjievnosti, graene na principu kontrasta: neto se
osporava, rui, smenjuje, da bi se neto drugo moglo proglasiti modernim.
Moderno je novo i nuno privremeno, jer sve stari i kanonizuje se.
Gotovo da sve avangardne poetike, sastavljene u obliku manifesta, polaze
od zajednikih, optih naela. Jedno od njih proglaava radikalni
antitradicionalizam. Prolost se osporava na vie naina, a paseizam
prepoznat u stvarima umetnosti, najsramnije je odreenje koje postoji. Ovakva
fluidna logika, prema kojoj je sve prolo apsolutno i beskompromisno bezvredno,
dosledno se sprovodi i protie kroz, mahom, sva strujanja sa poetka veka.
Drugo veliko otkrie avangarde jeste revolucija. Ona se uzdie do
temeljnog naela, tako da se subverzivno delovanje afirmie kroz konstruktivan
poetodavni uinak. Godine 1947, Cara je zapisao: Izvan ideoloke
revolucionarne tradicije, kod pesnika postoji jedna specifino poetska
revolucionarna tradicija. Njegovo naslednik, Andre Breton slino zapaa: da je
jedino pobuna stvaralaka, i zato smatramo da su svi razlozi za pobunu
dovoljni. Stav dadaista i nadrealista sustie se u stavu da pobuna nuno
prethodi pesmi, te da je destruktivna sila ona iz koje se sve poetsko raa. Ovo
opterevolucionarno i upadljivo agresivno naelo, primenjuje se na sve
pojedinane slojeve umetnikog dela. Tako se na primer, revolucija u oblasti
4
Prema: Birger, Peter: Terija avangarde; Narodna knjiga, Beograd 1996, str.28-29.
5
Isto, str.30.
2
__________________Avangardni pokreti Dadaizam i nadrealizam___________________

jezika vodi u ime njegove sutinske podvojenosti. Utvruje se razlika izmeu

jezika koji slui konvencionalnoj, komunikativnoj, upotrebi i pesnikog jezika.
Tradicionalni, devijantni jezik koji se eli ukinuti, odraava drutvo koje treba
sruiti i zato treba da ustupi mesto poetskijem od sebe, jeziku koji je plod
integralne revolucije. Pesniki jezik vie ne mora da prenosi uobiajene sadraje
i misli, ve konkretnu stvarnost rei, koja se otkriva kao spontano poetska. 6 U
skladu sa tim, Andre Breton veoma precizno razlikuje jezik istine i jezik
stvaranja. Pokret dada, neto radikalnije, zagovara unitenje istroenog jezika,
da bi iz njegovog praha nastao novi, punoznaani jezik. Borba protiv okotalog
govora rezultirae uvoenjem institucije eksperimentalnog antijezika, koji je
izvan logike, sintakse i semantike. Ono to se ini najhermetinijim, ak
besmislenim, u delima avangardnih umetnika, zapravo je izraz dosledne primene
naela antijezika ili, kako je smatrao Cara, nunog osloboenja od jezika uopte.
Upadljiva je i tenja ka razaranju hijerarhijskog poretka umetnosti. Nestaju
granice anrova i vrsta; nastaje spona arhitekture, vajarstva, poezije i likovnih
umetnosti, stvaraju se vizuelne simfonije i knjievni kolai. Razlikovanje visoke i
niske kulture ukida se zarad prisnijeg i novog odnosa sa publikom. Ona postaje
nuni element, katalizator recepcije, bez ijeg aktivnog prisustva stvaralaki
proces vie ne bi bio mogu. Avangarda ukida pojam originalnog, neponovljivog
dela i zamenjuje ga serijskom proizvodnjom, prednost daje knjievnim
pokretima, a ne pojedinim stvaraocima, te sredite interesovanja pomera od
individue ka celini, tendenciji i optem utisku. Popularie se pojam dela kao
otvorene forme, gde umetnost postaje kombinatorika igra za narodne mase.
Otuda nepredvidivost, spontanost i ok. Vaenje poeme iz eira, automatski
diktat, slobodna asocijativnost i sl, dadaistike su i nadrealistike primene ovog
ekperimentalnog naela.
Na kraju, avangarda u pokuaju da porekne umetnost samu, postaje
proglas, tehnika, industrija ili makar sredstvo naunog istraivanja. Delo eli da
postane maina, a umetnik - konstruktor. Celokupna ontologija umetnikog
proizvoda drastino se menja, ono prestaje da sabira panju i povlai se u korist
sopstvene intencije, duevnog stanja kojim je stvoreno.
U optem konceptu avangarde dominantni su elementi utopije, i upravo je
ta kolebljivost elje da se neto uini i nemogunosti da se eljeno dogodi,
ilustrator specifine energija duha l`avant - garde.
Posle 1935, dolazi do osetnog smirenja i prestanka napetosti u veini
evropskih knjievnosti. Nakon godina istraivanja i egzibicionizma, pisci se
okreu harmoninijoj umetnosti.
Grupa se raspala: to je jedan od moguih razloga raspada avangarde. Jer i
ona, kao i sve ljudske grupe opstaje samo ako ima harmonije i strogog jedinstva.
Jedinstva, koje ne moe dugo da se odri ... Pored toga, za raspad postoji i
objektivniji razlog od ove sektake istote: da se ivi odvojeno, ispunjeno
sopstvenim stilom i tako odjednom oslobodi pometnje koju su uneli neeljeni
elementi koji se, neizbeno prikljuuju svakoj grupi u modi. 7

6
Marino, Adrijan: Poetika avangarde; Narodna knjiga, Beograd 1998, str.28.
7
De Tore, Giljermo: Istorija avagardne knjievnosti; Izdavaka knjinica Zorana Stojanovia Sremski Karlovci, Novi Sad, 1997,
str.13.
3
__________________Avangardni pokreti Dadaizam i nadrealizam___________________

***********
Avangarda u svoj svojoj irini i kvalitetima,
nikada nije bila kola niti propisan nain
pisanja.8

Romantizam je bio prva kulturno - umetnika manifestacija koju se niko

vie ne bi usudio da nazove kolom. Ukoliko bi se prigovorilo da naziv
romantizam prevazilazi granice umetnosti i iri se u sve oblasti kulturnog i
graanskog ivota, pomoglo bi tvrdnju da je glavna osobina kojom odvajamo ono
to je pokret od onoga to je kola, upravo prelaenje okvira umetnosti. Pojam
kole pretpostavlja uitelja i metod, kriterijum tradicije i naelo autoriteta.
kola je, pre svega, statina i klasina, dok je pokret sutinski dinamian i
romantian. I dok kola pretpostavlja uenike posveene odreenom projektu,
dotle sledbenici pokreta uvek rade za cilj koji je imanentan njemu samom. kola
kulturu vidi kao riznicu izvan koje se ne traga; za pokret, ona je sredite
aktivnosti i energije.
Pokret najee nastaje da bi konkretizovao i opredmetio neku udnju.
esto se, meutim dogaa, da nastane radi samoga sebe, radi iste elje za
akcijom i avanturizmom. Ta se osobina avangardnih pravaca naziva
aktivizmom.
Bezrazloan pokret nije uobiajen tip pokreta, ili bar ne tako est kao onaj,
osnovan da, bar delimino podstie protiv nekoga ili neega. To mogu biti
tradicija, autoriteti, ali najee, taj neko je kolektivna individua zvana publika.
Kad god se i gde god pojavi duh opozicije, on otkriva stalnu tendenciju
karakteristinu za strujanja ranog XX veka, sklonost ka antagonizmu.
udnja za akcijom radi same akcije, dinamizam inherentan samo ideji
pokreta, moe da se udalji izvan take koju bi kontrolisala bilo koja konvencija ili
skrupula. Takav stav pronalazi radost ne samo u opijenosti pokretom, ve i u
samom inu ruenja barijera, dizanja prepreka, razaranja svega to mu stoji na
putu. Tako izgraen stav moe se definisati kao vrsta transcendentalnog
antagonizma i ne moemo mu dati bolje ime do nihilizam.9
etvrta osobina pokreta, prema Pooliju, jeste agonizam - ukidanje obzira
prema tuim stradanjima i gubicima, u kojima se ak, ignoriu sopstvene
katastrofe i porazi. Samo razaranje se doekuje i prihvata kao tajanstvena rtva
za uspeh buduih pokreta.
Meu navedenim osobinama aktivizam, antagonizam, nihilizam, agonizam
prve su dve olienje avangardne ideologije po tome to uspostavljaju metode i
ciljeve akcije. Sa druge strane, apsolutna iracionalnost druga dva momenta,
nezamisliva bez dimenzije vremena, omoguava dijalektiku pokreta.
Aktivistiki momenat najmanje je vaan. Ovaj izraz prvi je upotrebio Kurt
Hiler da bi definisao formalne tendencije u okviru nemakog ekspresionizma.

8
Isto, str.11.
9
Pooli, Renato: Teorija avangardne umetnosti; Nolit, Beograd, 1975, str.64-65.
4
__________________Avangardni pokreti Dadaizam i nadrealizam___________________

Avangadni duh vlastiti aktivizam upravlja na osvajanje i istraivanje nepoznate

oblasti iskustva, naroito u vreme futurizma, docnije i nadrealizma.
Antagonizam, najoigledniji stav avangarde, upravljen je prema publici i
prema tradiciji. Ova dva antagonizma, samo su komplementarni oblici iste
opozicije istorijskom poretku. Anarhistiko stanje duha, najradikalnije ospoljeno
u delovanju DADA, jeste revolt protiv drutva u najirem smislu. Sa druge
strane, ono predstavlja solidarnost unutar toga istog drutva u ogranienom
smislu rei, tj. u okviru zajednice opozicionara i buntovnika. Boemski duh i
psihologija umetnike sredine izazivaju sve manifestacije antagonizma prema
publici, jer se avangardna etika, ukoliko pretpostavimo da postoji, sastoji u
potpunom razaranju konvencionalnog modela ponaanja.
Antipassatisimo, odnosno, dole sa - prolou, drugi je naziv za italijanski
futurizam, ali i osobina zajednika avangardizmu uopte. Otkriva se u ubeenju
da je sva prethodna umetnost bez vrednosti i nepotrebna kao takva.
Interesantno je, meutim, ukazati na protivrenost zahtevane kolizije sa
prolou, jer uporedo sa razarajuim ide i konstruktivni element. Panju su
uglavnom usmerili na negroidnu skulpturu i umetnost uroenika, praistorijske
crtee i pretkolumbovsku umetnost Indijanaca. Apsorpcija i naklonjenost ovim
arhainim umetnikim formama, ne protivree optem odricanju od prolosti, ve
kao suprotstavljeni, mestimino proeti teorijski stavovi simultano postoje.
Starudija poezije imala je velikog udela u mojoj alhemiji rei. - Artur Rembo.
Sutina nihilizma jeste u izazivanju reakcije putem akcije u destruktivnom
radu. Nema avangarde, koja bar u izvesnoj meri ne pokazuje ovu osobinu, ali je
vrlo verovatno, da je jedino u dadaizmu delovala kao primarni, ak jedini
psiholoki uslov. Nihilizam dade nije specifino knjievni ili estetiki stav, on je
radikalan i totalitaran, integralan i metafizian. Avangardni nihilizam nije bio
iscrpen ovim pokretom - kao to je delimino naslee futurizma, tako prelazi u
nadrealizam i opstaje do danas.
Agonizam se, u epohi kojom dominira anksioznost, manifestuje kao nuna
posledica takvog stanja. Agonizam znai napetost, tenziju, hiperbolisanu
stvarnost i luk napet prema nemoguem.10
Koliko god bila buntovna u svom optem sklopu, avangarda podlee nizu
konvencija. Ona, zapravo, i nije nita drugo do sistem kanona. Njeno
izbegavanje pravila svake vrste, pojava je toliko esta, gotovo neizostavna, da i
sama postaje norma. Tako je, jedno ekscentrino razdoblje u povesti kulture,
postalo shematino i prepoznatljivo, negujui sopstveni identitet negativitet.

10
Isto, str.98.
5
__________________Avangardni pokreti Dadaizam i nadrealizam___________________

2.Dadaizam

Da bi se razumelo kako je nastao dadaizam,

valja zamisliti, sa jedne strane duhovno stanje,
skupine mladih ljudi koji su se nali u nekoj
vrsti zatvora, kakav je bila vajcarska u vreme
Prvog svetskog rata i sa druge strane,
intelektualnu razinu umetnosti i knjievnosti u
to doba. Dakako, ratu je morao doi kraj, a posle
smo videli i druge. No, oko 1916 17, inilo se
da rat nikada nee prestati.
Tristan Cara

Nesumnjivo je da su istorijske prilike pruile dadaizmu opravdan razlog da

se pojavi. Na estetikom planu javlja se nakon futurizma, tanije, kao ogranak
opadajueg ekspresionizma, bogatiji manifestima, postupcima i izazovima. ini
se da je cilj DADA bio da stvore jednu ogromnu mistifikaciju, koja bi se sluila
modernim sredstvima reklame, u korist pokreta ije su tenje bile u potpunosti
negativne. Rat je potvrdio ubeenje da je opsesivna tehnologizacija Zapada,
rezultirala destruktivnom megalomanijom. Ekspanzija mita o progresu, podstakla
je dadaistiku nameru da ivot identifikuje sa trenutnou i prolaznou; ambicija
da se stvore trajna, izdrljiva, klasina dela za potomstvo, zamire. Razoraenje
posledicama koje donosi Prvi svetski rat, osim to je motivisalo nastanak grupe
pobunjenika, u potpunosti je odredilo njenu orijentaciju, usmerenu protiv svih
ustolienja u kulturnom, politikom i javnom ivotu.

Slika 1 Tristan Cara, Cirih, 1917.

U periodu od 1915 1923, mnogi su evropski i vanevropski gradovi bili

istovremeno sredita dadaistike aktivnosti. Odabir programskih prioriteta donet
je u ime aktivnosti Marsela Diana i Fransisa Pikabije u Njujorku, 1915. Njihov
zajedniki ukus za destruktivne paradokse i blasfemije protiv usvojenih manira
prolosti, ironiju kao pozadinu Dianovih readymades, frigidni humor kojim se
ukida svako oduhovljenje i besomuan sistematski skepticizam, postali su
differentia specifica dadaistikog duha. Pokret se odlikuje maginom fuzijom
ideja i linosti; izvetaji i svedoanstva o uesnicima protivreni su i konfliktni,
tako da verovatno nikada neemo saznati ko je zaista meu Carom, Balom i
Hilzenbekom otkrio re DADA, prvi put tampanu u sklopu jedinstvenog broja
Hugo Balove revije Kabare Volter, juna 1916. Naziv je u ovom sluaju veoma
znaajan jer njegova problematina semantika ukazuje na protejsku prirodu
pokreta koji predstavlja. DADA NE ZNAI NITA, pisao je Cara, istiui ovu
6
__________________Avangardni pokreti Dadaizam i nadrealizam___________________

kategorinu definiciju velikim slovima i nastavljao: Kru crnci nazivaju DADOM

rep svete krave. Vedro i majka su u nekim delovima Italije DADA. Drveni konji,
doilja, dvostruka afirmacija na ruskom i rumunskom: DADA. Drugo objanjenje
geneze imena dao je neto kasnije: Sluajno sam naiao na to ime razdvajajui
noem spojene stranice Petit Laroussa; proitao sam potom prvi red koji sam
ugledao: DADA. Na drugom mestu navodi datum toga otkria: 8. februar 1916,
kafe Terasa, Cirih. Dalje: DADA je roena u cirikom kabareu Volter, 1916, iz
elje za nezavisnou, iz nepoverenja prema zajednici. Nai pripadnici zadravaju
svoju slobodu. Ne priznajemo nikakvu teoriju.
Dada se ne moe identifikovati ni sa jednom osobom, takom gledita ili
stilom, niti je ikada stekla jedinstven, koherentan program. Dadaistiki pokret
broj 391 predsednika i svako drugi moe bez ikakvog truda da postane
predsednik.11 U fokusu pokreta istican je kontinuitet promene, nikada do tada
tako intenzivno, kao tokom ratnih godina u vajcarskoj.

Heterogena cirika zajednica iseljenika, dezertera, pacifista i revolucionara,

izrasla je u grupu koja je nastupala pod ironinim nazivom Kabare Volter i
organizovala izlobe u galeriji DADA. Umetnost, uslovno uzeta, jer dadaizam je
nastojao da bude antiumetnost i antiknjievnost, posluila je samo kao nain
izraavanja protesta. Ovim se naroito odlikuje prva faza pokreta, od 1916 18,
koja se moe vezati za aktivnost spomenutog kabarea. Zaprepaeni ratnim
grozotama, mladi umetnici nisu mogli da shvate da je taj krvavi ratni komar
proizvod istog sveta, istog naina miljenja i oseanja, kao lepa umetnost, logika
i moral. To im je izgledalo kao udovina, neprihvatljiva hipokrizija. Dadaizam je
bio tretman pomou oka, udarac protiv svega to je postojalo. Trebalo je unititi
sve, da bi se od elemenata sruene kulture konstituisao novoureeni svet. Njihov
program i nastupi pozorinih trupa, izazivali su ekstatina oduevljenja,
negodovanja i javne nerede.

Slika 2 Marsel Dian L.H.O.O.Q. Mona Lisa

Dadaizam je, kao koncept viestruke negacije, primenjen na sve kulturno

civilizacijske tvorevine, ujedinio u aktu zajednike, mada neplodne borbe,
razliite delove sveta, protiv sveta. Unutar internacionalne grupe cirike dade,
jedina vajcarkinja bila je Sofi Tauber, supruga alzakog pesnika i slikara Hansa
Arpa. Tristan Cara i Marsel Janko, bili su Rumuni, Valter Semer, Austrijanac,

11
Vilson, Edmund: Akselov zamak ili o simbolizmu; Kultura, Beograd 1964, str.302.
7
__________________Avangardni pokreti Dadaizam i nadrealizam___________________

Marsel Soldki, Ukrainac, dok su ostale lanovi, poput Bala, njegove supruge
Emi Henings, Hilzenbeka i Hansa Riftera, bili Nemci.
Tokom prve dve godine delovanja pokreta, njegov konceptualni promoter
bio je Hugo Bal. Njegov je asopis Die flucht aus der zeit (Bekstvo van
vremena) iz 1927. godine, otkrio ozbiljnu nameru kao pozadinu nasilnih
provokacija, primitivnog plesa i kakofonije, elemenata dadaistikih veeri.
Skandal i subverzija oliavali su duboko moralni interes za poveanjem primalne
istote.
Postoji tendencija da se dadaizmu porekne svako postojanje u sferi
umetnosti: nije bio ni organizacija, ni umetnika kola, niti se predstavljao
odreenim naelima. Ono to je ujedinjavalo grupe koje su, izmeu 1916 23,
postojale due ili krae u Cirihu, Berlinu, Kolonju, Hanoveru, Parizu, Njujorku, u
Italiji, Holandiji, paniji i SAD-u, bila je DADA, njihov zajedniki ratniki pokli
protiv vremena u kome su iveli.
Svaki proizvod odvratnosti sposoban da bude poricanje porodice jeste
DADA; protest itavog bia u unutranjoj akciji: DADA; upoznavanje svih
sredstava do sada odbaenih zbog stidljivog seksa, prigodnih kompromisa i
pristojnosti: DADA; ukidanje logike, igra nemonih u stvaranju: DADA; ukidanje
svake hijerarhije i drutvene razlike koje su zbog vrednosti ustanovile nae
udvorice: DADA; svaki predmet, svi predmeti, oseanja i mrakovi, prikaze i taan
presek paralelnih linija sredstva su za bitku: DADA; ukidanje pamenja: DADA;
ukidanje arheologije: DADA; ukidanje poroka: DADA; ukidanje budunosti:
DADA; potpuno i savreno verovanje u svakog boga roenog neposredno, iz
samoniklosti: DADA ... Sloboda: DADA DADA DADA, urlik zgrenih tuga,
isprepletenosti sastavljene od suprotnosti i svih protivreja, groteski,
nedoslednosti: IVOT.12

Slika 3 Marsel Dian, Fontana, 1917.

Proglaavati potpuni besmisao bilo je njihovo oruje protiv smisla koji su

drugi pokuavali da daju ratu. Teili su unitenju svih drutveno preporuenih
vrednosti - ismevanju domovine, religije, morala i asti. Istovremeno, dadaizam
se borio i protiv epigona i protiv onih umetnika koji su, bez obzira na okolnosti,
nastojali da proizvode otmenu i lepu umetnost iz prolosti, koja je svojim sjajem

12
Knjievnost, br.5, 1983, str.890.
8
__________________Avangardni pokreti Dadaizam i nadrealizam___________________

trebalo da prikrije zloine sadanjice. Dada je bila protest protiv obiaja i lanih
doktrina, protiv nagrienih fasada kulture, protiv pseudo - patriotskog interesa.
Dadaizam nije bio kola nove umetnosti ve specifian oblik opozicije
umetnika - pesnika, slikara, vajara, muziara - protiv drutveno - politikog
solipsizma. Kroz ok i apsurd nastojali su da povrate zdrav odnos sa stvarnou,
kako je Hugo Bal u Bekstvu van vremena zapisao: Na kabare je gest. Svaka
re izgovorena ili ispevana u njemu izraava bar jednu stvar: ovo nedostojno
vreme nije uspelo da nas ubedi da treba da ga potujemo.
Potiui iz preteno graanske sredine ti su umetnici bili iz etikih ili
estetskih razloga u sukobu sa sadrajem i formom preavangardne umetnosti.
estina odbacivanja tradicije izrasta iz nemira nesigurnog vremena i opteg
beznaa. Posledica toga suprotstavljanja, bila je potraga za novim, prikladnijim
nainima predstavljanja ivotnih sadraja.
U Njujorku se dadaistike sklonosti javljaju paralelno sa delovanjem grupe
u Cirihu. Po zavretku rata, 1918, dada se rairila po Nemakoj (Berlin, Kolonj,
Hanover) i Parizu, zatim osvojila Italiju, Holandiju i druge zemlje, dobijajui
najrazliitija oblija.
Dadaizam u Berlin prenosi fonetski pesnik Riard Hilzenbek. Nemaka je
prestonica bila brzo inficirana nakon to je objavio svoj dadaistiki manifest,
aprila 1918. Uspostavljen je klub Dada koji je, pored ostalih, okupljao Raula
Hauzmana, Dorda Grosa i Dona Hartfilda, koji su zajedniki razvili tehniku
fotomontae i pretvorili je u subverzivni instrument. Berlinski su dadaisti u
neprekidnom sukobu sa ekspresionistima, koje osuuju zbog malograantine i
tipino germanske sklonosti za romantinu duu, zagledanu u sebe. Opte mesto
poetike avangarde, osim u sluaju ovog nemakog pokreta, jeste sklonost ka
ekspanzivnom irenju, emaniranju sopstva, realizovanom kroz materijalnu
delatnost modernog nadoveka. Akcija, neverovatno nasilna i politina, bila je
specifikum nemake dade. Hilzenbek njen osniva, izjavljuje: Dada je nemaki
oblik boljevizma. Mada je takva kvalifikacija preterana, injenica je da na ovom
tlu dadaizam ima izrazito politiko i socijalno obeleje, za razliku od ostalih
manifestacija pravca, iji su se programi u sve veoj meri ticali iskljuivo
umetnosti. Nakon niza predavanja u ehoslovakoj, praenih internacionalnom
izlobom Dada, juna 1920, berlinski ogranak pokreta poeo je svoje opadanje.
Godine 1919. i 1920, inspirisan Maksom Ernstom, Bargeldom i Arpom,
dadaizam je u Kolonju uivao svoje kratko ali brilijantno postojanje. Ovde su
umetnici odbili da pesniko otkrie rtvuju zahtevima propagande, ali su
insistirali, kao to e kasnije uiniti nadrealisti, na sjedinjenju spoljanjeg
delovanja i unutranje slobode, kao neophodnoj premisi revolucionarnog pokreta.
Najoriginalniji doprinos predstavljali su tzv. fatagages uznemirujui kolai,
pravljeni kolektivno ili anonimno.
Na tlu Nemake, pokret se najdue zadrao u Hanoveru, najvema zato to
je bio projekat jednog oveka, slikara i pesnika, Kurta vitersa, slobodnog
umetnika bez ikakvog politikog angamana. viters promovie novi pokret
Mertz (Merc). Naziv potie od rei ComMertzbank (Komercijalna banka). Za
ilustraciju vitersove umetnike namere, moe posluiti njegova ironino-
sentimentalna mertz poem, Ana Blum, iz 1919, sastavljena od novinskih

9
__________________Avangardni pokreti Dadaizam i nadrealizam___________________

iseaka, reklamnih dinglova, fraza pop-pesama, narodnih izreka i niza

trivijalnih, odbaenih predmeta.
Dadaizam, u celini gledano, ne dolazi ni do kakvih konanih istina. Sudei
prema nainima ispoljavanja, imamo utisak snanog i iskljuivo nihilistikog
delovanja pokreta, kome se na empirijskom planu, suprodstavljaju umetnika
dela, i relativizuju, ako ne i demantuju, taj destruktivizam. Teorijsko podricanje
umetnosti, naglaeno u delovanju DADA, paradoksalno, podstie kreativnost.
Primaran napor pokreta bio je upravljen na stvaranje novog koncepta umetnika,
a ne osobenog stila. Dadaisti su bez stida posuivali ideje svojih prethodnika:
kola iz kubizma, tamparske akrobacije iz futurizma, neogranienu upotrebu
boje iz ekspresionizma, tehniku spontanosti od Kandinskog i poetske pronalaske
od Apolinera. Fonetska pesma, popularna meu dadama u Nemakoj, najveim
je delom izvedena iz teorija Marinetija i nekih ekspresionista. Funkcija ovih
zvukovnih pesama razliito je razumevana: Bal je, na primer, smatrao da u
njima treba videti ist jezik, osloboen semantike kontaminacije; viters je, u
svojoj Primal Sonata iz 1932, bio zainteresovan za plastine efekte koji se
postiu rasporedom rei na stranici. Kod tzv. simultanih pesama, teilo se
ostvarenju iliuzije istovremenosti tj. jednovremenog deavanja veeg broja
stvari. Bile su spontana kreacije grupe, nefiksirana forma, iji je konani oblik
zavisio od trenutne izvedbe.
Svi su dadaisti, izuzev nekolicene iskljuivo slikara, pisali manifeste, ali je
Cara, neosporno, bio nenadmaan majstor toga anra. Manifest je saoptenje
spoljanjem svetu u kome nema niega osim namere da se otkrije sredstvo za
trenutno izvlaenje politikog, astronomskog, umetnikog, parlamentarnog,
agronomskog sifilisa, kako je smatrao.
Cara je u Rumuniji ostavio postsimbolistiku afektiranost ranih pesama i
razvio nekoherentni divlji jezik, osloboen logike i sintakse. Dok su manifesti
futurista, dajui znaaj agresiji, buci, dinamizmu, promovisali ono to, kako su
smatrali, umetnost treba da postane, Carini su teili totalnoj desakralizaciji
umetnosti. Kontradikcija je bila ivotodavni sok njegovog metoda, a tekstovi koje
je pisao, klasian izraz dadaistikog senzibiliteta. Cara je bio daleko svesniji od
veine svojih saradnika, da DADA mora ostati neuhvatljiva i nedokuiva, da bi
zamrla onog asa kada bi poela da shvata sebe ozbiljnom, samosvesnom
grupom, stvorenom radi postizanja cilja.
Carin zakasneli dolazak u Pariz, januara 1920, pokrenuo je krajnji i
najspektakularniji vid dadistikog pokreta. Njegove prve pariske pristalice bili su
Andre Breton, Luj Aragon i Filip Supo, koji su zajedno objavili modernistiki
asopis Litterature. Grupa okupljena oko ovog asopisa, bila je nukleus pokreta
koji e 1924. dobiti naziv nadrealizam.asopis je za ekskluzivne vrednosti
proglaavao Remboa, Lotreamona, Apolinera i arija, zajedno sa akom Vaeom,
Bretonovim velikim uzorom. Urednici Litterature organizovali su prvo parisko
dadaistiko vee, za vreme Salona nezavisnih, 5.februara 1920.godine.
Eksperimentalnost i improvizacija, tako karakteristini za ciriku dadu, u
Parizu su, rtvovani novom odnosu sa publikom, tanije, napadom na nju.
Nastupa faza dadaistikih skandala. Od marta do juna bili su na vrhuncu,
organizovali festivale i ureivali brojne asopise. Osim tehnike kolaa, montae i
foto-montae, dadaizam nije iznedrio nikakvu revolucionarnu formu koja bi
10
__________________Avangardni pokreti Dadaizam i nadrealizam___________________

reprezentovala njihov program. Dada, meutim, poinje meanje anrova koje

e, potom, postati odlika moderne knjievnosti uopte.
U prolee 1919, mesecima pre nego je Cara doao u Pariz, Breton i Supo
vre niz eksperimenata koristei se psihoanalitikim metodom automatskog
pisanja, koje e puni zamah dostii u nadrealizmu. U odprilike isto vreme,
nastaje uverenje da su nae svesne aktivnosti samo povrinske, bez naeg
znanja dirigovane i odreene nesvesnim snagama koje ine potku naeg Ja.
Ustanovljavaju, takoe, da u govoru nesvesnog rei prestaju da izigravaju
mentalne policajce i oslobaaju se za nove, aktivne misli. To je znailo da puno
poverenje moe biti ukazano govoru podsvesti i jeziku uopte. Jer, iako je na
jednom nivou, kao drutvena institucija, jezik obeznaen i besmislen, na
dubljem, on je prirodni fenomen ekspresije itavog bia. Drei kljueve istinske
motivacije naih nesvesnih misli, poezija se, kako je definisao Breton u prvom
manifestu nadrealizma iz 1924, pridruuje nauci, kao najkrai put u razumevanju
meu ljudima.
1921. godine, poto je prvi talas radoznalosti bio zadovoljen, otpoinje
dekadencija pokreta. Jo neko vreme organizuju se spektakli i objavljuju
asopisi. U eri festivala poslednji je odran jula, 1923. Na njemu je
destruktivizam nadrastao sve zamislive granice, zavrivi tuom dadaista na
pozornici i intervencijom policije. Teei neprestanoj negaciji, pokret se,
insistiranjem na vlastitim naelima, iscrpeo do definitivnog nestanka. Posle 1924,
veina lanova okrenula se nadrealizmu u ijem su stvaranju uestvovali i sami.
Pokret koji je nastao nije bio logina posledica dadaizma, ve pre odgovor na
njega: dadaista je duboko pronikao u stvarnost i osudio je, a nadrealista, udubio
u nesvesno, dozvoljavajui umetniku samo automatske radnje.
Nesumnjivo je veliki uticaj izvrio na formiranje mnogobrojnih pravaca u
umetnikom izraavanju koji su nastali tokom XX veka. Performansi i hepeninzi,
kao i konceptualna umetnost, u velikoj meri oslanjaju se na iskustva dadaistikih
buntovnika sa poetka veka. Nadrealistiki automatizam, kao diktat nesvesnog,
dadaistiki je pronalazak. Uprkos svemu, taj uticaj je samo formalan, jer
estetizam savremenih umetnikih strujanja, osim u nainu izraavanja, nema
drugih dodirnih taaka sa intelektualnom i socijalnom revolucijom koja se
odigrala tokom i po zavretku Prvog svetskog rata.

3.Nadrealizam
11
__________________Avangardni pokreti Dadaizam i nadrealizam___________________

Nadrealizam je roen iz pepela DADE

T.Cara

Nadrealizam nije nastao kao konstruktivna verzija francuskog dadaizma,

kako su neki istoriari smatrali. Naprotiv, prema prirodi svoga porekla, on je
logini naslednik domae tradicije ukorenjene u romantizmu, dok je dada,
uvezeni plod kalemljen na francuskom tlu, neporecivo odgovoran za
stimulisanje njegovog postanka.
Zaeo se i formirao u Francuskoj, u procesu prevazilaenja dadaizma, u
krugu pisaca okupljenih oko asopisa Litterature (1919 24.), pod urednitvom
Aragona, Bretona i Supoa. Decembra 1924, asopis biva ugaen i zamenjen
drugim, pod nazivom Nadrealistika revolucija. Na simbolikom nivou, smena
ovih listova odgovara i smeni pokreta dadaizam nestaje, kako bi nadrealizam
postao. Sam naziv potie od Apolinera koji svoju dramu, Les Mamelles De
Tiresias naziva nadrealistikom dramom (la drame surrealiste).
Nadrealizam je poput futurizma, ekspresionizma i dadaizma, nastao u
otporu prema dotadanjoj literaturi, kulturnom i naroito drutvenom ivotu. Od
svih modernih pokreta, imao je najnaglaeniju revolucionarnu crtu, naroito
posle Drugog nadrealistikog manifesta iz 1929, kada je programski asopis
Nadrealistika revolucija preimenovan u Nadrealizam u slubi revolucije, 1930.
Tada pokret u celini staje na stranu Oktobarske revolucije i SSSR-a. Pokuali su
saradnju sa komunistikom knjievnom grupom i planirali zajedniki asopis, koji
je doiveo samo naslov La Guerre Civile, jer to su vie nastojali da se na
idejnom planu priblie, razlike su bile sve nepremostivije. Dok su komunisti
zahtevali slepo pokoravanje svojim principima i metodama, nadrealisti su odbijali
da odbace vlastite, i da umetnost podvrgnu utilitarnim ciljevima propagande. No,
prolo je nekoliko godina pre nego je Breton odluno ukazao na apsolutnu
nespojivost nadrealizma i politicizma. Ne odbacujui nunost revolucije, odbio je
da se odrekne umetnike slobode i da stvara umetnost koju su teoretiari
komunizma zvali socijalrealistikom.
Na taj je nain nadrealizam vie nego ijedan avangardni pravac, bio
zasnovan na dvema disparatnim tendencijama: destruktivnom revoltu i
konstruktivnoj akciji, dok je kod ostalih pokreta, naroito dadaizma, ona prva
osobina bila naglaenija, esto i jedina.
Pokret je imao svoje prethodnike, svoje filozofske utemeljivae i glavne
predstavnike. Sami nadrealisti su kao svoje blie i dalje pretke navodili:
anonimne tvorce srednjevekovnih lakrdija, gotski roman XVIII veka, markiza De
Sada, nemake romantiare, Nervala, Bodlera, Remboa, Lotreamona, Malarmea,
Apolinera i druge. Na psiholoko filozofskom planu, osnovu njihovog shvatanja
izvora poezije inila je psihoanaliza Sigmunda Frojda i K.G. Junga, a kasnije, u
vezi sa socijalizacijom nadrealizma, uticajni su Hegel i Marks.
Antirealizam, antinaturalizam, negacija i apsolutno odbacivanje realnog kao
materije i osnove umetnosti, neke su od premisa Bretonovog prvog manifesta, a
nadrealizam vien kao ist psihiki automatizam kojim se eli da izrazi, bilo
usmeno, bilo pismeno ili na ma koji drugi nain, pravo delovanje misli. Diktat
misli u odsustvu svake kontrole razuma, i lien estetskih ili moralnih
preokupacija. On je nov, vanlogini nain izraavanja, zasnovan na verovanju u
12
__________________Avangardni pokreti Dadaizam i nadrealizam___________________

viu realnost nadrealnost, asocijativnost i nezainteresovanu igru misli. U njen

iskonski haos, nepomuen racionalnim miljenjem, stupa se samo preputanjem
spontanom funkcionisanju duha, duevnim stanjem u kome je aktivnost svesti
svedena na minimum ili je sasvim odsutna, poput sna, pijanstva, ludila.
Umetniko delo treba da izraava halucinantne vizije i doivljaje koji se javljaju u
stanju spontanog spiritualnog delovanja. Da bi se ostvarila puna autentinost
dela, pisac treba da belei sve, preputajui se slobodnoj igri asocijacija i tehnici
automatskog pisanja. Na taj nain dolazi do povezivanja predmeta meu kojima
se, pri normalnim, racionalnim uslovima, ne moe uspostaviti nikakva veza. Tako
nastaju najneobiniji spojevi rei i najudesnije slike, koje treba da kod
recipijenta izazovu zauenost, uzrokovanu upoznavanjem nove stvarnosti.
Od trenutka kad budu podvrgli jednom metodinom ispitivanju, kad se
sredstvima koja treba tek utvrditi, uspe da prikae san u svojoj integralnosti, (a
to pretpostavlja disciplinu pamenje koje se protee na itave generacije; ...),
kada se njegova krivulja bude ocrtala sa neuporedivom pravilnou i opirnou,
moemo oekivati da e tajne koje i nisu tajne, ustupiti mesto velikoj TAJNI. Ja
verujem u budue razreenje tih dvaju stanja, prividno toliko protivrenih, stanja
sna i jave, u neku vrstu apsolutne stvarnosti, nadrealnosti, ako se tako moe
rei.13
Za Bretona, java se konstituie na tlu snovidnog i podsvesnog, te je san
prostor stvarnosti u kome je sve dozvoljeno i neogranieno. Nadrealistika
poetika, dalje, ukida kontradiktornost, jer snovi su bez granica, te samim tim
osloboeni pravila kojima bi se dogaaji podvrgavali. Do nejasnoa dolazimo
samo sopstvenim pogrekom, ukoliko zakonima logikog sveta tumaimo snolika
podruja.
Smatrali su da bi svet prestao da bude konglomerat razliitih, fragmentarnih
utisaka, kroz aktivnost restimulisane, asocijativne moi uma. To bi znailo
obnovu sposobnosti koje smo posedovali pre nego nas je, civilizacijski
materijalizam, uinio slabim; moi koje jo jedino deca, primitivna plemena i
mentalno oboleli, mogu da prizovu u punoj potenciji. Umesto logikih analiza
neadekvatno dokazanih, nadrealisti su predlagali analogijsko miljenje, koje bi
omoguilo rekapitulaciju iskustva na novi, emotivno intuitivni nain. Verovali su
da poetske analogije imaju snagu da otkriju principe identiteta izmeu ljudskog
uma i univerzuma, te stoga, i ljudsku predstavu o sopstvenom poloaju u svetu.
Za Bretona, duh je sposoban da uhvati najfiniju vezu koja postoji izmeu dva
objekta sluajno uzeta, a pesnici znaju, da oni uvek mogu bez straha ili osude
rei da je jedna stvar kao i druga: jedina hijerarhija koja se moe uspostaviti za
pesnike, zasniva se na tome koji je od njih najdosledniji u sprovoenju
zahtevane slobode. Reverdijeva misao da e slika biti utoliko jaa i imati vie
emotivne i poetske stvarnosti, ukoliko udaljeniji i verniji budu odrazi dveju
zblienih realnosti, odluno je uticala na Bretona.
Nadrealizam predstavlja jednu dejstvujuu, aktivnu konfrontaciju, jednu
parajuu koordinaciju izvesnih prekretnikih doktrina i metoda, i izvesnih
pojedinanih negacija i zahteva, jednog potpunog i bespovratnog izraavanja. Ta
koordinacija nije pomirljivo sabiranje karakteristika ili traenje jedne utapkane
jednaine za svakog i ni za kog, ve je jedno dramatino suoavanje i, u tom
13
Breton, Andre: Pozicija nadrealizma, str.7.
13
__________________Avangardni pokreti Dadaizam i nadrealizam___________________

dijalektikom proimanju suprotnost i..., jedno konano iscrpljivanje i

pregorevanje svega to se ne uljebljuje u neumoljivi mehanizam konkretnog i
univerzalnog postojanja.14
Do prvog raskola unutar pokreta dolo je kada je Pjer Navil, jedan od
direktora Nadrealistike revolucije, u treem broju ovog asopisa, izneo primedbu
da je nemogue stvoriti likovni izraz misaonog automatizma. Nezadovoljan
ovakvom skepsom, Breton raskida saradnju i preuzima voenje asopisa u kojem
poinje da, sve vie, objavljuje istraivanja o Nadrealizmu i slikarstvu.
Novi sukob biva uslovljen pokuajem da se na iskustveni plan prenese
teorijska revolucionarnost, nakon manifesta pod naslovom Revolucija pre svega
i uvek iz 1925. godine.
Primetno opadanje pokreta kompenzuje se novim, znaajnim sledbenicima,
poput Salvadora Dalija i Luisa Bunjuela. Suprotstavljajui se racionalizmu i
funkcionalizmu, Dali pokree talas obnove mondenog jugendstila, tako da se
pojavljuju predmeti sa simbolinom funkcijom, zasnovani na predstavama koje
su proizvod nesvesnih postupaka. Na jednoj dosledno nadrealistikoj slici nije
vano slikarsko reenje, koliko psiholoki dokument. Iako ideja neposrednog
prenoenja snova na platno nije mogla biti dosledno sprovedena u praksi, jer je
izvestan stepen kontrole neizbean, nadrealizam je ipak dao podstreka nekolicini
novih tehnika za traenje i korienje sluajnih efekata FROTAU,
DEKALKOMANIJI I KOLAU, koji preuzimaju od dadaista. Ove su tehnike po
prirodi ambivalentne, jer svojim materijalnim delom jaaju realizam, dok
celokupnim utiskom, stoje na tlu iracionalnog.
Filmska umetnost je bila medijum pogodan za ospoljavanje i oblikovanje
nadrealnih odnosa i stvari, povratak na magiju sna i nesvesne artikulacione
forme due. Njegova sposobnost da uspostavlja onirine asocijacije fascinirala je
nadrealiste. Pesnici kao Antonen Arto, Robert Desnos i Filip Supo, saraivali su
kao pisci, scenaristi, ak glumci. Prvi nadrealistiki film koljka i svetenik
snimljen je 1927, po scenariju Artoa. Bunjuelovi filmovi oznaavaju zavretak
filmske avangardne ere.
Nadrealistike drame variraju u stepenu artikulisanosti, pa, prema tome, i u
stepenu svoje teatralnosti, jer je drama suma iskustava i oseajnosti koja
posredstvom pozorinih sredstava postaje dostupna gledaocu, pretvarajui se
direktno ili indirektno, u sumu gledaoevih iskustava i oseanja. Meutim, veina
nadrealistikih drama, slinija je dadaistikom nihilizmu nego nadrealistikom
poetizmu nesvesnog.
Poetkom tridesetih godina nadrealizam prodire u druge zemlje. Formiraju
se grupe koje organizuju izlobe, svakodnevne sastanke i nastupe reakcionarnih
pozorita, u Londonu, Pragu, Beogradu, Tokiju, Kopenhagenu, ... Krajem
meuratnog perioda nadrealizam dostie pun zamah. Simboliki vrhunac bila je
meunarodna izloba grupe, 1938, na kojoj su izlagali umetnici, predstavnici
etrdeset zemalja. Ista godina oznaava i epilog prvog perioda u razvoju
pokreta.
Nadrealizam e ostaviti dubokog traga na duh francuske knjievnosti i
nastaviti da ivi posle Drugog svetskog rata, formalno i kao grupa, ali najvie kao

14
Isto, str.1.
14
__________________Avangardni pokreti Dadaizam i nadrealizam___________________

knjievni stil, koji je nekim svojim prosedeima, uao u osnove moderne

knjievnosti, naroito moderne lirike.

***********

Klasino razdobllje ortodoksne avangarde traje u rasponu od poetka veka

do kraja dvadestih godina. Oko 1930, njen zamah se usporava i poprima oblike
daleko od njene sutine. U Zapadnoj Evropi, oko 1935, ostale su jo samo
neznatne grupe koje sebe nazivaju avangardnim, a postupci itavog pokreta,
njegovi rezultati, izraajna sredstva i umetnike forme, postepeno se
tradicionalizuju. Nadrealizam je jedini pokret koji preivljava i tee kontinuirano.
Njegov opstanak, dodue, praen je brojnim unutranjim potresima. Pristalice su
se menjale, a definitivno odvajanje nadrealizma od komunizma, redukovalo je
njegove redove.
Posle Drugog svetskog rata u gotovo itavoj Evropi, avangarda je prestala
da postoji. Nadrealizam je utihnuo, ali, manje ili vie posredno, nastavio da tinja
u mnogim zemljama, gde mu je uticaj bio osetan sve do sedamdesetih.

15
__________________Avangardni pokreti Dadaizam i nadrealizam___________________

4.Literatura

1. Birger, Peter; Teorija avangarde; Narodna knjiga, Beograd, 1998.

2. De Tore, Giljermo: Istorija avangardnih knjievnosti; Izdavaka
knjiarnica Zorana Stojanovia Sremski Karlovci, Novi Sad, 2001.
3. Marino, Adrijan; Poetika avangarde; Narodna knjiga, Beograd, 1998.
4. Marino, Adrijan: Moderno, modernizam, modernost; Narodna knjiga,
Beograd 1997.
5. Pooli, Renato: Teorija avangardne umetnosti; Nolit, Beograd, 1975.
6. Rejmon, Marsel: Od Bodlera do nadrealizma; Izdavako preduzee
Veselin Maslea, Sarajevo, 1958.
7. Saboli, Miklo: Avangarda i neoavangarda; Narodna knjiga, Beograd,
1997.
8. Vilson, Edmund: Akselov zamak ili o simbolizmu; Kultura, Beograd,
1964.
9. Rad grupe autora: Renik knjievnih termina; Romanov, Banja Luka,
2001.
10. asopis: Knjievnost; br.5, Beograd, 1983, str.888-920.

16